Beograd između nove vlasti i novih izbora - Emisija" Direktno sa Minjom Miletić" o političkoj budućnosti prestonice

 

Nova vlast ili nova šetnja do glasačkih kutija – i dalje nije jasno čemu su Beograđani bliži?  Naime, konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda, koja je 19. februara odložena zbog nedostatka kvoruma, zakazana je za sutra ali je njen ishod i dalje neizvestan. Za razliku od Skupštine Srbije gde je konstituisanje parlamenta makar počelo, u Beogradu je situacija dosta komplikovanija, jer SNS u ovom slučaju još uvek nema većinu.

Na početku sednice koja je trebalo da se održi prošle nedelje poslanici opozicije sa parolama u rukama su praktično bili sami u gradskoj sali. Odbornika SNS i SPS-a tog dana nije bilo, a poruke koje su stigle iz ovih redova glasile su da oni žele da Branimiru Nestoroviću pruže priliku da još jednom razmisli i odluči hoće li im se pridružiti kako bi na taj način doprineo formiranju legitimne gradske koalicije.

Sutrašni dan izvesno bi mogao da bude uveritra u naredne, vrele, političke beogradske dane, jer se rok oko toga hoće li biti održani novi lokalni izori ili neće, izvesno krati. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je juče iz Tirane da će u petak popodne sa kolegama iz SNS-a razgovarati o izborima u Beogradu, da je on lično stava da izbori treba da se održe, ali  i da je odluka  o tome na onima koji imaju vlast u stranci.

Sagovornci emisije "Direktno sa Minjom Miletić" su stava da sutrašni dan nije "Dan D" za Beograd, već da je on bio 17. decembra.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da sve ono što se od tada do sada dešavalo je zapravo uveritra u nove izbore. On smatra da će se izbori održati zbog dva razloga - SNS nema konačnu većinu i poruke koje ovim povodom stižu iz evropske zajednice.

Međutim, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus Vladimir Pejić je dosta rezervisan kada su u pitanju novi izbori. On navodi da sve ukazuje na to da će se oni održati, ali dodaje i da to treba shvati sa rezervom. Naime, kako kaže i sama postizborna atmosfera nije toliko uzavrela kao prethodnih godina. Kako objašnajva, naprotiv, ona je čak mirnija, naročito kada je u pitanju forimanje vlasti na rebubličkom nivou.

Novi izbori ili nova vlast?

Komentarišući izvesnost novih lokalnih izbora Pejić objašnjava da sve može da se posmtra na više načina -  da će izbora ipak biti, ili da poruke koje ovim povodom stižu su ustvari politički trik, pre svega, SNS-a, koji se, navodi on, uveliko nalaze u trenutnoj izbornoj kombinatorici.

"Poslednjih dana imamo neke izjave, pre svega premijerke Ane Brnabić, koja kaže da postoji pritisak unutar stranke, tačnije da se razmišlja da ne bude izbora. To naravno možda bude i politički trik koji oni svesno koriste. Sa druge strane, mišljanja sam da SNS na neki način bespotrebno ulazi u jednu rizičnu trku, iako su oni 17. decembra ostvarili najveći rezultat. Beograd je suviše važan, a izbori se uvek doživljavaju kao nešto neizvesno. Postoji i relana mogućnost da se napravi i neka većina", kaže on.

Kako dodaje, to ne bi bila novost i podseća da se tako nešto i ranije dešavalo.

"Meni liči da SNS želi da pošalje poruku da nije neko ko je spreman da pravi kompromise. Međutim, ako tu sujetu osvatimo po strani, postoji mogćnost da se formira većina u skupštini jer pokret "Mi - glas iz naroda" nije više u onom obliku u kojem je bio. Došlo je do toga da je jedan deo odborbnika za jednu, a drugi za drugu opciju. Ovo su moja nagađanja, ali prema trenutnoj situaciji ni održavanje izbora nije baš nešto što bi stavio po stranu", smatra on.

Sa druge strane Milivojević je stava da su novi izbori u Beogradu gotovo izvesni, i da je pitanje trentuka kada će postati i zvanično konačni.

"Nemaju većinu, da imaju oni bi formirali vlast. To što govori Ana Brnabić je poruka za birače, da ih uteši. Da kaže da nisu izgubili izbore, da predsednik neće da ima polu-legitimitet, već legitimitet. Ta priča o tome da se pokret "Mi glas iz naroda" podelio nije baš tako. To je instant lista. Nestorović je nesproni lider te liste, on je ovlašćeno lice. To je važno za parlament. Ja tvrdim da će biti izbori, jer sve ostalo je suludo. Zapadni deo već pritiska Srbiju i ne treba više", smatra Milivojević.

On je podsetio na Rezoluciju o situaciji Srbije posle izbora koji su početkom februara usvojili poslanici Evropskog parlamenta.

"OEBS se na bavi politikom, političku rezoluciju smo dobili od EP. Dovoljno je sve jasno. Druga bitna stvar, zbog čega sam siguran da će doći do izbora je to što postoji rizik od međunarodne istrage. Da li bi neko rizikovao? Verujem da Vučić neće da rizikuje. To se dalje odražava i na novac koji dolazi iz Evorpe u smisliu pretpristupnih fondova. Sve je to u igri. Zato sam siguran u ovo što tvrdim", navodi on.

Milivojević je takođe stava da je bila velika greška što su se parlamentrarni i lokalni izbori održavali istovremno, jer su ovi drugi, kaže pali u drugi plan, pa zbog toga oni i dalje nisu rešeno i konačno pitanje.

"Srbija je jedina zemlja u okruženju, a nema nijedne u EU, gde se namerno lokalni izbori već 20 i više godina unazad poklapaju velikim izborima. Političkim, parlamentarnim ili predsedničkim. I time se obesmišljava ono što je duh lokalne parlamentarne demokratije. Dakle, na lokalnim izborima se biraju ljudi koji mogu da reše konkretne lokalne probleme jedne zajednice, a ne neki koji će uvesti sankcije Rusiji ili će na drugoj strani ratovati sa NATO. To ne treba biti tema", dodao je.

Faktor Šapić

Na pitanje da li postoji znak jednakosti između SNS-a i predsednika Privremenog organa Beograda Aleksandara Šapića, kao i da li bi moglo da se očekuje da on bude kandidat za poziciju gradonačelnika ukoliko do izbora dođe, sagovornici su složni - to je upitno.

"On je strano telo u SNS-u. Da čak i pitate  građane koji glasaju za SNS, i ljude koji su članovi stranke, "za koga ste", većina njih bi rekli da su za prethodno rukovodstvo. Dakle, oni koji su do tada vodili grad. To je potpuno jasno. Njegovo kandidovanje ponovo, siguran sam da ne bi donelo čak i dovoljnu mobilizaciju birača, koji očigledno ni sad nisu bili oduševljeni. Nisam siguran da im je to mudro rešenje", kaže Milivojević.

Sa njim se slaže i Pejić navodeći da će on možda biti samo prelazno rešenje za SNS.

"Mislim da Šapić ili će biti gradonačelnik u narednom nekom kraćem periodu ili neće biti uopšte. Jer mislim da ako dođe do, a to je moje mišljenje, nije zasnovano na informacijama, da ukoliko dođe do novih izbora, da je veliko pitanje da će on biti nosilac, odnosno kandidat za gradonačelnika", dodao je.

Kombinatorika na republičkom nivou

Što se tiče vlasti na republičkom nivou, Pejić smatra da se par imena provlače bez premca.

"Što se tiče republičke vlasti, pazite, SNS vuče apsolutno svoju popularnost, odnosno najveći deo svoje popularnosti i snage i moći Aleksandra Vučića i to nije sporno. Ali ako pričamo o nekim personalnim rešenjima, po mom mišljenju opet tu se izdvaja Miloš Vučević i par ministara koji su možda... Siniša Mali. Eventualno Ana Brnabić da ponovi svoju, da se vrati na funkciju. I sve drugo bi bilo, po mom mišljenju, iznenađenje", smatra on.

Milivojević kaže da je primetio da se premijerka Brnabić uglavnom u poslednje vreme oglašavala oko lokalnih pitanja.

"Ona je bila na braniku Beograda kada je izlazila oko političkih pitanja. Možda je ona takav tip političara. Ali mene ne bi začudilo da to bude Dubravka Đedović Handanović. To su neki moderni političari ili veći političari. Marko Đurić je tu. Biznismeni na proputovanju kroz politiku, oni su sad neki trend", kaže Milivojević.

Pejović dodaje da bi Marko Đurić mogao da bude ozbiljan kandidat.

"Više se pominje kao ministar spoljnih poslova, ali pokazao se na više funkcija kao čovek od poverenja i dobio je pohvale sa različitih strana ", dodao je.

Dodaje da ono što je sigurno je da građani vole da vide nova lica na važnim fukcijama.

"Ljudi vole promene, vole da se nešto dešava. S te strane, kada bi ih pitali, kada ih pitamo, oni kažu da. S druge strane, nesporno je da je Vučić apsolutni lider i da znaju u čijim rukama se faktički nalazi komandna palica i tu nema dileme. Opet, kada mi ocenjujemo ministre, premijera, odnosno premijerku, kada zavisi ko je na tom mestu, uglavnom su bolje ocenjeni nego ministri. Tako da, mislim da bi građani negde voleli neko osveženje, voleli bi neke promene, ali ne samo u okviru SNS-a, možda i u nekim drugim strankama, na premijerskom mestu bi bilo određeno osveženje, ali mislim da to u ovom trenutku nije prioritetno pitanje i da je to građanima verovatno na dnu lestvice prioriteta. Ne očekujem da to bude presudno", poručio je Pejović. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditeljka Minja Miletić, 29.2.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=gYyV0bZH-a8&pp=ygUiZXVyb25ld3MgZGlyZWt0bm8gcyBtaW5qb20gbWlsZXRpYw%3D%3D

https://www.euronews.rs/srbija/politika/115996/beograd-izmedu-nove-vlasti-i-novih-izbora-emisija-direktno-sa-minjom-miletic-o-politickoj-buducnosti-prestonice/vest

Crnu Goru čeka period kohabitacije nakon razlaza Milatovića i Spajića: Gde su paralele sa Đinđićem, Koštunicom i Tadićem?

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović podneo je ostavku na sve funkcije u pokretu “Evropa sad!” u kome je bio jedan od osnivača i potpredsednik. Na čelu ovog pokreta je premijer ove zemlje Milojko Spajić, te će predsednik i premijer nama susedne zemlje naći u kohabitaciji, te se paralele mogu povući sa sličnim sitaucijama u Srbiji nakon petooktobarskih promena 2000. godine.

Milatović je PES, koji je osnovao, napustio u subotu, podnevši ostavku na sve funkcije u partiji.

Crnogorski je predsednik u objavi na drutšvenoj mreži “Iks” objavio da ostavku podnosi zato što je dosadašnji način rada PES-a suprotan obećanom i vrijednostima koje je imao na umu prilikom njegovog stvaranja.

Iz stranke je, nakon ostavki Milatovića, isključen ministar pravde Crne Gore Andrej Milović.

I dok se, pre svega, vuku paralele sa bivšim liderima Demokratske partije socijalista (DPS) Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem, tu su i one koje se mogu naći u istoriji srpskog parlamentarizma.

Oni originalni Milo i Momo nakon sukoba 1997. godine podelili su se na DPS, koja je pripala Đukanoviću, i Socijalističku narodnu partiju (SNP) koju je osnovao Bulatović, a isto se očekuje i od ovih današnjih, barem po rečima naših sagovornika iz Srbije i Crne Gore.

Praktično to će značiti da premijer i predsednik Crne Gore delovati u kohabitaciji, isto kako su u Srbiji delovali predsednik Boris Tadić (Demokratska stranka) i premijer Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije). Isto tako su pre u kohabitaciji nakon petooktobarskih promena delovali Koštunica, kao predsednik Republike i Zoran Đinđić, premijer Srbije iz redova DS-a. Sve do Đinđićevog ubistva.

Sa odnosom Koštunice i Đinđića moguće je povući još jednu paralelu – obojica su došli iz iste koalicije, Demokratske opozicije Srbije (DOS), da bi kasnije imali sporenja u vođenju državne politike.

Pavićević: Spajić i Milatović kao „crtani film“

Politikolog Vladimir Pavićević tvrdi da je Milatović pripremio “ovaj politički udar na Spajića zato što je izgubio ključna uporišta u Pokretu Evropa sad”.

“Već neko vreme se Jakov bavi osmišljavanjem jedne nove političke formacije u kojoj bi on bio suštinski lider. Njegov udar na Spajića je signal da smo blizu samog finala u procesu osnivanja nove, Milatovićeve stranke”, kaže Pavićević.

Kada je reč o budućoj kohabitaciji, Pavićević kaže da Milatović već sada radi na formiranju šireg političkog saveza protiv Spajića i kao ključnog partnera u tome imaće Dritana Abazovića, predsednika URA i bivšeg premijera.

“Dritan je već danas glavni Spajićev oponent u crnogorskoj politici i najveću korist od Milatovićevog udara na Spajića imaće upravo Abazović”, ukazuje naš sagovornik iz Crne Gore.

On navodi da je paralela odnosa Koštunice i Đinđića u Srbiji nekada i Spajića i Milatovića u Crnoj Gori danas moguća.

“U smislu borbe za političku moć, ovaj slučaj u Crnoj Gori danas biće jednako težak kao što je bio onaj u petooktobarskoj Srbiji. Uz jednu veliku razliku. I Koštunica i Đinđić su bili izvanredni poznavaoci i politike i političke teorije. Za razliku od toga Milatović i Spajić malo znaju o političkoj teoriji, a politici se uče sada, dok su na najjačim političkim pozicijama. U odnosu na Đinđića i Koštunicu, Milatović i Spajić deluju kao crtani film”, zaključuje Pavićević.

Milivojević: Kohabitacija može biti uspešna

Pavićevićev kolega iz Beograda, politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je do stranačkog razlaza dvojice uzdanica crnogorske politike došlo zbog viška političkih ambicija.

“Oni su mladi i pre svega su politički mladi ljudi. Nakon što je iznenada Milatović postao predsednik republike, kod njega je proradio takmičarski liderski duh, jer je do tada Spajić bio lider PES-a, pa je moguće da tu postoje problemi”, navodi.

Milivojević ističe da među doskorašnjim stranačkim kolegama ne postoji razlika u političkim i nacionalnim pozicijama.

“Obojica su kršteni u SPC, roditelji, a i oni su se sami u nekom trenutku izjašnjavali kao Srbi. Spajić je bio državljanin Srbije pa zato nije mogao da se kandiduje za predsednika Crne Gore, ali obojica poštuju samobitnost, nezavisnost Crne Gore. Takođe, proevropski su nastrojeni, pa ne vidim neku veliku razliku u tim bazičnim političkim stavovima”, kaže on.

Podseća da je sticaj okolnosti doveo do toga da se Spajić nađe na poziciji premijera, koja je po Ustavu Crne Gore važnija od predsedničke, a da mu izgleda da su u srži ovog sukoba lične sujete.

“Upravo je Spajić prihvatio opciju da predsednik Skupštine bude iz tog srpskog fronta, a da onda u rekonstukciji vlade imaju i ministra, što je i Milatović podržao. Ne vidim zašto ova kohabitacija ne bi bila uspšeno ”, kaže on.

Milivojević ukazuje da preterane razlike nije bilo ni među Koštunicom i Tadićem, ali ni među Koštunicom i Đinđićem.

“Ostao sam kao Don Kihot, ali mislim da je ključ posle Petog oktobra u Srbiji bio u kohabitaciji dvojice ljudi koji su na oko bili različiti – jedan je bio brz, reformator, a drugi je bio konzervativan, ali su se o opštim stvarima, o pogledu na demokratiju, državu i ulogu srpskog naroda u toj državi bili slični. Dugo sam ih poznavao i pre nego što su postali vlast”, kaže Milivojević.

Naš sagovornik ima tezu da je upravo ovaj dvojac imao šansu da Srbiju “vodi jednim sigurnijim putem u kojem je bilo šanse da, ne na uštrb evropske perspektive, ne uruši ono što je Srbija imala makar finktivno na Kosovu i Metohiji. I to pored usporavanje sa jedne i preteranog ubrzavanja sa druge strane.

“To je smetalo svima oko Đinđića i Koštunice i pokušavali su da uruše to. Imali smo problem druge prirode – 19 potpredsednika i ministara koji su dolazili iz 19 stranaka DOS-a koji su zbog malih interesa činili sve da taj brak propadne”, navodi on.

Milivojević Borisa Tadića karakteriše kao “dete sreće” – izabran je, navodi, za predsednika Demokratske stranke, a potom i Republike u samo četiri meseca iako je na oba izbora u startu bio autsajder.

“Stranku je dobio na nagovor drugih ljudi. Zoran Živković kao v.d. predsednik posle ubistva Đinđića bio dosta jači u toj stranci, ali zbog toga što je nekoliko ljudi u ovoj stranci to poguralo Tadić je dobio predsedničko mesto u DS”, kaže.

Kad je reč o izborima za predsednika Srbije ovaj politikolog navodi da se Tadiću “namestilo” to što se Koštunica, kao najjači lider u zemlji, odlučio da ostane predsednik Vlade, odnosno da se ne kandiduje za predsednika Srbije.

“U drugom krugu je dobio direktnu podršku Koštunicu protiv kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića”, ukazuje.

Milivojević sličnost i u načinu na koji su Tadić i Koštunica otišli sa vlasti.

Tadić je, podsetimo, “skratio” svoj drugi mandat, odnosno podneo ostakvu i raspisao izbore.

Milivojević kaže da je to učinio jer ga je “otpisala” tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, jer je srpski predsednik odbio da prihvati uslove oko Kosova i Metohije. Te su uslove, navodi, kasnije, paradoksalno, prihvatili Nikolić i Vučić, nekad radikalski, a tad naprednjački dvojac.

“Tadić je otišao zbog svog tvrđeg nacionalnog stava, iz istog razloga zbog kog je Koštunica 2008. posle proglašenja kosovske nezavisnosti vratio mandat narodu”, navodi Milivojević.

On napominje da ne misli da je kohabizacija loša, ali i da su i lider DSS i lider DS želeli da međusobno preovladaju.

“Pravljeni su đavolji dilovi, način na koji DS nastavila da vlada nakon pada Koštuničine vlade je ‘đavolji dil’ sa SPS-om protivno volji birača DS i SPS”, podseća.

Kohabitacija je termin skovan za francuski model polupredsedničkog sistema i označava šefa države i vladu koji dolaze iz različitih političkih grupacija. Predsednik Srbije nema ustavna ovlašćenja kao predsednik u klasičnim polupredsedničkim sistemima, ali je ipak jedini funkcioner kojeg građani neposredno, direktno, biraju. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 28.2.2024)

U Beogradu se ide na nove izbore, to je izlaz za vlast koja se plaši reakcija Zapada

Politikolog Cvijetin Milivojević u podkastu NIN-a govori o političkoj krizi posle izbora u Srbiji, zašto je Aleksandru Vučiću potreban  Pokret za državu i narod, šta mora da uradi opozicija pred nove izbore i gde greši, kakav je odnos predsednika prema novinarima i javnosti, kakva je medijska scena u Srbiji... (www.nin.rs, nedeljnik NIN, podkast NIN-a "Ni crno ni belo", Svetlana Janićijević, 26.2.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=a50SowJ3oW8

 

Milivojević za NIN: Vlast se plaši reakcija Zapada iako izigravaju da su hrabri i da ih to ne zanima

Ide se na nove izbore u Beogradu, ja sam već 17. decembra uveče rekao da očekujem ponovljene izbore. Naravno, ne očekujem da oni budu poništeni jer to nijedna vlast sebi ne bi dozvolila. Pogotovo ne očekujem da vlast koja je dobila ozbiljnu podršku na republičkom nivou prizna da je, ne daj bože, pokrala izbore u Beogradu, kaže u podkastu NIN-a, politikolog Cvijetin Milivojević.

Šta je u pozadini odlaganja konstitutivne sednice Skupštine Beograda, priprema kompromisa zbog evopskih institucija ili čekanje Nestorovića?

Ova teza o izbornim neregularnostima je nešto što je zapravo izlazna priča. Svaki drugi smer kojim bi vlast eventualno krenula, značio bi novi prst u oko tzv. međunarodnoj zajednici. Imate već crno na belo Rezoluciju Evropskog parlamenta. Na svu sreću, tu nema ni zahteva za uvođenje sankcija Rusiji niti ima zahteva za priznanje Kosova, što je korektno sa strane tih koji su glasali, a glasali su gotovo svi, pa čak i prirodni saveznici SNS-a. Među tih 25 tačaka postoji i jedna koja je vrlo eksplicitna, govori se isključivo o beogradskim izborima. Dakle, ne traže od ove vlasti da poništi i republičke izbore, iako imate inicijativu naše opozicije prema Ustavnom sudu za ocenu regularnosti i republičkih izbora. I onda, kad imate s jedne strane maksimalistički zahtev - da se ponište svi izbori, a s druge strane imate stav vlasti - da su izbori bili najslobodniji u istoriji, onda je neki kompromis ponavljanje beogradskih izbora i mislim da je to vrlo elegantno.

Ja sam se zgrozio kad sam čuo izjavu Aleksandra Šapića, trenutno prinudnog upravnika Beograda, koji dva puta kaže da su oni dali šansu profesoru Nestoroviću da dobro razmisli šta će da uradi. Ja to mogu da čitam jedino kao neku vrstu, daleko bilo, pretnje čoveku koji ima 70 godina, profesor je Medicinskog fakulteta, jedan od najboljih pulmologa na ovim prostorima. Šta ja mislim o Nestorovićevim političkim stavovima to nema veze, ali ako je već rekao da neće podržati ni vlast ni opoziciju, šta tu imate da mu dajete vremena. Nije on maloletno dete pa da mu kažete „ajde razmisli još jednom pa ako ne bude, biće batina“. To je zaista neverovatno, ja se nadam da je to neki incident, da to nije kolektivna misao SNS-a. Iako vidim da se neke stvari požuruju, odjedanput otpočinju konsultacije oko formiranja nove vlade, to je tih dodatnih sedam dana kad se može u paketu, na primer, ponuditi toj Nestorovićevoj opciji, još nešto.

Deo javnosti veruje da Nestorović zapravo sve radi u nekakvom dogovoru sa Aleksandrom Vučićem?

Ja bih malo obrnuo stvar. To govore ljudi uglavnom iz tog ekstremnog dela opozicije, jer znate, kao što imate ekstremne nacionaliste, imate i ekstremne građaniste, ekstremne evrofanatike, itd. Oni u svemu što nije na njihovoj strani vide crno, nekakvu zaveru protiv evropskih vrednosti. Nešto što ja mislim da niko ne može da ospori - svi glasovi koje je dobio Nestorović i njegova grupa, a to je 6 posto u Beogradu odnosno  4,5 na republičkom nivou, su glasovi opozicionih birača, tj. birača koji nisu hteli da glasaju ni za jednu od dve vladajuće koalicije, ni onu oko SNS-a, ni onu oko SPS-a, to je vrlo jasna stvar.

Nestorović je pre ovih izbora rekao nešto što je, ako se drži principa i reči, korektno prema tim biračima, rekao je da neće podržati vlast ali ni taj deo opozicije, Srbiju protiv nasilja. Prema tome, svaki pokušaj da ta grupa uđe na jednu ili na drugu stranu bi zaista bila izdaja volje birača. A kad me to pitate reći ću vam da mislim da je opoziciji bilo mnogo mudrije da je pokušala da nagovori Nestorovića da podrži njih pa da zajedno formiraju vlast, da toj grupi ponudi ako treba i mesto gradonačelnika ili šta već, a ne da u startu kaže, on je Vučićev trojanski konj i da ga time čak dovede u situaciju da možda iz inata razmisli da podrži tu vlast u Beogradu.

Ali ne kaže to samo opozicija za Nestorovića, njegovo iznenadno uključivanje u izbornu trku, bez neke aktivne politike pre toga, tako je tumačio i veliki broj analitičira?

Pamtim kad je Nestorović bio aktivista SPO-a na početku uvođenja višestranačja u Srbiji, početkom 90-ih. Dakle, čovek je imao političkih ambicija, kažu neki da je bio čak blizak i DS-u i SPS-u, itd. To je na jednoj strani, a drugo, vidite to je sada skup staraca, antički ideal demokratije, kad se politikom bave ljudi koji su se već ostvarili na nekom drugom polju u karijeri i ne treba im politika kao prečica da bi ostvarili moć, uzeli sinekure, beneficije, ono što im ne pripada. Ja se ne slažem sa njihovim političkim stavovima, sa njihovim pogledima na to da li smo mi Marsovci ili šta smo, sa njihovim radikalnim antivakserizmom itd, ali svi oni su nešto uradili u životu, imaju ozbiljne godine, nisu ušli tu da bi na brzu ruku nešto zaradili.

Možda pomažu Vučiću samo kao prijatelji?

Legitimno je da vi imate i konstruktivnu opoziciju. Ali svaka opozicija, i ona koja sebe zove pravom opozicijom i oni koji sebe zovu konstruktivnom, pa čak i oni koji su satelitska opozicija, imaju na to pravo, pa neka građani prepoznaju jesu li oni instant lista. Oni meni deluju kao konstruktivna opozicija, pri čemu mi takođe nije simpatično to što se izjašnjavaju kao neki ultranacionalisti a istovremeno ne kritikuju čoveka koji vodi sve pregovore o Kosovu, a to je predsednik Republike Aleksandar Vučić. Nisam na tu temu čuo njihovu kritiku na njegov račun, ali ni na neke druge teme. E sad, verovatno su shvatili da, ako idu direktno na Vučića, da ih onda neće biti ni na toj televiziji Hepi na kojoj su se oni afirmisali kao ljudi koji navijaju za Rusiju u rusko-ukrajinskom sukobu. U slučaju da uđu u vlast sa naprednjacima završili su svoju političku igranku.

Da li je još pre izbora bio plan da Zavetnici uđu u vlast s naprednjacima i da zato nije bilo ujedinjenja te tzv. nacionalne opozicije?

Vučićeva opsesija nacionalnom opozicijom nije upitna, jer su njegovi glasači  nacionalno orijentisani, 80 posto glasačkog tela SNS-a su izrazito nacionalno orijentisani. Oni u Vučiću vide najvećeg Srbina koga je majka rodila za 200 godina unazad, od Karađorđa na ovamo. I to je tako, tamo nema građanski orijentisanih birača. Vučića zato pred svake izbore upravo plaši taj nacionalni deo opozicije, lako će on da se obračuna sa ovim drugim, što bi on rekao, izdajnicima. On pred svake izbore pokušava da zamuti vodu i to je očigledno njegov posao. Za sad izgleda da su Zavetnici glavni krivci što nije bilo ujedinjenja, ja nisam siguran da su oni jedini krivci, postoji verovatno još neko u toj grupaciji koji se radovao neujedinjenju.

Ali, osnovni problem je nešto drugo. Nije Vučić tek tako zakazao istovremeno lokalne, beogradske i parlamentarne izbore, on je to uradio na zahtev građanskog dela opozicije i nekih nacionalnih opozicionih stranaka. A taj genijalni plan o istovremenim lokalnim i parlamentarnim izborima mislim da nije smislila opozicija nego jedan ambasador koji sedi u Beogradu.

Posledice istovremenog održavanja lokalnih i parlamentarnih izbora

Mislite na američkog ambasadora?

Jedan ambasador, možda dva. Taj ambasador je smislio upravo varijantu da opozicija ne pobedi u Beogradu. Kad imate samo lokalne izbore ima li išta logičnije nego da sve ono što je opozicija bude na jednoj listi. Ali kada u istom danu imate i političke izbore poput parlamentarnih ili predsedničkih, onda to obesmišljava čitav plan o ujedinjenju.

Evo konkretno, da biste u Beogradu imali jednu opozicionu grupaciju koja bi ubedljivo pobedila na ovim izborima koji su bili 17.decemebra, trebalo je samo da pomerite parlamentarne izbore. Onda bi teme bile, na primer, zašto je Vučić tek tako pre pet godina u jednoj lokalnoj kampanji u Beogradu, otišao u Krnjaču, popeo se na hoklicu i rekao dobićete kanalizaciju u 21.veku. I posle pet godina nisam čuo da se iko hvali da tamo ima kanalizacija. To bi bila tema za opoziciju, a ne bi bila tema ona oko koje bi se opozicija svađala. Na primer, građanska opozicija kaže „odmah treba uvesti sankcije Rusiji to je jedini put da sutra uđemo u EU“, a ovi drugi kažu „ma ne, nego ćemo da ratujemo sa NATO-om“. Čim vi zagadite tim izborima koji su parlamentarni ono što bi trebalo da budu lokalni izbori tu nema priče o bilo kakvom ozbiljnom ujedinjavanju.

Kada  je opozicija tražila samo beogradske izbore, Vučić je govorio da mu ne mogu oni određivati koje će izbore da raspiše?

Jeste to rekao, ali je rekao još nešto. Kad su u maju počeli građanski protesti povodom dva masakra u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni, Vučić je bio uplašen brojnošću ljudi koji su izašli na ulice, odmah je ponudio politički dijalog i ponudio izbore, nije tada rekao koje izbore. On o tome koje će izbore raspisati, da li ove ili one, govori tek kad shvati da su protesti propali. Opozicija je na tu njegovu ponudu u maju morala da ode na dijalog i da odmah zatraži da ispuni prvo obećanje a to su vanredni beogradski izbori i da se održe do kraja juna, pre leta, a ne da se sačeka jesen, kad utihnu protesti. Opozicija to nije tražila, oni su sa gnušanjem odbili i rekli "nemamo mi šta da razgovramo sa predsednikom republike, bože moj, prvo neka ispuni naše građanske zahteve". Ne zaboravite, sam Vučić govori da je prednost opozicije tokom majskih protesta u Beogradu bila za 10 odsto veća u odnosu na SNS.

Ali on zato u tom trenutku ne bi raspisao izbore, nisu mu odgovorali?

Nije on tad bio u situaciji da bira, sila boga ne moli, nije bilo pitanje da li njemu odgovaraju. Morao bi da ih raspiše da je opozicija izvršila pritisak, da je prihvatila njegov poziv na dijalog i došla sa samo jednim zehtevom - beogradski izbori.

Ako se ti izbori u Beogradu sada ponove, kakve promene će doneti i da li će posle Rezolucije Evropskog parlamenta vlast nešto menjati i u vezi sa izbornim uslovima?

Ima jedna stvar koju  hoću da pohvalim kod opozicije, oni su na međunarodnom planu uspeli da izboksuju nešto što u ovom trenutku vlast najviše plaši. Ma kako oni izigravali hrabre ljude „ rekao sam im to i to kad sam bio u Briselu“, itd , jasno je da njih plaši reakcija bilo čega što dolazi sa Zapada, iz tog moćnog dela Zapada, pa tako i Evropskog parlamenta za čiju rezoluciju oni kažu da je neobavezujuća. Je l, neobavezujuća?!

 

Ako je Evropski parlament za Evropsku komisiju, isto što i Skupština za Vladu, znači da bi Komisija trebalo da posluša ove savete i da nađe neku formu da deo toga što je u Rezoluciji faktički u izvršnom smislu i učini. Da ne govorimo o tome da čekamo ono što će reći OEBS, odnosno ODIHR čiji će izveštaj takođe biti vrlo kritičan, videli smo po prednacrtu. To što je opozicija izdejstvovala je dobro, ali da li je to dovoljno, pa nije. Čak i da bude ponovljenih izbora, ne može opozicija samo sa tim da ide pred birače, „dragi brirači uspeli smo da izboksujemo ponavaljanje izbora“. Ne, to je nedovoljno, mora da sledi neki program. Šta je program za Beograd, šta je program za 115 gradova i opština gde će biti izbori.

"Pokret za očuvanje Aleksandra Vučića"

Zasto se sad opet pominje formiranje Pokreta za državu i narod?

Zato da bi Aleksandar Vučić imao podršku za svoje odluke. Zar mislite da su te odluke produkt kolektivnog uma Vlade Srbije, Skupštine Srbije, bezbednosnih službi i ne znam koga već. Na primer, odluka o nagovaranju kosovskih Srba pre skoro godinu i po dana da izađu na barikade, da srpski policajci skinu uniforme, da izađu iz skupština opština na severu Kosova, mislite da je to bio proizvod kolektivnog uma? A jel mislite da je proizvod kolektivnog uma to da nakon što su ti ljudi izašli iz institucija, izgubili i onu vlast koju su imali na Severu, sve zbog nekakvih RKS tablica, da bi onda posle Nove godine čuli da je zapravo genijalna, fantastična stvar što će tablice Republike Kosovo špartati putevima Srbije, da će to biti divna prilika da Albanci konačno vide kako je lepa Srbija. Čekajte, šta hoćete da kažete, da Kosovo nije Srbija, pa valjda je i Kosovo Srbija.

E, tako ja i za prvu i za drugu stvar dozvoljavam sebi da zaključim da je sve to proizvod indivudualnog uma čoveka koji o tome odlučuje a zove se Aleksandar Vučić.

Ali što mu je za to potreban Pokret?

Da bi imao podršku i aplauze za to što radi. (www.nin.rs, portal, Svetlana Janićijević, 26.2.2024)

Počele konsultacije za novog premijera, parlament koji treba da izglasa vladu - formiran do pola

Uobičajena demokratska procedura odvija se u ne tako uobičajenom trenutku - dok se čeka konačna odluka Evropske komisije o međunarodnoj istrazi izbora u Srbiji, ali i izveštaj misije OEBS-a. Sve to, kao ni činjenica da je parlament formiran samo do pola, barem naizgled, ne sprečava vlast da sprovodi uobičajene postizborne aktivnosti i razmišlja o formiranju vlade. Jureći cilj koji je sam sebi postavio da Srbija do sredine marta dobije novu vladu Predsednik je počeo konsultacije sa strankama.Očekivano obe stranke koje su danas bile kod predsednika – Stranka za demokratsko delovanje i Ruska stranka, ne očekuju mesto u Vladi, ali je činjenica da svaka ima tek po jednog poslanika.

"Mi smo razgovarali samo o pitanjima koja su životna za Albance koji žive u tim opštinama, dakle plan od sedam tačaka, integracija, ekonomski razvoj“, rekao je posle sastanka nosilac liste "Politička borba Albanaca se nastavlja" Šaip Kamberi. Slično je poručio i predsednik Ruske Stranke Slobodan Nikolić.

"Nas ne interesuju neke visoke funkcije, eventualno nešto što je vazno za Rusiju, ne interesuju nas ministarstva, ni državni sekretari, u skladu sa našom snagom“, rekao je Nikolić. Zakonski rok za konstituisanje Vlade je tri meseca od dana konstituisanja Narodne Skupštine, dakle ima vremena do početka maja. S druge strane parlament formalno jeste konstituisan, ali samo do pola - verifikovani su mandati poslanika, ali Skupština ne može da radi jer nema ni  predsednika, potpredsednike, niti odbore i poslaničke klubove.

Kada će poslanici ponovo u klupe, znaju samo u Srpskoj naprednoj stranci.

Predsednik Srbije na drugom koloseku formira vladu, koju opet taj isti parlament na kraju bira.

Politikolog Cvijetin Milivojević ističe da takve poteze vlasti treba čitati u kontekstu zahteva opozicije Ustavnom sudu za poništenje izbora na svim nivoima.

"Zahtev opozicije prema Ustavnom sudu je bio da se ponište i parlamentarni izbori - tamo je razlika očito bila velika u korist vlasti i da li bi eventualno da nije bilo izbornih neregularnosti, da li bi se ta razlika smanjila, to je veliko pitanje, ali očigledno je to sada smišljeno kao jedna vrsta izlazne strategije - date jedan maksimalan zahtev vlasti - poništite sve izbore koji su održani u decembru, a zapravo ste zadovoljni time da dođe do ponavljanja izbora samo u Beogradu. Čeka se šta će biti dalji zahtev pre svega OEBS-a, a znamo šta traži Rezolucija Evropskog parlamenta, da bi vlast verovatno imala neku monetu za potkusurivanje - Dobro prihvatićemo beogradske izbore, ali pustite nas da formiramo onakvu vlast kakvu želimo na republičkom nivou. Verovatno je to ta izlazna strategija i zato se i oteže sa tim“, objašnjava Milivojević.

Konsultacije za premijera biće nastavljene sutra, kada će predsednik Srbije razgovarati sa još tri manjinske stranke. Na konsultacije neće doći najbrojnije opozicione grupe koalicija NADA i Srbija protiv nasilja koje traže poništavanje izbora, dok Stranka demokratske akcije Sandžaka traži da se konsultacije odlože do odluke Ustavnog suda.

Konačni rasplet postizborne krize, formiranje parlamenta i vlade ne mora da sačeka odluku Ustavnog suda o regularnosti izbora, ako tako odluči većina.

Pitanje je međutim, da li sve ipak zavisi od toga hoće li izbori u Beogradu biti ponovljeni.

"Opozicija ima jedan ozbiljan argument u svojim rukama – dakle, može sada vlast da organizuje izbore i zamislite da se opozicija ne pojavi. To je onda vrlo ozbiljan problem za vlast. Ovo je sad jedna vrsta ideje koju je Evropski parlament dao vlasti - kako da se izađe iz svega, uz nešto popuštanja kada je reč o Beogradu, ali vrlo elegantno da spasi ono što je njima najvažnije u ovom trenutku - a to je vlast na nivou države“, smatra Milivojević.

Čak i ukoliko izboru Beogradu budu ponovljeni, a o čemu sve glasnije govori i vlast, činjenica je da sumnje na izborne neregularnosti i na parlamentarnom nivou ostaju neispitane, a da najviša institucija koja o tome treba da odluči - Ustavni sud- i dalje nije donela nikakvu odluku. (www.insajder.net, TV Insajder, Maja Repić, 26.2.2024)

https://insajder.net/teme/pocele-konsultacije-za-novog-premijera-parlament-koji-treba-da-izglasa-vladu-formiran-do-pola-video

https://www.youtube.com/watch?v=9co1wmxChGg&pp=ygV9aHR0cHM6Ly9pbnNhamRlci5uZXQvdGVtZS9wb2NlbGUta29uc3VsdGFjaWplLXphLW5vdm9nLXByZW1pamVyYS1wYXJsYW1lbnQta29qaS10cmViYS1kYS1pemdsYXNhLXZsYWR1LWZvcm1pcmFuLWRvLXBvbGEtdmlkZW8%3D

Kvaka 23: Zec u vučjem vremenu

Vlast ne sme dozvoliti da dođe do međunarodne istrage izbornih neregularnosti, jer se plaši svoje senke i tačno zna dokle može da ide u konfrontaciji sa Zapadom, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Cvijetin Milivojević, uveren da će izbori u Beogradu biti ponovljeni.

Pozivajući se na naslov knjige „Vučje vreme“, on je u serijalu Kvaka 23 aktuelnu poziciju vrha vlasti opisao kao „zec lider u vučjem vremenu“.

Pre ovih izbora nepodeljena podrška Aleksandru Vučiću je došla i sa Zapada i sa Istoka, i iz Moskve i Pekinga, kao i iz Vašingtona i Brisela, podsetio je Milivojević u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i objasnio da je vlast svakome od njih nešto obećala.

Šta se u međuvremenu ispodešavalo? Verovatno taj zapadni deo međunarodne zajednice nije očekivao da će Vučić baš tako na očit način pokušati da pokrade izbore u Beogradu, ukazao je Milivojević.

On smatra da za to ima više krivaca, među kojima su i oni koji su u Srbiju u proteklih desetak godina uneli stabilokratiju, što u prevodu znači Vučićevu nesmenjivost sve dok je kooperativan u stvarima važnim za Zapad.

E sad je ovo jedan brutalan prekršaj, dakle sudija ne može baš da oćuti, da ne da makar žuti karton, pa još jednu šansu, naglasio je Milivojević.

Ali, ako se prekršaj ponovi, a prekršaj bi bio insistiranje na formiranju vlasti na osnovu izbornih neregularnosti, to bi verovatno bio crveni karton, ocenio je on i predvideo da bi to, za početak, bila međunarodna istraga.

Više je nego jasno da izbori u Beogradu moraju biti ponovljeni, naglasio je Milivojević, koji smatra da je to dobra izlazna strategija za samog Vučića i njegovu vlast.

Prema njegovom tumačenju, Vučić od 1. januara pokušava da odobrovolji zapadni deo međunarodne zajednice da ga ne pritiska suviše zbog izbornih neregularnosti, tako što simbolički krčmi jedan po jedan element suvereniteta Srbije na Kosovu.

Taj igrokaz smo i ranije mogli da vidimo, ali se sada neko ovde malo preigrao, rekao je Milivojević, koji misli i da je uoči izbora postojala neka vrsta prećutnog dogovora da Vučiću ostane vlast u Srbiji, a da se opoziciji da šansa da preuzme Beograd.

Očigledno da neko taj deo dogovora nije ispoštovao, a taj neko je očigledno vlast, rekao je on i konstatovao da smo sada došli do toga da se zapravo Vučić odjedanput oseća ugroženim, jer mu se pomalno para džemper, makar u Beogradu, predočio je Milivojević.

Upitan da li to znači da zapadnoj politici stabilokratije prema vlastima u Srbiji ističe rok trajanja, on je odgovorio da verovatno da ističe, jer se poklopilo i mnogo stvari na geopolitičkom planu.

U tom kontekstu jaki čovek u Srbiji nije više u prilici, evo kad pominjemo Kosovo, da isporuči još mnogo toga što se od njega očekuje da isporuči, a što on realno ne sme da isporuči, jer bi faktički to bio njegov politički kraj, ukazao je Milivojević.

Možda i ističe vreme stabilokratije, ali nisam siguran da će biti tako brzo, dodao je on, ali je objasnio da je to paranje džempera poruka Vučiću povodom izbornih neregularnosti, pre svega u Beogradu.

„Evo šta će se desiti na sledećim izborima na nekom drugom nivou ako ne budeš ispoštovao ono što si dobio kao poruku, možda se to desi u Nišu, Novom Sadu i još 115 gradova ili opština na kojima će biti izbori ovog proleća“, protumačio je Milivojević, koji smatra da „to može da bude ta vrsta poruke“.

Upitan o fenomenu političkih preletača, on je naglasio da su promene političkih dresova ubrzane od uvođenja proprocionalnog izbornog sistema.

Preletači opšte prakse su ljudi koji politiku shvataju kao prečicu do moći, novca i sinekure, a ne kao bavljenje poslom od interesa za građane, za šta se troši upravo njihov novac, ali oni na to najčešće ne reaguju, rekao je Milivojević.

Kako je predočio, neko troši i bahati se vašim novcem, neko vašim novcem faktički krade vašu političku volju, ali ni u kritičkoj javnosti ne postoji dovoljna količina svesti da to nije dobro.

Tužilaštvima za takve stvari nisu potrebne nikakve prijave, mogla bi da reaguju samo na osnovu informacija koje su dostupne u medijima, rekao je Milivojević i podsetio na izjavu Branimira Nestorovića da je nekom njegovom odborniku ponuđeno „nešto šestocifreno“.

Od te izjave je prošlo mesec dana, ali tužilaštvo nije reagovalo, rekao je on i ocenio da mu sada postizborne neregularnosti deluju ozbiljnije od onih u izbornom procesu.

S druge strane, skoro da se ne pominju medijske neregularnosti. Mi imamo nešto malo opozicionih i slobodnih medija i 90 odsto medija koji su propagandna oružja vlasti, rekao je Milivojević, koji je fluktuaciju birača označio kao klasičan izborni inženjering.

Prema njegovim mišljenju, na taj način se krade i prekraja izborna volja građana i ne dozvoljava formiranje vlasti na osnovu njihovih opredeljenja.

Na stranu što dobar deo građana u ovih 65 gradova i opština i nije glasao za nekog konkretnog koji će rešavati lokalne probleme, već za Vučića, uveren da su to bili predsednički izbori, rekao je Milivojević.

On smatra da bi nekakva šok terapija mogla da utiče da izbori budu više u skladu sa političkom voljom birača, što bi u sadašnjoj situaciji moglo da znači da se Vučić natera, kad već neće dobrovoljno, da ponovi beogradske izbore, ako već ne želi da ih poništi.

To bi bila ozbiljna šok terapija, ali je potrebno i da opozicija, ne samo na ponovljene beogradske, već i preostale lokalne izbore, ne izlazi ako se prethodno ne dogovore izborna pravila, poručio je Milivojević.

Ukoliko opozicija prihvati da na sve te izbore ide pod istim izbornim uslovima, upozorio je Milivojević, još dugo nećemo gledati demokratiju, već pijacu. (www.fonet.rs, FoNet, Zoran Sekulić, 25.2.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=m595aPzfgxU

https://fonet.rs/tv/kvaka23/36439824/zec-u-vucjem-vremenu.html

Evo šta će biti!

 

Gost kanala Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. (Slavija info, youtube kanal, voditelj Ljubomir Stefanović, 22. 2. 2024)

https://www.youtube.com/watch?v=9cjHclNJOXs

Milivojević za Betu: Vučić sinoć ponudio šećerlemu odbornicima 'Mi-glas iz naroda'

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da ne smatra da će izlazak Branimira Nestorovića iz pokreta "Mi - glas iz naroda" (od čijih odbornika zavisi da li će biti formirana beogradska vlast) uticati na to da li će biti ponovljeni izbori u glavnom gradu.

Milivojević je za agenciju Beta rekao da izlazak Nestorovića iz "Mi - glas iz naroda", čiji je jedan od osnivača, "ne mora da ima nikakve posledice" na odluku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o tome da li će biti ponovljeni beogradski izbori, jer su "stvari otišle predaleko".

On je ocenio da je Vučić, u sinoćnjem obraćanju, "ponudio šećerlemu" odbornicima iz pokreta "Mi - glas iz naroda", da će vrlo brzo početi konsultacije za formiranje nove Vlade, što se moglo shvatiti kao ponuda grupi oko Nestorovića da će, ako podrže vladajuću većinu oko SNS u Beogradu, "dobiti još nešto".

Milivojević je kazao da je "bilo izbornih neregularnosti", na parlamentarnim i lokalnim izborima koji su održani 17. decembra prošle godine, da su to potvrdili domaći posmatrači, Evropski parlament koji je doneo rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga, a da očekuje da će za neki dan to potvrditi i izveštaj ODIHR.

"Vučiću će jedino izlazno rešenje biti ponavljanje izbora u Beogradu, da ne bi došao u situaciju da ih poništava zbog izborne krađe", ocenio je Milivojević.

Dodao je da su glasači "Mi - glas iz naroda" opoziciono, nacionalno biračko telo i da će oni glasati na eventualno ponovljenim izborima u skladu sa aktuelnim ponašanjem onih kojima su dali svoj glas, odnosno da će kazniti tu političku opciju ako odstupi od svog predizbornog programa u kojem su naglasili da neće učestvovati u vlasti niti sa koalicijom "Srbija protiv nasilja", niti sa aktuelnom SNS-SPS vlašću. (www.beta.rs, 21.2.2024)

Milivojević za Betu: Dačić, Tončev i Zagrađanin su kao 'dobar, loš i zao'

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je jedini ucenjivački kapacitet Socijalističke partije Srbije (SPS) pretnja Aleksandru Vučiću da će na gradskom nivou u Beogradu formirati vlast sa opozicijom, ukoliko stranci bude ugrožen opstanak.

Komentarišući oprečne stavove funkcionera SPS o mogućem pristupanju u Pokret za državu i narod, Milivojević je agenciji Beta kazao da su Ivica Dačić, Novica Tončev i Vladan Zagrađanin juče nastupili kao da su junaci filma "dobar, loš i zao".

"To je jedina moguća taktika na Vučićevu prisilnu ponudu da SPS postane deo pokreta po sistemu 'uzmi ili ostavi'. Stav Zagrađanina da bi ulazak socijalista u Vučićev pokret značilo odricanje od svega što su godinama gradili, je najbliži stavu biračkog tela SPS", ocenio je Milivojević.

Prema njegovim rečima, predsednik SPS Ivica Dačić neće smeti da se suprotstavi Vučićevom zahtevu.

"Trajno pristupanje Vučićevom pokretu značilo bi gašenje SPS. Dačić će biračima pokušati da relativizuje pristupanje pokretu tako što će na narednim lokalnim izborima ići u koaliciji sa SNS. Jedini kapacitet SPS-a da trguje s Vučićem je pretnja da će u Beogradu formirati vlast sa opozicijom, ali Dačić nema hrabrosti za takav potez, bez obzira na mogućnost da se njegova stranka utopi u pokret u kome će SNS biti okosnica", rekao je Milivojević.

Predsednik Izvršnog odbora SPS Vladan Zagrađanin poručio je juče da bi ulazak socijalista u Pokret za narod i državu čiji je inicijator predsednik Srbije Aleksandar Vučić značilo odricanje svega što su socijalisti gradili godinama.

"Svako eventualno presvlačenje ili utapanje u neku novu organizacionu formu značilo bi odricanje od onoga što su socijalisti izgrađivali godinama", naveo je Zagrađanin.

Predsednik SPS Ivica Dačić izjavio je da ta stranka podržava formiranje pokreta koji bi objedinjavao aktivnosti vladajuće koalicije i svih drugih patriotskih stranaka.

Funkcioner SPS Novica Tončev rekao je agenciji Beta da će odluku o eventualnom pristupanju ili nepristupanju tom pokretu doneti stranački organi.

"Prvo moramo da se upoznamo sa platformom i uslovima kako ne bismo dozvolili da se SPS utopi u taj pokret. Mi smo sa Srpskom naprednom strankom (SNS) zajedno u Vladi Srbije i logično je da uđemo u pokret, ali ne i da se utopimo", kazao je Tončev.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je pre sedam dana da je "došlo vreme za osnivanje velikog pokreta za narod i državu".

Vučić je osnivanje pokreta najavio više puta tokom 2023. godine, ali je ono više puta odlagano. (www.beta.rs, 21.4.2024)

Najduhovitije izbore dobijamo! (Cvijetin Milivojević)

(podcast Lucic inserti, youtube kanal, autor Dejan Lučić, 20.2.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=Fo7D7lilJbY

Bitka za Beograd: Vlast traži potpuni legitimitet, opozicija nove izbore (VIDEO)

Na novu gradsku vlast Beograđani će sačekati bar do 1. marta, a možda i duže. Današnja konstitutivna sednica nije održana jer nije bilo kvoruma. Tako je nastavljen period neizvesnosti; hoće li doskorašnja vlast uspeti da formira većinu ili će Beograđani ponovo na glasanje. I dok vlast ističe da već ima potrebnu većinu - ne objašnjavaju kako su do nje došli - poručuju da će dati još vremena listi koju predvodi dr Branimir Nestorović.

Da konstitutivna sednica Grada Beograda neće biti održana, bilo je jasno još pre njenog početka. Odbornici vlasti upisali su se na listu odbornika, ali se nisu pojavili u sali, dok se opozicija na listu nije upisala, ali je u salu ušla kako bi sprečila održavanje sednice. Transparentima su poručili političkim protivnicima da ih Beograd ne želi.

Prvi na listi za beogradske izbore ispred Koalicije „Srbija protiv nasilja“ ističe da je opozicija danas ostvarila još jednu pobedu.

"Ono što je važnije je da je opozicija odnela još jednu pobedu, da Beograđani znaju da je rezultat u Beogradu ukraden, da ne oslikava izbornu volju građana i da je sada želja SNS-a da još prolongira te rokove do poslednjeg dana i pokuša da napravi nekakvu prevaru, korupciju sa možda nekim odbornicima", objašnjava Veselinović.

Na spisku evidentiranih odbornika uoči konstitutivne sednice bilo je njih 60 - tako bar tvrde predstavnici vlasti i najstariji odbornik, predsedavajući Toma Fila. Uvid u spisak odbornika, međutim, nije nam omogućen, pa ostaje nejasno koji su odbornici upisani u evidenciju. Iako nisu ušli u salu i obezbedili kvorum, SNS i SPS tvrde da imaju većinu od 56 od 110 odbornika, ali da žele stabilniju većinu.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić ističe da žele potpuni legitimitet.

"Odlučili smo se da bez obzira na to što tu legalnu, a mogu da kažem slobodno i legitimnu matematičku većinu imamo , jer način na koji su se sklapale republičke i gradske vlasti u poslednjijh 20 godina kod nas daje za pravo da smo to mogli i mi da uradimo. Mi smo se odlučili da ovog puta podignemo lestvicu što se tiče legitimiteta", kaže Šapić.

Sličnu poruku poslao i je doskorašnji predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.

"Mi u ovom trenutku imamo 56 odbornika i imamo još jednog odbornika koji  bi nas podržao na tajnom glasanju, ali mi zahtevamo jedan novi stepen legitimiteta, a to je pre svega da se odbornička grupa 'Mi glas iz naroda' odluči da li hoće da bude deo vladajuće većine ili neće", kaže Nikodijević.

I dok vlast poručuje da će odbornicima sa te liste dati još vremena da razmisle, doktor Branimir Nestorović odgovara da neće u koaliciju ni sa vlašću ni sa opozicijom, da se na njihove odbornike vrši veliki pritisak, i da sa dva odbornika više nemaju kontakt.

"Tih dvoje odbornika, Aleksandar Jerković i Vesna Ilić su odmah prestali da nam se javljaju i počeli da se pojavljuju sa nekim čudnim izjavama i to je od početka delovalo kao da su u nekom dilu“.  To šta oni očekuju od nas mi to ne možemo da ispunimo, a drugo malo je i uvredljivo - ja sam rekao da mi u izbornoj noći rekao da mi nećemo podržati nikog, ne znamo zašto ljudi misle da ćemo odustati od toga, i stvara se utisak kao da mi nešto trgujemo u međuvremenu i povećavamo cenu“, kaže Nestorović.

Da li će ta dva odbornika pomoći SNS-u da obezbedi većinu, niko ne potvrđuje. Aleksandar Jerković danas nije želeo pred kameru TV Insajder.

Milivojević: Vučić mora da ponovi izbore, poništavanje bi značilo priznanje izborne krađe

Apsolutno legalna i delimično legitimna - takva je većina koju SNS, prema sopstvenim tvrdnjama, ima u glavnom gradu. To posle predsednika Srbije poručuje i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

"Insistira se sa naše strane da kažem ove politike, da to bude apsolutni legitimitet, to znači da svi oni koji bi podržali tu političku većinu, skupštinsku većinu - ne bave se matematikom i zbrajanjem broja mandata, nego da imaju jasnu političku volju i i izjavu da hoće da čine tu političku većinu, koja bi trebala da vodi grad Beograd. To je potpun legitimitet, znači kada vrlo jasno postoji izražena politička volja svih onih koji su birani i izabrani od Beograđana, da ih predstavljaju naredne 4 godine, da kažu mi činimo političku većinu zato što smo se dogovorili o ovim političkim ciljevima - pa se onda naravno navede sve ono što je važno za buduću gradsku vlast", rekao je Vučević u razgovoru za jutarnji program RTS-a.

Kako SNS i SPS koji zajedno imaju 54 od 110 mandata imaju većinu i koji odbornici im pomažu, u tome niko iz te dve stranke nije do kraja objasnio.

Takve dvosmislene poruke su po mišljenju politikologa Cvijetina Milivojevića samo izlazna strategija doskorašnje vlasti da se izbori ponove, a da se ne prizna izborna krađa.

"Priča o pravu na neki polulegitimiet je smešna nema nikakvog smisla, ili je nešto legalno ili nije, i ili je nešto legitimno ili nije. Vučić je već presudio, on shvata da nema boljeg rešenja za  njega, jer mora izbore da ponovi, a ne poništi jer bi to značilo priznavanje izborne krađe", objašnjava Milivojević.

Iz izjava predstavnika SNS-a i SPS-a se  samo nazire da za formiranje gradske vlasti računaju na dva odbornika liste “Mi glas iz naroda”, ali da žele podršku svih šest odbornika te liste, da bi, kako kažu, legitimitet bio potpun, a većina stabilna. Iako prelazak i odbornika i poslanika u drugu stranku posle izbora u Srbiji nije novost, postavlja se pitanje prekrajanja izborne volje građana.

"Te poruke ubeđivačko - preteće koje su stizale profesoru Nestoroviću i njegovoj grupi da eto imaju još dana da porazmisle, to su rekao bih vrlo opasne pretnje i to se tako ne radi u politici. Očigledno nekog malo hvata panika ovde u vrhu beogradske vlasti.  Da se ne lažemo, građani koji su svojim glasom podržali listu doktora Nestorovića, su opozicioni glasovi, tu nema glasova Srpske napredne stranke“, kaže Milivojević.

Iako se nije pojavio na sednici Skupštine grada, SNS kritikuje opoziciju što je opstruirala rad gradskog parlamenta. Tako premijerka poručuje iz Niša da ne zna kako opozicija vidi pobedu u odlaganju konstitutivne sednice jer je time, kako kaže, protraćeno vreme naroda i glavnog grada koji već mesecima vode privremeni organi. Međutim, ne objašnjava zašto doskorašnja gradska vlast nije ušla u salu i konstituisala Parlament. www.insajder.net, TV Insajder, Maja Repić, 19.2.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=JanZI7iejTU

Cvijetin Milivojević povodom Šapićeve tužbe: Moj kompliment je shvatio kao uvredu

Suđenje politikologu Cvjetinu Milivojeviću povodom tužbe gradonačelnika Aleksandra Šapića za povredu ugleda ušlo je u četvrtu godinu parničenja. Šapić se za sada samo jednom pojavio na sudu, a nijedan svedok tužene strane do sada nije prihvaćen.

Danas (ponedeljak) je održano četvrto po redu ročište povodom tužbe gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića protiv politikologa Cvijetina Milivojevića. Kako je Milivojević rekao za Danas, ovim ročištem, „ušlo se u četvrtu godinu parničenja.“

Milivojević je rekao da je od strane beogradskog gradonačelnika tužen za „povredu ugleda gospodina Šapića, kao političara, javne ličnosti i porodičnog čoveka“, a na osnovu navodne Milivojevićeve izjave da je Aleksandar Šapić ukrao diplomu.

„Ja tu glupost nikada nisam rekao, diploma nije novac pa da se ukrade,“ rekao je Milivojević i objasnio da je povod tužbe gostovanje na televiziji N1 prilikom kojeg je izjavio da „doktor Aleksandar Šapić nikada nije pokazao svoj doktorat.“

Milivojević ističe i da je Šapić nakon te emisije doneo i pokazao svoj doktorat u emisiji na N1, koja je bila toj temi i posvećena.

„Šapića strahovito nervira što ga zovem doktorom, on je očigledno povređen jer je kasnije prestao da se potpisuje kao doktor. Očigledno je moj kompliment shvatio kao uvredu“ kaže Milivojević.

Problem je, kako navodi politikolog, što se Šapić „za 4 godine pojavio samo na jednom ročištu“, dok je njegov advokat to opravdavao time da je Šapić čovek na javnoj funkciji.

„Na prethodnom ročištu, zajednički zaključak tužene strane i sudije jeste bio da bi Aleksandar Šapić trebalo da se pojavi na sledećem ročištu,“ rekao je Milivojević i dodao da za ove četiri godine „nismo stigli ni da pregledamo snimak sporne emisije, već da bi to trebalo da uradimo na sledećem zakazanom ročištu krajem marta.“

Od početka suđenja, na ovom slučaju promenile su se dve sudije, dok je sud odbio sve predložene svedoke tužene strane. „Ja sam predlagao da se kao svedok pozove tadašnji direktor N1, voditeljka emisije, pa i drugi sagovornik Dejan Vuk Stanković,“ tvrdi Milivojević i dodaje da je kao svedok odbijen i „predsednik Aleksandar Vučić koji je sam rekao da Šapić ne samo da nije završio fakultet već nije ni prošao pored srednje škole.“

„Tužilačka strana je iz sporne emisije izvukla dva i po minuta montiranog materijala iz koga se da zaključiti da je tema emisije bio gospodin Šapić, iako to nije slučaj“ izjavio je Milivojević i dodao da bi spornom izjavom trebalo da se bave stručnjaci za jezik poput profesora Vladete Jankovića, kog je takođe predlagao kao svedoka, ali bezuspešno.

Kako nam je rekao Milivojević, tužilačka strana zahteva odštetu za duševni bol od 200 000 dinara.(www.danas.rs, portal, M. Ilić, 19.2.2024)

Ja sam protiv vlasti, časna pionirska: Kako prepoznati ko je prava, a ko je lažna opozicija

Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski stoji na ulazu u Vladu Srbije, a od doktora Branimira Nestorovića zavisi Beograd. Njegovi odbornici u niskom startu čekaju odluku SNS da li se ide na nove izbore ili se ulazi u formiranje vlasti, pa će u skladu s tim i delovati. Postizborna dešavanja u Srbiji ponovo otvaraju večitu temu, ko je prava, a ko lažna opozicija i kako ih razaznati na vreme.

Lažna opozicija. Omiljeni tremin u predizbornim prepucavanjima. Uglavnom opozicije. Posle izbora vidi se ko je bio u pravu.

Međutim, stvar je mnogo ozbiljnija.

Godinama unazad, vlast iz prikrajka posmatra kako se opozicija takmiči u tome ko će dati ubedljivije izjave o tome da nikad neće sarađivati s njima. Posmatra i smeška se, zato što uglavnom mnogo pre izlaska na birališta zna ko je “pao”. Za mesto u Vladi ili nekom javnom preduzeću, za “peglanje” nekih privatnih ili poslovnih problema…

Rezultat je to da glasovi građana koji su dati opoziciji završe u rukama vlasti ili jednostavno budu “bačeni” jer ove stranke ostanu ispod cenzusa. A recimo na beogradskim izborima i ove i prošle godine prevagu odnose jedan ili dva odbornika.

Uoči decembarskih izbora i Zavetnici i koalicija “Mi, glas iz naroda” izjašnjavali su se kao opozicija.

Nakon izbora stvar se delimično promenila.

Zavetnici su na izborima doživeli debakl. Uprkos tome, predsednica ove stranke Milica Đurđević Stamenkovski dobila je javne pohvale predsednika Srbije Aleksandra Vučića uz manje, više otvoren poziv u SNS.

Sad imamo nagoveštaje da će upravo Đurđević Stamenkovski biti nova ministarka i da će verovatno preuzeti resor koji je dosad vodila Darija Kisić.

S druge strane, odbornici liste Branimira Nestorovića spominju se kao “tas na vagi” u Beogradu. Ukoliko bude bilo namere da se formira beogradska vlast. A sve su prilike da neće ni biti potrebni, jer ćemo u maju na nove izbore u Beogradu.

Sve bi to možda i bilo u redu da građani glasajući za njih nisu mislili da glasaju za opoziciju.

Dobro slušati šta političari pričaju

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da ne postoji način na koji bi se pre izbora moglo znati ko će “preleteti” u suparnički tabor.

“Građani kad glasaju, glasaju za ljude kojima veruju i za koje misle da su pošteni i neće prodati svoj glas. Ali na svakim izborima se desi da se razočaraju. Razočaran sam bio i ja nakon izbora 2022. godine kad je lista za koju sam glasao indirektno prećutala da je opozicija dobila, a vlast izgubila izbore u Beogradu”.

Što se Zavetnika i Nestorovića tiče kaže sledeće:

“Slučaj Zavetnika možda nije dobar primer jer nisu prešli cenzus. Bez njih se može, od njih ništa ne zavisi, ne odlučuju ni o čemu. Ministarsko mesto koje bi možda dobila Milica Đurđević Stamenkovski bio bi samo poklon Aleksandra Vučića kao nagrada za rasturanje desnice uoči izbora”, navodi Milivojević.

Smatra i da Branimir Nestorović za sad ostaje dosledan.

“On je nakon izbora rekao da neće ni sa SNS ni sa Srbijom protiv nasilja i prema njegovim poslednjim izjavama ostaje pri tome. Hoće li se javiti neki prebeg, verujem da postoji ta mogućnost, ali nisam siguran da postoji Vučićeva volja da ovako nasilno formira vlast u Beogradu. Posle ovakve Rezolucije Evropskog parlamenta kojom se traži međunarodna istraga izbora i Izveštaja ODIHR koji se očekuje. Zato sam uveren da neće ni koristiti Nestorovićeve poslanike, već ćemo imati nove beogradske izbore”, zaključuje Milivojević.

Na posletku, zaključak je da se birači ipak mogu voditi samo svojim osećajem, te da nema uputstva na osnovu kojeg se može prepoznati lažna opozicija.

To smatra i naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać, ali da uvek treba dobro analizirati ono što političari govore.

“Mislim da su na ovim izborima glasači uspeli na vreme da prepoznaju. Ne treba zaboraviti da su na prethodnim izborima Zavetnici i Dveri imali sedam odsto, a sad u koaliciji nisu prešli cenzus. Iako su očekivali da ova sinergija donese mnogo veći procenat. Zato mislim da su glasači prepoznali igru, naročito Zavetnika, koji su tokom predizborne kampanje slali signale da bi mogli sarađivati s vlašću i više kritikovali opoziciju, nego režim”, navodi Bursać.

Što se Nestorovića tiče, Bursać nije siguran da li je on uzeo glasove vlasti ili opozicije.

“Mislim da su za njega više glasali apstinenti. Da zaključim, nema teorijskog utemeljenja na osnovu kojeg bi se moglo reći ko je prava, a ko lažna opozicija. To se vidi tek nakon izbora. U nekim drugim demokratskim državama to bi se i moglo predvideti, kod nas ne. I to je neka naša specifičnost”, zaključuje Bursać. (www.nova.rs, portal i list Nova, Jelena Jelovac, 19.2.2024)

Wie lange ist Serbien noch die "Stabilokratie" am Balkan?

Salzburger Nachrichten

https://www.sn.at › weltpolitik

8. 2. 2024. — Wie lange ist Serbien noch die "Stabilokratie" am Balkan? von. Markus Schönherr ... So erwartet der serbische Politologe Cvijetin Milivojević ...

 

Wie lange noch ist Serbien die „Stabilokratie“ am Balkan?

Luxemburger Wort

https://www.wort.lu › wie-lang...

6. 2. 2024. — So erwartet der serbische Politologe Cvijetin Milivojević einen Kompromiss: „Die EU und die USA werden die Ergebnisse zum serbischen Parlament ...

Re-run of Belgrade Elections Offers Way-Out for Vucic – Serbian Expert

With no party or bloc likely to form a majority in the Belgrade City Assembly, repeat elections in the capital would enable Serbia's ruling party to duck embarrassing arguments about irregularities, an expert told BIRN

The constitutive session of the Belgrade City Assembly is scheduled for Monday, February 19. However, as no party will likely be able to form a government, repeat elections in the capital are expected.

“Due to the resolution of the European Parliament and other intergovernmental pressures, and more because of the fear of what will happen within the [city] government itself, [Serbian President Aleksandar] Vucic will probably go for the option of repeating the Belgrade elections,” political analyst Cvijetin Milivojevic told BIRN.

Confirmation of the mandate of city assembly councillors, the election of a president and the appointment of a secretary are foreseen at the session, the temporary governing body of the city decided in January.

Dobrica Veselinovic, from the Green-Left Front, a member of Serbia against Violence, told N1 television on Thursday that the opposition will “use all possible mechanisms that day so that the session does not take place and the Assembly is not constituted“.

Veselinovic did not disclose what opposition MPs will do, claiming they have “a good plan”.

Previously, the Serbian parliament’s sconstitutive session on February 6 was held in a tense atmosphere. After taking the oath – which opposition MPs did in the hall – the session was adjourned, without the election of a speaker and his/her deputies.

According to the official results of the December elections, in the Belgrade assembly, no party has a majority. The list of Vucic’s Serbian Progressive Party, SNS, won 49 seats and the opposition Serbia Against Violence coalition won 43. The NADA coalition won seven seats, while the Serbian Socialist Party, SPS, won five, while Branimir Nestorovic’s We – Voice of the People won six seats.

Dr Nestorovic’s support could prove vital in the formation of an administration in Belgrade.

The right-wing pulmonologist-turned-politician has insisted, however, that he will not enter a coalition with any of the main political forces, suggesting that new elections might be needed.

The opposition in January submitted a request to the Constitutional Court for the cancellation of the Belgrade elections, but the court has not ruled yet.

The European Parliament last week adopted a Resolution which called for an investigation “by respected international legal experts and institutions” into irregularities reported during and after elections. The resolution highlighted alleged irregularities in the Belgrade elections.

Although Milivojevic believes the Belgrade election will be re-run, he says the SNS’s justification for this will not be irregularities, but the impossibility of forming a government.

“Vucic will not allow himself to say ‘I will cancel the election because we stole it’, but will say, ‘I will repeat the elections because Nestorovic’s party will not support us’. That is the most elegant way out,” said Milivojevic.

In that scenario, the problem is “whether there is enough time to fix electoral irregularities, to prevent them, to edit the voters’ list and to improve the media conditions”, he added.

If the election is re-run, Milivojevic doesn’t believe the SNS will win more votes than in December.

“Nestorovic could win more votes if he remains principled and does not play on the wave of the authorities … All of his voters are absolutely opposition voters … They are probably voters who were not satisfied with the fact that the national part of the opposition did not unite,” Milivojevic said.

Milivojevic added that there are other less possible scenarios for the first session of the Belgrade Assembly.

“There is also an option to repeat what we saw in 2022 when, despite the opposition having more votes than the ruling coalition, [former Mayor and president of Temporary goverment body Aleksandar] Sapic actually buys and transforms the electoral will by buying a few councillors from opposition lists,” said Milivojevic.

The city government could also try to avoid holding a session on Monday. Milivojevic notes that Sapic scheduled the session on the same as a court hearing in a lawsuit for damages against his reputation by Milivojevic.

“The judge … scheduled the hearing based on Sapic’s lawsuit against me for February 19 … Is he intentionally obstructing his obligation to appear at the hearing … or not to hold the session?” Milivojevic pondered. (www.balkaninsight.com, portal BIRN, Katarina Baletic, 16.2.2024)

https://balkaninsight.com/2024/02/16/re-run-of-belgrade-elections-offers-way-out-for-vucic-serbian-expert/

Kapitalizovanje teorija zavere i terciranje Vučiću: Čemu služe izjave Nestorovića o masovnim ubistvima

"Stvarno je izraz besa i revolta ljudi, mislim, možda čak i većine ljudi na ono šta se događalo, što je opet jako mirisalo na neke službe raznorazne. Mislim, dva masakra u dva dana i sve ostalo što se tu događalo. To je u stvari još jedan pokušaj destabilizacije, tako da je taj pokušaj propao“. Mada je novopečeni narodni poslanik i lider stranke Mi – Glas iz naroda dr Branimir Nestorović, koji je i autor ovih redova izrečenih na nacionalnoj frekvenciji, dok ih je izgovarao nekoliko puta ponovio reč "mislim" utisak je da tu zapravo i nije bilo mnogo dedukcije. Onoga čega je, izgleda, bilo ujedno je i aktivnost u kojoj se Nestorović nabolje snalazi - širenje teorija zavere, bez zadrške i bez ikakve posledice.

Nije mu ni prvi put da se poigrava, nekada sa zdravljem građana, nekada sa širenjem panike, ali ovoga puta je ukus utoliko gorči jer se poigrao sa nezapamćenim tragedijama koje su do temelja potresle srpsko društvo. I još gore, sa bolom porodica žrtava dva nezamaćena masovna ubistva.

Ali, ovaj put specifično je i to što se njegove najnovije izjave, a pre svega one uperene protiv opozicije, praktično kao puzle uklapaju u narativ kojim se režim Aleksandra Vučića služi u trenutku kada je Srbija suočena sa otvorenim opomenama Evropske unije i Rezolucijom Evropskog parlamenta koja zahteva ispitivanje sumnji u izbornu krađu.

Perfidne poruke i kapitalizovanje teorija zavere

Univerzitetski profesor u penziji, dečji pulmolog, alergolog, a odskoro i dodatak beslovesnoj političkoj sceni Srbije Branimir Nestorović ove reči izgovorio je tek nekoliko dana nakon što je na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine 6. februara verifikovao svoj poslanički mandat. Time je praktično uspeo politički da kapitalizuje svoj dugo građeni i nimalo nesporan medijski nastup.

Malo ko zaboravlja da je Nestorović pažnju šire javnosti skrenuo kao član Kriznog štaba tokom pandemije, kada je u osvit masovnog razboljevanja o korona-virusu, koji je odneo na hiljade života u Srbiji, govorio kao o „najsmešnijem u istoriji“ koji „postoji samo na Fejsbuku“. I to je samo bio uvod u njegove opasne i perfide priče o povezanosti plavih i zelenih očiju i Marsa, o Teslinoj brzoj pošti kroz vreme i prostor, srpskom Majdanu, i konačno o uticaju "službi" na Srbiju. I ne, nije ga to koštalo. Naprotiv! Uloga kolovođe ovakvog načina razmišljanja u Srbiji, dovela da je direktno u insitucije sistema.

Možda je i ublažavanje reći da opasnost slanja ovakvih političkih poruka nije mala. Dok u Srbiji zdravstvena situacija ponovo postaje alarmantna, zbog širenja velikog kašlja i morbila, Nestorović i ekipa su upravo oni od kojih se može očekivati da reletivizuju ili ponude neko banalnije objašnjenje za sve ove kompleksne fenomene. A šta je to nego parfida zloupotreba zarad lične koristi.

Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju kaže za NIN da Nestorović ima neki određeni stil kada priča u javnosti, ali upozorava da je razlika između njegovog izlaganja u javnosti kao analitičara i sada ogromna. Njegova reč je dobila na težini od nekoliko stotina hiljada ljudi, ističe Bursać i dodaje i da za ove prostore nije preterano čudno da ovakva politička figura nađe neku svoju publiku.

"On priča neke priče, nekome su one zanimljive, drugima šokantne, neproverene naravno u dosta slučajeva. Ali imaju neko plodno tle velikom broju birača koji je generalno nepoverljiv prema institucijama, političkim elitima, naučnim elitama i tako dalje. Generalno svemu. To nije ništa neobično za društvo poput našeg. Kroz šta smo sve prošli u prethodnih 30 godina, normalno je da postoji neki procenat građana koji ne veruje više ni u kakvu ni državnu ni međunarodnu instituciju", kaže Bursać.

I politički analitičar Cvijetin Milivojević za NIN navodi da je svaka izgovorena reč u etru svakako opasna, ali i podaseća da postoje javne ličnosti koje su izgovarale opasne stvari, a da su sada u državnom vrhu, "i nikom-ništa".

"Nikom ništa", a Nestoroviću mandati u republičkom i gradskom parlamentu. Kapitalizovanje teorija zavere svakako nije nepoznato ni van granica Srbije. Bursać, međutim, smatra da broj teoretičara zavere kod nas ipak nije alarmantan i da su one tu zbog naše medijske kulture, koja juri za senzacionalizmima.

"Ja nisam siguran da mi imamo drastično veći broj u odnosu na ostale zemlje i društva. Samo je pitanje da li kod nas više ulazi u neki medijski mejnstrim, zbog medijske kulture kod nas koja je kakva jeste, često u potrazi za nekim senzacionalizmima. To što Nestorović priča veliko je pitanje da li on priča zato što stvarno veruje u to, jel to neka anegdota ili je pak to neka politička strategija", kaže Bursać.

Terciranje Vučiću

A ta strategija sada najviše lici na terciranje vlasti i Aleksandru Vučiću. O tome možda najbolje svedoči trenutak koji je Nestorović odobrao da još jednom napadne opoziciju za proteste koji su eskalirali zbog sumnji u izbornu krađu, koje su našle svoj put do Rezolucije EP. U Rezoluciji od Srbije evropski poslanici traže međunarodnu istragu koja bi trebalo da ispita sumnjive okolnosti decembarskih izbora, pre svega u Beogradu, uz pretnju suspendovanjem evropskih fondova koje Srbija koristi.

Govoriti da je deo opozicije "ukrao proteste protiv nasilja", a demonstracije nazivati "bednim" sa "dve-tri hiljade ljudi" savršeno se uklapa u Vučićeve poruke o "sramoti opozicije" i izdajnicima ili, kako je to sam sročio: "Rezolucije dođu i prođu, ali će sramota njihova biti večna jer se to ne radi protiv svoje zemlje".

"Svidelo mi se što policija ih nije razjurila. Da su ih razjurili, bilo bi policijska brutalnost, a ovako se pokazalo da ih u stvari nema mnogo i da je to smešno. To je jedna strašna manipulacija bila i ja mislim lično da je njihova snaga mala. Mi treba sad da se konsolidujemo svi u odbrani", rekao je izdađu ostalog Nestorović, konstatujući da su predstavnici opozicije, razočarani zbog izbornog neuspeha, odlučili da naprave haos, nakon čega je usledila rezolucija Evropskog parlamenta.

"Smisao te rezolucije je isključivo da pokaže da smo mi nacija gde se izbori kradu... Ja stvarno mislim da ne sme da se dozvoli međunarodna istraga. Ako drugi na tvojoj teritoriji radi istragu, ti nisi suverena država", tercirao je Nestorović.

Paradoks je, međutim, u tome što je Nestorović glasove na izborma, ipak, osvojio apelujući na glasače koji su  generalno opozicionog stava prema vlastima, a takva mu je bila i predizborna kampanja.

"Činjenica je da su oni kritikovali vlast, doduše sa neke nacionalne distance. To je na neki način njih relaksiralo od napada vlasti na sve stranke desnice tokom izborne kampanje. Njih su poštedeli, tako da dobar deo građana koji nije hteo da glasa za Vučića ili Dačića, a ceni nacionalne vrednosti, odlučivao se za stranku Mi Glas iz naroda. Ja za razliku od nekih drugih analitičara tvrdim da su to apsolutno sve opozicioni glasovi. Da li su glasači pogrešili, time što su svoj glas dali Nestoroviću, a ne nekoj drugoj opozicionoj listi, to ne znam. To je njihova stvar. Oni nisu glasali da Nestorović uđe u koaliciju sa Dačićem i Vučićem", kaže Milivojević za NIN.

Slučaj Nestorovića teži da još jednom potvrdi ono što i nije nepoznato - glasači i ljudi za koje glasaju ne moraju se uvek poklapati. Bursać navodi i da je pitanje u kom nivou Nestorović ima saradnju sa SNS-om.

"Pitanje je da li on svesno ulazi u taj narativ ili je već ušao toliko duboko da sada nema nazad", rekao je Bursać za NIN. (ww.nin.co.rs, portal, Filip Đorđević, 14.2.2024)

Hitno - Cvijetin Milivojević otkrio: O Vučićevom dogovoru sa Zapadom u vezi sa Kosovom i kako je ...

 Хитно – Цвијетин Миливојевић открио: О Вучићевом договору са Западом

Гост емисије "Интервју" коју, у продукцији медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, води и уређује Дејан Петар Златановић, био је политиколог и новинар, Цвијетин Миливојевић.

Тема интервјуа је била како договори Александра Вучића са Западом у вези јужне српске покрајине, Косова и Метохије, тако и ћутање и јалов отпор највећег дела опозиције због издаје КиМ од стране владајућег режима у Србији.

А шта је још Миливојевић рекао у вези крађе избора од стране Александра Вучића и одласка прозападне опозиције у ЕУ парламент због тога, као и о томе како Влада Србије узима масовно кредите за које јавност нема увида како се троше, и које ће враћати за пар деценија наредне генерације, погледајте у видео прилогу, па о свему донесите свој ваљани суд. (www.srbin.info, SRBIN info – TV kanal Centar, voditelj Dejan Petar Zlatanović, 13.2.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=c6BuRhozVe4

PRELETAČI I SPAVAČI "SNS i SPS već sada imaju većinu, ali neće formirati vlast": Ko su ljudi koji odlučuju o vlasti u Beogradu

Ako vladajuća koalicija SNS-SPS nađe još dva potrebna odbornika sa drugih lista kako bi formirala većinu u gradskoj skupštini i sačuvala vlast u Beogradu da li to znači da su joj se priklonila dva "preletača" ili "spavača"? Analitičari ocenjuju da bi se u svakom slučaju radilo o prekrajanju izborne volje građana i da su jedini racionalan izlaz iz novonastale situacije ponovljeni izbori u prestonici.

Na konstitutivnoj sednici skupštine u Beogradu trebalo bi definitivno da se vidi da li će bilo ko imati potrebnu većinu za formiranje vlasti. Ta većina iznosi 56 od ukupno 110 odbornika što znači da vladajućoj koaliciji SNS-SPS koja je na beogradskim izborima osvojila 54 mandata nedostaju dva odbornika.

Nakon raskola u pokretu "Mi, glas iz naroda" Branimira Nestorovića čaršija uveliko bruji da vladajuća koalicija ima većinu u gradskoj skupštini aludirajući, pre svega, na Aleksandra Jerkovića, nosioca beogradske liste Nestorovićevog pokreta koji se odmetnuo nakon izbora.

Nakon prošlih izbora "spavač" bio iz POKS-a?

Ukoliko, zaista, SNS i SPS nađu među odbornicima sa tuđih lista glasove neophodne za većinu u skupštini to bilo drugi put da vladajuća koalicija na takav način ostaje na vlasti. Slično se dogodilo i nakon beogradskih izbora u proleće 2022. godine kada je je odbornik POKS-a Vuk Stanić na konstitutivnoj sednici podržao vlast SNS I SPS-a u Beogradu zbog čega je odmah isključen iz pokreta.

Ako imamo u vidu da odbornici praktično menjaju tabor i pre konstitutivne sednice postavlja se pitanje da li se radi o "preletačima" ili "spavačima" jer praktično nisu ni dočekali nastup svoje liste u parlamentu da bi imali razloga da odmah naprave tako radikalan korak i priklone se "tuđem jatu"?

Teorijski, "preletači" su poslanici ili odbornici koji tokom jednog saziva parlamenta napuste svoju listu nezadovoljni njenom politikom i priđu drugom poslaničkom ili odborničkom klubu.

S druge strane, spavačima bi mogli da se smatraju političari koji su godinama manje ili više aktivni u stranci da bi u jednom trenutku iz oportunističkih razloga koji se ne mogu politički objasniti, pokazali svoje "pravo lice" i prešli u svoju "prirodnu stranku".

Milivojević: Postizborni inženjering

Cvijetin Milivojević, politikolog, smatra da će ukoliko dođe do formiranja vlasti u Beogradu biti to "klasičan postizborni inženjering".

- Ljudi koji nisu glasali za SNS i SPS su opoziciono orijentisani. Čak i oni koji su glasali za Nestorovićev pokret učinili su to jer su verovali da na taj način podržavaju nacionalno orijentisanu opoziciju. Ako bi neko od odbornika sa tih opozicionih lista prišao vlasti to ne bi bilo ništa drugo do prekrajanje izborne volje - ocenjuje Milivojević.

Kako kaže, zbog toga nije bitno da li ćemo takve odbornike zvati "preletačima" ili "spavačima".

- Put za razrešenje ove situacije su ponovljeni izbori i to je u interesu i vlasti i opozicije, ali i svih građana. Na taj način bi se, s jedne strane, izbegla bruka da se sprovodi međunarodna istraga na našoj teritoriji, ali i ogromni problemi za naš politički sistem jer bi to bilo drugi put zaredom da neko ko nije osvojio većinu mandata u skupštini formira vlast - analizira Milivojević.

Parun: SNS i SPS već sada imaju većinu, ali neće formirati vlast

S druge strane, Nikola Parun, politikolog, smatra da vladajuća koalicija već ima većinu u skupštini, ali da, ipak, neće formirati vlast u Beogradu.

- Mislim da su SNS i SPS već našli dvojicu preletača ili spavača. Vidljivo je da Nestorović podržava u svakom javnom nastupu vlast iako je formalno neće podržati. Međutim, iznenadio bih se ako bi SNS i SPS formirali u vlast u Beogradu. Mislim da neće to učiniti, pre svega, zbog međunarodne reakcije pošto je Evropski parlament tražio međunarodnu istragu o izborima - navodi Parun za "Blic".

Kako kaže, za SNS bi bio jeftiniji potez da ide na ponavljanje izbora nego da formira vlast u prestonici.

- SNS teško može da dobije manje glasova u odnosu na prethodne izbore dok opozicija može da osvoji manje glasova. Iz Evropske unije posle dužeg vremena imamo prvi put ovakvu reakciju na izborne neregularnosti u Srbiji i zato mislim da su jedino rešenje za novonastalu situaciju ponovljeni izbori - zaključuje Parun.

Ko je osvojio koliko mandata na izborima u Beogradu

SNS - 49 mandata

"Srbija protiv nasilja" - 43

Koalicija NADA - 7

"Mi - Glas iz naroda" - 6

SPS – 5 (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 13.2.2.24)