уторак, 21. јун 2022.

Šapić džabe preti: I sam zna da ga je Vučić oročio

Novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nema problem s tim što je izabran na oročeno, što će gradom upravljati najviše šest, sedam meseci… Štaviše to priznaje i nije mu neprijatno. Uprkos tome, obećava na veliko, pa i da u toku saobraćajnog špica nećemo moći u grad kolima, ukoliko smo u njima sami. Kako za Nova.rs kaže politikolog Cvijetin Milivojević najveća obećanja Šapić je dao onima koji su zidali i radili na divlje - da će im sve biti oprošteno.
Aleksandar Šapić nikad nije krio da želi da bude gradonačelnik Beograda. Put do ove fotelje bio je trnovit, a završen je prečicom – dogovorom sa predsednikom SNS Aleksandrom Vučićem.
Da će biti kandidat vladajuće stranke za ovu funkciju bilo je jasno nakon što je doneo odluku da utopi svoj SPAS u SNS. Međutim, nakon izbora 3. aprila i objavljivanja prvih rezultata, izgledalo je kao da se dugogodišnjem predsedniku opštine Novi Beograd izmiče tlo pod nogama.
Brojke lošije od očekivanih. Većina na ivici, prevagu odnose dva odbornika više u korist SNS i SPS. U isto vreme sve su jači glasovi da je Šapić podbacio i da neće biti gradonačelnik. Međutim, nakon razgovora lidera SSP Dragana Đilasa i predsednika SNS Aleksandra Vučića i dogovora o vanrednim beogradskim izborima, koji bi trebalo da budu održani u martu sledeće godine, Šapić se vraća u igru, ali na oročeno vreme…
Nemam problem s dužinom mandata
To je na neki način i sam Šapić priznao nakon što je u Skupštini grada izglasan za gradonačelnika.
Rekao je Šapić da nikad nije krio da je težio ovom mestu, da se za njega spremao, obučavao, dokazivao, žrtvovao i borio. Dodao je i da nema problem sa dužinom mandata, jer se “u ovom poslu vreme ne računa minutima, satima, danima i mesecima nego onome što čovek uradi i ostavi iza sebe”.
Slične je poruke poslao i sutradan sa RTS-a.
"Koliko će trajati ova gradska vlast, pokazaće vreme", rekao je gradonačelnik i dodao da nije važno koliko će njegov mandat trajati, on će se svakako truditi da radi najbolje.
Kao najveće zadatke za novu gradsku upravu Šapić je naveo snabdevanje energentima, grejanje, javni prevoz i komunalne usluge, ali je napomenuo i da nema odustajanja od metroa, obilaznice, novog Savskog mosta, most kod Ade Huje, nove autobuske stanice, nove zgrade Filharmonije, Prokopa, fabrike za prečišćavanje vode…
Legalizovanje divlje gradnje
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je na osnovu informacija koje u ovom trenutku imamo prilično jasno da je Šapićev mandat oročen i da on to verovatno zna.
 “Kad je reč o matematici, Šapićev SPAS je 2020. osvojio oko devet odsto, pa se očekivalo da svojim ulaskom u SNS pojača rezultat stranke na ovim izborima. To se nije desilo, već je SNS osvojila manje glasova i jasno je da matematika nike na strani Šapića. S druge strane, Vučić je ispunio svoje obećanje koje mu je dao kad je rešio da uđe u SNS, da će biti kandidat za gradonačelnika. E sad ako je tačno da će biti vanrednih gradskih izbora, onda mogu da zaključim da je Šapić tu na oročeno vreme, ali i još jednu stvar - da je on tačka koja spaja Vučića i Đilasa. Na osnovu onoga što smi imali priliku da vidimo, da se zaključiti da šapić kao njegov nekadanji zamenik privremeno odgovara i lideru SSP. To je možda i deo dogovora sa sastanka Vučića Đilasa”, kaže Milivojević i dalje objašnjava:
“Drugačije ne razumem kako se situacija u kojoj na 99,2 odsto prebrojanih glasova i odnosom snaga 55 prema 55 od 11. aprila dođosmo do izbora Šapića za gradonačelnika. Logičnije i poštenije prema građanima bi bilo da se u takvom odnosu snaga opstruiše formiranje gradske vlasti, da se uvede prinudna uprava i da ona u roku od šest meseci raspiše i organizuje vanredne izbore. Prosto ne mogu da verujem da je Đilasu ovaj scenario bio prihvatljiviji i da sad imamo situaciju da će Šapić organizovati te nove fer i slobodne izbore”.
Na pitanje šta Šapić može uraditi u ovom ograničenom mandatu, Milivojević kaže ne mnogo.
“Eventualno da uvede neku novu ideju. Jedna od njih je ona o kojoj je već pričao, a to je da vozilima sa samo jednim putnikom u špicu zabrani ulazak u centar grada, što jeste fina ideja, ali ne utiče mnogo na kvalitet života Beograđana. Meni je mnogo veći utisak ostavilo ono drugo što je doktor Šapić rekao, a to je da mu apsolutno ne smetaju divlje vile i kuće sa Makiške strane Ade do Ostružničkog mosta. Dakle, ne smeta mu što je neko nelegalno na tuđem zemljištu, na odbrambenom nasipu, digaao kuću. Ako je to obećanje novog gradonačelnika, onda je to znak da Tomislav Nikolić i njemu slični mogu da nakrive šešir i da ne brinu”.
O aferama ni slova
Šapić u govoru nakon izbora na novu funkciju nije odgovorio ni na jednu spornu stvar u vezi sa aferama koje su pokretali mediji. Pre svega, o njegovoj divljoj gradnji, ali ni o doktorskoj tituli.
“On je samo nastavio da utužuje sve nas koji ga zovemo doktor Šapić, ubrajajući tu i mene. A zaista ne razumem šta je to sporno, da sam ja doktor nauka, meni bi bila čast da me neko naziva doktorom”, navodi Milivojević.
Na posletku, ocenjuje Milivojević, izbor Šapića, makar i na oročeno vreme je uvreda za njegovog prethodnika i sve ostale gradonačelnike Beograda.
“Imali smo doktora Zorana Radojičića, koji je uprkos tome što su ga nazivali gradonačelnikom za vrapce, zaista ozbiljan stručnjak, doktor i profesor. Sada i posle doktora imamo doktora, ali doktora Šapića, što je uvreda za Radojičića, ali i za armiju od 750.000 članova SNS, koji su na ovaj način pokazali da nemaju kadar za ovu funkciju, već su morali da pozajmljuju iz druge stranke. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 21.6.2022)

понедељак, 20. јун 2022.

петак, 17. јун 2022.

Koji su dometi sve brojnijih inicijativa za oduzimanje frekvencije TV Pinku i Hepiju?

"Vreme peticija je odavno prošlo, smatraju sagovornici Danasa
Rijaliti programi nisu ništa novo na našoj medijskoj javnoj sceni. Međutim situacija sa ovakvom vrstom programa postaje sve problematičnija. Scene nasilja postale su sastavni deo ovog formata. Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da nadležni organi ne preduzimaju skoro ništa po tom pitanju.
Jedine dve organizacije koje su nešto konkretno preduzele jesu Fondacija Slavko Ćuruvija i pokret „Kreni-promeni“. Prvi je podneo prijavu REM-u protiv Pinka zbog nasilja u rijalitiju Zadruga, dok je drugi pokrenuo peticiju za zabranu emitovanja Pinka i oduzimanja frekvencije zbog nasilja u ovom rijalitiju. I dok stručne službe REM-a razmatraju prijavu, peticiju za oduzimanje frekvencije Pinku je dosad potpisalo oko 200.000 ljudi.
Sa druge strane, Željko Mitrović, vlasnik Pinka, otvorio je na sajtu svoje televizije kontra-onlajn anketu – za i protiv – o nastavku emitovanja Zadruge i kandidovanja za produžetak dozvole za nacionalnu frekvenciju, koju je podržalo skoro dva miliona ljudi. Sve ove inicijative, prijave, peticije, kontrapeticije otvorile su pitanje o njihovom institucionalnom dometu i efektima.
Savo Manojlović, direktor kampanje tima Kreni-Promeni, rekao je za Danas da je njihov sledeći korak pokretanje javne rasprave i da smatra da je sramno kako se ni RTS, ali ni druge televizije ne bave ovom temom. On dodaje da su REM-u podneli zahtev po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja, kojim traže dostavljanje elaborata na osnovu kojih su Pink i Hepi dobili nacionalnu frekvenciju.
– Ukoliko se navedeni elaborati drastično razlikuju od sadašnjih programa, REM takvo ponašanje mora tretirati kao kršenje javno-pravnog ugovora i ne sme im se dati ponovo frekvencija, smatra Manojlović.
Prema rečima Manojlovića, posebno problematičan jeste Hepi koji je frekvenciju svojevremeno dobio kao dečija televizija, dok trenutno procenat ove vrste programa na pomenutoj televiziji iznosi nula posto. On dodaje da, na osnovu izveštaja stručne službe REM-a, televizija B92 takođe ne ispunjava uslove za emitovanje.
– Ako ove televizije nisu u stanju da proizvode programe za koji su dobili frekvenciju kao javno dobro, onda treba da izgube frekvenciju, dodaje Manojlović.
Kada bi se zakoni o informisanju primenili na glavne režimske medije, smatra Cvijetin Milivojević, politikolog, oni bi istog trenutka bili zabranjeni. Prema njegovim rečima, u medijima već određeni period vlada nepoštovanje onoga što propisuje zakonodavstvo i ističe da je „REM isključivo partijsko telo, bez struke i da neće doneti nijednu odluku koja se kosi bilo sa političkim, bilo poslovnim interesima onih medija koji su u direktnoj službi propagande ovog režima“.
– Naivan je svako ko očekuje da će REM u ovakvom sastavu da reaguje na nešto što se dešava u medijima zahvaljujući kojima ovaj režim opstaje, rekao je Milivojević.
On dodaje da je vreme peticija odavno prošlo i da su one izgubile smisao jer u ovakvoj zemlji one nemaju nikakav efekat.
– Zlatno doba peticija je bilo kraj 70-ih i početak 80-ih godina prošlog veka, u vreme jednopartizma, kada su peticije bile jedna vrsta oduška one kritičke javnosti koja je postojala u krugovima političkih disidenata, ljudi koji su slobodno razmišljali, dela javnog mnjenja koji su bili osvešćeni, dodaje Milivojević.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji, na peticije upućene REM-u Veljanovski gleda kao na razgovor gluvih, budući da ovo telo ne želi da razmatra te zahteve.
– Mislim da je našem medijskom sistemu potrebna ozbiljna reforma. Moramo da se pozabavimo time na koji način se biraju članovi Saveta REM-a, ko može da bude član Saveta REM-a, ko sme, a ko ne sme da utiče na predloge i izbor i da tako dođemo do jednog kompetentnijeg Saveta koji odlučuje o ovim stvarima dodaje Veljanovski.
On objašnjava da kada su se u stranim rijaliti programima dešavale scene koje mogu da uznemire javnost, koje su protiv prava određenih učesnika ili gledalaca, onda su reagovale „one institucije koje treba da reaguju, pre svega regulatorno telo“. S druge strane, kod nas, smatra Veljanovski, REM gleda na rijaliti formu kao jednu sasvim legitimnu formu koja je ravnopravna sa svim ostalim formatima medijskog izraza.
– REM-u je više stalo da ni na koji način ne ugroze interese medija koji imaju ovakvu vrstu formata i zbog toga reaguje vrlo blago ili uopšte ne reaguje, što nije dobro. Ako REM ne reaguje onda može regovati Ministrastvo za kulturu i informisanje, dodaje Veljanovski.
Iako je u proteklih nedelju dana peticiju “Kreni-promeni” potpisalo više od 190.000 građana, deluje da se njen uspeh uglavnom ovde i završava. Kako objašnjavaju pravni stručnjaci, problem sa peticijama je što one uglavnom ne sadrže pitanje, već pokušavaju da primoraju REM da primeni zakon, zbog čega je njihov domet i uspeh neprimetan. Ipak, kada bi sadržale konkretno pitanje koje bi se ticalo oduzimanja nacionalne frekvencije televizijama koje krše zakon i povređuju ljudska prava, REM bi u tom slučaju bio dužan da odgovori na postavljeno pitanje, tvrde pravnici.
Zbog nedavnog slučaja nasilnog ponašanja prema jednoj od učesnica rijaliti Pinkovog programa “Zadruga”, Slavko Ćuruvija fondacija podnela je prijavu protiv te televizije REM-u.
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija, smatra da je potrebno da REM što pre preduzme nešto po ovom pitanju, budući da ova televizija već godinama unazad krši niz članova Zakona o elektronskim medijima.
Ona dodaje da je u poslednjih desetak dana situacija kulminirala emitovanjem krivičnih dela uživo bez ikakvih posledica. Takođe, postoji zabrinutost da će, kao i u prethodnim slučajevima, REM izreći samo opomenu ili upozorenje televiziji Pink, što se pokazalo kao neefikasno sredstvo uvođenja reda u oblasti elektronskih medija.
– REM osim ove dve vrlo blage sankcije bez ikakvih posledica, koje izriče vrlo često, na raspolaganju ima još dve sankcije, a to su privremena ili trajna obustava programa, ističe Stevanović.
Nijedna od ove dve sankcije nikad nisu primenjene, mada REM kao regulatorno telo postoji još od jula 2003. godine.
Prema podacima REM-a, prošle godine, kaže Judita Popović, članica Saveta REM-a, od 107 prijava izrečeno je samo devet mera protiv televizija Pink, Hepi i Prva zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima.
– To su uglavnom bile blage opomene ili upozorenja, dok je stroži oblik mera izostajao iako su se stekli uslovi za njihovo izricanje, dodaje Judita Popović.
Ona navodi da se pomenuti slučaj nasilja u Pinkovoj Zadruzi nalazi pred stručnom službom i da je u toku pregledanje celokupne dokumentacije i sporne emisije, nakon čega će rezultati biti prezentovani REM-u kako bi doneo odluku. Smatra da se do danas nije adekvatno reagovalo na situacije propagiranja nasilja, govora mržnje i da je čitav slučaj zreo za pokretnje postupka.
– Najveći problem je u tome što ima dosta prijava, ali se jako malo procesuira, a još manje kažnjava. To je osokolilo pružaoce medijskih usluga koji redovno krše zakon tako što plasiraju nasilje, dok institucije ne reaguju adekvatno, objašnjava Judita Popović.
Konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija koji je raspisao REM završava se 20. juna.
Tviter prepiska
Vlasnik Pinka Željko Mitrović i direktor kampanje Kreni Promeni Savo Manojlović polemisali su na Tviteru. Mitrović je izvređao Manojlovića nazvavši ga džiberčićem i seljačićem „koji ne zna da se na konkursu ne može ni aplicirati ako imaš bilo kakav poreski dug“, na šta mu je Manojlović odgovorio da nije bitno „da li neko ima pogled slatkog prasenceta ili je pošmrkao godišnji prinos Kolumbije“ i „da bi Happy, pa i tamo neki PINK morali da izgube dozvolu jer nemaju recimo dečiji program a obavezni su po zakonu“. (www.danas, list Danas, Aleksandra Virijević, 17.6.2022)

четвртак, 16. јун 2022.

Разговоре БиХ, Србије, Хрватске и Турске кроји изборна рачуница

Бањалука, Београд - Могућност организовања новог трилатералног састанка оживјела је након разговора српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа, а аналитичари сматрају да ће у креирању потенцијалног датума сусрета тог формата пресудну улогу имати тактика политичара у свјетлу предстојећих општих избора.
Посљедњи самит тог типа одржан је крајем 2019. године у Београду, гдје су разговарали предсједници Србије и Турске, Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган те чланови Предсједништва БиХ у којем, осим Додика, сједе Жељко Комшић и Шефик Џаферовић. Након тог трилатералног самита и разговора о политичким и економским темама и сарадњи положен је камен-темељац за градњу аутопута од Београда до Сарајева, на локацији Сремска Рача. Политичка ситуација у БиХ била је тема о којој су у уторак касно увече у Истанбулу разговарали Додик и Чавушоглу. У фокусу је, према Додиковим ријечима, била и могућност организовања трилатералног састанка са циљем додатног стабилизовања ситуације у БиХ.
- Поново смо рехабилитовали стару тему, а то је да се путем трилатералног састанка на којем би били Ердоган, Вучић и хрватски предсједник Зоран Милановић те представници српског, хрватског и бошњачког народа, нађе додатна енергија и воља за договор који би стабилизовао ситуацију у самој БиХ - навео је Додик, наводећи да је Чавушоглу добар познавалац ситуације у БиХ и да се може сматрати пријатељем, као и турски предсједник.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић каже за “Глас” да је предуслов за одржавање састанка процјена лидера у БиХ да ли им то доноси побољшање рејтинга пред изборе, тако да очекује тактизирање.
- Мислим да ће то бити тешко организовати пре избора, посебно јер је и раније било резерве бошњачке политичке елите, предвођене СДА, према таквом састанку, иако је то мало необично, јер је као учесник помињан и сам председник Турске. Срби и Хрвати су, мислим, спремни - рекао је Миливојевић.
Сматра како је извјесније да трилатерала буде одржана након формирања нове власти у БиХ послије октобарских избора. Подсјетио је и на то да је ЕУ у Бриселу отворила причу о БиХ, али се показало да не може да организује неформални сусрет на којем би били сви.
-  Трагикомично је да за столом имате представнике десет, 11 партија које представљају Бошњаке, четири или пет Србе те ниједну која представља Хрвате. Све то сигурно има везе са изборном кампањом и свако вага шта ће тиме добити код свог бирачког тела - закључио је.
Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски такође не вјерује да ће до састанка трилатерале доћи прије избора, а тој иницијативи тренутно наруку не иде ни актуелна ситуација у вези са сукобом Русије и Украјине.
- Сигуран сам да би неким од потенцијалних учесника, као што је Додик, то ишло у корист у предизборном периоду, а Комшић и Џаферовић би дошли под удар снага са бошњачке сцене које се препознају као грађанске, што им сад не би одговарало. Треба имати у виду и да је контекст таквих састанака променио рат у Украјини. Промењене су позиције потенцијалних учесника изван БиХ - каже Ситарски за “Глас”.
У неким ранијим покушајима да буде организован трилатерални састанак, у политичком Сарајеву нису били одушевљени. Засметала им је идеја да са предсједницима Србије и Турске причају политички представници народа, јер сматрају да би тај дијалог требало да воде чланови Предсједништва БиХ.
Чавушоглу од јуче борави у службеној посјети Србији, Хрватској, БиХ, а данас ће се састати са предсједником Србије, Александром Вучићем.
Како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова Турске, Чавушоглу ће током посјете која ће трајати до 19. јуна са званичницима земаља Балкана разговарати о билатералним односима, актуелним регионалним и међународним дешавањима са фокусом на БиХ.
Човић
Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић рекао је јуче да одраније постоје иницијативе о трилатералном састанку о стабилизацији ситуације у БиХ, а да би сада то било другачије - Србија, Турска, Хрватска и БиХ.
Човић је рекао да о овој теми није разговарао са Додиком и да није упознат са њом, осим медијски.
Према његовим ријечима, те иницијативе већ се налазе у етеру, можда и годину-двије, да се покуша направити трилатерала у различитим садржајима. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Ведрана Кулага Симић, 16.6.2022)

среда, 15. јун 2022.

Šapić tužio Cvijetina Milivojevića zbog spominjanja diplome

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za N1 da ga je u maju prošle godine tužio kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić, jer je navodno u jednoj od emisija naše telivizije rekao da je njegova diploma ukradena. Prvo ročište bilo je danas, a na njemu se nije pojavio Aleksandar Šapić.
„Prvo, tog 21. maja ja nisam bio gost ni u jednoj vašoj emisiji, nisam nigde gostovao, a drugo ja nikada u životu nisam rekao da je on ukrao diplomu. Činjenica jeste da sam ja više puta pominjao priču sa tim meni nejasnim postupkom čoveka koji ima regularnu diplomu, a zove se Aleksandar Vučić, da oko sebe trpi ljude koji imaju manje više sumnjive diplome. Citirao sam i intervju Vučića gde je on rekao da Šapić nije prošao ni pored koje visokoškolske ustanove, dakle to je bio citat. Tražio sam da se ta tužba odbaci, to je za mene poniženje i uvreda. A onaj koji me je tužio nije se pojavio. Usput ja sam jedan od retkih koji se često pojavljuje u medijima i svaki put ne preskočim da kkažem „doktor Aleksandar Šapić“, ako njega vređa što ja ne poštujem njegovu doktorsku titulu onda dobro“ rekao je Milivojević za N1.
Dodaje da je ranije govorio da mu je čudno da neko doktorira „u kukuruzištu u selu iznad Mladenovca, kad se krene ka Topoli i Aranđelovcu“.
"To stoji, tamo je sedište fakulteta ili univerziteta bilo na kojem je gospodin Šapić doktorirao", kazao je Milivojević.
Danas je održano prvo ročište, godinu dana nakon tužbe. Sledeće ročište zakazano je za 29. decembar. Kako je Milivojević rekao za N1, za svedoka za sledeće ročište je, između ostalog, predložio i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. (www.rs.n1info.com, TV N1, Marija Komazec, 15.6.2022)

https://rs.n1info.com/vesti/sapic-tuzio-cvijetina-milivojevica-zbog-spominjanja-diplome/

уторак, 14. јун 2022.

Dodikov odlazak u Rusiju: Ići kod Putina u ovo doba je kao biti razapet na krstu

POGLED IZ BEOGRADA
Član Predsjedništva Milorad Dodik juče je najavio da će se 17. juna sastati sa predsjendikom Rusije Vladimirom Putinom.
On je rekao kako prvo putuje u Tursku na sasnatak sa ministrom spoljnih poslova, a onda ide za Sankt Peterburg, gdje ću učestvovati na ekonomskom forumu na kojem uobičajeno bude i predsjendik Putin.
"Da ne bude nikakvih spekulacija dogovoren je sastanak s njim 17. u 7 sati po njihovom vremenu nakon plenarne sjednice, što je nekih 5 sati po našem vremenu. Tako da, vidimo se kad se vratim", rekao je Dodik novinarima.
Sastanak sa Putinom u vrijeme rata u Ukrajini, kad se ruski predsjednik optužuje za agresiju i ratne zločine, stavranje ekonomske nesigurnosti u cijelom svijetu za mnoge bi bio veoma problematičan.
Ipak, Dodik je ovaj sastanak najavio slavodobitno.
I stručnjaci su podijeljni kada je u pitanju Dodikova posjeta Rusiji. Dok jedni smatraju da je ovo Dodikov kraj i posljednje ispunjavanje obaveza prema Putinu, drugi govore kako niti Dodik, niti Republika Srpska neće trpiti negativne posljedice.
Takođe, svi podvlače da je zanimljivo da ovaj sastanak dolazi odmah nakon što su bh. političari napravili dogovor sa zvaničnicima u Briselu, pri čemu je i sam Dodik bio veoma kooperativan.
Tako politički analitičar iz Dušan Janjić kaže da Dodik pokušava da ponavljanjem kooperativnosti prema zapadu i Americi opstane na vlasti, dok sa druge strane ide kod Putina po zadatke.
„Ići kod Putina u ovo doba je kao biti razapet na krstu. Kao da je Bog u Vašingtonu, a ti treba da ideš kod đavola da moliš. To ne ide jedno sa drugim. Dodik prvo ne predstavlja taj format političara koji bi u normalnim okolnostima zaslužio tu posetu. Verujem i da su Rusi izlobirali i susret u Turskoj“, kaže Janjić za BUKU i ponavlja da odlazak kod Putina je odlazak po zadatak.
„Vidjećete šta će se poslije ovog desiti. Dodik tako razapet neće moći da spoji dve noge. Ruska propagandna kampanja je ušla u fazu mobilizacije. To je trebao biti i dolazak Lavrova u Beograd. Lavrov nije mogao doći, ali će u Rusiju otići Nikola Selaković i Dodik“, tvrdi naš sagovornik.
Prema njegovim riječima, što se tiče Dodika ovim počinje jedan dramatičan period u njegovom životu, ali i političkom životu BiH.
„Takođe, građani Republike Srpske, kao i opozicija i vlast će morati da odluče šta žele i gde žele. Bojim se da posle ove posete Rusiji dolazi do zaoštravanja sukoba u BiH i da je to glavni cilj i motiv Putinovog pozivanja Dodika“, kaže Janjić i navodi da ne spada u ljude koji vjeruju u nonsense, a jedan od njih je omiljeni Dodikov stih 'jači smo od sudbine'.
„Po definiciji niko nije jači od sudbine. Njegova sudbina je opredeljena njegovim ponašanjem i to vam je kao hiljadu puta prana krpa, koja više ne briše ni pod. Njegovo vreme je prošlo i on sad može da služi samo za ovo što će biti oduživanje dugova prema Moskvi“, kaže Janjić.
Sa druge strane, politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je tajming za ovu posjetu, ako je ona morala biti napravljena, veoma dobar.
„Jer, Dodik je još svjež od leta u Brisel gde se pokazao dosta kooperativnim. Primetili smo da su i Dodik i svi ostali bili dosta konstruktivni. U principu, ta vrsta relaksacije omogućava Dodiku da to može da uradi bez velikih posledica u smislu da mu neko ne nabacuje nove sankcije“ kaže Milovojević za BUKU.
Prema mišljenju našeg sagovornika, Dodik leti iz Brisela u Sankt Peterburg što je ruta koja je izgleda dozvoljena u ovom trenutku na zapadu. Ipak, ono što je najbitnije u svemu ovome, kaže on, jeste da Dodik prije leta u Rusiju ide u Tursku.
„Takva vrsta poruke je veoma jasna koja govori da neki mali entitet u BiH, uz Tursku je spreman da jedini komunicira javno sa Moskvom i da to ne krije“, kaže Milivojević.
On navodi da ono što je sad jasno da je Dodik već pod sankcijama SAD-a i Velike Britanije i da zbog posjete Rusiji on ne može nešto više biti sankcionisan.
„Možda će mu biti upućene neke nove poruke kojima se to osuđuje, ali čini mi se da Dodik nekad namerno stavlja prst u oko nekim ljudima iz EU, čak i bespotrebno. Ipak, gledajući sve to on je raskrstio da je pod sankcijama i da će ostati, a zbog ovih daljih njegovih postupaka Republika Srpska kao deo Bosne i Hercegovine neće da trpi“, rekao je Milivojević.
On podsjeća da osim Dodika imamo jasne i stalne razgovore Turske i Erdogana sa Rusijom i Putinom, što opisuje kao neku propusnog kontakta zapada prema Kremlju. Naravno, on ne smatra Dodika kao negog sa kapacitetom da bude ta vrsta ventila, ali isto tako misli da neće ništa negativno da se desi zbog ove posjete.
„Ono što moramo reći jeste da se ovom posjetom može izvući i neka korist, kako za samog Dodika, tako i za RS i cijelu BiH, posebno ako hoće da dobije povoljni gas iz Rusije. Jer, zašto to ne iskoristitri ako to radi jedna Srbija koja je kandidat, jedna Mađarska koja je članica EU, pa čak i Njemačka koja i dalje nabavlja gas iz Rusije, uz sve druge sankcije. Posebno ako znamo da BiH nije uvela sankcije Rusiji. To bi mogle da budu pozitivne posledice puta koje bi mogle biti vidljive odmah“ kaže Milovojević.
Ipak, on naglašava da ovdje sve ima veze sa predstojećim izborima.
„I to ne samo Dodikov put u Rusiju, već i odlazak u Brisel. Sve je to direktna predizborna kampanja. U BiH su zakoni rigidni i predizborna kampanja traje mesec dana, a mi vidimo da je u svim ovim potezima do sad reč o kampanji. I ovo što se radilo do Brisela, i odlazak u Brisel i poruke i nastupi političara tamo. Apsolutno je reč samo o predizbornoj kampanji i sve što sad rade političari u BiH se radi u pravcu onog što očekuju njihovi birači“, rekao je Milivojević za BUKU. (www.buka.ba, portal, Banjaluka, Milovan Matić, 14.6.2022)

Kao da nisu bili na istom sastanku: Oko čega su "zaratili" političari po povratku iz Brisela

Lideri političkih stranaka zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini BiH i članovi Predsjedništva BiH u nedelju su, nakon višesatnog sastanka s visokim zvaničnicima Evropske unije u Briselu, prihvatili politički sporazum o kredibilnoj i snažnoj mapi puta za reforme u BiH.
Iako je na sastanku trebalo da bude 17 predstavnika iz BiH, na kraju ih je došlo 14, od kojih su dvojica predsjednik DNS, Nenad Nešić, i lider PDP, Branislav Borenović, odbili da prihvate navedeni sporazum. Sastanku nisu prisustvovali lider HDZ BiH Dragan Čović, SBB Fahrudin Radončić i SDS Mirko Šarović.
Kako se navodi na zvaničnoj stranici Evropskog savjeta, lideri političkih partija prihvatanjem dokumenta ponavljaju svoju predanost očuvanju i izgradnji mirne, stabilne, suverene i nezavisne funkcionalne evropske države BiH.
19 tačaka
U dokumentu pod nazivom „Politički dogovor o načelima osiguravanja funkcionalne BiH koja napreduje na evropskom putu“ ima ukupno 19 tačaka.
U sporazumu se, između ostalog, navodi da učesnici sastanka potvrđuju zajedničku izjavu članova Predsjedništva BiH povodom 25 godina Dejtonskog mirovnog sporazuma i priznaju važnost političkog trenutka i odgovornost prema građanima BiH, imajući na umu “rezoluciju Generalne skupštine UN ES11/1 o agresiji protiv Ukrajine, koja je usvojena 2. marta. Uz ovu tačku dodata je fusnota u kojoj je navedeno da predstavnici iz Srpske traže raspravu i donošenje odluke u Predsjedništvu BiH o situaciji u Ukrajini.
– Učesnici sastanka su predani potpunom poštivanju svih konačnih i obavezujućih međunarodnih i domaćih sudskih odluka, te konstruktivno radeći zajedno na njihovom provođenju u dobroj vjeri, s ciljem osiguravanja usklađenosti s evropskim standardima – navodi se u tekstu.
Upravo je ova tačka izazvala najviše polemike u javnosti jer Nešić i Borenović tvrde da se ovim prihvataju sve odluke Ustavnog suda BiH, pa i ona o oduzimanju poljoprivrednog zemljišta Srpskoj i brojne druge sporne odluke tog suda, ali i to da se u Srebrenici desio genocid.
Obećanje
Zanimljivo je da su lideri obećali da će najkasnije u roku od šest mjeseci od formiranja svih organa vlasti u BiH, nakon izbora, usvojiti sporne zakone o kojima se već godinama lome koplja i ne mogu biti usvojena – zakon o VSTS BiH, zakon o sudovima, zakon o sprečavanju sukoba interesa i zakon o javnim nabavkama.
Učesnici sastanka su se obvezali i na provođenje izbornih reformi i onih ograničenih ustavnih reformi koje su potrebne kako bi se osigurala puna usklađenost s presudama Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH, preporukama Venecijanske komisije i preporukama OSCE/ODIHR i GRECO.
– Nastaviti usklađivanje BiH sa Zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU – ističe se u dokumentu.
I kao što to uvijek biva u Bosni i Hercegovini, nakon svakog sastanka i eventualnog političkog dogovora, i juče se moglo čuti više verzija onoga o čemu se u Briselu razgovaralo, a svako od učesnika ima svoje tumačenje usvojenog dokumenta.
“To niko ne poštuje”
Borenović i Nešić tvrde da je dokument štetan po Republiku Srpsku jer je ovim u suštini prihvaćena izmjena Ustava BiH u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, što znači „razvlašćivanje Republike Srpske, centralizaciju i unitarizaciju BiH“.
Borenović tvrdi da su srpski predstavnici, odnosno lideri SNSD, US i SP, Milorad Dodik, Nenad Stevandić i Petar Đokić, prihvatanjem navedenog sporazuma prihvatili da se u Srebrenici desio genocid, kao i uvođenje sankcija Rusiji, ali i termin „agresija na Ukrajinu“. On to iščitavaju iz dijela dokumenta u kojem se pominje da će BiH pratiti politiku koju sprovodi EU.
S druge strane Dodik, Stevandić i Đokić, tvrde ništa od ovoga nije tačno te da je prvobitni dokument koji su dobili i onaj zadnji potpuno drugačiji, zahvaljujući njima.
Stevandić je rekao da su poništili namjeru da se mijenja ustavna struktura BiH.
Dodik navodi da dokument koji je prihvaćen u Briselu, a koji niko nije potpisao, nije pravno obavezujući, ali da obavezuje učesnike na “političkom i moralnom nivou”.
– Poštovaću taj sporazum – poručio je Dodik.
Na opasku novinara da se u prihvaćenom političkom sporazumu navodi da će se poštovati odluke sudova, kako domaćih tako i međunarodnih, Dodik je istakao da „tako stoji i u Ustavu BiH, ali da to niko ne poštuje“.
On je istakao da navedeni dokument ne odgovara ni lideru DF, Željku Komšiću, jer se u njemu pominje konstitutivnost naroda.
S druge strane, Komšić tvrdi da je zadovoljan usaglašenim dokumentom, jer „on predviđa ukidanje Domova naroda“ te da se nigdje ne pominje „legitimno predstavljanje“ niti „konstitutivnost“.
Spisak lijepih želja
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, navedeni politički sporazum iz Brisela naziva „spiskom lijepih želja“, koji nije obavezujući, pa je samim tim „nebitan komad papira“.
– Politički sporazum je jedna vrsta pisma o dobrim namjerama, izraženoj volji ili želji da se nešto uradi. To je pravno neobavezujući sporazum i na nivou međunarodnog prava i na nivou unutrašnjeg prava svake pojedinačne države – kaže Milivojević za Srpskainfo.
On ističe da je jedino pozitivno u cijeloj priči to što su svi pokazali volju da BiH uđe u EU.
Milivojević kaže da mu nije jasno zbog čega se na sastanku pojavilo čak 10 lidera koji predstavljaju Bošnjake, a nijedan koji bi predstavljao Hrvate.
Sve to, ističe Milivojević, navodi na zaključak da je sastanak bio neobavezujući. Dodaje da je potpuno nebitno šta je ko rekao u Briselu jer ništa na kraju nije potpisano.
– Čak i da je neko prećutno prihvatio nešto od toga što nekom ne prija, to ga ne obavezuje, jer dokument niko nije potpisao – navodi Milivojević.
Ističe da treba imati u vidu činjenicu da idu izbori i da je stoga u nedelju bilo mnogo taktiziranja, te da su svi učesnici vodili svoju izbornu kampanju. Neki su to, kako objašnjava Milivojević, koristili kao jednu vrstu igraonice pred predstojeće izbore i izbornu kampanju.
– Neka velika očekivanja od sastanka ne treba imati. A to da li je neko u prvobitnom tekstu vidio da se nešto pominje, pa to uspio da izbaci iz dokumenta, to je nebitno, jer ovo nije nikakav obavezujući dokument – zaključuje Milivojević.
TERMIN “AGRESIJA” NIJE PRIHVAĆEN
Govoreći o rezoluciji Generalne skupštine UN ES11/1 o agresiji protiv Ukrajine, koja se pominje u postignutom sporazumu, Dodik pojašnjava da se ona pominje kao dokument, ali da je stavljena pod navodnike, jer je Srbi nisu prihvatili.
– Nema prethodno rečenica da se prihvata ta rezolucija već da se ima u vidu, što mnogo govori – objašnjava Dodik.
Ocjenjuje da su predstavnici iz Srpske u nedjelju popravili poziciju Republike Srpske na međunarodnom planu. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 14.6.2022)

Milivojević: Tamo gde bude formirana vlast, tu će se većina povećavati

 


Politikolog Cvijetin Milivojević, govoreći o situaciji u gradskom parlamentu i navodima da je većina "klimava", rekao je u emisiji N1 Studio Live - "klimava ili ne, ona je većina". "Vlada od 1994. do 1998. godine, vlada Mirka Marjanovića formirana je na osnovu klimave većine i izgurala ceo mandat. Tamo gde bude formirana vlast, tu će se većina povećavati", kaže on.
Prema rečima Milivojevića, „svi čekamo da predsednik Republike, istovremeno i predsednik najjače stranke iz neustavne funkcije odluči ko će biti gradonačelnika Beograda“.
Predsednik Republike je, podseća on, „ličnost koja obnaša osam protokolarnih funkcija“.
"Predsednik bi trebalo da obaci konsultacije sa liderima najjačih stranaka, među kojima je i SNS, a kako bi to izgledalo vizuelno - predsednik trči s jedne strane stola na drugu", kaže Milivojević.
O situaciji u gradskom parlamentu i navodima da je većina "klimava", Milivojević kaže - "klimava ili ne, ona je većina".
"Vlada od 1994. do 1998. godine, vlada Mirka Marjanovića formirana je na osnovu klimave većine i izgurala ceo mandat. Tamo gde bude formirana vlast, tu će se većina povećavati", kaže on. (www.rs.n1info.com, TV N1, 14.6.2022)

https://rs.n1info.com/izbori-2022/beogradski-izbori/milivojevic-tamo-gde-bude-formirana-vlast-tu-ce-se-vecina-povecavati/


понедељак, 13. јун 2022.

Analitičari: SPS verovatno i u republičkoj vlasti

Beograd — Skupština Beograda konstituisana je 11. juna, nešto više od dva meseca posle izbora, a većinu od 57 (od ukupno 110) odbornika čine SNS (48), SPS (8) i jedan bivši odbornik koalicije NADA. Saradnja naprednjaka i socijalista u Beogradu postavila je pitanje da li je lokalni parlament lakmus papir za republički i potvrda da će SPS učestvovati u formiranju Vlade Srbije? Lideri stranaka Aleksandar Vučić i Ivica Dačić nisu se konkretno izjasnili o tom pitanju.
Buduća saradnja dosadašnjih koalicionih partnera u delu javnosti dovodila se u pitanje zbog proruskog imidža SPS-a i percepcije da bi učešće socijalista u vladi značilo da se Beograd priklonio Rusiji, u trenutku rata u Ukrajini. Analitičari za Glas Amerike ocenjuju da je više razloga da SNS i SPS nastave saradnju, ali ističu da su nepoznati detalji koalicionog sporazuma, kao i to kada će ta vlada biti formirana.
Konačni rezultati republičkih parlamentarnih izbora još nisu proglašeni, jer nije okončan proces žalbi na jednom biračkom mestu u Bujanovcu, na kojem se već glasalo tri puta. Međutim, rezultati na tom mestu neće uticati na sadašnju sliku u kojoj naprednjaci sa manjinama mogu da formiraju vladu. Matematički, SPS im nije potreban za Skupštinu Srbije - što nije bio slučaj u Beogradu. Zbog toga su se u javnosti mogle čuti spekulacije da je SPS većinu u Beogradu uslovio učešćem u republičkoj vlasti.
Bojan Klačar iz CESID-a za Glas Amerike kaže da očekuje nastavak saradnje i u republičkoj Skupštini, ali da će koalicioni sporazum SNS i SPS biti drugačiji nego do sada, ali smatra da će socijalistima pripasti "više političke odgovornosti i manje zahvalnih pozicija".
“Svaka druga opcija bi značila da će na republičkom nivou biti ili tanja većina, ili da će morati da se pravi sa nekim delovima drugih političkih stranaka, što može da unese veliku političku nestabilnost. Ja mislim da to u ovom trenutku niko ne želi. Drugi razlog je što to znači da će SPS da ide u opoziciju – ne verujem da je u ovom momentu u interesu SNS-a da SPS postane snažna opoziciona stranka. I treći razlog jeste pragmatičnost socijalista i pragmatičnost i snalažljivost njihovog lidera”.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića socijalisti su “prirodni” saveznik naprednjaka i kaže da je to bilo jasno od izborne noći.
„Nema ništa logičnije da to bude Dačić. Jer je Dačić preslikano biračko telo, odnosno percepcija onoga kako razmišlja i Vučićevo biračko telo. Ako je Dačić uzleteo na proruskom narativu, ne zaboravite da tri četvrtine birača naprednjaka razmišlja isto tako, pa i radikalnije. Postoji i opcija B: da se izbegne Dačić, a da se faktički – kada bi Vučić odlučio da prelomi i uvede sankcije Rusiji - u šta ja ne verujem, da to podrži neka od stranaka opozicije. Ja tu ne vidim zaista da bi, na primer, koalicija Moramo ušla u vladu, ona može da podrži odluku, ali ne bi ušla u vladu. Nacionalne stranke ne bi ušle, a da li bi deo koalicije oko (Dragana) Đilasa ušao - može biti“.
"Ni vlasti, ni opozicija ne žure sa Vladom"
Sagovornici Glasa Amerike ističu da sada, više nego ikada, na formiranje vlade utiču spoljnopolitičke okolnosti i pitanje okretanja Srbije ka Zapadu ili Rusiji.
Zbog toga neki SPS vide kao „nepoželjnog“ partnera, ali Klačar smatra da socijalisti ne bi išli nasuprot naprednjacima – čak i u slučaju uvođenja sankcija Rusiji.
“Mislim da je SPS kao stranka dovoljno pragmatična da čak i ako Srbija bude ušla u tu fazu, SPS neće biti kočničar. Ne da na bilo koji način ugrozi stabilnost koalicije i stabilnost evropskog puta Srbije. Ponavljam, ja nisam siguran da u ovom momentu izvan SPS-a postoji jasan plan da će se te sankcije prema Rusiji uvesti. Dakle, govorim o poziciji SNS-a, ne samo u poziciji SPS-a”.
Osim pitanja ko će učestvovati u vladi, ne zna se ni kada će biti formirana. Mediji su nedavno preneli navode iz nepotvrđenog dokumenta Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u kojem se navodi da Vučić odugovlači sa formiranjem vlade zbog toga što neće da uvede sankcije Rusiji, na šta ga poziva Zapad.
Sa druge strane, Vučić je prilikom polaganja zakletve rekao da očekuje da se nova vlada formira do kraja jula i da će se „baviti sankcijama“.
Milivojević u to ne veruje.
„Vi primećujete da niko iz opozicije, ni iz vlasti, ne požuruje da se formira vlada. Jasno je svima da pritisak sa Zapada i iz Moskve će se pojačati onog trenutka kada vlada bude formirana i tu postoji neka vrsta prećutnog konsenzusa... To bi bilo formiranje vlade (u julu) ako je neka dramatična i radikalna odluka doneta, bilo da ćemo da zaratimo sa NATO-om ili sa Rusijom, ali ja ne verujem ni u jednu ni u drugu odluku. Prema tome, zašto bi žurio. Tim pre ako se stvari na nivou Beograda budu sada stabilizovale. Ne vidim razloga za žurbu“, kaže Cvijetin Milivojević.
Prema zakonskim rokovima, rok za konstituisanje skupštine je 30 dana od proglašenja zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora – što se još nije desilo. Od dana kada se formira skupština, teče rok od 90 dana za formiranje Vlade. (www.glasamerike.net, VOA, Rade Ranković, Jovana Đurović, 13.6.2022)

Neizvesna trka za prvog čoveka Beograda - stara koalicija, novi izbori i rok koji polako ističe

Ni dugo očekivana konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda, nije dala konačan odgovor na pitanje otvoreno pre dva meseca - da li će prestonicu i naredne četiri godine voditi dosadašnja koalicija socijalista i naprednjaka ili će se formirati privremeni organ koji bi trebalo da pripremi prevremene izbore u roku od šest meseci.
Ovo drugo rešenje predložio je odmah posle izbora, dok se još verovalo da opozicija i vlast imaju isti broj odbornika, lider opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, a prvi čovek Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da "nema ništa protiv".
Međuitm, iz SNS-a su u subotu poručili, da će ime kandidata za gradonačelnika Beograda, saopštiti u roku od 48 sati. To znači da bi već do kraja dana, moglo da bude poznato, da li će prestonicu voditi Aleksandar Šapić, koji je u kampanji najavljivan kao kandidat naprednjaka za tu poziciju, ili neko drugi.
Zato se čini da je za naprednjake i socijaliste situacija jasna. Ponovni izbor Nikole Nikodijevića na poziciju predsednika skupštine Beograda, potvrdio je stari savez.
Tesnu većinu naprednjaka i socijalista od dva odbornika pojačao je i prebeg iz POKS-a, Vuk Stanić, pa je sada odnos 57 prema 53 u korist dosadašnje vlasti.
"Mi mislimo da je ono što smo radili bilo dobro, sa tim rezultatima smo izašli pred građane koji su nam dali poverenje. Na osnovu toga i broja odbornika, SNS i SPS formirale su koaliciju u gradskom parlamentu", rekao je Nikola Nikodijević.
Aleksandar Mirković iz Srpske napredne stranke rekao je nakon konstitutivne sednice da je SNS pokazala da ima većinu u Skupštini grada.
Završena sednica Skupštine grada Beograda: Konstituisan novi saziv, Nikodijević ponovo izabran za predsednika
Konstituisanje Skupštine Beograda izvesno, sledeći korak pod znakom pitanja - novi gradonačelnik ili novi izbori
"Izbor predsednika gradskog parlamenta i sekretara, kao i njihovih zamenika jasan je pokazatelj da će SNS i u narednom periodu voditi računa o građanima Beograda", kazao je Aleksandar Mirković iz Srpske napredne stranke.
Ipak, čak ni u SPS-u nisu svi sigurni koliko će im trajati mandat.
"Lično mislim da će i Skupština i ovaj odbor da traju najviše dve godine", rekao je Toma Fila, koji je bio i prvi na listi SPS-a, a nakon ostavke Vladete Jankovića najstariji je gradski odbornik.
Sa druge strane, u Stranci slobode i pravde i dalje veruju u prevremene izbore.
"I da bude većina od 60 odbornika kako su oni najavljivali iz SNS, to je vrlo tanka većina sa kojom vi možete da vodite grad i da donosite važne odluke. Beograd je u velikim problemima. Dakle, jako važne odluke treba da se donose, tako da sumnjamo daće ovakva koalicija nelegitimno uopšte i opstati. Očekujemo nove izbore, i da je ova vlast oročena", rekla je Mila Popović iz SSP-a.
Ipak, pitanje je kako bi se došlo do novih izbora, Radomir Lazović iz Koalicije Moramo naglašava da nisu ni za kakav dogovor sa naprednjacima i socijalistima.
"Čini mi se da mi sad imamo dva pravca razmišljanja. Jedan je da treba razgovarati sa Vučićem i ponuditi mu neku vrstu opcije, kako je rekao Đilas, da se smanje tenzije i slično. Ja mislim da je to štetno, oni misle da je to dobra ideja", naveo je Lazović.
Prevremene izbore ne pominju ni u Narodnoj stranci. Veruju, međutim, da izbor Nikodijevića, ne pokazuje nužno i konačan sastav buduće izvršne vlasti,
"Što se tiče te većine koja bi funkcionisala u nekom narednom periodu, mislim da ta većina nije formirana. Jer da jeste, mi bi danas imali izbor gradonačelnika, odnosno gradso veće. Dakle, vlast se opredelila za formiranje, ispunjavanje samo formalnih procesnih uslova, a to je za izbor rukovodstva, dok će izvršni organi biti izabrani naknadno, kada se SNS bude odlučila ko će joj biti koalicioni partner", izjavio je Miloš Pavlović iz NS.
Milivojević: Vučić i Đilas razgovarali jer je rezultat bio ujednačen, sad je drugačije
Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija povodom aktuelne situacije da je razgovor između Vučića i Đilasa održan jer je rezultat bio ujednačen, a da se sada čini da nije tako.
"Vučić i Đilas su posle razgovora pričali o dve varijante, prva da novi izbori budu 17. decembra, drugoj da to bude u martu. Tada je odnos bio 50 prema 50 (odsto) i svakako, ako orgnanizujete nove izbore jer mislite da nemate pobednika onda te izbore ne sprovodi kratkotrajna vlast nego privremeni organ", rekao je Milivojević.
Kako je rekao, postoji i rok da se do subote izabere gradonačelnik, onda se opet pristupa merama i uvodi se telo gde bi trebalo da budu predstavnici vlasti i predstavnici opozicije.
"Svi smo zaboravili da je SNS dobio 15 odsto glasova manje nego što je dobio Vučić na predsedničkim izborima. Rezultat bi bio i gori da nije bilo tih velikih izbora isti dan", kazao je Milivojevič i dodao da "lokalni izbori ne bi trebalo da se održavaju zajedno sa velikim izborima jer se lokalni izbori bave drugim temama".
Kako je rekao, problem je što su svi izbori održani istog dana jer je i kampanja bila zasenjena ratom u Ukrajini i da su teme promenjene na republičkom nivou, a da su tako zaboravljene i lokalne gradske teme i problemi. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 13.6.2022)

https://www.euronews.rs/izbori-2022/vesti/51741/neizvesna-trka-za-prvog-coveka-beograda-stara-koalicija-novi-izbori-i-rok-koji-polako-istice/vest

недеља, 12. јун 2022.

Predsjednik države i stranke: Hoće li Vučić napustiti SNS?

Iako je više puta najavljivao da želi biti predsjednik svih građana Srbije te da će stranačko kormilo prepustiti nekome novom, to se još nije dogodilo. (www.balkans.allazeera.net, TV Al Jazeera Balkan, Ognjen Zorić, 12.6.2022)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2022/6/12/predsjednik-drzave-i-stranke-hoce-li-vucic-napustiti-sns


субота, 11. јун 2022.

Šmitovo priviđenje ili DODIKOVO OTRJEŽNJENJE

Njemački diplomata šokirao izjavom da Banjaluka ide u racionalnijem smjeru
Primjena zaključaka Narodne skupštine o vraćanju nadležnosti odložena je za šest mjeseci, ali je pitanje zbog čega. Vlast u Srpskoj izgovor je našla u „složenim geopolitičkim okolnostima“, dok Kristijan Šmit kaže da prima k znanju da stvari u Srpskoj idu u racionalnom smjeru, te indirektno zasluge pripisuje sebi.
Šmit je ideje poput formiranja VSTS ili agencije za lijekove Republike Srpske nazvao glupim.
– U međuvremenu je svakome u Banjaluci poznato da sam osoba koja drži do riječi, ali i da mogu biti neprijatan. Ja ću to biti i u budućnosti za građane i građanke, ali smiruje me taj pozitivni pomak u Banjaluci – izjavio je Šmit u Sarajevu.
Kooperativnost
Devetim zaključkom, Narodna skupština je konstatovala da se primjena Zaključaka u vezi sa Informacijom o prenosu nadležnosti sa RS na nivo BiH, od 10.12.2021. godine, odlaže za šest mjeseci kako bi se izbjeglo dodatno usložnjavanje spoljnopolitičke pozicije Srpske u složenim geopolitičkim okolnostima. U prevodu, sve ostaje za period nakon izbora, ali ništa zvanično nije ukinuto.
Slučajno ili ne, nakon što je Šmit nametnuo odluku o finansiranju opštih izbora u BiH, uz saglasnost Milorada Dodika Predsjedništvo je usvojilo prijedlog budžeta BiH za 2022. u kome piše isti iznos potreban za provođenje izbora koji je nametnuo Šmit, a to je 12,5 miliona. Brže-bolje, Dodik je poručio da to nema nikakve veze s nametnutom odlukom Šmita, „koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik“.
Opozicione stranke u Srpskoj, ipak, primjećuju da se vlast u Srpskoj ponaša mnogo kooperativnije prema stranim zahtjevima, a lider PDP, Branislav Borenović, tvrdi da „Dodik u fening ispunjava želje Šmita“.
Istraživali smo da li vlast u Srpskoj lagano „povlači ručnu“ s radikalnim planovima i šta je razlog tome.
“Pokušaji da bude bitan”
Srđan Mazalica, poslanik SNSD u Narodnoj skupštini RS, smatra da je izjave “njemačkog državljanina i turiste” Šmita najbolje ne komentarisati.
– U svojim pjetlićkim nasrtajima i pokušajima da bude bitan, tragikomično je da on neke procese, koji bi se svakako odvijali sa ili bez njega, pripisuje svom uticaju. Možemo uskoro vjerovatno očekivati da nam ovaj turista zaprijeti svojom “neprijatnošću” ako ne odemo u toalet kad nas pritisne nužda ili svojim “žestokim odgovorom” ako ne legnemo u krevet kad nam se prispava – kaže Mazalica za Srpskainfo.
Prema njegovim riječima, počeće sunce izlaziti i zalaziti zahvaljući “visokom predstavniku”.
– I zašto bismo, na kraju krajeva, komentarisali čovjeka koji je svjestan da će njegove “odluke” prihvatiti samo oni kojima one odgovaraju i koji će zbog toga donositi samo one odluke koje bi se svakako desile i da ih on ne donese – zaključuje Mazalica.
Istovremeno, Vukota Govedarica, član Predsjedništva SDS, tvrdi da danas misli isto što i prije šest mjeseci – da je priča o vraćanju nadležnosti dio „folklornog prevarantskog programa Milorada Dodika“.
– Krajem prošle godine, kada je uvidio da je njegov lični rejting i rejting SNSD značajno u padu, morao je da radikalizuje priču, ne vodeći računa kako će se to na kraju završiti. Kada je u pitanju opcija u kojoj će on napraviti benefit sebi i svojoj političkoj organizaciji, on naprosto ne gleda koliku štetu može napraviti na nekom drugom mjestu. Tada sam rekao i ponovio nekoliko puta da nikada te prenesene nadležnosti SNSD neće vratiti. Ako se kojim slučajem to desi, spreman sam javno da se izvinim Miloradu Dodiku i svima ostalima koji su zaslužni za tako nešto i da se zavijek povučem iz politike – kaže Govedarica za Srpskainfo.
Izbori
Suština cijele priče, dodaje Govedarica, jeste da Dodik nikada stvarno nije ni imao namjeru da to uradi, nego da zaustavi pad rejtinga i sebe predstavi kao velikog zaštitnika srpskog naroda u BiH.
Ako je stvarno tako, a do izbora ima još više od četiri mjeseca, može li Dodika sada da košta bilo kakvo odustajanje ili prolongiranje ranije postavljenih ciljeva i rokova? U odgovoru na ovo pitanje, Govedarica tvrdi da će lider SNSD reaktivirati priču o nadležnostima kako se budu približavali izbori, sa tezom kako je to završena stvar i kako će to politika SNSD obezbijediti što prije.
– On narodu priča jedno, a Šmitu i međunarodnoj zajednici iza zatvorenih vrata nešto sasvim drugo. Nelogično je da se čovjek nalazi na crnim listama vodećih zemalja Zapada, a da im je glavni sagovornik kada dolaze u Sarajevo – ukazuje Govedarica.
Apsurd
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, smatra da nije promijenjena pozicija RS prema Šmitu, jer je on i dalje persona non grata. Takođe, kaže Milivojević, on se, na neki način, može smatrati nepoželjnim i za političku elitu Hrvata u BiH, naročito nakon odluke o finansiranju izbora i nakon stavljanja predsjednika FBiH na američku crnu listu, u šta je Šmit „vjerovatno umiješao prste“.
– Mi smo do sada navikli da predstavnici RS idu grlom u jagode. Možda je ovo mudrija taktika. To što je neko iskoristio mogućnost da u NSRS prolongira primjenu zaključaka koji su donijeti prije pola godine, nešto je što im omogućava zakonodavstvo RS i BiH. Na drugoj strani, to može da bude i mudra taktika. Zašto gurati prst u oko u ovom realno nepovoljnom geopolitičkom trenutku za sve? Jedan od tih zaključaka je bio osnivanje agencije za lijekove RS. Nisam vidio da je nešto od toga zvanično opozvano. Prolongirana je primjena. To je velika razlika, to može da bude korak ohrabrenja, ako to gledate sa strane – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Ako zaista postoje pozitivni signali iz RS, Milivojević kaže da nije primjetio uzvratni znak dobre volje Kristijana Šmita prema vlasti u RS, ali ni prema predstavnicima Hrvata „koji ispadoše agresori na sopstvenu zemlju“.
– Za mene je suština to da imamo apsurdnu situaciju. Predsjednik Srbije priznaje Šmita kao visokog predstavnika, a na drugoj strani imamo stav zvanične Banjaluke, Moskve i Pekinga koji to ne priznaju. Neko ko želi da izvlači pozitivne konotacije, rekao bi da su se vjerovatno tako dogovorili. Dobri i loši momci. Ali, ja ne bih bio pristalica toga da postoji tako neki veliki dogovor – kaže Milivojević.
BIH NEMOGUĆA NA SILU
Milivojević ističe da se BiH ne može sačuvati na silu, kao što se ni bosanskohercegovački patriotizam ne može utjerivati na silu. Oni koji žele opstanak BiH, kaže on, treba da je prave od onoga što nije sporno za sva tri naroda, pa makar to bile i najmanje stvari.
– Ovo pravljenje BiH na silu, iz vizure nekog sitnog političkog aparatčika, bivšeg ministra poljoprivrede Njemačke, je smijurija. Imate dva naroda koji se ne slažu s njegovim potezima i imate situaciju da je on defakto nelegitiman jer SB UN nije potvrdio njegov izbor. Koja je to međunarodna zajednica za koju kaže da ga podržava? To su svi oni koji su protiv stava Pekinga i Moskve. Ma, hajte, molim vas! Ti koji na silu stvaraju BiH nisu nikakvi prijatelji BiH. U Sarajevu se zaklinju u ZAVNOBIH. Na kom načelu je postavljena BiH? Na konstitutivnosti Srba, Hrvata i Bošnjaka. Na kojim načelima je postavljena u AVNOJ, ili amandmanima prije rata iz 1991? Ništa se nije promijenilo samo što neko želi na drugi način da čita tu priču – zaključuje Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Slobodan Popadić, 10.6.2022)

среда, 8. јун 2022.

Cvijetin Milivojević: Manojlović i Ponoš propustili trenutak za ulazak u politiku i pravljenje stranke

Politikolog o traženju pravog trenutka za ulazak u politiku
-Ako je reč o čekanju trenutka, gledano sa strane, pravi momenat za Sava Manojlovića je bio uoči ovih izbora jer je bio politički hit meseca januara, a i cele zimske sezone, navodi politički analitičar Cvijetin Milivojević upitan za čekanje trenutaka za ulazak u stranačku politiku, odnosno osnivanje organizacije, o kojem govore i direktor kampanje tima „Kreni-Promeni“ Savo Manojlović i drugoplasirani predsednički kandidat Zdravko Ponoš.
Pravi trenutak za Manojlovića je tada bio zbog načina na koji je vodio proteste, kao i određenih rezultati koji bi, i pored Vučićevog pragmatizma i demagogije, mogli da se pripišu ovom aktivisti. Takođe, pitanje je da li će i kada biti nekih narednih izbora, odnosno održavanje izbora zavisi isključivo od Vučića, ocenjuje Milivojević i dodaje da je rat u Ukrajini zasenio temu zaštite životne sredine kojom se i Manojlović bavio.
Govoreći o Ponoševom trenutku Milivojević navodi da je njegov pravi politički trenutak bio odmah nakon izbora 3. aprila.
-Ako želi stvarno da se bavi politikom ne znam šta mu donosi svaki novi dan čekanja ili prolongiranja pravljenja političke stranke. Ostvario je zavidan rezultat, s obzirom na kampanju i činjenicu kako ga je vlast tretirala i targetirala kroz čitavu kampanju. Ako ima političke ambicije trebalo je juče da krene u aktivaciju političku organizma koji će on da predvodi, ocenjuje Ponoš.
Upitan koliko se ova odlaganja osnivanja organizacija razlikuju od osnivanja „Levice Srbije“ Borka Stefanovića, organizacije osnovane nakon Stefanoivćevog razilaženja sa Demokratskom strankom, Milivojević kaže da Stefanović nije imao iste ciljeve kao Ponoš i Manojlović.
Naime, Milivojević smatra da je Borko Stefanović svoju „Levicu“ hteo da zaokruži kao jednu svoju priču u kojoj će on biti jedini lider, te da mu je taj pokret poslužio da se „dobro uda“ i postane jedan od lidera Đilasove Stranke slobode i pravde. Takođe, Stefanović nije imao legitimitet izbornog rezultata kakav danas ima Ponoš, niti je imao harizmu nekoga ko je građanskim aktivizmom zaslužio nekakav rejting, kakav je slučaj Manojlovića.
– Mislim da to nije za poređenje. Za poređenje je možda priča sa Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića koji se 2017. kandidovao za predsednika, pa je PSG definisan kao politički pokret. To je pokazalo da iako je Janković ostvario ozbiljan rezultat, ne znači da je čovek rođen za partijskog lidera, iako je imao podršku građana i ljude koji su hteli da budu logistika. Ipak, to je rezultiralo potpunim izlaskom iz političkog života Jankovića, ukazuje Milivojević i dodaje da, ako su u pitanju početne pozicije, delimično bi se Janković mogao porediti sa Ponošem.
Ponoš i Janković imaju i sličnost u „nedorečenosti političkog profila“, odnosno toga da je teško uhvatiti razliku Ponoševe eventualne stranke i stranaka koje su ga podržale na izborima, ali i to što je Janković potekao, po percepciji građana „paradržavne strukture“ odnosno bio je zaštitnik građana, poput Ponoša kojeg javnost percipira kao bivšeg načelnika Generalštaba.
-Ne može se reći da je Manojlovićevo vreme tek dolazi. Ko se danas realno seća Sava Manojlovića? Medije interesuje hoće li u politiku ući, ali građanima je bio interesantan na Gazeli, pa tokom Sretenja, tada je bio u epicentru javnosti. To je trebalo da iskoristi u tom trenutku, što ne znači da neće napraviti sebi opet takvu šansu, ali će imati problem jer će ga ostatak opozicije posmatrati kao oponenta, neće indirektno raditi za njegovu stvar, navodi Milivojević.
Upitan kako komentariše onda Manojlovićeve reči da „ne želi da zloupotrebljava muku i nesreću bilo koga“, odnosno da borbe poput one za Parkić ili Jadar iskoristi za ulazak u stranačku politiku, Milivojević odgovara: Mislite li da će neko od simpatizera opozicije sada reći ‘Savo je moralniji od Ćute, Biljane Stojković, Zelenovića ili Miketića’, koji su eto iskoristili ljudske nedaće i sada su Skupštini? Pa, neće.
– Trenutak se koristi. Ne znam da li čovek (Manojlović) uopšte ima ambiciju da se bavi politikom. Njemu se namestio trenutak, nije to nikakva zloupotreba, nisu ni Ćuta i ekipa zloupotrebili. Zašto bih ja kao građanin moralisao i rekao da je Ćuta iskoristio nešto? Pa nije, namestilo mu se tako, zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, 8.6.2022)

понедељак, 6. јун 2022.

PRILOG SERIJALA KVAKA 23: Kusur preko stola

Beograd - Aleksandar Vučić je vlasnik države i državnih institucija, što izgleda ne smeta ni Evropi, ni opoziciji, smatra politikolog Cvijetin Milivojević, dok profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić ocenjuje da je predsednik zapravo suvlasnik Srbije koju danas čini sprega organizovanog kriminala i politike. (Fonet, Tamara Skrozza, 5.6.2022)

https://fonet.rs/upload/media/2022/6/5/7191452/k23-193-Prilog-627.mp4

 

Milivojević: Vučić vlasnik države – to izgleda ne smeta ni Evropi ni opoziciji

Aleksandar Vučić je vlasnik države i državnih institucija, što izgleda ne smeta ni Evropi, ni opoziciji, smatra politikolog Cvijetin Milivojević, dok profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić ocenjuje da je predsednik zapravo suvlasnik Srbije koju danas čini sprega organizovanog kriminala i politike.
On je za FoNet objasnio da je organizovani kriminal oteo Republiku od građana, a da sociološki uvid govori da se takav režim nad državom ne može pobediti bez oružja.
”Oni koji su u organizovanom kriminalu, ti znaju da kad padnu s vlasti, kad čitav režim padne, oni moraju biti u zatvoru i to na višedecenijskim kaznama. Mislite li da će oni to da dopuste? Neće”, tvrdi Bakić.
Kako je ocenio, inauguracija predsednika Srbije obilovala je preterano patetičnim izjavama i sentimentalnostima, što su osobine „kič osoba“.
Kada je reč o spoljnjoj politici, Bakić priznaje da ne može previše da kritikuje Vučića, jer ni sam ne zna šta bi uradio da je na njegovom mestu.
Bakić: "Srbija, to je kusur koji se onako baca preko stola"
Prema njegovom predviđanju, „Rusija će postati vazalna država Kine zahvaljujući ovome, Evropska unija će cela postati vazal Sjedinjenijh Američkih Država, a Srbija, to je kusur koji se onako baca preko stola”.
Manevarski prostor će se dodatno sužavati, smatra Bakić, pa će Vučić u nekom trenutku morati da se opredeli gde će i tada bi trebalo da ga vodi zdrava računica, a ne impulsivnost.
 „On uz sebe ima jednu bandu svega i svačega koji pojma nemaju ni o čemu, ali ima par ljudi koji znaju da računaju i nadam se da tu nećemo napraviti neku stratešku grešku koja će nas onda skupo stajati”, protumačio je Bakić, uz napomenu da ”taj trenutak još nije došao”.
Posetu Srbiji nemačkog kancelara Olafa Šolca on posmatra i u kontekstu nemačkog kapitala koji "nigde nema takve uslove kao ovde, a njegovo oplođavanje omogućio je najmoćniji čovek u državi".
„To je zapravo podela kolača, oni su svi zadovoljni, mi se s razlogom samosažaljevamo, a sve to je Afrikancima poznato već 500 godina”, zaključio je Bakić.
Milivojević: Vučić će nastaviti da sedi na četiri stolice
S druge strane, Milivojević se nada da Šolcova poseta podrazumeva i neko posebno obećanje, jer bi, da nije tako, bila ”dovoljna i Viola fon Kramon ili ministarka odbrane koja je bila pre desetak dana”.
Po njegovom mišljenju, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov dolazi u Beograd da bi na spoljnopolitičkom planu opracionalizovao gasni ugovor koji su sklopili Vučić i Vladimir Putin.
Milivojević procenuje da će Vučić nastaviti sa spoljnom politikom sedenja na četiri stolice koju su, kako tvrdi, uspostavili Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, što se videlo i na inauguraciji.
„Vi strpate u jednu priču Hemingveja, pa onda razmišljate da li je dovoljan samo jedan Amerikanac, pa se bacite na Dostojevskog, pa 'ajmo malo iz Evrope, hoćemo li nešto od nemačkih klasika i završite sve sa Konfučijem da se Kinezi ne uvrede”, opisao je on govor predsednika prilikom polaganja zakletve
Milivojević misli da je Vučić u govoru poslao poruku rusofilima da nema ništa od uvođenja sankcija Rusiji, ali je i evrofanaticima dao nadu da će nova vlada biti formirana već u julu i da će raspravljati i o sankcijama.
Naglašavajući da Evropska unija toleriše Vučiću ono što joj smeta u Belorusiji, on je FoNetu izjavio da mu se ni opozicija adekvatno ne suprotstavlja.
Čekaju da donese odluku o sankcijama Rusiji, ali zapravo nije jasno šta žele, jer i pre izbora nije bilo suvislog zahteva da se Vučić spreči da zloupotrebljava funkciju predsednika, rekao je Milivojević.
On je podsetio da je Vučić "osamnaesti put obećao da će nakon ovih izbora da se povuče s mesta predsednika stranke, jer ga Ustav na to obavezuje", i zaključio da je i to sada prolongirao za oktobar, do formiranja vlade. (Fonet, www.fonet.rs, N 1 portal, NSPM portal, 5.6.2022)

петак, 3. јун 2022.

Milivojević: Ne verujem da ćemo dobiti “šargarepu” od Šolca

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da Srbija za sada ne mora da uvodi sankcije Rusiji. Govoreći o predstojećoj poseti Olafa Šolca 10. juna, kaže da ne veruje da će Srbija “dobiti šargarepu” od novog nemačkog kancelara.
Milivojević je ponovio da odluku o uvođenju sankcija treba da donesu građani.
“Sankcije Rusiji za mene nisu odluka tek tako, reč je o strateškom izboru koji povređuje načelo političke i vojne neutralnosti”, rekao je on u emisiji Dan uživo na N1.
On smatra da Srbija očigledno može da zadrži isti kurs koji sada ima po pitanju sankcija – još uvek.
Govoreći o poseti Šolca, kaže da nije siguran da vladajuća nemačka zeleno-leva koalicija ima “velike simpatije” prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Smatra i da nije slučajan tajming poseta Šolca i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji će u Beogradu biti 6. i 7. juna.
“S obzirom na bliske ekonomske odnose Rusije i Nemačke, mene ne bi začudilo da to bude neki početak raspleta ukrajinske krize, pa da se Srbija pojavi kao neko ko je makar malo zaslužan za taj početak”, rekao je Milivojević.
Upitan o mogućnosti uvođenja “nežnih sankcija” Rusiji, kao što je predložio poslanik SNS Bratislav Jugović, Milivojević kaže da “to i uvodimo” i navodi da se Srbija ogrešila o Belorusiju.
“Znate zašto smo uveli sankcije – zbog manjka demokratije, jer imaju jednopartijski parlament… Istovremeno mi i dan danas imamo takav parlament”, rekao je on.
Ocenio je da Srbija može da uvede “neki deo sankcija koji ne boli Ruse”, čak i u dogovoru sa Moskvom. (www.rs.n1info.com, TV N1, 3.6.2022)

https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-ne-verujem-da-cemo-dobiti-sargarepu-od-solca/


"EVROPSKIM PUTEM", ALI SA KOJIM SAPUTNICIMA?

 Vlada će biti formirana do jula, ne zna ko će sve biti u njoj: Koliko će "RUSKO PITANJE" krojiti sastav i taktiku tima iz Nemanjine 11

Ko će sve ući u novu vladu - glavno je pitanje pošto je predsednik Aleksandar Vučić na inaguraciji najavio novu izvršnu vlast do kraja jula i izrazio želju da se u njoj nađu pripadnici gotovo svih nacionalnih manjina: Mađari, Hrvati, Bošnjaci, Romi... Analitičari u novoj-staroj vladi uz SNS i predstavnike manjina vide svakako i SPS.
Parlamentarni izbori su završeni pre tačno dva meseca, ali još nisu zvanično okončani pošto postoji mogućnost da se glasanje na biračkom mestu šest u opštini Veliki Trnovac kod Bujanovca ponovi čak po četvrti put zbog mnogih prigovora na regularnost koje su podnosili, s jedne strane, SPS, a s druge, koalicija "Albanaca doline"?!
Zbog toga još nije izvesno ni kada će se konstituisati novi parlament, a kamalo vlada. Ipak, na inaguraciji Vučića pred starim sazivom skupštine mogle su se, konačno, čuti vremenske odrednice za formiranje izvršne vlasti. Tako je predsednik izneo procene da bi Srbija novu vladu mogla da dobije najkasnije za dva meseca.
- Formiranje nove vlade je od presudnog značaja, i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, moramo da se bavimo novim sankcijama i novim čudima, pa u skladu sa tim očekujem da nova vlada bude formirana krajem jula, a ja konsultacije počinjem čim bude formiran parlament - rekao je Vučić.
Vučić zove Mađare, Bošnjake, Hrvate, Rome...
Kako je rekao, nova vlada treba da bude manjinski inkluzivna.
- Krenućemo sa razgovorima čim bude konstituisana Skupština Srbije. Želja mi je da Vlada bude manjinski inkluzivna, da budu u njoj i Mađari i Hrvati i Romi i Bošnjaci, svi koji žele dobrobit ovoj zemlji. Očekujem od nove vlade nastavak evropskog puta - poručio je Vučić.
Zanimljivo, predsednik Srbije nije u kontekstu nove vlade spomenuo socijaliste, tradicionalne partnere "naprednjaka" u vlasti?! Zbog toga su odmah počele da kruže spekulacije da li će SNS samo sa nacionalnim manjinama formirati novu vladu ili će možda potražiti nove partnere u građanskoj opoziciji zbog evropskog puta Srbije?
To je tema koju je "Blic" analizirao sa sagovornicima.
Manjine neće doneti SNS-u presudnu većinu?
Politikolog Cvijetin Milivojević ističe za "Blic" da je i prethodna vlada bila manjinski inkluzivna.
- Podržavali su je Savez vojvođanskih Mađara, ali i Bošnjaci. Ranije SDA Sulejmana Ugljanina, uvek stranka Rasima Ljajića, a u poslednje vreme i SSP Muamera Zukorlića pošto je njegova supruga Elma Elfić Zukorlić bila državni pomoćnik ministra prosvete - podvlači Milivojević.
Kako kaže, u demokratskom svetu bio bi presedan da SNS formira vlast samo sa nacionalnim manjinama.
- To bi maltene bio jedinstven slučaj da manjine imaju presudnu ulogu u formiranju vlade. Nešto se slično dogodilo u Crnoj Gori nakon izbora 2016. godine kada je DPS Mila Đukanovića uz pomoć manjina ostao na vlasti. Mislim da bi takva vlast u Srbiji bila ranjiva i da manjine treba da gledaju šta mogu da dobiju učešćem u vlasti, a ne da presuđuju - naglašava Milivojević.
SNS neće SPS za političkog neprijatelja
Naš sagovornik ocenjuje da SNS neće sebi dozvoliti taj luksuz da ima za političkog neprijatelja SPS.
-Mislim da bi i logično i prirodno bilo da naprednjaci i socijalisti nastave saradnju u vlasti pogotovo što SNS u Beogradu ne može da formira ni privremenu vladu bez SPS-a. To će, po svemu sudeći, biti paket aranžman SNS-a i SPS-a. Biće zanimljivo videti ko će biti ministri u novoj vladi. Moguće da će na taj način Vučić poslati poruku Zapadu, ako u vladi ne budu najpoznatiji socijalisti koji su bliski Rusiji - apostrofira Milivojević.
SPS poznat kao partija kompromisa
Slično mišljenje ima i izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag Lacmanović koji smatra da Vučić na inaguraciji nije namerno izostavio socijaliste u izjavi o novoj vladi.
-Mislim da je to bila, pre svega, poruka nacionalnim manjinama da je Srbija demokratska zemlja i da želimo da se čuje glas, mišljenje i stav svih nacionalnih manjina. Po meni, to je Vučić želeo da naglasi u ime države, a ne u ime SNS-a - naglašava Lacmanović.
Kako kaže, ne može da zamisli takav veleobrt da SPS ne bude u novoj vladi.
-SPS je poznat od 2000. godine kao partija kompromisa. Nisu tvrda nacionalistička stranka tako da ne mislim da oni mogu da budu problem na putu Srbije ka EU - ocenjuje Lacmanović.
Opozicija spremna na Vučićev poziv?
Kako vreme odmiče sve se više polemiše u javnosti da li bi u novoj vladi mogao da se nađe i neka stranka leve ili desne opozicije?
Politikolog Cvijetin Milivojević primećuje da i jedna i druga opozicija pokazuje spremnost na takav scenario.
- Dok desnica šalje otvorenu podršku vlasti da ostane čvrsta u stavu da ne uvede sankcije Rusiji i odustane od EU dotle građanska opozicija najavljuje da će podržati vladu koja će uraditi suprotno odnosno uvesti sankcije Rusiji i ostati na evropskom putu, Dakle i jedni i drugi su spremni da skoče na Vučićev poziv i uđu u vladu - smatra Milivojević.
Ipak, naš sagovornik smatra da će Vučić ostati pri sadašnjem stavu.
- Mislim da je naša država donela pravu meru. Potpisali smo tri rezolucije UN-a kojima osuđujemo rusku agresiju, nismo uveli sankcije Rusiji, ali smo podržali teritorijalni suverenitet i integritet Ukrajine. Mislim da ćemo zadržati takvu politiku - zaključuje Milivojević.
Izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag Lacmanović, pak, smatra da je nerealno da se opozicija nađe u novoj vladi.
-Istina je da se o takvoj mogućnosti priča po kuloarima. Verovatno i postoji takav scenario. Na to je po svemu sudeći uticao sastanak Vučića i Dragana Đilasa nakon izbora. Videćemo narednih nedelja šta će se dogoditi, ali misli da to nije realno - naglašava Lacmanović. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 2.6.2022)

четвртак, 2. јун 2022.

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Vučić nije pobedio na izborima, ali jeste posle njih!

Gost Slavija info bio je analitičar i novinar Cvijetin Milivojević. U emisiji Intervju Cvijetin je objasnio sukob u Ukrajini, ali i kako se to odrazilo kod nas. Osim ovoga pojasnio je i odvajanje takozvane Severnomakedonske crkve i davanje naših crkava i manastira toj crkvi. Osvrnuo se i na domaću političku scenu i oštro je kritikovao kako režim tako i opoziciju, ali i otkrio zbog čega se Vučić plaši da uvede sankcije Rusiji i kakve bi posledice imao ako bi to ipak učinio. Emisiju vodio Ljubomir Stefanović. (Slavija info, youtube TV kanal, 2.6.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=DLA4zm-_sfc

среда, 1. јун 2022.

Skupština stara, Vlada tehnička, predsednik bez ovlašćenja – a odluke čekaju

Da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji ne zavisi od volje predsednika, koji za to nema ustavna ovlašćenja. Vlada u tehničkom mandatu o takvim stvarima nema kapacitet da odlučuje kaže za N1 ministar odbrane Nebojša Stefanović, dok analitičari ocenjuju da je to, sa jedne strane, stvar strateškokog opredeljenja Srbije, a sa druge kupovina vremena.
Šezdeset dana od izbora Srbija nema konačne rezultate. Nema mogućnosti da se formira nova Skupština, niti mogućnosti da dobijemo Vladu koja bi donosila ključne odluke.
„Naravno da Vlada koja je u tehničkom mandatu nema pun mandat i nema politički kapacitet da donosi najvažnije odluke što je potpuno logično, u ovom trenutkiu je to izabrani predsenik Srbije koji je izabran u prvom krugu sa 60 odsto, jasno je da on ima pun legitimitet i da on predstavlja Srbiju“, rekao je ministar odbrane Nebojša Stefanović.
"Vlada u tehničkom mandatu ne može odlučivati o tako dramatičnim merama kao što ni predsednik ni u redovnim uslovima ne može, jer je reč o čoveku koji ima osam ustavnih nadležnosti", dodaje analitičar Cvijetin Milivojević.
Dok se utvrđuje čija su nadležnost krupne političke odluke, predsednik Srbije Vladu najavljuje tek ili već za kraj jula.
"Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije pre svega energentima. Situacija je alarmantna, i zato je važno da Vladu formiramo u najkraćem mogućem roku", rekao je predsednik Srbije.
Za to vreme Veliki Trnovac opušteno, opušteno, glasa treći put, pa zbog toga i nema konačnih izbornih rezultata
"Proces odlaganja rezultata pa formiranja Skupštine i Vlade je koliko ja razumem neko dobijanje vremena, ali malo je to, ne može se u ovakvim situacijama dobiti vremena na tim stvarima", smatra marketinški stručnjak Voja Žanetić.
"Ovde se odlučuje o ratu, odlučuje se hoće li Srbija ući u rat na strani Rusije ili NATO, to da li ćemo fizički ratovati to je manje bitno. Znamo da sve Vlade od 2000. godine, Đinđića, Koštunice, Tadića i Vučića su proklamovale politiku neutralnosti, za promenu takve politike u ovakvoj dramatičnoj situaciji je neophodan referendum", dodaje Milivojević.
Zahlađenje odnosa naprednjaka i socijalista je primetno od kad su počeli sukobi u Ukrajini. Naprednjačka vlast u Beogradu nije moguća bez SPS-a, zato možda i sa konačnim rezultatima u Velikom Trnovcu, koji bi odlučili da li će srpski parlament imati i predstavnika Albanaca i neće toliko da se žuri. (www.rs.n1info.com, TV N1, Žaklina Tatalović, 1.6.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/skupstina-stara-vlada-tehnicka-predsednik-bez-ovlascenja-a-odluke-cekaju/

I Americi i i Evropi jasno da Vučić odugovlači sa formiranjem Vlade

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji odmah po formiranju Vlade. Na taj način je jasno stavio do znanja srpskim vlastima do kada će izgovori za ne donošenje konačne odluke o sankcijama Rusiji biti tolerisano. Ako je verovati rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića to bi moglo da se desi krajem jula, međutim, kada se realno sagledaju okolnosti i zakonski rokovi, to bi moglo da se desi i kasnije.
Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji iako se saglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija i deklaracijama Evropske unije kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.
Zvanični Beograd takav stav pravda „zaštitom vitalnih interesa zemlje“, a Srbija u ovom trenutku kao opravdanje za neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije maksimalno koristi i činjenicu da još nemamo konačne rezultate izbora održanih 3. aprila. Shodno tome nisu formirani ni Skupština Srbije, niti Vlada, a morali bi podržati donošenje ovakve strateške odluke.
Kad formirate Vladu…
Tim povodom, Eskobar je u onlajn obraćanju na Samitu demokratije Jugoistočne Evrope, izrazio nadu da će se Srbija pridružiti ostalim državama Zapadnog Balkana i uvesti sankcije Rusiji nakon formiranja nove Vlade.
 „Skoro sve države Zapadnog Balkana su se usaglasile na način da učine da Rusija plati cenu za to (invaziju) kroz sankcije, kroz podršku Ukrajini i njenom narodu. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti sa sankcijama kada formira Vladu“, rekao je Eskobar.
Sličnu poruku poslala je iz Beograda i poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, nakon sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Ona je rekla da je na predsedniku i na novoj Vladi da odluči kako će se odnositi prema Rusiji i istakla da u ovom trenutku nije dobro biti na strani ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ono što je svima jasno jeste da Vučić odugovlačenjem kupuje vreme i nada se da će do formiranja Vlade prestati sukobi u Ukrajini.
A da to koristi kao izgovor, jasno u svojim izjavama stavljaju do znanja američki i evropski zvaničnici. I javnosti i samom Vučiću.
Beskonačno ponavljanje izbora
Ono što je u Srbiji trenutno sigurno, jeste da su i zakonodavna i izvršna vlast već izvesno vreme taoci ponavljanja izbora. Poslednje u nizu bilo je glasanje u Velikom Trnovcu kod Bujanovca.
U ovom mestu vodila se bitka za jedan poslanički mandat između Socijalističke partije Srbije i Koalicije Albanaca doline koju predvodi Šaip Kamberi, a koji bi ovoj manjinskoj koaliciji omogućio ulazak u parlament.
Ponovljeno glasanje u Velikom Trnovcu održano je 27. maja, mandat nije otišao u ruke Albanaca, a oni su zatim podneli žalbu Upravnom sudu.
I tako se ceo proces dalje odugovlači, jer tek po objavljivanju konačnih izbora, počinje da teče rok od 30 dana za formiranje Skupštine, a od tada brojimo i maksimalnih 90 dana do formiranje Vlade.
U govoru nakon jučerašnjeg polaganja zakletve pred starim sazivom parlamenta, predsednik Srbije rekao je da očekuje da se Vlada formira krajem jula.
Politikolog Cvijetin Milivojević za list Nova kaže - praktično nemoguće.
“Činjenica jeste da se oteže sa zakonskim rokovima za formiranje Vlade, a moje mišljenje je da se neće formirati do kraja jula kako je Vučić rekao. Mi još nemamo konačne rezultate parlamentarnih izbora. Albanci imaju pravo žalbe Upravnom sudu, što prolongira rokove za formiranje Skupštine, samim tim i Vlade. Tako da je to što je Vučić rekao možda moguće teoretski, ali ne i praktično”, kaže Milivojević.
Prema njegovom mišljenju sve vodi ka tome da Vučić na posletku neće ni uvesti sankcije Rusiji.
“To se protivi onome za šta su glasali njegovi birači i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. I ne samo njegovi. Do 3. aprila svega dve ili tri stranke, uglavnom manjinske, su otvoreno govorile da treba uvesti sankcije Rusiji i možda se čuo neki usamljeni glas iz koalicije Moramo. Ni iz koalicije Dragana Đilasa niko nije kandidovao sankcije Rusiji 3. Aprila, što znači da građani nisu za to glasali, a Vučić neće uraditi ništa što je na njegovu štetu”, kaže Milivojević i zaključuje:
“I tako se vraćamo na početak, Vučić može da se pravda svojim ustavnim ovlašćenjima koji mu ne dozvoljavaju donošenje ovakve odluke, bez potvrde u Vladi i parlamentu. A dobiti tu potvrdu je opet praktično nemoguće, jer uvođenje sankcija Rusiji nije obična, već strateška odluka i značila bi da odustajemo od politike vojne neutralnosti, svrstavamo se na neku od strana u ovom ratu, praktično na stranu NATO-a”.
Vlada realno tek u oktobru
Prostom matematikom, dolazimo do toga da bi Vladu mogli očekivati tek u oktobru, kao što je uostalom nedavno rekao i potpredsednik SNS Miloš Vučević. Prema njegovim rečima formiranje Skupštine bi mogli očekivati krajem jula, kada počinje zakonski rok od 90 dana za formiranje Vlade. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 1.6.2022)