Mogu li protesti i blokade zbog Kosova dostići masovnost onih ekoloških?

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da će različiti faktori uticati na masovnost protesta desno orijentisanih opozicionih grupacija koje se protive evropskom predlogu za Kosovo, a među njima navodi i da li će predsednik Srbije Aleksandar Vučić povući ishitren, nervozan potez koji bi građane motivisao da jasno iskažu svoj stav i izađu na proteste.

Podsetimo da su predstavnici više desno orijentisanih opcija okupljenih u grupaciju, neformalnu nazvanu, “državotvorna opozicija” – Nova Demokratska stranka Srbije, Pokret obnove Kraljevine Srbije, Srpska stranka Zavetnici, Srpski pokret Dveri, nakon održanog protesta 17. marta i, potom, blokade beogradske Takovske ulice kod zgrade Radio-televizije Srbije, za 24. mart najavili blokade širom Srbije.

Time su ove konzervativne i nacionalističke opcije krenule putem onih koji dolaze sa suprotne strane ideološkog spektra, s obzirom da su blokade u političkom životu Srbije uspešno “patentirale” opcije koje su, sem tima Kreni-Promeni, levičarski, tačnije zeleno-levo orijentisane, tada povodom protivljenja projektu RioTinto.

Razlika je u tome što oni koji se protive predlogu EU za Kosovo neće poput „zelenih“ blokirati saobraćajnice, već, kako su najavili iz ovog konzervativnog bloka, sve opštinske i gradske uprave širom Srbije.

– Zahtevi koje su predstavnici “državotvorne opozicije” ispostavili nisu zahtevi koji karakterišu isključivo desničarske stranke. U ideološkom smislu to su zahtevi koje ispostavljaju najgrađanskije stranke u Francuskoj i Nemačkoj. Zahtevi koji se tiču ekologije na jednoj strani ili zaštite teritorijalnog integriteta na drugoj se ne smatraju ideološki levim ili desnim, to su građanski zahtevi, smatra Milivojević.

Kaže da su ekološke proteste vodile organizacije koje se danas kolokvijalno nazivaju “levim”, a kao ključ uspeha vidi to što su pogodili temu koja je životna, za koju je zainteresovana većina građana nezavisno od ideološkog opredeljenja.

– Kada govorimo o tim ekološkim protestima ne zaboravite šta je na kraju sednice o izveštaju Kancelarije za KiM izrekao Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik levičarske opcije. Rekao je Vučiću da kuca na otvorena vrata jer u Skupštini nema onog ko je za nezavisnost Kosova i stolicu u UN. Možda Ćuta nije do kraja u pravu, možda ima nekoliko takvih poslanika. Čak i najveći deo poslanika koji pripadaju toj levoj grupaciji se zalažu za nedeljivost teritorije Republike Srbije. U tom smislu možda nije dobro što su inicijatori ovih protesta te proteste prisvojili za sebe. Protesti sa takvim zahtevima su protesti na kojima bi bez problema trebalo da budu i organizacije koje su inicirale ekološke proteste, čak i kao organizatori. Tako bi protesti bili masovniji, ne bi imali žig tih nekoliko partija koje se ovde kolokvijalno nazivaju desničarskim, kaže Milivojević.

Proteste koji organizuju NADA (Novi DSS-POKS), Dveri, Zavetnici i Pokret za odbranu Kosova i Metohije, ovaj politikolog naziva preventivnim.

– Mi ne možemo apriori reći ni da je Vučić prihvatio ili nije prihvatio sporazum, tumačenja su razna, kaže Milivojević.

Naš sagovornik smatra da su blokade saobraćajnica efikasnije, iz razloga što je dosta ljudi na saobraćajnice upućeno.

– Zahtevi sa blokada saobraćajnica se najbolje čuju kod Vučića. Ali takve blokade stvaraju odijum kod običnih građana koji gunđaju jer moraju da stigne na neko odredište. Blokada institucija je građanima simpatičnija, ne onemogućava građane da žive svoj život, već smetaju političarima koji u tim institucijama sede. Ali efikasniji su svakako protesti koji zatvaraju infrastrukturne tačke, kaže naš sagovornik.

Napominje da “ovo nije vreme mitinga”, te da mlade generacije nisu ni navikle preterano da izlaze na proteste.

– Mislim da je protest prošlog petka bio jedan od najmasovnijih proteklih pola decenije, bio je miran i slane su političke poruke. Ne znam šta organizatori planiraju, ali je dobro da se čuje glas negodovanja protiv činjenice da je predsednik Vučić, ja opet neću da kažem da li je nešto prihvatio ili ne, to ne znamo dok nam on ne kaže, ali je činjenica da je uzurpirao ono što mu ne pripada. Samodržac koji se kao predsednik Republike sa osam ustavnih nadležnosti odlučuje o svemu, kao da je sve – od patrijarha do predsednika Skupštine, kaže Milivojević.

Kao cilj blokada “državotvorne opozicije” vidi “osvešćivanje građana koji se informišu isključivo preko ružičanstvenih televizija”. Smatra da te blokade imaju i edukativni i informativni karakter za građane koji, navodi, 11 godina retko čuju istinu.

Govoreći o mogućem omasovljivanju ovog fronta kaže da na to utiču i stranačke sujete i razlika, kao i plediranja na deo biračkog tela. Deo biračkog tela Aleksandra Vučića se od njega odmiče, kaže Milivojević i dodaje da je za očekivati da se to desi i sa biračkim telom Socijalističke partije Srbije, te da to predstavlja potencijalni rezervoar za stranke koje se protive evropskom predlogu za Kosovo.

– Takođe omasovljenje zavisi i od toga hoće li Vučić biti nervozan i napraviti ishitren potez tipičan za radikala, kao što je hapšenje Dejana Zlatanovića, vraćanje verbalnog delikta, suđenje jednom čoveku da je invalid da je pokrenuo nerede kako bi srušio vlast. Ako bude napravio još neki takav ishitren potez onda će se protesti omasoviti. Ako bude puštao lagano da oni teku sami od sebe, ljudi će se zamoriti, protesti će, kao protesti 1od5miliona koji su krenuli zbog prebijanja Borka Stefanovića, odumreti sami od sebe, navodi on.

Takođe, napominje, bitno je kako će na dalje teći razgovori o Kosovu, odnosno kako će postupiti Beograd i Priština, za koje naš sagovornik kaže da slično postupaju – računajući na strategiju kupovine vremena, čak i raspisivanjem vanrednih izbora.

– Osnova da bi protest bio masovan je konkretno, ne ova teorijska priča da li je Vučić potpisao ili ne, već opipljiva stvar koja će da građane da motiviše da iskažu stav, navodi Milivojević. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 22.3.2023)

Formiranje zajednice srpskih opština je samo mamac za Srbiju

Cvijetin Milivojević, izjava: 6.50 sec – 10.15 sec (www.nova.rs, TV Nova S, emisija „Među nama“, novinar Đuro Svilar, 21.3.2023)

https://nova.rs/emisije/protic-formiranje-zajednice-srpskih-opstina-je-samo-mamac-za-srbiju/

„Ваздух трепти као да небо гори. Спрема се олуја.“

Откако је, крајем прошлог лета, почео да замајава грађане земље чији је председник будалаштинама типа да му је (протоколарни) „четам хаус“ модел „конспиративности“ дијалога о будућности Косова битнији од Устава земље на чијем је челу и у коме пише да је Косово неотуђиви део Србије, па све до тренутка када је, 27. вељаче, у „строгој конспирацији“ прихватио да прихвати нешто што, по његовој тврдњи, није ни постојало сем у „нон пејпр“ варијанти – Врховник наш насушни стално ми се намеће као споредни главни јунак „Конспирологије“ Александра Дугина. И ту, најискреније, не мислим на силне унутрашње уроте које се, свако мало, против нашег првог конспиролога, предупреде или, макар, медијски, већ у корену, ефикасно затру. Овде је реч о Врховниковој, гледе Косова, комуникацији лозинкама, баш као у, Кинезима наjомиљенијем, југословенском филму „Валтер брани Сарајево“, из кога сам позајмио насловну реплику.

Можда баш зато, Србија данас све ми више личи на ону нашу краљевину из времена „младобосанца“, па „црнорукаша“, па совјетског, такорећи, Џејмса Бонда, светског а нашег, Мустафе Голубића.

Дефинишући конспирологију (у истоименој књизи), као „науку о заверама, тајним друштвима и окултном рату“, Александар Дугин је, још 1993. године, разликовао појединачне „завере“ и људе, „конспирологе“ индивидуалце, „теоретичаре завере“ (данашњим језиком казано, разни „равноплочаши“, „антиваксери“ итд), од „глобалних“, односно „завера светских размера“ које чине основу конспирологије као научне или паранаучне дисциплине.

Почетни аксиом конспирологије представља, наиме, идеја о постојању тајног друштва, чији чланови теже да покоре цео свет и створе потпуно нови поредак у којем ће они заузимати кључне позиције и апсолутно господарити светом. Схематски, то би могло да изгледа овако: у центру „завере“ налазе се људи; ти људи су скривени велом тајне; ти су људи принципијелно дефектни у самој својој основи; циљ „завере“ је стварање „антиреалности“ која одговара „антинормалности“ самих завереника; негативни циљ „завере“ је уништење „природног“, „нормалног“ поретка ствари који представља „сметњу“ и „препреку“ (или барем подјармљивање и потчињавање „нормалне“ реалности)...

Дакле, Дугин је, пре три пуна десетлећа (Јељциново доба Русије, на крхотинама тек распале совјетске империје), тврдио да мондијалистички покрет тежи да свим земљама света наметне један исти социјално-политички образац друштвеног уређења који ће бити копија америчког модела и у којем ће све националне, територијалне и културне особености држава и нација бити укинуте, као што је то историјски већ остварено у случају америчких држава. Идеолошки модел мондијализма јесте посткапитализам, посебни „Нови светски поредак“ (др Владимир Илић ће, 20 година доцније, писати већ о медијском „Поретку Новог света“), заснован на доминацији технократске елите и тоталној контроли природних и социјалних процеса. Дакле, Дугин, не заборавимо то, још 1993, пише да мондијалисти нарочито предлажу да се од магнетне картице, која је већ тада у већини европских земаља служила као основни финансијски документ личности, начини некава „протеза Ја“. (Термин је сковао познати мондијалист Жак Атали, Митеранов саветник и претендент на положај председника Европске банке после уједињења Европе 1992.) А то, даље, подразумева „укидање и законску забрану свих квалитативних карактеристика које су до данашњег дана одређивале човекову личност – укидање и забрану националне, државне и политичке припадности, све до потпуне нумерације и изједначавања човека са обичним редним бројем“.

Лорд (Едвард Фредерик Ленгли) Расел је, као британски краљевски војник, адвокат, историчар и писац, био део правног тима који је привео правди немачке нацистичке злочинце, а потом „из прве руке“, 1954, објавио „Под бичем кукастог крста“ (поднаслов: „ратне тајне Нирнбершког процеса“), књигу сведочења о геноциду, холокаусту и погрому Трећег Рајха над десетинама милиона људи и неколико народа. Расел, у том сензационалном штиву, бележи, поред осталог, и да је „у мају 1941, Хитлер, на састанку са својим генералима, образлажући стратегију „Drang nach Osten”, изрекао и следећу реченицу: „Рат против Русије не може се водити по законима части. То ће бити борба идеологија и раса.“

Руска агресија на Украјину данас је богомдан лајт-мотив да се, у Србији, свако искакање из преовлађујућег антируског тона „Хора бечких дечака“ у политичком мејнстриму, бележи као „опасни малигни руски утицај“.

Ове догме држе се, по вертикали и хоризонтали, у своме наративу, не само трендсетерски укрофили (исправније: зеленскољуби) и русомрсци по опредељењу или по професији (прецизније: еврољуби), већ и приличан део власти, па зато све што се не уклапа у ову агенду, сви који се не слажу са „НАТО Божјом заповешћу“ да је Русија једино зло, бивају анатемисани као ово или оно.

У тексту „Тиранија оксиморонштине колективног Запада“ који сам, на блогу cvijetinmilivojevic.blogspot.com, објавио 21.11.2022, бавио сам се, у то време, али и данас, најактуелнијим примерима оксиморонштине у међународном праву и међународним односима, са последицама за све нас овде и одавде.

Па, да подсетим: оксиморон је посебна врста антитезе или парадокса који се духовито дефинише као „оштроумна будалаштина“, односно стилска „фигура мисли“ која описује ирационална стања и у којој „мртвац“ може да буде „жив“, „будала – мудра“, а „хуља  света“!

У међувремену, намножило се и, на дневном нивоу, умножава се толико оксиморона, апсурда и парадокса, не само у међународном, него и нашем унутрашњем јавном дискурсу, да све прети да прерасте у нову глобалистичку епидемију.

Без пардона се, и овде и преко, за оно што је у стварности само „колективни НАТО запад“, користи, ни мање ни више него, хипербола  - а она је, као што сваки основац зна, стилска фигура у којој се свесно претерује ради нагласка или појачавања ефекта - „свет“ или „међународна заједница“, иако је тај „остатак света“ многоструко бројнији по становништву и неколико пута територијално пространији!?

Или, пазите сад, овај оксиморон: Бивши министар спољних послова Словачке (Мирослав Лајчак) која не признаје Косово, у униформи ЕУ бирократе - посредника, захтева од Србије да се одрекне Косова,  а Каталонац, осведочени борац против отцепљења Каталоније од Шпаније, бивши министар дипломатије Краљевине Шпаније (Жозеп Борељ), земље која не признаје Косово, у одори високог званичника ЕУ, притиска Србију да то Косово третира као независну државу и равноправног суседа!

Пре тачно две деценије, Американци и њихови британски савезници отпочели су, како су то они еуфемистички назвали, „инвазију“ (у збиљи: агресију) на Ирак, с циљем насилног свргавања ирачког руководства, уз образложење да председник Садам Хусеин поседује и спрема се, наводно, да употреби оружје за масовно уништење, као и да је његов режим био саучесник у нападима Ал-Каиде на САД, 2001. године.  

(Е, да подсетим на одређење израза „еуфемизам“:  то би било ублажавање, означавање зле ствари блажом речи, тј. стилска фигура која, такође, припада фигурама мисли, а којом се неки израз који има неугодну, застрашујућу или вулгарну конотацију замењује другим блажим, пријатнијим и, по значењу, блиском замењеном изразу, а понекад и супротном.)

Дакле, био је то лажни изговор, јер су се обе тврдње показале неистинитим. Прво, амбасадор Саудијске Арабије (америчког савезника на Блиском истоку!) принц Бандар бин Султан је, седам дана после напада на „куле близанкиње“, посетио америчког председника Џорџа Буша Јуниора и саопштио му да Ријад не само да „нема доказа о било каквој сарадњи Осаме бин Ладена и Ирака, него историја говори да су они били противници“. На крају, Пентагон је то и сам признао у студији коју је, објавио пре четири године, и у којој се каже да је „само један победник изашао из година грађанског рата и побуне који су уследили након америчке инвазије и окупације Ирака, а то је Иран“!

Колико је наш Врховник добар ђак својих западних пропагандних „коуча“ (нпр. једног од команданата НАТО агресије на Србију, Тонија Блера!), доказују и само неке од његових дневних замена теза у циљу слуђивања грађанства.

Усред кампање скривања од грађана да је, вадећи се на стратегију „куповине времена“, ипак, апропо одрицања од Косова, прихватио много штошта што тврди да није прихватио, председник Србије који је, и даље, противно члану 115 Устава, истовремено и председник Српске напредне странке, одлучио је да прави још нешто што личи на политички субјект, а вика се, ни мање ни више, него „Народни покрет за државу“?! Или, „за одбрану државе“. Илити: „Србија сања и снове остварује“.

Што имплицира да, ако којим случајем, нисте унутра, „у покрету“, може да значи да ви нисте за одбрану своје државе, односно за Србију као државу, па је логично да се упитате да ли сте ви, заправо, издајници Србије?

Е, сад, за какву државу, коју државу, да ли за државу по Уставу, „од Хоргоша до Драгаша“ или само до „административне линије са КиМ“, тј. „до Мердара“ – одговор на ту загонетку „Покрет“ не нуди.

Још горе је што је тај „покрет пристојних и нормалних људи“ (непристојни и ненормални су, вероватно, они што се не учлане у то), што му је био радни наслов, замишљен као покрет за давање бланко подршке Врховнику, односно самодршцу за било шта да он, о било чему, а поготово о будућности Косова, да одлучи...

Кад наш некадашњи врли радикал и ратни хушкач, данас самозвани Врховник све Србије и Србаља, забринуто подигне веђе због „јачања десно оријентисаних партија“, он их таргетује као некакав, искључиво негативни тег или опасност, у његовој „лавовској борби“ (цитат: почивши патријарх Иринеј)  за Косово и Метохију, иако би се, управо због залагања за територијалну целовитост и државни интегритет земље, свугде на Западу, овакве странке сматрале најграђанскијим и најпатриотскијим конзервативним политичким субјектима. А самом председнику Србије, ако му је неодрицање од Косова изистински приоритет, би, ваљда, баш овакве политичке опције требало да буду оне од којих би, најпре, затражио подршку?

Кад Врховникове евет-ефендије, са екрана националних ТВ фреквенција, сложно ускликну „не можемо да нерешен косовски проблем остављамо нашој деци“, „хајде да га се отарасимо сад и одмах“, логично би било упитати их - а зашто онда тој „својој деци“ ова власт оставља огромне дугове које ће, не годинама већ деценијама, враћати генерације наших потомака? Замислите када би се претходном логиком руководио српски домаћин, па рекао, хајде да ја распродам земљу, кућу, стан, да не остављам тај „проблем“ својој деци и унуцима, јер ко зна да ли ће они који дођу иза мене умети да раскрчме оно што смо стварали моји преци и ја?!

Вучићева тзв. проевропска, углавном антируска и зеленскофилна, опозиција у Србији, послушно прати наратив и агенду својих НАТО ментора, па једнако као што то њени патрони чине у својим земљама, она то дела овде, те свакога ко позове на мир у Украјини – обележи као (про)руског човека.

У оптицају је још неколико опасних замена теза проНАТО опозиције, али и дела владајуће коалиције у Србији.

Рецимо, ко сматра да је чак и „замрзнути конфликт“ боље решење за КиМ од „сечења преко колена“  према немачко-француско-америчком шниту, томе бива импутирано да је за рат!

Ко је за очување Космета са највећим могућим степеном аутономије, у оквиру уставног и државног поретка Србије, тај је, такође, за рат, а онај ко је за капитулацију, мазохистичко одустајање од Косова, тај је Европљанин, пацифиста и визионар.

А на питање да ли би и, евентуално увођење санкција Русији, за који све гласније навија и део Врховниковог окружења, значило улазак у, за сада, прокси рат против Русије, а на страни НАТО-а, упркос прокламованој војној неутралности – мук.

Намеће се некаква мантра о „признавању реалности“ на Косову. Као, Србија је изгубила право на Косово јер је поражена у рату, тамо је Србија „починила геноцид“, „косовски Албанци не желе да живе у Србији“, „на Косову је америчка НАТО база“ и томе слично. Па: „Устав из 2006 није уважио политичку реалност да је Србија изгубила Косово“... „треба да се уважи реалност да, по Уставу Косова, не може да се формира ЗСО“... „

Противаргументи су непожељни чак и у медијима под контролом овдашњег,  прокламовано „просрпског“, режима. Нико не поставља питање откуд сада седма држава на простору СФРЈ, када се бивша нам домовина распала по рецепту (европске) Бадинтерове комисије, по шавовима унутрашњих републичких граница, и по ком се то међународном праву, 16 година касније, појављује и некаква седма држава? Ординарна је неистина да је Србија изгубила рат са некаквом „Ослободилачком војском Косова“, јер, ако је и поражена, онда су је „победили“ агресори из САД, Немачке, Француске и остатка НАТО-а, после чега су тај део Србије исти ти агресори и окупирали.

Парадоксално је и то да Србија подржава територијални интегритет Украјине, а ЕУ и САД који оружјем брану ту земљу, као што вербално одлучно подржавају територијалну целовитост БиХ, не подржавају и територијални интегритет Србије!?

Еврофанатици немају одговор ни на питање зашто се то нити једна од 28 земаља није, пре уласка у ЕУ, одрекла ни педља своје територије, а једино се за Србију то тражи као услов свих услова.

Уместо тога, они, по пропагандној матрици „производње сагласности“, подмећу немачки тас на ваги: на једној страни аугментатив (беспризорна увећаница), тј. немачке инвестиције вредне, тврде, неколико стотина милиона нечега, док на другом тасу имовину државе, Цркве и грађана Србије на КиМ, вредну стотина и стотина милијарди нечега, „мере“ као апсолутни деминутив (умањеница).

И питање свих питања: Зашто преговарамо само с једним делом западног дела међународне заједнице и то управо са три земље које су извршиле агресију на Србију, признале Косово и ментори су косовске независности?! Зашто није укључена Шпанија? Зашто нису укључене земље које представљају три и по милијарде људи, Русија, Кина, Индија, земље БРИКС-а, већ само и искључиво они који су 1999. били агресори, а данас у окупатори и ментори „Републике Косово“?!

Доказ више да је „колективном Западу“, једино битанн његов приоритет, „испорука“ Косова коју очекује од нашег Врховника – јесте у томе да он овде подржава стабилократију и самодршца, односно принцип несмењивости власти, а да га уопште не занима стање демократије, људских и грађанских права, владавина права, слобода медија, збора и говора...

Упали смо у замку да, ако нам бриселски и вашингтонски трећепозивци „гарантују“ некакав провизоријум од „Заједнице српских општина“, договорен и потписан, иначе, још пре 10 година, онда заузврат морамо да прихватимо америчко-немачко-француски план којим се Србија мири са независношћу Косова! Зар је компромис између премабуле Устава Републике Србије у коме стоји да је КиМ део Србије и става Приштине да је Косово независна држава – зар је тај компромис који нуди „колективни запад“ – то да је Косово независна држава?!

Нови оксиморон изрекао је амерички велепосланик у Београду Кристофер Хил: „Србија је (пазите сад: „Србија је...“) у Охриду прихватила своју европску будућност и јасан план како да до ње стигне – одлука је захтевала мудрост, интегритет и храброст.“ Како то „Ујка Сем“, с оне стране Океана, обећава Србији, не америчку него европску, будућност? И која је то Србија нешто прихватила: ко је та Србија, уважена Екселенцијо -  председник Републике који шест година крши Устав, а има само осам церемонијалних надлежности и нити једна му не даје мандат да се одриче 15 одсто државне територије?

После Охрида, наш Врховник је више него јасно објаснио зашто није потписао ништа и зашто ништа неће потписати (ово „ зато што има неподношпљив бол у десној руци, а десном потписује, а тај бол ће се наставити наредне четири године“); зашто није прихватио чак ни оно што је прихватио и зашто неће имплементирати ништа од онога што није прихватио, тј. што је прихватио да прихвати ако прихвати и зашто ће имплементирати само оно што он мисли да је прихватио, ако је прихватио?! Тј. он инсистира да није ништа потписао, нити је прихватио све, како то тврде европски званичници, тако да, ипак, неће имплементирати све што је предвиђено споразумом који није потписан, а можда је прихваћено.

Или је, пак, ипак било овако: „Ми ћемо да имплементирамо највећи део ствари, али нећу да имплементирам признање и ништа о уласку у УН“. Или, овако: Нисам прихватио никакав план или споразум, али прихваћам његову имплементациjу. Или: Нисам могао ништа да прихватим или не прихватим нити потпишем јер и не постоји никакав план већ само „нон-пејпр“?

Мада, није немогуће ни да је новинарка Таталовићева на правом трагу: „Синоћ сте рекли, ево подсећам Вас, „зато што не потписујем, зато и не морам да испуним нешто“. Данас нам овде читате ако не спроведете нешто, сносићемо последице на путу ка ЕУ и финансијске последице. Дакле, прихватили сте све, али нисте прихватили све и спровешћете све, али нећете да спроведете све. Је л‘ Вам се не чини да ипак мало залуђујете овај народ?“

Оптимисти се очајнички хватају за следеће Врховниково исповеданије: Нисам потписао ништа, ни споразум ни анекс, јер Косово није међународноправно призната држава са којом бих могао да потпишем међународни споразум, а „црвене линије“ за Србију су – признање независности и чланство Косова у Уједињеним нацијама, те само до тих „црвених линија“ Србија може да ради на имплементацији договореног?!

Или, можебити, коначна истина, ипак, лежи у следећем Врховниковом, копипејст, „ђинђићевском одговору“:  „Ја се не враћам нигде, мој поглед је увек у будућност!“

Ако вам ништа није јасно, за утеху, Американци и ЕУљани су све одлично разумели: Нас не занима то што АВ није ништа потписао – нема везе, споразум је постигнут, он га је прихватио. А наш брат Каталонац Борељ је устврдио да ће овај документ (!?), убудуће, бити део обавезних преговарачких поглавља ЕУ са Србијом!

А заблуделом стаду овде остаје да, ево већ и 11. годину, верује да је „Аца Србин“ то нешто прихватио, а да у ствари није прихватио, јер је, као што је више пута поновио, „много паметан“ и све ће их „превести жедне преко воде“.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 21.3.2023)

Intervju: Cvijetin Milivojević - Vučić će pristati na sve! (Slavija-info, 20.3.2023)

Gost Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. U emisiji Intervju Milivojević je detaljno objasnio postupke u daljem rasturanju Srbije. Režim će teško uspeti da ubedi narod da nije izdaja u pitanju tako da će na sve načine pokušati da skrene temu sa ovog suštinski bitnog problema. Bilo je reči i o stanju u opoziciji koja ima sad veliku šansu da uradi mnogo na ovoj temi. (youtube TV kanal Slavija-info, autor i voditelj Ljubomir Stefanović, 20.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=g2-oDwW2xeE

Milivojević: Uvredljivi grafiti protiv opozicije govore da Vučića muči nečista savest

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je bio šokiran činjenicom da je na svim vijaduktima auto-puta prema Sremskoj Mitrovici prošlog petka bilo ispisano "Boško fašista" i "Miloš Francuz", uoči mitinga u tom gradu koji je održao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Milivojević je za agenciju Beta izjavio da "to govori o tome da upravo u ovom trenutku Vučića muči neka vrsta nečiste savesti, jer onaj ko ima čistu savest i odlučan je da ne prihvati ništa što je protivno Ustavu Srbije, ne bi na takav način etiketirao svoje političke protivnike".

Milivojević je podsetio da su lideri desničarske opozicije, pokreta Dveri Boško Obradović i Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, na koje se uvredljivi grafiti odnose, tada u Beogradu održavali protest "protiv svake mogućnosti da Srbija prizna Kosovo kao državu".

"Kada politički protivnici ukazuju na tu činjenicu i budu preventivno etiketirani na taj način, to samo može da ukazuje na činjenicu da ono što Vučić tvrdi da je uradio u Ohridu i nije baš tako", kazao je Milivojević. Dodao je da Vučić tvrdi da ništa nije prihvatio na sastanku sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u subotu u Ohridu, ali da u tom slučaju "ne bi imao potrebu" da deo opozicije etiketira na taj način.

Na pitanje kako ocenjuje političke aspekte dogovora u Ohridu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, zasnovanom na francusko-nemačkom predlogu koji je prihvatila Evropska unija, za koji predsednik Srbije tvrdi da je usmen i da "nije ništa potpisao", Milivojević je rekao da "hoće da veruje" da je "ovo što Vučić radi na tragu onoga za šta se svaki normalan čovek može zalagati".

"Ima smisla pregovarati do besmisla, ali ne prihvatiti ništa što nije u Ustavu Republike Srbije, i nije u skladu sa predsedničkim mandatom. Predsednik ima osam ustavnih nadležnosti koje su ceremonijalne, a nijedna mu ne daje pravo da na neki način osporava teritorijalni integritet sopstvene države", rekao je Milivojević. (www.beta.rs, 20.3.2023)

Cvijetin Milivojević o Narodnom pokretu za državu: „Pokret za blanko podršku Vučiću da odlučuje o bilo čemu“

Kakva je veza između Vučićevog Narodnog pokreta za državu i evropskog predloga za Kosovo, da li su na delu otklon od desnice, puzeći zaokret njegove politike prema Zapadu i priprema za skore vanredne izbore, neka su od pitanja za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića, gosta FoNetovog serijala Kvaka 23.

Narodni pokret za državu vidim kao pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću da odlučuje o bilo čemu, pogotovo o Kosovu, izjavio je u intervjuu FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Istraživanja pokazuju da je više od 80 odsto građana protiv ulaska u Evropsku uniju (EU), ako je uslov za to odricanje od Kosova, ukazao je Milivojević u serijalu Kvaka 23 i ocenio da se to ne može promeniti na osnovu jedne politehnokratske mogućnosti da neko preumi građane, makar to bio i Vučić.

Kada je reč o narodnom pokretu, kako je napomenuo u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, trebalo bi imati u vidu i da unutar same Srpske napredne stranke (SNS) očigledno postoji više tabora, među kojima je najglasniji onaj koji misli da je za Srbiju najbolje ono što Vučić odluči.

Nasuprot tome, unutar SNS sve više glavu dižu još dva tabora, jedan koji smatra da treba priznati Kosovo i okrenuti se NATO, dok je drugi za Rusiju, što pokazuje da tu nema nikakve ideologije.

Ako imate stranku kojoj je jedina ideologija Aleksandar Vučić, onda dolazi do zasićenja, protumačio je Milivojević i ocenio da je SNS na prethodnim izborima dostigla zenit.

Kako je objasnio, njen lider zato mora da pravi nešto šire, nešto što nije obično rebrendiranje stranke, nego pokušaj pravljenja nečega nalik nekadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda.

U svakom slučaju, Milivojević misli da Vučić ima potrebu da pobegne od odgovora na pitanja o čemu je to pregovarao u dijalogu sa Prištinom, šta je prihvatio, ako je prihvatio, ali i na suštinsko pitanje – otkud mu mandat da bilo šta prihvata ili ne prihvata?

Prema njegovom viđenju, Vučić nema mandat Vlade Srbije da odluči o bilo čemu, kao što ni Vlada nema mandat da odluči o bilo čemu što bi bila povreda Ustava, a odustajanje od Kosova bi predstavljalo upravo to.

Postoji, međutim, jedna stvar koju verujem Vučiću – on je i dalje u procesu kupovine vremena. On pokušava da taj proces dijaloga o Kosovu, u kome će u jednom trenutku morati da bude dža ili bu, odloži što je više moguće, naglasio je Milivojević.

Na osnovu izjave američkog izaslanika Gabrijela Eskobara mogu da zaključim da je Vučiću to delimično uspelo, ocenio je on i podsetio da Amerikanci sada pominju kraj godine kao rok do kojeg bi želeli da bude nešto prihvaćeno.

Mi usred Evrope imamo samodršca, što ne smeta onima koji iz EU kotrolišu dijalog sa Prištinom, niti američkoj strani, kao nekoj vrsti nadriposrednika, jer im je Vučić tu da isporuči nekakav rezultat koji se tiče Kosova i Metohije, uveren je Milivojević.

Ocenjujući da to u ovom trenutku odgovara i Vučiću, on smatra vrlo mogućim da se u takvim okolnostima razmišlja i o izborima, što bi opet bilo u prilog tezi o kupovini vremena.

Ta strategija ne mora da bude loša, istakao je Milivojević, koji misli da Srbija treba pregovara do besmisla i da iz razgovora nikada ne izlazi, bez obzira na to koliko ponuđena rešenja bila neprijatna.

Upitan da li to znači da se zalaže za zamrznuti konflikt, on je odgovorio da zamrznuti konflikt ne treba da bude cilj, ali da je i zamrznuti konflikt bolji od rešenja preko noći.

Ako nema pravičnog i normalnog rešenja u kojem će obe strane nešto da dobiju i mnogo da izgube, ako dakle nema kompromisnog rešenja, onda je bolji i zamrznuti konflikt, naglasio je Milivojević i dodao da ne treba fatalistički žuriti.

Prema Milivojevićevom stavu, kompromis između stava Prištine da je Kosovo nezavisno i stava Srbije da je Kosovo deo Srbije nije da je Kosovo nezavisno, pogotovo ne potpuno nezavisno, na šta se sada ide nastojanjem da se ono uključi u Ujedinjene nacije (UN).

Komentarišući izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Zajednica srpskih opština (ZSO) ne može biti nova Republika Srpska, on je poručio da je bolje i ne dobiti ZSO, ako je to uslov da Srbija prizna Kosovo i dozvoli mu ulazak u UN.

To, međutim, ne znači da ZSO nije dobra, ima pravo na nepokretnu i pokretnu imovinu, ima svoj budžet i Srbija ima pravo da faktički finansira deo tog budžeta. To znači da bi se na neki način moglo zaustaviti iseljavanje Srba sa Kosova, istakao je Milivojević.

Na pitanje šta bi konkretno podrazumevao kompromis o Kosovu, on je odgovorio da je to nešto između dve krajnosti – našeg i kosovskog ustava, objsšnjavanjući da rešenje mora biti na pola puta.

Na opasku da Zapad ubrzavanjem rešavanja kosovskog problema, koji doživljava kao bezbednosni rizik za Evropu, posebno posle ruske agresije na Ukrajinu, nastoji i da neutrališe ruski uticaj u regionu, Miivojević je uzvratio da je legitiman pokušaj Srbije da ne bude uvučena u sukob NATO i Rusije.

Uvođenje sankcija Rusiji u ovom trenutku značilo bi da ste u proksi ratu NATO i Rusije stali na stranu NATO, što je takođe uvlačenje u rat. Kao što bi i da učinimo korak dalje prema Rusiji značio to isto, smatra Milivojević.

Iako mnogo kritikuje Vučićevu politiku, on misli da je „onaj deo spoljne politike koji se tiče ukrajinsko-ruskog sukoba, ma koliko nesimpatično bilo, možda jedina moguća mera“.

„Očekivati od Srbije da podrži sankcije Rusiji koje uvode zemlje koje ne priznaju teritorijalni integritet Srbije bilo bi pomalo mazohistički“, naglasio je Milivojević.

On misli da tehnokratiju u Briselu zanima da „isporuči stabilokratiju“ u Srbiji, što zapravo znači nesmenjivost vlasti i postavlja pitanje koliko su puta iz EU na ozbiljan način intervenisali kada je reč o vladavini prava, neslobodi medija, zbora i govora?

Milivojevića ne nervira Vučić, jer to je Vučić, i onaj devedesetih i ovaj sada, ali ga, iako za sebe kaže da je proevropski raspoložen, nervira što iz EU za ovih 10 godina nije čuo ni jedno opominjanje Vučića zbog toga.

Šta, važno je da isporuči Kosovo, a nije važno kako će se građani Srbije osećati, da li će ovde sa stanovišta demokratije biti nova Belorusija ili neće, rekao je Milivojević.

Kako je ocenio, njih zanima da li je i koliko „Vučić kooperativan u tome što se zove isporuka Kosova i to je jedina priča u ovom trenutku“.

Milivojević je za to da se sačeka rasplet rata u Ukrajini, što je mnogo bitnije za ceo svet, i ponavlja da ne treba žuriti sa rešavanjem kosovskog problema, pogotovo ako to nije pravično rešenje.

Povodom zapažanja da je nešto slično nedavno izjavio i ambasador Rusije u Srbiji, on je podsetio da ga je, zbog stavova o problemu Kosova, jedan deo „nazovi liberalnih krugova“ u Beogradu, okupljenih oko grupe Oktobar, uvrstio na listu ruskih agenata.

Ne predstavljam nijednu političku stranku, ne predstavljam nikoga, osim samoga sebe i znanje i iskustvo koje imam, prateći više od tri decenije događaje na unutrašnjepolitičkom planu u Srbiji, rekao je on i dodao da je u „Rusiji, pardon SSSR, bio jednom pre više od 30 godina, da ruski ne govori i da eto ima albi“.

S druge strane su ovi koji svakoga ko ne misli kao oni nazivaju CIA i NATO špijunima, što Vučić i njegova propaganda forsiraju i uspešno koriste, ukazao je Milivojević..

Kako je obrazložio, vlast zapravo svađa te dve opcije koje bi trebalo da se ujedine u borbi protiv nedemokratskog režima i onda se one bave same sobom.

Osvrćući se na polarizaciju na javnoj sceni, Milivojević je ukazao na dva progona ljudi iz medija, pominjući Marka Vidojkovića, koji je relociran zbog pretnji, i Dejana Zlatanovića, koji je mesec dana u zatvoru zbog izjave koja „najgorem slučaju može da bude verbalni delikt“.

Sada i jedni i drugi zapravo zatvaraju oči, oni koji su protiv Vidojkovića zatvaraju oči nad slučajem Vidojković, a oni koji su protiv Zlatanovića i te vrste politike, žmure pred njegovim slučajem, ocenio je Milivojević i konstatovao da se u oba radi o progonu medija i novinara.

Kako je naglasio, „ovde nikoga ne zanima princip, što je jedna divna situacija u kojoj se najbolje snalazi onaj koji je vrhovni šef propagande u ovoj zemlji“.

Upitan o napadima na lidere desničarskih stranaka, koji se protive evropskom predlogu o Kosovu, Milivojević je odgovorio da kampanje protiv njih ne bi bilo da „neko ovih velikih Vučićevih medijskih i pi-ar savetnika iz inostranstva nije izračunao da će to pogoditi ciljnu grupu i ogaditi one nacionalne stranke opozicije koju predstavljaju to troje ljudi“. (www.fonet.rs, podcast Kvaka 23, Zoran Sekulić, 23, 19.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=gAR5leJnglo

Milivojević: Najava povlačenja Đukanovića s mjesta predsjednika DPS je dobra marketinška poruka, ali je zakasnila

Milivojević kaže da mu je Đukanović simpatičan zbog objašnjenja da je htio i poslije posljednjih parlamentarnih izbora da se povuče ali nije mogao, ubijedio ga vrh stranke

Najava povlačenja Mila Đukanovića sa mjesta predsjednika Demokratske partije socijalista (DPS) dobra je marketinška poruka, ali je malo zakasnila, poslije 33 godine teško da ljudi mogi da mu povjeruju, ocijenio je politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević.

On je za "Vijesti" kazao da Đukanovićevu izjavu vidi kao jednu od važnih završnih poruka biračima pred izbore.

"On faktički kaže - ako glasate za mene imaćete predsjednika države koji neće biti predsjednik političke stranke, neće biti subjektivan, neće navijati za jednu političku stranku nego ćete konačno dobiti predsjednika svih građana. To je dobra poruka da se razlikuje od svih drugih, jer niko od njegovih protivkandidata nije rekao da će da napusti neku funkciju u vrhu stranke", rekao je Milivojević.

Aktuelni predsjednik države i DPS-a Milo Đukanović kazao je danas na konferenciji za novinare da će DPS ove godine dobiti novog lidera.

"Znate da je za 2023. godinu oročeno da se, dva ili tri mjeseca nakon završetka predsjedničkih i parlamentarnih izbora, organizuju izbori i u DPS-u, neposredni, gdje će se članovi partije izjašnjavati oko njenog novog rukovodstva. Ono što mogu da vam sa sigurnošću kažem je da će kroz te izbore DPS dobiti novog predsjednika", rekao je Đukanović.

On je kazao da je nakon posljednjih parlamentarnih izbora želio da se povuče s vrha DPS-a "s generacijom koja je s njim radila 15-20 godina u partiji i državi", ali da je procjena na Kongresu te stranke bila da je zbog smjene generacija potrebno da ostane na čelu DPS-a još jedno vrijeme, "da bi se tranzicija obavila kako treba".

Milivojević kaže da mu je Đukanović simpatičan zbog objašnjenja da je htio i poslije posljednjih parlamentarnih izbora da se povuče ali nije mogao, ubijedio ga vrh stranke.

Smatra da je to isti rječnik koji koristi predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova ekipa.

"Kad god Vučić najavi povlačenje sa mjesta predsjednika stranke istog trenutka krene kampanja - molimo te ne idi, ako odeš s mjesta predsjednika stranke pući će stranka, pašće Srbija itd, i ovo što Đukanović danas govori me je podsjetilo na to", kazao je Milivojević.

Smatra da je to dobra poruka za ljude koji žele da imaju predsjednika države koji je predsjednik svih građana, a nije politički ni stranački ostrašćen kao što je Đukanović bio u sva tri svoja dosadašanja predsjednička mandata.

Đukanović se s najviših državnih funkcija povlačio tri puta, na po dvije godine, ali nikad nije odlazio sa čela DPS-a, na kom se nalazi od 1998.

Đukanović je nedavno, dok DPS još nije bio odredio kandidata za predsjednika, rekao da je 30 godina u političkom životu Crne Gore, i da onaj ko radi jedan posao tri decenije ima pravo da se "osjeti umornim i ima pravo na rezon da bi možda i za društvo bilo bolje da tu bude novi kandidat".

Milivojević podsjeća i da se Đukanovićev "prvi politički mentor" Slobodan Milošević poslije prvih izbora u Srbiji 1990. i pobjede na predsjedničkim izborima formalno bio povukao sa mjesta predsjednika stranke i skoro godinu i po nije bio formalno predsjednik stranke jer je Ustav Srbije tako nalagao.

"Ali Vučić počinje drugi predsjednički mandat, a Ustav Srbije ponovo kaže da predsjednik države ne može da obavlja drugu javnu funkciju, ne može da bude predsjednik stranke, zato što je predsjednik Republike predsjednik svih građana, dakle ne samo onih koji glasaju za njega i njegovu stranku."

Prema riječima Milivojevića, u Srbiji je jedna takva poruka presudila izbore 2012. kada su u drugom izbornom krugi bili Boris Tadić, dotadašnji predsjednik Srbije i Tomislav Nikolić, predsjednik Srpske napredne stranke (SNS).

"Uoči drugog kruga izbora upravo je Aleksandar Vučić koji je bio menadžer kampanje Nikolića, smislio slogan koji je glasio: 'Predsjednik svih građana, a ne partije'. To je prelomilo da dio glasača glasa za Nikolića, iako je Tadić u prvom krugu imao više glasova, da glasa za Nikolića. Nikolić je odmah ispunio to obećanje, čim je izabran podnio je ostavku na mjesto predsjednika SNS-a i dao je stranku u ruke Vučiću, koji je postao predsjednik SNS-a. Čak se Nikolić povukao iz stranke, što Vučiću nije palo na pamet kada je 2017. prvi put biran za predsjednika države", rekao je Milivojević.

Na pitanje šta će eventualno povlačenje Đukanovića značiti za DPS, Milivojević odgovara da je DPS manja partija od SNS-a, ali tu postoji velika sličnost.

"DPS je partija čija je ideologija Milo Đukanović. Da je to partija ljevice je priča potrošena prije 20 godina. Jedina ideologija ljudi koji su njegovi biračko tijelo je Milo Đukanović kao takav – u jednoj fazi veliki srpski nacionalista, a u sljedećoj fazi žestoki crnogorski nacionalista, u trećoj fazi može da bude ne znam šta".

Kako je dodao, u tom smislu bio bi to bio veliki udarac za DPS, ali zavisi od toga kako će Đukanović proći na predsjedničkim izborima.

"Eventualna pobjeda značila bi da će ta stranka doći do vazduha i na parlamentranim izborima, tako da šta će on raditi sljedeće godine kada se povuče sa mjesta predsjendika stranke neće bti mnogo značajno tada. U ovom trenutku su sve njegove snage uprte u to da pokuša da pobijedi na izborima, jer bi to značilo faktički da i ta stranka na parlamentarnim izborima ima šansu da napravi nekakav rezultat. Ako to ne učini Đukanović sada, onda ta stranka lagano može da se pušta niz vodu. Neće se ugaisti, ali neće biti dominantna", zaključio je Milivojević. (www.vijesti.me, Biljana Matijašević, 17.3.2023)

Da li je Rade Basta „spavač“ SNS i da li je traktor došao na naplatu?

Iznenadna izjava ministra privrede Radeta Baste iz redova koalicije SPS-JS, manjinskog partnera SNS u vladi, o tome da se zalaže za uvođenje sancija Rusiji, otvorila je pitanje ionako krhkih odnosa SPS-JS i naprednjaka, budući da je ovo iskakanje ministra iz dosad proklamovane politike koju predstavlja lider SNS Aleksandar Vučić.

Politikolog Cvijetin Milivojević, čini se, nije iznenađen ovim Bastinim postupkom jer smatra da je on jedna od mnogobrojnih „spavača SNS“ raspoređenih po drugim strankama koji je aktiviran budući da SPS nije spreman da blanko i unapred podrži svaku Vučićevu odluku oko važnog pitanja kao što je Kosovo.

Milivojević, komentarišući ograđivanje lidera SPS i JS od Baste, za Danas kaže da je primetio rezervisanost SPS u vezi sa potencijalnim pristupanjem Vučićevom narodnom pokretu za državu čiji je cilj da Vučić dobije blanko podršku za bilo šta da odluči o Kosovu ili drugim pitanjima.

On podseća i na to da smo u kratkoj istoriji višestranačja u Srbiji imali mnogo slučajeve aktiviranja spavača koji su sedeli u drugim strankama a radili za interese drugih stranaka ili institucija.

– SPS je specifičan koalicioni partner u vladi jer ova vlada nije ni mogla da bude formirana bez njih, za razliku od prethodne. SPS je ovaj put uzleteo na ruskom narativu i to Vučič njima nije oprostio. Međutim, SPS nije spreman da daje blanko podršku Vučiću u tako bitnim stvarima kao što je priča o Kosovu. To je tačka koja ih deli od Vučića, dok su u svemu ostalom oni više nego lojalni Vučiću u koaliciji – ukazuje Milivojević.

Kako dodaje, u takvim okolnostima, SNS, kao ozbiljna i velika stranka, odnosno Vučić kao neko ko drži sve pa i stanku, zna da može da aktivira „spavače“ raspoređene po strankama opozicje.

Milivojević podseća da to nije ništa novo i da su to radile prethodne vlasti. On navodi i primer rasturanja POKS.

– To je rađeno po fazama i sve je počelo odmah posle izbora kada je deo njih aktivirano. A zatim kada je počela priča oko Kosova, pa juče… Stalno se bude spavači koje očigledno kontroliše SNS i koji kažu da su nezadovoljni rukovodstvom POKS i njegovom politikom. Pošto je SPS mnogo veća stranka i u kolaiciji, krenulo se od manjeg partnera JS. Basta je očigledno čovek koji je u svom „prethodnom životu“ bio bliži SNS nego svojoj matičnoj stranci. Neobično je i to što je JS, koji je dobio jednog ministra, izabrao baš njega. U JS ima lokalnih političara koji su uz Palmu godinama unazad – ukazuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, Vučić igra na dve karte, pa računa da će u slučaju da izabere da neće da prizna Kosovo dobiti podršku nacionalne opozicije, a da će da ako odluči da se Srbija indirektno odrekne Kosova podržati liberalno građanske opozcije.

– I sad se iznebuha pojavljuje čovek iz nacionalističke stranke koja je radikalnija od Zavetnika ili Dveri. Njen šef i oni koji su napravili JS su na nivou SRS. I iz te stranke sitiže zahtev da se uvedu sankcije Rusiji jer, bože moj, predsednik više ne može da trpi pritiske. To je jedini argument. Nije da bismo brže ušli u EU ili da bismo sačuvali Kosovo. Ne, nego da poredsednik SNS ne može da izdrži pritiske. Zatim dva visoka funkcionera odmah lajkuju tu objavu, Doduše jedan povlači lajk, a drugi ne. Kad razmislim malo unazad, ta dva funkcionera meni izgledaju bliži Vučiću nego Dačiću. Očigledno je da je ta ljubav obostrana, odnosno da ni oni Vučiću nisu mrski. Tako da mi ovo što su uradili Dačič i Palma deluje logično jer oni faktički brane sebe i svoje pozicije u stranci, budući da SPS pod Dačićevim vođstvom neće unapred i blanko dati podršku Vučiću a da ne znaju koja je odluka – objašnjava Milivojević.

On kaže da vredi podsetiti na još jednu važnu stvar.

– Kada su 2008. socijalisti i JS pregovarali i sa DS i sa DSS i tadašnjim radikalima o formiranju vlasti, njihovi glasači su bili za ovu drugu opciju. A oni su izabrali DS. Presudna stvar je bila rečenica koju je izgovorio Marković Palma koji počeo kao aktivista i potpresdenik Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana, „ne sipa se Kosovo i patriotizam u traktor“. Sada je traktor došao na naplatu – zaključuje Milivojević.

Podsetimo, tabloidi bliski vlasti prenose da će se Vučić o izjavi Baste izjasniti u četvrtak kada se očekuje njegovo obraćanje javnosti uoči puta u Ohrid na sastanak sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

Bastina izajva trgla je i Kremlj koji se oglasio, a naprednjaci do objavljivanja ovog teksta ćute. (www.danas.rs, L. Valtner, 14.3.2023)

Hoće li Vučićev Narodni pokret za državu „pojesti“ nacionalnu desnicu

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo je proteklog vikenda u obilazak Srbije u kampanji koja se smatra početkom formiranja Narodnog pokreta za državu. Prema njegovim rečima, novi pokret ne bi ukinuo SNS i ideja je da bude „nadstranački“, odnosno da okuplja i one koji nisu članovi političkih partija. Vučić je istakao i da je pred „Srbijom težak period i da je potrebno jedinstvo“. Za sada, od koalicionih partnera SNS, jedino je stranka Rasima Ljajića (SDPS) potvrdila da će biti deo novog pokreta, dok su SPS, PUPS, Demokratski savez Hrvata Vojvodine podržali ideju.

Istovremeno sa nastajanjem novog pokreta, vodi se kampanja protiv desnih, nacionalističkih političkih stranaka - Novog DSS-a, Zavetnika, Dveri, Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, koje su se izjasnile protiv evropskog plana za Kosovo. Kampanja je za sada anonimna i niko nije potpisao plakate na kojima se lideri desne opozicije prikazuju sa albanskim kapama, ili na kojima se lider Novog DSS-a naziva „Miloš Francuz“ (referenca na francusko državljanstvo Miloša Jovanovića koji je kao dete živeo u toj zemlji, a potom studirao i doktorirao na Sorboni).

U Beogradu su viđeni i grafiti „Miloš Francuz“ i „Milica lažljivica“, koji se odnosi na liderku Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski.

Sve se ovo dešava u periodu kada se od Srbije i Kosova očekuje da dogovore kako će se primeniti evropski predlog – na koji su obe strane pristale 27. februara u Briselu. Između ostalog, predlog predviđa i da se dve strane međusobno ne blokiraju pri učlanjenju u međunarodne organizacije – što je za predsednika Srbije sporna tačka. Osim zbog Kosova, Srbija je pod pritiskom Zapada i da uvede sankcije Rusiji – čemu se desna i nacionalistčka opozicija takođe protivi.

Iako smatra da ni sam Vučić još nije do kraja odlučio hoće ili neće da prihvati evropski plan, analitičar Cvijetin Milivojević kaže da formiranjem pokreta pokušava da proširi front podrške koji ima, s obzirom na to da trpi sve veće pritiske međunarodne zajednice da prihvati sproazum.

“Zapravo cilj mu je da obezbedi blanko podršku za bilo šta u vezi sa Kosovom da on odluči. Kao što možemo primetiti, Vučić je uzurpirao sve institucije i zapravo kad se kaže da je Srbija nešto prihvatila i da Srbija nije nešto prihvatila, da Srbija razgovara ili da Srbija neće prihvatiti – u stvari misli se da je Vučić prihvatio ili Vučić nije prihvatio itd. Tako da je on prosto shvatio da će mu za buduće pregovore, u koje je on očigledno debelo ušao, biti neophodno da on makar od svoje stranke, cele vladajuće koalicije i dela opozicije, i dela javnih ličnosti, institutcija, nevladinog sektora itd ima podršku da odluči dža ili bu”, kaže Milivojević.

Objašnjava i da Vučić svojim pokretom otvara dva kontrafronta – jedan protiv ekstremne desnice i drugi protiv liberalno-građanskog fronta koji mu takođe ne daje blanko podršku za naredne poteze.

Rizik od desnice ili baze SNS?

Prema februarskom istraživanju agencije Faktor plus rejting nacionalnih desnih stranaka je u blagom porastu u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, dok je rejting naprednjaka manje-više isti.

 

SNS je imala 46 odsto u februarskom istraživanju, sledi je SPS, pa opoziciona Stranka slobode i pravde. Na četvrtom mestu je koalicija NADA (Novi DSS-POKS), slede Zavetnici, pa Dveri – što je rast u odnosu na parlamentarne izbore 2022.

„Taj korups je porastao, ali ne toliko značajno koliko je porasla preraspodela unutar tog bloka i tu se vodi neka glavna borba, ko će biti lider . Naravno, usled svega što se dešavalo desnica ima veći broj simpatizera i da možemo očekivati da u nekom budućem periodu takav trend bude možda i oštriji. U okolnostima koje nisu skroz nerealne – da se uvedu sankcije Rusiji i postizanje plana za Kosovo koji ne odgovara većem delu građana Srbije, u tom slučaju možemo da očekujemo da nacionalno opredeljene stranke imaju mnogo veći broj glasova i da onda na neki način ugroze vladajuću koaliciju i SNS“, objašnjava za Glas Amerike Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus.

Prema istom istraživanju Faktor plusa, većina ispitanika izjasnila se protiv evropskog predloga za Kosovo u obliku kakav je sada, odnosno protive se tački koja daje mogućnost Kosovu da se učlani u međunarodne organizacije. Ako bi se taj član izbacio, za većinu građana bi sporazum bio prihvatljiv, pokazuje istraživanje.

Iako za sada nije drastičan- da li je rast desničarskih stranaka ubrzao pokretanje Narodnog pokreta za državu i aktivirao kampanju protiv desne opozicije?

„To je deo šireg paketa kojim se istovremeno pokušava predstaviti Vučić kao neko ko je patriota, ko brani nacionalne interese, ko govori u ime Srbije, i sa druge strane da se delegitimizuju i napadaju akteri koje delovi javnosti percipiraju na takav način – a to su pre svega te stranke koje vidimo na desnici ili krajnjoj desnici. Oni su već neko duže vreme predmet različitih kritika i to je počelo negde nakon poslednjih izbora“, kaže za Glas Amerike vanredni profesor FPN Dušan Spasojević.

Cvijetin Milivojević smatra da su stranke desnice, na koje se sručio napad poslednjih dana, zapravo pogrešna meta i da govore o određenoj vrsti nervoze koja je prisutna.

“Ta grupa stranaka koje je u ovom trenutku targetovana nije u ovom trenutku ni smislu rejtinga, ni u smislu potencijala nešto što može da zavrti ozbiljnu priču. Barem ne u ovom trenutku. Veći problem je unutrašnje jezgro SNS-a, a pre svega njihovih birača koji nisu glasali za ovog Vučića, nego su glasali upravo za onog Vučića kakav misle da jeste. A to je Vučić koji je jedini garant da je Kosovo zauvek u Srbiji, koji je jedini garant da Srbija nikada neće u NATO, koji je jedini garant da nikada neće biti uvedene sankcije Rusiji. Oni su glasali za tog Vučića jer ih je Vučićeva propaganda uverila da je on taj”, kaže Milivojević i dodaje da bi ti njegovi glasači pre glasali za “ovu ekipu koju Vučić danas ruži po gradu na grafitima i plakatima, nego nego dobar deo njegove vladajuće koalicije”.

Postoji i mogućnost da novi Nacionalni pokret za državu „okrnji“ postojeću nacionalnu desnicu i integriše neke od njenih članova, a onda povuče i glasače. U ponedeljak, predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić predstavio je četiri nova člana SNS koja su prešla iz POKS-a. Početkom februara, Glišić je predstavio i petoro Zavetnika koji su prešli u SNS.

 

Pejić kaže da je jedan od ciljeva Nacionalnog pokreta za državu, iako ne glavni, da privuče u svoj blok neke od glasača aktuelne desne nacionalne opozicije i odbrani svoj rejting. Spasojević, pak, ne smatra da je glavni cilj novog pokreta da se oslabi desnica ili da joj se uzme nešto što je osvojila, već manir SNS u kojem reaguje kada bilo koja stranka „počne da raste iznad 5,6 odsto“.

„Rast desnice je relativno mali, možda nekih 100.000 birača u poslednjih nekoliko godina ako poredimo sa izborima iz 2016. Ništa se tu dramatično ne dešava i ne raste desnica dramatično, već je jedna potvrda naprednjaka da reaguju na to, i da potvrde da su oni predstavnici tog desnog ili krajnjeg desnog biračkog tela. To je neodvojivo od činjenice da je desnica imala prostor u medijima na koji je uticala SNS i da je SNS u jednom trenutku im dao prostor za rast“.

"Kupovina vremena do nove šargarepe"

S obzirom na ogromno političko iskustvo lidera SNS i predsednika Srbije, Cvijetin Milivojević kaže da su celoj priči ne treba potcenjivati Aleksandra Vučića i da sve ove igre sa osnivanjem pokreta, napadima na ekstremnu desnicu možda treba u kontekstu Kosova posmatrati i kao kupovinu vremena.

U igri koju vode Kurti i Vučić čeka se ko će pre izgubiti živce kaže saagovornik Glasa Amerike i ističe da se time šalje i poruka Evropi i Americi.

“I treća stvar koja može to da bude jedna vrsta uzimanja vazduha i slanja poruka da ipak ta njegova odluka koju Amerika i EU očekuju od njega ipak isuviše velika da bi tako jevtino on tu odluku doneo. Možda se čeka neka nova šargarepa. Što u ovom trenutku, razumno gledano, može da bude neka ekspresna ponuda EU na neki ubrzani ulazak preko reda, u šta ja naravno ne verujem, ali u svakom slučaju to je to”.

Četiri stranke nacionalne desnice, koje sebe zovu „državotvornim“, najavile su veliki miting za Kosovo u petak 17. marta. Šetnja će biti održana od hrama Svetog Save do Predsedništva, a stranke su skup takođe okarakterisale kao „nadstranački“. (www.glasamerike.net, Jovana Đurović, Rade Ranković, 14.3.2023)

https://www.glasamerike.net/a/vucic-desnica-narodni-pokret-za-drzavu-dss-zavetnici-poks-dveri/7004061.html

Три деценије политичког плурализма у Србији - у четири књиге Цвијетина Миливојевића

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (499 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (699 дин)

Специјална понуда: пакет од све четири књиге  по цени од 1.800 динара!

 

Ускоро!

Из штампе излази и пети део Миливојевићевог „ житија српског вишестраначја“

ВУЧЈЕ ВРЕМЕ 2021 – 2022; од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења

Ускоро!

 

И, још:

Књига "НОВИНАР – ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима“ (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић)

Цена: 699 динара

Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО – медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић)

Цена: 399 динара

 

·        Књиге се могу наручити поузећем, Агенцијa „Прагма“, office@pragma.rs, tel. +387 11 3234 439, Теразије 3А, Београд

Milivojević: Vučić Narodnim pokretom traži podršku za nešto što je u magli

 

Aleksandar Vučić formira Narodni pokret u periodu kada su uveliko odmakli razgovori o takozvanom francusko-njemačkim planom u vezi s rješenjem kosovskog pitanja, navodi politolog Cvijetin Milivojević. A u Skupštini Republike Srbije je Vučić izbjegao da se razgovara o onome šta je u tom planu i šta je prihvatljivo za Srbiju, a šta nije, dodaje on.

Predsjednik Srbije i čelnik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je mitingom u Vranju započeo kampanju za formiranje takozvanog Narodnog pokreta.

Gost Al Jazeere je politolog Cvijetin Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, 11.3.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/3/11/milivojevic-vucic-narodnim-pokretom-trazi-podrsku-za-nesto-sto-je-u-magli

Gosti N1: „Narodni pokret za državu“ – šminkanje SNS i blanko podrška Vučiću

 

Srpska napredna stranka ostaje kakva jeste, a najavljeni “Narodni pokret za državu” će služiti kao neka vrsta šminke, smatra Nebojša Vladisavljević sa Fakulteta političkih nauka. Za predsednik Aleksandra Vučića će biti “ekstremisti” svi koji nisu u tom pokretu, kaže Cvijetin Milivojević, politički analitičar.

 “Meni se čini da je u ovom trenutku najvažniji cilj (osnivanja pokreta) – stvoriti nešto što će davati blanko podršku predsedniku Srbije za šta god hoće da uradi sa Kosovom”, rekao je Milivojević u emisiji Dan uživo na televiziji N1.

Mi smo bliže tome da ćemo na neki način konstatovati da je Kosovo nezavisno, rekao je on i naglasio da je 80-85 odsto građana protiv toga.

Vladisavljević smatra da je Vučić oko pregovora u Briselu davao protivrečene izjave da li nešto prihvata.

“Očigledno je da Kosovo ide ka nezavisnosti i priznanju od strane Srbije i to ne možete da sakrijete od šire javnost u dužem periodu, kao što ne možete da sakrijete visoku inflaciju i osiromašenje stanovništva”, rekao je on.

Vladisavljević navodi da je ovaj režim efikasno stvarao “lažnu opoziciju”, i da je poenta najavljenog novog pokreta da se da privid podrške Vučiću.

Prema njegovim rečima, jedan deo kompromitovanih ličnosti u SNS-u bi bio malo potisnut pred izbore, ali najavljeni pokret neće doneti bitne promene.

“Javila se potreba da se našminka ta stranka”, kazao je Vladisavljević.

Milivojević navodi da je Vučić više puta opoziciju nazvao “antidržavnom”, ili “potencijalnim izdajnicima”, a za Narodni pokret za Srbiju, čije je osnivanje najavljivao, govorio da će okupljati “pristojne”.

Tako gledano, kaže, oni koji ne daju blanko podršku Vučiću su – “nepristojni”.

Predsednik SNS i Srbije Aleksandar Vučić rekao je na početku sednice Predsedništva i Glavnog odbora SNS u MTS dvorani da traži od svoje stranke podršku za stvaranje Narodnog pokreta za državu, jer je „potrebno u teškim trenucima svi da se okupimo za Srbiju, svi koji želimo normalnost“. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisiji Dan uživo, voditelj Vojislav Stevanović, 10.3.2023)

https://n1info.rs/vesti/gosti-n1-narodni-pokret-za-drzavu-sminkanje-sns-i-blanko-podrska-vucicu/

Milivojević o predloženim izmjenama KZ RS: "Mediji u Srpskoj bi mogli doživjeti sudbinu DNEVNOG TELEGRAFA"

Ukoliko vlast u Srpskoj ostane pri stavu da usvoji predložene izmjene Krivičnog zakonika Republike Srpske to bi značio korak unazad u medijskim i građanskim slobodama, i nikako ne bi bilo dobro ni za imidž, ali ni za identitet Republike Srpske.

Tvrdi ovo bivši novinar i politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević komentarišući predložene izmjene i dopune KZ RS u koji je uvedena cijela jedna glava krivičnih djela protiv ugleda i časti u koje spadaju i kleveta i uvreda, ali i krivično djelo iznošenje ličnih i porodičnih prilika.

On dodaje da mu predložene izmjene KZ RS i novčane kazne koje idu i do 120.000 KM liče na zakon koji je krajem devedesetih godina donijela tadašnja vlast u Srbiji, uoči NATO agresije na tu zemlju, a po kojem su imali mogućnost da na osnovu jedne presude ugase medij.

Riječ je o uredbi koju je Vlada Srbije u jesen 1998. godine nametnula, a potom donijela i Zakon o informisanju, koji su joj omogućili da zabrani novine, da im oduzme imovinu i da novinare, urednike i vlasnike medija, smjesti u zatvor.

– Na osnovu tog zakona mogli su urednika, novinara ili direktora određenog medija da pošalju na prosjački štap jer su presude donošene po hitnom postupku i ako nemate da platite u roku od 24 sata, plijenila se imovina. Na osnovu tog zakona je pokojnom Slavku Ćuruviji, vlasniku dnevnih novina „Dnevni telegraf“ i magazina „Evropljanin“ oduzeta imovina, a oba ova lista su ugašena, odnosno zabranjena – kaže Milivojević za Srpskainfo.

On dodaje da su tužioci ekspresno reagovali po dojavama takozvanih zabrinutih građana, a suđenja su organizovana ekspresno, te izricane kazne sa vrtoglavim novčanim ciframa. Sporni zakon je ukinut nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Kazne koje je vlast Srpske predložila u spornim izmjenama KZ RS, kako kaže Milivojević, mogle bi da dovedu na prosjački štap medije, ali i građane u Srpskoj.

Pored toga, mnogi mediji bi mogli da dožive sudbinu Ćuruvijinog „Dnevnog telegrafa“ i  „Evropljanina“ jer bi ih samo jedna kazna mogla otjerati u stečaj.

Milivojević ističe da je jedno kada neko napiše materijalnu neistinu, a drugo kada se prepusti sudiji u ruke da ocijeni da li je neko nekoga uvrijedio zbog iznošenja svog mišljenja.

On dodaje da je bio novinar devedesetih godina i borio se protiv svega što je ličilo na neku vrstu verbalnog delikta, odnosno protiv toga da neko zbog javno iznesenog stava o nečemu ili nekome bude kažnjen.

Milivojević ističe da, kada je riječ o verbalnom deliktu, tu je manje više riječ o političkoj presudi.

– Apsolutno sam protiv toga – navodi on.

Milivojević kaže da se ovakvi zakoni koji cenzurišu medije i slobodu javne riječi donose u ratnim vremenima te da je pravo svake države koja je u stanju neposredne ratne opasnosti ili u ratu da uvede cenzuru.

Međutim, Republika Srpska niti je u ratu niti u neposrednoj ratnoj opasnosti.

– Čini mi se da je ovaj prijedlog izmjena KZ RS jedna vrsta spina, odnosno bacanja udice i da predlagač uopšte nema namjeru da on zaista bude donesen. Možda griješim, ali mislim da ne postoji stvarna želja da ovaj zakon ugleda svjetlost dana već da to ima neku drugu pozadinu – zaključuje Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 9.3.2023)

Podcast DLZ i Cvijetin Milivojević: Ućutati nećemo!

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" sveže je ispečena. Bolje epizoda, nego voditelji! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zahvalili su se u prvom delu emisije Borisu Tadiću, zbog kog sada svi znaju šta im se dešava, aplaudirali su jednoj divnoj bakljadi i "u glavu" su izbrojali koliko je bilo sveta na skupu podrške tužiteljkama, a koliko na "pravoslavnoj mobilizaciji".

Gost je, po četvrti put u DLZ, novinar Cvijetin Milivojević! Cvijetin je ovog puta, može se reći, iznenadio autore svojim stavovima o situaciji na Kosovu i uvođenju sankcija Rusiji, ali u DLZ je svako iznenađenje dobro došlo, a razgovor je, u najboljem maniru vaše omiljene emisije, protekao u prijateljskoj atmosferi, uz zdravu dozu humora.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete koliko ljudi živi u Željku Mitroviću.

DLZ, jedini podkast u Srbiji pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube! Pratite nas na: https://www.nova.rs, https://www.facebook.com/nova.rs.offi..., https://instagram.com/nova.rs_portal, https://twitter.com/novarsonline

(podcast „Dobar, loš, zao“, autori Marko Vidojković i Nenad Kulačin, 8.3.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=PbfmzkIlmjE

Veruju li zaista naprednjaci da je za sve loše oko odnosa sa Prištinom kriva bivša vlast?

Iako glasači i članovi SNS u potpunosti i blanko veruju i brane stavove svog lidera Aleksandar Vučića, oni su svesni da je sadašnja situacija u vezi sa Kosovom nastala delom i zbog prošli vlasti decenijama unazad. Ali, dokle god je ekonomska situacija relativno dobra Vučić će pitanje Kosova, kao i sva ostala, lako da hendluje, kažu sagovornici Danasa komentarišući da li birači i članovi najveće vladajuće partije veruju Vučiću kada za „predaju“ i „izdaju“ Kosova optužuju bivši režim.

Vučić, ali i ostali članovi vladajuće partije, ne prezaju od stalnih optužbi da je bivša, kako kažu dosovska vlast, oličena nekad u Vuku Jeremiću, nekad u Borisu Tadiću ili pak Borku Stefanoviću, kriva za situaciju u kojoj se Vučić i cela Srbija nalaze jer su loše ispregovarali ili pregovore o KiM premestili iz UN u EU, ali i postavili „idiotsko“ pitanje MSP.

Pitanje je da li ta propaganda kreirana preko tabloida dopire do glasača SNS i koliko oni u to veruju.

Dejan Bursać, saradnik Instituta za političke studije, za Danas kaže da je glasačkom telu SNS primaran nivo identifikacije sa Vučićem ono što on uradi u socijalno-ekonomskoj sferi.

– Njegovi glasači njemu veruju zbog onoga što on i reklamira u poslednih deset godiuna u kampanjama, dakle ekonomski razvoj, investicije, infarstrukturne projekte i slično. Tako da, dokle god je ekonomska situacija relativno ok, dokle god ima investicija i infrastrukturnih projekata, a znamo šta se sve otvara i planira u naredih godinu dana do izbora na proleće sledeće godine, mislim da će on relativno uspešno uspeti da pokrije priču oko Kosova i hendluje ostala pitanja – objašnjava Bursać.

Kako dodaje, problemi kao i svi drugi, poput korupcije i afera će isplivati onda kada glasači postanu nezadovoljni socio-ekonomskom sitaucijom.

On podseća da smo to imali i sa DS.

– Svu su znali za probleme koje je DS imao dok je bio na vlasti, korupcija, afere, pritisak na medije, problemi na evropskom putu i Boris Tadić koji hoće treći mandat protivustavno i koji vlada autoritarno, i sa mesta predsednika države, kontroliše vladu. Ali su ljudi bili voljni da pređu preko toga dokle god je ekonomska situacija bila dobra. Onda kada je počela da bude lošija sa ekonomskom krizom 2009, 2010. pa dalje, sve dugo je isplivalo na videlo, i birači više nisu bili voljni da tolerišu ceo taj paket, da tako kažemo – ukazuje on.

A Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže kod glasača SNS uz objektivne okolnosti postoji i subjektivni osećaj visokog poverenja u lidera.

– Tu postoji doza zdravog razuma jer problem Kosova nije od juče nezavisno od toga šta sadašnja vlast priča. Oni su svesni da je sadašnja situacija nastala delom i zbog prošlih nekoliko vlasti decenijama unazad. S druge strane, Vučićevi birači imaju dosta poverenja u njega i u ono šta on govori. I u velikoj meri, ne samo da mu veruju, nego i brane taj stav nevezano od Kosova. On je u dobroj meri opinion mejker – navodi Pejić.

Dok politikolog Cvijetin Milivojević smatra da članovi SNS uopšte ne veruju da je na pomolu predaja Kosova.

– Oni veruju apsolutno, skoro pa aklamativno, da je Vučić jedina brana odustajanju Srbije od Kosova, eventualnom međusobnom priznaju Kosova i Srbije i ulasku Kosova u UN. To je rezultat brutalne propagande. Primetili ste da u SNS vlada pravilo da se podrška Vučiću daje unapred i blanko da o bilo čemu odluči, a da prethodno uopšte ne kaže šta mu je ideja. I Kosovo je samo jedna od tema. To je najbolje objasnila premijerka pre par godina, kada je na pitanje šta je plan Srbije za Kosovo, rekla da Vlada Srbije nije raspravljala o Kosovu a da predsednik najbolje zna šta je najbolje Kosovo i za Srbiju – opisuje on.

Upitan zašto onda Vučić krivi bivšu vlast, odgovara da njegovu glasači veruju i u to, ali je to manje važno.

– Tamo je izgrađena unutrašnja komunikacija u kojoj svaki član daje blanko podršku Vučiću za bilo šta da odluči, u vezi sa bilo čime. Ona se manifestovala kroz besmislenu kampanju podrške objavljivanjem fotografija vukova i čopora vukova, u kojoj niko nije uključio mozak i postavio pitanje šta to znači – navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, u priču o krivici bivše vlasti veruju jer im treba uteha.

– Oni veruju da će Vučić sačuvati Srbiju. Ali veruju i da taj plan nije baš najbolji za Srbiju. A za to nije kriv Vučić nego bivši režim. A od 2012. od kad je SNS došla na vlast, bar je četiri bivša režima, jer se menjala vlada. I po pravilu, on misli skoro pa isključivo na režim u vreme vladavine DSS i DS, dakle od 2000. do 2012. Niko ne pominje onaj od 1990. do 2000. u kojem su i Vučić i Tomislav Nikolić, čitav SPS uz preletače iz DS, G17, DSS, učestvovali. A 1998. u koaliciji sa SPS, SRS je imala 12 ministara i maltene su egal delili vlast – podseća Milivojević. (www.danas.rs, 7.3.2023, Danas, 8.3.2023, L. Valtner)

Insajder debata: Kosovski patriotizam - uzmi ili ostavi

Kako je „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ postalo - „ne kapitulaciji”? Kada je ponuda „uzmi ili ostavi”, šta su opcije? Šta je kosovski patriotizam danas, kad se krug zatvara?

Kosovo za patike, 15 godina kasnije – od Kumanovskog do Briselskog sporazuma.

Gosti Suzane Trninić biće Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane; Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane; dr Miša Đurković sa Instituta za evropske studije i Cvijetin Milivojević, politikolog.

Da li je patriotizam kada se borite za mir ili za Kosovo po svaku cenu – bila je jedna od tema na kojoj gosti Debate nisu uspeli da se saglase, gledajući na različite načine kako se demonstrira posvećenost svojoj zemlji, i budućnosti njenih građana. U sučeljavanju stavova, a sve kroz prizmu pregovora i aktuelnog evropskog plana, gosti Debate su iznosili različita vidjenja i onoga što bi trebalo da budu prioriteti kada je reč o budućnosti Srbije i životu u ovoj zemlji narednih 10 godina.

Predstavnik vladajuće većine, državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović kategorično je ostao na stavu da je Zajednica srpskih opština nužni preduslov za sudbinu pregovora, dok su politikolog Cvijetin Milivojević i Miša Đurković sa Instituta za evropske studije kao jedini put videli borbu, ali ne ratom već putem pregovora. „Ako izgubite Kosovo, sledeća je Republika Srpska, pa Raška..“, rekao je Đurković.

Podsećajući na propuštene prilike u kojima je kosovski problem mogao biti rešavan na drugačije načine, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac upozorio je da je pogrešan stav da rat na Kosovu nije moguć i da gradjanima Srbije to mora da se otvoreno kaže. „Očuvanje mira je patriotizam, a ne zveckanje oružjem“, naglasio je on.

„Da li ste Vi za Kosovo ili za mir“, upitao je Šutanovca Cvijetin Milivojević, „mnogo je važno da to sada jasno kažete“. Odgovor Šutanovca, ali i reakcije gostiju možete pogledati u Insajder debati. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija „Insajder debata“, voditeljka Suzana Trninić, 2.3.2023)

Izvor: Insajder https://insajder.net/teme/insajder-debata-kosovski-patriotizam-uzmi-ili-ostavi-video

„Vučić je rezervni patrijarh“: Milivojević o Porfirijevoj besedi prilikom dodele Ordena Republike Srpske

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da se u govoru patrijarha Porfirija prilikom dodele ordena Republike Srpske, koji mu je uručio predsednik RS Milorad Dodik, a u kome je govorio između ostalog i o kosovskom zavetu, ne vidi stav Srpske pravoslavne crkve o evropskom predlogu za KiM i napominje da je ovaj nastup došao nakon nekoliko događaja koji su prošli bez šireg objašnjenja SPC, poput davanja autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, te napominje da Porifije za svoje postupke čeka dozvolu vrha države.

Milivojević kaže da je izostao odgovor pod kojim uslovima je autokefalnost prihvaćena, kakav je status hramova, da li je arhiepiskopija SPC koja je postojala na tlu Severne Makedonija prestala da postoji.

– Niko od vladika se nije oglasio, patrijarh je prečuo. Izgleda da je tačno ono što javnost spekuliše, da to nije autonomna odluka SPC već faktički stvar političkog pritiska, ali mi ne znamo od koga, kaže naš sagovornik.

Poglavar SPC priznao je autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi u maju prošle godine, koju SPC nije priznavala sve od 1967. godine, kada se MPC – Ohridska arhiepiskopija otcepila.

Smatra da je Porfirije prilikom dodele ordena bio dužan odgovora i zašto nije bio na obeležavanju Dana Republike Srpske, napominjući da nije morao da ide na policijsku paradu u Istočnom Sarajevu, ali da je morao biti na svečanom prijemu gde je bilo i nekoliko predstavnika zapadnih ambasada.

– Izbegao je to uz obrazloženje da je bio bolestan. Dan ranije je bio u Zagrebu za Badnji dan u prostroijama Zagrebačko-ljubljanske eparhije i slikao se sa Dačićem i Plenkovićem, podseća Milivojević iznoseći sumnju u to šta je pravi razlog Porfirijevog neodlaska na obeležavanje Dana Republike Srpske.

Milivojević kaže da je patrijarh dužan i odgovora kojim povodom je bio u SAD krajem januara, da li samo zbog posete prekookanskim eparhijama ili je to povezano sa, kako ga naziva, francusko-nemačko-američkim planom za dijalog Beograda i Priština, kojim se konstatuje neophodnost autonomije SPC na Kosovu.

– Ta tri odgovora su mnogo bitna. Ona nisu samo duhovna, nisu samo za vernike bitna, nego za sve građane Srbije, od velikog interesa su za njih. Ako tih odgovora ne bude ispašće da su u pravu oni koji tvrde da je patrijarh srpski nažalost onaj ko sluša naređenja iz političkog vrha ove zemlje. Iz ovog njegovog odgovora koji je imao pred Dodikom nisam mogao da zaključim da je dao odgovor na ova pitanja. Svi znamo da crkva ima samo molebane kao oružje za očuvanje Kosova, ali iz ova tri pitanja koja sam nabrojao izgleda da postoje i druga oruđa za borbu, da je vlast SPC bitna čak i delu međunarodne organizacije, ako je istina da je ubacivanje autonomije SPC u ovaj plan sporazuma rezultat njegove posete SAD. Hajde nek se pohvali time, jer ako je tako onda je to za pohvalu, navodi ovaj politikolog.

Porfirije je u SAD bio od 24. januara i biće tamo do 5. februara, a Milivojević je tada komentarisao da patrijarh očekuje da će Amerikanci, koju su se uključili u proces oko evropskog plana, obezbediti autonomiju srpskih crkava i manastira na KiM.

I zaista u objavljenoj verziji evropskog predloga sporazuma nalazi setačka po kojoj se obe strane obavezuju da „formalizuju status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pruže snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima“.

Deo javnosti kritikovao je Porfirijevo neoglašavanje povodom namere predsednika Vučića da prihvati evropski plan, slično situacije oko organizovanja manifestacije Evroprajd u septembru prošle godine. Tada su grupacije okupljene oko organizacije „Litija za spas Srbije“ izražavale nezadovoljstvo Porfirijevim neoglašavanjem povodom Evroprajda, da bi onda SPC, nakon nekoliko akcija ovih desnih grupacija, organizovala moleban za spas porodice, što se tumačilo kao kontrola nezadovoljstva unutar same crkve koje je postojalo, smatra se, i među sveštenstvom i među samim vernicima.

Danas SPC najavljuje molebane i bogosluženja za spas svetinja i srpskog naroda, a Milivojević kaže da one mogu imati značaj za vernike koji, za razliku od njega, ne pristupaju religiji tradicionalistički

– Ali kao laik i neko ko prepoznaje šta je uloga crkve u političkom životu mogu da prepoznam da su u Crnoj Gori bile litije koje nisu bile eksluzivističko verske, već su bile građanske jer tema koja ih je kandidovala bila građanska. A iz te priče je izašao čovek koji nije ni Srbin, ni Crnogorac nego Albanac, Dritan Abazović, a on je bio jedan koje učestovvao u tim građanskim litijama koje je pokojni mitropolit Amfilohije samo inicirao. One nisu bile eksluzivističko crkvene, već građanske koje su davale podršku SPC u odbrani svojih prava i imovine. Takva vrsta molebana bi bila opravdana, jer je tema isto odbrana imovine na Kosovu i Metohiji, ali očigledno da ovde neko čeka da vidi da li sme da uključi ovu vrstu molebana, kaže on.

Komentarišući pomenute spekulacije Milivojević kaže da molebani povodom Evroprajda nisu molebani nisu bili znak jedinstva, za koje se Porfirije u svom nedavnom govoru zalagao, nego podela, imajući u vidu da je i među vernicima SPC ima onih koji su drugačijeg seksualnog opredeljenja.

– Molebane treba koristiti tamo gde za njih ima mesta. Tvrdim vrlo odgovorno da je situacija sa imovinom i statusom SPC na Kosovu identična povodu od pre dve i po godine u Crnoj Gori, kao i da je reč o građanskoj opravdanosti zahteva za tako nešto. Niko ne može da kaže da „Aha, ovo sada nije Srbija, i crkva je kosovska“, navodi on.

Milivojević kaže i da kod patrijarha prepoznaje potrebu da i za odluke koje su u njegovom domenu traži podršku vrha vlasti, onog istog vrha vlasti koji kaže da se često čuje s patrijarhom, ali isto tako daje, navodi naš sagovornik, vrlo često ima netaktične poruke na račun SPC i pojedinih vladika.

– Iz vlasti su govorili da stav SPC da Kosovo ne može biti nezavisno je poziv na rat. To je suludo, ali crkveno poglavarstvo je odlučilo da je bolje da ćuti. Nemaju kuraži za nekog ko je direktno ugrožen. Tema njihove imovine je građanska, nije samo ni crkvena, ni srpska. Imovina je svugde sveto pravo, napominje Milivojević.

SPC kritikuje jer braneći imovinu Visokih Dečanih ne potražuje imovinu koju je, navodi, još Titov režim nacionalizovao, a koja je pripadala i SPC, kao i Katoličkoj crkvi.

– I sad se nadaju da će im imovina biti vraćena, pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova. To ćutanje je možda želja za nezamerivanjem Kurtiju, Vučiću, Lajčaku možda, ali građane to ne interesuje, jer je to građansko pravo i nešto sveto svugde, pa bi trebalo i na Balkanu, navodi.

Govoreći o daljem razvitku situacije kaže da ne očekuje da se ulicama Srbije pronesu litije nalik onim u Crnoj Gori.

– Nažalost ne očekujem. Mesta ima, opravdanosti ima, kao i želje građana koji odgovorno razmišljaju o svojoj zemlji. Ali se čeka dopuštenje onog ko odlučuje o svemu u ovoj zemlji, i kad ćemo postaviti i povući barikade, i ući i izaći iz institucija. Vučić je protivustavno uzurpirao sve poluge vlasti, on je protivustavno i predsednik države i predsednik stranke, a na izborima 3. aprila se kandidovao da za sve nivoe vlasti u Srbiji. Tako da osim što je sve nabrojano, Vučić je i istovremeno rezervni patrijarh SPC. Bar to deluje nama koji to gledamo sa strane, kaže Milivojević.

Porfirije je tokom besede u Domu vojske, gde mu je Orden Republike Srpske na lenti dodeljen, govorio i o kosovskom zavetu, neophodnosti mira na Kosovu i Metohiji kao i međusobnog razumevanja ljudi koji na KiM žive, kao i o sabornosti u molitvi koja je neophodna da bi se do toga došlo. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 3.3.2023)