среда, 30. септембар 2020.

20 godina od 5. oktobra: Gledamo propast Demokratske stranke

Uoči obeležavanja 20 godina od 5. oktobra Demokratska stranka, kao okosnica tadašnjih promena, bukvalno je pred urušavanjem, čemu svedoči svakodnevno čerupanje njenih delova u dva tabora, praćeno višemesečnim mučnim scenama, međusobnim uvredama i podmetanjima dojučerašnjih kolega, zaključno sa jučerašnjim izbacivanjem više od 50 članova.
Većini građana i nekada vernih glasača ove stranke bez sumnje je teško da gledaju ove scene, makar iz pijeteta prema onome što je DS nekada značila, a prema oceni analitičara tužno je i pomisliti da iz političkog života Srbije nestane stranka sa takvom istorijom i političkim iskustvom.
Idemo li ka tome da DS nestane sa političke scene, pitanje je koje se logički nameće poslednjih meseci.
Sinoć je iz nje izbačeno još 53 članova, zbog toga što su podržali i glasali za novo rukovodstvo na čelu sa Branislavom Lečićem,
Nakon sinoćne telefonske sednice na kojoj je doneta odluka o njihovom isključenju, izbačeni članovi su svoju ogorčenost ispoljavali na društvenim mrežama, apelujući ponovo na nelegitimnost takvih odluka.
Tako da sledi nova tura međusobnih prepucavanja među demokratama.
Lutovac: ovo je samoodbrana
Predsednik DS Zoran Lutovac za Nova.rs kaže da je odluku o isključenju doneo nadležni organ i za svakog pojedinačno su navedeni razlozi za isključenje.
 “Sve su to proverljive informacije. Odluka nije laka, ali je jedina moguća u situaciji kada organizatori lažnih izbora ne odustaju od namere da nelegalno i nelegitimno preotmu stranku i kada ne pristaju ni na šta drugo, pa ni na to da organizujemo prave, legalne i legitimne unutarstranačke izbore. U takvoj situaciji nema drugog rešenja. Svaka politička organizacija bi uradila ovo što je uradio naš Izvršni odbor. To je nužna samoodbrana stranke”, kaže Lutovac i dodaje da je sve urađeno po propisima.
” Dakle, formalno im je konstatovan prestanak članstva zato što su u čestvovali u izbornim radnjama koje nije organizovala, niti u njima učestvovala DS”.
Lečić: Histerična reakcija malog Nerona
Sa druge strane, Branislav Lečić kojeg je “anti Lutovac” deo stranke 26. septembra izabrao za novog predsednika DS, u svom maniru komentariše najnoviji sled događaja.
 “To je čistka, ali i jedna nepostojeća priča. Izbori su završeni, a ovo je histerična reakcija malog Nerona koji hoće da spali Rim. Da izbaci sve stare članove i ubaci nove koji će da sačuvaju njegovu funkciju. On je jedan lutajući duh koji ide sam u suicid. DS je spasena, mi smo je spasili, raspustili smo taj izvršni odbor”, rekao je Lečić za Nova.rs.
Milivojević: DS je urušena do besmisla
Politički analitičar Cvijetin Milivojević, međutim, smatra da DS ne da nije spasena, već je urušena do besmisla i u smislu podrške koju ima među glasačima dovedena na nivo statističke greške.
 “Takva stranka treba Srbiji, sa obzirom na celu njenu političku istoriju. To je stranka koja postoji od 1919. godine i poslednja je odolela komunističkom režimu. To je jedna od naših najstarijih stranaka, to je stranka kontinuiteta i tužno je da na ovaj način bude dovedena do besmisla. Pa tragikomično je to da na prošlim beogradskim izborima nije mogla da dođe do cenzusa, sad je situacija sigurno još gora”, objašnjava Milivojević.
On smatra da je ono što se dešava u DS proteklih meseci samo dodatno urušava, iako se i jedna i druga strana pozivaju na spasavanje stranke.
“Ne mislim da je Lutovac fantastično radio svoj posao, ali on je legitimni predsednik, ma šta ovi drugi pričali. Sa druge strane, jasno je i da ne može na ovaj način isključivati ljude iz stranke i optužiti tolike ljude da su Vučićevi. To ne priliči stranci koja ima i jednu edukativno političku ulogu u našem društvu. Razgovor je bio neophodan i ključan, ovo nikome nije trebalo, pogotovu kad uzmemo u obzir da će odluku o tome ko je pravi predsednik DS, 20 godina posle petooktobarskih promena, donositi socijalista Branko Ružić i njegovo ministarstvo”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, J. Jelovac, 30.9.2020)

петак, 25. септембар 2020.

Sunovrat demokratije: Srbija poslednja u regionu, 139. na svetu!

Prvi put nakon 2001. godine autokratije su u većini, navodi se u analizi V-Dem Instituta pri Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj. Srbija je, nažalost, svrstana u izborne autokratije i nalazi se na 139. mestu, od 179 zemalja, po demokratičnosti i istaknuta je kao negativni primer. Srbija je svrstana u zemlje koje su se u poslednjih deset godina najviše autokratizovale, a među deset zemalja koje su se u tom periodu autokratizovale su još i Mađarska, Turska, Poljska, Brazil, Indija, Mali, Tajland, Nikaragva i Zambija.
Komentarišući izveštaj Instituta, naš ugledni politički analitičar, Cvijetin Milivojević, u izjavi za Direktno.rs, kaže da mu se dopada termin "izborna autokratija", koji se najbolje vidi na poslednjim održanim izborima.
- Mi smo imali junske izbore koji nisu imali ni legalitet, ni legitimitet. Izbori su, sa stanovišta Ustava i zakona, nelegalni, jer je mandat prethodnom skupštinskom sazivu istekao 3. juna, te su sve izborne radnje morale da se obave pre tog datuma. Mi smo imali izbore, na koje je, prema podacima Republičke izborne komisije, koja je pod uticajem Republičkog zavoda za statistiku, a koji je opet pod uticajem Srpske napredne stranke, izašlo 48,9 procenata birača, što je u realnosti daleko manje - konstatuje Milivojević.
Podsećajući na ustavne odredbe prema kojima predsednik Republike ne može da se kandiduje ni na jednu drugu funkciju, Milivojević ističe veoma važnu stvar:
- Na izborima se takmičila lista "Aleksandar Vučić - Za našu decu", iako nisu bili u pitanju predsednički, već parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Ispalo je da se kandiduje Vučić, pa se tako SNS nije ni takmičila na izborima. Više izbornih lista prorežimske opozicije nije ni skupljalo potpise, već ih je lažiralo ili su dobili potpise od režima - izjavljuje Milivojević.
Što se tiče legitimnosti izbora, Milivojević kaže da se tu najbolje ogleda termin "izborna autokratija".
- RTS, kao javni servis, komercijalne televizije sa nacionalnom frekfencijom, dnevni listovi, sem jednog, svi su pod kontrolom Aleksandra Vučića. Opozicija je na medijima provlačena kroz "toplog zeca" i pominjana je samo u diskvalifikatorskom kontekstu. Zabranjen je svaki kritički stav, kao direktan udar na predsednika države i samu Srbiju - podvlači Milivojević.
Zaključujući temu, Milivojević ističe da je Evropska unija pokušala da da legitimitet izborima, i to preko Fonda za otvoreno društvo, koji je posredovao u dijalogu vlasti i opozicije.
- Bilo je odmah jasno da od tog posla neće biti ništa. Vlast nije imala nameru da menja bilo šta u medijskoj i klasičnoj izbornoj legislativi. Međutim, da bi se zahvalio EU na podršci, Vučić se pridružio osudi izbora u Belorusiji. Bez obzira što je Lukašenko krađom namakao 80 procenata podrške, on je ipak pobednik tih izbora, za razliku od Vučića koji ih je pokrao u celosti. No, da se EU ne bi u jednom trenutku dosetila šta Vučić radi, on se priklonio toj osudi - zaključuje Milivojević.
Inače, ovaj švedski institut navodi kako gotovo 35 posto svetske populacije ili oko 2,6 milijardi ljudi živi u državama koje se autokratizuju. U svetu je trenutno 87 izbornih i liberalnih demokratija, u kojima živi 46 posto svetskog stanovništva.
Zemlje su klasifikovane kao demokratske ako ne samo održavaju slobodne i poštene višestranačke izbore, već i garantuju slobodu govora i izražavanja. Izborne autokratije ne ispunjavaju takve standarde, dok zatvorene autokratije čak ni ne održavaju višestranačke izbore.
Liberalne demokratije podržavaju vladavinu zakona i imaju ograničenja na izvršnu vlast, dok izborne demokratije to nemaju.
Kako se ističe, autokratske vlade prvo su ograničile slobode medija i civilnog društva. Nakon što su stekli dovoljnu kontrolu nad medijima i civilnim društvom, usudili su se narušavati kvalitet izbora.
- Iako je cenzura dugogodišnji problem u Srbiji, i ostali pokazatelji koji se tiču medija, civilnog društva i građanskih sloboda pogoršali su se pre nego što je narušen i izborni integritet i kada je ova nacija ponovo 2015. godine skliznula u autoritarnost - navodi se u analizi.
Od zemalja Zapadnog Balkana, najbolje rangirana je Slovenija na 34. mestu, svrstana u kategoriju izborne demokratije. Takođe, i istoj kategoriji su i Hrvatska na 55, Kosovo na 64, Severna Makedonija na 71. i Bosna i Hercegovina na 81.
Od zemalja izborne autokratije na listi se nalaze Albanija na 87. mestu i Crna Gora na 99.
Uporedbe radi, Avganistan je kao izborna autokratska država svrstan na 104. mesto u svetu, Belorusija na 109. mesto, Iran na 125. mesto, Irak na 126. mesto, Pakistan na 135. mesto, Palestina/Zapadna obala na 136. mesto i Rusija na 137. mesto na ovoj listi. (www.direktno.rs, 25.9.2020)

Vučić kroji Vladu pod željama Brisela, Moskve i Vašingtona

Nova vlada nije formirana tri meseca nakon izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u tri navrata pomerao rok za objavljivanje novog saziva ministara, a premijerka Ana Brnabić smatra da nema potrebe za žurbom, te da se s obzirom na pritiske na našu državu sa svih strana treba dobro promisliti o imenima ljudi koji će voditi najvažnije resore u državi. Stiče se utisak da konačna odluka o tim imenima upravo i zavisi od tih pritisaka sa strane, a sagovornici Nova. rs ocenjuju da je njih oduvek bilo i da će ih biti i ubuduće, što se moglo i videti na konačnom spisku imena ministara do sada.
Objašnjavajući zašto u Srbiji još nije formirana vlada, premijerka Srbije Ana Brnabić je rekla da “predsednik Aleksandar Vučić mora ozbiljno da razmisli da li će menjati resore, da li će ići u tom smislu novi Zakon o ministarstvima, ko će vodiiti te resore, kakav će sve to singal svim našim partnerima”.
Ustaljen sistem opravdavanja pritiscima
Ona je navela i da će prema Srbiji biti pritisaka, za koje veruje da će biti sve jači, te da će naša situacija biti sve kompleksija i teža.
“U našem je interesu da što više blisko sarađu Evropska unija (EU) i Amerika i da ne postoje trgovinski ratovi između EU i Kine, Rusije, da situacija bude što mirnija i stabilnija jer to nama olakšava ekonomski razvoj”, rekla je Brnabić, a zatim dodala:
“Glupost je što se meri svaki dan kada će vlada biti formirana, jer i sad radi tehnička vlada. Možete da brzate u formiranju vlade a možete ovako kao što mi radimo, u interesu naroda”.
To, dakle, znači da sistem vaganja interesa i dalje imamo na snazi. Ovog puta, kao i svakog prethodnog, pred formiranje vlade predsednik Srbije ima čitav niz sastanaka sa inostranim zvaničnicima. Sada su se zaređali Vašington, Brisel, razgovori sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, današnji odlazak Vučića u Tursku, a ne treba zanemariti ni dolazak Ričarda Grenela u Beograd neposredno pred otkucavanje krajnjeg roka.
Pritisak zapada se vidi u izboru ministara
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da nemamo vladu, zato što nemamo ni skupštinu i to zato što Vučić ne želi da imamo vladu, jer ovako ima svu kontrolu u svojim rukama.
 “Problem je to što mi nemamo ni tehničku vladu, koju Brnabić spominje, jer su sami izbori bili nelegalni i nelegitimni. Tako se i ona lažno predstavlja kao premijerka, a i mi koji sad o njoj pričamo kao o premijerki činimo krivično delo, jer je to lažno predstavljanje”, kaže Milivojević.
Kad je reč o pritiscima koje Brnabić spominje, Milivojević kaže da nesumnjivo taj pritisak postoji i po pitanju izbora budućih ministara.
“Naravno da postoji uticaj drugih država na sastav vlade u Srbiji. Sve vlade do sada formirali su Brisel, Berlin, Vašington i Moskva i to smo mogli i da vidimo u sastavima vlade. Svaki put pred izbore Vučić ima sastanke sa stranim zvaničnicima, svaki put kaže i da neće trpeti ničije instrukcije u vezi izbora ministara i onda n akraju imamo u vladi upravo te ljude, oko čijih se imena spekulisalo, favoriti određenih centara moći”, objašnjava Milivojević.
Od Srbije se očekuje promena spoljne politike
Kada je reč o tome da li zaista postoji manir velikih sila da utiču na izbor ministara, Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku kaže za Nova.rs da se u proteklih dve decenije pokazalo da je bilo takvih uticaja, u većoj ili manjoj meri.
” Apsolutno je evidentan značajniji pokušaj da se Srbija veže za EU i SAD u poslednjih mesec dana i da se od Srbije očekuje modifikovanje spoljnopolitičkog kursa, koje nemamo u potpunosti, već jedno blago okretanje ka zapadu. Svaka od tih država ima očekivanja od Srbije u smislu sopstvenog pozicioniranja, ali ja zaista ne znam da li to sada postoji, kad je reč o sastavu vlade. U svakom slučaju unutrašnji procesi moraju da idu bez obzira na spoljnopolitičke aktivnosti “, zaključuje Đukanović. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 25.9.2020)

четвртак, 24. септембар 2020.

Milivojević: Situacija u srpskoj opoziciji mnogo daleko od one u crnogorskoj

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ocenio je da je srpska opozicija daleko od onoga što je uradila crnogorska. Smatra da pitanje koliko kolona će biti treba da se postavi kad izbori budu izgledni, navodeći da je opoziciji slamka spasa to što je predsednik Aleksandar Vučić najavio parlamentarne izbore za godinu i po. Svaka vrsta nasilnog ujedinjavanja završila je nasilnim razjedinjavanjem i to je prokletsvo opozicije u Srbiji, koje se najbolje vidi na DS, koja je "postala stranka besmisla" koja se "množi deobama", dodao je.
Komentarišući današnji sastanak opozicije u prostorijama Nove stranke kom ne prisustvuje Ujedinjena opozicija Srbije, Milivojević kaže da od razgovora nikad ne boli glava, ali da sve drugo i u pripremi onog prvog sastanka kod Borisa Tadića i kod ovog danas, ukazuje na to da "izgleda kao da nemamo jasne kriterijume - ni ko su sazivari, ni koji su kriterijumi da neko bude kandidovan kao ozbiljna opozicija", dodajući da to nije do kraja pojašnjeno.
Imali smo bojkot opoziciju na izborima, i imali smo deo opozicije koja jeste opozicija, ali je bila hiperkonstruktivna i na neki način je legitimisala izborni proces - što je bio cilj naprednjaka - i provela se kao "bosa po trnju", jer niko od njih nije prešao cenzus, podsetio je gost emisije N1 Studio Live. Sada imamo dve grupe opozicionih stranaka, kaže Milivojević, upitavši - ko sada odlučuje ko je a ko nije opozicija. Na prvom skupu Tadić je pozvao neke stranke koje su učestvovale na izborima, a neke nije, podseća gost N1.
Pitanje da li će biti jedna, dve ili tri kolone opozicije - o tome treba razgovarati kad izbori budu izgledni, kaže. "Mi smo 2000. imali jasan cilj, koje su delile sve stranke nezavisno od svog ideološkog, programskog i svakog drugog opredeljenja... Da Miloševića pošalju u političku prošlost. Nešto slično se desilo sa izborima u Crnoj Gori. Ovog puta ja to ne vidim jasno".
Milivojević kaže da bi mogli da porazmisle u opoziciji o tome da ako imaju problem sa ljudima koji su izašli na izbore ili sa onima koji su bili "pola riba pola devojka" odnosno na neke izbore su izašli, a na neke ne - možda da oni budu svi u istoj koloni. "Svi oni koji su izašli na izbore neka budu ta jedna opoziciona kolona i neka kao takvi naprave neki pakt o nenapadanju sa onom samozvanom pravom opozicijom, koja je bojkotovala sve izbore", predlaže im. Kaže da se i unutar te "bojkot opozicije" mogu napraviti dve kolone - jedna od onoh ljudi koji građanistički razmišljaju, druga onih koji su nacionalno orijentisani.
Analitičar ocenjuje da je čitava opozicija na istom - oni su u ulici, nisu u parlamentu, "osuđeni na veliko ništa", jer ne mogu da se finansiraju iz budžeta. Milivojević kaže da je slamka spasa to što je Vučić izjavio da će parlamentarni izbori biti za godinu i po. To dolazi odatle što su junski izbori, prema njegovom mišljenju, bili "i nelegalni i nelegitimni" a da je "toga svestan i Vučić".
"Lukašenko bi pobedio, Vučić - nisam siguran"
Milivojević kaže da činjenica da je Vučić podržao u spoljnoj politici osudu Evropske unije nedemokratskih izbora u Belorusiji, govori nešto... "Upravo je prouzrokovana činjenicom da se neko iz Brisela ne doseti da smo imali možda i nedemokratskije izbore u Srbiji... Zašto to tvrdim - možda je prejako - pa zato što, uprkos činjenici da je Lukašenko krao na izborima i nakrao do 80 odsto glasova, ja verujem da bi on pobedio i na izborima koji bi bili relativno normalni. Za razliku od ovih izbora u Srbiji, za koje apsolutno nisam siguran - da su bili i legalni i legitimni, čak i da su uslovi bili malo normalniji - da bi Vučić pobedio. Možda bi bio relativni pobednik, ali svakako ne bi bilo dovoljno da formira Vladu", naveo je.
Milivojević je rekao da veruje Vučiću da će se povući sa mesta predsednika stranke, kao što je, kako kaže, ubedio Tomislava Nikolića svojevremeno da to učini.
Milivojević je rekao i da iz svog iskustva zna - da se svaka vrsta nasilnog ujedinjavanja završila nasilnim razjedinjavanjem navodeći da je to prokletstvo opozicije u Srbiji, što se, kako navodi, najbolje vidi na DS, koja od stranke kakva je bila devedesetih, postaje "stranka besmisla" koja se "množi deobama".
Osvrćući se na izbore 2000. godine koji su se desili na današnji dan, kaže da se slična situacija kao tada, danas događa u Crnoj Gori. Navodi da se, kao što se Đinđić odrekao liderstva u korist Koštunice, iako je tada imao jaču stranku od DSS, isto stranke užeg koalicionog bloka u kom se nalaze prosrpske stranke tamo, odriču liderstva u korist onog ko je nosio listu, koji je dobar Crnogorac i koji želi dobre odnose sa Srbijom. Navodi da je to bilo jedino moguće rešenje u Crnoj Gori i da je,  ispostavilo se, dobitna kombinacija. "Kad se poredi situacija u srpskoj opoziciji - mi smo mnogo daleko od toga. Opozicija u Srbiji može samo da se nada da će Vučić i njegova politika da napravi još neki autogol. On ih, naravno, čini i čini ih previše i kad treba i kad ne treba, i to je neka ozbiljna nada da se može doći u poziciju da se ruši gospodin Vučić".
On ističe da bi opozicija najpre trebalo da se izjasni o vrlo bitnom pitanju - "da li priznaje rezultate nelegitimnih i nelegalnih izbora i da li će, shodno tome, priznati oktroisanu vladu koja će biti proizvod tog izbora". Navodi da vidi da čak i ona bojkot opozicija to manje-više priznaje, podsećajući da Brnabićku nazivaju predsednicom Vlade.
Poredeći sa situacijom 2000, i izborima na današnji dan, Milivojević ističe to da je pokojni premijer Zoran Đinđić bio pragmatičan političar, a da danas nema lidera koji su spremni da, makar privremeno, potru svoju sujetu - "da kaže - ja hoću da pobedim, ali znam da ja ne mogu, ali da vidim ko može pobediti, pa da se moja politička opcija okoristi od toga". Ja ne vidim danas tog menadžera, ali to ne znači da ne postoji, zaključio je Milivojević. (TV N1, N 1 Studio live, rs.n1info.com, 24.9.2020)

субота, 19. септембар 2020.

Politika zahtijeva teške kompromise

Sagovornici “Vijesti” o pregovorima za formiranje Vlade: "Treba birati stručnjake sa ugledom i integritetom, ali tu moraju biti i politički akteri koji će imati političku podršku"
Za formiranje nove vlasti potrebno je vremena i strpljenja, a kombinacija stručnosti i iskustva političara mogla bi biti dobra, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković.
Sličan stav ima i politički analitičar Cvijetin Milivojević koji je izrazio nadu i da će se partije izdići iznad partijskih interesa.
Razgovori o tome kako bi funkcionisala nova vlast, te ukupnom paketu podjele resora, počeli su u srijedu i na samom startu zapeli oko načelnih stvari. Od toga da li je procenat osvojenih glasova ključan za dogovor, da li vlada treba da bude politička ili ekpertska, da li su pregovarači nosioci izbornih listi ili predsjednici partija...
Sagovornici “Vijesti” svjedoci su formiranja prve opozicione vlasti i vlade u Beogradu, nakon pobjede šarenolike koalicije DOS.
Upitani da li je zabrinjavajuće to što početak pregovora tri koalicije koje su dobile skupštinsku većinu na parlamenatrnim izborima u Crnoj Gori obilježava spor napredak i nerazumijevanje, oni navode da su prve poruke iz Podgorice ohrabrujuće, da treba imati razumijevanja i za političare koji su više decenija u opoziciji.
“Iz pogodnosti opozicionog djelovanja oni sami moraju da uđu u ozbiljne političke cipele. Politika zahtijeva teške kompromise, posebno u ovakvim situacijama koje treba da vode nekom pozitivnom izlasku i promjeni”, rekao je Stojiljković za “Vijesti”.
Milivojević podsjeća da je prva Vlada koja je u Srbiji formirana poslije republičkih izbora 2000. bila ekspertska, kao posljedica dogovora unutar DOS-a... Većinu ministarskih mjesta, podsjeća, imali su stručnjaci koji navodno nisu bili stranački aktivisti ali su biliu bliski pojedinim strankama te koalicije.
Podsjetio je da je tadašnji mandatar Zoran Đinđić pristao na kompropise, dozvolivši da male stranke dobiju mjesta potpredsjednika Vlade, stranka Vojislava Koštunice nekoliko ministarskih mjesta, dok su ključne pozicije - ekonomija, finansija i slično dobili eksperti.
“Eksperti su došli iz Amerike, Njemačke... ali potpredsjednička mjesta u toj vladi su držali političari - lideri tih malih stranaka iz tadašnjeg DOS-a. To je ta vrsta kombinacije klasične ekspertske vlade i onoga što će se desiti u Crnoj Gori, da ćemo imati ekspertsku vladu u kojoj će biti i političara”, kazao je on.
Na pitanje da li očekuje da će biti problema pri formiranju vlasti u Crnoj Gori, istakao je da se nada da će se partije izdići iznad partijskih interesa.
“Oni su za razliku od pomenutog DOS-a potpisali Sporazum koji ih obavezuje. Taj Sporazum je upravo mjera, ja ga zovem ‘najmanji zajednički sadržalac’ - ono što zapravo spaja ta tri opoziciona bloka unutar mega opozicionog bloka koji broji 41 poslanika, a ne ono što ih razdavaja... Takođe je bitno što su oni sami sebe oročili - nazvali su to prelaznom vladom koja će potrajati dvije godine”, kazao je Milivojević.
Istakao je da je logično da se u eskpertskoj vladi nađu i političari: “Ne mora ništa da bude loše u tome. Bitno je da čovjek koji vodi vladu, na primjer ako je to (Zdravko) Krivokapić ili neko drugi, nije stranačka ličnost, pogotovo kad je riječ o njemu što je za malo vremena stekao mnogo autoriteta i jednu vrstu harizme iako iza njega ne stoji snaga neke političke stranke”.
Zoran Stojiljković je rekao da su potezi koji su lideri tri koalicije povukli ohrabrujući, ali da stvari neće ići brzo i da “političari imaju svoje apetite”.
On kaže da je ekspertska vlada utopija i da je u Srbiiji 2000. godine bila oročena kroz frazu tadašnjeg stručnjaka Mlađana Dinkića ”struka iznad politike”. Dinkić je kasnije i sam zaplivao političkim vodama.
“Praktično, kombinacija političko ekspertske vlade je bolje rješenje pošto stoje poruke da treba birati stručne ljude sa ugledom i integritetom, ali tu moraju biti i politički akteri koji će imati političku podršku. Ne možete političke vukove koji su dvije ili tri decenije u politici, sada držati po strani. To nije realno i može biti kontraproduktivno”, rekao je Stojiljković.
Razgovori o formiranju nove vlasti nastavljaju se danas, a u srijedu je konstitutivna sjednica Skupštine na kojoj bi trebalo biti izabran predsjednik parlamenta.
Članovi pregovaračkog tima imaju puni legitimitet, Krivokapić im potpuno vjeruje
Partije su delegeirale predstavnike u pregovarački tim Koalicije “Za budućnost Crne Gore” iskazujući potpuno povjerenje u njihove pregovaračke sposobnosti.
Radi se o ljudima sa ogromnim političkim iskustvom, između ostalog i u sferi međustranačkih pregovora – ne zaboravimo da je svako od njih dio najužeg partijskog rukovodstva – a svi stavovi koje oni iznose jesu i stavovi stranaka koje predstavljaju, navodi se u odgovoru iz tima Zdravka Krivokapića.
Njega i ostale partije “Vijesti” su pitale zašto o paketu nove vlasti ne razgovaraju lideri partija.
U odgovoru se navodi da lideri Nove, Pokreta za promjene i Demokratske narodne partije podržavaju njegove napore, a i sami aktivno djeluju u pravcu stvaranja uslova za što skorije postizanje dogovora:
"Pregovarači koji nastupaju u ime tih partija imaju puni legitimitet, te njihovo prisustvo smatram potvrdom posvećenosti lidera NSD, PzP i DNP zajedničkom cilju“.
Iz PzP-a je odgovoreno da lider Nebojša Medojević ima puno povjerenje u pregovarački tim koalicije:
"Ako u toku pregovora bude nekih otvorenih pitanja i dilema, uključiće se i lideri stranaka. To je uobičajena praksa pregovora. Koalicija oko DF-a je stožer nove vlasti i mi imamo veliki izbor kadrova koji mogu odgovorno i profesionalno da vode pregovore u ovoj fazi“, navode iz te partije.
Iz SNP-a potvrđuju da ih zastupa potpredsjednik Dragan Ivanović.
"SNP najiskrenije podržava sporazum koji su nedavno potpisali lideri tri koalicije i smatra da je ključni i najvažniji cilj nove vlasti demontaža odnarođenog DPS režima do posljednjeg šrafa. Profesor Krivokapić ima punu podršku SNP-a u svim dosadašnjim, a imaće je i u narednim aktivnostima“.(Vijesti, Podgorica, www.vijesti.me, Ž. Vučinić i M. Radulović, 19.9.2020)

петак, 18. септембар 2020.

"Lideri ne mogu da kontrolišu svoju sujetu"

Tadić predložio da se opozicija podeli u tri kolone, evo šta analitičari misle o toj ideji
 Ako opozicija prihvati predlog lidera SDS-a Borisa Tadića, najrealnije je da nastupi u tri kolone: nacionalnoj, demokratskoj i građanskoj, ali pre toga bi morala da odgovori na mnoga pitanja i vrati poverenje građana, smatraju analitičari.
Sastanak dela opozicije u prostorijama SDS-a iznedrio je ideju da se borba protiv vlasti odvija u nekoliko kolona i da ne bude neprincipijelnih koalicija. Razgovorima su uz domaćina SDS prisustvovali predstavnici Udružene opozicije Srbije (SSP, DS, NS...), DSS-a, Inicijative "Ne davimo Beograd", Nove stranke, PSG-a, Dosta je bilo i doskorašnji poslanik Đorđe Vukadinović. Dakle, ukupno šest stranaka i jedno udruženje od kojih su četiri stranke izašle na nedavne parlamentarne izbore. Sastanku nije prisustvovao niko iz Dveri, ali ni iz SRS-a, POKS-a, SPAS-a i drugih.
Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje da li opozicija može nastupiti u više ideološki homogenih kolona i kakav bi rezultat postigla? U javnosti se već spominje da bi jednu opozicionu kolonu trebalo da predvodi Udružena opozicija Srbije ili SSP Dragana Đilasa, drugu Boris Tadić, a treću Pokret Dveri.
Politikolog Cvijetin Milivojević ističe za "Blic" da bi pre nego što formira kolone, opozicija morala da odgovori na pitanje u vezi sa nedavnim parlamentarnim izborima.
- Ni bojkot opozicije, ali ni stranke koje su izašle na izbore nisu dale odgovor na pitanje šta dan posle 21. juna? To nije uradio ni deo koji je bojkotovao, ni deo koji je izašao na izbore i osramotio se, odnosno poslužio vlasti kao alibi da pokaže Evropskoj uniji kako su izbori bili demokratski. Takođe, nijedna opoziciona stranka nije se odredila prema posledicama izbora, odnosno prema pitanju da li će novi parlament ili vlada biti legitiman i legalan. To je prvi uslov i korak koji moraju da naprave – objašnjava Milivojević.
Kako kaže, opozicija mora da odgovori i na pitanje ko je prava, a ko lažna opozicija i koji su kriterijumi za to.
- Na ovom sastanku bili su i bojkotaši izbora i oni koji su izašli na izbore, ali i oni koji su "pola riba, pola žena" poput Tadićevog SDS-a, koji je učestvovao na lokalnim, ali ne i na parlamentarnim izborima. Zbog čega na sastanku nije bio SRS, Dveri, POKS... Zašto je Tadić organizator sastanka opozicije ako ima otpore čak i njegovoj bivšoj stranci DS-u – naglašava Milivojević.
Vučić nije Milošević
Naš sagovornik smatra da bi bilo logično da opozicija nastupi u tri kolone ukoliko napravi dogovor o tome.
- Jedna kolona bi bila nacionalna koju bi, recimo, predvodile Dveri, druga bi bliža demokratskom centru na čelu sa DS-om i njenim derivatima, a treća radikalno građanska koju bi činili PSG, "Ne davimo Beograd" i ostali. One bi trebalo naprave dogovor da će ukoliko osvoje većinu na izborima formirati prelaznu vladu koja će u najbržem roku organizovati nove izbore. To nije otkrivanje nikakve rupe na saksiji. Problem je što opozicija i dalje misli da je ovo 2000. godina iako prema Aleksandru Vučiću ne postoji tako uniformno negativan odnos kao prema Slobodan Miloševiću. Takođe, nije dobro ni to što opozicija šalje nihilističke poruke kada obećava da će rušiti sve što je ova vlast uradila. Nije sve što ova vlast radi apriori negativno – zaključuje Milivojević.
Programski direktor “Demostata” Zoran Panović apostrofira, pak, za “Blic” da je na sastanku dela opozicije u SDS propuštena pansa da se naprave dve-tri velike partije.
- Između tih stranaka praktično nema ideoloških razlika, ali lideri i predstavnici tih stranaka i dalje ne mogu da kontrolišu svoju sujetu. Tako da na političkoj sceni imamo nesnošljivo mnogo političkih aktera koje je nemoguće sve popamtiti. Logično bi bilo da se naprave dve-tri ozbiljne partije koje će artikulisati ideje postojećih stranaka. Te velike partije bi bile na čelu tri kolone i privukle bi uz sebe određene pokrete, inicijative, grupe građana – smatra Panović.
Šta, a ne kako
Kako kaže, apsurd je da bi te tri velike stranke trebalo praktično da nastanu iz nekadašnje jedne stranke.
- Jedna partija bi bila oko Dragana Đilasa, druga oko Borisa Tadića, a treća oko Narodne stranke i Vuka Jeremića. Dakle, to bi bilo ideološki logično, a opet je apsurdno da bi sve tri stranke proizišle iz Demokratske stranke. DS se podelio na toliko frakcija da je došao u apsurdnu poziciju – objašnjava Panović.
Izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag Lacmanović podvlači za "Blic" da opozicija zasad uspeva da samo skrene pažnju javnosti što nije dovoljno za ozbiljan rezultat na izborima.
- Potrebno je da pokaže određeni kvalitet, ideju, suštinu, da bi zadobila poverenje građana. Dok to ne uradi, biće svejedno da li će u borbi protiv vlasti nastupiti jedinstveno ili u više kolona. Rezultat će biti isti. Pošto se, prema istraživanjima, radi o strankama koje imaju veoma malo poverenje građana. U principu, opozicionih partija ima mnogo, a nisu ni jedinstveni ni originalni i pritom su lideri tih stranaka prilično istrošeni – naglašava Lacmanović.
Lacmanović: Nit predloga, nit ideja, samo protiv Vučića
Problematičan je i stav opozicije prema vlasti, smatra izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag Lacmanović.
- Opozicija kritikuje bukvalno sve što dolazi od vlasti i sve to pripisuje jednom čoveku. To vam je kao kad teniser udara lopticu o zid i ona mu se uvek vraća. Nema tu ni konkretnih predloga ni ideje. Cela opozicije je, s jedne strane, razjedinjena, a s druge, ujedinjena u kritici svega postojećeg u jednom čoveku. Sve je to posledica činjenice da niko od lidera opozicionih stranaka neće da se odrekne svoje funkcije i onda kada radimo istraživanje mnogi i koji nisu pristalice vlasti kažu da nemaju za koga da glasaju – ističe Lacmanović.
Ne treba im novi Koštunica
Programski direktor "Demostata" Zoran Panović ističe da nova lica u politici mogu biti i osveženje, ali i razočaranje.
- Aktuelni opozicioni lideri nas vraćaju u realan politički život u kome ne treba očekivati novog Koštunicu ili Krivokapića (Zdravko, nosilac druge najjače liste u Crnoj Gori, prim. ur.). Setimo se samo da je 2012. godine Borisa Tadića pobedio niko drugi do Tomislav Nikolić koji je do tada bio veliki gubitnik na izborima. Opoziciji su potrebna dobra rešenja i odgovori na probleme – objašnjava Panović. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković, 18.9.2020)

Najveći domet sastanka opozicije – dogovor o nenapadanju

Sastanak opozicionih predstavnika, održan prekjuče u prostorijama Socijaldemokratske stranke na inicijativu Borisa Tadića, lidera SDS i bivšeg predsednika Srbije, sagovornici Danasa ne vide kao ohrabrujući u pogledu jačanja opozicije.
Učesnici sastanaka bili su, podsetimo, predstavnici UOS, DSS, PSG, Nove, Ne davimo Beograd i Srce Starog grada.
Zaključeno je da se sastanci nastave i da se radi na dogovoru o nenapadanju i dokumentu o zajedničkom delovanju.
Cvijetin Milivojević, politikolog, kaže za Danas da bi voleo da zna šta je kriterijum kojim se određuje da je neko opozicija, ali i ko određuje te kriterijume.
„Zašto na sastanak nije pozvan Šešelj, koji je pukao na izborima, Čeda Jovanović, Nenad Čanak, Goca Čomić i UDS, Tatjana Macura… jer su i oni opozicija. Priča o izasku na izbore u više kolona je otkrivanje rupe na saksiji i bacanje magle u oči, jer su i pre poslednjih izbora svi, osim opozicije, znali da je to dobitna kombiinacija i da je najbolje ići u tri kolone kako se ne bi rasipali glasovi. Ali priča o više izbornih kolona treba tek da dođe, jer osnovna tema su izborni uslovi“, kaže Milivojević.
Dodaje da bi pre svih ovih razgovora i pokretanja novih tema opozicija, i ona bojkot i konstruktivna, ali i ona polu-devojka – polu-riba koja je izašla na lokalne, a ne i na parlamentarne izbore trebalo sada da odgovori javnosti – šta posle 21. juna i parlamentarnih izbora, jer su na to pitanje obećali odgovor.
On kaže da građani koji nisu izašli na izbore, ili su glasali za opoziciju čekaju odgovor te opozicije kako je moguće da aktuelna vlast ima apsolutnu većinu, a za nju nije glasalo čak 61,2 odsto građana, ali i odgovor da li ova opozicije priznaje nelegalne i nelegitimne izbore.
„Tek kada na ta pitanja odgovore javnosti, onda opozicija može da se bavi novim bacanjem prašine u oči građanima i novom pričom o okupljanju opozicije“, ocenjuje Milivojević.
Za analitičara Bobana Stojanovića novo okupljanje opozicije je prežvakana tema u smislu da se sada opet okupljaju svi oni koji su na primer na izbore izašli samostalno i uzeli između 0,3 i 2,5 odsto glasova i koji nisu videli značaj saradnje pre samo dva ili tri meseca.
„Za neke partije je ovo pokušaj povratka u ‘pravu opoziciju’ nakon što su izašli na izbore. Mislim i da je greška što se Savez za Srbiju transformisao (promenio ime i ostao bez Dveri). I deluje mi da se previše presipa iz šupljeg u prazno i da se pravi tema za javnost o sastancima opozicije, a javnost to ne zanima previše. S druge strane, dobro je da se udružuju, ali je šteta što se nisu svi udružili još prošle godine, ali to su valjda naučene lekcije“, kaže Stojanović.
Dodaje da je dogovor o međusobnom nenapadanju dobra stvar, koja bi morala da bude osnovna tačka, a ne da se godinama unazad gotovo osnovni rascepi u društvu reflektuju kroz opoziciju, i njene lidere međusobno, a ne na liniji vlast – opozicija.
Stojanović smatra da bi taj korak trebalo da bude pozitivan ako ga se svi budu pridržavali.
„Šteta je što se sve nije desilo mnogo ranije, pre ovih izbora, ali to je sada to. Ako su lekcije naučene iz novih početaka, možda i proizađe nešto iz svega toga“, zaključuje sagovornik Danasa.
Za Bojana Klačara, direktora CeSID-a, dometi novog sastanka opozicije su bili skromni, ali su to bila i očekivanja. Kaže da je najveći domet što su se sreli i dogovorili o nenapadanju.
„Međutim, čini se da ovakvi sastanci u kojima se jasno vide i međusobne podele i nemanje konkretnih predloga za saradnju, troše opozicionu energiju jer je ovakvih i sličnih sastanaka već bilo. Dodatni problem je što su neke stranke bile, a neke nisu (neke nisu ni pozvane), pa se biračima nudi aranžman za koji nisu sigurni da li je uopšte održiv i na kojim osnovama, a kod birača je prisutan i zamor i nerazumevanje za politike koje uoči svakih novih izbora od 2014. nude i nove koalicije“, kaže Klačar, uz napomenu da se birači sve teže kreću kroz šumu fragmentirane i usitnjene opozicije.
Komentarišući izjavu Vuka Jeremića, lidera Narodne stranke, da opozicioni sastanci nikoga ne zanimaju i da ako se žele ozbiljni razgovori o nastupu opozicije, onda se to radi iza zatvorenih vrata i bez medijske pompe, Klačar kaže da je Jeremić možda upotrebio tešku reč, ali opozicija sastanke i planove treba da drži dalje od očiju javnosti i da pred javnost izađu samo onda kada imaju i konkretan predlog.
„Posebno je važno da opozicija u komunikaciji s javnošću ne potencira da su oni u pravom planu, jer birači očekuju da se stranke bave njima i njihovima problemima, a ne internim razmiricama političara. Što se tiče organizacije i liste prisutnih, jasno je da je to deo jednog šireg prekomponovanja na političkoj sceni u kojoj svako vaga sopstvene interese. Prosto, radi se o tome da svi imaju što bolju startnu poziciju kada kampanja dođe na dnevni red“, ocenjuje direktor CeSID-a.
Politikolog Vuk Velebit smatra da je ideja Borisa Tadića za okupljanjem opozicije politički dobra, ne nužno da bi se pokazalo da postoji jedinstvo opozicije oko nastavka političke borbe, već kako bi se razgovaralo o daljim koracima, planovima i strategijama delovanja.
„Nisam siguran da Boris Tadić namerava da bude stožer opozicije, već ovakav njegov korak više vidim u svetlu njegove lične želje da svojim političkim iskustvom pomogne u delu u kojem je to moguće. U poslednje vreme opozicija se mnogo više bavila sobom, međusobnim obračunima i razlazima, a manje obraćanjem pažnje na građane i svoje trenutne i buduće glasače. Međutim, ukoliko se do sada pokazalo da neki politički savezi nisu mogući i da nisu dobili veću podršku građana, onda bi bilo odgovorno prema sebi i građanima da se kaže – nismo spremni da svi nastupamo zajedno, razilazimo se u pogledima i idejama političke borbe kako bi i samim građanima stvari bile malo jasnije. Umesto toga, glasači su zbunjeni, ne znaju više ko je sa kim, šta su politike i vrednosti pojedinačnih stranaka“, objašnjava Velebit.
On zaključuje da bi u ovom trenutku politički najodgovornije bilo kada bi lideri sveli dosadašnje račune, sagledali šta su uradili proteklih godina i kakvi su bili uspesi i neuspesi njihovog delovanja i politika. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković, 18.9.2020)

уторак, 15. септембар 2020.

SAMOVOLJA JEDNOG ČOVEKA Zašto Srbija nema Vladu ni posle tri meseca?

Da postoji minimum odgovornosti kod Aleksandra Vučića, Vlada bi bila formirana neposredno nakon izbora. Rezultati izbora su takvi da će Vlada, kakva god ona bila i kako god je zvali - koaliciona ili koncentraciona, suštinski biti jednopartijska, jer Srpska napredna stranka samostalno ima ogromnu većinu i niko im od partnera nije potreban - kaže za Direktno.rs politikolog i politički analitičar Boban Stojanović na pitanje zašto tri meseca nakon izbora Srbija i dalje nema Vladu! I ne samo Vladu, već nema ni potpuno konstituisan parlament!
Da formiranje Vlade očigledno zavisi samo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove dobre volje, potpuno je jasno, a to pokazuje i činjenica da nakon skoro tri meseca, iako Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu, nije izabran čak ni predsednik Skupštine, što znači da pored Vlade, nije potpuno konstituisan ni parlament u Srbiji (rok je 30 dana).
Iako su naprednjaci osvojili 188 mandata, i imaće više od dve trećine mesta u parlamentu, još nije poznato ko će da čini novu vladajuću većinu i Vladu.
Politikolog Boban Stojanović kao uzrok za višemesečno čekanje formiranja Vlade vidi tri razloga.
- Prvi, da se mediji i javnost bave nagađanjima, da Vučićevi tabloidi svakodnevno izbacuju neka imena i da nam ova priča zaokuplja paznju dok mnoge druge stvari ostaju ispor radara javnosti. Drugi je da Vučić ne zna šta da radi sa Dačićem i Šapićem zbog budućih izbora, ali da ih i dodatno maltretira ovom “neizvesnošću” hoće li ili neće biti deo vlasti. Treći je da eventualno pokušava da napravi dodatni red unutar SNS-a dok traje ta unutrašnja borba za funkcije - smatra Stojanović, i dodaje da se sve na kraju svodi na ogromnu neodgovornost, imajući u vidu i da se nalazimo u zdravstvenoj, ekonomskoj i političkoj krizi.
"Država nam se raspada - potrebna prelazna Vlada i novi izbori"
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da razlog zašto nema Vlade tri meseca nakon izbora zna samo jedan čovek - Aleksandar Vučić.
- Taj čovek to ne želi da podeli sa nama, građanima, niti sa svojim najbližim saradnicima. Ja bih voleo da je taj čovek koji zna odgovor zašto nema Vlade, shvatio da su izbori koje je on organizovao 21. juna bili ne samo nelegitimni nego nelegalni, da je shvatio da tako piše u Ustavu Srbije, da je njegova obaveza bila da te izbore raspiše, odnosno da oni budu završeni do 3. juna, jer mandat narodnog poslanika i celog skupštinskog saziva traje četiri godine, ni dan više, ni sekund više. Taj datum je istekao 3. juna, dakle, predsednik je raspisao izbore u protivustavno vreme, prema tome, posledica takvih izbora ne može da bude legalan i legitiman parlament, nego je parlament oktroisan - rezultat nije izborna volja građana, nego rezultat političke volje predsednika republike, koji je usput i predsednik SNS, što je isto protivustavno - smatra Milivojević.
Milivojević se nada da je Vučiću došlo neko proviđenje i da zato "oteže" sa Vladom.
- Da je to tako evo još dva dokaza. On je pre mesec dana rekao da ćemo imati vanredne parlamentarne izbore najverovatnije već za godinu i po dana, da će ih spojiti sa redovnim predsedničkim i redovnim beogradskim izborima, objasnio je zašto još ne formira Vladu jer zna da će to biti potrošna Vlada, a zašto je tako - tako je jer je to posledica nelegalnih i nelegitimnih izbora. Da sam ja u pravu pokazuje još jedan detalj, Srbija se u mnogo čemu gadi da podrži spoljnu politiku Evropske unije, ali je zato kad je pozvana iz Brisela podržala deklaraciju EU o osudi nedemokratkih izbora u Belorusiji, a to je uradila da se Brisel ne bi dosetio da istu takvu deklaraciju ne napiše i apropo nelegalnih i nelegitimnih izbora u Srbiji. I još jedna bitna stvar je da predsednik treba da se povuče sa mesta predsednika stranke, Ustav kaže da predsednik republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju - smatra Milivojević.
- Kad pogledam ovu turbulenciju nakon Vašingtona i ovo prepucavanje sa SPS, mislim da se Vučić sad pozicionira u odnosu na Ruse i da hoće da SPS-u da što manje, ali da ih ipak zadrži u Vladi kao signal Rusima da je Srbija i dalje posvećena Rusiji. Sa druge strane, na unutrašnjem planu, Vučić odugovlačenjem disciplinuje frakcije unutar SNS, čime svesno ili nesvesno gradi kult ličnosti, jer su sada sve oči uprte u njega, a država funkcioniše i bez Vlade. Dakle, poruka koju on ovim šalje je da Srbija može bez Vlade i Skupštine, sve dok je on na kormilu - rekao je za Direktno.rs direktor Međunarodnog centra za studije uprave u Beogradu i profesor političkih nauka na Webster Univerzitetu, politikolog Mladen Mrdalj. (www.direktno.rs, Milka Radović, 15.9.2020)

Zašto Stefanović kritikuje Dačićeve rezultate na mestu ministra policije?

U danu kada je usred Beograda usred bela dana izvršeno ubistvo u automobilu ispod kojeg je bila postavljena bomba oglasio se ministar policije Nebojša Stefanović, koji je saopštio da je policija efikasnija nego pre devet godina. Tada je na čelu policije bio upravo devetogodišnji koalicioni partner Srpske napredne stranke Ivica Dačić.
Šta tačno Stefanović Dačiću zamera dok je bio na čelu policije građani nisu saznali. Ministar je pokušao da umiri građane rečima da policija intenzivno radi na rešavanju slučajeva koji su u prethodnim danima uznemirili sve.
"Svakako da nije dobro kada se u našoj zemlji dogode teška krivična dela, ali je svakako i činjenica da je policija danas daleko efikasnija nego u vreme bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i ostalih koji dele lekcije", rekao je Stefanović.
"Činjenica je da su u to vreme bili uhapšeni i Joca Amsterdam i podignuta je optužnica protiv Caneta Subotića, protiv Šarićeve grupe, da je cela grupa uhapšena, svi osuđeni i broj ubistava na ulicama Beograda i Srbije sada se povećao pet puta, govorim o mafijaškim ubistvima, to su zvanični podaci, imate ih čak i u onoj KRIK-ovoj studiji", kaže predsednik SSP Dragan Đilas.
Direktor policije ima drugačije brojeve koji ukazuju da je Srbija bezbedna zemlja na nivou nekih evropskih država.
"U Srbiji se u proteklih nekoliko godina beleži oko 100 ubistava godišnje, te brojke ranije su bile znatno veće. U 2007. godini bilo je 173 ubistva… Pa su očigledne razlike. Kada se izračuna broj ubijenih na milion stanovnika, Srbija je bezbedna zemlja… U nivou Francuske i Velike Britanije", kaže direktor policije Vladimir Rebić.
Ministar policije saopštio je i da je broj teških krivičnih dela u 2019. godini bio 94, dok analitičari upozoravaju i na političke akcije koje su se, kako kažu, rešavale korišćenjem policije da su te akcije izbačene u prvi plan.
"Policija je nekoliko sjajnih akcija odradila, u julu je, ne zaboravite, sprečila rušilačke proruske demonstracije, sprečila državni udar koji je bio u najavi, ne zaboravite lokalne izbore u Lučanima gde je policija sprečila opoziciju da učestvuje u njima i postigne neki uspeh, ima tu rezultata", kaže politikolog Cvijetin Milivojević.
Aktuelna vlast koju već devet godina imaju naprednjaci i socijalisti za svaki problem koji postoji u Srbiji okreću se u period kako je to izgledalo sada već pre čitavu deceniju.
"Ne treba obraćati pažnju na ono što pričaju današnji funkcioneri vlasti kada porede vremena pre 10 godina i sada, jer je to toliko besmisleno, na kraju sam ja ispao kriv i za ovaj Novi Sad da pravim aferu od toga, a nisam do juče u podne ni znao da se to desilo", kaže Đilas.
"Najtužnija priča u svemu evo koju mi slušamo već osam godina, ubistvo nesrećnog Ranka Panića, za šta se optužuje Boris Tadić i kako kažu "žuti", iako je predsednik SPS-a tada bio ministar policije, ako uopšte postoji odgovornost policije i ako je zaista reč o akciji da se čovek liši života, onda valjda ide odgovornost sa vrha policije", kaže Milivojević.
Ministar Stefanović i direktor policije saglasni su u tome da MUP danas rešava 95 odsto najtežih zločina na godišnjem nivou. (TV N1, www.rs.n1info.com, Žaklina Tatalović, 14.9.2020)

субота, 12. септембар 2020.

Zašto je deo srpske javnosti nezadovoljan sporazumom predstavnika buduće vlasti u Podgorici?

Negativna kampanja u Srbiji protiv lidera crnogorske opozicije
Sporazum o principima za formiranje nove Vlade Crne Gore je maksimum dogovora koji je pobednička koalicija mogla da postigne i služi prvenstveno kao poruka međunarodnoj zajednici i rešenje za prelaznu vladu, ukazuju sagovornici Danasa.
Razočarenje sporazumom proizvod je nerealnih očekivanja crnogorske i srpske javnosti, smatraju analitičari, ali i pritisak Vučićevog režima.
Formiranje nove vlasti u Podgorici, po zastupljenosti u srpskim medijima, zasenilo je čak i sporazum koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao u Vašingtonu, njegove sastanke sa Donaldom Trampom, Avdulahom Hotijem, zvaničnicima Brisela pa čak i iščekivanje novih sastava Vlade i Parlamenta Srbije.
Sporazum koji su potpisali Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović kao nosioci koalicionih lista koje će, po svemu sudeći, formirati vlast u Crnoj Gori, ne prestaje da izaziva pažnju pa i kritike javnosti u Srbiji i Podgorici.
Listama Za budućnost Crne Gore, Mir je naša nacija i Crno na bijelo zamera se da ovim sporazumom nisu doneli ništa novo ili revolucionarno, što je možda deo javnosti očekivao, jer su se obavezali da nastave saradnju sa NATO savezom, pristupanje Evropskoj Uniji te da neće povlačiti priznanje Kosova.
Upravo ove stavke su ono što analitičari sa kojima je Danas razgovarao ocenjuju kao „najmanji zajednički sadržalac“ za saradnju stranaka koje su ideološki veoma različite, i tek početnu poziciju za dalju politiku koju će nova vlast voditi.
Bilo je nerealno očekivati da će potpisani sporazum doneti nešto više od toga, smatra Đorđo Žujović, bivši član predsedništva LDP, i dodaje da je on prvenstveno poruka zapadnim partnerima da nova vlast neće menjati kurs spoljne politike.
– Ovde su očigledno postojala prevelika očekivanja koja su rezultat zabluda i neznanja o tim koalicijama – da su to stranke desnice, centra i liberalne levice i da one neće moći da urade tri stvari koje su bile važne ljudima koji su šetali u litijama – da povuku priznanje Kosova, izađu iz NATO i prekinu proces pristupanja EU. Sa druge strane koalicija koja nastaje mora da bude partner međunarodnoj zajednici. Zato su požurili da potpišu sporazum koji u prvi plan stavlja te spoljnopolitičke principe kako ne bi bilo nedoumica kod zapadnih partnera da li je to vlada koja će nastaviti na istom kursu, naglasio je Žujović.
Što se tiče uticaja na unutrašnje odnose u okviru pobedničke koalicije, Žujović smatra da je sporazum bio način da se postigne stabilnost u okviru nove vlasti te da je to prelazno rešenje.
– Ovaj sporazum je taktički manevar prvenstveno da se zadovolje interesi građanske koalicije URA bez koje ne bi bilo moguće formiranje vlasti, nemoguće je da on bude neko trajno određenje te vlasti. Oni definišu prelaznu vladu, najverovatnije do predsedničkih izbora, što znači da, ako se ta vlada formira, njen maksimum trajanja će biti dve, dve i po godine da bi spojili predsedničke i parlamentarne izbore. Tek na tim sledećim izborima se može bitnije menjati kurs njihove politike, zaključio je Žujović.
Slične ocene daje i politički analitičar Cvijetin Milivojević ističući da ohrabruje to što u okviru pobedničke koalicije svako može da nađe kolonu blisku njegovim stavovima i da u takvom odnosu snaga nije bilo moguće postići više od dogovorenog.
– Ovo je najbolji mogući način da se formira vlast. Oni su seli i tražili najmanji zajednički sadržalac, tu su se našli oko korupcije, borbe protiv kriminala i Zakona o slobodi veroispovesti. Ono gde se razilaze ostavili su po strani. Bili su pošteni prema građanima i oročili svoj rad na dve godine kao prelaznu i ekspertsku vladu. I uz ugla srpskih interesa time su postigli maksimalnu stvar – da se zaštiti imovina SPC, zaključuje Milivojević.
I predstavnici srpskih građanskih političkih opcija saglasni su o oceni da je sporazum dobar korak ka stabilnosti Crne Gore.
Pavle Grbović, kandidat za predsednika Pokreta slobodnih građana, za Danas ističe da ovaj sporazum oslikava izbornu volju građana Crne Gore i poruke koje su oni poslali – o promeni Zakona o slobodi veroispovesti i Crnj Gori kao nezavisnoj državi na evroatlantskom putu.
– Ovaj sporazum upravo preslikava te glavne poruke i pokazuje da nova vlast odgovorno planira svoje buduće delovanje. Naravno da će mnogi imati šta da prigovore i da se većini taj sporazum neće svideti u potpunosti, ali verujem da će celo društvo Crne Gore nakon ovoga makar malo napredovati i živeti sa manje tenzija i podela nego do sada, ističe Grbović.
Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa oglasila se saopštenjem u kome navodi da je režim Aleksandra Vučića aktivirao negativnu medijsku kampanju u Srbiji protiv crnogorske opozicije kako bi pomogao Milu Đukanoviću.
Žujović: Mandić i Knežević bili tajno u Beogradu
Đorđo Žujović smatra da su tenzije koje se pojavljuju u srpskim medijima povodom situacije u susednoj zemlji pokušaj pojedinih ondašnjih političara da, uz podršku Srbije, dobiju bolje političke pozicije u novoj Vladi. „Postoje ljudi koji očigledno nisu zadovoljni ovim dogovorom, kao što su Andrija Mandić i Milan Knežević.
Oni su ovih dana u Beogradu bili na razgovorima u Patrijaršiji ali i na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u želji da vide kako taj sporazum može i njih da uključi u vlast, to je važno a ovde se u javnosti ne zna“, otkrio je Žujović.
Uticaj Beograda još oštrije podvlači Cvijetin Milivojević, ali iz drugog ugla. On kaže da „Vučić potajno navija da opozicija u Crnoj Gori ne formira vlast“ te da je ovo „orkestrirana kampanja“ koju nije smislio jedan medij u Srbiji već „komandant propagandnog štaba Aleksandra Vučića koji komanduje i štabom Mila Đukanovića“. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 12.9.2020)

четвртак, 10. септембар 2020.

Ко са нама није – боље да га није!

У моменту када су се немачке војне позиције на Источном фронту све озбиљније урушавале, а фашистичка Италија нетом капитулирала, др Јозеф Гебелс је, у својим омиљеним новинама „Дас Рајх“, 26. септембра 1943, објавио посебан ратни пропис под називом „Тридесет ратних чланова за немачки народ“. Ова нацистичка пропагандна ратна „Библија“, штампана је и као посебан памфлет у тиражу од чак 14 милиона примерака јер ју је, уза се, мораo да има сваки партијски и државни званичник Рајха.
Сетих се тога док се Врховник наш насушни, од оног Хокличиндана у Овалном кабинету, 24/7 неуморно, уз сапојање хора громогласних напредних дечака, момака и девојака, труди да докаже да није потписао то што је потписао, да зна да не зна шта је потписао, да баш и није сигуран с ким је, али зна пред ким је потписао, да иако као правник зна да то није никакав билатерални споразум са Американцима, као политичар верује да би то могло и тако да се чита, да то можда и није билатерални са Американцима, пошто и није никакав уговор, али како није са Амеранцима, онда би могло да се тумачи да није ни са Албанцима, тј. све то скупа мож' да бидне, ал' не мора да значи... И, све то уз рафалну пуцњаву из свих режимских оружја, уз ону језиву комунистичку претњу „Ко са нама није – боље да га није!”, свима онима који поставе здраворазумска питања типа: Шта? Како? Зашто? Где? Када? Коме? С чијим мандатом? И, докле?
Дакле, слуђеном народу, уместо запиткивања и зановетања, топло препоручујем упутство за беспоговорно веровање државном руководству, ради сваке превенције, увек и у свакој прилици, без обзира шта оно каже, слаже, смаже. За не дај Боже, да те случајно не би „качио“ неких од ових чланова!
Члан 1 „30 чланова за немачки народ“, у преводу из књиге Зорана Цветковића „Гебелс – Господар истините лажи“, гласио је: „У овом рату све је могуће осим да ћемо капитулирати и поклекнути пред снагом непријатеља. Свако ко тако говори или чак мисли је кукавички издајник и мора бити, уз срамоту и стид, искључен из немачке борачке и радне заједнице.“
(Ето, сад – када ми већ нисте поверовали да је име победничке листе са октроисаних избора 21. јуна, „АВ – За нашу децу“, украдено од немачких националсоцијалиста са избора из марта 1936 - можете да се уверите одакле вам је познато оно, ове године толико раубовано: „Предаја није опција!“)  
Но, ако изузмемо оне најсуровије чланове декрета Рајхс-министарства за народно просветљење и пропаганду који предвиђају смртну казну за оне који искачу из уједначеног милозвука државне ратне пропаганде, још се много симптоматичних реченица скупило у ових 30 наредбодавних тачака.
Рецимо: „Овај рат ћемо свакако добити ако сви Немци мисле на заједницу и делују као што то чине најбољи синови нашег народа. Али, ако сви занемарујемо заједницу, као што то чине ленштине, кукавице и неодлучни, ми бисмо га већ одавно изгубили...“
Па: „ Сваки непријатељски савет је напад на наш ратни морал... Све што непријатељ каже и уради чини с намером да нас заведе и обмане. Онај ко слуша непријатеља, без обзира колико безазлене разлоге за то могао навести, доводи свој народ у велику опасност, а незнање га неће заштитити од заслужене казне.
Или: „Ћутање је важно наређење нашег ратног руководства. Мало њих зна ратне тајне. Оне су оружје у нашој народној борби за опстанак и не смеју се открити непријатељу. Било би непоштено и разорно за општу добробит ширити гласине које би присилиле владу да говори о стварима које су важне или чак одлучујуће у овом рату. То може помоћи само непријатељу и нашкодити нашем народу.“
Те: „Ратно руководство даје све до себе. Често не сме да открије разлоге за нешто што чини, а да при том не открије непријатељу вредне информације. То значи да и они добронамерни често не могу разумети оно што руководство ради. Зато је потребно да руководство има народно поверење, поверење које је заслужено храброшћу, памећу, далековидошћу, као и због успеха у прошлости. Свезналице могу критиковати само зато што је влада осуђена на ћутање; када би смела да говори, они би одмах били демантовани.“
Или: „Стари ратни трик је да се одвоји народ од његове владе, да остане без руководства, а тиме и одбране. То је једини трик којим нас наш непријатељ може поразити. Свако ко се упеца на тај трик је или глуп или издајник...“
Па: „Чувајте се оних привидно интелигентних људи који настоје да придобију ваше поверење паметним речима, а потом подривају вашу веру поплавом фраза и гласина. Слушајте пажљиво шта они говоре и убрзо ћете видети да су они кукавице, а не интелигентни људи...“
И: „Нико нема право да се жали што му је због рата ограничена његова лична слобода. Од каквог је то значаја ако се има у виду да је безброј мушкараца, чак и жена и деце умрло.“
Даље: „Постоје људи које такве ствари (држава, нација, част итд, прим. Ц.М) не занимају. То су материјалисти који мисле само на комфор и разоноду и који немају осећај за своју историјску одговорност. Њих можемо само презирати. Они су спремни да трампе будућност нашег народа за тренутну разоноду. Где год би они проговорили, са њима треба да се поступа одлучно...“
И, на крају: „У свему што чините или не чините, када говорите или не говорите, увек се сетите да сте Немци! Одано и непоколебљиво верујте у Фирера и победу!...“
Ако баш не можете да се стрпите до одговора са Највишег Места, привремено своју знатижељу можете да задовољите на надлежном, провереном, и са Највишег Места, верификованом месту – у коментарима овлашћених теледиригованих напредних ботова. Ево примера: Уместо што бисте да питате коме је то генију пало на памет да, у име Србије, позове Израел да призна Косово и да, тиме, стави прст у око целој ЕУ, Русији, Кини, исламским земљама које Косово нису признале итд, препоручујем вам да се, претходно, уједете за језик и погледате како то лепо објашњава напредна ботарија: „Није тачно да ћемо пренети амбасаду у Јерусалим; није тачно да смо индиректно позвали Израел да призна Косово; видећемо да ли ће Израел уопште да призна Косово; Америка позива Израел својим споразумом са Приштином, а хоће ли се то догодити, видећемо“... итд. И, то све тако редом, иако је израелски премијер, још на Хокличиндан, потврдио да је Израел промптно успоставио дипломатске односе са „Републиком Косово“!
Ради вашег здравља, немојте ни да помислите да питате о чему ће то, како је сам својевољно најавио, Врховник да „поднесе извештај о преговорима о Косову“ некаквом парламенту, чије конституисање није ни завршено, а који је, што је много важније, октроисан јер је последица нелегалних и нелегитимних избора, дакле, није резултат изборне воље грађана већ самовоље човека који обнаша функцију председника Републике. Уосталом, какав извештај, коме и о чему да „подноси“, осим можда самом себи, јер ни од једне легитимне институције није ни тражио мандат за вашингтонске преговоре на којима је учествовао? Осим, ако се у то не рачуна смехотресна, наводна, „декларација“ Владе која је нелегитимна и нелегална, јер је уставно покојна, од 3. јуна (од датума када је упокојен и претходни сазив парламента)?
Пристајући да игра кловна у Трамповој председничкој кампањи, што је учинио и пре пет година, кладећи се (и тада) на губитника – губитницу, Врховник је гурнуо прст у око и Савету безбедности, јер је он мандат за посредовање у преговорима између Београда и Приштине поверио Бриселу, а не Вашингтону. А тек за такву једну одлуку Врховник нема баш никакав мандат грађана Србије! Онда се, прихватајући да сели амбасаду Србије у Јерусалим, конфронтирао са целом ЕУ, јер на такво пресељење не помишља нити једна од 28 чланица ЕУ...
Срећа па ово „писмено“ није релевантан акт са становишта међународног права, па, остаје нам само да се надамо, неће моћи да произведе и негативне међународноправне последице по Србију и њену позицију на Косову.
Тако је: Србија ни на шта није пристала нити икога признала! То што је на „писмено“ потписао грађанин Александар Вучић, само њега као грађанина и обавезује. Јер, председник Републике Србије, ем има само осам, мање-више, протоколарних надлежности, ем нема мандат највишег представничког тела у земљи, Народне скупштине. А и да има, тај парламент није ни легалан ни легитиман, већ октроисан јер није резултат изборне воље грађана већ производ личне самовоље Врховникове. То што му је некаква, самопрокламована, влада унапред, наводно, дала бланко „декларацију подршке“ за било шта што у Вашингтону потпише, грађанин Вучић, такође, може да окачи мачку о реп. Јер, јесте да, по нашем Уставу, „Влада влада“ (а не председник Републике), али тзв. Влада Врховникове Тајнице је поодавно бивша, због чега је она је, у озбиљној колизији са Кривичним закоником, који лажно представљање (она се и даље јавно потписује као некакав председник Владе) санкционише са три године робије...
Није мудро да питате ни ово: Да ли ће, од сада, после Врховниковог парафа, Србија, у сарадњи са оцем косовске независности, Вашингтоном, да, уместо на отпризнавању, партнерски ради на признавању Косова?! Како ћемо све то да објаснимо најмногољуднијој исламској земљи Индонезији, како Ирану, Сирији, Мароку, Алжиру, како Палестинцима, како свима онима које смо, до јуче, молили да не признају насилно отцепљење 17 одсто територије Србије; хоћемо ли сада да их наговарамо да то, ипак, учине, јер је то – мисли наш Врховник геније – „у интересу Србије“?
Ужасне међународнополитичке последице Трампово поклон-пенкало већ је произвело.
У само десетак дана, одметнути Врховник је, вероватно унапред антиципирајући могућност да неко у Бриселу отвори питање легалности и легитимности протеклих избора у Србији, пожурио да се придружи ЕУ-осуди недемократских избора у Белорусији, окрећући тако леђа једном од ретких принципијелних савезника Србије од 1999. наовамо. Да ли је Врховник, кад се оно преумљавао из ратног хушкача у јастреба мира, заборавио да је и он, бивши радикал, био чак и министар пропаганде у коалицији са социјалистима, када је, у априлу 1999, у време НАТО агресије, тадашњи савезни парламент изгласао одлуку о приступању ондашње Савезне Републике Југославије (чији је правни наследник Србија) - Савезу Русије и Белорусије! У тој Одлуци, писало је да СРЈ „изјављује да прихвата циљеве и принципе Савеза Русије и Белорусије и да преузима на себе, у пуном обиму, обавезе које проистичу из Споразума и Статута Савеза Русије и Белорусије“. Је ли, јуче, када је потурио, на речима (бело)русофилског екстремисту, редова Вулина да отказује, за данас заказану, војну вежбу „Словенско братство“ са Белорусима и Русима, заборавио да је Лукашенко био једини председник који је посетио Београд под бомбама? Каква је то војно-неутрална држава која, под притиском НАТО-а, „на шест месеци замрзава“ војне вежбе са било ким (за тај период, никакве вежбе са НАТО-ом нису биле ни планиране), а на делу њене територије је, већ две деценије, стационирана америчка НАТО база?
Али, не саветујем грађанима да јавно питају Врховника, зашто је, и по чијем налогу (коме он то одговара: грађанима Србије или Берлину, Вашингтону или неком трећем?), пристао на то да Приштина настави лобирање за нова признавања? Не саветујем им ни да га питају да ли је Врховник, позивом Израелу да призна Косово, изгубио свако морално право да од победничке коалиције у Црној Гори тражи да уђе у процес отпризнавања...
Не препоручујем им то, јер овај режим тренутно покушава да своје поданике колективно силује у здрав мозак. Вероватно, превентивно, и из сопственог страха, пре него што неки храбри тужилац активира неки од чланова 305 – 315 Кривичног законика Србије који се односе на кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије...
Зато, пре него што, чак и у себи, поставите нека од поменутих или неких других, ових дана, најактуелнијих питања – три пута размислите да ли се и на вас не односи неки од немачких „ратних чланова“ који се реперкусују на „неверне Томе“. „Рат је мир – мир је рат“, како је то писао Орвел, и зато се не правите пуно паметни или радознали. Има ту ко да мисли у име свих нас, па и да одговори, кад он процени да треба да одговори, а не кад то његовим поданицима падне на ум. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Zaludna rasprava u Skupštini: Kasno Vučić sa Kosovom stiže

Inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se o Kosovu govori u Skupštini odmah po njenom konstituisanju biće ponavljanje iste priče koju su građani već čuli u medijima, što je rezultat nedostatka prave opozicije i činjenice da niko u parlamentu neće otvoriti sporna pitanja u sporazumu potpisanom u Beloj kući.
Najava predsednika Vučića da će se odmah po formiranju Vlade Srbije svi koji su u pregovorima oko rešavanja statusa Kosova informisati Skupštinu o tom procesu, došla je iznenada, imajući u vidu da je do sad samo jednom prvi čovek države razgovarao sa poslanicima o pregovorima o Kosovu.
 “Takav je razvoj događaja da želimo da iznesemo pred Skupštinu šta radimo šta je dobro, a čemu se ne radujemo”, naveo je Vučić, nakon razgovora sa premijerom Kosova Avdulahom Hotijem u Briselu.
Komentarišući ovu najavu predsednika Srbije, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka za Nova.rs kaže da je dobro što će se u parlamentu govoriti o Kosovu, ali da je problem što se to nije ranije činilo u odgovarajućoj meri.
 “Kad je u parlamentu bila i opozicija koja je imala šta da kaže i da iznese suprotno mišljenje, ovakvih razgovora gotovo da nije ni bilo. Trebalo bi posle svake važne faze u dijalogu podnositi izveštaj Skupštini”, smatra Surlić.
Prema njegovim rečima, u trenucima kad vlast ima apsolutnu većinu i kad se najavljuje formiranje koncentracione vlade, u Skupštini neće postojati nijedan opozicioni glas, već samo afirmativno podržavanje onoga što je već potpisano u Beloj kući.
 “U parlamentu će se samo konstatovati ono što smo već čuli i ujedno će se iskoristiti prilika da se odgovori kritikama koje su van Skupštine. Pravu kritiku i dubinsku analizu svega onoga što je potpisano u Beloj kući imamo van parlamenta i van politike, što je problematično. Verujem da će strategija vlasti biti da odgovori na pomenute kritike, ali da to bude prezentovano kao rasprava. Ipak, izostaće pluralizam mišljenja, a ostaće kolektivna saglasnost da je taj sporazum dobrodošao i da nema nikakvih negativnih strana”, kaže Surlić.
S druge strane politikolog Cvijetin Milivojević napominje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema razloga da podnosi izveštaj jer nije ni tražio mandat od Skupštine da vodi pregovore.
 “To je mala sitnica koju je Vučić zaboravio. On nema nikakav mandat za pregovore, a podršku mu je dala neka žena koja se predstavlja kao premijerka Srbije”, objašnjava Milivojević.
Prema njegovim rečima, Vučić će u Skupštini “samom sebi” podneti izveštaj.
“Vučić će sebe da obavesti šta je to pregovarao o Kosovu, odnosno parlament koji je plod njegove volje. On je odlučio da Skupština tako izgleda, jer to nije plod izborne volje sa legalnih i legitimnih izbora”, zaključuje Milivojević.
Kako je Vučićeva priča o Kosovu izgledala prošli put
U prethodnom i jedinom izveštaju koji je predsednik Vučić podneo Skupštini Srbije, u maju 2019. godine, predsednik gotovo da ništa novo nije rekao poslanicima i građanima. Jedino što se pamti iz dvoipočasovne Vučićeve tirade, koliko je trajalo Vučćevo izlaganje, jeste da “ukoliko ne pristanemo na kompromis sa Albancima – izgubićemo sve”.
 “Dok sam predsednik Republike, daću sve od sebe da pronađemo kompromisno rešenje, gde se voditi računa o bezbednosti našeg naroda, zaštiti imovine, ali i vitalnim interesima Srbije, naveo je tada Vučić.
On je tom prilikom istakao da kompromisa možda i ne dođe u narednih pet ili deset godina, ali da će to proizvesti katastrofalne posledice i po Srbe i Albance.
“Ne bude li kompromisnog rešenja, samo čekajte napade Albanaca, sve su nervozniji”, naglasio je on, dodajući da će zaštiti srpski narod.
Na kraju, Vučić je napomenuo da je ponosan na izveštaj koji je podneo poslanicima i građanima, jer je “došao da kaže istinu”.
Osim iskazanog straha da će Albanci napasti Srbe, te da je on ponosan što govori istinu, Vučić nije saopštio ništa novo i konkretno, te je stoga i opravdano i postaviti pitanje da li će se, izuzev konstatacije da je sporazum Vašingtonu bio dobar za Srbiju, išta drugo čuti na najavljenom sednici Skupštine Srbije. (www.nova.rs, Vojislav Milovančević, 10.9.2020)

среда, 09. септембар 2020.

Milivojević: Vučić u Vašingtonu pozvao Izrael da prizna Kosovo

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je za agenciju Beta da se u sprskoj politici "upravo desilo nešto loše", misleći na prošlonedeljni sastanak u Vašingtonu. Tamo je, kako je rekao, "sama Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić koji se samoproglasio za pregovarača, bez ičijeg mandata, pozvao Izrael da prizna Kosovo, iako 12 godina ta država odbija da to učini".
Kako je rekao, Vučić je istovremeno dobio "naređenje da preseli Ambasadu (Srbije) u Jerusalim, čime je stavio prst u oko islamskim zemljama koje su do sad odbijale da priznaju Kosovo".
On je dodao da se Srbija našla u "mazohističkoj poziciji" svojim postupkom iz Vašingtona, ali je naveo i da potpis Vučića ne može da se definiše kao obaveza Srbije sa stanovišta međunarodnog prava, jer to nije nikakav ugovor ili sporazum.
Uz to, rekao je Milivojević, "mi sada više nemamo ne samo političko, već ni moralno pravo da od tri pobedničke liste (na izborima u Crnoj Gori) tražimo da povuku priznanje Kosova jer smo sami otvoreno uputili poziv svima da priznaju Kosovo".
Crna Gora neće tražiti povlačenje priznanja Kosova
Milivojević je izjavio je da su predstavnici tri pobedničke liste na izborima u Crnoj Gori "postupili kao odgovorni ljudi i potražili najmanji zajednički sadržalac" prilikom današnjeg zaključenja koalicionog sporazuma u kojem navode i da neće tražiti povlačenje priznanja Kosova. 
"Logično je, najnormalnije, da prave koaliciju na bazi najmanjeg zajedničkog sadržioca, onog što spaja, i da ne unose tačke koje ih razdvajaju", rekao je Milivojević za agenciju Beta, navodeći da ih spaja to što jeste unutrašnja politika u Crnoj Gori.
Kako je objasnio, "spaja ih želja da ode režim" Demokratske partije socijalista (DPS), da promene Zakon o slobodi veroispovesti, da uđu u borbu s kriminalom i korupcijom.
Po njegovoj proceni, razdvajala bi ih tačka o "otpriznavanju" Kosova ili, što bi verovatno deo stranaka u prosrpskom bloku hteo, pokretanje procedure za izlazak iz NATO saveza.
"S obzirom da su sebe definisali kao prelaznu vladu, logično je da tu temu neće otvarati dve godine koliko će verovatno da je oroče", rekao je Milivojević.
Govoreći o onome što je bitno sa stanovišta Srbije, Milivojević je naveo da će buduća vlada Crne Gore neće voditi "neprijateljsku politiku prema Srbiji".
"Mislim da je to sasvim dovoljno", rekao je Milivojević, dodavši da DPS ne samo što je priznao Kosovo, već je lobirao da ono bude primljeno u UNESKO i INTERPOL. (Beta, www.beta.rs, www.rs.n1info.com, 9.9.2020)

уторак, 08. септембар 2020.

Cvijetin Milivojević o Vučićevom boravku u Beloj kući - evo šta čeka Srbiju

Gost jutjub kanala “Centar-Srbin.info” i voditelja Dejana Petra Zlatanovića bio je novinar i politički analitičar Cvijetin Milivojević. Poseban akcentar u razgovoru je stavljen na trenutno najaktuelniju temu - sporazum u Vašingtonu, o kome javnost u Srbiji malo zna jer režimski mediji lažu ili skrivaju detalje i posledice.
“Vučić je prvo ponizio Srbiju doniranjem nekoliko miliona dolara kampanji Hilari Klinton protivno volji građana Srbije koji su bili masovno na strani Donalda Trumpa, a sada se ponovo zaigrao u predizbornoj kampanji SAD i sad kao simpatija Trumpa prihvata da potpiše nešto što se direktno kosi sa srpskim nacionalnim interesima. Nemam ništa protiv autoputa koji povezuje Niš sa Prištinom ili da se izađe na more, ali to trenutno nije prioritet Srbije. Ipak, koji je interes Srbije da potpiše sporazum u kome se navodi da Izrael prizna Kosovo, da preselimo ambasadu u Jerusalim?!
Dobar deo arapskog sveta ne priznaje KiM, ovim im stavljate prst u oko i pozivate da ga priznaju. Hezbolah ste u sporazumu označili kao terorističku organizaciju, zameamo se Palestini, Siriji koje nisu priznale Kosovo. Uz Vučića je bio lažni doktor ekonomije Mali, nesvršeni student, koledza, srednje škole Čadež i neki Marko Đurić, a nismo imali ni prevodioca. Albanci su potpisali da se Srbija slaže da se Izrael i Kosovo međusobno priznaju. Dakle, Izrael je priznao Kosovo na molbu Vučića!”
Cvijetin je objasnio da Vučić nije imao ni pravo da potpiše bilo šta jer Srbijom ne vlada Predsednik.
 "Vučić ne vlada Srbijom već Vlada koje nema, on je uzurpirao vlast i u ime Srbije kleči i ponižava se. Početak i kraj svakog dogovora je Savet bezbednosti, neće proći ništa ako nema tamo saglasnost. Ideš na pregovore za koje ne znaš šta su, ideš da bi ušao u Ovalni kabinet, lažeš da je to najveća čast i da si jedini primljen, a primljeni su i Đinđić i Koštunica.
Potpuno se slažem sa poređenjem Marije Zaharove, a odgovarali su joj na to i ministri i Vučić koji je vređao. Mi ne znamo šta je Lavrov stvarno rekao Vučiću nakon toga, tabloidi pišu da mu se izvinjavao a možda je zvao da pita šta je potpisao u Vašingtonu? Ne mogu Rusi biti veći Srbi od Srba, ako mi potpisujemo Kosovo”, zaključuje Milivojević.
Kako vidite trenutnu situaciju u Crnoj Gori?
"Milo je protivno volji naroda uveo zemlju u NATO, završio je taj posao i sad je balast za EU i Ameriku, a izigrao je i Ruse. Zapad ne bi voleo nasilnu smenu vlasti već mirnu, uz garanciju da se neće menjati kurs CG. Igraće se na kartu da je jak DPS, Milo predsednik, pokušaće sa kohabitacijom da bi za neku godinu na velika vrata opet DPS došao na vlast na izborima, ako ne dođe do lustracije.
I u srpskoj opoziciji mora da postoje 2,3 kolone, ne mogu biti zajedno rusofili i prozapadni građanisti, Crnogorci su imali više kolona. Bitna je i crkva. Vučićevi tabloidi su o Amfilohiju pisali sve najgore, zvali ga Risto sotona, a isti on je pomogao Milu da pobedi Momira i dođe na vlast, smirivao strasti u narodu za vreme referenduma za nezavisnu CG jer da se on tada politički angažovao kao sada, ne bi CG nikad izglasala nezavisnost. Tako i u Srbiji može da se pojavi neki povod i ličnost koja će povesti bunt”, zaključuje Milivojević. (Centar – youtube kanal SRBIN info portala, www.srbin.info, Dejan Petar Zlatanović, 7.9.2020)
https://www.youtube.com/watch?v=RevNIsJ4xww

недеља, 06. септембар 2020.

"DVA LICA": "Đukanović demokratu glumi samo pred strancima"

Milo Đukanović u nastupima za strane medije djeluje moderno i evropski, što mogu da povjeruju oni koji ne znaju da je došao na vlast silom, tvrdi Cvijetin Milivojević. Na domaćem terenu Đukanović vodi drugu bitku - da očuva supstancu partije koju vodi, kaže Boris Marić
Predsjednik Crne Gore i lider DPS-a Milo Đukanović strancima se predstavlja kao demokrata koji priznaje poraz na izborima, dok spinovanjem i propagandom, protivno izbornoj volji građana, pokušava da zadrži vlast, ocijenili su analitičari u razgovoru za “Vijesti”.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević, kaže da su ljudi koji su gledali istupe Đukanovića, prvo na TV Newsmax Adria, bili fascinirani njegovom mirnoćom, uzdržanošću.
“Djelovao je moderno, evropski, bez ostrašćenosti, kao neko ko može bez problema da preda vlast iako može nekoga da prevesla, da potkupi i slično. To mogu da tvrde oni koji ne znaju način na koji je Đukanović došao na vlast. Nije on došao na vlast na prvim višestranačkim izborima u Crnoj Gori 90-ih, nego revolucijom, ilegalno, poslije Žute grade, dakle silom”, rekao je Milivojević.
Đukanović je u intervjuu za Newsmax Adria priznao poraz na izborima održanim u nedjelju, a u intervjuu za austrijsku ORF televiziju rekao da je DPS spreman da bude najjača opoziciona partija, tvrdeći da je čestitao pobjednicima.
U izbornoj noći, međutim, čestitao je “svim učesnicima ovih izbora na ostvarenom izbornom rezultatu”, ali istovremeno poručio da se ne zna ko će na kraju imati 41 mandat.
S druge strane, DPS, na čijem je čelu, u saopštenjima poručuje da “Crna Gora neće dozvoliti da joj se nakon jednog vijeka ponovi istorija, u kojoj je jednom bila moneta za potkusurivanje ključnih zemalja i njihovih interesa na Balkanu”.
Ta partija preko Vajbera i društvenih mreža poziva građane na kontramitinge, koji su nazvani patriotskim skupovima, iako tvrdi da nije organizator. Prvi takav skup organizovan je u četvrtak na Cetinju, a drugi je zakazan za 6. septembar u Podgorici.
Iz DPS-a nedavno su poručili i da očekuju da se međunarodna zajednica neće miješati u formiranje nove vlasti u Crnoj Gori.
Đukanović je prije izbora pozivao na mir i suzdržanost, ali te riječi nije ponovio poslije izbora i niza incidenata u mnogim crnogorskim opštinama.
Politički analitičar Boris Marić ocijenio je da je dio strategije da se Đukanović inostranstvu predstavi kao demokratski lider, a da na domaćem terenu vodi drugu bitku, odnosno da očuva supstancu partije koju vodi.
Marić je dodao da se izborni rezultati moraju prihvatiti kako bi došlo do mirne tranzicije vlasti.
 
 “Mislim da je u tom smislu priča gotova i da je Đukanović svjestan toga. Čak i pokušaj da objedini 40 mandata demantovao je SDP koji autorizuje svoja dva mandata”, kazao je Marić.
Iz SDP-a juče su saopštili da je “aktuelna vlast na izborima dobila 38 mandata i niti jedan više”.
Tri opozicione liste (“Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”) zajedno imaju 41 mandat.
Izvršna direktorka NVO Politikon Jovana Marović, ocijenila je da se Đukanović u zavijenoj formi obratio opoziciji i priznao rezultat, ali još ne i konačnu pobjedu, nadajući se da njegova partija ipak može zadržati vlast.
“Đukanović traži sve moguće načine da situaciju okrene u svoju korist, pa otuda i šalje poruke URA-i i ukazuje na razlike između opozicionih partija”, kazala je Marović.
Dodala je da poruka koju je DPS poslala međunarodnoj zajednici nije diplomatska i da je nervoza izazvana izostankom reakcije koju je Đukanović želio da vidi:
“Kada je riječ o međunarodnoj zajednici, Đukanović nema veliki prostor za manevar, jer je sa gotovo svih adresa stigla potvrda rezultata, ocjena da su izbori protekli u demokratskoj atmosferi i najavljena saradnja sa novom vladom”.
Istakla je i da je Đukanović kroz izjave pokazao da je svjestan situacije, ali je još uvijek nejasno da li ima skrivenu agendu.
Milivojević konstatuje da se pravi Milo Đukanović vidi u pozivima na kontramitinge.
“Đukanović pokušava da testira da li ima šanse da ipak, protivno izbornoj volji građana, on formira vlast. Vjerovatno je ono na Cetinju prva taktička pokazna vježba i pokazala je da je to tanka podrška, s obizrom da je riječ o gradu gdje DPS ima jako uporište”, kazao je Milivojević.
Pitanje je, kako kaže, kakva će biti podrška u Podgorici, da li će se autobusima učesnici dovoziti organizovano, kao što se dešava u Srbiji ili će biti spontana podrška.
Milivojević kaže da se radi o paralelnoj priči koja se vodi na terenu i vrlo je jasno da se radi o klasičnom spinovanju i da kreće propaganda.
“Podgrijavaju se priče o, na jednoj strani o Dritanu Abazović, mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, Nebojši Medojeviću i njima se dovode u pitanje ne samo politički i građanski integritet nego i privatni identitet, onda je to vrlo opasna stvar”, ocijenio je Milivojević.
Tvrdi i da pismo ambasadora Crne Gore u Prištini Ferhata Dinoše upućeno Abazoviću, predstavlja staru propagandnu priču - “da li je Abazović dobar Albanac, jer dobar Albanac treba da bude na strani DPS-a”, kao da već ne postoji dogovor tri opozicione kolone.
Milivojević dodaje i da se pokušava satanizovati mitropolit Amfilohije, a prenebregava se činjenica da je zahvaljujući tom mitropolitu, na neki način, Crna Gora bez problema sprovela referendum, a takođe on je pomogao Đukanoviću da 1998. godine pobijedi na predsjedničkim izborima.
“To je isti rukopis kao u Beogradu. Propaganda koja se vodila i prije izbora u Crnoj Gori bila je iz linija DPS-a klasična antisrpska propaganda, kao što smo iz Beograda imali jednu anticrnogorsku propagandu i što je najtužnije, glavni pisac je jedna te ista ličnost i njegov štab - zajednički prijatelj Đukanovića i Aleksandra Vučića”, tvrdi on.
Normalno je da su stranke manjina uz vlast
Milivojević ukazuje da Đukanović govori o prirodnim partnerima DPS-a, misleći na poslanike partija nacionalnih manjina.
“Pa svuda u svijetu je normalno da su poslanici stranaka nacionalnih manjina uz vlast, jer jedino iz pozicije vlasti mogu da ostvare benefite i korist za svoju nacionalnu manjinu. Nigdje u svijetu oni ne presuđuju ko će formirati vlast nego nakon što vide ko će formirati vlast, pregovaraju s tom pobjedničkom stranom o uslovima pod kojim će oni ući u tu vlast”, rekao je Milivojević.
Podsjeća da je na Kosovu, Srpska lista u vlasti, predstavnik Samostalne srpske stranke u Hrvatskoj je potpredsjednik Vlade, a bili su svojevremeno i u Vladi SDP-a Zorana Milanovića.
“Jedino u Crnoj Gori možete čuti od predsjednika - da su stranke nacionalnih manjina isključivo i jedino partner DPS-a”, kazao je Milivojević. (Vijesti, Podgorica, www.vijesti.me, Biljana Matijašević, Alisa Hajdarpašić, 5.9.2020)

субота, 05. септембар 2020.

Analitičar o sporazumu Prištine i Beograda: Ozbiljna poruka SAD prema EU

"Sporazum se predstavlja kao ekonomski, ali mozete vidjeti neke odrednice koje su političkog karaktera", kazao je za N1 Cvijetin Milivojević, politički analitičar iz Beograda.
"Riječ je o dogovoru koji je rezultovao sporazumom iza kojeg ne stoji EU, nego vašingtonska administracija u trenutku kada je intenzivirana kampanja za izbore u SAD. Beograd i Priština su prihvatili da na neki način učestvuju u toj igri", kazao je za N1 Cvijetin Milivojević, politički analitičar.
"Mnoge od zemalja koje ne priznaju Kosovo su islamske zemlje, bivše zemlje pokreta Nesvrstanih iz doba SFRJ. Izmještanje ambasade Srbije u Jerusalem bi bilo prst u oko tim zemljama. Onda, imate da se srpska strana obavezuje na moratorij o nevođenju aktivnosti protiv nezavisnosti Kosova. Zauzvrat, promotori kosovske nezavisnosti ne bi vodili kampanju za učlanjenje Kosova u neke evropske organizacije", dodao je.
"Imate ispunjavanje nekih geostrateškh planova i ciljeva SAD, što im prija zbog izbora. Ta priča o slobodnoj konkurenciji o otvaranju 5G mreži na ovim prostorima bi mogla biti poruka Kini, koja je u prijateljskim odnosima".
"Kad slušate predsjednike o tome kako pričaju o "mini-šengenu", to zvuči lijepo. Izgleda divno i niko ne bi imao ništa protiv ukoliko ne slijede neke političke poruke. A zapravo ovo je ozbiljna poruka sadašnje američke administracije prema EU kako je ona nesposobna i kako oni sada ubrzavaju stvari", smatra on.
Na pitanje da li je na sceni "zamrznuti konflikt", kazao je:
"Gospodin Vučić kao predsjednik Srbije stalno vodi unutrašnji politički rat protiv opozicije, zamrznuti konflikt. Uvijek sam navodio primjer Kipra, djelimično se to može prenijeti i na albansku stranu". (TV N1 BiH, www.ba.rsn1info.com, 5.9.2020)