Milivojević u Markeru: Izborni uslovi za opoziciju sada možda i gori nego pre

Kada su u pitanju uslovi pod kojima opozicija izlazi na izbore koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za 17. decembar 2023. godine, Cvijetin Milivojević, politikolog i konsultant za odnose s javnošću, smatra da su oni sada "možda čak i gori".

"Kampanja će biti izuzetno kratka, 45 do 60 dana, nemoguće je popraviti te uslove", kaže Milivojević za Marker i dodaje da su u prethodnim izborima vođeni razgovori između vlasti i opozicije pod patronatom evroparlamentaraca, a da sada za to nema vremena.

Na pitanje da li je pomeranje termina kada bi izbori mogli da se održe nekakva kalkulacija predsednika, Milivojević smatra da jeste.

"Predsednik se vodi rejtingom stranke čiji je član, gleda kada je najbolje za tu stranku“, smatra Milivojevć.

On dodaje da u prethodnim lokalnim izborima nigde nije bilo autentičnih predstavnika liste tj, kako kaže, imena ljudi koji će sutra biti gradonačelnici tih opština.

"Oni su izabrani tako što je voljom Beograda tj. centrale SNS-a, faktički su delegirani kao gradonačelnici ili predstavnici opština u tim svojim sredinama", kaže Milivojević za Marker.

Kako kaže, tako je sada stigla i direktiva da se ti predstavnici povuku jer je to, smatra, u interesu stranke.

"SNS inače stoji loše u Beogradu, ali time što će se u istom danu održati izbori u mnogim lokalnim sredinama i time što će se održati i parlamentarni izbori, ceo pogon SNS-a je u mobilnom stanju, time će se i popraviti rezultat u Beogradu", objašnjava Milivojević.

Na pitanje u kojoj meri su dešavanja na severu Kosova doprinela odluci da se najavljuju izbori,Milivojević smatra da nisu.

"Imate onu kinesku poslovicu 'kriza je šansa', danas se pokazalo da Vučić upravlja tom kriznom situacijom i to veoma dobro upravlja", smatra Milivojević.

On objašnjava da će predsednik, kako kaže, najverovatnije pojačati nacionalnu retoriku.

Kada je u pitanju propaganda, na pitanje da li građani pamte samo jednu informaciju, Milivojević kaže da se smatra uglavnom da je to do tri informacije.

"Propaganda je samo jedna od manipulativnih vrsta komunikacije, veština komunikacije, mi danas uglavnom prisustvujemo spinovanju. To je jedna međufaza između propagande i onoga što treba da bude klasičan PR", objašnjava Milivojević.

Na pitanje kako da znamo šta je to što vlast pokušava da sakrije plasiranjem neke informacije, odnosno sa čega pokušava da skrene pažnju Milivojević navodi upravo primer da par dana nakon događaja na Kosovu mi pričamo o izborima.

"Ne morate vi biti mnogo medijski pismeni da to znate", objašnjava Milivojević u Markeru.

On kaže da smo mogli da zaključimo da će izbori biti krajem godine navodeći primere povećanja penzija i drugih finansijskih davanja čiji je cilj, kako smatra, bolji rezultat na izborima.

Na pitanje da li postoji granica kada propagandni trikovi gube efekat Milivojević kaže da postoje "verovatno kada građani udare glavom kroz zid".

"Da bi građani progledali i shvatili da je ovde užasna propaganda ili makar spin na delu oni moraju i da lupe glavom o zid, očigledno da većina građana nije lupila glavom o zid. To pokazuju rezultati izbora 2022. godine", objašnjava Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 29.9.2023)

https://insajder.net/teme/milivojevic-u-markeru-izborni-uslovi-za-opoziciju-sada-mozda-i-gori-nego-pre-video

Milivojević: Dve nove stvari koje smo sinoć saznali od Vučića

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je da jedino novo što je u sinoćnjem obraćanju na RTS-u izgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić jeste da je predsednik potvrdio da on donosi odluku o svemu. Saznali smo, dodaje Milivojević, posle tri godine, i da Vučić dobro poznaje nekog Milana Radoičića. "To je nova stvar", kaže...

Pitanje je, kaže Milivojević za N1, gde su u nedelju bili predsednica vlade, ministar unutrašnjih poslova i šef kancelarije za KiM. Za predsednika se, dodaje, znalo da vraćao iz Njujorka i da zaista nije bio tu kada se dešavala kriza na Kosovu.

„Za mene je ovo pitanje svih pitanja, pitanje koje ključni akteri politike i ne postavljaju. To je pitanje jesmo li demokratska država, postoji li Vlada i parlament“, rekao je Milivojević.

On je istakao da je novo za njega da Vučić priznaje da o Kosovu odlučuje o svemu u važnoj emisiji na javnom servisu, budući da je više puta rekao – „Štagod da odlučim ja ću biti kriv“.

„Jedino novo što je saopštio je da je priznao da on donosi sve te odluke“, dodaje.

Sagovornik N1 ukazuje i na bitnu činjenicu koja se zaboravlja:

„Do 2013. godine na Kosovu je postojala takoreći legalna civilna zaštita, na severu Kosova pogotovo, postojale su pravosudne institucije Republike Srbije, Telekom, Elektorpriveda su bili u nadležnosti Srbije, a gospodin Vučić izručio je to tzv. Republici Kosovo, ne Tadić, ne Koštunica, ne Milošević, ne Đinđić…“.

Dodaje i da mu je žao što Vučić ne može da uteši građane na severu Kosova, da im obeća mir, da će ostati tamo.

„Srbi tamo kažu da se jednako plaše Kurtijevih specijalaca, kao i nekih predstavnika Srba koji diriguju na Kosovu. Tamo postoji samo jedna politička opcija i to je ogranak SNS. Ako niste za Srpsku listu, prokuženi ste kao neprijatelj Srba“, navodi sagovornik N1 i dodaje:

„Tužno je, tužno da sinoć nismo dobili nikakav plan, bila je to apsolutna improvizacija. Vučić nema odgovor ni na šta. Vadi se iz kriznog menadžmenta na taj način što se slika sa ruskim ambasadorom, a ond – trk na poklonjenje ambasadorima Kvinte, jer od njih zavisi, a sa Rusima se slika zbog onog što sledi 17. decembra, ako bude“.

Kako predsednik republike može da donosi odluke o izborima?

Milivojević kaže i da je čuo da je osim ključne teme – krizne situacije na Kosovu, Vučić pominjao i izbore. I tu se postavlja pitanje nadležnosti…

„Kako predsednik republike može da donosi odluke o izborima? Kako može da odlučuje kada će biti izbori u Beogradu i Nišu, pa istovremeno u Vojvodini, pa istovremeno vanredni parlamentarni, pa na kraju krajeva, možda i još neki“, pita analitičar.

Navodeći da ne zna tačno ko na RTS-u postavlja pitanja „kolektivni mozak“, „veštačka inteligencija“ ili „pomoć sa strane iz kabineta predsednika“, Milivojević ocenjuje da se RTS „ponaša kao slugeranjska ekipa ljudi kojima je bitno da sačuvaju fotelje –  i uredničke i novinarske“.

Milivojević kaže i da najavom izbora Vučić zloupotrebljava poziciju nekog ko je član SNS-a.

„Koja to zemlja u EU istog dana održava lokalne izbore gde se odlučuje hoće li biti kanalizacije zajedno sa izborima na kojim se raspravlja o visokoj politici“, pita analitičar.

On kaže i da „deo opozicije koji je Vučiću pisao nije znao da napiše zahtev“ i da u zahtevu piše da Vučić raspiše izbore do kraja godine. „Nema šta da se vade, dali su mu šlagvort da ih zeza“.

„Deo opozicije i to deo koji je obećao Srbiji vanredne beogradske izbore u roku od šest meseci, govorim o Đilasu, potpisuje nekakav plan da se održe istog dana vanredni beogradski i vanredni parlamentarni izbori. Onaj ko iole ima gram mozga u glavi bi rekao da tu nešto nije normalno, da taj deo opozicije očigledno radi za Vučića i njegovu stranku“, dodaje Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, „Novi dan“, voditeljka Nataša Miljković, 28.9.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-dve-nove-stvari-koje-smo-sinoc-saznali-od-vucica/

Milivojević za Betu: Zbog incidenta kod Banjske najviše izgubili Srbi sa severa Kosova

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da su zbog oružanih sukoba koji se u nedelju dogodili kod manastira Banjska, u kojima je ubijeno i ranjeno više osoba među kojima i jedan pripadnik kosovske policije, najviše izgubili Srbi na severu Kosova, koji su od ugrožene manjine sada u zapadnim medijima predstavljeni "kao narod koji među sobom ima teroriste".

Milivojević je za agenciju Beta rekao da je, uz kosovskog premijera Aljbina Kurtija koga predsednik Srbije Aleksandar Vučić označava kao krivca za te događaje, drugi krivac "ova država koja je namernim ili nenamernim grešakama" dovela do takve situacije.

Prema njegovim rečima, ne može da se kaže da je Vučić isključivo odgovoran za stanje na severu Kosova kakvo je sada, ali da su u 11 godina njegove vladavine napravljeni propusti koji vode ka "puzajućem priznanju" kosovske nezavisnosti, tako što je pre svega prihvaćena prva verzija Briselskog sporazuma u pregovorima sa Prištinom 2013.

To je, kako je Milivojević ocenio, bio "besmislen potez", dok u isto vreme u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije dovoljno tražena pomoć od Rusije i Kine.

Govoreći o prihvatanju Briselskog sporazuma, Milivojević je naveo da je motiv za to najverovatnije bilo očekivanje Srbije da će za tri meseca dobiti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, što se dogodilo tek nakon godinu i po dana, te da je za Srbiju verovatno bilo bolje da se pregovori nastave do neke povoljnije varijante tog sporazuma.

Milivojević je kazao da je time, već na početku vladavine Aleksandra Vučića iako je on tada bio potpredsednik Vlade, Srbija dovedena u "nezgodnu pregovaračku poziciju", a da je jedina obaveza vlasti u Prištini bila formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što se do danas nije dogodilo, iako je u međuvremenu Srbija u daljim pregovorima u Briselu "prihvatala sve i svašta", između ostalog da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj i da se Elektroprivreda Srbije povuče iz mesta gde žive Srbi.

Milivojević je kazao da je ZSO, na čijem formiranju Beograd insistira, "dobar predlog" samo ukoliko bi se formirala Zajednica srpskih opština u okviru najviše autonomije Kosova koje bi bilo u sastavu Srbije, a da bi u svakom drugom slučaju to predstavljalo priznanje nezavisnosti Kosova.

"Aleksandar Vučić je prihvatio ono što su odbile sve prethodne vlasti, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Borisa Tadića, raspustio je srpske institucije na severu Kosova", rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, Srbi na severu Kosova su "naterani 2014. godine da izađu na lokalne izbore koje je organizovala Priština", dok su do tada lokalni izbori raspisivani u Skupštini Srbije, "naterani su da uđu u kosovsku policiju i pravosuđe", da bi ih pred kraj prošle godine Beograd pozvao da izađu iz kosovskih institucija u kojima na severu Kosova više nema Srba.

On je naveo i da prema Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija Srbija može da traži prisustvo 1.000 uniformisanih lica na Kosovu, u srpskim sredinama i na graničnim prelazima, a da je za 11 godina vlasti Vučić to samo jednom pomenuo, pre nekoliko meseci, i kada mu je takav zahtev odbijen od strane KFOR-a, "nije išao dalje iako je sledeća adresa Savet bezbednosti UN".

"Obaveza tih do 1.000 uniformisanih lica je, između ostalog, da obezbeđuje srpske sredine, među njima i manastire, što znači da takvog događaja ne bi bilo da je tamo bilo uniformisanih srpskih policajaca i vojnika", zaključio je Milivojević. (www.beta.rs, 25.9.2023)

Milivojević: Rešenje za Kosovo sporazum sličan Dejtonu

Koliko se sadašnja vlast u Srbiji više hvali kako je protiv zamrznutog konflikta na Kosovu, mi smo sve dublje u tom stanju, mada je i to bolje od rešenja koje podrazumeva da Srbija ostane bez 15 odsto svoje teritorije, ocenio je politikolog Cvijetin Milivojević.

On je podsetio da na Kipru postoji zamrznuti konflikt od 1974. godine, a da je ta zemlja danas članica Evropske unije, iako ne kontroliše 39 odsto svoje teritorije.

Milivojević smatra da je format za nalaženje rešenja za Kosovo međunarodna konferencija, sporazum koji bi ličio na Dejtonski za Bosnu i Hercegovinu, kao i da se „dobre usluge“ posrednika vrate u Savet bezbednosti UN.

Komentarišući francusko-nemački predlog rešenja za Kosovo, on je naglasio da taj dokument nije ratifikovan u Skupštini Srbije, pa zato ni ne proizvodi bilo kakve obaveze za zemlju.

Kako je ocenio, predsednik Republike Aleksandar Vučić je, pre odlaska na razgovore o tom sporazumu u Brisel i Ohrid, morao da ima mandat Skupštine, ili makar Vlade.

Prema njegovom objašnjenju, u pitanju su bili pregovori u vezi sa teritorijalnim integritetom zemlje – „da li je Srbija od Horgoša do Dragaša, ili samo od Horgoša do Merdara“.

Upitan o izboru Kosovo ili EU, Milivojević je uzvratio da tu nema dileme, jer sva istraživanja pokazuju da je između 80 i 85 odsto građana protiv ulaska u EU ako je uslov za to odricanje od Kosova.

Članstvo Kosova u UN, prema njegovom mišljenju, pitanje je koje ne zavisi od Srbije, „na našu sreću“, jer postoje najmanje dve članice Saveta bezbednosti koje to neće dozvoliti.

A takođe hoću da verujem da i ova i bilo koja druga vlast neće posegnuti za takvom vrstom suicidnog rešenja, naglasio je Milivojević.

On je istakao da je Zajednica srpskih opština (ZSO) dobra ideja, ukoliko se razmišlja na način da Kosovo ima najširu moguću autonomiju u okviru Srbije.

Ukoliko je ZSO utešna stvar za Srbe da bi sutra priznali da je Kosovo defakto nezavisno, onda takva zajednice nije neophodna, poručio je Milivojević.

Prema njegovom viđenju, referendum u Srbiji o Kosovu je nepotreban, jer naše krivično zakonodavstvo, sadašnji i svi prethodni ustavi govore da niko nema pravo da potpiše bilo kakvu vrstu odricanja od teritorijalnog integriteta zemlje, ali bi, kao u Severnoj Makedoniji, mogao da bude neko izlazno rešenje.

Upitan o mogućnosti sukoba, on je predočio da ne može biti sukob „između Srbije i Srbije, jer Kosovo, prema relevantnim dokumentima UN, nema pravo na vojsku, nego na policiju, „a policija je karakteristika pokrajina ili republika u sastavu nekih država“.

 

Milivojević je podsetio da godinama unazad pita šta bi od Vučićevih reči da ima usmena obećanja iz NATO da neće biti ni kosovske vojske, niti mogućnosti da policijski specijalci mogu da dođu na sever Kosova, bez odobrenja srpske strane.

On u vezi s tim od predsednika vrlo brzo očekuje odgovor. (Fonet, www.fonet.rs, www.rs.n1info.com, 23.9.2023)

Kosinus: Razgovori o Kosovu / Sporazum dva naroda

U novom izdanju FoNetovog serijala Kosinus o rešavanju problema Kosova govore analitičar Dejan Miletić i politikolog Cvijetin Milivojević. (www.fonet.rs, Fonet, podcast “Kosinus”, voditelj Davor Lukač, 23.9.2023)

https://fonet.rs/produkcija/kosinus/36366382/sporazum-dva-naroda.html

Šta nam je otkrio Vučićev govor iz UN

Predsednik Srbije pričao kao da je iz BRIKS-a, a ne iz srca Evrope

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je govor u debati Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koji je bio u potpunosti prebojen kritikama na račun međunarodne zajednice. Akcenat na tome da bi poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine trebalo da važi i za Kosovo, oštrije reči na račun američkog predsednika i šefice nemačke diplomatije, prema ocenama sagovornika novina “Nova” odavali su utisak da se srpski predsednik kandiduje za novog lidera BRIKS.

Govor predsednika Srbije u Ujedinjenim nacijama u domaćoj javnosti najavljen je kao istorijski.

Aleksandar Vučić je, zaista, održao upečatljiv govor, ali je prema mišljenju nekih kritičara, pa i dojučerašnjih kolega “preterao”.

Vučić je istakao kako „nepoštovanje međunarodnog javnog prava može da dovede do užasnih posledica“.

On je ocenio da je pokušaj rasparčavanja Srbije, započet formalno 2008. jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova još nije završen.

„Upravo gaženje Povelje UN u slučaju Srbije bila je je jedna od vidljivih preteča brojnih problema sa kojima se danas svi suočavamo, a koji uveliko prevazilaze granice moje zemlje ili okvire regiona iz koga dolazim“, rekao je on.

Vučić je istakao da je „gore od svega to što svi oni koji su počinili agresiju protiv Srbije, danas drže pridike o teritorijalnim integritetu Ukrajine, kao da Srbija ne podržava integritet Ukrajine, a podržava ga i podržavaće“.

Zatim je “pecnuo” američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačku šeficu diplomatije Analenu Berbok.

“Podržao sam izlaganje američkog predsednika o poštovanju teritorijalnog integriteta i ljudskim pravima, ali gotovo sve zapadne zemlje prekršile Povelju UN i Rezoluciju 1244“, rekao je Vučić i dodao:

“Ja kao predsednik Srbije sa neskrivenim oduševljenjem sam to pozdravio. Jedini problem u svemu tom je bila činjenica da sam nekoliko sati posle njegovog govora morao da vidim predsednicu tzv. Kosova, koju najmoćniji deo Zapada smatra predsednicom nezavisne države, nastale inače secesijom od teritorije Republike Srbije. Istovremeno, samo nekoliko metara daleko od ove sale, nemačka ministarka je rekla da se Nemačka drži čvrsto Povelje UN i odluka i akata UN, i da nikada neće odustati od toga. Sve bi to bilo lepo, kada bi bilo istinito“, izjavio je Vučić.

Listom su predstavnici vlasti čestitali predsedniku na ovakvom govoru, međutim, nekadašnji funkcioner SNS i dugogodišnji šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO Dragan Šormaz napisao je sledeće:

 “Rekao si da Bajden i Šolc rade isto što i Putin! Ti si zalutao … šteta za Srbiju koju sve više izoluješ! Sraman i impotentan govor”, napisao je Šormaz na Tviteru.

 

Da li je zaista bilo tako?

Kandidat za lidera globalnog juga

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić smatra da je Vučić nastupio kao kandidat za novog lidera BRIKS.

 “Vučićev govor je i prošle godine bio svojevrsna kritika hegemonije Zapada u globalnim odnosima. On se praktično pridružio Rusiji i Kini, koje predvode front globalnog juga za stvaranje novog svetskog poretka, kojem ne bi dominirala SAD. To što je prošle godine održao lekciju čitavom svetu, ne samo Zapadu, već i drugim zemljama da sede, ćute i ne reaguju, izgledalo je kao da se kandiduje za jednog od lidera globalnog juga. To je potvrdio i ove godine. Kad se pojedinačno analiziraju njegove izjave Vučić jeste u pravu, pogotovu kad pita zašto je teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine važniji od teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije” navodi Jakšić za novine “Nova”.

Međutim, kaže dalje, politika se menja.

“Političke okolnosti se menjaju, pa ono što je važilo 1999. godine, ne važi 2023. Svet se u međuvremenu mnogo promenio. Dakle, koliko god je Vučić u pravu, to što je rekao zvuči anahrono u odnosu na svet u kojem sad živimo. Osim ukoliko se na ovaj način Vučić ne kandiduje da menja svet u kojem živimo. Sve to nažaost ima malo veze sa realnošću”, kaže Jakšić i dodaje da držati takve lekcije znači podmetati se kritikama Zapada.

“To je njegova lična politička procena ako želi da podmetne sebe, ali nema prava da podmeće Srbiju. To znači ponavljanje politike Slobodana Miloševića. Ne bih voleo da Srbija bude kažnjena zbog Vučićevih ličnih globalističkih ambicija. Ovim govorom se Vučić definitivno pridružio novoj BRIKS retorici, kandidovao se za novog lidera BRIKS. Međutim, veliko je pitanje kako će taj BRIKS izgledati u budućnosti. Pridruživanjem Irana, Argentine, Egipta, Etiopije, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, to više nije onaj BRIKS u kojem su Rusija i Kina vodile glavnu reč”.

Njegove reči neće zaboleti one kojima su namenjene

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je Vučićeva reakcija zakasnela.

 “To je svakako jedan od konkretnijih Vučićevih govora. On je osvojio jedan korak od kojeg beži evo već 11 godina – da kaže da Kosovo ni pod kojim uslovima ne može biti nezavisna država. Ako se nešto može nazvati dobrim u tom govoru to je to. Međutim, on je ozbiljno zakasnio i nisam siguran da će njegove reči zaboleti ili naterati one koje misle da je Kosovo drugačije od Ukrajine, da promene mišljenje. Tako je Vučić pokazao još jednom da nije nikakav strateg niti državnik”, navodi Milivojević.

On podseća da je predsednik Srbije na početku ruske agresije na Ukrajinu “verbalno zaratio s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši da je agresija na Ukrajinu izbila argument iz ruku Srbije u vezi sa Kosovom”.

“Iako su pametni ljudi govorili drugačije, a videli smo na početku rata da Rusi koriste istu argumentaciju čak i iste jezičke forme koje su u vezi Kosova svojevremeno koristile SAD i NATO. On u UN sad jeste koristio tu argumentaciju, pitao je šta razlikuje situaciju u Ukrajini od one na Kosovu, ali ni to nije znao da kaže na pravi način. Ni tamo gde govori, ni u pratećoj priči preko režimskih medija. Šta ima srpska spoljna politika od toga što je neki tabloid objavio da je Vučić “razvalio” Ameriku i NATO”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, novine Nova, Jelena Jelovac , 22.9.2023)

Cvijetin Milivojević: Pozdravljam udruživanje opozicije, ali mnogo toga nije jasno

Svako ko želi da Srbija ima ozbiljan i bogat parlamentarni život raduje se pokušaju opozicije da se objedini oko nekih zahteva i to je ono što je načelno pozitivno, kaže za N1 politički analitičar Cvijetin Milivojević, komentarišući sporazum pod nazivom "Dogovor za pobedu" koji su u četvrtak potpisali tehnički organizatori protesta "Srbija protiv nasilja".

Sagovornik N1 smatra da je sa stanovišta građana dobro da se opozicija ukrupnjava, ali dodaje da „možda ovo nije pravi način“.

 „Ako bih ušao u razlaganje onoga što je potpisano, tu ima niz nekih nedovoljno jasnih kriterijuma. Pravi se neka osnova zajedničkog nastupa na izborima, a ja sad pitam na kojim izborima. Opozicija nema odgovor na to pitanje, ali ga nema ni vlast jer je sve u rukama Aleksandra Vučića. Da li se sada opozicija sprema za izbore koje je tražila, dakle vanredne beogradske i parlamentarne, ili se možda sprema za redovne lokalne i pokrajinske izbore, pa u tom danu i verovatno spojene vanredne parlamentarne i beogradske“, pita se Milivojević.

Kao drugi skup dilema Milivojević navodi „pitanje male pretencioznosti“.

„To što se ovaj deo građanskih opozicionih stranaka izjašnjava kao proevropska opozicija ne znači da se još neko ne oseća proevropski. Na kraju krajeva, jednu od tih stranaka vodi i čovek koji je bio kandidat objedinjene opozicije na predsedničkim izborima i osvojio ozbiljan broj glasova. Zašto njega nema tu? Ili bivšeg predsednika države koji ima stranku. I još važnije pitanje je šta tu je sa stranakama nacionalne opozicije. Da li to znači da iz ugla potpisnika ovog dokumenta oni nisu opozicija“, postavlja pitanje Milivojević.

„Zašto opozicija ne bi mogla na jednoj listi u Beogradu?“

Ocenjuje da je svaki korak opozicije u pravcu makar tehničkog ukrupnjavanja dobar, ali podseća i na to da je opozicija sve vreme tražila razdvajanje izbora.

„Šta je sa pričom o odvojenim izborima, hoćete li sada vanredne beogradske izbore da spojite sa parlamentarnim? Evo, mogu da potpišem da ukoliko budu održani u istom danu opozicija nema nikakve šanse na parlamentarnim izborima, a i beogradski su vrlo upitni. Ali ukoliko bi bili održani samo beogradski izbori, opozicija i ovakva kakva je ima šansu da pobedi u Beogradu“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, neko se namerno igra i sa ingerencijama lokalne i republičke vlasti, navodeći kao primer stavove da proevropske i suverenističke stranke ne mogu da budu u istoj koloni čak i na beogradskim izborima.

„Kao građanin koji glasa za opoziciju pitam da li se možda na beogradskim izborima odlučuje da li će biti uvedene sankcije Rusiji i da li ćemo ući u NATO. Na tom nivou se odlučuje kada će biti završena kanalizacija za 150.000 ljudi koji žive na levoj obali Dunava. Pa, zašto onda ne može da bude jedinstvena opoziciona lista? Jer ni u Beogradu ni u Nišu, Novom Sadu ili bilo kom drugom gradu tema nije visoka politika. I umesto da se svim silama bore protiv toga da Vučić za isti dan raspiše i beogradske i parlamentarne izbore, oni zapravo prizivaju da on to uradi“, primećuje Milivojević.

„Besmisleno je zaklinjati se da neće biti saradnje sa SPS“

Komentarišući deo dokumenta pod nazivom Dogovor o pobedi kojim se „isključuje bilo kakva mogućnost koalicija, davanja prećutne ili manjinske podrške i saradnja sa vladajućim stankama (SNS i SPS), Milivojević kaže da je to politički netaktičan potez.

„Besmisleno je tako nešto napisati jer znamo da je Socijalistička partija Srbije vrlo često bila tas na vagi koji je prevagnuo na jednu ili drugu stranu, pa je tako 2008. otišao na stranu takozvane evropske Srbije, a 2012. na stranu preobučenih radikala, odnosno naprednjaka. Ne bi me začudilo da socijalisti ponovo budu ta vrsta klackalice, tako da to zaklinjanje opozicije ništa ne znači“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, portal N1, Nikola Kojić, 21.9.2023)

Аналитичари сагласни: Комшић покушава да политички преживи

Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић својим наступом у Генералној скупштини Уједињених нација (УН) само продубљује кризу у БиХ. Оптужујући Србију и Хрватску за тешко стање у земљи он покушава да политички преживи уз подршку радикалног дијела бошњачког бирачког тијела.

Оцијенили су то аналитичари коментаришући обраћање Комшића у Генералној скупштини УН у којем је оптужио Србију и Хрватску да врше удар на суверенитет БиХ те да им у подјели БиХ помажу и поједини чланови међународне заједнице.

Стручњак за међународно право Срђан Перишић наводи да је Комшић узурпирао говорницу УН јер је изнио ставове који нису усаглашени у Предсједништву БиХ.

- Његов наступ није само неодговоран већ је и конфликтан. Оптужити сусједне земље за стање у БиХ је ван сваке памети, јер су за такву ситуацију у БиХ криви Комшићеви ментори, односно Вашингтон и амерички амбасадор у Сарајеву - казао је “Гласу” Перишић.

Својим наступом у УН, наглашава Перишић, Комшић покушава да заштити правог кривца за тешко стање у БиХ, односно сарајевску политику и Вашингтон.

- Сам Комшић је изабран на конфликтан начин и тако наставља да дјелује. Оптужујући Србију и Хрватску пред цијелим свијетом он само ствара нову кризу - рекао је Перишић.

Навео је да Комшић и њему слични користе то што БиХ нема дефинисану и усаглашену спољну политику.

- Сарајевске политичке странке не желе да БиХ створи јединствену спољну политичку платформу. Па, у УН су били само Бошњаци и Комшић који њима припада. Они су узурпирали спољну политику - закључио је Перишић.

Истог става је и аналитичар Цвијетин Миливојевић из Србије који наводи да Комшић покушава да говором у Њујорку изведе забаву за цијели свијет.

- Оптужити Хрватску и Србију, које су матице српског и хрватског народа, да се брину за свој народ у БиХ је смијешно. Комшић са својим изјавама и политикама личи на Бењамина Калаја који је прије више од 120 година као странац у БиХ мислио да може направити неки наднарод. То сада покушава и Комшић - рекао је “Гласу” Миливојевић.

Аналитичар из Мостара Данијел Видовић наводи да Комшић, који је остао без озбиљног саговорника на међународној сцени, само продубљује кризу и радикализује ситуацију у БиХ.

- На тај начин покушава политички преживјети уз подршку радикалног дијела бошњачког бирачког тијела. Он је изнио политички говор који неће донијети ништа добро БиХ нити ће омогућити њен напредак на било којем пољу, али ће евентуално донијети њему неке ситне бодове код радикализованих припадника бошњачког народа - рекао је “Гласу” Видовић.

Нагласио је да је говор Комшића тешка злоупотреба говорнице УН јер на таквим међународним форумима треба да буде изнесен усаглашен став Предсједништва БиХ, а никако свој лични. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Маријана Миљић Бјеловук, 22.9.2023)

Лицемерје без граница: НАТО репортери у борби за „права новинара“ хоће да гасе руске медије у Србији

Репортери без граница нису никаква хуманитарна организација која се бори за права новинара већ лобистичка НАТО организација, а њихове приче о руској пропаганди и малигном руском утицају су више него лицемерне, сматра новинар и политиколог Цвијетин Миливојевић.

„Закон о јавном информисању и медијима који је предложила Влада Србије не доприноси решавању проблема непоузданог медијског садржаја у Србији, који је постао плодно тле за медије наклоњене Кремљу“, саопштили су Репортери без граница.

Репортери без граница: Забраните руску пропаганду

Они су, као лажни борци за права новинара позвали Европску комисију да заузме чвршћи став о овом питању у преговорима са Србијом о придруживању Европској унији, пренели су западни медији.

Ова организација је навела у саопштењу да утицај проруских медијских садржаја у Србији није ништа ново, али да је рат у Украјини појачао тај феномен.

„Иако влада има велику контролу над великим делом српског медијског пејзажа, чини се да не ради ништа да реши проблем руске пропаганде путем мера за подстицање поузданијих вести и информација“, навео је шеф Одељења за Европску унију и Балкан Репортера без граница Павол Сзалаи.

Репортери без граница су навели да Србија, упркос томе што је кандидат за чланство у ЕУ која је забранила руске пропагандне медије, наставља да одуговлачи са реформом медијске регулативе, што је обавеза коју је преузела.

Репортери без граница нису хуманитарна, већ лобистичка НАТО организација

Репортери без граница нису никаква хуманитарна невладина организација која се бори за права новинара него једна лобистичка организација НАТО пропаганде, каже за Спутњик Миливојевић.

Према томе, њихов став о руској пропаганди могао би једино да се мери са потенцијалним ставом неке руске параневладине организације о НАТО пропаганди, односно о пропаганди колективног Запада, додаје Миливојевић.

„У том смислу, њихов став је ирелевантан и са становишта струке, стручног језика, новинарске професије итд. Проблем је бркање информисања, као комуниколошке дисциплине и праксе у којој би истина, непристрасност и чињеница требало да буду стубови те врсте комуникације – са пропагандом. Примећујем да уредно та саопштења преносе управо пропагандни медији америчке државе, у овом случају Радио Слободна Европа“.

„Малигни НАТО утицај“ у српским медијима

Миливојевић би као грађанин који, како каже, није навијач ни НАТО ни руског пропагандног утицаја волео да имамо медије који извештавају на бази чињеница, истине, објективности и непристрасности, макар ако је реч о информативним медијима.

Међутим и пропаганда је легитимна врста комуникације која је апсолутно манипулативна и у којој је дозвољено све све што законом није забрањено.

„Не говоримо о томе да много више пропагандних медија у Србији има тзв. колективни Запад. А друга ствар, медији у Србији, пре свега медији са националном фреквенцијом, ТВ и радио-станице, најутицајнији дневни листови и традиционални портали који прате традиционалне медије су под много већим утицајем пропагандних медија и пропагандних порука колективног Запада него што би могло да се очекује“.

Лицемерје Репортера без граница – артиљеријске подршка НАТО

С обзиром да је 85 одсто грађана Србије има више симпатија према Русији него према НАТО, српски медији би ваљда требало да прате и оно што је воља грађана. А кад би медији пратили вољу грађана, у Србији би било много више руске пропаганде него што је данас има.

„Хоћу да кажем да је то једна врста лицемерног става. Дакле, за озбиљно тумачење и озбиљну анализу, то би било испод части анализирати. Ја сам иначе аутор књиге 'Глобално Потемкиново село – медијски рат против Срба од 1990. до 1995.' која је изашла 1996. где говорим управо о Репортерима без граница и сличним организацијама које су се у току рата на простору бивше Југославије понашале управо као претходница ,или ако хоћете, заштита и артиљеријска подршка онима који су на овим просторима радили против интереса српског народа, као једног од конститутивних народа у бившој Југославији“, закључио је Миливојевић. (www.sputnikportal.rs, Sputnik Srbija, Vladimir Sudar, 21.9.2023)

Cvijetin Milivojević: Da li neko normalan može da prihvati objedinjene izbore?

Dnevnu štampu prelistavali smo u društvu Cvijetina Milivojevića, političkog analitičara. On se osvrnuo na to kako izgledaju svi potezi vlasti o kojima svedočimo poslednjih dana i da li je sada već izvesno da su svi zakoračili u predizbornu kampanju.

– Način na koji se opozicija priprema za izbore izgleda kao ono zec u šumi, a opozicija priprema ražanj. Sada se priča da li jedna ili dve kolone, da li treba da se ujedinjuju ili ne, to su priče koje se 33 godine bez obzira koja je vlast i koja opozicija bila ponavljaju u ovoj zemlji, ali pre svega toga postoji valjda neka metodologija. Bojim se da ni građani, a ni opozicija ne znaju kojih će izbora biti, ni da li će samo biti vanrednih beogradskih ili vanrednih beogradskih i parlamentarnih ili će sve biti spojeno i kada će biti spojeno, da li će izbori biri raspisani do kraja godine ili održani do kraja godine ili pak neće biti ni raspisani ni održani – rekao je Milivojević i zapitao se zašto je na dnevnim redu danas bila tema ujedinjenja opozicije.

Analitičar smatra da su početak i kraj to da vidimo šta su posle prošlih izbora obećali predsednik najjače stranke i predsednik najjače opozicione stranke građanima Beograda.

– Jedina normalna opcija odgovorne opozicije prema građanima koji su glasali jeste da insistira na vanrednim beogradskim izborima do kraja godine. Kad pominjemo vanredne parlamenarne, vlast ima lagodnu većinu i tu je stvarno stvar dobre volje Vučića hoće li raspisati ili neće. On je čak obećao svojim biračima da će biti vanrednih parlamentarnih izbora nakon dve godine mandata ove Skupštine i Vlade. Oni redovni lokalni izbori slede pa slede i od njih se ne može pobeći –  rekao je Milivojević i dodao: da li neko normalan može da prihvati da beogradski i parlamentarni izbori budu isti dan?

Milivojević smatra da je za beogradske izbore bolja jedna opoziciona lista, ali ako su neki od opozicinara bili tehnički organizatori protesta, nisu svojim strankama obezbedili „miraz“.

– Opozicija nije nametnula nijednu temu, ali nije ni u toj poziciji. Na palramentarnim izborima je dobro ići u više kolona –  zaključio je Milivojević. (www.nova.rs, TV Nova S, emisija „Probudi se“, voditeljka Nevena Madžarević, 21.9.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=6lf7Psotkl8

Sa dve liste nema rasipanja, sa tri ima prelivanja

Izborna kombinatorika opozicije izgleda kao viša matematika: Ključno pitanje je da li se koalicioni ražanj sprema dok je izborni zec u šumi

Da li će opozicija ići na izbore u dve kolone i koliko će na tu odluku uticati eventualno podizanje cenzusa sa tri na pet odsto - još jedno je u nizu pitanja koje donosi već višemesečna saga o izborima. Čini se da u većem delu opozicije postoji zainteresovanost da pred birače izađu u dve ideološke kolone pogotovo ako za ulazak u parlament bude potrebno pet odsto glasova.

Opozicija bi mogla na izbore da izađe u dve ideološke kolone

Organizatori protesta "Srbija protiv nasilja" već danima pozivaju na ujedinjenje svih stranaka koje već četiri meseca učestvuju u demonstracijama. Najveći zagovornici te ideje u poslednje vreme su Miroslav Aleksić, Nebojša Zelenović, Zoran Lutovac i Zdravko Ponoš iako imaju izvesne razlike u svojim predlozima za jednu listu prozapadne opozicije.

S druge strane, i na "desnom krilu" opozicije sve više "cveta ljubav". To se moglo videti i na nedavnom Kongresu Zavetnika na kome je za predsednicu stranke ponovo izabrana Milica Đurđević Stamenkovski. Na tom skupu pored pripadnika Zavetnika bili su i lider Dveri Boško Obradović i poslanik Novog DSS-a Predrag Marsenić. Takođe, članovi Narodne stranke su u sve boljim odnosima sa predstavnicima Dveri pa su zajedno učestvovali na tribini "Srpsko nacionalno pitanje u 21. veku" koju je u Čačku organizovao pokret Obradovića.

"Opozicija priprema ražanj dok je zec u šumi"

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da opozicija svojim ponašanjem ide na ruku vlasti.

- Da sam u koži Vučića ja bih rekao opoziciji "Bravo, ljudi". Opozicija priprema ražanj dok je zec u šumi. A zec su izbori. Priča o ujedinjenju postoji od kad je višestranačja u Srbiji. Dakle, više od 30 godina. Ujedinjenje je uvek tačka početka izborne kampanje da bi se kasnije ta priča izjalovila. Evo u skupštini imamo dve parlamentarne grupe koje su se podelile na dva činilaca, a sada pozivaju na ujedinjenje što je prva metodološka greška - ocenjuje Milivojević.

Milivojević smatra da opozicija "priprema ražanj dok je zec u šumi"

Kako kaže, druga metodološka greška je što opozicija i dalje ne zna za koje izbore se sprema.

- I opozicija je zaboravila na dogovor Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa nakon poslednjih izbora da se u roku od šest meseci održe vanredni beogradski izbori. Opozicija treba da traži od Vučića da jasno kaže hoće li biti izbora, kojih će biti izbora i kada će oni biti. Ovako pripremaju ražanj dok je zec u šumi - analizira Milivojević.

"Dve liste čuvaju opoziciju od rasipanja glasova"

Naš sagovornik smatra da opozicija može da maksimalizuje glasove jedino ako ide u dve kolone na parlamentarne izbore.

- Dve liste čuvaju opoziciju od rasipanja glasova, a tri i više lista dovode do prelivanja glasova na račun najjače stranke odnosno SNS-a. S druge strane, u Beogradu mislim da nema razloga da opozicija ide u više od jedne kolone jer je reč o lokalnoj zajednici i lokalnim temama, a ne o tome da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji. Videli smo na primeru Tadićeve stranke da je bilo pogrešno ići sa više lista u prestonici - objašnjava Milivojević.

Jednu kolonu na izborima mogli bi da čine organizatori protesta "Srbija protiv nasilja"

Mnogi smatraju da bi eventualno povećanje cenzusa sa tri na pet odsto doprinelo ukrupnjavanju opozicije. Ipak, Milivojević ne deli to mišljenje.

- Opozicija koja bude gledala da li je cenzus tri ili pet odsto da bi odlučili da li će ući u koaliciju i nije prava opozicija jer razmišlja samo o svojim interesima i kako da uđe u skupštinu i uzima pare iz budžeta. Takvu opoziciju ne interesuju građani. Inače, lično sam za stepenasti cenzus koji bi recimo bio tri odsto za jednu stranku, pet procenata za koaliciju od dve stranke, a sedam procenata za listu od tri ili više stranaka - zaključuje Milivojević.

"Uvek ima neko ko na kraju ne uđe u koaliciju"

I Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremenu politiku, smatra da su dve kolone idealan scenario za opoziciju.

- Dve liste sprečiće rasipanje glasova, ali je pitanje koliko to realno. Ako se vratimo malo u prošlost, recimo, "Ujedinjeni za pobedu Srbije" nisu uspeli da okupe ni sve stranke prozapadne opcije. Uvek ima neko ko na kraju ne uđe u koaliciju. Videćemo da li će tako biti i sada - navodi Ivković.

Viši cenzus od pet odsto mogao bi da doprinese ukrupnjavanju opozicije

Kako kaže, ako dođe do podizanja cenzusa na pet odsto doći će do ukrupnjavanja opozicije.

- Mislim da će u tom slučaju Zavetnici i Dveri sigurno ući u koaliciju sa Novim DSS-om jer Zavetnici i Dveri ne mogu samostalno da pređu cenzus od pet odsto, a Novi DSS može. Slična je situacija i sa prozapadnim strankama. Zeleno-levi front na nacionalnom nivou ne može da dosegne pet odsto glasova i zato bi verovatno išao u koaliciju sa ostalim organizatorima protesta - ocenjuje Ivković.

"Nije u interesu vlasti cenzus od pet odsto"

Naš sagovornik, ipak, ne veruje da će vlast dići cenzus na pet odsto.

- Na taj način doprinela bi samo ukrupnjavanju opozicije, a nije u interesu vlasti da skoro sve stranke pređu cenzus u nekoj od koalicija i da ne dođe do rasipanja glasova - zaključuje Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 21.9.2023)

Milivojević za Betu: Ako se svi izbori održe i do kraja godine u istom danu, šanse opozicije nikakve

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je jedino rešenje za izlazak iz političkog ćorsokaka da vanredni lokalni izbori u Beogradu budu održani do kraja godine, a da na proleće budu održani redovni lokalni, pokrajinski i vanredni parlamentarni izbori.

Milivojević je za agenciju Beta izjavio da su, ukoliko dođe do održavanja i do kraja godine u istom danu beogradskih i parlamentarnih izbora "šanse opozicije nikakve", čak i na beogradskim izborima, ali da bi, ukoliko bi se održali samo lokalni izbori u Beogradu, "opozicija imala šanse da kruniše ono što je trebalo da kruniše prošle godine".

On je podsetio da su vanredne lokalne izbore u Beogradu, nakon izbora u aprilu prošle godine, svojim biračima obećali i predsednik Srbije i tada i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić i predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas, koji je SNS-u ustupio formiranje lokalne vlasti iako je opozicija imala oko 70.000 glasova više, uz izgovor da ima informacije da će u SNS preći neki odbornici opozicije.

Milivojević je rekao da sve zemlje u Evropi, pa i sve zemlje u okruženju koje su kandidati za EU, održavaju odvojeno lokalne i parlamentarne izbore, a da vlast u Srbiji organizuje istovremeno izbore "da bi jednim udarcem ubila više muva", dok "opozicija svesno ili nesvesno učestvuje u toj zaveri protiv sopstvenih građana".

Prema njegovim rečima, opozicija je trebalo da insistira na održavanju prevremenih beogradskih izbora još u junu, odmah nakon početka građanskih protesta protiv nasilja, nakon dva masovna ubistva 3. i 4. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u okolini Mladenovca.

Istakao je i da u zahtevu dela opozicije koji je predat na pisarnici Predsedništva početkom septembra zaista piše da se traži da "izbori budu raspisani a ne održani do kraja godine", kao i da je neozbiljno to što su "naknadno ispravljali neartikulisan zahtev".

"Oni su samo dali Vučiću bukvalno loptu da zakuca zicer, da od njih napravi nepismene, neartikulisane u pravnom smislu, političare", kazao je Milivojević.

Povodom toga što je opozicija obrazlagala svoj zahtev u kome se pominje raspisivanje, a ne i održavanje izbora do kraja godine time što je Vučić početkom jula rekao da će izbore raspisati odmah čim dobije takav zahtev, i da su to očekivali od njega, Milivojević je rekao da je to njemu kao građaninu jasno, "ali to ne mora da bude isto da će biti (jasno) do juče predsedniku najjače vladajuće stranke".

Kazao je i da je "bio šokiran" time što se među potpisnicima zahteva za raspisivanje beogradskih izbora našla i SSP čiji je predsednik Dragan Đilas "isti čovek koji je sa Aleksandrom Vučićem 12. aprila prošle godine dogovorio da uprkos rezultatima izbora ipak SNS dobije šansu da formira vlast" u Beogradu, ali da će u roku od šest meseci biti održani prevremeni izbori.

"Obećali su u roku od šest meseci izbore, i Vučić i Đilas, obojica su lagali svoje birače. Mi sada, godinu i po dana kasnije govorimo o beogradskim izborima", rekao je Milivojević.

Milivojević je naveo da "čak i da ne bude izbora do kraja godine nema vremena za promenu izbornih uslova", kao i da je cela opozicija rekla da će izaći na izbore i da više niko ne preti bojkotom, pa nema te vrste političkog pritiska na vlast. (www.beta.rs, 18.9.2023)

Cvijetin Milivojević u Markeru: Nema vremena za poboljšanje uslova, šanse opozicije skromne ako svi izbori budu održani u istom danu (VIDEO)

Analitičar Cvijetin Milivojević, gostujući u emisiji Marker na Insajder televiziji, rekao je da je jedna od opcija je da izbori u Srbiji budu održani do kraja godine, a druga u vreme kada se po zakonu moraju održati redovni lokalni, gradski, pokrajinski i opštinski izbori u skoro svim gradovima Srbije, krajem proleća.

Što se tiče samog raspisivanja izbora, Milivojević smatra da “ulazimo u tesnace zakonskog tipa“.

“Ako se vojvođanski izbori raspišu pre vremena, oni moraju biti raspisani do 24. septembra, a vanredni beogradski i redovni lokalni izbori se moraju raspisati do 8. oktobra. Ako se radi o vanrednim parlamentarnim izborima, oni bi morali da budu raspisani do 8. novembra. U sledećih 15 dana ćemo, dakle, znati da li će biti izbora do kraja godine“, kaže Cvijetin Milivojević.

Milivojević napominje da Srbija ne sme ostati poslednja crna rupa u Evropi u kojoj se namerno, a to su radile i ova i bivša vlast, lokalni izbori koji su najvažniji za građane svih lokalnih zajednica na svetu, natkriljuju nekakvim velikim političkim izborima.

“Umesto da građani odlučuju o tome ko će im asfaltirati ulicu i napraviti kanalizaciju, oni odlučuju o tome ko će voditi visoku politiku. Očigledno je da se pokušava da se to učini i ovaj put“, dodaje on.

Milivojević je rekao da misli da se vlast zaigrala nudeći vanredne izbore, a onda se preračunala da to i nije dobra opcija osim ako u istom danu ne budemo imali sve izbore.

“Još jedna bitna stvar je da smo došli do ustavne pozicije predsednika Republike. On se 26. maja povukao sa mesta predsednika stranke, što povlači niz drugih reperkusija – na primer dolazimo do problema nosioca liste, ako bi pozajmio svoje ime nekoj stranci, što dovodi u pitanje njegov status kao predsednika svih građana“, kaže on.

Milivojević smatra da nema vremena za popravljanje izbornih uslova, jer se oni, u principu, ne menjaju u godini u kojoj se izbori održavaju.

“Kažu da televizije sa nacionalnom frekvencijom treba da poprave svoj odnos prema opoziciji tokom izborne kampanje, a njih u stvari zakon obavezuje na to. Oni nemaju šta da popravljaju. Svi učesnici moraju da imaju jednak prostor, tako da to nije nikakvo izlaženje u susret zahtevima opozicije, već izlaženje u susret zakonu. Sve ostalo bi bilo kršenje zakona“, dodao je Milivojević.

“Ukoliko vanredni beogradski izbori, kao što su obećali gospoda Vučić i Đilas, budu održani sami, bez nekih velikih izbora, što znači da se na njima kandiduju lokalne beogradske politike vlasti i opozicije, onda će opozicija dobiti te izbore. Ukoliko bilo koji izbori, recimo vanredni parlamentarni, budu održani u istom danu, mislim da su šanse opozicije skromne“, zaključio je Cvijetin Milivojević u emisiji Marker. (www.insajder.net, TV Insajder, voditelj Branko Veselinović, 15.9.2023)

https://insajder.net/teme/cvijetin-milivojevic-u-markeru-nema-vremena-za-poboljsanje-uslova-sanse-opozicije-skromne-ako-svi-izbori-budu-odrzani-u-istom-danu-video

Euractiv istražuje: Šta se može očekivati od nastavka dijaloga Beograda i Prištine?

Na temu - šta se može očekivati od nastavka dijaloga Beograda i Prištine i sastanka Vučića i Kurtija u četvrtak, 14. septembra razgovarali smo sa političkim analitičarom Cvijetinom Milivojevićem i Markom Jakšićem, pravnikom i političarem

U četvrtak 14. septembra u Briselu će biti održan dijalog Beograda i Prištine na visokom nivou uz posredovanje EU.

"Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj biće domaćin sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu na kojem će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove.

Borelj će sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom održati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem od 9 sati, nakon čega će uslediti zajednički trilateralni sastanak.

Fokus sastanka je na primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i aktuelna pitanja, navedeno je saopštenju na sajtu EEAS.

Na pitanje šta se može očekivati od nastavka dijaloga Beograda i Prištine, sagovornik EURACTIV-a, Cvijetin Milivojević, siguran je u to šta su očekivanja onih koji organizuju taj susret.

„Mi imamo jednu tenzičnu situaciju od novembra prošle godine. U ovom trenutku, zahtev za srpsku stranu je da prihvati izlazak na izbore za lokalne samouprave u četiri opštine na severu Kosova i Metohije i da se predstavnici Srba vrate u kosovske institucije iz kojih su izašli. Od Kurtijeve pregovaračke ekipe se očekuje da nađe taj modus kako bi se legalni, ali nelegitimni predsednici na severu Kosova i Metohije povukli. Mislim da su to osnovna očekivanja od jedne i od druge strane, a ostatak će se odvijati u skladu sa tim da li će se ispuniti ovi zahtevi", kazao je on za EURACTIV.

Marko Jakšić za naš portal kaže da svaku rundu razgovora Srbi sa Kosova i Metohije očekuju sa zebnjom, jer se svaki postignuti dogovor zaključi na njihovu štetu i protivno njihove volje.

„Vezano za okolnosti koje su na terenu, a i na osnovu retorike iz Beograda i Prištine, a najviše od strane Kurtija, najrealnije bi bilo očekivati da se u Briselu ne desi baš ništa i da izostane bilo koji dogovor. U najboljem slučaju, moguće je da bude postignut neki dogovor oko lokalnih izbora na Severu Kosova, koji će potom u praksi biti opstruisan kao i svi ostali. Čitav koncept briselskog dijaloga je pogrešno postavljen i već se nalazi duboko u slepoj ulici. Mene ne bi iznenadile i nove jednostrane akcije Prištine nakon kojih bi definitivno svi udarili glavom o zid, što bi najzad moglo da predstavlja otrežnjenje za sve, a najviše za posrednike. Ovaj dosadašnji koncept pregovora predviđa kao dogovor dve strane o normalizaciji odnosa uz garancije treće tj. posrednika, dok je u praksi - svaki takav dogovor, uključujući i poslednji Ohridski, doveo do toga da je život onih na koje se najviše odnosi, Srba na Kosovu i Metohiji, učinio komplikovanijim i nenormalnijim. To ne daje rezultate i neće se ništa normalizovati. Neophodno je što pre promeniti i koncept i formu dijaloga i ciljeve, jer permanentna kriza na Severu Kosova koja traje već predugo pokazuje da su potrebni i novi aranžmani koji bi život lokalnog stanovništva učinili normalnijim i približnijim prosečnom stanovniku Evrope, kao i uključivanje lokalnih Srba u njih, jer nema normalizacije odnosa Beograda i Prištine bez normalizacije odnosa Srba i Albanaca na Kosovu, a ti odnosi su prvashodno režimu Aljbina Kurtija vraćeni na stanje koje je bilo posle rata 1999. godine", istakao je Jakšić.

Na pitanje - da li izjava srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, da će za srpsku stranu glavna tema razgovora biti napadi na Srbe, i s druge strane, izjava Kurtija da je specijalnom izaslaniku SAD Gabrijelu Eskobaru rekao da je spreman da se aktivno angažuje na predstojećem sastanku, determiniše tok daljeg razgovora, Milivojević je rekao:

„To što su izjavili i Vučić i Kurti, nije bitno i nisu diplomatske izjave. Vučićeva izjava je na nivou- želim mir u svetu- i to nije sporno, to je opšta stvar i tu niko ne može da kaže ništa protiv. S druge strane, ta stalna magla koju sipa Kurti da je on toliko odgovoran prema institucijama te njegove države, te eto on ništa ne čini pre nego što se konsultuje sa svim državnim organima - i sa skupštinom i sa predsednicom Kosova, kako opozicija od njega traži da se u Skupštini izjasni o toku razgovora u Briselu, zapravo je poruka kako to druga strana ne čini, i kako je i u demokratskom smislu Kosovo jedna ozbiljnija demokratija od Srbije", smatra on.

Milivojević navodi da mu nije jasna pozicija srpskog predsednika, i osnov po kom pregovara o statusu Kosova i Metohije jer ima osam ceremonijalnih ustavnih nadležnosti dok je spoljna i unutrašnja politika nadležnost vlade.

"On je dobio mandat na početku pregovora, kada je bio prvi potpredsednik Vlade, zajedno sa Dačićem, koji je bio predsednik Vlade, da pregovaraju o uređenju životnih pitanja, ne statusnih pitanja. Meni je čudno da neko od ovih arbitara, pre svega mislim na Amerikance i predstavnika EU, ne skrene pažnju predsedniku Vučiću i pita ga da li ima mandat da pregovara o ovim pitanjima. S druge strane, primećujemo da se prištinski pregovarači smenjuju od Edite Tahiri pa naovamo i da se ipak poštuje, po nekim kosovskim zakonima, nadležnost svake od instituicija. Pregovori su 2013. godine počeli sa agendom i najbitnija pitanja o kojima je trebalo pregovarati je pitanje imovine, imovine građana, države Srbije, državnih i društvenih preduzeća i verskih zajednica, da bi se Vučić požalio pre godinu dana kako oni nisu hteli o tome da pregovaraju. Umesto toga, došli smo u situaciju da se sada pregovara o statusu. Na mala vrata i protivno Rezoluciji iz 2010. godine kojom je EU dobila status, ne arbitra, već nekog ko će da olakša i relaksira dijalog Beograda i Prištine, ne da nameće rešenje. Mi smo daleko otišli od toga, čak smo prihvatili da osim posrednika koji dolaze iz EU, kao što su Lajčak i Borelj, dodatno imamo i neke nadri-posrednike, recimo Gabrijela Eskobara koji nije ni predstavnik EU, niti Saveta bezbednosti, jer podsećam, Savet bezbednosti je pozajmio taj mandat Evropskoj Uniji. Dakle pojavljuju se neki ljudi koji kontrolišu one koji posreduju u ime Evropske unije. Još jedno važno pitanje je kakav sad Francusko-nemački plan? Pregovori su započeti 2010. godine kao 'Tehnički pregovori', a pregovarači su bili Boško Veselinović i Edita Tahiri. Mi smo evoluirali do toga da više ne važe predlozi od predstavnika EU, mi sad imamo neke nadri-predstavnike EU, a to su dve od 27 zemalja članica - navodno Nemačke i Francuske. Postavlja se pitanje u kakvom mandatu je predsednik trenutno i kakav je plan prihvatio. Još važnije, u čije ime je taj plan predložen? Saveta bezbednosti? Koliko sam razumeo nije. Evropske unije? Ne, ona ga je navodno naknadno iza toga verifikovala i rekla da stoji iza toga. O čemu se onda sada pregovara? Sve su ovo otvorena pitanja i građani Srbije čekaju odgovore na njih", smatra on.

Na pitanje - šta govori stav prištinske opozicije, koja traži da se Kurti obrati Skupštini sa planom za dalje razgovore sa Beogradom, Jakšić kaže da su najpribližniji stavovi vlasti i opozicije u Prištini, upravo po pitanju prava Srba na Kosovu.

„Tu postoji prećutno jedinstvo da je čak i nevladina organizacija ZSO nešto što se njima ne treba dati. Sa jedne strane oštro protivljenje onome što bi Kurti trebao da pregovara daje mu jaču pregovaračku poziciju jer je demek pod pritiskom opozicije. Bilo je naznaka i pokušaja opozicije da ruše Kurtija ali zbog toga što je svojim potezima Kosovo 'posvađao' sa svojim tradiconalnim saveznicima sa Zapada i što je pod nekim nazovi sankcijama EU. Verovatno da ima onih koji ovaj stav prištinske opozicije povezuju sa time, međutim uveren sam da je posredi indirektna podrška pred razgovore sa Vučićem tj. Beogradom, koji se i danas percipiraju kao neprijatelji", smatra Jakšić.

Komentar kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Zapad treba da sprovede kaznenu politiku prema Beogradu, jer je, kako je naveo, njihov pristup Srbiji „mek", Milivojević vidi kao duhovit.

„Kurti savršeno koristi svoju poziciju i svoju političku biografiju. Njegova biografija nije ratna, za razliku od njegovih prethodnika. On sticajem okolnosti nije učestvovao u ratu 1999. godine jer je bio u srpskom zatvoru. On je neopterećeniji u odnosu na Tačija i Haradinaja i u tom smislu on jeste veći problem Aleksandru Vučiću od Tačija i Haradinaja. Kurti je vrlo radikalan u svojoj politici i vrlo specifičan političar. Međutim Haradinaj je jednom prilikom vrlo korektno govorio o tome koja je spoljna politika Kosova, rekavši da je to zapravo spoljna politika SAD. Kosovo je nus-produkt NATO agresije. Pošto je 'država' Kosovo došla kao neka vrsta poklona, razumem da se oni ponekad ponašaju kao razmažene bebe jer smatraju da ako su bili mezimci 1999. godine to treba da budu i dalje. Oni jesu štićenici SAD i od njih se očekuju da postupaju onako kako kaže zvanični Vašington. Tu generalno nema puno iskakanja, nekad se zaigraju, pa im padne vlada. Međutim, onog trenutka kad Kurti dozvoli raspisivanje novih izbora, on će ponovo postati apsolutni mezimac kolektivnog Zapada. Gledano iz ugla nekog ko to posmatra sa strane, ja da sam na njegovom mestu, ja bih to odmah uradio jer njega tamo nema šta da boli. Tamo su Srbi većina, pa većina. Njega plaši da kad se ponovo formira vlast u ove četiri opštine, sledeća stvar koju će od njega tražiti "mentori" sa Zapada je da uđe u proces formiranja ZSO. Gledno iz ugla kako je zamišljena ZSO, i to njega ne bi trebalo da boli. Realno gledajući, osim budžeta i prava na imovinu, koji se spominju sa srpske strane, ali koji Zapad nije potvrdio, Kurti možda ima razloga za brigu. Više bi se Srbi imali šta žaliti i brinuti, pogotovo Beograd, naročito što je to ZSO u okviru nezavisnog Kosova, pa je sledeća faza međusobno priznanje. Što se tiče sankcija prema Prištini, kao što vidimo, od toga nema ništa. Čak i priča o odlaganju primene bezviznog režima, za mene je nerealna. To je 'plašenje mečke rešetom'. Kolektivnom Zapadu u ovom trenutku odgovara Vučić. On je dosta pokazao u svojoj kooperativnosti jer ono što nisu učinile vlade posle petog oktobra, to je učinio on. Uradio je ono što nisu ni Đinđić, ni Koštunica, ni Tadić. Iako je za neke od zapadnih lidera, Vučić prespor u odricanju od Kosova, definitivno im odgovara. Videli ste kako se Zapad odnosi prema problemima građana Srbije, manjku vladavine prava, slobode medija, zahtevima opozicije. To njih apsolutno ne zanima. Ne žele da rizikuju pitanje Kosova sa nekim nepoznatim, pa makar taj neko došao sa proevropske strane i zbog toga je Vučić, tu gde je", smatra Milivojević.

Za Jakšića, ovakve Kurtijeve izjave su jednake onome kad lopov viče "drž'te lopova".

"Aljbin Kurti je očigledno i sam sebe ubedio u svoju laž da je Kosovo najveća evropska demokratija i da je dovoljna bezrezervna deklaratorna podrška Ukrajini da sebe smatra predsednikom Sveta a da je Kosovo u najmanju ruku jednako sa SAD a iznad svih ostalih država pa su svi dužni da ispunjavaju njegove želje. Međutim, za posrednike ali i članiice EU kao i SAD nesporna je činjenica da su on i njegovi saradnici šaljući specijalnu policiju da zauzme opštinske objekte izazvali poslednju, vrlo opasnu, eskalaciju situacije na terenu, kao i da on u međuvremenu preduzima i dodatne aktivnosti koje predstavljaju dolivanje benzina na vatru koja već gori. Taj poziv je i deo taktike Prištine koja na svaki način pokušava da diskredituje Beograd, koji je po pitanju rešavanja krize oko izbora pokazao meni preteranu i iznenađujuću konsktruktivnost, kada je obećao bezuslovno učešće Srba na njima, iako nisu ispunjena dva ključna zahteva nakon napuštanja institucija, ili za bojkot prethodnih izbora, a to je povlačenje specijalnih policijskih jedinica sa Severa Kosova i Metohije i formiranje ZSO", naglašava Jakšić.

O trenutnoj situaciji na severu Kosova i Metohije i očekivanjima Srba kada su u pitanju pregovori, Jakšić kaže:

„Iako deluje da je prividno mirno, situacija nije uopšte dobra i tendencije su da će biti i dodatnog pogoršanja. Kurti zajedno sa ministrom policije Svečljom i gradonačelnikom Severne Mitrovice Erdenom Atićem svakodnevnim akcijama i aktivnostima pokušavaju da život Srba učine nepodnošljivim i da ih nateraju na iseljavanje. Sveprisuta specijalna policija, kao i ostala policija sa dugim cevima, posebno na punktu na Bistrici, koja maltretira i hapsi po nacionalnoj osnovi, okupiranje zgrada opština, oduzimanje licence mts doo, izbacivanje srpskih institucija iz zgrade nekadašnje vatrogasne stanice u Kosovskoj Mitrovici, ali i najava sličnih aktivnosti i u pogledu drugih institucija, kontrola ribolova na Gazivodskom jezeru sa automatskim puškama, donošenje konačne odluke o eksporprijaciji zemljišta na kojem su ilegalno izgrađene baze bez poštovanja zakona, nestašica lekova u KBC kao i u državnim apotekama, zabrana uvoza robe iz centralne Srbije su samo jedan deo problema sa kojima se lokalno stanovništvo trenutno i svakodnevno suočava. Sve to je dovelo do velikog talasa iseljavanja, dok su preostali koji nisu otišli odlučni da ovde ostanu, i kod njih polako nemoć prerasta u ogorčenje i bes, odnosno spremnost da se svim ovim ludilima Kurtija i ekipe oko njega suprostavi na bilo koji način. To nažalost, osim KFOR-a možda, niko ne razume. Ni u Beogradu, ni u Briselu niti Vašingtonu, ponajmanje u Prištini. Zbog svega toga nema prevelikih očekivanja od pregovora sa Prištinom, jer kao što sam već napomenuo svaki dogovor dosada je bio na štetu Srba. Sve to liči na prividno zatišje pred veliku buru".

Cvijetin Milivojević smatra da su Srbi razočarani, pre svega u zvanični Beograd. Od načina na koji ih je uterao u kosovske institucije 2013, naterao ih da izađu na izbore pod kosovskim zakonima, činjenice da za 10 godina predsednik Skupštine Republike Srbije, a to je njegova ustavna obaveza, nije raspisao lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, već prepustio to vlastima u Prištini. Spomenuli smo podstrekivanje vlasti da izađu iz kosovskih institucija, zatim situaciju oko barikada, pa sada i izlaska na lokalne izbore, ako do tog dogovora dođe...Paralelno, oni se osećaju nebezbednim, ne samo od strane Kurtija i kosovske policije, već i od pritiska koje dobijaju od Vučićevih najbližih saradnika koji kontrolišu slobodu misli i govora na severu KiM. Na kraju, istraživanje tokom ovog proleća je pokazalo da se Srbi osećaju nebezbednim, uplašenim za egsistenciju svoje porodice, i to ne samo Srbi na severu već i u južnom delu Kosova i Metohije. Oni se jednako plaše i Kurtija, ali i nekih koji se nazivaju 'zaštitnicima Srba na Kosovu'. Ja sam se lično radovao povratku Kristofera Hila, jer sam smatrao da je to poruka američke administracije da želi jedno ozbiljno rešenje za Kosovo. Jer Hil je neko ko jako dobro poznaje situaciju, a učestvovao je i u Dejtonskom sporazumevanju koje je najbolje rešenje SAD administracije u savremenoj istoriji, a koje nakon 28 godina obezbeđuje to da nema nijednog međunacionalnog incidenta na tom prostoru. Verovao sam da im je takvo i rešenje za Kosovo, ali vidim da to nije slučaj. Mislim da kompromis na Kosovu svakako nije ZSO sa ovlašćenjima nevladine organizacije nezavisne države Kosovo. Bilo ko da je na vlasti u Srbiji, tu vrstu kompromisa neće prihvatiti", zaključio je on. (www.euractiv.rs, portal, Milena Antonijević, 14.9.2023)

Pukovnik ili politički pokojnik: Uticaj optužnice na budućnost Milorada Dodika

Nakon potvrđivanja optužnice, jedino je izvjesno da će Sud BiH suditi predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i v.d. direktora Službenog glasnika RS, Milošu Lukiću.

Svaki scenario nakon toga u ovom trenutku izgleda neizvjestan i nevjerovatan, ali sjetite se i da je samo prije dva mjeseca bilo nevjerovatno zamisliti da će Dodik u sudnicu kao optuženi.

Ironično, od svih mogućih optužbi koje su Dodiku i njegovim saradnicima opozicija, stranci i Sarajevo stavljali na teret, dešava se to da će on na sud zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita.

Nijemca čiji mandat visokog predstavnika nije potvrdio Savjet bezbjednosti UN, koga ne priznaju Rusija, Kina i Republika Srpska, ali ga priznaju zapadne sile. I Srbija.

Sud BiH će suditi po nametnutim izmjenama Krivičnog zakona BiH, koji nije verifikovala Parlamentarna skupština BiH, a koji kaže da se nepoštovanje odluka visokog predstavnika može kazniti sa do pet godina zatvora. Dodik čak nije optužen ni za rušenje ustavnog poretka BiH, što je omiljena optužba na njegov račun u FBiH i na Zapadu.

Konkretno, on je potpisao ukaz o izmjeni zakona kojima se odluke OHR više ne objavljuju u Službenom glasniku RS, pa samim tim i ne poštuju. A Lukić je sve to objavio u Službenom glasniku RS, nakon što je nekoliko direktora prije njega pobjeglo glavom bez obzira.

Ipak, u centru priče je Dodik i pitanje kako bi ishod sudskog procesa – osuđujuća ili oslobađajuća presuda – mogao da utiče na njegovu političku budućnost.

Politikolog iz Beograda, Cvijetin Milivojević, smatra da bilo kakva presuda Suda BiH može da učvrsti bazu sigurnih glasova SNSD.

– Dakle, paradoks je da ovo može ojačati Dodika na njegovom terenu. Govorimo o unutarpolitičkoj borbi u RS i BiH. Vidimo da i jači dio opozicije u RS ne navija za osuđujuću presudu Dodiku iz razloga što smatra da bi to bila loša poruka Srpskoj. Naravno, imamo i neke u opoziciji koji netaktično, zaboravljajući da su i njihovi glasači vrlo nacionalno orijentisani, navijaju da Dodik bude osuđen – kaže Milivojević za Srpskainfo.

Kandidovanje na izborima

Međutim, dodaje on, ključna činjenica u ovoj priči jeste da Dodiku i Lukiću sude zbog nepoštovanja nečega što je nametnuo stranac koji sebe predstavlja visokim predstavnikom.

– Šmit i neki mediji govore o nekakvom visokom predstavniku međunarodne zajednice. Ne postoji nikakva institucija koja se zove međunarodna zajednica. Postoji nešto što je Organizacija UN, koja se sastoji od zemalja članica. Izvršni organ te organizacije, Savjet bezbjednosti, nije izabrao Šmita za visokog predstavnika. A, mi smo sada otišli korak dalje, raspravljamo o tome da li će neki akt koji je nametnuo taj čovjek proizvesti pravno dejstvo, odnosno kaznu za Dodika – ističe Milivojević.

Budući da u BiH ništa nije nemoguće, treba razmotriti i moguće posljedice drugačijeg ishoda – osuđujuće presude Dodiku, sa značajnom kaznom. U tom slučaju postavlja se pitanje njegove (ne)mogućnosti daljeg kandidovanja na izborima, ali i još mnogo toga, što je u ovom trenutku nevidljivo.

Milivojević tvrdi da takav scenario mogu da požele „samo oni koji zaista iz nekih svojih razloga ne žele dobro BiH“.

– Mogu garantovati da bi to bio siguran korak ka razbijanju BiH. To bi dalo dodatne argumente onom dijelu političke javnosti u Srpskoj koji inače smatra da RS treba da ide u pravcu odvajanja od BiH. Kako izvršiti eventualne sankcije Dodiku koje bi proistekle iz presude takvog tipa? To bi značilo tjeranje Dodika i kompletne RS. Meni ponekad liči da je ovo smislio neko ko zaista ne želi da se BiH na neki način stabilizuje, da sve tri strane naprave popis onog oko čega se slažu, a nije malo takvih stvari. Ne na silu. Pogrešna je strategija nametanje unitarne BiH – zaključuje Milivojević.

Pravnici uglavnom tvrde da je Dodik bliže oslobađajućoj, nego osuđujućoj presudi, ali samo pod uslovom da je u ovom procesu moguće odvojiti politiku od prava. A nije.

Pravo ili politika?

Miodrag Stojanović, iskusni advokat koji branio mnoge optužene pred Sudom BiH, podsjeća da se Dodiku sudi po osnovu člana izmijenjenog KZ BiH, a to je da ne poštuje odluke visokog predstavnika.

– Govorim apsolutno profesionalno. Prvo, on je predsjednik Republike. Zakon o neprihvatanju i neobjavljivanju odluka u Službenom glasniku RS nije donio on nego Narodna skupština, kao kolektivni organ. Zakonska i ustavna obaveza predsjednika jeste da potpiše ukaz o proglašenju zakona. On nije vidio u svemu tome ništa što bi bilo suprotno zakonima i Ustavu RS, zbog čega bi vratio zakon parlamentu. Gdje su elementi njegovog krivičnog djela? Kada to tako gledam, onda mislim da nema elementa krivičnog djela koje se njemu mogu staviti na teret, odnosno da u tom smislu nema dokaza da je počinio to krivično djelo – kaže Stojanović, uz ogradu da nije imao uvid u sudski spis i dokaze kojima Tužilaštvo BiH raspolaže.

Paralelno s tim, dodaje Stojanović, da je on taj koji brani Dodika, pred sudom bi rekao da smo „došli u situaciju da ovo više nije ni kolonijalno vrijeme“.

– Čovjek koji nije biran kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom i nema saglasnost SB UN, takav nametne zakon po kome svi moramo njega da slušamo. To je meni kao profesionalcu vrhunac gaženja naroda ove države i suvereniteta. Da li je ovo pravo ili politika? To će se vagati, ali ne možete to jedno od drugoga da odvojite. U odbrani se to mora reći. Ako imate sada trenutak potvrđene optužnice i 15 dana rok za prethodne prigovore, jedan od pet razloga za ulaganje prigovora jeste da djelo koje mu se stavlja na teret nije krivično djelo. Ćutanje bi značilo znak odobravanja. Prema tome, profesionalno mislim kako sam vam rekao, a odvojiti politiku od ovoga jednostavno nije moguće – zaključuje Stojanović.

Iz Suda BiH rekli su Srni da su „našli dovoljno dokaza“ za potvrđivanje optužnice protiv Dodika i Lukića, ali nisu naveli u čemu je pravno uporište za takav potez.

Potpredsjednica SNSD Željka Cvijanović izjavila je da ova stranka pruža apsolutnu podršku instituciji predsednika RS, ali i Miloradu Dodiku lično. Cvijanovićeva je istakla da je potvrđivanje optužnice protiv Dodika politički progon od neizabranih prema onima koje su demokratski izabrali građani Srpske.

Zamjenik predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH, Staša Košarac, rekao je da su zaposleni spremni da napuste rad u zajedničkim institucijama BiH ukoliko budu nastavljene provokacije Kristijana Šmita.

– Sudski proces protiv predsjednika RS Milorada Dodika svi su okvalifikovali kao politički – izjavio je Košarac nakon sastanka predstavnika RS koji rade u institucijama BiH. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Banjaluka, Slobodan Popadić, 13.9.2023)

Amerika je upravo detonirala „srpsku opciju“ u Crnoj Gori i blokirala Vučićev uticaj na vlast u Podgorici

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je u intervjuu za "Glas Amerike" da je suštinski nedemokratski i neprihvatljivo da koalicija "Za budućnost Crne Gore" uđe u sastav 44. vlade jer smatra da bi oni bili više lojalni lideru strane zemlje, nego premijeru ili crnogorskim biračima. Mnogi su u ovoj izjavi prepoznali predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa se postavlja pitanje zbog čega dolazi do ovakve promene retorike, budući da su Eskobar i srpski lider do sada bili u vrlo prisnim javnim odnosima. Takođe, ovo je i prvi put da američki zvaničnik javno i naglas kaže da ZBCG predstavlja uticaj Beograda u Crnoj Gori. Sagovornici Nova.rs smatraju da je izvesno da je Eskobar govorio o Vučiću, kao i da dovodi u pitanje ulazak pomenute koalicije u vladu.

Naime, Eskobar je naveo da je problem to što jedna politička opcija, ZBCG, otvoreno priznaje uticaj Beograda na nju.

„Kažu da su spremni da prihvate bilo koju spoljnopolitičku odluku vlade, ako im Beograd to dozvoli. To je suštinski nedemokratski i neprihvatljivo – ideja da bi jedan deo koalicije kontrolisala strana vlada i da bi taj deo bio više lojalan lideru strane zemlje, a ne premijeru ili crnogorskim biračima“, ukazao je Eskobar.

Sagovornik  Nova.rs, politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je više nego jasno da je „lider strane zemlje“ Vučić.

„Zaista ne mislim da sa tom grupacijom u Crnoj Gori bliže kontakte ima Boško Obradović, Voja Mihajlović, Miloš Jovanović, Milica Zavetnica, sa jedne, ili recimo Radomir Lazović, Vuk Jeremić, ili Biljana Stojković s druge strane“, rekao je Milivojević.

Sa druge strane, diplomata Srećko Đukić, smatra da se iz izjave Eskobara može zaključiti da je pored Vučića u opticaju i ruski predsednik Vladimir Putin, koji i te kako ima uticaja na ovo područje.

 „Ništa ne znači to što je on u izjavi pričao u jednini, jer vrednosti koje zastupa ZBCG su podudarne i sa politikom Vučića i sa politikom Putina. I to u mnogo većoj meri nego sa politikama i vrednostima Evropske unije (EU). Suštinski nema dvoumljenja da je mislio na one koji nisu za EU, a jasno je ko nije“, kazao je Đukić.

Takođe, za Đukića ova izjava nije iznenađujuća, budući da je javna tajna „na čijoj je strani“ nekadašnji Demokratski front (DF).

„Eskobar je samo markirao ono što je opšte poznato. Poznato je da je DF, srpski, prosrpski, ruski, proruski, beogradski i moskovski. On je samo još jednom skrenuo pažnju na tu činjenicu da je političko telo u Crnog Gori duboko podeljeno između crnogorskih centralista i političkih snaga koje imaju centre van Crne Gore“, kaže naš sagovornik.

Da je problem polarizacija smatra i Milivojević. Međutim, kako kaže, Eskobar je zaboravio da spomene druge, i te kako prisutne strane uticaje.

„Skroz sam saglasan sa ovim delom Eskobarove izjave za ZBCG, ali smatram da je morao da usledi i njen nastavak. Naime, mogao bih da nabrojim bar troje lidera iz regiona koji imaju bliske odnose sa drugim kandidatima koji bi mogli da uđu u vladu. Nisam siguran baš da im naređuju, ali jesam da imaju jako dobre odnose i da se njihov glas jako daleko čuje i prima među tim političarima“, rekao je analitičar i dodao da bi specijalni izaslanik trebalo da se zapita čiji glas sluša mandatar, ali i manjinske stranke koje će biti u sastavu vlade.

Zahlađenje odnosa Vučića i Eskobara

Inače, kako je ova izjava Eskobara glasno odjeknula u javnosti Crne Gore, mnogi smatraju da će dovesti do potpunog zatvaranja vrata za ulazak ZBCG u 44. vladu. To dalje dovodi do postavljanja pitanja – da li će ovo rezultirati zahlađenjem dosada korektnih odnosa Vučića i Eskobara. Mišljenja naših sagovornika u ovom slučaju su podeljena. Milivojević kaže da bi, ukoliko to toga dođe, to zapravo bila mnogo bolja opcija po našu zemlju.

 „Suštinski, u politici nema dobrih odnosa. Iskreno, mislim da je bolje po Srbiju da su njih dvojica u lošim odnosima. Zapravo, mnogo je bolje da su oni u gorim odnosima, a da se Sjedinjene Države i Srbija se međusobno uvažavaju, i da na posletku SAD ne budu navijač u dijalogu Beograda i Prištine. Ne volim kada se oni hvale da imaju mnogo dobre privatne odnose, jer onda znam da to ide preko leđa Srbije“, rekao je Milivojević.

Ipak, iskusni diplomata Đukić, smatra da izjava Eksobara neće promeniti apsolutno ništa, jer je „Vučić slušao i gore stvari“, ali i zbog toga što je Srbija samo deo sfere interesovanje Amerike, i ni na koji način ne može da utiče na njene odluke.

 „To neće uticati na odnose Eskobara i Vučića, on je izaslanik isuviše velike zemlje da bi Vučić mogao da se ljuti ili bude nezadovoljan izjavom. Uostalom, ovo nije prvi put da Vučić čuje od američkih zvaničnika slične izjave“, rekao je Đukić.

Da li će ZBCG u Vladu?

Izjava Eskobara još jednom je dovela u pitanje ulazak ZBCG u sastav nove Vlade Crne Gore. Zapadni zvaničnici i ranije su upozoravali da ZBCG „nije poželjan partner“, a takve izjave stizale su u najvećoj meri od ambasadorke Amerike u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke.

„To če pokazati naredni dani, biće previranja između političkih snaga koje deluju u Crnoj Gori. To nije ništa neobično, postizborna kombinatorika nije gotova sve dok se ne objavi konačni sastav Vlade. Mislim da se upravo zbog toga oteže i odugovlači ceo proces formiranja vlade“, zaključio je Đukić. (www.nova.rs, portal, list Nova, Ksenija Stojiljković, 14.9.2023)

Србија између Орвелове Океаније и Домановићеве Страдије

У претходној колумни „Наш пут је  - ни у чему свесно не подржавати лаж“ (19.7.2023) позајмио сам део Солжењициновог манифеста против насиља „Не живети у лажи“, од 12.2.1974. године: „Тако смо безнадежно рашчовечени да ћемо за данашње скромно намештење дати сва начела, душу своју, све напоре наших предака, све могућности за потомке – само да не пореметимо своје јадно битисање. У нама није преостало ни чврстине, ни поноса, ни срчаности. Чак се ни свеопште атомске смрти не бојимо, трећег светског рата се не бојимо (можда ћемо се у пукотини сакрити) – само се бојимо грађанске одважности! Само нам је до тога да се не одвојимо од стада, да не начинимо корак сами – и одједном останемо без белих векни, без гасног бојлера, без пријаве боравка у Москви....“

Уместо да од Врховника, у његовом 191. обраћању од почетка године, добијемо одговор на питање када ће испунити захтеве четворомесечних грађанских протеста и на које ћемо изборе и када, он нам је упаковану у амбалажи за „Бољи живот“, „Срећне људе“, „Породично благо“ или „Стижу долари“, прошлог петка, по ко зна који пут, репризирао једну од епизода из Орвелове „1984“.

И то ону у којој најпре „министар обиља“ (у фиктивној Орвеловој Океанији, која је у вечитом сукобу са Евроазијом и Истазијом) Тома Мона, на таласу игроказа „хлеба и игара“, тј. актуелних спортских постигнућа наших одбојкашица, тенисера, баскеташа и кошаркаша којих, наравно, не би било да нам није нашега Великога Брата, промптно најављује, па још хитрије отказује прес конференцију, јер му шоу краде Врховник лично.

Џорџ Орвел је то, 1948, у својој „1984“, записао овако: „Са телекрана над њиховим столом се разлеже трубни сигнал. Међутим, овог пута у питању није било обавештење о победи на фронту, него само саопштење Министарства обиља: „Пажња, другови! Имамо величанствене вести за вас. Примљени подаци о производњи свих врста робе широке потрошње показују да је животни стандард порастао ништа мање него двадесет одсто у односу на прошлу годину. Данас је у целој Океанији дошло до необузданих спонтаних манифестација: радници су изашли из својих фабрика и канцеларија и марширали улицама, машући заставама и кличући Великом Брату у знак захвалности за бољи, срећнији живот којим нас је обдарило његово мудро руководство. Ево сада неколико бројчаних података о порасту производње. У прехрамбеној индустрији...  Фраза „бољи, срећнији живот“ понови се неколико пута. Она је од недавно била постала веома омиљена у Министарству обиља.“

Пише даље Орвел: „Баснословни статистички подаци и даље су лили из телекрана. У поређењу са прошлом годином било је више хране, више одеће, више кућа, више намештаја, више лонаца, више горива, више бродова, више хеликоптера, више књига, више деце – више свега сем болести, злочина и лудила. Годину за годином, минут за минутом, све и свашта се пело вртоглавом брзином...“

Уместо одговора на питања када ће обећани београдски, када најављени парламентарни, када редовни општински и градски по Србији, а када покрајински избори у Војводини; када ће бити укинуте националне фреквенције ТВ тровачницама и када ће насиље бити протерано из јавног простора; када ће коначно отпочети државни обрачун са корупцијом и криминалом, громогласно најављен још 2012. године; или, зашто Србија контрира Кини, Русији и Републици Српској признајући Немца Шмита за „високог представника међународне заједнице“ у БиХ итд. итд – српски Велики Брат нам је, у монодрами под интригантним насловом „Дете ујело прасе“ одиграо први чин парадржавне представе„Боља цена – цена за народ“ најављујући снижење цена паризера, шампона за бебе, кромпира, јогурта, можебити и хемикалија за прање посуђа. Које ће потрајати, логично, до „ових“, ако их буде у децембру, или оних сигурних избора у касно пролеће којих, свакако, по слову закона, мора бити...

А кад је реч о вечитом српском питању са слава и парастоса („Шта ће бити с Косовом?“), е ту као одговор уводимо „бригу града Крадије и државе Страдије и подршку Страђанима који на југу страдају од ратоборног племена Анута“, из првих година 20. века, коју је Радоје Домановић исмејао у својој „Страдију“.  Елем, све се у Страдији том пригодом, пре 120 година, сводило и свело на сталешке „зборове“ који су свој народ који страда бранили и „одбранили“ тако што су усвајали резолуције типа: "Чиновници судске и полицијске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно, нажалост, одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: 1. Дубоко сажаљевамо што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа; 2. Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући: Доле с њима! 3. С гнушањем и презрењем констатујемо да су Анути некултуран народ, недостојан и пажње својих просвећених суседа.“

Када главни јунак ове сатиричне вивисекције Страдије / Србије, од пре 12 деценија, рођен у иностранству, у својој шездесетој години крене у потрагу за домовином свога оца, ратног заробљеника,  он у очевој отаџбини, а својој прапостојбини, затекне опчињеност сваким пишљивим странцем који крочи на страђанско / српско тло. Као и сваки странац уосталом, и наш странац повратник ногом отвара врата највиших страђанских државним институција и бива „с решпектом и понизношћу“ приман и код самих министара. Странци су у Страдији имали посебан положај.  Нашем странцу који је дошао у „витешку земљу својих предака“ одмах бивају нуђена конзулска, управничка и слична највиша намештења...

Тако је из прве руке, у кабинету министра војног, наш странац сазнао да се, осим већ поменутим „резолуцијама“, Страдија против анутских упада, бори и „мирисом измирне и тамјана, побожним књигама и редовним молитвама министровим; наредбом да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака“. А кад се на тај начин одбрани наш страдали народ на југу, министар је наредио да војници „три пута громогласно узвикну, уз јек труба и лупу добоша: 'Живела Страдија, доле с Анутима!“ А након тога ће неколико чета, са заставом, „промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави“.

А у случају да упади анутских чета добију јаче размере, министар најављује и оштрије, али опет тактичне, мудре, смишљене мере: По целој земљи би се доносиле оштрије резолуције, па, ако и то не помогне, не губећи ни часа, покренули бисмо „родољубиви лист са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, па чак и заједљивих чланака против Анута“. Али, то је само „не дај боже да већ, по несрећи и дотле дође!“

И све то зато што – „овде није главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет, а ми хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди; а што они тако зверски поступају према нама, то ће им бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме“.  Уз то, војска има и друге обавезе важније од заштите Страђана од Анута: „свакога дана мора да чини свечаности и параде, производи осамдесет генерала дневно и да измишља некакве завере ради сузбијања опозиције“!

Домановић „Страдију“ отпочиње овако: „У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама а морала није било, у свакој кући пун таван логика ал' памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу "велики народни родољуб".

Од министра полиције наш је јунак сазнао да „народ има све слободе, али их не употребљава“. Народ је, иначе, врло задовољан и срећан, боље се не да пожелети, јер је „за ово неколико дана било већ толико светковина и парада“, али у томе народном расположењу има нешто и министрове заслуге јер је успео да у устав унесе и ово: "Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе."

У Страдији је наредба била таква да се „сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер где би г. шеф и остали чиновници кланцали по буџацима“, а у полицији су то просто објаснили: „Овако је лакше за нас, и прегледније. Заваде се двоје, и, ако хоће да се туку, дођу ту. Оне што су правили шкандале доле, на улици на ненадлежном месту, морамо казнити.“

У чекаоници министарства полиције чуо је, поред осталог, од једног доктора права да школован човек не само да неће одмах добити државну службу, већ школа, напротив, може само да му шкоди, зато што се не трпе школовани људи. Један, такође школован, морао је, да би добио службу, да донесе уверење да нема никакву школу. А други чиновник је био разочаран што још није добио класу, иако је подметнуо кривице за велеиздају петорице људи који припадају опозицији“, па је зато дошао код министра да га моли да га макар „о идућим изборима изабере народ за народног посланика“, јер буде изабран онај кога полиција хоће, а не онај кога народ бира.

Од министра иностраних односа кога је затекао како је „прилегао на диван да мало проспава“, чуо је да чита искључиво на нашем језику, јер „ други језик не воли и није хтео ниједан учити“. А није му се ни указивала потреба за знањем страног језика, пошто му то „нарочито на овом положају, то није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране“. Што се односа са суседним земљама тиче, Страдији се, рече министар, „није ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по нашим селима Анути из суседне земље, но то није ништа, то су ситнице“. А, хвала Богу, „појешће се и овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња“?!

Министар привреде земаљске се похвалио да је господарство у Страдији уредио тако што је у устав унео следећу тачку: "Жито, и уопште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више." А онда је удесио и да свако село има добро уређену читаоницу, у којој сваки сељак, као војну обавезу, мора провести по два сата пре подне и поподне, да прво „утврди теорију, па ће после рад на пољу ићи лако“. Иначе, ту ће сељаци на располагању имати и „уџбенике за грчки и латински језик, учиће класичне језике, читати Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе“.

Од министра финансија је обавештен да је буџет Страдије преко осамдесет милиона, распоређен тако да „за бивше министре, који су сад било у пензији, било на расположењу, отпада тридесет милиона, за набављање ордења десет милиона, за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона, за увођење штедње у народ пет милиона“. Очекује да ће сада, на сваки начин, поћи набоље, јер је већ исплаћен читав милион писцима књига о штедњи за народ. Сам министар је науман да помогне народу у том погледу, те је почео да пише дело: "Штедња у нашем народу у старом веку"; његов син пише књигу: "Утицај штедње на културни напредак у народу"; а ћерка му је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедети, а сад пише и трећу: "Раскошна Љубица и штедљива Мица", у којој се  износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. "Ко штеди, томе и Бог помаже", поручује се прича.

На војску и остало чиновништво иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит, а просвета спада – у непредвиђене издатке. Тај велики дефицит се не покрива већ то долази у дуг, а чим се накупи повише дефицита – објаснио је овај министар - ми закључимо зајам, па тако опет,  али , с друге стране, у неким буџетским партијама буде суфицита, па је тако министар, у интересу штедње, управо отпустио једнога служитеља и то  је већ уштеда од осам стотина динара годишње. Колики су, пак, државни приходи, министар рече да баш и не зна, али је „читао нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли то тачно“?

У Министарству просвете „радио је све сам овејани научник“. Ту се тек ради темељно и смотрено. Тако је на молбу директора једне гимназије чији наставници нису примили плату пола године, Главни просветни савет одговорио да се акт директора, најпре, има дотерати „у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком“, па је, после три месеца, одокативно одлучено да се молба врати директору школе, да је преправи према стручним језичким примедбама и наново пошаље. 

Министар правде није био у земљи, отишао је у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа – „да би се тиме поправиле рђаве финансијске прилике у земљи“ (?!), а све зато што је министар просвете изјавио како „неће да има посла с којекаквим глуваћима међу чиновницима“.

Како је министар правде једино бринуо о тим школама, а послове министра правде преузео је министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом“.

У Страдији је свако, свеједно да ли стар или млад, мушко или женско, био /била толико начичкан орденима, звездама и лентама да му се често од одликовања ни одело није видело. Један је одликован зато што је први приметио и констатовао да се реч „књига“ врло интересантно свршује на „а“, а почиње са „к“. Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари. Један чича добио је орден што је остарио и што није умро. Један је одликован што се обогатио за непуних пола године лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари...

Сталне свечаности и параде биле су страђанска свакодневица.

Три дана су, рецимо, уз транспаренте са натписима "За Страдију све жртвујемо" и "Страдија нам је милија и од свиња!“, трајале народне светковине у част тога што је страђански велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао јаку кијавицу која је излечена милошћу божјом и искреним заузимањем стручних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље, и да је поведе још бољој будућности.

Када је министар финансија, на пример, успешно оперисао велики жуљ на нози, примао је силне депутације чиновника, надлештава и грађана коју су долазили да му с радошћу честитају излечење жуља.

Али да се вратимо изборима које је, свако мало, најављивало ондашње, баш као и данашње поглаварство Страдије...

Главни јунак Домановићеве сатире закључио је да се „Народна скупштина Страдије“ зове „Народна“ по неком заосталом обичају, тј. инерцији јер посланике, у ствари, поставља министар полиције. Реч "избори" значи у оваквом случају „постављање посланика“ и води своје порекло још из патријархалног друштва, кад је народ збиља имао, поред остале невоље, још и ту досадну дужност да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.

Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена. Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира уместо народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли. Према свему овоме, природно је да се то зову слободни избори.Тако изабрани народни представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским. Влада - разуме се, свака патриотска влада - и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно. И ту влада узме на се сву дужност. Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб. Ту се посланици припремају и вежбају како ће што боље одиграти своју улогу. Све то изгледа као припрема за представу у позоришту. Влада сама пише дело које ће посланици играти у Народној скупштини. Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге - разуме се, према њиховим способностима. Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, "за" или "против".

Наш јунак се тако изненадио када је Влада, по хитном поступку, изнела на решавање закон о уређењу морске флоте, а још више се забезекнуо када је чуо да Страдија доноси тај закон иако, заправо, нема ама баш ниједан морски ратни брод.

„Допире ли Страдија до мора?“, упитао је и добио одговор: „Засад не. Али, наша се земља граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била. Ми на томе, видите, радимо.“

Кад је оно у Страдији, као, пала влада, а иста Народна скупштина изабрала нову, на све стране, по улицама и меанама и приватним становима, разлегла се весела песма. Са свију страна Страдије долазиле су депутације да у име народа поздраве нову владу. Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана. Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи, разлика је само у именима и потписима.

Изјаве су обично овакве: "До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље, и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи. (потпис)"

У већини новина свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном. Па и изјаве и честитке исте, од истих људи, сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.

Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични. Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали; док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије; а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице. Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају. За чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци; пензионери су стари људи, доста су се и наживели; а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет. Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.

Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања. На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа. Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два-три заједно.

Док, једва једном, објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист - један или два) да је влада довела до краја преговоре о зајму са страном једном групом и да су резултати врло повољни. Исте те новине јавише да ће за два-три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске групе, г. Хорије и потписати уговор.

Једног дана приспе страна лађа и почеше излазити путници. Од‌једном, маса света се пови ка лађи -  Хорије?

- Где је, камо га! - жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе. А један странац моли и запомаже да га пусте, јер има журна посла. Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином. Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и од‌јурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.

И министри се доиста појавише са свима великодостојницима земље Страдије. Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима. Маса се расклони на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри, идући му у сусрет. Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.

Министар председник узе његов куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија, опет, штап знаменитог човека. Понеше те ствари као какве светиње. Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо, у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна будућност целе једне земље. Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије. Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тог куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме.

Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног председника општине, Академије наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења у Страдије, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава. Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признаше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се "Силни пук Хоријев".

Већ два дана траје бурно весеље по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.Трећег дана, министри, иако мамурни од весеља, морадоше жртвовати одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу: да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.

- Хоћете ли дуже остати овде? - пита га министар председник.

- Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!

- Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! - рече министар финансија.

- Сметњи? - рече странац уплашено.

- Да, држим да их неће бити!

- И ја се надам!

- Онда можемо одмах потписати уговор! - рече министар председник.

- Уговор?

- Да!

- Уговор је потписан; и ја ћу се још сутра кренути на пут; а, пре свега, ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку. Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном. Додуше, у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан. Ја још држим да сањам.

- Потписали сте, дакле, уговор? - викнуше сви у један глас, одушевљено.

- Ево га! - рече странац, и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику. Уговор је био између њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се онај обавезује да му лиферује толику и толику количину шљива за кување пекмеза, до тог и тог дана...

Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после таквог глупог уговора, протера из Страдије, тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке: "Влада енергично ради на остварењу новог зајма, и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца."

Наравоученије оводањско:

„Страдију“ , као и све најбоље своје сатиричне приповетке, Домановић је написао у последњих неколико година (између 1898. и 1903) обреновићевског апсолутизма.

Страдија се окончава овако: „Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а затим опет све по старом... Некако ми се допадаше општа хармонија у Страдији. Главар цркве је уман и духовит човек. Ко би се могао сетити да у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара и тиме моћно припомогне трудољубивој влади у великим подвизима?“

Док Орвел, 1948. године, своју „1984“ закључује овако: „Било је одређено да се Новоговор прихвати тек 2050. године...“

Можда се баш Орвелу, још оно ономад, „јавио“ прави датум нашег „утапања“ у ЕУ или у нешто друго (баш та, а не 2030. година која је тренутно у оптицају и коју и сам Врховник назива „само лепим жељама“). А дотле? Можда се цео свет сведе на Орвелову фикцију и само три државе: Истазију, Евроазију (пошто се претходно Европа утопила у Русију) и Океанију, у коју су ушле САД (у које се, пре тога, утопила Велика Британија), Северна и Јужна Америка, Аустралија, југ Африке и Тихи океан.

До тада данашњој Страдији суђена је судбина Океаније.

Са све трима главним парола Партије: Рат је мир! Слобода је ропство! У незнању је моћ!

И редовним кампањама „Два минута мржње“ дневно и „Недеља мржње“ месечно које организују Министарство истине и Полиција мисли / зломисли... (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 12.9.2023)