"Cilj je da pokažemo razmere izborne krađe": Šta opoziciji donosi opstrukcija parlamenta

Naš primarni cilj je da pokažemo razmere izborne krađe i prekrajanje izborne volje građana i na tome ćemo dugoročno insistirati, kaže za NIN Dobrica Veselinović, nosilac liste "Srbija protiv nasilja" na beogradskim izborima na pitanje šta opozicija očekuje od opstrukcije republičkog parlamenta, čija je konstitutivna sednica zakazana za 6. februar.

Na prvoj sednici 14. saziva Skupštine Srbije planirano je da poslanici nakon potvrđivanja mandata, što je prva tačka dnevnog reda, izaberu predsednika i potpredsednike parlamenta, imenuju generalnog sekretara, izaberu članove radnih tela, kao i članove ostalih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Veselinović nije želeo da otkriva koji su planovi za opstrukciju konstitutivne sednice. Njegove kolege iz opozicije iznele su neke od predloga.

Šta planira opozicija

Predsednik Narodnog pokreta Srbije i nosilac liste "Srbija protiv nasilja" na decembarskim parlamentarnim izborima Miroslav Aleksić najavio je da će poslanici te koalicije "ući" u novi saziv parlamenta odakle će kako je rekao, objašnjavati građanima kako su pokradeni izbori.

Aleksić je kazao da stranke i pokreti oko te liste "neće prihvatiti izbornu krađu" za koju je po njegovim rečima, odgovoran režim Aleksandra Vučića.

"Oni su ukrali mandate, njima ne pripada toliko mandata i oni duguju odgovor građanima Srbije na pitanje zašto su pokrali njihovu izbornu volju", naveo je Aleksić.

Potpredsednik DS Miodrag Gavrilović rekao je kako njegova stranka predlaže da poslanici ne budu prisutni na sednicama Skupštine, osim predsednika poslaničkih grupa, koji bi trebalo da svakodnevno ukazuju "da je najmanje 20-25 mandata SNS u republičkoj skupštini dobijeno krađom na izborima". On je u intervjuu za Novu rekao i da poslanici ne treba da učestvuju u radu skupštinskih odbora, a da bi mogli i da održavaju paralelne sednice.

"Mi ne možemo protiv ove vlasti da se borimo samo ulicom. Mi moramo ulicom, ali i kroz institucije, na svoj način, vršeći opstrukciju i ukazujući na to da je ovo nelegitimna vlast", rekao je on.

Agencija Beta, pozivajući se na anonimnog lidera "Srbije protiv nasilja", objavila je da će poslanici biti na konstitutivnoj sednici republičkog parlamenta, ali da "to neće biti klasično prisustvo sednici već demonstracija neslaganja s konstituisanjem Skupštine zbog izborne krađe".

"Dogovorili smo se da ne učestvujemo u konsultacijama oko izbora i formiranja skupštinskih funkcionera i tela. Zahtevali smo da se sednica zakaže za posle 9. februara kada se očekuje rezolucija Evropskog parlamenta, ali naš zahtev nije prihvaćen", rekao je sagovornik Bete.

Sporan je i beogradski parlament, budući da opozicija ukazuje kako su izbori bili pokradeni. Veselinović kaže za NIN da su u toku dogovori i razgovori unutar koalicije o najboljem modelu i taktici delovanja na konstitutivnoj sednici gradske skupštine koja sledi.

"Naravno da postoje različiti pogledi i ideje, ali u narednim danima izaćićemo sa jasnim planom delovanja. Važno je reći da je oko pristupa postoji velika doza odgovornosti i saglasja unutar opozicije i to nam je trenutno prioritet. Beograd je specifičan jer je u njemu i bio najveći stepen krađe i prekrajanja rezultata", dodaje Veselinović.

Na pitanje šta očekuje da će opstrukcija republičkog parlamenta doneti, Veselinović odgovara:

"Naš primarni cilj je da pokažemo razmere izborne krađe i prekrajanje izborne volje građana i na tome ćemo dugoročno insistirati. Kako kroz delovanje pred domaćim sudovima, kroz ulaganje primedbi, žalbi i pokretanjem sudskih postupaka, tako kroz proteste i akcije na ulicama, ali isto tako i kroz mehanizme i podršku kroz Evropski parlament i druge institucije Evropske unije. Ovakav nivo prekrajanja izborne volje i sofisticiranost prevare do sada nije bio viđen kod nas i mora da celom društvu bude znak za uzbunu. Ovde više nije pitanje da li su pobedu ukrali Zeleno levom frontu ili koaliciji Srbija protiv nasilja, ovde je pitanje da li ćemo dozvoliti da režim Aleksandara Vučića i Srpske napredne stranke ukine demokratiju i izbore u našoj zemlji". smatra on.

Brisel, Strazbur, Berlin - diplomatska akcija opozicije

Kako dodaje, predstoji da se vidi kakav će biti odgovor nakon diplomatskog napora opozicije.

"U proteklih nekoliko dana bili smo u Briselu, Strazburu a idemo i u Berlin. U narednim danima očekujemo i rezoluciju Evropskog parlamenta koji će 8. februara zasedati i doneti rezoluciju o izborima u Srbiji. Mislim da će od toga takođe zavisiti kako će vlast gledati na izbore u Beogradu. Svima jasno da su ti izboru pokradeni i da ne oslikavaju volju građana. I na to više ne treba trošiti reči", tvrdi Veselinović.

Da je sednica republičkog parlamenta zakazana "na brzinu", pre rezolucije u EP, tvrde i Marinika Tepić, Radomir Lazović i Miroslav Aleksić.

"Od 'baš me briga' za Evropski parlament i rezoluciju o izborima u Srbiji 8. februara, do - brzobrzo konstitusanje Skupštine pre toga, 6. februara", napisala je Tepić na društvenoj mreži Iks (X).

"Tražili smo da sednicu zakažu nakon 8. februara. Nisu smeli. Jer su prevaranti napumpali sebi procente organizovanim izbornim kriminalom", dodala je Tepić.

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da sazivanjem na brzinu sednice Skupštine Srbije, Aleksandar Vučić pokušava da se sakrije od Evropskog parlamenta, ali da je izborna krađa prevelika da sve prođe bez posledica.

"Konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije trebalo bi održati nakon zasedanja Evropskog parlamenta na kojem će biti usvojena rezolucija o izbornoj krađi u Srbiji, dakle nakon 8. februara, kada očekujemo izjašnjavanje evroposlanika. Ceo svet vidi da je Srbija u ozbiljnoj političkoj krizi, očekujem da se formira međunarodna misija koja će na osnovu izveštaja međunarodnih posmatrača nadgledati unapređenje izbornih uslova, a posebno rešavanje problema biračkog spiska i naravno ponavljanje izbora", naveo je Lazović.

On je ocenio da je to jedni način da se izađe iz krize u kojoj se nalazi Srbija, pošto su svi međunarodni posmatrači i OEBS-a i ODIHR-a i Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, videli, ne samo kupovinu glasova, pritiske na birače i katastrofalnu medijsku sliku i blaćenje opozicije, već i jedan potpuno novi nivo prevare, dovođenje birača i inženjering sa biračkim spiskom.

Rezolucija EP o izborima - mrlja bačena na režim

Miroslav Aleksić dodaje da datum zakazivanja konstitutivne sednice pokazuje "da režimu nije svejedno što se tiče rezolucije EP".

"To će biti mrlja bačena na režim, ne na državu. Poistovećivanje Aleksandra Vučića sa državom je jedna velika zamena teza i zloupotreba, oni su stranka koja vrši vlast, a zapravo uzurpatori vlasti", naveo je predsednik Narodnog pokreta Srbije.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da opozicija opstrukcijom parlamenta može da dobije mnogo toga.

"Opstrukcija može biti i vidljiva, učestvovanjem u plenarnim sednicama, ako tamo održavaju svoje performanse, može da se maksimalno opstruiše ono što poslovnik nudi, ali i da opozicija bude maksimalno vidljiva u direktnom TV prenosu", kaže on. Kako dodaje, postoji i mogućnost blokiranja različitih procesa u pravnom smislu.

"Ja sam već jednom rekao da opozicija, ako misli da je parlament izabran na nelegalan i nelegitiman način, postoji varijanta da verifikuje mandate, uđe unutra i ne izlazi godinu dana iz parlamenta. Vi ste kao narodni poslanici sa imunitetom u mogućnosti da sedite u njemu 24 sata i da vas niko ne sme izbaciti. To je velika prednost. Koliko su oni uporni i kako će se to završiti ne znam", kaže Milivojević.

Milivojević veruje da će pritisak iz inostranstva biti jak i vidljiv kada je reč o beogradskim izborima, a da će Evropa i Zapad "zažmuriti na oba oka kada su parlamentarni izbori u pitanju radi opstanka stabilokratije". Kako dodaje, iz ugla opozicije bitno je poslati poruku zapadnim zemljama kako bi oni nešto učinili i pomogli da izbori u Beogradu budu ponovljeni.

Beogradski izbori - pritisak, poništavanje, ponavljanje

Kada je reč o beogradskim izborima, Milivojević smatra da će opozicija insistirati na njihovom poništavanju, te ne veruje da će joj taktika biti ista i za beogradski parlament.

Veselinović smatra da će rezolucija EP o izborima u Srbiji biti "oštra" i da će uticati na formiranje vlasti u Beogradu.

"Fokus u ovoj fazi nam nije na puko ponavljanje izbora u situaciji da sve ostane isto sa biračkim spiskom, kontrolom medija, zloupotrebom javnih resursa već na dokazivanje razmere i sankcionisanje onih koji su ovu izbornu krađu izveli i dozvolili, kao i na ispravljanje neregularnosti i popravku izbornog sistema kako bi imali poštene i slobodne izbore u narednom periodu.  Srbiji treba više demokratije, više ljudskih prava i više slobode medija, kako bi mogli da kao društvo odgovorimo na izazove 21. veka", dodaje Veselinović.

Miroslav Aleksić ne očekuje da će SNS formirati lokalnu vlast u Beogradu već da će "iskoristiti lažni spor sa njihovom listom (Branimira) Nestorovića kao paravan da bi ponovili izbore sredinom godine, u terminu za redovne lokalne izbore". (www.nin.co.rs, portal NIN, Filip Đorđević, Nedeljko Čolić, 31.1.2024)

Milivojević za Betu: Vučić zabrinut zbog Evropskog parlamenta

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je predsednik Aleksandar Vučić veoma zabrinut zbog očekivanog izveštaja i rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o izbornim neregularnostima u Srbiji i da je njegova izjava da "nije naročito zainteresovan za stav EP" poruka domaćem biračkom telu.

Milivojević je agenciji Beta kazao da je Vučićeva politička deviza "reči su važnije od dela", i da iza njegovih reči ne ostaje ništa što je vredno spomena.

"Reakcije Evropskog parlamenta, na izborne neregularnosti u Srbiji, Vučića su apsolutno zabolele jer na njih ne može da utiče, bez obzira kakvi će biti izveštaj i rezolucija EP. Sada je internacionalizovano pitanje ne samo parlamentarnih i pokrajinskih izbora, već i lokalnih. Vučić je došao u problem sličan kakav je Slobodan Milošević imao u kasnu jesen 1996. godine posle čega su poništeni izbori u više od 40 gradova", rekao je politikolog.

Prema njegovim rečima, pritisci međunarodne zajednice zbog izbornih neregularnosti na Vučića će biti sve veći.

"Očekujući sve veće pritiske Vučić pokušava da podmiri neke želje Zapada kao što je priznavanje RKS tablica i prećutno prihvatanje ukidanja dinara na Kosovu i Metohiji. On posle izbora 17. decembra nastoji da udovolji Zapad šaljući poruku da je konstruktivan po piitanju Kosova i da ispunjava sve njihove zahteve, ali to mu, bar za sada, nije prošlo. Zanimljivo je i da se po pitanju ukidanja dinara na Kosovu, Vučić, njegovi koalicioni partneri i mediji nisu puno nasekirali", ocenio je Milivojević.

Naglasio je da je Vučić spreman na mnoge ustupke samo da Zapad "zažmuri" na izbornu krađu u Beogradu.

"Mislim da se on preračunao u tome i ako hoće da se izvuče iz ozbiljnog problema morao bi da što pre obnaroduje da će izbori u Beogradu biti ponovljeni. U protivnom, doći će u situaciju da će izbori biti poništeni", rekao je Milivojević.

Na pitanje da li će naredni i eventualno ponovljeni izbori biti održani pod ravnopravnim uslovima za sve učesnike, Milivojević je kazao da je do sledećih izbora (poslednji rok početak juna) ostalo malo vremena da bi se izborni uslovi značajnije promenili.

"Ne verujem da će se promeniti medijski uslovi, a jedino zašta ima vremena je da se birački spisak pročisti. Vučića, odnosno predsednika Skupštine Srbije, Ustav obavezuje da na proleće raspiše i lokalne izbore na Kosovu, ako to ne učini počiniće krivično delo", zaključio je Milivojević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. januara u Skoplju da "nije naročito zainteresovan" za to šta će biti preporuka i odluka Evropskog parlamenta u vezi s ocenom izbora održanih 17. decembra u Srbiji.

Vučić je rekao da je ranija preporuka Evropskog parlamenta, zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova, bila da ga priznaju.

"Uvek će donositi preporuke protiv Srbije, zahvalićemo se i nastaviti svojim putem. Ne mogu da objasnim koliko sam se nasekirao i koliko neću moći da spavam do 8. i 9. februara (kada se očekuje odluka Evropskog parlamenta) ili bilo kojeg drugog datuma", rekao je Vučić. (www.beta.rs, 29.1.2024)

Cvijetin Milivojević - Crno se piše!? Cena izdajničke politike je država!? -Evo šta nas uskoro čeka..

Cvijetin Milivojević, politikolog, objašnjava celokupnu političku situaciju u Srbiji, kao i sve ono što možemo očekivati u narednom periodu. (youtube kanal Balkanska oštrica, 28.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=_76iltwYICU&pp=ygUSYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2Eg

Улога мога председника у светској револуцији и српској контрареволуцији

Почело је  - уз саслуженије „протојерејстафорда“ / „противјеврејставрофора“ (цитат: водитељи пинк јутара) – „Божићном литургијом“ Оца нације који је, на Ружичастој националној фреквенцији, опевавао шансе Доктора Градоначелника што меша „урме“ и „урне“ да опет, противно изборној вољи  Београђана, као и 2022, формира београдску власт, док му се очарано дивила („Ви сте озбиљан Бог!“) Краљица Шера позната по томе што је, говорећи о сахрани почившег патријарха Иринеја, помешала „одар“ и „одрон“.

Кулминирало је Врховниковим традиционалним (изван)ванредним „Мојејављањем“  по Богојављењу, а о Јовањудне. „Бог се јави“ – за неупућене, то је онај, још фришки, победник на изборима за све могуће и немогуће функције, а да богојављенско чудо буде потпуно, били су то избори на којима се тај није ни кандидовао, јер то по закону није ни могао нити смео. Све уз припадајућу дивинистичку (дивинизација једнако обожавање које прелази у обожење) сценографију, у којој је тај, по Уставу земље чији је председник, церемонијал мајстор – узурпирао за се све неприпадајуће му функције, од премијерске, свих министарских, законодавних и правосудних, до обнашања мисије „стручњака опште струке“ и апсолутног „тата-мата“ за све и свја.

Порука је била иста: Опростите ми моју ружну прошлост, водим вас у светлу будућност, па зато – заборавите своју мучну садашњост!

Уместо даљег разјашњења, ко има времена, нека погледа филмску пародију „Улога моје породице у светској револуцији“ Хајрудина Бате Ченгића (по роману Боре Ћосића) из 1971, у којој је испричана прича о томе шта остаје од револуције која уђе у једну породицу и шта, када у њу уђе револуција, остане од једне породице која мора да учи, рецитује и пева нове песме, а „по дифолту“ има да заборави све старе обичаје, од играња до везења гоблена...

А, у међувремену, да би олабавио притисак Запада на овдашње изборо(пот)крадице:

Врховник је, почев од 1. јануара, прећутно и у потаји, прихватио не више само „КС“ (које су се, утешно, могле читати и као „Косово – Србија“) него и саме „РКС“ (Република Косово) таблице, због којих су, пре мало више од годину дана, и дигнуте српске барикаде и Срби изашли из полиције и косовских институција, па чак и из општина на северу Косова...

Тако је, на државну и националну срамоту, „решавање Косова“ (читај: све јавније и јасније одрицање од њега) и, све видљивије, препарирање овдашњег јавног мнења у корист ископавања литијума (и можда још нечега) послужило као враћање услуге најмање двојици западних амбасадора који су „зажмурили“ на изборне нерегуларности на протеклим изборима у Србији.

О Косову и Метохији је Врховник, у двочасовном „Мојејављењском“ фином целофан монологу, тек стидљиво прозборио 30 секунди, у смислу да „нећемо ништа да предамо, али је приоритет у овој геополитичкој ситуацији, да Србија настави и убрза свој европски пут“.

За од 1. фебруара, Курти је најавио и практично протерирање српског динара са КиМ...

Док је један западни амбасадор, у функцији главног и одговорног уредника унутрашње политике у Србији, најавио конституисање парламента и формирање (српске?) владе већ „до почетка пролећа“, што у преводу значи да би се задовољили и остали штићеници тог велепосланства  - и понављање (бео)градских избора до краја пролећа. Па, да буде – и вук сит и овце на броју, а и да се Врховнику, ако би се ипак одлучио на то – у Народној скупштини, омогући лагана подршка усвајању немачко-француско-америчког плана.

А, изгледа да се и СПЦ напредно спрема за „корак напред“, па у том духу ове године на КиМ није организовала ни богојављењско пливање за часни крст, па је отћутала чак и Куртијево отимање српских православних цркава у Горњем Винарцу, Перковцу и Врелу.

.   .   .

Има оно код Домановића у „Мртвом мору“ (из 1902), у „идеалном српском политичком програму“, поред чланова 8, 9 и 10 („казни се сваки онај који мисли о државним пословима“; „ни о чему се, напослетку, не сме мислити без нарочитог допуштања полицијског“; „на првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити“), и онај закључни, 17. члан: „Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави – ухапси!“

Има ту још којечега о српској политичкој, али и сведуховној колаборацији актуелној и данас, после 12 и по деценија. Рецимо: нико жив неће у опозицију („све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па то тако из дана у дан, да се човек већ згади на ту послушност“), па влада мора указом да поставља опозиционаре режиму са годишњом платом том и том; те, за чланове главног одбора опозиционе странке именује тог и тог; те, влада налази пут и начин да покрене и једне опозиционе новине против саме себе; па, влада мора да организује политичке зборове сама против себе (и народа) и то тако да „пандури силом на леђима носе грађане“ на такве опозиционе скупове; а задатак, тако постављених противника владиних је да јавно нападају владу и најоштрије осуђују њену унутрашњу и спољну политику...  

.   .   .        

Још је Слободан Јовановић, из лондонске емиграције, анализирајући тзв. изборе у комунистичкој Југославији, у тексту „После избора од 22. новембра 1953“ (16.12.1953), написао да је једина назнака демократије у тадашњем новом Титовом изборном закону била отварање могућности да се, „под извесним условима, могу у појединим изборним јединицама истаћи и две комунистичке листе, од којих би једна могла бити мање повољна Влади, али је у пракси притисак власти био такав да је, приликом кандидовања, број оних лица која су се у крилу саме Комунистичке странке, јавила као опозиционари, био сведен на најмању меру“.

Међутим, подсећао је тада Јовановић, „кандидовање је важније и од самога гласања“: „Влади је главно да спречи да се међу кандидате не увуку њени притајени противници; кад једном испуни кандидатске листе искључиво својим сигурним људима, она не приказује ништа, ако бирачима допусти слободно гласање... кандидовање се врши на збору бирача, дизањем руку – дакле, јавно. Гласа се о оној листи коју је спремила локална комунистичка организација, која је у стању да види ко није дошао на збор бирача, и ко није дигао руку. После овако удешене претходне радње могло се допустити на изборима тајно гласање, које би имало да увери стране посматраче, да се избори врше без притиска власти.“ После таквог кандидовања Влади је остало само то „да истера на биралиште што већи број гласача, како би могла тврдити да је огромна већина народа, управо цео народ за њу“.

С обзиром да је тада уведена само једна, Владина бирачка кутија, она дотадашња „ћорава“, могла је бити укинута.

Но, како више није било „ћораве кутије“, уздржавање од гласања био је једини начин да се изрази опозициони став, али је зато била потребна озбиљна храброст да се уопште не изађе на изборе! Па, ипак, број оних који нису изашли или су убацили неважеће листиће, према изворима „Тајмса“, био је чак 15 одсто, тако да ни, у таквим условима, није остварен идеал тоталитарних режима о стопостотној излазности и асполутној подршци.

Слободан Јовановић се у том тексту из 1953, у емигрантском листу „Порука“ („Поруке и путокази“, Катена мунди, Београд, 2020), запитао зашто су се онда „Титовци“ толико трудили да се играју избора, кад су конгрес своје странке просто могли да преименују у државни парламент. Одговор је, вели он, једноставан: „Њихови западни покровитељи наваљивали су на њих да изврше демократисање својих установа и они су, најзад, пристали, али под условом да се то демократисање изврши у оквиру једнопартијског система, а тај систем почива сав на претпоставци да има једна партија која једина разуме праве народне интересе и којој стога треба дати неограничену власт да би могла усрећити народ, ако треба, и преко његове воље“!  

.   .   .

Да не заборавим: „ћорава кутија“ је назив за гласачку „кутију без листе” која је коришћена на изборима за Уставотворну скупштину ДФЈ, 11. новембра 1945. и изборима за Народну скупштину ФНРЈ, 26. марта 1950. године. Услед великог броја неписмених гласало се убацивањем гумене куглице (овај метод гласања преузет је из Краљевине Србије и Краљевине СХС) или у (црвену) кутију Титове листе Народног фронта или у (црну) кутију без листе.

Куглице су биле од гуме да се, наводно, не би чуо звук приликом спуштања у једну од кутија, али с обзиром да је у тој другој кутији дно било дрвено, приликом пада куглице зачуо би се туп ударац, после чега би такви гласачи били „обележени“ као „народни непријатељи“, односно непријатељи власти којима је одузимана имовина или су хапшени и приморавани да обављају разне јавне радове.

Уочи расписаних избора 1945. Ђилас (али Милован) је на митингу у Београду изговорио и ову претњу: „Ту смо опозицију у рату тукли не гуменим, него оним правим челичним куглицама.“ Чиме је онима који нису потпуно стали уз нову превратничку власт, под паролом „ако нисте са нама, онда сте против нас“, и буквално објављен  - нови рат!

.   .   .

Да су поједине европске организације у својим првим извештајима, прошлога децембра, нашле више него довољно доказа да је изборних нерегуларности било толико да је понављање избора макар у Београду неопходно, довољно је погледати само два примера.

И извештају Парламентарне скупштине Савета Европе (водећа организација за људска права у Европи чија је чланица, поред осталих 45 земаља, и Србија) наводи се, поред осталог: „догодила се организована миграција бирача која је пресудно утицала на исход врло тесних избора за Скупштину града Београда; да је бираче који живе у иностранству организовала и превозила владајућа странка како би гласали за локалне изборе у Београду; веродостојне сумње у идентификоване случајеве организованог превоза бирача, надгледаног гласања, могуће манипулације идентитетом бирача на 14 одсто бирачких места у Београду; недостатак тајности на неким бирачким местима... виђени су мишићави мушкарци како шетају од једног до другог бирачког места у школској згради, на другом месту, такви људи су боравили испред бирачког места, потенцијално утичући на бираче; на једном бирачком месту једна жена је показала шест листића за гласање добијених на њеној адреси, уз тврдњу да те особе тамо не живе; једна екипа је сведочила довожењу гласача из Босне и Херцеговине аутобусима у „Штарк Арену“; па, да је премијерка Ана Брнабић прогласила победу СНС-а у 21.30 за владајућу странку на основу пројекција из незваничних података, а убрзо након тога, председник РИК-а одржао брифинг за медије и поделио исте прелиминарне резултате избора...“ И слично.

Канцеларија за демократске институције и људска права (ODIHR) при Организацији за европску безбедност и сарадњу (OEBS; OSCE) - а ОЕБС је највећа светска међувладина организација која се бави питањима безбедности, али и љуских права, слободе медија и слободних избора – већ у свом прелиминарном извештају, идентификовала је бројне изборне неправилности: куповина гласова, застрашивање и притисак на бираче, организовани превоз бирача, злоупотреба државних ресурса у предизборној кампањи, довођење гласача из других земања да гласају, нарочито на локалним изборима у Београду...

Ишчекујући коначне закључке страних посматрача, напредњаци увелико лобирају да те дефинитивне оцене демократичности или, прецизније, регуларности избора у Србији буду што блаже по овдашњу власт.

.   .   .

Није спорно да је прозападни део опозиције, након децембарских изгора у Србији, користио своје идеолошке партнере и сродне европске страначке групације као канал за скретање пажње на изборне нерегуларности. Али, више је него видљиво да су то радили и владајући напредњаци.

Лобирање као неизоставан и легалан део политичког консалтинга, односно утицање на центре одлучивања и доносиоце одлука је одавно уређен политички и дипломатски простор у институцијама Европске уније. Сами напредњаци су о лобирању и сами доста научили од своје странке „помајке“, немачких демохришћана који су нека врста европског ментора СНС-у већ деценију и по. Сигурно им је знано да су кључне европске институције  преко којих се врши транспарентно, али и „сиво“, конспиративно лобирање, Европска комисија и Савет министара, а највише, Европски парламент, а да је Брисел, европска „Мека лобирања“ у којој делује близу 30.000 лобиста.

Које су кључне адресе (саговорници) којима се лобисти-актери обраћају, односно покушавају да врше на њих утицај ради доношења или недоношења неких одлука?

С обзиром на начин доношења одлука, најтеже је лобирати у Савету министара, јер његови чланови (све земље чланице ЕУ) детаљна упутства и мандате за (не)доношење заједничких одлука добијају из својих земаља. У Европској комисији је то нешто лакше, јер двадесетак хиљада евробирократа у бриселској администрацији, ипак, не може да покрије све друштвене сфере, па су многи више упућени на тзв. експертска знања, а тиме и подложнији утицају лобиста.

У Европском парламенту то изгледа доста лакше - проширено је његово право политичког одлучивања, а посебно поступак саодлучивања, ту су и парламентарни одбори, затим лични контакт са члановима парламента који, ипак, имају мању стручну службу него национални парламенти, на чију помоћ могу да се ослоне, па ту лобисти могу да нађу себи простора у фази припремања информација и стручних мишљења.

Кога више занима ова тема, препоручујем текст текст „Лобизам и политички консалтинг ЕУ“, Герд Лангут (зборник „Менаџмент политичке комуникације“, издавач је управо фондација немачких демохришћана Konrad Adenauer Stiftung, 2011).

.   .   .

Зато је Јовањданско указивање спасиоца са све ЕКСПО-ом у обличју жезла, са све публиком, аудиторијумом и узваницама, пажљиво, Боже им опрости, као фокус групе, пробраним из различитих друштвених, социјалних, полних, демографских, старосних и статусних стратума – највише личило на телекомуникационо развлачење Адамовог смоквиног листа преко свих изборних нерегуларности, прећутног одрицања од Косова и Метохије и почетка сезоне прекопавања Србије према земљовидима белосветских колонијалних експлоататора.

Да не беше оне спортске новинарке у улози конферансијеа која се неопрезно одала („Сви смо се овде скупили због изложбе ЕКСПО!“), и даље би остала да, без одговора, висе у ваздуху безбројна питања: Ко је сазвао овај скуп? Ко је и у чије име и за чије бабе здравље позвао ове људе на овај предизборни партијски скуп, ако никакви нови избори нису расписани? С којим мандатом? По ком критеријуму су у арену позвани гладијатори, а по ком плебс? Је ли ово постизборни страначки збор у циљу демонстрације постизборног инжењеринга?

Је ли ово Врховник,уместо (ако опет буде именована, престићи ће и самог Бају Пашића по броју мандата!) ГОАТ Врховникове Тајнице, прочитао њен будући премијерски – експозе?

Она је, пак, уместо признавања изборне народне воље у Београду, најавила вештачку интелигенцију и да „све постаје (е)аутоматизовано – то је шанса Србије“ и, да, пазите сад - и „Ложионицу“, као, како рече, „пилот пројекат“, ма шта то значило... да л' нас ложи, ко нас ложи, хоће ли неко и шта да уложи, то већ појма немамо?!

А мали Мали докторски закључио да „из ЕКСПО произилазе сви ови пројекти раста, јер тај велики пројекат гура, тражи нове велике пројекте, ЕКСПО је највећи развојни пројекат наше земље у наредном периоду, па ће Београд 2027. бити центар света“!? А, да, и: „Победили смо САД; Шпанију, Тајланд, Аргентину!“

А за све то – цена права ситница! Злодуси међу економистима тврде: тек нешто више од 17 милијарди евра нових кредита!

А Врховник, испод смоквиног листа, о литијуму, скоро као о Косову – само 30 секунди у оних 7200 секунди монолога: Стара влада, као, није хтела, али нека нова влада да размисли, али вечерас нећемо о томе говорити... А никог да га приупита: А ко је то нама изистински командовао прошлом, ко управља овом техничком, а ко ће, противуставно, командовати и будућом владом?

И, јесте: успут, онако, да се Власи не досете, најавио је, можебити, и неко велико расељавање Западне Србије,  пошто ионако, „од Лознице до Бајине Баште не живи више од 110.000 људи“.

.   .   .

Зато је, нажалост, уместо на народну дику, Врховников јовањдански „Скок у будућност – Србија 2027“, више заличио на онај претпоследњи корак, пре одсудног скока Домановићевог „Вође“ у амбис:

 „... Вођа иде напред, уз њега најодважнији, мање двојица. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли... Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачати напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом обичају, а то га је , како многи веле, правило још достојанственијим... Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи. Још два корака, па је вођа до амбиса..

-... напред само, јер без жртава нема ничега!  - тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви. Кукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне грдне рупчаге. Би се заклео човек да нико жив, а камоли здрав и читав, изићи не може из тог амбиса. Али, тврд је човечји живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на обалу...

... Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим устрепталим  гласом, пуним бола, очајања и горчине: -Куда ћемо?

Вођа ћути.

-Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заедно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

-Па, зар нисте сви на броју? – процеди вођа не дижући главе. - Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном  путу! Погледај какви смо ои ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. - Не могу да погледам!... - Зашто? - Слеп сам!...

Настаде тајац. - Јеси ли у путу вид изгубио? - Ја сам се  родио слеп...“

Зато, ако је имало мозга и одговорности за ову државу, народ и грађане, решење је једноставно и у њему сам, уочи Нове године, писао у тексту „Затворено због дезинфекције, дезинсекције, дератизације и уклањања отпадних материја“.

Опозиција је, максимализујући своје захтеве и на понављање / поништавање републичких парламентарних и свих локалних избора, већ понудила излазну стратегију и за себе и за Врховника, односно пут ка компромису: да се понове београдски избори и тако обезбеди грађански мир, бар на пола године.

Можда није згорег ни да поновим ону реченицу из Милошевићевог писма којим је, након двоипомесечног пркошења, он, на концу, прихватио наређење Фелипеа Гонзалеса и ОЕБС-а да се призна (покрадена) победа опозиције на изборима у двадесет и нешто градова и општина, 1996. године: „... Државни интерес унапређења односа наше земље са ОЕБС-ом и међународном заједницом у целини далеко превазилази значај било ког броја одборничких места у неколико градова.“   (cvijetinmillivojevic.blogspot.com, 21.1.2024)

Srbija mesec dana nakon izbora: Milivojević i Radomirović u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić"

Republička izborna komisija i Gradska izborna komisija proglasile su konačne rezultate izbora održanih 17. decembra prošle godine. Analitičari ocenjuju da bi nova vlada mogla brzo da bude formirana, da će poslanici opozicije prihvatiti mandate, a saglasni su i da će biti ponovljeni izbori u Beogradu.

O tome gde je Srbija mesec dana nakon izbora, a šta donosi rasprava u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji u emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorili su politikolog Cvijetin Milivojević i glavni i odgovorni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović.

Na pitanje da li će deo opozicije prihvatiti mandate u republičkom parlamentu, Milivojević je naveo da je priča oko neprihvatanja mandata verovatno završena i da će mandate prihvatiti, navodeći da 13 poslanika koalicije NADA i 13 poslanika sa liste Branimira Nestorovića nisu ni pominjali mogućnost da odustanu od svojih mandata, a kada je reč o listi Srbija protiv nasilja, o tome jedino govorio Nebojša Zelenović.

"Manje-više oni će uzeti te mandate. Ne ide im u prilog ni činjenica da se ne može odreći verifikacije mandata. Vi možete opstruisati rad Skupštine, možete podneti ostavku, svako individualno mora podneti ostvaku. Malo je nevešt način na koji sad taj deo opozicije koji će sigurno uzeti mandate brani to zašto uzimaju mandate, a govore da su izbori bili neregularni i na niovu Srbije. Kažu - pa, eto da bi dobijali novac iz budžeta", rekao je Milivojević i dodao da zato "nisu gadljivi na te mandate uprkos tome što tvrde da su izbori bili neregularni".

Radomirović se saglasio da postoje i finansijski interesi za prihvatanje mandata dela opozicije, a da bi neprihvatanje mandata izneverilo birače.

On smatra da je priča o neprihvatanju mandata bila i pokušaj da se uplete "strani faktor", pre svega poslanici Evropskog parlamenta koji su bili posmatrači na izborima, kao i da je to možda bio pokušaj da se za neke sledeće izbore obezbede, uz pomoć iz inostranstva, bolji uslovi za opoziciju.

"Tu ima stvari na kojima treba raditi, pre svega što se tiče medijske zastupljenosti opozicije, odnosno preteranog pojavljivanja predstavnika vlasti u medijima, tako da postoje stvari na kojima opozicija, pre svega Srbija protiv nasilja, želi da uključi međunarodne posmatrače, odnosno predstavnike EP da bi izborila bolje uslove za sebe i da bi sutra mogla da osvoji više mandata", rekao je Radomirović.

Hoće li biti ponovljeni izbori u Beogradu?

Milivojević kaže da nema razloga da se suviše dugo okleva u formiranju vlade, da u ovom trenutku verovatno nije realna ta priča o poništavanju izbora i na nivou Republike, ali i da će "Vučićeva koalicija" faktički biti prinuđena da ide na ponavljanje beogradskih izbora.

"Ne treba da budemo vidoviti. Danas se oglasio jedan strani ambasador koga ja zovem urednikom unutrašnje politike u Srbiji. On je rekao da očekuje da će se vrlo brzo formirati vlada. Kad kaže očekuje da će vrlo brzo biti formirana vlada, on faktički zahteva to", rekao je Milivojević i naveo da je nažalost uticaj tog amabsadora preveliki i u odnosu na vlast, ali i u odnosu na najveći deo opozicije.

I Radomirović smatra da nas očekuje ponavljanje beogradskih izbora.

"Imaćemo lokalne izbore koji dolaze po redu i tu će biti opet prilika za opoziciju da se pokaže. Mislim da je opozicija ispustila priliku da vodi jednu ozbiljnu kampanju, tako da su nezadovoljstvo građana iskoristile neke grupe građana koje su čak ostvarile vrlo dobre rezultate u nekim manjim mestima", rekao je Radomirović.

Kakva je poruka debate u Evropskom parlamentu?

Milivojević je ocenio da je rasprava u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji vrlo direktna poruka vlastima u Beogradu da čak i njihovi prirodni partneri, na primer iz Evropske narodne partije, čiji najveći deo poslanika iz te grupacije govori o tome da nije bilo izbornih regularnosti, nisu sprečili da se o tome raspravlja, iako su mogli.

Radomirović je naveo da je pažljivo pratio debatu u Evropskom parlamentu i da se većina govora se završavala konstatacijom da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, da se nije uskladila sa spoljnom politikom EU i da destabilizuje ceo region Balkana time što ne priznaje Kosovo.

"Čini mi se da je poruka i vlasti i opoziciji u Srbiji da Srbija uvede sankcije Rusiji. Ne bi se raspravljalo o bilo kakvim nepravilnostima na izborima u našoj zemlji, a kad bi neko priznao nezavisnost Kosova, onda bi, verovatno, taj bio proglašen za najboljeg političara u Evropi u poslednjih 50 godina i Srbija bi bila hvaljena kao oaza demokratije i stabilnosti na Balkanu", rekao je Radomirović. (euronews.rs, TV Euronews Serbia, emisija „Direktno sa Minjom Miletić“, autorka i voditeljka Minja Miletić, 19.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=trPdie1Kpy8&pp=ygVkU3JiaWphIG1lc2VjIGRhbmEgbmFrb24gaXpib3JhOiBNaWxpdm9qZXZpxIcgaSBSYWRvbWlyb3ZpxIcgdSBlbWlzaWppICJEaXJla3RubyBzYSBNaW5qb20gTWlsZXRpxIciIA%3D%3D

https://www.euronews.rs/srbija/politika/111675/srbija-mesec-dana-nakon-izbora-milivojevic-i-radomirovic-u-emisiji-direktno-sa-minjom-miletic/vest

Cvijetin Milivojević: Političari nisu dorasli trenutku u kome se nalazimo!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, novinar i politički analitičar. Trostruki je dobitnik nagrade „Borivoje Mirković“, prvi dobitnik novinarske nagrade „Stanislav Staša Marinković“ (1993) i prvi dobitnik nagrade UNS "Bogdan Tirnanić" za najbolju kolumnu ili komentar u Srbiji (2011). Direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma“ i autor nekoliko knjiga. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 11.01.2024. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (zvanični youtube kanal „Balkan info“, emisija „Intervju“, 18.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=k_pGrKl_hLM&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Rezultat američkih sankcija: Umjesto kooperativnosti, dobili radikalnog Dodika okrenutog ka Rusiji i Kini

Prije sedam godina SAD su uvele prve sankcije protiv aktuelnog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, a nakon toga lider SNSD našao se još nekoliko puta na meti američkog kažnjavanja, kao i brojni drugi visoki funkcioneri aktuelne vlasti u Srpskoj.

Iako je svrha sankcionisanja i uvrštavanja na američku “crnu listu” Dodika i ostalih visokih zvaničnika Srpske, kako je obrazlagano, bilo njihovo “antidejtonsko djelovanje”, odnosno način “vaspitnog kažnjavanja” onih koji se protive američkoj viziji poslijeratnog uređenja i puta BiH, neutralnom posmatraču djeluje da su sankcije postigle kontraefekat, odnosno da ni Dodik, kao ni ostala lica s “crne liste”, ni za pedalj nisu promijenile svoj dotadašnji način političkog djelovanja.

Podsjećamo, lider SNSD na američku “crnu listu” prvi put je dospio 17. januara 2017. godine, a povod za sankcionisanje bilo je organizovanje referenduma o Danu Republike Srpske.

Klimavi rezultati

“Podebljavanje” američkih sankcija Dodiku dogodilo se početkom 2022. godine, a kako je navedeno u Izvršnoj uredbi američkog Ministarstva finansija, odnosno odjeljenja tog ministarstva zaduženog za sankcije (OFAC), lideru SNSD “odrezane” su nove kazne zbog “odgovornosti ili saučesništva za direktno ili indirektno učešće u kršenju i opstrukcijama u provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i zbog koruptivnog djelovanja”.

U oktobru prošle godine OFAC je uveo nove sankcije Dodiku, ali i članovima njegove porodice (sinu Igoru i ćerki Gorici), a pod sankcijama našli su se i srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, predsjednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, premijer Radovan Višković, ministar pravde Miloš Bukejlović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić, lider SP Petar Đokić…

Da li je američko “kažnjavanje” Milorada Dodika dovelo do bilo kakvih promjena u načinu njegovog političkog djelovanja, za mišljenje smo pitali političkog analitičara Tanju Topić. Ona smatra da ako ćemo sankcije posmatrati isključivo iz “vizure” koliko su doprinijele “utišavanju” Milorada Dodika, slobodno se može reći da su one imale suprotan efekat.

– On (Dodik) je u retoričkom smislu postao radikalniji, njegove političke poruke su agresivnije i svedene na brojne prijetnje, kako prema SAD, dijelu međunarodne zajednice, tako i prema nekim od domaćih političkih aktera – ističe Topićeva.

Međutim, kako dodaje, ako stvari posmatramo u sferi političkog djelovanja, Dodik, prema njenim riječima, nije ostvario niti jednu od svojih ranijih prijetnji, prije svega onu da će organizovati referendum o samostalnosti Republike Srpske.

– Dakle, ipak ne možemo reći da sankcije nisu dale određene rezultate – smatra Topićeva.

Politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo kaže da ne vjeruje da je američkim sankcijama, koje traju već punih sedam godina, Milorad Dodik “pogođen na ličnom nivou”.

– Pretpostavljam da je on isuviše lukav političar i da nije držao svoje račune u SAD – kaže Milivojević za naš portal.

Zagrljaj Rusije

Na pitanje da li su sankcije Dodiku, iz američkog ugla gledanja, urodile plodom, Milivojević odgovara da su one, prema njegovom mišljenju, bile čak i kontraproduktivne te da su od Dodika, koji je, kako navodi, u nekim fazama svoje političke karijere bio “hiperkonstruktivan” kada je riječ o pritiscima sa Zapada, dobili Dodika koji je postao beskompromisan kad je riječ o stranim pritiscima.

– Što su sankcije, prijetnje i pritisci jači, Dodik pokazuje sve više smjelosti da to ne prihvata. Ono što je takođe novo jeste to da on sada počinje da razmišlja o vrlo jasnim i glasnim alternativama, čega nije bilo u ranijoj fazi njegove vlasti prije sedam ili osam godina. Sada Dodik ne samo da govori, već i djeluje vrlo konkretno kad je u pitanju ustavno-pravna pozicija Republike Srpske, a dosta vješto se poziva i na ono što zaista jeste suština Dejtonskog sporazuma, čime je dobio novi manevarski prostor – smatra Milivojević.

Treća, i po Milivojevićevoj ocjeni možda najvažnija stvar, jeste to da je sankcijama Zapada Republika Srpska, kako kaže, doslovno gurnuta u zagrljaj Rusije.

– Pretpostavljam da Zapadu to nije bio cilj, već da natjeraju Republiku Srpsku da odričući se dijela svog identiteta potraži sebe u EU. Umjesto toga, desilo se ono što Vašington i Brisel nisu očekivali, a to je da je Republika Srpska, kao jedini način svog spasa, našla podršku u Rusiji i Kini – zaključuje Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 18.1.2024)

Dok opozicija u Srbiji poziva na ponavljanje izbora, vlast najavljuje formiranje parlamenta

Prije mjesec dana, Srbija je glasala na parlamentarnim i djelimično lokalnim izborima.

Međutim, izborni proces još nije zaokružen.

Vlast najavljuje skoro formiranje parlamenta, dok opozicija i dalje poziva na ponavljanje izbora prema novim uslovima. (www.balkans.aljazeera.net, TV AJ, Dušan Hadži Nikolić, 17.1.2024)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2024/1/17/dok-opozicija-u-srbiji-poziva-na-ponavljanje-izbora-vlast-najavljuje-formiranje-parlamenta

https://www.youtube.com/watch?v=ZfrZDZ60Q3Y&pp=ygVbRG9rIG9wb3ppY2lqYSB1IFNyYmlqaSBwb3ppdmEgbmEgcG9uYXZsamFuamUgaXpib3JhLCB2bGFzdCBuYWphdmxqdWplIGZvcm1pcmFuamUgcGFybGFtZW50YQ%3D%3D

Cvijetin Milivojević u Marker razgovoru: Jasno je da su se u Srbiji desili i izborni i postizborni inženjering (VIDEO)

Politikolog Cvijetin Milivojević, gostujući u emisiji Marker razgovor, rekao je da je i samo prikupljanje potpisa bilo početak izborne krađe, te da je jasno da su se desili i izborni i postizborni inženjering.

On je istakao i da je video primedbe od strane vlasti da opozicija danas (na protestu ispred RIK-a) pokušava da se na neki način politički okoristi jednim tragičnim događajem kao što je ubistvo Olivera Ivanovića.

“To možda stoji, ali stoji i nešto drugo. Šest godina unazad vidimo da na komemoracijama povodom godišnjice ubistva, atentata zapravo,  jer čovek je sa šest metaka sa leđa, u trenutku kad su navodno bile isključene kamere, kako se najviši predstavnici vlasti zapravo pojavljuju na tim komemoracijama, a ne žele da udostoje građane Srbije nečemu što je inače zakonska obaveza. Ima jedan medij sa nacionalnom frekvencijom koji je objavljivao spot poternicu koja je rezultirala, nažalost, ubistvom gospodina Ivanovića. A taj medij odbija, iako je po zakonu obavezan da obelodani ko je naručio taj spot, autor, finansijer. Šest godina unazad ta vlast odbija da pritisne taj medij da uradi ono što je njegova zakonska obaveza. Šest godina unazad REM ne reaguje. U tom zakonu o oglašavanju piše, ako glavni urednik i direktor odbiju da saopšte ime naručioca, finansijera i kreatora takvog televizijskog spota, taj medij biva kažnjen zabranom emitovanja programa od šest do dvanaest meseci. Medij se zove televizija Pink, da budem konkretan, to je najgledaniji medij u ovoj zemlji. Pričati o tome kako su nemoralni iz opozicije što su baš za danas zakazali nastavak svog protesta, koji je inače povodom izborne izborne regularnosti, je pomalo besmisleno. Mislim da vlast ne čini dovoljno, znam da su njima delimično ruke vezane jer najveći deo istrage u vezi sa ubistvom koje je Oliver Ivanovića, vodi zapravo Priština, ali i Beograd ne čini mnogo više od onoga što je učinjeno da se sazna ko su, makar naručioci, ako ne znamo ko je egzekutor tog ubistva”, ističe Milivojević.

On smatra da je izlazna strategija, što se izbora tiče, vrlo jednostavna, te da se ona nalazi između reči poništavanje i ponavljanje.

“Najelagantniji, najčasniji izlaz iz ovoga je da vlast praktično ide na ponavljanje izbora. Kako će ona to predstaviti, pre svega svojim biračima, to je na njima. Verovatno će reći da grupacija profesora Nestorovića ne želi da podrži ni vladajuću koaliciju, ni opoziciju i ne može se formirati nova vlast. Ona se može formirati kao što se formirala i prethodno, da vas podsetim. Znamo šta su Beograđani izabrali na izborima. Opozicija kaže da brani izbornu volju građana, i tu je u pravu. Dakle, Beograđani su dali 70.000 glasova više na ovim izborima opoziciji ukupno u odnosu na stranke vladajuće koalicije. Kao što su i na prethodnim izborima 2022. godine Beograđani takođe dali 70.000 glasova više opoziciji. Tada opozicija nije umela, nije htela i ne znam zašto, nije sačuvala izbornu volju građana. Opozicija je prihvatila da rezultat 55-55 po broju odbornika bude ipak 56 prema 54 i nove izbore za 6 do 9 meseci. Sada se oglasio i Evropski parlament, to je postalo vrlo ozbiljno, i vrlo verovatno će biti  političkog pritiska na donosioce svih odluka. A zna se da je donosilac svih odluka, nažalost čovek koji to po ustavu ne bi smeo da radi, zove se Aleksandar Vučić. Kakve on ima veze sa beogradskim izborima?”, naglašava Milivojević I dodaje da je očigledno da on odlučuje hoće li izbori biti ponovljeni ili poništeni.

 

Milivojević ističe da je prikupljanje potpisa početak izborne krađe.

“Imali smo na republičkim izborima 18 izbornih lista. Od toga možete staviti ruku u vatru da su četiri liste zapravo regularno skupile potpise. Ali to nije prvi put, dešavalo se i ranije. Sada je to postalo fatalno važno. Videli ste glasanje u Republičkoj izbornoj komisiji za konačne rezultate izbora? Jeste videli rezultate glasanja? 20 prema 13, znači da su preko 10 njih zapravo predstavnici fantomskih lista, satelitskih lista, koji su na izbore izašli uz potpise kojima je skupila vlast, da bi vlast obezbedila sebi većinu u svim izbornim komisijama”, kaže on i dodaje da je više nego jasno da se desio izborni, ali da se dešava i postizborni inženjering.

“To je tumačenje tipa možda ćemo da formiramo vlast, razgovaraćemo, a vidite da se u Beogradu deo vladajuće koalicije čak hvali da pregovara sa nekim, da tako kažem, potkupljivim odbornicima opozicije, pokušavajući da ih prebaci na drugu stranu. Pa šta je to nego obmana birača? To je krađa izborne volje, kao što se desilo i 2022. godine. Zato što je veći deo javnosti prećutao tako nešto, ovo se ponovilo. I naravno, opozicija je prihvatila, progutala je mamac, polakomila se I izašla na parlamentarne i beogradske izbore jer su  bili sigurni da će, uprkos izbornim krađama, dobiti beogradske. E, pošto nisu dobili, sad su se na neki način opametili", kaže Milivojević.

Na pitanje šta je strategija Srpske napredne stranke i da li vidi spremnost na bilo kakav kompromis, on naglašava da tu postoji veliki problem.

“Da nije EXPO u igri, verujem da bi Srpska napredna stranka na kraju prihvatila da nije pobedila u Beogradu i na neki način lakše prepustila Beograd opoziciji. Ali s obzirom da je reč o ogromnom projektu na nivou Republike koji se, ipak, operativno određuje u gradu jer je to projekat grada Beograda, te da je to to vreme u kojem će biti završeni ili završavani objekti za EXPO, sve to predstavlja veliki problem. Sada se traži neki način da se iz svega izađe sa eventualno ponovljenim izborima na kojima bi se potrudili da ponovo na neki način pokušaju da ih dobiju. Zato i razumem zašto se odugovlači ta konačna odluka i zašto na neki način vlast paralelno pokušava da se na neki način umili delu zapadnih moćnika koji ih pritiskaju da faktički priznaju da su napravili izbornu krađu na nivou Beograda. Time što se iznenada od 1. januara prihvata, na primer, ono zbog čega su Srbi pre samo godinu i nešto dana pozvani na barikade, a to su registarske tablice Republike Kosova”, ističe Milivojević.

On naglašava i da je član predsedništvas SNS Vladimir Đukanović, u ime Vučića, glavni ispitivač fokus grupa i onaj koji vrši testiranje javnosti.

“Kada se pominje politički dijalog, moram pomenuti još jednu grešku koju je opozicija napravila. Setite se da je, posle drugog velikog protesta povodom ona dva masakra u maju, koji je bio zaista masovan i bio je građanski a ne politički, Vučić bio jako uplašen i da je pozvao na dijalog i ponudio razgovore. Opozicija s gnušanjem odbila ove stvari. Odbili su dijalog, odbili su beogradske izbore koje su mogli dobiti u tom trenutku,  da su bili odvojeni i opozicija bi ih dobila bez problema”, ističe Milivojević i dodaje da je svih šest beogradskih opština, pojedinačno gledano, na ovim beogradskim izborima je dobila opozicija.

On ističe da smo imali izbore na svim nivoima na kojima se sve izborne liste zovu “Aleksandar Vučić za nešto” i da na njima nikakva Srpska napredna stranka nije učestvovala.

“Svuda u normalnom svetu, a tako je u svih 27 zemalja EU i u zemljama koje su, po nivou demokratije, čak i ispod Srbije, kao što su naše komšije Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija, nigde se u istom danu ne održavaju lokalni izbori i veliki izbori. Zašto? Pa na lokalnim izborima se odlučuje o tome ko će poboljšati život u lokalnoj zajednici. Ko to može da uradi, a ko ne može. Ne onaj ko je pre šest godina obećao izgradnju kanalizacije za 200.000 Beograđana koji žive sa leve obale Dunava, pa posle šest godina nije započet ni ašov, a sada nudi metro. Taj ne bi dobio na lokalnim izborima, a opozicija očigledno nije shvatila da se lokalni izbori moraju jedino i isključivo održati sami, bez predsedničkih i bez parlamentarnih izbora”, kaže Milivojević.

 On ističe da ne zna koliko će se međunarodna zajednica ozbiljno baviti izborima u Srbiji, ali da mu se čini da bi svaka vrsta međunarodne arbitraže bila fatalno loša po vladajuću stranku, tako da ona neće dozvoliti da dođe do međunarodne arbitraže. 

“Milošević je napravio grešku kada je došao Felipe Gonzales i diktirao Miloševiću obavezu da mora priznati sve lokalne izbore, a on je tada čak priznao i lokalne izbore u gradovima gde opozicija nije pobedila. Objašnjenje koje je Milošević tada dao je vrlo zanimljivo, a ono je glasilo:  “Zbog mogućeg narušavanja međunarodnog ugleda Srbije prihvatam rezultate OEBSA”. To nam verovatno sledi i sada ako se stvari budu zaoštravale. Postoji naravno i drugi način. Da opozicija iznenada odustane od svega”, kaže Milivojević.

Što se tiče stanja medijske scene u to vreme, on kaže da postoji ogromna razlika u odnosu na ono što imamo danas.

“Čak i u vreme Miloševića je bilo više mogućnosti. Prvo, bilo je manje medija. Drugo, kada govorimo o lokalu, svaki veći grad je imao lokalnu radio i televizijsku stanicu koja je bila manje-više slobodna. Mislim da dobar deo odgovornosti za ovo stanje imaju oni reformatori našeg medijskog sistema koji su došli posle 5. oktobra, koji su prihvatili da država mora da izađe iz medija. Kad kažete država, to nije samo izlazak vladajuće stranke. To je izlazak i opštinskih i lokalnih samouprava. Van Beograda ne postoji nijedan ozbiljan medij koji drugačije razmišlja. Naravno da je to SNS iskoristio i napravio je propagandistička čudovišta od većine medija, tako da izbor današnjih novinara nije veliki. Nemaju oni puno mogućnosti da biraju posao, da prelaze iz jednog medija u drugi. Mi tada jesmo pravili nešto što je nenormalno. To je bio entuzijazam. Napustite fantastičnu platu u stranom izdavaču i odete u avanturu koja se zove traganje za istinom, ali verovatno se i taj entuzijazam izgubio sa godinama, sa novim vremenima, novim tehnologijama", ističe Milivojević.

Komentarišući to što Ana Brnabić verovatno neće biti na mestu premijerke, Milivojević  kaže da nije primetio neki veliki napredak u onome što je bila kada je prvi put postala premijer, “osim što se danas zaista specijalizovala da bude glavni propagandista SNS-a”.

 “Sećate se kada je prvi put izabrana da nije ni bila članica SNS-a. A šta ona zaista zna, šta je njena specijalnost, šta je nju kvalifikovalo za premijerku?”, pita Milivojević i dodaje da na pitanje ko će biti novi premijer odgovor nema niko ni u SNS-u, te da to zna samo Aleksandar Vučić.

“Mislim da je nju kandidovao neki uticaj sa strane, ono u šta se upravo Vučić kune da nikada stranci neće odlučivati ko će biti na kojoj poziciji u Srbiji. Ja baš mislim da je to to”, ističe on.

Milivojević ističe da očekuje da će se, i ovog puta, slušati stranci s obe strane, i sa istoka i sa zapada, te da  tako svaka vlada liči prethodnoj vladi.

“Samo se menjaju imena. Imate dvojicu koji su po volji Vašingtona, dvoje koje su po volji Moskve, jedan po volji Nemaca”, naglašava on i dodaje da smatra da najveće šanse za premijersku poziciju ima Miloš Vučević

“S obzirom na to da mi zapravo nemamo predsednika vlade u ustavnopravnom kapacitetu, a ne zaboravite, po našem ustavu vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku, a ne nekakav predstavnik Republike koji je ceremonijalna stvar,  onda je potpuno nebitno ko će biti premijer. Voleo bih da Vučić bude premijer, jer on zaista ima najveći politički rejting. I nemojte da se krijete iza nečega što se zove predsednik Republike, a istovremeno uređujete i zakonodavnu, i izvršnu, i sudsku vlast u ovoj zemlji”, ističe Milivojević. 

Milivojević je prokomentarisao i dešavanja vezana za Kosovo i Metohiju,

“Formiranje zajednice Srpskih opština je žvaka za ludaka. Da budem vrlo konkretan, od 2013. godine meni je zabranjen pristup RTS-u zato što sam kritikovao prvi briselski sporazum. Ispostavilo sam se u pravu. Zajednica Srpskih opština je trebala biti formirana do februara 2014. Čak je I Vilijem Voker danas dao izjavu  u kojoj je primetio da kasnimo deset godina. A s druge strane, sve ono što je Vučić potpisao, pardon, Dačić parafirao, a Vučić bio sa njim, kao prvi potpredsednik vlade, Srbija je ispunila. Kosovo se može razrešiti jedino vanustavnim delovanjem, na primer, Aleksandra Vučića, u šta ja neću da verujem, jer je svako odricanje od dela teritorije protivustavno i podleže krivičnoj odgovornosti onog ko donese takvu odluku ili potpiše takvu odluku. Istovremeno, upozoravam na nešto što je jako bitno, što naša javnost ne primećuje. Zašto do sada nije formirana Zajednica Srpskih opština? Zato što svi premijeri Kosova kažu da to nije u skladu sa ustavom. I njihovi ustavni sudovi kažu da to nije u skladu sa ustavom Kosova. U isto vreme, u preambuli našeg ustava piše da je Kosovo i Metohija deo Srbije, a našeg predsednika, jer je on jedini pregovarač svih ovih 12 godina, to očigledno za sada ni na šta nije obavezivalo. Nadam se da će konačni dogovor podrazumevati to da Vučić neće prihvatiti nezavisnost Kosova ili njegov ulazak u UN. Sve drugo bi značilo, a ja ne bih voleo da se to desi, da će on biti u zatvoru”, ističe Milivojević.

 Na konstataciju da je nedavno rekao da trenutno vlada neka čudna apatija i kolaboracija između Zapada, Moskve i većine glasača u Srbiji koji su svi na neki način dali podršku Vučiću, i pitanje na kom putu je Srbija, evropskom, ruskom, putu nesvrstanih ili, kako to vole da kažu iz vladajućih struktura, na svom putu, Milivojević kaže da su svi su zapravo navijali za Vučića na ovim izborima.

“I Kinezi, i Rusi, i Amerikanci, i najveći deo Evropske unije, i NATO, dakle svi. Zašto? Pa pretpostavljam da je svima nešto obećano. Šta je obećano, to zaista ne znam niti želim da nagađam. Dakle, to nije dobro. To onda znači da ipak nismo na svom putu”, zaključio je u Marker razgovoru Cvijetin Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, voditeljka Milica Babić, 16.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=KE0lsEVanFg

Nove koalicije za nove beogradske izbore? Ako se ove dve liste spoje glasači će ih kazniti

Ni mesec dana posle izbora u Beogradu nije izvesno ima li većine u gradskoj skupštini, zbog čega su sve izvesniji ponovljeni izbori. Kako stvari sada stoje, teško je očekivati dramatično drugačije izborne liste, iako je sigurno da propale koalicije Zavetnika i Dveri neće biti. Analitičari očekuju da tri najjače opozicione liste nastupe u istom sastavu, s tim što ostavljaju mogućnost da se pojavi i neka nova lista.

Moguće nove koalicije u Beogradu

Dok se svakog dana čeka da Gradska izborna komisija zvanično proglasi konačne rezultate beogradskih izbora, jasna je podela odborničkih mandata u gradskoj skupštini:

SNS 49 mandata

Srbija protiv nasilja 43 mandata

Koalicija NADA 7 mandata

Dr Branimir Nestorović 6 mandata ("Mi, glas iz naroda")

SPS 5 mandata.

Za većinu u gradskoj skupštini i formiranje vlasti potrebna je većina od 56 od ukupno 110 odbornika.

SNS-u i SPS-u nedostaju dva odbornika

Trenutna raspodela snaga u gradskom parlamentu je sledeća:

54 mandata ima aktuelna vladajuća koalicija u Beogradu koju čine SNS i SPS,

50 odbornika imaju lista "Srbija protiv nasilja" i koalicija "NADA" koje su se izjasnile da su spremne da ruše dosadašnju vlast,

6 mandata ima pokret dr Nestorovića koji za sada ne želi da podrži ni vladajuću koaliciju, ni listu "Srbiju protiv nasilja".

Najrealnije je da zato imamo ponovljene izbore u Beogradu na proleće, kada su na programu i redovni opštinski izbori u prestonici.

"Srbija protiv nasilja" i NADA na jednoj listi? Malo verovatno

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže da su u opoziciji izvesne tri liste na eventualnim ponovljenim beogradskim izborima.

- To su "Srbija protiv nasilja", Nova DSS - POKS i pokret Branimira Nestorovića. Videćemo da li će eventualno SNS i SPS činiti jednu listu. To će zavisiti od istraživanja javnog mnjenja i odgovora na pitanje da li bi zajednička lista dala sinergetski efekat glasova - kaže Klačar za "Blic".

Klačar kaže da koalicije Zavetnici - Dveri neće biti.

- Neizvesna bi bila i situacija sa SDS Borisa Tadića, "Dosta je bilo" Saše Radulovića, Narodnom strankom, Čedomirom Jovanovićem... Svi oni su zabeležili loš rezultat, tako da bi novi izlazak mogao da bude samo trošenje resursa - kaže Klačar.

Mala je mogućnost da se koalicija NADA nađe na jednoj listi sa "Srbijom protiv nasilja".

- Odnosi im jesu napredovali, ali ima još pitanja koji sprečavaju zajednički nastup. Ta koalicija bi verovatno negativno uticala na glasače i jednih i drugih, jer se radi o različitim profilima birača. Koalicija bi bila veoma diskutabilna za Miloša Jovanovića i NADA, pogotovo sada kada je posle izbora urušen desni blok. Jovanović će verovatno zaigrati na kartu da u novim uslovima osnaži svoje biračko telo - kaže Klačar.

Klačar ne isključuje mogućnost da se na ponovljenim izborima u Beogradu nađe i neka nova lista.

- Tu, pre svega, mislim na Savu Manojlovića koji bi sa svojim pokretom mogao da uđe u politiku. Ako se ima u vidu da bi sledeći izbori bili tek 2027. godine, onda bi ponovljeni izbori bili poslednji voz za Manojlovića ukoliko hoće da se bavi politikom. Veoma je težak trenutak za ulazak, jer tempo diktiraju dve liste: SNS i "Srbija protiv nasilja". Manojlović bi ulaskom u politiku preuzeo i rizik nekakve vrste podela u opoziciji - kaže Klačar.

Milivojević: Idealno za građane dve-tri liste, ali biće ih više

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, smatra da bi iz ugla građana idealno bilo da na ponovljenim beogradskim izborima imamo dve ili najviše tri izborne liste.

- S jedne strane, da imamo listu na kojoj će biti zajedno "Srbija protiv nasilja", koalicija NADA, Dveri, Narodna stranka i ostali, a s druge strane aktuelnu vladajuću koaliciju SNS i SPS. Treću listu bi mogao da čini pokret Branislava Nestorovića, jer ako ne podrži ni jedne, ni druge, pokazaće principijelnost i ispuniti očekivanja svojih birača koji nisu glasali ni za vlast, ni za proevropsku opoziciju - kaže Milivojević za "Blic".

Ipak, iskustvo mu govori da će opet biti znatno više lista.

- Verovatno će tu biti liste koje nisu zadovoljne brojem mandata koji im se nudi u koalicijama, ali i takozvani "zagađivači" koji nisu tu zbog glasova, nego samo da bi se ostvarila prevlast u telima izbornih komisija - kaže Milivojević. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 16.1.2024)

Opozicija još bez dogovora o preuzimanju mandata

U parlament je ušlo deset lista, a druga najjača snaga iza Srpske napredne stranke je lista “Srbija protiv nasilja” sa osvojenih 65 mandata.

Republička izborna komisija proglasila je konačne rezultate izbora u Srbiji održanih 17. decembra. U parlament je ušlo deset lista, a druga najjača snaga iza Srpske napredne stranke je lista “Srbija protiv nasilja” sa osvojenih 65 mandata. Ova lista traži poništavanje izbora na svim nivoima, zbog navoda o izbornoj krađi. Zbog toga najavljuje i nove proteste, a još nije donesena ni konačna odluka o tome da li će koalicija “Srbija protiv nasilja” uopšte preuzeti mandate. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkan, 13.1.2024)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2024/1/13/opozicija-jos-bez-dogovora-o-preuzimanju-mandata

Emisija "Signali": Srbija između izbora, da li će se nastaviti protesti na ulicama ili će tenzije splasnuti?

Vanredni izbori su završeni, pripremaju se redovni lokalni. Da li ćemo u novu kampanju ući kao društvo u kojem se svakim danom produbljuju podele, podgreva atmosfera mržnje, organizuju protesti na ulicama ili će tenzije splasnuti? Da li su u pravu oni koji tvrde da je opozicija ostala zaglavljena u devedesetim, ali da nema ništa od nasilnog rušenja institucija jer Srbija nije ista? Šta se očekuje od nove Vlade Srbije? Da li će opstati na dosadašnjem kursu vojne neutralnosti, neuvođenja sankcija Rusiji i spoljnopolitičkog balansiranja? Hoće li njena konstrukcija zavisiti od raspleta političke situacije u Beogradu?

Gosti emisije:

VLADIMIR VULETIĆ, sociolog

DEJAN VUK STANKOVIĆ, politički analitičar

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, politikolog

Vanredni izbori su završeni, pripremaju se redovni lokalni. Da li ćemo u novu kampanju ući kao društvo u kojem se svakim danom produbljuju podele, podgreva atmosfera mržnje, organizuju protesti na ulicama ili će tenzije splasnuti? Da li su u pravu oni koji tvrde da je opozicija ostala zaglavljena u devedesetim, ali da nema ništa od nasilnog rušenja institucija jer Srbija nije ista? Šta se očekuje od nove Vlade Srbije? Da li će opstati na dosadašnjem kursu vojne neutralnosti, neuvođenja sankcija Rusiji i spoljnopolitičkog balansiranja? Hoće li njena konstrukcija zavisiti od raspleta političke situacije u Beogradu?

O ovim i drugim temama, u emisiji "Signali" na Radio-televiziji Vojvodine, razgovarali su sociolog Vladimir Vuletić, politički analitičar Dejan Vuk Stanković i politikolog Cvijetin Milivojević.

Vuletić je rekao da se ne plaši toga da može da dođe do bilo kakve radikalizacije na ulicama Beograda, nakon nedavno završenih izbora, jer smo posle svakih izbora imali neku vrstu radikalizacije.

„Posle predsedničkih izbora smo imali proteste „1 od 5 miliona“, pa ih ima ih sada, a povodi su različiti. Kada je reč o običnim ljudima, nema neke velike tenzije, a sami izbori su protekli bez incidenata. Obični ljudi ne vide tenziju. To što političke partije organizuju demonstracije u Beogradu i sa kojim motivima, je nešto drugo“, kaže on.

Vuletić kaže da bio na jednom „velikom“ protestu u Beogradu, koji je na TV ekranu izgledao kao rat, a da u centru Beograda nikoga nije bilo do pred Skupštinu.

„To nije bilo tog obima kako je predstavljeno na domaćim i regionalnim medijima. Ko ima od toga interes, teško je reći. Vidim da deo medija koji podržava vlast pumpa celu priču oko radikalizacije zato što im odgovara polarizacija. Sve stranke mobilišu ljude i imaju interes da se emocije i polarizacija podižu“, kaže on.

Vuletić ističe da je sadašnja opozicija sada već gladna vlasti, jer dugo već nema pristup izvorima finansiranja, kao i da od toga zavise i interesi ljudi koji u protestima učestvuju.

„Na protestima su uglavnom bili interesno povezani ljudi“, zaključuje on.

Milivojević, sa druge strane, smatra da sada, nakon što je Republička izborna komisija saopštila konačne rezultate, ponavljanje izbora ne bi ništa promenilo.

„Na izborima u Beogradu je bilo izbornih neregularnosti, namerno ne kažem krađe, a to je potvrdila vlast. Sada može da se ide u četiri smera, ono što će činiti opozicija. Prva adresa je obraćanje Ustavnom sudu. Drugo, očekuje se da će moćne zemlje EU, na prvom mestu Nemačka, vršiti dodatni pritisak na vlast da se reši pitanje neregularnosti izbora. Treće, doći će do vaninstitucionalnog pritiska na vlast na ulici, kombinovano sa političkim zahtevima lično Aleksandru Vučiću“, smatra on.

Milivojević je uveren da institucija sistema same neće reagovati, ukoliko Aleksandar Vučić ne kaže da sada treba da se pozabave svojim poslom“, ističe on.

„Kada su u pitanju optužbe za veliki broj fantomskih birača koji su glasali na izborima, Milivojević kaže da priča oko promene prebivališta nije tema za Mininstarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje samo dobija podatke o adresama birača iz MUP-a“, navodi on i dodaje se time otvara mnogo štošta.

Milivojević kaže da primećuje kako opozicija sada proširuje zahteve, te da je njima minimum onoga na šta bi pristali da se ponove beogradski izbori, o čemu će, smatra, odlučiti Vučić.

Stanković kaže kako nema šanse da se ponove izbore zato što to traži opozicija, te da jedino može da se ponove u Beogradu ukoliko ne bude moglo da se dođe do većine u Skupštini Grada.

„Ali da se mi ne zavaravamo, kada bi Vučić uveo sankcije Rusiji i priznao nezavisnost Kosova, odmah bi stale sve kritike na račun regularnosti izbora“, ističe on i pita se zašto bi Vučić menjao izbornu volju građana.

Stanković kaže da nekakav jači pritisak ulice ne postoji, kao i da je međunarodna zajednica prilično raznorodna u svojim stavovima., što smo mogli da vidimo u izjavama izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika.

„Nemačka gura kosovsku nezavisnost, pa zato sada guraju priču o neregularnim izborima, zarobljenim medijima i neuvođenju sankcija Rusiji. Ipak, malo ko od građana Srbije više veruje u evropsku perspektivu Srbije, ta šargarepa je istrulela“, smatra on.

Stanković objašnjava da pritisak ulice danas postoji samo simbolički.

„Devedesetih godina prošlog veka pritisak ulice bio legitiman jer je opozicija pobedila u velikim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu... Vlast nije htela da to prizna i došlo je do pobune. Dalje, Vojislav Koštunica je pobedio Slobodana Miloševića 24. septembra 2000. godine. Da bi došlo do pritiska ulice, mora prvo da dođe do pobede na izborima“, zaključuje on.

Vuletić kaže kako mu se čini da mnoge stvari koje je opozicija radila jesu potezi koji su išli na ruku vlasti, da se stvara atmosfera da od Vučića sve zavisi, a da to njemu odgovara.

„Zar nije normalnije da, ako imate prigovore, idete prvo sa prigovorom RIK-u, pa na Ustavni sud, pa tek onda ka međunarodnim institucijama? Neobično je da iste večeri kada su saopšteni rezultati, vi izađete sa tvrdnjom da je 40.000 glasova ukradeno. To je opasno. Postoji neka procedura, pa ako ste i nakon nje nezadovoljni, onda idete u štrajk glađu“, navodi on.

Vuletić kaže da je ovde je sve predstava, da se sve radi kako bi se podigla temperatura i nezadovoljstvo kod ljudi.

„Kako ja da znam da li je nečega bilo ili ne? Valjda postoje sudovi i institucije. Zašto bih ja verovao na reč bilo kome“, pita se on.

Milivojević podseća da je Aleksandar Vučić mogao samo da priželjkuje da opozicija zatraži izbore jesenas, svesna toga da je to samoubistvo i autogol.

„Da ne govorim o tome da je Srbija poslednja crna rupa u Evropi, gde se lokalni izbori održavaju zajedno sa parlamentarnim i vi na lokalnim izborima glasate za Aleksandra Vučića“, objašnjava on.

Milivojević kaže da pouzdano zna da je jedan vrlo uticajan zapadni ambasador savetovao opoziciji da zatraži izbore, sa pretpostavkom da će dobiti Beograd, ali da opozicija nema šanse da dobije izbore koji su natkriljeni Vučićem.

„Plus, računalo se da će u parlament da uđe politička grupacija koja će dati podršku Vučiću za usvajanje francusko-nemačkog plana. Taj deo opozicije je izašao preveslan“, smatra on.

Milivojević kaže da je sada dobra izlazna strategija to da lista dr Nestorovića ne pruži podršku SNS-u i da se ponavljaju izbori u Beogradu, da idu zajedno sa izborima u beogradskim opštinama, plus izbori u 110 opština u Srbiji.

Stanković dodaje da je maksimalni rok za održavanje ponovljenih beogradskih izbora prva nedelja juna.

„Ja sam sklon da tvrdim da mora doći do razgovora o većini. Nestorović treba da uzme u obzir cenu izlaska na ponovne izbore i eventualni dogovor sa SNS na nivou republike. Nestorović je napravio politički kapital na medijima i društvenim mrežama, on nema infrastrukturu za politiku „od vrata do vrata“, nema ljude za štandove“, objašnjava on.

Drugo, podseća Stanković, na ovim izborima Nestorović nije bio meta ni Srpske napredne stranke, ni koalicije Srbija protiv nasilja. Vidimo da on sada ima jaku ideološku distancu prema koaliciji Srbija protiv nasilja, a SNS će ga tretirati kao konkurenta“, ističe on.

Stanković kaže da scenario njegovog ulaska u vlast sa SNS Nestorović omogućava da razvija svoju mrežu odbora, da a u parlamentu može da progura neku inicijativu koja će biti usvojena od strane vlasti, a koja je važna za njegove birače.

„Nestorović mora da napravi analizu rizika i koristi. Mora da razmišlja o konkretnim političkim činjenicama. Jedno je kada dobijete glasove preko podkasta. Pogledajte, niko se 2022. godine nije bavio Dverima i Zavetnicima, a kada su nakon protesta za Kosovo i Metohiju postali neko ko je ušao u biračko telo SNS, ostali su ispod cenzusa“, podseća on. (Radio-televizija Vojvodine, www.rtv.rs, media.rtv.rs/signali, emisija “Signali”, Aleksandra Popović, 12.1.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=KfxK7oWfYgI&pp=ygUmc2lnbmFsaSBjdmlqZXRpbiBtaWxpdm9qZXZpYyAxMy4xLjIwMjQ%3D

Sećaš li se 1996. godine? Pobeda kojoj su se retki nadali ili kako su počeli protesti zbog krađe izbora

Svakodnevne tromesečne demonstracije tokom zime 1996/97. navode se često kao svetli primer u novojoj srpskoj istoriji i uspešan vid mirnog građanskog protesta kojim je sprečena izborna krađa i odbranjena volja glasača. Pošto posle skoro tri decenije ovi protesti više deluju kao nedostižan mit, “Nova” kroz seriju tekstova podseća šta im je prethodilo, kako su i zašto počeli i zbog čega su ostali tako urezani u pamćenje građana Srbije.

Građanski i studentski protesti počeli su zbog izborne krađe u drugom krugu lokalnih izbora 17. novembra 1996. godine. Međutim, kada se danas priča o tom periodu, retko ko pomene da je dve nedelje ranije, 3. novembra, koalicija “Zajedno”, koja će na kraju iz protesta da izađe kao pobednik, a koju su činili Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Građanski savez Srbije, ustvari, poražena na izborima za parlament Savezne Republike Jugoslavije.

Mnogi tada nisu verovali da za četrnaest dana opozicija može od poraza na saveznim izborima da stigne do pobede na lokalnim izborima u ključnim gradovima u Srbiji. Ni rezultati prvog kruga lokalnih izbora, koji su održavani po većinskom sistemu kada se glasa za konkretne kandidate, a ne za stranačke liste, nisu ulivali veliku nadu. U prvom krugu izabrano je 2067 odbornika u gradovima i opštinama širom Srbije, a od toga je SPS dobio 1227 odbornika, koalicija “Zajedno” 313, a JUL 111 odbornika.

U drugom krugu je trebalo da se izabere daleko više odbornika, njih 5603 i tamo gde se otišlo u drugi krug, a to su uglavnom bile sve veće sredine, kandidati “Zajedno” su prilično dobro stajali, ali su procene ipak bile da bi zbog lošeg rezultata na saveznim izborima moglo da dođe do apatije opozicionih glasača. Interesantno je da na lokalu sastav koalicije nije bio isti kao na saveznom nivou. Naime, DSS Vojislava Koštunice na lokalnim izborima nastupio je samostalno, van koalicije “Zajedno”.

Ko dobije velike gradove, uzima Srbiju

Nekoliko dana uoči ponovnog glasanja Zoran Đinđić, lider DS, izjavio je da koalicija “Zajedno” osvaja Srbiju ako dobije drugi krug izbora u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

“To je tronožac na kojem stoji Srbija i ako on bude naš, možemo da zaboravimo sve priče o saveznim izborima” bio je kategoričan Đinđić.  Ali je i on na sam dan izbora izneo otvorenu sumnju u regularnost izbora.

„Drugi krug je još neregularniji nego prvi. Plašim se da su ovo poslednji izbori koji nose privid demokratičnosti. Kada god postoji mogućnost da se u ovoj zemlji nešto uradi, pojavljuje se nasilje, represija i manipulacija” rekao je lider DS.

Još tokom izbornog dana stizale su primedbe opozicije na regularnost glasanja. Koalicija “Zajedno” žalila se da se, u unutrašnjosti dešavalo da kandidati socijalista istovremeno budu i članovi biračkih odbora i da otvoreno ispituju građana na biračkom mestu za koga će da glasaju.

Zabeleženo je da su na glasačkim mestima u Smederevskoj Palanci bili prisutni policajci u civilu, a da je vođa niških socijalista Mile Ilić nastojao da zabrani predstavnicima “Zajedno” da učestvuju u radu biračkih odbora, kao i da je doveo privatno obezbeđenje sastavljeno od kik-boksera da kontroliše dešavanja na biračkim mestima. Bahatost lokalnih moćnika i neskriveno kršenje izbornih pravila u pojedinim sredinama dodatno su podizali tenzije među građanima, a kod pristalica opozicije izazivali i strah i strepnju šta će dalje biti.

Međutim, ubrzo nakon zatvaranja glasačkih mesta počeli su u stranačke centrale da stižu rezultati o pobedi opozicije u gotovo svim većim gradovima u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku. Prve procene su bile da su kandidati opozicije pobedili u više od 40 opština i gradova.

Čak su i predstavnici vladajuće Socijalističke partije Srbije na neki način priznali poraz. “Kakav bi to višepartijski sistem bio ako bismo svuda pobeđivali”, rekao je u prvim reakcijama tadašnji portparol SPS Ivica Dačić. Istovremeno su počele su da stižu i informacije o pritiscima socijalista na lokalne izborne komisije da se rezultati ili preinače ili ponište.

Dan nakon izbora, koalicija “Zajedno” organizovala je slavlje na beogradskom Trgu Republike, potpuno svesna da se vlast neće tako lako pomiriti sa gubitkom ključnih gradova. Predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić, najavljena kao “prva dama srpske opozicije”, pozvala je građane da ne dozvole poništavanje izbornih rezultata koalicije „Zajedno“ i da vlast „bilo kakvim lopovlucima“ oduzme pobedu opoziciji.

Delegacija koalicije otišla je u Skupštinu grada gde je zasedala Gradska izborna komisija da vide da li se dogodilo nešto što dovodi u pitanje izbornu pobedu koalicije. Razgovor nije ostavio umirujući utisak na predsednika SPO Vuka Draškovića, koji je okupljenima preneo da izgleda “oni sada izigravaju građane koji pišu prigovore, pa onda na osnovu tih prigovora poništavaju izbore”.

Na jugu privatno obezbeđenje teroriše komisiju

Najdrastičniji pritisci su bili u Nišu, gde je obezbeđenje Mileta Ilića otvoreno terorisalo članove gradske izborne komisije. Ilićevi ljudi su neovlašćeno prisustvovali sednicama komisije i pretili članovima ukoliko ne usvoje prigovore socijalista.

Zato je prvi veliki protest protiv izborne krađe organizovan 19. novembra u Nišu. Mediji su preneli da su se pred više od 35.000 Nišlija na bini našli lideri opozicije “Zajedno”. Pozvali su građane da mirnim protestima brane svoju izbornu volju. Lideri koalicije su pokušavali da smire strasti jer su pristalice opozicije u Nišu bile dosta pod tenzijom zbog ponašanja lokalnog rukovodstva socijalista. Jedna grupa okupljenih otišla je sa skupa do pekare jednog od tada viđenijih socijalista i potpredsednika gradske vlade Branka Todorovića i polupala izlog.

Uprkos protestima, narednog dana na sednici GIK Niš socijalisti su dobili još 11 odborničkih mandata i došli do 37 od 70 mesta u lokalnoj skupštini, dok je “Zajedno”spala na 24 mandata. Prema prvim rezultatima posle glasanja, prema zapisnicima opozicije, koalicija “Zajedno” imala je 41, a socijalisti samo 11 odborničkih mesta.

I u Beogradu se nastavljaju okupljanja, prvenstveno zbog dešavanja u Nišu, ali i širom Srbije gde se vrši veliki pritisak na opštinske komisije da naknadno prepravljaju i verifikuju rezultate u korist socijalista.

Iznenadni višak listića

Do 21. novembra na trećini mesta gde je koalicija “Zajedno” pobedila poništeni su ili prekrojeni rezultati glasanja različitim pritiscima na lokalne izborne komisije.

Kako je objasnila predstavnica pravne službe “Zajedno” Vesna Rakić Vodinelić prigovori na osnovu kojih je došlo do promena su u 97 odsto slučajeva iz SPS. Jedan od najčešćih razloga za poništavanje rezultata, kako je navela, je višak glasačkih listića u kutijama, koji, međutim, nije registrovan prilikom brojanja na glasačkom mestu, nego tek pošto su kutije više od 24 sata bila u nadležnosti opštinskih komisija.

U samom Beogradu je GIK verifikovao rezultate po kojima “Zajedno” ima 60 od 110 odbornika, socijalisti 23, radikali 15 i DSS dva. Naloženo je ponavljanje na 10 od 460 biračkih mesta, ali su socijalisti najavili brojne prigovore tražeći poništavanje izbora.

Predstavnici vlasti neprekidno kroz ključne medije vrše pritisak da se na što više mesta ponove izbori, dok u svim većim gradovima građani na ulici uprkos lošem vremenu traže priznavanje izborne volje. Sve vreme kroz državne medije vlast plasira tezu da opozicija na ulici želi da na silu osvoji vlast, pa je kao argumentacija za te optužbe iskorištena izjava supruge predsednika SPO Danice Drašković.

“Sramota je da Srbija nema ni Apisa, ni terorizam kao odgovor na duhovni i fizički terorizam. Njihovu kuću treba blokirati, treba ih gađati paradajzom i kamenjem, baciti bombu” izjavila je Danica Drašković. Ovo su svi državni funkcioneri iskoristili kao krunski dokaz o namerama opozicije.

Dan kasnije Vuk Drašković je alarmirao javnost da mu je supruga nestala, da bi se posle 24 sata oglasila i sama Danica Drašković tvrdeći da je celu noć provela u podrumu u prostorijama DB u Ulici kneza Miloša gde su joj, kako je navela, pretili i maltretirali.

Bez obzira na sve ovo bunt se širio Srbijom, a krajem te prve postizborne sedmice okupili su se i beogradski studenti. Na platou ispred Filozofskog fakulteta pročitan je proglas kojim studenti Beogradskog univerziteta pružaju podršku građanima Srbije koji već danima zahtevaju zaštitu građanskih i ustavnih prava.

 “Grubo kršenje zakona i poništavanje izbornih rezultata predstavlja atak na osnovne principe demokratskog uređenja. Mi se ne opredeljujemo između vlasti i opozicije, već između pravne države i jednopartijskog režima. Svaka vlast koja ne želi da prizna poraz, ne zaslužuje našu podršku i mi joj se otvoreno suprotstavljamo” poručuju studenti. Najavili su da će od ponedeljka stupiti u štrajk i obustaviti nastavu ukoliko vlast ne bude poštovala izbornu volju građana.

Naravno, da nije došlo do smirivanja strasti, već su tenzije pojačane kada je tog vikenda koalicija “Zajedno” ostala bez 33 odbornička mandata u Beogradu. Naime, Prvi opštinski sud poništio je rezultate drugog kruga opštinskih izbora na 110 biračkih mesta u glavnom gradu. Sud je zaključio da je GIK Beograd, odbijanjem većine prigovora socijalista i njihovim izostavljanjem iz materijala koji je dostavljen sudu, povredio birački proces i na osnovu toga poništio izbore na tim biračkim mestima. Tako je koalicija “Zajedno” ostala bez većine u beogradskoj skupštini. Opozicija je pokazivala rešenost da ne popusti i da trećeg izbornog kruga neće biti.

Rascep u "Blicu"

(CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, karikatura Dušan Gađanski, 1997)

U danima pred praznike, pošto je 29. novembra tada još proslavljan kao državni praznik došlo je do rascepa u “Blicu”. Ovaj dnevni list, koji je počeo da izlazi u septembru te godine sa demonstracijama doživeo uzlet i za dva meseca stigao do tiraža od više od 200.000 primeraka. U listu je, kako je prenela “Naša borba”, objavljen komentar jednog od vlasnika lista Petera Kelbela da te novine "ne želi da podstiču ulično nasilje'', da "žele da se bore za demokratiju'', ali da "u demokratiji, oni koji viču na ulici, nisu automatski u pravu”. U komentaru se konstatuje da je "u Jugoslaviji opozicija u očiglednoj krizi i da narod nisu samo oni koji na ulici glasno viču, nego upravo većina koja ćuti''. Grupa od 42 novinara tog lista ogradila se od sadržine broja, saopstavajući da u njegovom kreiranju nije ucestvovala. Ubrzo nakon praznika, “Blic” je nastavio normalno da izlazi na čelu sa dotadašnjim glavnim urednikom Manojlom Vukotićem, za koga je tadašnja Naša borba prenela da je “pristao da u novinama bude nešto manje politike.” Međutim, znatan deo uređivačkog kolegijuma zajedno sa Vukotićevim zamenikom Cvijetinom Milivojevićem počeo je da uređuje i izdaje dnevni list “Demokratiju”, čiji naziv im je ustupila Demokratska stranka.

Bivši predsednik izviždan na simsu

Na jednom od prvih protesta pojavio se bivši predsednik SRJ, pisac Dobrica Ćosić. Tada su se govornici građanima okupljenim na Terazijama obraćali sa prozora prostorija Demokratske stranke u Kolarčevoj 3 na četvrtom spratu, a Ćosićeva pojava na čuvenom “simsu” izazvala je salve zvižduka i uzvika “stidi se”, “ua”, “odlazi”.

“Beograđani, Beograđanke, ovde sam i ja, pisac da pozovem vršioce vlasti na poštovanje narodne volje i zakona i savetujem im da ne brane vlast svim sredstvima” rekao je Ćosić. Nadvikujući se sa masom pozvao je Miloševića da ispuni zakletvu koju je dao srpskom narodu da će poštovati zakone države i prava građana.

“U našoj zemlji ni za odbranu, ni za osvajanje vlasti ne sme više da se prolije nijedna kap ljudske krvi. Nijednu promenu u ovoj zemlji ne sme da nosi mržnja i osveta. A promene su neodložne i neminovne. Sve ideologije građanskog rata porazila je istorija. Ne obnavljajmo rovove građanskog rata. Nastupilo je novo doba za nove ideje, novu politiku, nove ljude” poručio je Ćosić.

A kada ga je nakon završenog obraćanja jedna novinarka upitala za komentar zvižduka kojim je bio “pozdravljen”, Ćosić je uzvratio:

”A šta se vas to tiče?’ – Ja sam novinar – odvratila je ona, a Ćosić je uzvratio: – Ja sam pisac!”. Ćosić je na miting došao na poziv Zorana Đinđića, koji je objasnio da je pisac “jedan od neprikosnovenih autoriteta u intelektualnom životu, jedan od ljudi koji su uticali na formiranje kolektivne svesti i da je njegova podrška veoma važna”.

Demonstracije postaju sve masovnije. Već šestog dana protesta, broj okupljenih merio se desetinama hiljada. Tako je 25. novembra Radio B92, prema informacijama uhvaćenim sa policijskih motorola, objavio da je Beogradom prošlo 153.000 demonstranata.

Na ulice izašli i studenti

Studenti su ostvarili svoju najavu i od 25. novembra obustavili su nastavu i počeli sa svakodnevnim protestima u 12 časova na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Posle govora, desetine hiljada akademaca prošetale bi centralnim gradskim ulicama. Mediji prenose da sa Platoa u šetnju krene nekoliko hiljada studenata, da bi se taj broj tokom šetnje drastično povećao.

Među prvima studentima se obratio akademik i slikar Mića Popović. Smatra se da je to jedno od njegovih poslednjih pojavljivanja u javnosti, jer je umro za manje od mesec dana.

Također, jednog od prvih dana protesta na Platou pročitan je telegram podrške košarkaša reprezentacije i američkog Šarlota Vlade Divca. Akademici, univerzitetski profesori, pisci, glumci, reditelji, muzičari svakog dana su se obraćali studentima na Platou.

Protest je podržavao i sve veći broj profesora, kao i značajan broj dekana beoogradskih fakulteta.

Studenti su vrlo brzo proširili zahteve tražeći odlazak rektora Beogradskog univerziteta Dragutina Velickovića. On je u prvim reakcijama ocenio da u Beogradu protestuje „manji broj studenata“ i da nije reč o studentskim demonstracijama, već da je to „čisto dnevnopoliticka stvar koja nema nikakve veze ni sa studentima, ni sa Univerzitetom“, kao i da je manji broj akademaca podlegao toj manipulaciji.

Zbog toga su akademci u svoje zahteve pored priznavanja izborne volje građana uvrstili i ostavku prvog čoveka Beogradskog univerziteta i studenta prorektora Vojina Đorđevića. (www.nova.rs, portal, Jelena Bulajić, 9.1.2024)