Sve po redu:
Krnjača, Kotež, Borča, Ovča. KANALIZACIJA je sada, rek'o Vrhovnik, prioritet
svih problema! Onda idu DERATIZACIJA i DEZINFEKCIJA, dok će, rek'o
Gradonačelnik (Bogu hvala, pojavio se čovek, živ i zdrav), DEZINSEKCIJA (zaprašivanje
komaraca) malo da popričeka.
DIGITALIZACIJA će,
kao "prioritet ove Vlade Srbije", takođe, da izvini Vrhovnikova
e-Tajnica, morati malo da zastane.
INDUSTRIJALIZACIJA
PLUS ELEKTRIFIKACIJA (... jednako SOCIJALIZAM) neće, nadam se, zbog ovih
iznenadnih promena u agendi državne strategije, mnogo da trpe. Baš kao ni
DIJALOG. Jer, "bolje je sto godina pregovarati nego samo jedan dan
ratovati"!
Vrhovnik je,
dakle, SPREMAN NA DIJALOG "čim Priština ukine takse" (na srpskom: mitarstva
ili carine koje je potpisao, a pre neki dan i priznao da je potpisao, današnji
Doglavnik, onomad, u uniformi premijera Vrhovnikove, a ne "žute",
vlade!).
Vrhovnik je,
elem, pripravan da ceo vek pregovara o tome kako da odustane od Kosova samo da
rata ne bude, jerbo su mu ingeniozni savetnici objasnili da je Kosovo i
Metohija jedini zamrznuti konflikt u svetu koji će eksplodirati istog trenutka
ako Srbija, koliko juče, ne odustane od tih 17 odsto svoje teritorije!?
Današnji Vrhovnik
je, bez pardona, još od trenutka kada se, sredinom 2012, kao Brut, nameračio na
tron Njegove eks-ekselencije, PRIHVATAO SVAKAKVE INOZEMNE DIJALOGE, ne pitajući
ni za uslove, ni za kriterijume, ni za pravila ni za procedure. Prihvatio je
čak i BRISELSKI DIJALOG PO PRINCIPU JEDAN PROTIV DVOJE, u kome Srbija
mazohistički statira u tzv. dijalogu u kome su Priština i Brisel, uvek na
jednoj, a Beograd, sam, na drugoj strani.
Vrhovnik je
spreman da "vodi dijalog" sa svima osim sa sopstvenim građanima.
Vrhovnik ne voli
da razgovara sa sopstvenim građanima, osim onim, delegiranim da s njim razgovaraju
kada on, u "Putujućem pozorištu Šopalović", ophodi Srbiju. Ne prijaju
mu razgovori, pogotovo sa nekim od onih "pet miliona".
Ruku na srce,
Vrhovnik ne vodi dijalog ni sa članovima rukovodstva vlastite političke stranke,
a ko mi ne veruje neka pogleda sednicu
poslednjeg Glavnog odbora te partije, sa sve VazduPLOHovcem u prvom redu.
Vrhovnik ne voli
da razgovara. Prosto, takav je čovek, šta da radi, preferira recitaciju i mnogo
voli da VODI MONOLOG. Vrhovnik je solista po opredeljenju.
Vrhovnik najviše
voli da vodi dijalog koji nije dijalog nego monolog, pogotovo ako to ide uživo
na svim evetefendijskim televizijama, gde su i regler i makaze u sigurnim i
prijateljskim rukama.
Ali, to što
Vrhovnik ne voli da vodi dijalog - ne znači da dijaloga neće biti. Vrhovnik je
sve bliže zidu. A kada dođe do uza zid, preko ne može - ETO, DIJALOGA!
Za razliku od
Jova Bakića, meni se javlja da će Vrhovnik, nemajući izlaza, čak i bez revolucije
/ kontrarevolucije, ne samo isfingirati, nego će, ako pravilno proceni da
drugoga povoljnog rešenja za njega i njegove nema - PRIHVATITI PRAVI PRAVCATI
DIJALOG! Šta više, nije nemoguće da ga i SAM INICIRA!
Otkud toliko
optimizma? Tu, nedavno, imali smo dva probna skupštinska balona: jedna bućka
bio je "Tijanin zakon", druga tzv. izveštaj o pregovorima u Briselu
koji je u parlament stigao sa malim zakašnjenjem od šest godina. Opozicija se,
za sad, nije upecala, ali na koncu je opoziciji u bojkotu bačena i najlukavija
udica - otvorena je procedura za izmenu Ustava.
A nije li
nespretna opozicija, pre više od pola godine, i sama, zapravo, nabacila zicer
Vrhovniku: zamislite, osnovni zahtev opozicije, sve ovo vreme, svodi se
na neophodnost dijaloga vlasti i opozicije radi obezbeđivanja fer i ravnopravnih
izbornih uslova za sledeće izbore!?
Da je, umesto
viška bahatosti, malo više pameti na Vrhovnikovom saraju, Vrhovnik bi i sam, sve
da ga niko nedeljama i nedeljama i ne proziva i ne doziva, prizivao takvu vrstu
dijaloga - DIJALOGA KOJI NE BOLI... I, 'ladno bi, umesto da se inati i kočoperi,
i prihvatio većinu opozicionih zahteva glede izbornih uslova i, što je
Vrhovniku najbitnije, već bi i održao izbore, pod tim i takvih uslovima i, više
je nego izvesno, i pobedio na njima. Ovako, pak, do proleća, ništa nije
nemoguće...
Neverovatno je da je Vrhovnikovo Klimoglavstvo ignorisalo
čak i veoma razumne, što bi se reklo "natpolitičke", inicijative za
SVEDRUŠTVENI, OPŠTEGRAĐANSKI DIJALOG o temama koje tište sve građane, a koje su
stizale iz Vrhovnikovog šireg vladajućeg okruženja. Da li je potrebno podsećati
da PUPS, već drugu godinu, javno poziva sve društvene subjekte u zemlji na
DIJALOG O NEOPHODNOSTI REFORME PENZIJSKOG SISTEMA, jer bi, ako se ništa ne
promeni, penzioni fond, za koju godinu, mogao i bukvalno da presuši, nezavisno
od toga ko će biti na vlasti? Sve je više penzionera, sve je više poslodavaca
koji uplaćuju minimalce, sve je manje potrebe za živim radnicima, a sve više
poslova, umesto ljudi, obavljaju mašine, roboti, računari... Ili, isti taj
PUPS, na jednoj strani, upozorava na EPIDEMIJU BELE KUGE I "PUSTE
ZEMLJE" koja preti rubnim prodručjima Srbije i zahteva uzbunu cele države
i svih građana, a na drugoj, jedini iz vladajuće koalicije, ne odustaje od teze
da je, za Srbiju, "CRVENA LINIJA" NA KOSOVU - IMOVINA države i
građana Srbije, srpskih preduzeća i Srpske pravoslavne crkve...
Vrhovnikova propaganda pravi se gluvom i na, više puta,
javno iznesen stav ministra Nenada Popovića koji tvrdi da ne samo da NE POSTOJI
ZVANIČNA VLADINA POLITIKA ZA KOSOVO, VEĆ VLADA O TOME NIKADA NIJE NI
RAZGOVARALA, što znači da su i briselski pregovori u vezi sa KiM i oni koji,
očigledno neovlašćeno, pregovaraju u ime Srbije, oktroisani. Vrhovništvo
ignoriše čak i (nacionalnu, ali i svegrađansku, antifašističku) inicijativu
svog koalicionog partnera Popovića (potom i opozicione Stamatoviće Zdrave
Srbije) za IZGRADNJU "MEMORIJALNOG CENTRA SVIH SRPSKIH ŽRTAVA GENOCIDA U
20. VEKU", a umesto toga ulazi u parcijalne projekte planiranja nekih
drugih memorijala, poput onog na Starom sajmištu, da bismo se, kako trenutno
stvari stoje, baš tim povodom, obrukali i pred samom izraelskom državom.
Ima li većeg šamara preumljenom Vrhovniku nego da ga čovek
koga su, upravo njegovi, Vrhovnikovi klonovi, targetovali kao NASILNIKA i
JEDINOG SRPSKOG FAŠISTU, posle više od sedam meseci građanskih protesta širom
Srbije, ponovo poziva na DIJALOG I NORMALIZACIJU ŽIVOTA u Srbiji! Čak i po cenu
toga da ga deo tzv. (čistunačke) tviter zajednice zbog tog čina optužuje da se
"prodao Vučiću", kao što su, prethodno, Vukadinovićev ulazak u
Skupštinu na raspravu o Kosovu, označili kao "izdaju opozicije u
bojkotu" ili kao što su su činjenicu da je, posle tri godine sizifovske
borbe sa Vrhovnkovim kadijama i kabadahijama, uspeo da konačno dobije dozvolu
za izgradnju najduže panoramske gondole koju gradi, isključivo od čajetinskih
para, bez dinara državne pomoći - Stamatoviću imputirali kao da je "prešao na
stranu naprednjaka"!?
Građanski protesti su, pored ostalog, doprineli i tome da
režimska propaganda zabije samoj sebi, možda i fatalan, autogol. Jer, ako jedan
prokuženi Obradović danas apeluje NA DIJALOG, NA PREKID NENORMALNOSTI, ako
promoviše NENASILNE IDEJE, upravo sve suprotno od onoga na čemu je spin o Bošku
negativcu gradila Vrhovnikova agitprop trovačnica, dok je, na drugoj strani,
svakog dana, sve više primera siledžijstva i nepočinstava kojima se komanduje
iz parapartijskih štabova naprednjaka - pitanje je trenutka kada će običan
svet, nepotkupljen režimskim sinekurama, prestati da biva "slep kod
očiju".
Zato, za svaki
slučaj, da obavestimo Vrhovništvo da - PRAVI DIJALOG NE (MORA DA) BOLI!
Razgovori koji se, najčešće, razvijaju u pregovore otpočinju u slučajevima kada
postoji spor, tj. zastoj u komunikaciji, u kome su narušeni odnosi između dva
subjekta ili, kao u Srbiji, kada je nastupila ona faza u komunikaciji između vlasti
i opozicije u kojoj ti sporovi baš PREOVLADAVAJU I DAJU PEČAT NE SAMO JAVNOM, NEGO I
PRIVATNOM ŽIVOTU SVAKOG GRAĐANINA, što dve strane preti da uvede u još crnju
fazu, u - OTVOREN SUKOB (KONFLIKT).
Strane koje ulaze
u dijalog trebalo bi da teže tome da uspostave novi, bolji odnos među sobom,
što pregovarače tera da MEĐUSOBNO ISPUNJAVAJU ODREĐENE USLOVE (ZAHTEVE)
SUPROTNOJ STRANI RADI DOBIJANJA ONOGA ŠTO JEDNA I DRUGA STRANA TRAŽE JEDNA OD DRUGE.
I tu bi trebalo
da u igru, kao deus ex machina, uskoči čovek koji se (za sad, na žalost, time,
u praksi, dokazao jedino u spremnosti da popušta Haradinaju, Tačiju i tzv.
međunarodnoj zajednici) - samoproglasio "Kraljem kompromisa".
Ali, da bi se legitimisao kao kandidat za pregovarača s
opozicijom, Vrhovnik, iz ovih stopa, mora da se izvini za onu budalaštinu koju
mu je zimus, hoću da verujem, podmetnuo neko od "trojanskih konja" u
Državnom Klimoglavstvu. Znate ono: "Ja s Đilasom, Jeremićem i Obradovićem
neću kompromis!"
Jer, znate,
nepristojno je da tako nešto izgovori neko ko s Tačijem hoće da,
"kompromisa radi", trampi svoje za svoje, tj. teritoriju Republike
Srbije za teritoriju Republike Srbije!
I opozicija koja
je najavila bojkot izbora ukoliko izborni uslovi ne budu fer, osim što ima
maksimum interesa, ima i svoj optimum koji se može čitati i kao minimum: jasno
je da legitimnih izbora neće biti ukoliko se, prethodno, mejnstrim mediji ne
prizovu poznaniju, prava, pravde i morala... A tako malo stvarno ne bi trebalo
da boli ni Vrhovnika.