Šta joj je cilj i
zašto baš sada? Bajdenu Kosovo nije prioritet, ali postoji jasa razlog zbog
čega to pitanje želi da reši pred kraj prvog mandata
Amerika se aktivno uključila u problem rešavanja kosovskog pitanja posle duže pauze, ali ju sada na terenu Zapadnog Balkana očekuju neke nove okolnosti, smatraju naši analitičari.
Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, najavio je da bi problem Kosova mogao biti rešen u prvom mandatu predsednika Bajdena. Ove sedmice doputovaće i u Brisel kako bi sa evropskim partnerima razmotrio trenutnu situaciju na Kosovu. Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, smatra da nove američke akcije posle skoro godinu dana ćutanja na temu Kosova, nisu iznenađujuće, niti zakasnele. Bajdenovoj administraciji je kako smatra, trebalo vremena da se konsoliduje.
- Očekivano je da Zapadni Balkan i Kosovo neće biti prioritetne teme kojima će se Bajden baviti. Taj zadak je prvo prepušten diplomatama i ekspertima, a sada dolazi vreme angažmana njegove administracije. Ništa neobično. Reakciju nije izazvala ni trenutna kriza na severu Kosova, jer je imenovanje Eskobara, kao čoveka od koga se očekuje da bude energičniji, objavljeno pre izbijanje krize. Eskobar je bio prva najava da Amerikanci pojačavaju svoj angažman – izjavio je Jakšić.
Tačka na dugotrajan proces
Amerika ne želi da bude isključena iz procesa rešavanja kosovskog konflikta i ovim ponavlja da je „unutra“ i kako dodaje Jakšić, tek treba čekati da li će Amerikanci imati neke nove ideje i planove kao što ih je nekada imao Ričard Grenel. Zapadni Balkan je suviše mali da bi Bajden na njemu pokazivao koliko je veliki u odnosi na Donalda Trampa, pa kako smatra naš komentator, obračun spoljnih politika sadašnje i bivše administracije nije vezan za ovaj region, nego se tiče Rusije, Kine i Evropske unije.
- Trenutnu krizu na severu Kosova razrešiće vreme. Ona jeste naglo, eruptivno izbila, ali poput zemljotresa kada ide sleganje terana, prisustvujemo upravo tom procesu. Imamo sa svih strana apele na uzdržanost i jedna i druga strana sebe hrabre sopstvenim retorikama koje su neophodne i Vučiću i Kurtiju u predizbornim aktivnovstima. Ali kriza neće eskalirati do nečeg ozbiljnijeg, čime se plašimo – nastavlja Jakšić.
Logično je da arhitekte koje su utabale put za ovakvo razrešenje kosovskog čvora posle bombardovanja 1999. godine, konačno stave tačku na taj proces, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević. Kako kaže, reč je o američkoj i ruskoj administraciji bivšeg predsednika Borisa Jelcinja, koji su uredili Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244.
- Treba da pozdravimo činjenicu da se Amerikanci ponovo uključuju. Sa druge strane, dolazak ruskog ambasadora na granicu sa Kosovom nije samo simbolički gest, reč je i o poruci kako je i tu drugu silu potrebno uključiti u razgovore. Jasno je da će na kraju konačnu odluku doneti upravo te dve sile i da o tome ne odlučuje nikakav Lajčak. Ali postoji i međunarodno pravo, podsetiću, u preambuli Rezolucije 1244 piše da je Kosovo deo Jugoslavije (sada Srbije), ali da je obaveza Beograda da povuče vojsku, policiju i da obezbedi suštinsku autonomiju za Kosovo – kazao je Milivojević.
Loša poruka saveznicima
To šta se sve u međuvremenu dešavalo iza kulisa Saveta bezbednosti, je dodaje drugi drugi deo priče, ali i greške koje su pravile srpske vlasti izmeštanjem arbitraže iz UN u EU. No, Savet bezbednosti se nikad nije odrekao toga da će on biti poslednja instanca koji dati konačnu reč. EU je dodaje Milivojević, dat mandat da posreduje u pregovorima, ne da daje rešenje, ali ti pregovori sada tapkaju u mestu.
- Bajdenova administarcija kao i Obamina pre, pa delimično i Trampova, smatrale su da je pitanje Zapadnog Balkana rešeno nezavisnim Kosovom kog je priznalo većina vodećih NATO zemalja. Ispostavilo se da to nije tako. Amerikanci sada u novim uslovima pokušavaju da reše ovo pitanje što je moguće približnije njihovim željama. Delimično povlačenje iz sfere Zapadnog Balkana za vreme Trampa, ispostavilo se kao loša poruka saveznicima u Evropi i NATO. Druge sile su iskoristile to vreme i svoj uticaj, poput Rusije i Turske, koje sada čine neko novo stanje na terenu – rekao je Milivojević.
Bajdenu je sada fokus Avganistan i evakuacija izbeglica iz te zemlje, ali kako predviđa Milivojević, njegovo veće prisustvo na Zapadnom Balkanu treba očekivati u drugom delu mandata, kada se već planiraju sledeći izbori. “Vašingtonskim sporazumom se Bajdenova administracija neće posebno baviti, kao što ne bi uostalom ni Trampova, da je ostala”, zaključuje analitičar. (www.blic.rs, Aleksandar Latas, 27.9.2021)
Amerika se aktivno uključila u problem rešavanja kosovskog pitanja posle duže pauze, ali ju sada na terenu Zapadnog Balkana očekuju neke nove okolnosti, smatraju naši analitičari.
Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, najavio je da bi problem Kosova mogao biti rešen u prvom mandatu predsednika Bajdena. Ove sedmice doputovaće i u Brisel kako bi sa evropskim partnerima razmotrio trenutnu situaciju na Kosovu. Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, smatra da nove američke akcije posle skoro godinu dana ćutanja na temu Kosova, nisu iznenađujuće, niti zakasnele. Bajdenovoj administraciji je kako smatra, trebalo vremena da se konsoliduje.
- Očekivano je da Zapadni Balkan i Kosovo neće biti prioritetne teme kojima će se Bajden baviti. Taj zadak je prvo prepušten diplomatama i ekspertima, a sada dolazi vreme angažmana njegove administracije. Ništa neobično. Reakciju nije izazvala ni trenutna kriza na severu Kosova, jer je imenovanje Eskobara, kao čoveka od koga se očekuje da bude energičniji, objavljeno pre izbijanje krize. Eskobar je bio prva najava da Amerikanci pojačavaju svoj angažman – izjavio je Jakšić.
Tačka na dugotrajan proces
Amerika ne želi da bude isključena iz procesa rešavanja kosovskog konflikta i ovim ponavlja da je „unutra“ i kako dodaje Jakšić, tek treba čekati da li će Amerikanci imati neke nove ideje i planove kao što ih je nekada imao Ričard Grenel. Zapadni Balkan je suviše mali da bi Bajden na njemu pokazivao koliko je veliki u odnosi na Donalda Trampa, pa kako smatra naš komentator, obračun spoljnih politika sadašnje i bivše administracije nije vezan za ovaj region, nego se tiče Rusije, Kine i Evropske unije.
- Trenutnu krizu na severu Kosova razrešiće vreme. Ona jeste naglo, eruptivno izbila, ali poput zemljotresa kada ide sleganje terana, prisustvujemo upravo tom procesu. Imamo sa svih strana apele na uzdržanost i jedna i druga strana sebe hrabre sopstvenim retorikama koje su neophodne i Vučiću i Kurtiju u predizbornim aktivnovstima. Ali kriza neće eskalirati do nečeg ozbiljnijeg, čime se plašimo – nastavlja Jakšić.
Logično je da arhitekte koje su utabale put za ovakvo razrešenje kosovskog čvora posle bombardovanja 1999. godine, konačno stave tačku na taj proces, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević. Kako kaže, reč je o američkoj i ruskoj administraciji bivšeg predsednika Borisa Jelcinja, koji su uredili Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244.
- Treba da pozdravimo činjenicu da se Amerikanci ponovo uključuju. Sa druge strane, dolazak ruskog ambasadora na granicu sa Kosovom nije samo simbolički gest, reč je i o poruci kako je i tu drugu silu potrebno uključiti u razgovore. Jasno je da će na kraju konačnu odluku doneti upravo te dve sile i da o tome ne odlučuje nikakav Lajčak. Ali postoji i međunarodno pravo, podsetiću, u preambuli Rezolucije 1244 piše da je Kosovo deo Jugoslavije (sada Srbije), ali da je obaveza Beograda da povuče vojsku, policiju i da obezbedi suštinsku autonomiju za Kosovo – kazao je Milivojević.
Loša poruka saveznicima
To šta se sve u međuvremenu dešavalo iza kulisa Saveta bezbednosti, je dodaje drugi drugi deo priče, ali i greške koje su pravile srpske vlasti izmeštanjem arbitraže iz UN u EU. No, Savet bezbednosti se nikad nije odrekao toga da će on biti poslednja instanca koji dati konačnu reč. EU je dodaje Milivojević, dat mandat da posreduje u pregovorima, ne da daje rešenje, ali ti pregovori sada tapkaju u mestu.
- Bajdenova administarcija kao i Obamina pre, pa delimično i Trampova, smatrale su da je pitanje Zapadnog Balkana rešeno nezavisnim Kosovom kog je priznalo većina vodećih NATO zemalja. Ispostavilo se da to nije tako. Amerikanci sada u novim uslovima pokušavaju da reše ovo pitanje što je moguće približnije njihovim željama. Delimično povlačenje iz sfere Zapadnog Balkana za vreme Trampa, ispostavilo se kao loša poruka saveznicima u Evropi i NATO. Druge sile su iskoristile to vreme i svoj uticaj, poput Rusije i Turske, koje sada čine neko novo stanje na terenu – rekao je Milivojević.
Bajdenu je sada fokus Avganistan i evakuacija izbeglica iz te zemlje, ali kako predviđa Milivojević, njegovo veće prisustvo na Zapadnom Balkanu treba očekivati u drugom delu mandata, kada se već planiraju sledeći izbori. “Vašingtonskim sporazumom se Bajdenova administracija neće posebno baviti, kao što ne bi uostalom ni Trampova, da je ostala”, zaključuje analitičar. (www.blic.rs, Aleksandar Latas, 27.9.2021)
Нема коментара:
Постави коментар