Uzdržani kompliment i nekoliko neistina

Povodom teksta Radeta Veljanovskog "Bojkot cementirao Vučićevu vlast"  (Danas, 29. jun)

Poštovani uredniče,

Čitam u „Danasu“ od danas da sam, kao usput, utrpan u paškvilu u kojoj se građanin Republike Srbije Rade Veljanovski obračunava sa nekakvim „bojkotaškim jezgrom“ (čiji član, a pogotovo aktivista – dajem reč – nisam!) koje, navodno, na užas svakog „pristojnog“ građanina ove zemlje, „rešenje kosovskog problema vidi isključivo kroz reintegraciju Kosova u Srbiju“!? Iako takvo zalaganje – zgražavajući se, pojašnjava dalje građanin Veljanovski – „nije ništa drugo nego beskrajni konflikt koji može da bude zamrznut, ali i vrlo eksplozivan, što nikako nije u interesu Srbije“…

Najpre, hvala Veljanovskom na uzdržanom komplimentu da sam „bio dobar novinar“, jer ja, pak, mislim da sam, u vreme kada sam se novinarstvom (i jedino novinarstvom!) bavio, od kraja osamdesetih do kraja devedesetih godina prošloga stoleća – bio briljantan, upravo, među najboljima! O čemu svedoče i „Borba“, „Naša borba“, „Blic“, „Demokratija“ itd. iz tog perioda, te, da se još malo hvalim, i brojne novinarske nagrade…

Drugo, ja sam, upravo, jedan od retkih, među ovima koji javno komentarišu političku komunikaciju u Srbiji, koji se „titula“ poput „politički analitičar“ ili „marketinški stručnjak“ – i javno gnuša. Šta više, ja sam isti onaj jedini glas iz prvog Predsedništva NUNS-a, s početka 1994, koji je predlagao uvođenje licenci za bavljenje novinarstvom kao profesijom…

Dakle, Cvijetin Milivojević je diplomirani politikolog – komunikolog koji je, kao stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog podmlatka Republike Srbije, odslušao i sva četiri semestra poslediplomskih studija (1990-1992) iz teorije masovnih komunikacija. Usput, mogao bi Veljanovski da se priseti makar dvehiljaditih – šest godina sam mu bio i kolega, predavač na Fakultetu političkih nauka, na poziciji nastavnika veština (novinarski smer; predmet: odnosi s javnošću)…

Sledeća neistina: Nisam ja „prvi progurao u javnost“ Mlađana Đorđevića – taj je u politici veoma dugo, najvidljiviji svakako u vreme vlasti Borisa Tadića.

Pa još jedna: Elem, nisam ja Đorđevića „video kao budućeg predsednika Srbije“ – ja sam samo napisao da ga je aktuelni protivustavni Vrhovnik Srbije, ničim izazvan, i to dvared, „targetovao“ (predložio) za svog protivkandidata!

Čudno mi je, međutim, da građanin Veljanovski nije pročitao da sam, najmanje dva puta, a nekoliko meseci pre „kandidovanja“ Đorđevića, u svojim kolumnama odgovarao i na pitanje je li možda sadašnji predsednik Pokreta slobodnih građana nečiji „test kandidat“ za srpskog Zelenskog?

Inače, ja kolegi iz studentskih dana Mlađanu Đorđeviću ne mogu da zabranim da me ponekad pohvali. Ili pokudi. Kao ni „cimeru“ iz studentskog doma Ivici Dačiću, ni poznaniku iz mladosti Aleksandru Vučiću; nisam to zabranjivao ni pokojnom Zoranu Đinđiću „kad sam mu uređivao Demokratiju“, u vreme građanskih protesta 1996/97…

E, da – ne smem da se ogrešim ni o Vašeg bivšeg predsednika Sergeja Trifunovića: i on me je pokatkad ponegde pohvalio, ređe pokudio!

A što se Kosova i Metohije tiče, baš bih voleo da mi nađete primer bilo koje zemlje u svetu koja je dobrovoljno pristala na nezavisnost okupiranog dela svoje teritorije… Ne bih vas dalje zadržavao. Građanin Cvijetin Milivojević

(Dnevni list “Danas”, www.danas.rs, 30. 6.2020)

Predsednici stranaka u Srbiji nikada ne priznaju krivicu za neuspeh, ni posle novog potopa - ne nude ostavke

                        Od 21 izborne liste na parlamentarnim izborima, u skupštinu su ušle samo tri, iako je cenzus spušten na tri odsto. I pored toga, nijedan od lidera stranaka koje neće imati poslanike, osim Zorana Živkovića i Sergeja Trifunovića, nije ni pomenuo, a kamoli ponudio ili podneo ostavku.

Ni 12. parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja 1990. godine, po svemu sudeći, nisu doneli političku odgovornost lidera stranaka čije su liste, najblaže rećeno, podbacile. Po tradiciji, bez obzira na rezultate izbora i činjenicu da su mnogi dobili broj glasova u nivou statističke greške, predsednici poraženih partija nastavljaju, kako oni to vole da kažu, da se bore.

Zato politička scena u Srbiji već decenijama ima manje-više ista lica. Vojislav Šešelj, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Velimir Ilić, Saša Radulović... uredno se, iz izbora u izbore, retkim glasačima zahvaljuju na podršci, ali nikako da se stranci zahvale na saradnji. Drugim rečima, ne podnose ostavku.

Istine radi, svi oni su, osim Ilića, do juče su bili poslanici, ali su mogli na prethodnim predsedničkim i lokalnim izborima da uvide kako strmoglavo jure stranputicom, zajedno sa svojim strankama. Kako sada stvari stoje, sa političke pozornice pre će se izgubiti njihove stranke nego oni sami.

Izuzetak od pravila bi mogao da bude predsednik Nove stranke Zoran Živković, koji je juče najavio povlačenje sa liderske funkcije pošto je koalicija koju je predvodio "Nek padnu maske" osvojila svega 0,3 odsto glasova.

- Mislim da treba da se promeni deo rukovodstva, pre svega predsednik. Ja se neću kandidovati. Tu sam na raspolaganju svima koji misle da moje iskustvo može biti korisno - naglasio je Živković i dodao da se više neće kandidovati ni za jednu funkciju.

Predsednik PSG Sergej Trifunović najavio je da će ponuditi ostavku, ali i da će nastaviti borbu.

Doktor političkih nauka Dušan Spasojević smatra da većina lidera stranaka koje su ostale ispod cenzusa neće otići sa scene.

- Kod nas predsednici partija jako dugo ostaju na političkoj sceni bez obzira na rezultate. To je sastavni deo našeg političkog života. Svaka količina moći bolja je nego nemati nikakvu moć. Dovoljno je, primera radi, videti SPO i shvatiti kako to izgleda. Šta onda očekivati od mladih stranaka - naglašava Spasojević za "Blic".

Kako kaže, mnogi od lidera stranaka ne podnose ostavku jer nemaju alternativu.

- Kako, recimo, Nenad Čanak da odustane da se bavi politikom kada ima šansu da bude pokrajinski poslanik. A 30 godina je već u politici. Postavlja se pitanje šta je alternativa tim političkim liderima u Srbiji. U SAD bivši predsednici države predaju, na primer, na fakultetu, dok je kod nas Boris Tadić alternativu pronašao na čelu jedne partije. S druge strane, nijedan od tih lidera nema pritisak od stranke da mora da ide sa funkcije - objašnjava Spasojević.

Politikolog Cvijetin Milivojević naglašava da je retko koji lider stranke kroz istoriju preuzeo odgovornost za izborni neuspeh.

- Mislim da je jedino Vojislav Koštunica 2008. godine prvo raspustio parlament nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, iako je mogao da formira vladu sa SRS i SPS, a potom i napustio stranku prvom prilikom kada DSS nije ušao u parlament. To je bio jedina fer ostavka, koliko se sećam - podvlači Milivojević.

Kako kažu, najveću krivicu za loš rezultat na izborima trebalo bi da snose stranke koje nisu ispoštovale Sporazum sa narodom o bojkotu izbora.

- Oni su prekršili taj dogovor, izašli na izbore i doživeli neuspeh. Zato bi svi morali da podnesu ostavke. Takođe, i lideri bojkot opozicije bi morali da odu ukoliko sada nakon izbora ne uspeju da animiraju građane koji zbog njih nisu glasali. Njihovi glasači očekuju sad nešto vidljivo, bilo kroz akcije, bilo kroz određene vidove građanske neposlušnosti - zaključuje Milivojević.

Dačića od ostavke sačuvali osvojeni mandati

Lider socijalista Ivica Dačić izjavio je pre izbora da će se povući sa te funkcije ako koalicija sa Jedinstvenom Srbijom ne osvoji više glasova nego na prethodnim izborima za narodne poslanike. Ipak, nakon izbora, Dačić je istakao da nema razloga za ostavku jer je koalicija, bez obzira na manje glasova, osvojila više poslaničkih mandata nego 2016.

Vučićeva vidovdanska najava

Politikolog Cvijetin Milivojević naglašava da bi aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao na ličnom primeru da pokaže kako se preuzima politička odgovornost i drži data reč i tako pridobije uz sebe i građane koji nisu glasali za njega.

- Vučić je krajem prošle godine najavio da će ovi izbori biti poslednji gde daje svoj autoritet stranci i da će se na Vidovdan povući sa čela SNS-a. Mislim da bi nakon odlaska u Moskvu i Vašington, gde će sigurno biti pod pritiskom, bilo dobro to da učini i zavredi podršku svih građana - ističe Milivojević. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković, 25.6.2020)

Kremlj (ne)će sugerisati Dačićev ostanak u vladi

Iako možda ne direktno, ruski predsednik Vladimir Putim mogao bi da skrene pažnju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da i u narednoj vladi u Beogradu budu članovi Socijalističke partije Srbije, smatraju sagovornici Danasa.

Glavna tema Vučićevog sastanka juče sa Putinom je poznata i to je kosovsko pitanje i Vučićev put u Vašington 27. juna. Međutim, pitali smo naše sagovornike može li se očekivati da Putin, kao 2016, sugeriše Vučiću da u srpskoj vladi bude mesta i za prijatelje Rusije.

Pre četiri godine mediji u Srbiji su preneli Putinovu poruku Vučiću da očekuje da u vladi mesto zauzmu dostojni ljudi koji posvećuju ozbiljnu pažnju razvoju bilateralnih odnosa Srbije i Rusije. Na te vesti Vučić je reagovao nekoliko dana kasnije, rekavši da su ga takve informacije nasmejale, i da to nije tačno.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da Putin neće direktno stavljati tu vrstu uslova i da će se kloniti direktnog mešanja.

– Svakako bi Rusima bilo drago da opstane koalicija SPS i SNS ali se Putin neće mešati. Ono što će svakako istaći je da Srbija treba da se drži Rezolucije 1244 oko Kosova i da to pitanje rešava bez pritisaka – smatra Anđelković. On za naš list kaže da očekuje da će Vučić nastaviti sa spoljnom politikom kao i do sada, te da neće doći do zaokreta ka Zapadu jer je to, kako ocenjuje, loše po srpski interes. Zato i on smatra da se format vlade neće menjati.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević, pak, smatra da će se Putin mešati u sastav vlade koliko i drugi.

– Javna je tajna da u vladi imamo favorite Vašingtona, Moskve i Nemačke ili uslovno rečeno EU. Naravno da će mu sugerisati da Dačić bude u vladi – kaže on za Danas.

Prema njegovim rečima, poruke Putina ići će u dva pravca. Jedan je ohrabrivanje da u vladu uđe Dačić, koji je svakako bliži Moskvi od Vučića u ovom trenutku. I drugi pravac je da se izađe u susret nekim zahtevima opozicije.

Milivojević, pak, podseća na slučajeve kada lider SPS Ivica Dačić nije poslušao Putina.

– Najpre 2008. kada je birao koaliciju sa Tadićem iako su njegovi glasači bili za koaliciju sa Koštunicom ili radikalima. Ili 2012. kada su njegovi birači bili za koaliciju sa Tadićem a on je odabrao Vučića – navodi on.

Na pitanje kako se Vučić pokazao u slušanju Moskve, Milivojević kaže da Vučić od 2012. bio priman u Moskvi i Berlinu, gde je išao po dozvolu da uzme vlast.

– Sada ne samo da ga nije primila Angela Merkel nego ga nije primio ni Putin. Poruka Lavrova je više nego jasna. A to je: „Došao sam ne da dam podršku tebi nego građanima Srbije oko Kosova. A rešenje tog pitanja mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244, jer je tu rezoluciju izglasao Savet bezbednosti UN, mandat za pregovore ima EU i svaki dogovor dolazi na SB koji može da ga prihvati ili ne.“ Poruka je da Vučić može da se dogovori šta god sa Amerikancima i sa EU. Ta stvar može Rusiji da se dopadne ili ne, ali dolazi na kraju u SB UN – ukazuje on.

Milivojević uočava i promenu u ponašanju Rusije.

– To se primećuje tako što šalje i neke druge emisare. Poslednji je primer unuk Jevgenija Primakova, koji je došao sa predlogom za formiranje prelazne vlade u koju bi ušle stranke opozicije i koja bi smirila političke turbulencije. To više nije ni tajna. To je prvi put poruka Vučiću da nema on apsolutnu podršku nego Srbija, koja nije samo Vučić nego i opozicija – navodi Milivojević. (Danas, www.danas.rs, Lidija Valtner, 24.6.2020)

TV Vojvodine, emisija "Sučeljavanje", 24.6.2020: SRBIJA 2020 – 2024.

Ko su pobednici, a ko tragičari izbora održanih u nedelju? Da li je i šta, bilo neočekivano u „moru“ izvesnosti, i pre samog glasanja? Šta će SNS sa tolikim brojem poslanika i koji su najveći izazovi, pred strankom koju je podržalo preko dva miliona građana Srbije? Kako će izgledati Parlament, a kako pokrajinska i lokalne skupštine, i šta znači to da apsolutni pobednici neće biti „bahati“, kako je poručio sam predsednik Vučić, kada na red dođu razgovori sa svim ostalim mnogo „manjim“ strankama? Kakva je sudbina stranaka koje su ostale ispod crte, ali i onih koje su ostale kod kuće? Ko će „leteti“ na krilima SNS–a, a ko će „odleteti“ sa političke scene Srbije? Koje su to teme prioritet, odnosno, koji će problemi biti urgentno rešavani do 2024. godine, koliko traje redovni mandat ljudi koje je 21. juna birala Srbija?
Stavove sučeljavaju:
VLADIMIR PEJIĆ, direktor agencije „Faktor plus“
CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, politikolog
OGNJEN KARANOVIĆ, direktor Centra za društvenu stabilnost
ZORAN PANOVIĆ, programski direktor „Demostata“
Autorka emisije: Aleksandra Popović
https://www.google.rs/url?sa=t&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjf5qyq1JzqAhWlSxUIHXbEABUQFjAAegQIBBAB&url=https%3A%2F%2Fmedia.rtv.rs%2Fsr_lat%2Fsuceljavanje%2F57223&usg=AOvVaw1cigzReIUX1Paq6VESB3BV

Milivojević u Probudi se: Gledaćemo kako se predsednik muči

Politikolog Cvijetin Milivojević bio je gost Jutarnjeg programa "Probudi se" TV NOVA S i komentarisao postizborne reakcije, pre svega komentar iz dela Evropskog parlamenta – ruganje demokratiji u zemlji bez opozicije.

“To je definitvno očekivano. Može se destiti da najviše dva poslanika budu opozicija. A Vučić je kazao da će drugim listama ponuditi udeo, čak i onima koji nisu prešli cenzus. I Čedomir Jovanović je bio na proslavi u SNS-u”.

Milivojević je dodao i da je Aleksandar Šapić, koji je jedini prešao cenzus, prethodno rekao da će uvek razgovarati sa pobednicima.

“A ruganje demokratiji je ono što se mi bavimo pitanjem, ne o rezultatu, nego koliko je ljudi izašlo na izbore. Ranije je prva informacija od RIK-a bila izlaznost, odmah nakog glasanja. Imali smo i na lokalu nekada te podatke, a sad nemamo od RIK-a koliko je ljudi izašlo, ni od nezavisnih posmatrača, ni od ambasadora, nego je SNS kazala cifru od 50,2. Nemoguće je da u poslednja dva sata glasa 10 odsto birača. Penzioneri koji glasaju za SNS izlaze ujutru, to se zna”, dodao je Milivojević.

On je kazao i da efekat bojkota može da se meri time što je deo Evrope rekao da je to izrugivanje demokratiji, što su građani nezadovoljni, što je u Beogradu izašlo oko 30 odsto.

“I Vučić je bio više zabrinut nego zadovoljan, a osvojio je preko 60 odsto. I sa kojim mandatom on ide u Vašington da razgovara o Kosovu? Zašto SNS nije izašla na izbore sa idejom razgraničenja – nije, jer tom porukom bi dobili oko 30 odsto”

Osvrnuo se i na izbor nove vlade.

“Gledaćemo kako se predsednik muči, kako ne može da se odluči, pa pritisci iz Evrope, iz njegove stranke, iz opozicije. Kakav mandatar Brnabić… Vučić je napravio i prethodnu vladu. Biće kako on poređa kockice, ali biće tu i ljudi koje će direktno predložiti Moskva, Vašington…”, kazao je Cvijetin Milivojević.

Dodao je i da je moguće da će se Vučić malo igrati demokratije i da u dogovoru s Dačićem naravi od njega konstruktivnu opoziciju.

Takođe, povodom novih pisanja BIRN-a, Milivojević je komentarisao i stanje u vezi s koronom.

“Vlast je Srbiju provela kroz vanredno stanje na relativno dobar način, ali zdravlje je često bilo u senci politike. Odjednom je odlučeno i da nema ničeg od mera, jer se ide na izbore. Opozicija je govorila da su podaci drugačiji, nije prvi BIRN to objavio, ali osećamo da će mere biti pojačane. Sve se svodi na to da su hteli da svima u inat održe izbore sad. A nelegitimni su jer je mandat Skupštini istekao. Oko 50 zemalja širom sveta je odložilo razne izbore, a mi prvi u svetu ih održavamo – da bi neko sabrao efekte kampanje koja je bila sve vreme tokom epidemije”, zaključio je Milivojević. (TV Nova S, www.nova.rs, Nevena Madžarević, 23.6.2020)

Ванредно www.srbin.info: Миливојевић открио праву истину о излазности и изборним резултатима

Чак 14 сати после затварања биралишта, знамо резултате и локалних избора, а не знамо колика је излазност. Прва је изашла СНС са бројем изашлих, а тек касније РИК. По резултатима, требало би да је у последња два сата гласало скоро десет одсто, што је немогуће и то се никада није десило.

Ово у веома стручној анализи избора за „Србин инфо“ и „Центар“, истиче политички аналитичар Цвијетин Миливојевић и наглашава да је у Београду, Војводини и централној Србији изашло далеко мањи број људи од 50 одсто, а да режим онда покушава да представи да је до 50 одсто дошао већим одзивом у малим општинама, где је мала популација.

– И ова власт не даје дијаспори да гласа, не само класичним гастарбајтерима, већ и људе са двојним држављанством и Србима у региону.

Такође, због преговора у којима се разматра одрицање од 17 одсто територије, Вучић би могао кривично да одговара. Дакле, Вучић нема легитимитет и мандат од стране народа да преговара 27. јуна у Вашингтону.

После доласка Лаврова, Вучић нема легитимитет ни од Москве да преговара о Космету ван Резолуције 1244.

Врло лако може да се деси да Александар Шапић постане министар у Влади Србије, који би могао замени Вању Удовичића. У парламенту сада нема посланика опозиције, што вероватно има још само у Северној Кореји.

Да ли је могуће да у земљи где је председник еврофанатик, његова странка освоји 248 посланичких места?

Резултати показују да већина странака која је учествовала на изборима није успела сама да сакупи потписе за кандидатуру, односно да је то неко урадио уместо њих.

"Ниво демократије у Србији се након избора значајно погоршао, а камоли ситуација у слободи медија. Више немамо парламентарну опозицију, која доводи у питање легитимитет целог рада новог парламента.

Исти легитимитет има 250 посланика које је прогласио Срђан Ного са Вучићевим посланицима, који су бирани на овим нелегитимним изборима. Ако се сећате, у Венецуели се председница самопрогласила на улици и нова Влада и признала их је и САД и пола света.

Који још председник стално прича о томе како је његова земља изгубила рат? Мора стално Москва да га зове и подсећа на Резолуцију 1244. Вучић изгледа да има тајне симпатије за НAТО, па каже неће нама НАТО да дозволи да вратимо наше војнике на КиМ. Погрешна адреса, о томе се бита СБ УН, нигде се не помиње НАТО.

Вучић и даље одбија да Русији да дипломатски статус хуманитарног центра у Нишу. То ме наводи на закључак да је сувише обећао другој страни – рекао је Миливојевић.

Шта је још наш саговорник изјавио у веома интересантном интервјуу, погледајте и послушајте у видео прилогу? (www.srbin.info, ТВ Центар, 22.6.2020)

www.balkans.aljazeera.net, 22.6.2020.

Milivojević: Ovo sada više liči na parlament Bjelorusije, ide prema rekordu S. Koreje

O rezultatima izbora u Srbiji, stanju sa opozicijom, nepravilnostima i budućem dijalogu Srbije i Kosova razgovarali smo sa politički analitičarem Cvijetinom Milivojevićem.

Komentari (0) 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.

Gosti N1: Bojkot uspeo, najveći gubitnici opozicija koja nije ni prešla cenzus

Sa aspekta političkih aktera bojkot je apsolutno uspeo, ocenio je politikolog Boban Stojanović, dodavši da je ovaj spušteni cenzus prešla samo još jedna stranka.

“Oni koji su prvi krenuli da ruše bojkot, svi zajedno nemaju dva odsto kada se saberu svi koji su bili za bojkot a na kraju odustali”, dodao je.

Najveći gubitnici su oni koji se deklarišu kao opozicija a koji su izašli na izbore, a nisu ni ušli u parlament, oni su svoju političku karijeru završili, naveo je analitičar Cvijetin Milivojević.

Novinarka Vesna Mališić rekla je da je ogromna odgovornost opozicije što su uništili ogromnu energiju građana uništili.. (rs.n1info.com, 21.6.2020)

Analitičari: Poslednjih sati nerealni brojevi, kosmičko ubrzanje na biralištima

"Poslednja dva-tri sata vidimo neke nerealne brojeve i dodatne pritiske da se ljudi izvuku. Mi pričamo o rezultatu izbora na kojima je 10-15 lista nezakonito kandidovano i nadam se da će se ta istina utvrditi, pa možda dođemo do toga da je ceo proces nelegalan", smatra politikolog Boban Stojanović.

U Beogradu je u 18 sati izašlo 33 odsto birača, na republičkom nivou 40,8, a to znači da ni uz ubrzanje kosmičko, svemirsko, to nije dobacilo do 40, rekao je Đorđe Vukadinović. Kako je naveo, to bi značilo da je oko 700.000 ljudi koji su izašli na birališta u poslednja dva sata.

“Bojkotaši su uspeli makar u tome da pokažu svu komičnost i nelegitimnost izbornog procesa. Imali smo liste koje nisu same sakupljale potpise, ne znaju da li su prešli cenzus, jer nemaju kontrole i posmatrače, niti su potpise skupili čisto, niti su imali posmatrače da kažu - oštećeni smo, zaista zavise od onoga što će reći RIK ili SNS”, dodao je on.

S druge stane, ocenjuje Vukadinović, pravedno bi bilo da ostane ovako jer oni koji su poleteli na cenzus od tri odsto, pokazalo se da su se prevarili i da je ovo bio prevelik zalogaj za njih.

Stojanović kaže da je sada borba da li će biti 50 odsto plus jedan ili manje i dodaje da SNS nije ostavrio izlaznost, ali da ni bojkot nije spustio procenat ispod 45.

"Sada ćemo mesecima da tumačimo rezultat, da li je 50 odsto ili nije, da li izbori imaju legitimitet. Nisam siguran da je važno ko će ući, zanima me koliko je ljudi maltretirano da izađe i kako će biti u Paraćinu i Šapcu", navodi Stojanović.

Mališić: SNS je uništio politički život u Srbiji, to je dijagnoza ovih izbora

Urednica NIN-a Vesna Mališić je navela da je ceo izborni proces i ovo što smo dobili kao rezultat toga dijagnoza stanja u Srbiji, a to je - uništenje pluralizma.

"SNS je uništio politički život u Srbiji, to je dijagnoza ovih izbora", istakla je.

Ona je rekla da je interesuje "šta će se dešavati s repa", pošto, navodi, oko pobede nema neizvesnosti.

"Oko izlaznosti možda ima, biće zanimljivo da vidimo ko će sve ući i kako će izgledati parlament", kaže Mališić.

"Imaćemo raspravu koliko je izašlo i dolazimo na teren koji je najopasniji, nemamo institucije koje mogu da posreduju da saznamo istinu. Sve sumnje opozicija nije mogla da istera do kraja, niti su postojale institucije koje to mogu da izvedu. Jedni kažu jedno, drugi drugo i istina je relativna. To je stvar uverenja, a ne egzaktno kako bi trebalo da bude s izborima", kaže urednica NIN-a.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je izlaznost najmanja od 2008. godine.

"Čak i ako se doračuna preko 50 odsto, ni u najluđim snovima ne može 9,2 odsto u dva sata, ne ulazim u analizu biračkog tela.. Ima još veći problem od toga da li su liste protežirane, jer izbori su raspisani u neustavno vreme, ne možete raspisati izbore nakon isteka mandata, koji nije produžen leks specijalisom. Mi 18 dana nemamo Skupštinu, čujemo da se bivša predsednica Skupština predstavlja kao predsednica, da se bivša pred vlade predstavlja kao predsednica, ona to nije čak ni u tehničkom mandatu", kaže Milivojević.

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli kaže da kada je direktor Republičkog zavoda za statistiku saopštavao rezultate izlaznosti, govoreči da na Kosovu postoji rezerva od dva odsto glasova, mu se činilo da time kao da je tešio sebe ili Vučića.

"Na Kosovu nema dva odsto birača i kada bi svi izašli, ima 100.000 birača, a glasa oko 30 hiljada, tako da može da se računa 0,6 odsto. U izbornim ciklusima obično opozicioni birači izlaze popodne, kada je Tadić izgubio nedostajala je ta lavina, oni su svoje isterali na birališta do 12, tu je zabeležen pad a izveli su sve. Onda je krenulo masovno zvanje. Naši nalazi i neki drugih agencija su se slagali 45-47 odsto", rekao je Vukadinović. 

Stojanović kaže da mu je najveći utisak što imamo ovakve izbore i da je očekivao da će, kad nema opozicije, "Vučić zbog međunarodnih misija pustiti da izbori budu iole slobodni".

"Dovoljno je da vidimo šta su ljudi prijavljivali, koliko optužbi za bugarski voz", dodaje. (rs.n1info.com, 21.6.2020)

Šta nas čeka 27. juna u Beloj kući?

Vest da je specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel od Vlada Kosova i Srbije dobio uveravanja da će privremeno zaustaviti kampanju za povlačenje i traženje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama odjeknula je sinoć i izazvala prilično burne reakcije javnosti. Dok jedni misle da je po sredi ozbiljna izdaja i priznanje Kosova, drugi smatraju da 27. juna u Beloj kući u Vašingtonu ne može ništa da se desi, jer bi to bio politički kraj predsednika Srbije!
Lider Dveri Boško Obradović za Direktno.rs kaže da je Vidovdan jedan od naših najvećih nacionalnih praznika koji je toliko puta iskorišćen za ponižavanje srpskog naroda, i da tome izgleda nema kraja.
- Na Vidovdan 2001. godine je Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu, Ana Brnabić je postala predsednik Vlade na Vidovdan 2017, a ove godine se u Vašingtonu planira finale tajnih dogovora između ratnog zločinca Hašima Tačija i Vučića o predaji КiM separatistima u Prištini. U toku je priprema javnosti u Srbiji za ovaj završni čin odricanja od dela naše državne teritorije koje je započelo antiustavnim tzv. Briselskim sporazumima iz 2013. Dokaz tome je veliko ubrzanje procesa sa izborom nove separatističke vlade u Prištini i pregovorima koji se nastavljaju dan posle izbora u Srbiji. Sada sledi stavljanje potpisa na priznanje lažne države Кosovo od strane vlasti u Beogradu i lažni izbori 21. juna imaju za cilj formiranje Skupštine i Vlade koji će podržati Vučićevu ideju razgraničenja, koja nije ništa drugo nego priznanje nezavisnosti druge albanske države na Balkanu i uvod u stvaranje Velike Albanije. To je dovoljan razlog za sve patriote u Srbiji da ne izađu na ove nedemokratske i protivustavne izbore, i ne daju legitimitet sadašnjoj vlasti za planirano kršenje Ustava i predaju КiM -  rekao je Obradović i dodao da je bojkot izbora način da se sačuva КiM u sastavu Srbije.
27. juna Srbija potpisuje nezavisnost Kosova?
- Jer, nelegitimna vlast bez opozicije u Skupštini ne može potpisati bilo šta, a ukoliko se ipak usudi na takvo kršenje Ustava i predsedničke zakletve onda će buduća vlast posle pada Aleksandra Vučića imati pravnog osnova da poništi sve protivustavne sporazume koji budu potpisani i prihvaćeni u lažnoj Skupštini u međuvremenu. Кoristim se prilikom da pozovem sve srpske rodoljube, bez obzira na naše stranačke i druge razlike, na jedinstvo i stvaranje zajedničkog nacionalnog fronta za odbranu i očuvanje КiM u sastavu Srbije. Naš najvažniji zadatak u ovom času je sprečavanje izdaje od strane aktuelne vlasti - smatra Obradović.
Sa druge strane lider DSS Miloš Jovanović smatra da nas u Vašingtonu 27. juna ne čeka ništa specijalno, ili se, kako kaže, makar nada tome.
- Ne vidim da može da se desi sve ono što najavljuje. Svi su se uzbudili jer misle da će da se desi nekakva izdaja, ali mislim da nismo ni blizu bilo kakvog rešenja, osim nekog simboličnog nastavka dijaloga ne mislim da može bilo šta drugo. Nadam se da ne grešim. Izbori su u Americi, mislim da Tramp želi da pokaže da je neki uspeh spoljnopolitički pokazao, međutim, i tu mislim da preuveličavamo, jer Kosovo nije odavno na mapi svetske diplomatije u onoj meri u kojoj je bilo nekada, mislim da tu opet gledamo očima prošlosti, to ne može da se reši ne za dva, tri meseca već za 20, 30 godina, jer bilo kakva predaja kosova, a svestan je toga i Aleksandar Vučić je politički kraj onoga ko bi tako nešto potpisao - dodao je Jovanović.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno.rs kaže da se u ime Srbije u Vašingtonu ne može niko pojaviti osim predsednika Srbije, pošto smo trenutno u vanustavnom stanju jer nemamo ni Skupštinu ni Vladu i jedino predsednik Srbije ima mandat.
- Vidim da se sugeriše da će predsednik potpisati neki sporazum kojim se odriče od Srbije, ali to je nemoguće, jer mu to Ustav koji kaže da je KiM neodvojivi deo Srbije, zabranjuje. Takođe, imate niz zakona izvedenih iz Ustava, recimo Krivični zakon koji sankcioniše kao krivično delo svaki pokušaj otuđenja ili odustajanja od dela teritorije Srbije, jer je teritorija nedeljiva. Prema tome, ne može to niko uraditi. Ne očekujem da moj predsednik Srbije bude primljen od trećepozivaca pomoćnikovih pomoćnika, zamenikovih zamenika američkih sekretara. To je u svakom slučaju nenormalno za diplomatiju jedne ozbiljne zemlje, bilo da je mala ili velika. Ne očekujem da će obećati bilo šta Grenelu ili Palmeru...Ako ga primi predsednik SAD, očekujem ozbiljne razgovore. Očekujem takođe da s obzirom da SAD predvode okupatore 17 odsto dela Srbije, odnosno Kosova i Metohije, da su jedino SAD od 30 zemalja članica NATO pakta protivno volji Srbije instalirale silom svoju američku vojnu bazu usred Srbije, koja je inače uslovno rečeno vojno neutralna, onda očekujem od Vučića ako ga primi Tramp da će postaviti to pitanje, kao i pitanje da li ima Amerka ima nešto protiv, s obzirom da je jedna od zemalja članica Saveta bezbednosti da se Srbiji shodno rezoluciji 1244 dozvoli povratak 999 vojnika i policajaca na teritoriju Kosova, računajući i granične prelaze između Srbije i Albanije na primer, jer tako piše u aneksu 2 rezolucije 1244, kao što će isto to pitati predsednika Kine i Rusije... O tome može da razgovara, ja samo čitam slovo Ustava - naglasio je Milivojević.
Sa druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da će to biti protokolarni sastanak ili će američka strana izaći sa nekakvom inicijativom. Anđelković za Direktno.rs kaže da ono Srbija treba da radi, nezavisno od toga šta je čeka sa druge strane - da nastoji da bude prema Trampovoj administraciji kooperavivna.
- Treba da bude spremna da izađe u susret i da učestvuje u pregovorima, jer evidentno Trampu nešto tako treba u predizbornoj fazi da bi dobio neki poen. Mi treba da pokažemo razumevanje, jer ako pobedi Bajden u ogromnom smo problemu. Ali, to što treba da pokažemo dobru volju, ne znači da treba da napravimo sebi štetu. Ne treba da prihvati nikakav dogovor, jer ne vidim mogućnost da dobijemo povoljan dogovor. Ono što treba da prihvatimo je inicijativa da pregovaramo, i da napravimo sa Trampovom administracijom dogovor, da ćemo zajednički rešavati problem, ali bez ikakvog obavezivanja da ga rešimo na način koji nama ne odgovara. Ne verujem da je situacija da može da bude ili - ili, smatram da Srbija iako se nađe pred ultimatumom ne treba da prihvati sve, ipak živimo u svetu koji nije isti kao što je bio 99. gde je sve moćnija Kina, Rusija je stala na noge, težiti dobrim odnosom sa Trampovom administracijom, ali ne po cenu da platimo ozbiljnim ustupcima - rekao je Anđelković. (www.direktno.rs, M. Radović,16.6.2020)

Lokalni izbori testiraju pet 'opozicionih opština' u Srbiji

Predstojeći izbori u Srbiji biće poseban test i za vlast i za opoziciju u opštinama u kojima do sada vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nije bila na vlasti.
Od ukupno 167 lokalnih samouprava, u pet stranka na čijem je čelu predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nije na vlasti – Šapcu i Čajetini u zapadnoj Srbiji, Paraćinu u centralnoj Srbiji i u beogradskim opštinama Stari grad i Novi Beograd.
Svi tvrde pobedu na Novom Beogradu
Nekadašnji vaterpolo reprezentativac Srbije Aleksandar Šapić već dva uzastopna mandata vodi Novi Beograd, najmnogoljudniju opštinu u državi.
Na predstojećim izborima predvodi Srpski patriotski savez (SPAS).
"Slagao bih kada bih rekao da mi ne bi bilo važno da i treći put lista koju predvodim osvoji vlast u Novom Beogradu. To bi ipak bila potvrda našeg minulog rada", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Šapić.
Na izborima 21. juna, osim u beogradskim opštinama, SPAS će pokušati da se izbori za vlast i u Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu, Nišu i još nekim lokalnim samoupravama, kao i na republičkom nivou.
Šapić kaže da se susreće sa problemima koji nemaju toliko veze sa kampanjom, već sa sistemom koji je davno uspostavljen, a koji definiše nadležnosti različitih nivoa vlast.
"Što se Beograda tiče, zakon je takav da je veoma teško samostalno raditi kada nemate vertikalu vlasti Republika-Grad-Opština. Tada imate problem u funkcionisanju opštine, od budžeta, preko raznoraznih odluka, do papira i dokumenata. Uvek vam treba nešto iz Grada i Republike. I tako je poslednjih 20 godina", navodi Šapić.
On je ponovio stav SPAS-a, koji je deo i ove kampanje, da je gradskim opštinama potreban viši nivo autonomije.
"Da se ne bi ponavljale situacije da ljudi glasaju za opštinsku upravu, a da sutra uprava Grada odlučuje koliki će da bude opštinski budžet", zaključio je Šapić.
Njegovi glavni konkurenti, SNS, svoju kampanju su fokusirali na ulične akcije, razgovore sa građanima, radne akcije i ukazivanje na propuste Šapićeve vlasti.
Prva na listi naprednjaka na Novom Beogradu, Marija Zdravković, uverena je da će njena stranka ovog puta uspeti da pobedi.
"Novi Beograd će ovoga puta dobiti najbolju moguću vlast, a Srpska napredna stranka više neće biti u opoziciji nego će biti dostojan partner gradskoj i republičkoj vlasti", rekla je ona 14. juna tokom ulične akcije SNS.
Međusobne optužbe u Šapcu
Situacija nije mnogo različita ni osamdesetak kilometara dalje, u Šapcu, gde su takođe sve strane uverene u svoju pobedu. I u ovom mestu SNS nije na vlasti.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i nosilac liste na lokalnim izborima doneo je odluku 23. februara da će učestvovati na lokalnim izborima u Šapcu, prkoseći odluci opozicionog bloka, Saveza za Srbiju, u čijem radu je učestvovao, a koji je odlučio da bojkotuje izbore na svim nivoima.
Kao rezultat svoje odluke, Zelenović je sa svojom strankom, Zajedno za Srbiju, istupio iz Saveza.
Zelenović je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da bi za sve bilo bolje da je Savez za Srbiju prilikom donošenja odluke o bojkotu parlamentarnih izbora, dozvolio učešće na lokalnim izborima u gradovima i opštinama u kojima, kako je naveo, postoje osnovni preduslovi za fer predizbornu kampanju i poštene izbore.
On je dodao i da je posle završetka vanrednog stanja izazvanog epidemijom korona virusa 6. maja očekivao ozbiljan razgovor o promeni odluke i eventualnom učešću na parlamentarnim izborima.
"Mi smo zastupali stav da je potrebna jedinstvena odluka – ili ćemo svi da učestvujemo na parlamentarnim izborima ili ćemo da ih bojkotujemo. Dogovor nije postignut. Učestvujemo na onim izborima na kojima možemo da obezbedimo da budu slobodni i fer i ne učestvujemo na izborima za koje je evidentno da nisu slobodni i pošteni", kaže Zelenović.
Zelenović, koji je na čelu Šapca od 2014. godine, optužio je SNS za pokušaje opstrukcije i pritiske u tom gradu.
Sa druge strane, SNS se takođe sprema za lokalne izbore u Šapcu, a kandidat te stranke za gradonačelnika Šapca, Aleksandar Pajić, ocenio je da se funkcioneri koji su u tom gradu na vlasti, između ostalih i Nebojša Zelenović, očajnički bore da pokušaju da zadrže fotelje, vlast i privilegije.
SNS je tokom kampanje u Šapcu podsećala na neispunjena obećanja lokalne vlasti, a u svojim spotovima obećala je da će ispraviti propuste koje su vlasti napravile.
Pajić je na konferenciji za novinare 15. juna optužio vlast u Šapcu za malverzacije sa lokalnim budžetom i nemar prema građanima.
"Srpska napredna stranka odlučno ustaje protiv ovakvog privatizovanja vlasti, korupcije i kršenja procedure", poručio je Pajić.
On je dodao i da će SNS dati sve od sebe da, kako je rekao, Šabac vrati građanima, da on bude grad budućnosti, nade i prosperiteta za svu našu decu.
Koliko je Šabac važan za njegovu stranku govori i izjava visokog funkcionera SNS i gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, koji se takođe uključio u lobiranje glasova i izjavio 11. juna da je vreme da Šabac "posle dugo vremena, konačno dobije odgovornu i poštenu vlast koja će, za razliku od sadašnje, raditi u interesu građana".
Najviši funkcioneri SNS u kampanji u Paraćinu
U Paraćinu, oko 160 kilometara jugoistočno od Beograda, predsednik opštine Saša Paunović pokušaće ponovo da osvoji glasove i ostane na vlasti.
On se u izjavi za RSE takođe požalio na pritiske SNS, koja je u Paraćinu u opoziciji.
"Pritisci su uglavnom usmereni na kandidate za odbornike sa svih lista, osim kandidata sa liste SNS. Pritisak se vrši na kandidate ili na članove njihovih porodica i uglavnom im se savetuje da odustanu od kampanje, napuste listu na kojoj se kandiduju i da pređu u SNS", rekao je za RSE Saša Paunović.
Paunović je takođe i funkcioner Demokratske stranke, koja je članica Saveza za Srbiju, i koja se obavezala na bojkot izbora.
Paunović je objasnio da se njegova kampanja, pored one koju vode preko elektronskih medija i društvenih mreža, najviše uzda u direktnu komunikaciju sa građanima.
SNS, koja je u Paraćinu u opoziciji, u svoju kampanju za tu opštinu uključila je najviše funkcionere - ministre, poslanike, generalnog sekretara predsednika Srbije. Tokom svoje posete Paraćinu ministar finansija Siniša Mali ocenio 11. juna da je vreme da i taj grad "uhvati priključak sa ostalim opštinama u Srbiji".
Generalni sekretar predsednika Srbije, Nikola Selaković, posetio je Paraćin dva dana ranije, a tokom obraćanja okupljenim pristalicama SNS on je rekao da nema dogovora ni sa kim ko je danas vlast u Paraćinu i da SNS želi da gradi, te da to, kako je ocenio, nije moguće sa onima koji su 20 godina uništavali taj grad.
Bitka i za Čajetinu i Stari grad
Slična situacija je i u Čajetini, opštini u zapadnoj Srbiji, gde će predsednik te opštine sa svojom desno orijentisanom strankom, Zdrava Srbija, pokušati da osvoji nov mandat.
Glavni protivkandidati nalaze se na listi SNS, a Đorđe Dabić, predstavnik te stranke u Čajetini, najavio je da će pobedom te stranke ta opština dobiti „stabilan kurs dobre saradnje sa centralnim republičkim organima“.
Međutim, jedno od većih iznenađenja dogodilo se u beogradskoj opštini Stari grad, koju predvodi Marko Bastać, koji je sada već bivši visoki funkcioner Stranke slobode i pravde, okosnice Saveza za Srbiju.
Ta stranka je 6. juna raspustila odbor na Starom gradu i smenila Bastaća, kritikujući ga jer su, kako se navodi u saopštenju, pojedini članovi suprotno odlukama stranke o bojkotu izbora “na svim nivoima bili uključeni u izborne radnje koje su rezultirale predajom liste ‘Čuvari Starog grada – Ujedinjena opozicija'”.
Bastać je u svojoj reakciji dan kasnije za portal Nova.rs rekao da je smenjen zbog liste na kojoj nema njegovog imena. On je odbio da komentariše situaciju za RSE.
Pred biračima u Starom gradu će se naći i lista SNS, koja nastupa kao opozicija. Stranka je tokom svoje kampanje bila fokusirana na obećanje novih infrastrukturnih projekata u toj opštini.
Jedinstvena odluka izostala
Politički analitičar Dušan Spasojević ocenio je da je za opozicioni Savez za Srbiju najcelishodnije rešenje bila opcija izlaska na lokalne izbore i bojkota republičkih.
"To bi dalo mnogo više manevarskog prostora opoziciji i čini se da bi i deo građana pozitivno reagovao na to. Nasuprot tome, oni koji su prvi rekli da izlaze na lokalne izbore poput Zelenovića, Paunovića i Stamatovića, dobili su žestoke napade ostatka opozicije, izbačeni su iz svojih stranaka ili su sami napustili Savez za Srbiju i to je u značajnoj meri oslabilo opozicioni blok", kaže Spasojević za RSE.
On je dodao da su lokalni izbori, koji su u jednom trenutku bili u fokusu javnosti, sada potpuno zanemareni i skoro da uopšte nema vesti o kampanjama u tim gradovima.

Lokalni izbori izmešteni iz fokusa
Politički analitičar, Cvijetin Milivojević, ocenio je za RSE da su lokalni izbori izmešteni iz fokusa političke javnosti iz dve grupe razloga koje se odnose na želje stranaka da birače navedu da glasaju po inerciji, onako kako njima najviše odgovara.
„Prva grupa razloga je vezana za termin održavanja lokalnih izbora. Ovde se nijedna vlast nije istinski potrudila da termin održavanja lokalnih izbora odvoji od termina parlamentarnih izbora, kao što je to u demokratskom svetu praksa“, objasnio je Milivojević za RSE.
Druga grupa razloga, po njegovim rečima, u vezi su sa interesom SNS kojoj odgovara da izbori budu istovremeni.
„Na primeru SNS je to najočiglednije, jer ona i na lokalnim i na parlamentarnim izborima nastupa bez svog imena, sa istim sloganom ’Za našu decu – Aleksandar Vučić’, koji se pritom ne kandiduje ni za funkciju odbornika ni za funkciju poslanika, jer je predsednik države“, objasnio je Milivojević.
„Može se zamisliti kako se u tom slučaju ponašaju građani koji na lokalnim izborima u Žitištu, Žitorađi ili nekoj drugoj opštini širom Srbije treba da glasaju za kandidate za odbornike u lokalnim skupštinama“.
Sasvim je izvesno da, zaključio je ovaj analitičar, ako su već na parlamentarnim izborima građani glasali za listu "Za našu decu – Aleksandar Vučić", da će im izbor biti isti kada se opredeljuju za listu na lokalnim izborima. (Radio Slobodna Evropa, www.slobodnaevropa.org, Branko Vučković, 16.6.2020)

У изборној трци за посланике 35 новинара

На 21 изборној проглашеној листи за посланичке кандидате укупно 35 њих, изјаснили су се као новинари, утврдило је Удружење новинара Србије (УНС). Иако су се годинама уназад позната новинарска имена налазила на листама посланичких кандидата и даље се поставља питање да ли новинари и уредници могу да буду политички активни, а да истовремено на професионалан начин раде свој посао.

Новинар Радомир Ратко Дмитровић, некадашњи директор Компаније Новости и главни уредник "Вечерњих новости“, а сада уредник и водитељ емисије „А шта ви мислите“ на телевизији Рас, чији је оснивач, заузео је треће место на листи „Александар Шапић – победа за Србију“.

На питање да ли новинари могу активно да учествују у кампањи и истовремено раде свој посао Дмитровић је УНС-у рекао да ће на то питање одговорити „кад ме убедите да сте исто питање послали на 50-ак адреса новинарима који нису на изборним листама, али су сврстани у таборе разних политичких партија и савеза, отворено промовишући њихове ставове и програме“.

Ти новинари, према мишљењу Дмитровића, учествују у „оркестрираним нападима на оне са којима се политички не слажу“. „И Ви и ја знамо о коме се ради. Зна и српска јавност. Чему претварање да не видимо оно што нам је пред носом?“, каже Дмитровић, један од ретких новинара са изборних листа који се активно бави својим послом.

На питање да ли постоји сукоб да као аутор емисије на Рас телевизији буде и на изборној листи странке Дмитровић каже да је ова телевизија „концепцијски постављена да у програму нема политичких емисија, тема, прилога...ништа из сфере политике“.

„Ја сам кандидат за посланика у Скупштини Србије, а не за генералног директора РТС-а или управника Народног позоришта. Нема овде никаквог сукоба интереса“, истиче Дмитровић.

Осим Дмитровића, недавно су и провладини медији објавили да се модна креаторка Сузана Перић налази на изборној листи „Александар Вучић – За нашу децу“ за одборника у Скупштини градске општине Звездара. У тим текстовима је, међутим, изостављено да је Сузана Перић и главна и одговорна уредница женског модног часописа „Базар“ у којем се редовно појављују интервјуи са истакнутим функционеркама СНС-а.

Политички аналитичар и новинар Цвијетин Миливојевић сматра да „новинари не треба да буду активни у политичким странкама“.

„Увођењем вишепартијског система раскрстили смо са тим да је новинар друштвено-политички радник. Новинар не би требало то да буду, поготово не припадници и активисти политичких странака. Тада не можете да се бавите новинарском професијом, у складу са оним што кодекс прописује – не можете бити непристрасни, неутрални…“, каже Миливојевић.

Каже да има разумевања за оне који су напустили новинарство и одлучили да баве политиком, али да се после тога, не могу представљати као новинари.

„Можете формално бити новинар, са факултетском дипломом. Али да се активно бавите новинарством, а да истовремено будете посланик на листи политичке странке, то је за мене non-sens – немогуће! Новинарство је специфична јавна делатност, где једно друго искључује“, објашњава Миливојевић.

Он наводи да је „проклетство новинарске професије“ и то што се свако може представити као новинар, за разлику од других делатности у којима постоји „мања опасност за јавни морал и јавни живот“.

„То траје већ 30 година. Да бисте се запослили 80-их година као новинар и уредник у јавном сервису морали сте да имате факултетско образовање. У међувремену то је банализована ствар, а новинарска удружења бежалa су од те теме“, каже Миливојевић.

Иначе, Кодекс новинара Србије прописује да учешће у „политичкој, изборној или медијској кампањи не може да се обавља истовремено с новинарским, односно уредничким послом“.

Правило је професијe и да би „новинар требало да учини све да избегне ситуације које би могле да доведу до сукоба интереса, стварног или привидног, и које би могле да га наведу да компромитује свој углед или углед професије“.

Новинари на листама

На изборној листи Српске напредне странке „Александар Вучић – за нашу децу“ је највећи број новинара, осам, међу којима је Мирко Крлић, председник Одбора за културу и информисање, Марија Обрадовић, Јасмина Каранац, Наташа Михаиловић-Вацић, Александар Јовановић, Милица Обрадовић, Душан Марић, као и Вања Стојковић, поред чијег имена на листи, за разлику осталих, пише дипломирани журналиста.

Пресуде

Крлић, поред чијег имена на изборној листи напредњака пише да је новинар, иначе, према недавној првостепеној пресуди суда у Зрењанину дужан је да плати главном и одговорном уреднику листа „Зрењанин“ Далибору Бубњевићу 300.000 динара јер га је на новинарском задатку 2018. године физички и вербално напао.

Према пресуди Прекршајног суда Крлић треба да плати и 25.000 динара јер је нарушавао јавни ред и мир на догађају у хотелу Војводина у Зрењанина, када је у више наврата вређао Бубњевића. Ипак, поступак је због застарелости обустављен.

Осим СНС-а, шест новинара налазе се на листи Уједињене демократске Србије, пет на листи Покрета слободних грађана Сергеја Трифуновића, по три новинара на листи странке Заветници и листи Нове и Зелене странке, по два новинара на листи странке Српског патриотског савеза Александра Шапића и листи Суверениста.

По један новинар налази се на листама Српске радикалне странке Војислава Шешеља, Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића и Јединствене Србије Драгана Марковића Палме, Покрета обнове Краљевине, Странка правде и помирења Муарема Зукурлића, листи Милана Стаматовића и Драгана Јовановића, као и новинар у пензији на листи Коалиције за мир - Чедомир Јовановић. (портал Удружења новинара Србије, Јована Пешић, www.uns.org.rs, 16.6.2020)

Сељачке маказе др Милана Стојадиновића у напредним рукама

Нисмо имали мало непријатеља, али није узалуд речено: Много непријатеља, много части. Зна се и за квалитет наших непријатеља. Познате су и њихове пароле, као и њихов начин агитације. Три и по године они су рили и роварили, па се нису зауставили ни стукнули ни за време избора пред карактером оруђа. Није се, дакле, бирало средство, није се пазило на морал. Превртало се и по костима мртвих... Дајући нам за право, народ нас је, у ствари, осоколио да наставимо своје дело. Он нам је дао легитимацију и пуномоћје да довршимо оно што смо започели, водећи увек рачуна о трајним и врховним интересима земље и народа. Потребно је зато да се зна да ми никоме не допуштамо ни да тврди да може бити већи пријатељ народа од нас... Победила је политика нашег Вође, а не "политика" оних који су се коалирали да би на изборима рушили ту политику! У ствари, победила је народна свест, победио је здрав разум једног народа који стварно и јасно види положај своје земље и који зна и уме правилно да одлучи коме треба оставити вођство у народним пословима, а коме се оно мора да оспори!...

Можда би баш овакав победнички говор, Врховник (или неко у његово партијско име) могао да одржи, 21. липња око 21 сат, пре него што председник странке, унапред познате победнице на изборима који ће се тек одржати, како је већ три пута јавно обећао, одступи (најдаље до овог Видовдана) са страначког трона, и посвети се, од тада већ као председник Републике, свим грађанима Србије, а не, пре свега (или, само) својим партијским колегама

А ја сам, на почетку, само цитирао уводник дневног листа "Самоуправа", главног партијског гласила Југословенске радикалне заједнице (Је-ре-за), од 12.12.1938, дан после убедљивог тријумфа тадашњег премијера др Милана Стојадиновића и његове странке на последњим изборима за парламент Краљевине Југославије.

Зашто баш Стојадиновић и 1938. година? Наравно, нема то никакве везе с тим што је др Стојадиновић, тих година, био и лични пријатељ једног Геринга, али и Дучеовог зета и министра дипломатије грофа Ћана, дакле, у извесној мери и под утицајем тадашње немачке и италијанске пропаганде. Повод не лежи ни у чињеници да је наш садашњи Врховник, кад се оно, у мају 2017, физички пресељавао из Немањине на Андрићев венац,  својој наследници, "по трики критеријуму", како је сам признао, поклонио баш књигу „Милан Стојадиновић: политика у време слободних ломова", на коју се Врховникова Билдерберг Тајница толико "примила" да је, приликом посете Аргентини у функцији председнице Владе, положила цвеће на гроб др Стојадиновића. Не подсећам на Стојадиновићеву победничку "одисеју" ни због факта да је наш Врховник своју фасцинацију Стојадиновићем, ничим изазван, истицао и уочи београдских избора 2018. године, када је својој странци предложио да искористи плакат - "на коме маказама Стојадиновић показује како је смањио дуг" - којим је ондашња Је-ре-за, осам деценија раније, тријумфовала на изборима за сенаторе, иако је гроф Ћано, комплиментирао Стојадиновићу за Је-ре-зу, похваливши је да је то "копија италијанске фашистичке партије"! Наиме, на плакатима за те изборе (фебруар 1938) за сенаторе из бановина широм Југославије, главна изборна порука гласила је: "Не заборавите да је влада Милана Стојадиновића смањила сељачке дугове две милијарде 700 милиона динара".

Паралела је овде из другог разлога. Самоуверен, пресигуран у властиту снагу, Милан Стојадиновић је, већ септембра 1938. године, затражио да се не чека термин за редовне изборе (април 1939), него да се и избори за народне посланике одрже већ 11. децембра 1938. Уз снажну пропагаганду (узвикивано му је "Вођа, вођа!") и функционерску кампању вођену из позиције власти, тај је оптимизам добио потврду кроз изборне резултате: владина листа освојила је чак 306, а удружена опозиција (др Влатка Мачека) само 67 посланичких места! "Самоуправа" је известила да су, на тим изборима на којима је са главног пропагандног плаката Је-ре-зе, поручивано "... за велику и моћну Југославију, а против оних који хоће да је разделе..." - "Београд и цела земља гласали за Југославију".

Али, упркос убедљивој победи на последњим изборима у Краљевини Југославији - др Стојадиновић тада није формирао нову владу! Спречио је то кнез Павле, неки кажу зато што Стојадиновић "није успео да реши хрватско питање", други да је то учинио због Стојадиновићевих финансијских проневера, трећи, да су се уплели и Британци, и Немци, и Италијани...

И ту се враћамо на 2020. годину, када, на предстојећим изборима, најјачу странку у Србији, предводи човек који је чврсто обећао да ће 21. јуна бити последњи избори на којима ће он бити носилац листе своје партије, а да већ од Видовдана постаје председник свих грађана Србије, како то Устав Србије и налаже.

Написах у прошлој колумни ("Уочи Врховниковог најављеног повлачења са функције председника Ес-ен-еса", cvijetinmilivojevic.blogspot.com) које су све могућности да наш будући председник свих грађана поништи актуелни вануставни изборни процес, а ево му за то и додатних аргумената да, одмах увече, 21. јуна, покрене процес поништавања избора који ће бити одржавани 21. јуна, пошто (привремено конституисани) нови сазив парламента присили да, одговарајућим лекс специјалисом, "затвори" и, макар ретроактивно, премости тренутно противуставно стање. И, да то буде, можда, и први и последњи чин октроисане Народне скупштине...

Србија, рецимо, почев од 3. јуна, нема Владу, па следствено томе, ни председника Владе, неће је имати ни 21. јуна увече, и ко зна још колико недеља потом, што је невиђени преседан, с обзиром да су Устав и закони који уређују ово питање више него јасни. Јер, према Закону о Влади, члан 16, "мандат Владе тече од полагања заклетве пред Народном скуштином", а "Влади престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине", што се догодило 3. јуна 2020. У овом тренутку, према томе, АБ није никакав председник Владе, а камоли "премијерка" (Устав Србије не препознаје такву функцију), како се, очигледно противправо, представља током, опет законом недозвољене, очите функционерске, кампање у напредњачке сврхе, односно непримерено дисквалификаторске кампање против опозиције.

Идемо даље. "Наша Маја" није никаква "председница Народне скупштине", како се потписује у кампањи одбране лика и дела (свог партијског) Врховника, односно у кампањи вербалне агресије на опозицију, поготово њен бојкоташки део. Члан 21. Закона о Народној скупштини је веома прецизан: Председнику Народне скупштине престаје функција оставком, разрешењем или (пазите сад!) – „престанком мандата народног посланика“. Дакле, пошто "Наша Маја", од 3. јуна, није ни народни посланик, онда, ни у сну, не може да буде ни„први/а међу једнакима (народним посланицима)"! Закон дозвољава могућност ранијег престанка мандата народних посланика, као и скраћивања четворогодишњег (пуног) мандата парламента, али не и могућност продужења мандата, што је, почев од 3. јуна, очигледно противзаконито, на делу у Србији!

Шта још очекујем од Врховника када - после оставке на место лидера Ес-ен-еса која ће, како је трећи пут обећао, уследити већ до овог Видовдана - постане и мој и председник свих грађана Србије? Верујем да ће, ослобођен напредних страначких стега, Врховник престати да лаже (успут, и противуставно сеје панику и шири дефетизам!) грађане Србије како би захтев за повратак српских војника и полицајаца на Косово и Метохију значио - "улазак у рат са НАТО"! Очекујем да на такве идеје престане да одговара контрапитањем "шта би било кад би било", односно "а зар би нам КФОР и НАТО дозволили да вратимо наше војнике и полицајце на Косово?".

Ако је, још почетком 2002. године, покојни Зоран Ђинђић, као председник Владе (као "издајник", мерено језиком тадашњих Врховникових радикала), смео да упути захтев команданту Јужног крила НАТО-а да, у складу са Резолуцијом 1244, омогући повратак 999 српских војника и полицајаца на КиМ - чега се то плаши прехрабри Врховник данашњи? Ако је, још током Бечких преговора о Косову, 2007, Српско национално веће северног Косова могло да захтева од (Коштуничине) Владе Србије да од Савета безбедности тражи повратак хиљаду српских војника и полицајаца на КиМ, макар на територије на којима живе Срби; ако је чак и Де-есов министар за КиМ Горан Богдановића тада подржао такав захтев...

Ако у Резолуцији Савета безбедности 1244 пише: „Потврђује се да ће, после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2“... Ако тај Анекс 2, појашњава се да ће том, "договореном броју југословенског и српског особља" бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: "везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством; обележавање/чишћење минских поља; одржавање присуства на местима српске културне баштине; одржавање присуства на главним граничним прелазима.“... Ако, коначно, у Резолуцији 1244 СБ УН (то је адреса на коју треба да куца председник и Влада Републике Србије, а не неки сервиси типа КФОР, а поготово НАТО, Вашингтон, Берлин или неко од осталих окупатора 17 одсто територије Србије), пише и ово: „Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде)...“ (Овде се помиње само НАДЗОР остваривања нашег права, а никакво НОВО ОДЛУЧИВАЊЕ И (НЕ)ДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ о повратку српских снага, јер је СБ то већ ОДЛУЧИО текстом Резолуције 1244 која је усвојена на 4011-ом састанку, одржаном 10. јуна 1999. године!)...

Уместо поновљеног питања зашто наш Врховник не сме чак ни да пита Савет безбедности (иако Србија тамо има два сигурна гласа са правом вета!) ништа на ту тему, хајде да се подсетимо како је то и зашто Стојадиновић, упркос победи од 306 према 67 (посланичких мандата) остао без премијерског места, без владе, али и без странке? Претпостављам да његов велики фан из 2020. управо учи на Стојадиновићевим грешкама...

То што је Стојадиновић, са грофом Ћаном, дубоко зашао у разговоре о томе да Италија, помогне проглашење "Велике Србије", а да Србија, заузврат, напусти западне (хрватске) крајеве Краљевине - био је повод да кнез намесник, по наговору Британаца, мандат за формирање нове владе не повери стварном победнику избора, него једном од његових дотадашњих министара, дојучерашњих климоглаваца, Драгиши Цветковићу, са задатком да "реши хрватско питање"! То ће Цветковић и учинити, коалицирајући, у августу 1938, са др Мачеком, када је потписан споразум Цветковић - Мачек, као почетак формализовања хрватске државне независности. Тада је формирана једнонационална Бановина Хрватска, једина таква у Југославији, у коју су ушле дотадашње Савска и Приморска бановина, али и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Древента, Травник и Фојница који су, до тада, припадали Дринској, Дунавској и Зетској бановини!

Тако је, после те велике изборне победе, окончан унутрашњи сукоб унутар Је-ре-зе између дотадашње Стојадиновићеве политике засноване на српско-муслиманско-словеначкој основи (Стојадиновић - Спахо - Корошец) и политике Стојадиновићевог дотадашњег министра Цветковића који је кандидовао српско-хрватску (Цветковић - Мачек) осовину која се заснивала на формирању, практично, "Велике Хрватске".

У фебруару 1940. године, Стојадиновић је, из протеста, основао Српску радикалну странку, у чијем програму је Цветковић - Мачеков пакт квалификован као државни удар, којим је од "не само од хрватских, већ и од чисто српских крајева створена држава Хрвата". Али, већ у априлу 1940, Стојадиновић који је, између осталог, био и Герингов интимус, али и франкофил, по налогу Енглеза, стрпан је прво у кућни притвор на Илиџи, потом прогнан из земље и интерниран на Маурицијус, где је провео Други светски рат.

Велико дипломатско заигравање и преигравање на велике улоге са велики највећим белосветским коцкарима, др Стојадиновић је, после Другог рата, наставио у Аргентини. Верујем зато да ће наш Врховник, 21. јуна, по принципу "у добру се не понеси", када буде избројао резултат адекватан Стојадиновићевом, са избора 11.12.1938, иако владалац и власник фантомске изборне листе „Александар Вучић – За нашу децу", у вечери изборног тријумфа најпре да погледа у пасуљ, тј. рејтинг, али не у онај са октроисаних избора - већ стратешки, визионарски, шта би иза брда могло да се ваља... (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Našem narodu prijaju političari koji vređaju

Našem narodu prijaju političari koji su glasniji, drčniji, koji vređaju, smatra politikolog Cvijetin Milivojević, dok marketinški stručnjak Nebojša Krstić, sasvim suprotno, tvrdi da su građani često imali više razumevanja, sluha i simpatija upravo za one koji se čine manje vidljivim.
Krstić je u serijalu Kvaka 23 novinske agencije FoNet ocenio da takva percepcija nije „na prvu loptu“, jer na javnoj sceni preovlađuju oni koji su glasniji.
Prema njegovom viđenju, obično se ti ispadi, incidenti i ta groteskna upotreba pretnji više čuju, nego neka inteligentna, pametna reč, koja se izgubi u „košmaru svakodnevne bujice“. Ona ide i sa „društvenih mreža, sa internetskih portala, gde nema nikakvog zazora od bilo čega što se kaže“, ukazao je Krstić i predočio da u svemu tome ni mediji nisu potpuno nevini.
Kako je objasnio, „ako na naslovne strane stavljate probisvete i ludake, psihijatrijske slučajeve, vulgarne tipove i one koji propagiraju govor mržnje, time iskazujete i svoj politički, vrednosni, pa i kulturni, kulturološki stav, bez obzira da li ste za vlast ili opoziciju“.
Po Krstiću, problem je i u tome što u politiku ulaze ljudi koji su amateri, koji dolaze iz drugih profesija i koji ne razumeju posledice teških reči. To ilustruje primerom „popularnog i talentovanog glumca“ koji „misli da je ono što zabavlja njegovo društvo kada se okupe, prihvatljivo i u političkim vodama u koje je ušao“.
Za razliku od njega, Milivojević predviđa da je jedan deo mlađih birača čekao upravo takvu vrstu „anarholiberalnog prilaza“ kakav ima Sergej Trifunović.
On je i u „verbalnoj i u neverbalnoj komunikaciji drugačiji od komunikacije kakvu neguju drugi političari“, izjavio je Milivojević za FoNet.
Prema njegovom mišljenju, nije problem u političarima amaterima, ali problem jesu analitičari amateri, od kojih su neki aktivisti Srpske napredne stranke (SNS).
„Kao što ja nikada ne bih poželeo da se bavim zdravstvenom analizom, jer nažalost nisam lekar, tako ne očekujem da se neko ko je lekar, bavi analizom političke situacije, da bude politikolog ili komunikolog“, obrazložio je Milivojević. „Mislim, može time da se bavi, ali iz hobija“, rekao je on u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza i podsetio da i sam iz hobija igra fudbal, ali se ne predstavlja kao fudbaler.
Sagovornici FoNeta različito tumače i druge elemente koji utiču na javnu scenu i političku kulturu, pri čemu Krstić vidi parlament kao refleksiju društva, jer u njemu ne sede lordovi, već ljudi koji dolaze iz raznih društvenih slojeva.
Kako ukazuje, oni često ne shvataju ni svoju ulogu, ni posledice i težinu svojih reči, misleći da se jedino čuju uvreda, psovka i povišen ton.
Krstić, takođe, misli i da više intelektualaca, akademika i profesora univerziteta promovišu fizičko nasilje i traže krv na ulicama. Prema njegovim rečima, ni SANU, ni Beogradski univerzitet, nisu reagovali, opomenuli ih, niti su im skrenuli pažnju da to ne čine. Intelektualci moraju da upozoravaju na sve društvene devijacije i opasne pojave koje dolaze i od vlasti, i od opozicije, naglasio je Krstić.
Umesto toga, kako je ocednio, imamo intelektualce koji „Vučiću nalaze trun u oku, a balvan u svome ne vide“.
Zbog toga, on smatra da su intelektualci ozbiljno krivi za agresivni diskurs koji preovlađuje u društvu. „Oni bi trebalo da skalu kompasa drže ispravno, a ne da svoj politički stav pretvore u moralnu vertikalu“, rekao je Krstić.
„Ako ja mislim da bi trebalo da se bojkotuje, svako ko ne misli tako je prokletnik, izdajnik, đubre, Vučićev plaćenik, bot“, precizirao je on i konstatovao da takav stav propagiraju upravo intelektualci, što je neprihvatljivo.
Nasuprot tome, Milivojević ukazuje da je veliki broj intelektualaca pokazao da je spreman na političke kompromise. Kako kaže, oni su procenili da je za njihovu ličnu egzistenciju, ili egzistenciju institucija koje predstavljaju, neophodna „kolaboracija baš sa ovom vlašću“.
On parlament ne posmatra kao posebno problematičan, jer je, kako kaže, u politici dozvoljeno sve, pa i tuča u skupštini, i to ne samo srpskoj. „To je jedna vrsta performansa, pa je čak i iznošenje čistog ili prljavog veša namenjenog jednoj ministarki, na nivou nečega što je u vizuelnom smislu čak i dopadljivo delu glasača“, uveren je Milivojević.
On, međutim, pravu opasnost vidi u optuživanju i diskvalifikovanju političkih neistomišljenika, kao i činjenici da propaganda vladajuće stranke podseća na nešto već viđeno u prošlosti.
Kako je primetio, „frapantna je sličnost između propagande gospodina Vučića i propagande koja je vođena u Nemačkoj od početka tridesetih godina, pa do izbijanja Drugog svetskog rata“. „Dakle, u vreme kada je Nacionalsocijalistička partija dolazila na vlast i učvršćivala vlast. Jer, ona je, da se ne lažemo, na vlast došla na izborima“, zaključio je Milivojević. (FoNet, www.fonet.rs, 14. jun 2020)

Analitičari: Stranke na izborima bez programa

Nijedna izborna lista koja učestvuje na republičkim izborima 21. juna u kampanji ne predstavlja predizborni program na osnovu kojeg bi birači mogli da se opredele za koga će da glasaju, ocenjuju analitičari koji prate izborni proces.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za agenciju Beta da građanin ne može svog političkog favorita da "uhvati ni za glavu ni za rep", jer mu on faktički nije ništa ni obećao.

"Sva obećanja su na nivou predizbornih spotova i slogana. Ako sutra glasač pita političara: 'Čekaj bre, ti si juče obećao', ovaj može da kaže da nije. Pa kako?! Jel piše negde u programu? Pa ne piše, čuo si moj propagadni spot. Mene zabrinjava to što onaj ko će biti vlast i posle ovih izbora ne želi da odgovori ni na jedno važno pitanje", kazao je Milivojević.

Na zvaničnim veb sajtovima političkih stranaka i pokreta nema istaknutih predizbornih programa sa predlozima rešenja za bilo koji problem sa kojim se suočavaju država Srbija i njeni građani.

Predizborna kampanja se uglavnom zasniva na sloganima, spotovima, nemerljivim obećanjima, kritikama i uvredama političkih oponenata.

Na osnovu političkih fraza i populističkih obećanja političara, građani ne mogu da saznaju kakav pristup će partije koje budu u parlamentu imati kada je u pitanju rešavanje kosovsko-metohijskog problema, suzbijanje korupcije i kriminala, povećanje životnog standarda, gušenje slobode medija...

Politikolog Boban Stojanović ocenjuje za agenciju Beta da je izborna ponuda jako siromašna i da su ovo najbesmisleniji izbori od 1990. godine.

"Stranke, uglavnom, ne nude konkretne stvari. Nemamo izborne ni političke programe koji su razvijeni i sa kojima mogu da izađu pred građane i onda se oni opredeljuju za opšte poruke. Problem je i što te tražnje nema ni sa strane birača", kaže Stojanović.

"Ovde se sve partije zalažu za 'Bolji život' i 'Srećne ljude'. Jedini program gotovo svih stranaka u Srbiji je da ljudima ponude bukvalno te nazive kultnih serija - 'imaćete bolji život i bićete srećni ljudi' i tu se priča o programima i programskoj ponudi završava", kaže Stojanović.

On ističe da su ljudi u Srbiji dominantno liderski opredeljeni, odnosno da glasaju za lidere i traže lidere.

"Kod nas se izbor birača svodi na to da li ćemo da damo poverenje nekakvom lideru koji najpametnije zvuči ili za koga smatraju da je najmanje uprljan i ukaljan. Vi praktično nemate nikakvu diskusiju ni o kakvim važnim pitanjima, ni o kakvim politikama, ni sa ekonomsko-socijalne strane ni sa kulturološke ili identitenske prirode. Nestali su čak i Kosovo i Evropska unija iz javne diskusije", navodi Stojanović.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za agenciju Beta da je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast, a da nije imala ni formalno svoj stranački program.

"Hoću da kažem da je u Srbiji uobičajno da se političke stranke pojavljuju na izborima i bez ideologije i bez stranačkih programa, a neke čak i pobeđuju na izborima bez svega toga. SNS na izborma 2012, 2014, 2016. pa i na predsedničkim 2017. godine nije odgovarala ni na najvažnija aktuelna pitanja koja se tiču državog identiteta Srbije. Njeni kandidati za predsednika, prvo Toma Nikolić, potom Vučić su pobeđivali na izborima, a da nikada nisu rekli šta je ideja za Kosovo, da li je za njih ono što piše u Ustavu Srbije, nešto između ili nešto treće što taje pred građanima", rekao je on.

On navodi da je bilo još tema koje oni ne samo da nisu imali u programu, nego se nisu o njima ni izjašnjavali ili su čak išli u suprotnom pravcu.

"Recimo tema penzioneri. Vučić je i kad je bio potpredsednik vlade, a potom i premijer govorio da su penzioneri poslednji od kojih će u cilju 'spasavanja od bankrota' posegnuti za smanjivanjem njihovih penzija. A već nekoliko meseci posle toga prvo što je učinio je bilo da smanji penzije", podseća Milivojević.

Na pitanje na osnovu čega se građani opredeljuju za koga će da glasaju, kad već ne postoje predizborni programi, Milivojević kaže da "većina građana glasa za privid".

"Građani glasaju za stereotip koji je brutalnom političkom propagandom SNS nametnut kao bespogovorna istina. Građani veruju da je Vučić garant opstanka Kosova u Srbiji, da će nas Vučić najbrže uvesti u EU, da nikad nećemo ući u NATO... Oni veruju da će jedino pod Vučićem imati sigurne penzije", objašnjava Milivojević.

On je dodao da je osnova Vučićevog opstanka dnevna brutalna i politička propagnda koja se vodi van izbornih kampanja.

I većina opozicionih stranaka koje su odlučile da izađu na predstojeće izbore nisu istakle na uvid biračima svoje predizborne programe. Neke od njih čak nemaju ni veb sajtove.

"Opozicione stranke koje izlaze na izbore ni ne sanjaju da dođu na vlast. One izlaze na izbore sa nekom nadom u podsvesti da bi eto možda mogli da prebace cenzus, ali bez uverenja da će se ona stvarno i ostvariti", kaže Milivojević.

On naglašava da se predizborna obećanja ne mogu nazvati programom.

"Ogromna većina lista nema nikakav program. Kad registruješ političku stranku moraš da prijaviš i program i statut, međutim mnoge političke opcije se legitimišu kao stranke, a u stvari su registrovane kao nevladine organizacije sa tri osnivača. Na primer, Pokret slobodnih građana i Dosta je bilo su nevladine organizacije", istakao je Milivojević. (Beta, www.beta.rs,

SNS i Vučić namerno prave sporne izborne spotove

Srpska napredna stranka od početka kampanje izbacila je najmanje četiri sporna predizborna spota, u kojima se pojavljuju deca ili zloupotrebljavaju javni resursi. Malo je verovatno da funkcioneri SNS-a, koji imaju decenijski staž na srpskoj političkoj sceni, ne znaju pravila izborne kampanje, pa se postavlja pitanje zašto prave spotove koji bi mogli da se nađu pod lupom nadležnih organa i kojima preti zabrana.

Posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji je nastavljena predizborna kampanja, a naprednjaci su izbacili spot u kojem se Vučić pojavljuje sa šestogodišnjom devojčicom i obećava joj da će joj vratiti tatu iz Nemačke. Taj spot REM je zabranio zbog zloupotrebe dece u političke svrhe, a jedva da je prošlo četiri dana SNS je objavio još jedan izborni video u kom se pojavljuje dvoje dece.

Nedugo potom naprednjaci su izbacili novi spot, u kome je prikazana direktorka KBC “Zvezdara” prof. dr Teodora Beljić Živković, koja u medicinskoj uniformi te ustanove izgovara promotivnu poruku. Agencija za borbu protiv korupcije ocenila je da su u ovom slučaju korišćeni javni resursi, zbog čega je toj stranci izrekla meru upozorenja.

Postoje ozbiljne indicije da su javni resursi zlopotrebljeni u još jednom spotu, u kom se kao radnik Kolubare pojavljuje Miroslav Spasojević i to u uniformi sa znakom EPS-a, a ispod čijeg imena piše Rudarski basen Kolubara Srbija. Sudeći po onom što se vidi u objavljenim kadrovima, taj video je snimljen u preduzeću Kolubara.

Malo je verovatno da Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić nisu znali šta rade kada su snimali ove spotove, a još manje da to nije znala agencija koja ih je kreirala.

Politički analitičar Boban Stojanović navodi za Nova.rs da su naprednjaci svesno pravili takve spotove i to da bi reagovali REM i Agencija za borbu protiv korupcije.

 “Oni to rade namerno da bi ih Regulatorno telo za elektronske medije i Agencija kaznili, izricali mere, da bi se sutra u nekim izveštajima SNS pojavljivaval kao neko ko je kažnjen, i kako bi ispalo da REM i Agencija rade svoj posao. Pritom, SNS nema nikakvu potrebu da u kampanji objavljuje spotove”, zaključuje Stojanović.

Stručnjak za politički marketing Cvijetin Milivojević navodi da je mnogo toga sporno u kampanji SNS-a, počev od naziva liste u kojoj se ne pominje ime stranke, niti je jasno o kojoj je koaliciji reč.

On kaže da je prvi izborni video, u kom se pojavljuje predsednik države sa šestogodišnjom devojčicom, svesno napravljen da bi bio zabranjen.

“On je napravljen bi ga REM zabranio, da se eto pokaže kako oni rade ‘ni po babu, ni po stričevima’. Vučić je rekao da oni imaju deklaraciju, u kojoj inače mora da bude ime naručioca, finansijera i kreatora spota, kao i pismenu saglasnot roditelja. Međutim, ako pogledamo preporuke Unicefa, jasno je da je reč o klasičnoj zloupotrebi dece u političke svrhe”, navodi Milivojević.

On kaže da i sada gledamo niz spotova naprednjaka, u kojima je evidentna zloupotreba javnih resursa, počev od onog snimljenog u Kliničkom centru Zvezdara do onog iz Kolubare. Milivojević ističe da oni nemaju identifikaciju političke stranke.

“Ovde nije reč o predsedničkim izborima, već o parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim. Sa stanovišta konzumenata vi nigde ne vidite SNS, vidite KBC Zvezdaru, Kolubaru i Vučića. Formalno pravno, SNS je nevina. Međutim, zbog nedostatka identifikacije i u nazivu liste i na TV spotovima, nijedna nadležna institucija ne reaguje”, navodi on. (Portal www.nova.rs, 12. jun. 2020, Nataša Latković)

Уочи Врховниковог најављеног повлачења са функције председника Ес-ен-еса

За разлику од најбеспризорнијих јавних и дворских улизица актуелног председника Републике који, панично, све чине да од Врховника направе патолошког лажова, убеђујући га да би за њега (а не за њих око њега) било супер да по трећи пут слаже грађане и не повуче се са места шефа најјаче партије ни после ових избора - ја своме председнику хоћу да верујем.
Као знак добре воље, опраштам му одмах прву и другу лаж: ону, изречену још 2012, кад је наш садашњи Врховник, агитујући са Његову екс-Екселенцију, рекао да председник свих грађана Србије никада неће бити и председник (само) једне странке, а и ону другу,  испаљену 2017, да ће се, са места председника Ес-ен-еса повући током 2019.
Верујем, дакле, да ће, још током изборне вечери, 21. липња, на Светог великомученика Теодора Стратилата, у часу саопштавања великог изборног тријумфа његове партије (први сам честитао!), Врховник славодобитно, уз покоју сузу радосницу и оно "Одрасло дете, осамосталило се", изговорити и простопроширену реченицу: "Видимо се у неком другом филму". И тако испунити обећање које је, иначе, орочио за Видовдан, остављајући, додуше, могућност да, ако баш буде оно "не бих ја више, али хоће ме народ", то буде крај године, и ни секунд више.
А, кад се то деси - ја и даље верујем да ће то бити за Видовдан - иде други део обећања. "Не бих волео да се кандидујем, и надам се да нећу бити кандидат на следећим председничким изборима", тако је рекао наш садашњи председник, у више наврата, откако је председник. Пошто већ "не би волео", ја га, да сам опозиција или његов страначки колега, свеједно, не бих ни терао да се кандидује.
Ја му верујем и кад вели да су ово последњи избори (парламентарни, војвођански покрајински, те локални) на којима је он, позајмљивањем свог имена и презимена, рејтинга и ауторитета, извојевао још четири године власти за своју мастодонтску Ес-ен-ес. Елем, децо, ево вам па се сад играјте, борите и изборите сами...
Шта, онда, почев од Видовдана, када изабрани председник Републике постане председник свих грађана Србије, а не, под један, председник напредних виделиста и припадајућих им интересних група, под два, шеф свих државних и парадржавних институција Србије, а тек под три, оно за шта је изабран и за шта је, по Уставу Србије, надлежан - хитно очекујем од председника свих грађана, дакле, и мог председника?
Да се врати Уставу под скуте и да се, добровољно, деакумулира са свих места и функција које је, противуставно, наакумулирао.
Можда да крене - то најмање боли самодршца у одласку - од противуставног чињења нечињењем, тј. кукавичког, шефу државе непримереног, забијања у песак и ћутања на свакодневне демонстрације силе, изругивања међународном праву и правди од стране "свих видова, родова и форми" НАТО окупатора Косова и Метохије.
Ето, кад новопостављени косовски премијер Авдулах Хоти (чија влада зависи од подршке Врховникове "Српске листе"!) каже: "Са Србијом не може бити преговора о територијалном интегритету Косова! Ја не желим нити имам мандат ни као грађанин, ни као премијер, да преговарам о територијалном интегритету Косова! О уставној организацији државе Косово се не преговара! Споразуми који ће се постићи са Србијом морају да буду у духу Устава Косова!"... ето, ја, за почетак, не очекујем ништа више него да мој, од Видовдана ванстраначки, председник Републике, звао се он и Александар Вучић, први пут за ових осам година откако је засео на власт, да исту, скоро потпуно исту, изјаву као и господин Хоти, само да тамо где пише "Косово" буде "Србија"...
Сваки пут кад неки бирократа из Вашингтона или Брисела, свеједно, по аутоматизму бахатог одбијања свега што се не уклапа у западну мантру "јединственог и недељивог Косова као независне државе", каже: "Размена територија између Косова и Србије није прихватљиво решење! То није никакво решење. Она не би решила ниједан од проблема, не би донела више стабилности и не би била у интересу већине грађанки и грађана. Уосталом, то би био и веома штетан преседан, за све земље Западног Балкана!"... ето, ја од мог председника Републике, очекујем тек толико куражи, да понови и стално понавља, али и деловањем брани, исту ту реченицу, уз претходну синтагму да је Србија, а не Косово, јединствена и недељива држава...

Од мог ванстраначког председника, очекујем да, пре него што се, из обе страначке, презује у обе ванстраначке чизме, искористи чињеницу да ће, тих неколико секунди, и даље бити у неформалном статусу узурпатора тужилаштава и судова и законодавне и извршне власти, те да нађе неки законски основ (има их, Богу хвала, на претек), те да иницира поништавање избора који ће бити одржавни 21. јуна.

Ево му само неколико идеја, међу више стотина таквих законских могућности.

Председник Републике има уставну дужност да распусти Народну скупштину ако она, на пример,  „у року од 30 дана од дана када је претходној влади престао мандат“ не изабере нову владу?! Пошто је Брнабићкином кабинету мандат истекао још 3. јуна, уколико закључно са 2. јулом, не буде изгласана нова влада – Врховник има две могућности: да одмах распусти новоизабрани парламент или да поново зажмури на оба ока, још једном прекрши Устав и Закон о председнику Републике, и да се нада како ће и „Сестре кармелићанке“ из Уставног још једном зажмурити на ово константно антиуставно деловање „у продужетку“! Што му, као председнику свих грађана Србије, сигурно неће пасти на памет.

Избори се већ одржавају у невреме, 18 дана након што је претходном сазиву Народне скупштине и Влади коју је тај сазив изабрао - истекао мандат! Дакле, Србија већ осам дана нема ни законодавну ни извршну власт!

Члан 27 Закона о избору народних посланика налаже да се избори за посланике одржавају најкасније 30 дана пре истека мандата посланика којима истиче мандат. Дакле, требало је да буду одржани најкасније до 3. маја.

Даље, даном потврђивања мандата новоизабраним посланицима, престаје функција посланика чији мандат истиче. Какав сад "датум потврђивања" када је претходном сазиву мандат већ истекао 3. јуна, а никаквим правним актом (лекс специјалисом или слично) мандат бившим посланицима није продужен?!

Идемо даље: потврђивање мандата новоизабраних посланика врши се у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора, што значи да ће то, у најбољем случају, потрајати до почетка јула, па испада да најмање 50 дана Србија неће имати парламент, а Владу, вероватно, и неки месец дуже!

Па, даље: Републичка изборна комисија је потврдила листе Ес-ен-еса, за изборе за сва три нивоа, под истоветним именом "Александар Вучић - За нашу децу", иако човек чије је име одредница листе није кандидат ни за шта на овим изборима! 

Посебна прича је фамозни члан 9 Закона о председнику Републике који јасно каже да - цитирам - председник Републике не може вршити другу јавну функцију или професионалну делатност. То што се, од стране власти намерно изабрани случајни пролазници у Уставном суду, у 21. веку упињу да докажу да је замља, ипак, равна плоча - не може да поништи здрав разум: елем, шта би друго било стварање привида Врховниковог кандидовања за председника свих општина и градоначелника свих градова, за републичког и за војвођанског посланика - него бескрупулозно "обављање друге јавне функције" (у овој случају, обављање функције председника најјаче владајуће партије усред изборне кампање!), што Устав изричито забрањује?!

По члану 22. Закона о локалним изборима назив изборне листе за градске и локалне изборе одређује се према називу политичке странке, а у назив се може укључити име и презиме лица које политичка странка одреди као носиоца изборне листе. Је ли онда нормално да тај носилац листе буде Александар Вучић кад се већ није кандидовао за одборника у скупштинама општина Гаџин и Владичин Хан, у Брзој, Белој, Смедеревској, Бачкој и осталим српским паланкама, у Доњем, као и Горњем Милановцу, на Новом и на Старом Београду, у Сремској и Косовској Митровици, у Бачкој и (шумадијској) Тополи, у обе, нишкој и београдској, Палилули и томе слично? Није се кандидовао ни ту нити у осталих 180 оштина, градских општина и градова, а ипак, као председник Републике, својим именом на челу свих тих листа замајава грађана целе Србије који, на обичним животним локалним изборима, не гласају за оне који њихове проблеме решавају на терену, него за некога ко, ни по Уставу ни у пракси, није надлежан за управљање локалним заједницама? Сходно истом члану, још једна недоумица: ако већ овај закон допушта "истицање ближе ознаке" те листе у пуном имену изборне листе, да ли је просечном грађанину Србије слоган немачких националсоцијалиста са избора из 1936. "Unseren Kindern - Die Zukunft durch A." баш прва асоцијација (да ли је, уопште, примерен?) на име Врховникове партије - Српска напредна странка? Стрељајте ме, али ја ту, за разлику од Републичке изборне комисије, не видим сличност између те две странке, а шта ће тек бити ако се нека партија која наставља континуитет Немачке националсоцијалистичке радничке партије позове на крађу интелектуалне својине - ето нама међудржавног проблема...

Додуше, не бих се ја баш заклео да је "неко тамо", у Врховниковом пропагандном штабу, био баш потпуно неинформисан о томе где је, како, зашто и с којим циљем првобитно порођен слоган "За нашу децу", за изборе за немачки Рајхстаг, одржане 29. марта 1936. године. Зажмурите и покушајте да дочарате себи овакву слику: Немачка пропаганда тврдила је да је 1936. започело немачко „златно доба“, а тамошњег Рајхсканцелара и Фирера (двојство личности) је „било просто срамота колико нам је (Немачкој) добро ишло“. Већ у фебруару је Немачка организовала Зимску олимпијаду у Гармиш-Партенкирхену у фебруару; у мају је организован "блиц-десант" на Рајнланд (Рајнску област) и његово прикључење Рајху; уследила је, у августу, Летња олимпијада у Берлину. Те, 1936, у милионском тиражу, штампана је и илустрована пропагандна читанка за децу под насловом „Адолф Хитлер. Фиреров живот“.  Те 1936, збио се, под слоганом „Партијски конгрес части“, највиши скуп Националсоцијалистичке радничке партије Немачке. Ах, да, уследило је и једно (обавезујуће!) необично упутство за извештавање медија, маја, те златне 1936: „Не сме да се извештава о увозу пунокрвних коња!“ Био је то врхунац бизарности у области јавног комуницирања, пошто је, три године пре, донет Закон о новинским уредницима који је новинаре ослободио политичког утицаја власника и издавача медија, али их је, на другој страни – обавезао да извршавају обавезна државна упутства! Министар народног просветљења и пропаганде др Гебелс је одмах потом установио „Централну конференцију за штампу Рајха“, као метод превентивне, претходне цензуре медија. Да би добили акредитацију за извештавање са тих „пресица“, осим детаљне биографије, новинари су морали да приложе и „позитивно мишљење" из полиције! „Обавезна упутства“ за извештавање, односно наручена питања су се, наравно, подразумевала... Уследиће убрзо и Гебелсова наредба о заштити музичког културног добра, „Музичка контрола Рајха“ која је, све глумећи непристрасност – прво ударила на оне који су баш баш „претерали“ у подилажењу Фиреру. За почетак, забрањени су сонгови попут „Дала си ме Домовини“ и „Омиљени цвет Адолфа Хитлера је скормни рунолист“. Рецимо, слободарски изливи енергије и здравља, скоро па соколске манифестације и екскурзије широм Немачке под паролом „Снага кроз радост“ (Kraft durch Freude)... Пропагандне чете Вермахта (Оружаних снага) бројале су, у то време, више од 100.000 припадника!

Међутим, мог ванстраначког председника Републике аболирам - верујем да је, као што писах још пре увођења "корона-стања", неко "сместио Зеку Роџеру", да је председник био необавештен у вези са покушајем диверзије од стране његове преторијанске пропаганде.

Зато сам, као малу помоћ, и побројао само део повода, правних могућности и законских основа да мој ванстраначки председник Републике, па звао се он и АВ, већ 21. јуна увече, поразмисли о поништавању избора. Да, јесте Макијавели, у своме "Владаоцу", констатовао да је "владалац увек имао начина како да у закон одене своје вероломство", па чак и саветовао  да "мудар владалац не треба да се држи обећања када је то на његову штету". Али, била је то Фиренца, с почетка 16. века.

Ја верујем да ће мој председник Републике, сад кад се, као што је обећао, ратосиља својих партијских окова, уместо октроисаног (дарованог, натуреног, наметнутог одозго) парламента, своме драгом народу подарити праве, изистинске, фер и демократске изборе, па ком' опанци, ком' обојци. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)