Šta znači učlanjenje premijerke u SNS?

Priča o učlanjenju premijerke Ane Brnabić u SNS treba da natera rukovodstvo te stranke da pomisli da je ona potencijalna Vučićeva naslednica na čelu partije poručuje politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji govori o tome kakvu bi reakciju u vrhu naprednjaka izazvalo učlanjenje premijerke Brnabić u Srpsku naprednu stranku i njeno eventualno imenovanje za visoku funkcionerku vladajuće partije.

Prema Milivojevićevom mišljenju, Aleksandar Vučić povlači prave poteze, tako što stalno unosi nestabilnost i strah u sopstvenu stranku, jer se na taj način najlakše vlada.

Ipak, Milivojević smatra da bi učlanjenje premijerke Brnabić u SNS na one u vrhu te partije delovalo destimulativno. On podseća da se ceo stranački vrh naprednjaka protivio njenom imenovanju za mandatarku, da bi nakon što je Aleksandar Vučić upotrebio svoj „zlatni glas“ i rekao da će ona ipak biti premijerka, Glavnom odboru ostalo samo da se složi sa tim. Milivojević ocenjuje da je očigledno da je Ana Brnabić za rukovodstvo SNS-a „strano telo“.

– To da li će se ona učlaniti u stranku je potpuno irelevantno pitanje. Ona nema nikakav politički legitimitet i kredibilitet, a s druge strane nema nikakvu harizmu. Harizma može da bude posledica „ekspertizma“ ili neke druge vrste moći, koju gospođa Brnabić nema – kaže Milivojević.

Prema njegovom viđenju, Aleksandar Vučić „plaši“ članove rukovodstva stranke i Glavnog odbora sa „e, sad ću vam dovesti Brnabićku“, da bi oni, pretpostavlja, po inerciji počeli da razmišljaju „on će nju da odredi za svog naslednika“.

– Vučić je na prošlim izborima obećao da je to poslednji put da on „pozajmljuje“ svoje ime i prezime sopstvenoj stranci. Svi su „tipovali“ da će predsednik stranke biti Nebojša Stefanović kad, odjednom, u SNS se učlanjuje Ana Brnabić – ukazuje Milivojević.

On dodaje da dokle god Vučić jedini odlučuje o tome šta će ko biti, do tada se stranka neće ništa ni pitati. Zato, nastavlja Milivojević, ako on tako odluči, Brnabić može biti i nova predsednica stranke.

– Sam njen izbor za premijerku je tragikomičan i smešan. Ona se nigde nije politički „testirala“, to jest nije izašla na izbore ni za kućni savet svoje zgrade. Prema tome, Brnabić nema apsolutno nikakav politički legitimitet a vrlo je diskutabilan i njen „ekspertizam“. Posle dve godine njenog boravka na mestu premijerke mi i dalje ne znamo za šta je ona ekspert – navodi Milivojević.

On podseća da je u njenom ekspozeu pisalo da je digitalizacija Srbije prioritet svih prioriteta. Ako ste prošetali bilo gde, nastavlja Milivojević, shvatili ste da „e-uprava“ postoji samo „na papiru“, jer vam je za sve i dalje potreban papir.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da bi bio veoma radostan ako premijerka Ana Brnabić, koju „voli i poštuje“, odluči da se učlani u SNS.

„To je njeno pravo“, rekao je Vučić novinarima posle primopredaje prvog Erbasovog helikoptera H145M, a na pitanje da li će ga ona zameniti na čelu stranke, s obzirom da je najavljivao povlačenje, odgovorio je „obradovaću vas, ne morate da se brinete“.

    Brnabić: Stranka je veća i važnija od mene

    Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da nije važno da li je članica SNS i istakla da je priča o njenom članstvu u vladajućoj stranci bespredmetna jer je „stranka veća i važnija“ od nje i toga da li će postati njen član. „Čini mi se da nije fer prema ljudima koji su u toj stranci od osnivanja i koji su prošli kroz fiskalnu konsolidaciju i teške političke odluke, a da se priča samo o meni koja nisam bila ni u Vladi ni u državnoj upravi u to vreme. To je stranka koju želim na svaki način da podržim. Mislim da toliko dugujem SNS-u. Nadam se i da će me ljudi u SNS prihvatiti kao deo tima. Dalje od toga ne bih išla“, rekla je premijerka novinarima u Narodnoj banci Srbije.

    Ona je navela da duguje SNS-u jer joj je ta stranka pružila podršku u vreme kada mnogi drugi ne bi i kada je najveći broj političkih partija samo gledao ko je član, a ko nije. „Meni su dali poverenje kao osobi koja nije član stranke, a niko mi se nikada nije mešao ni u izbor tima ni u izbor ljudi u kabinetu“, rekla je Brnabić. (objavljeno na www.danas.rs, Miloš D. Miljković, 27.6.2019)

Zarobljenik dijaloga

Sve po redu: Krnjača, Kotež, Borča, Ovča. KANALIZACIJA je sada, rek'o Vrhovnik, prioritet svih problema! Onda idu DERATIZACIJA i DEZINFEKCIJA, dok će, rek'o Gradonačelnik (Bogu hvala, pojavio se čovek, živ i zdrav), DEZINSEKCIJA (zaprašivanje komaraca) malo da popričeka.

DIGITALIZACIJA će, kao "prioritet ove Vlade Srbije", takođe, da izvini Vrhovnikova e-Tajnica, morati malo da zastane.

INDUSTRIJALIZACIJA PLUS ELEKTRIFIKACIJA (... jednako SOCIJALIZAM) neće, nadam se, zbog ovih iznenadnih promena u agendi državne strategije, mnogo da trpe. Baš kao ni DIJALOG. Jer, "bolje je sto godina pregovarati nego samo jedan dan ratovati"!

Vrhovnik je, dakle, SPREMAN NA DIJALOG "čim Priština ukine takse" (na srpskom: mitarstva ili carine koje je potpisao, a pre neki dan i priznao da je potpisao, današnji Doglavnik, onomad, u uniformi premijera Vrhovnikove, a ne "žute", vlade!).

Vrhovnik je, elem, pripravan da ceo vek pregovara o tome kako da odustane od Kosova samo da rata ne bude, jerbo su mu ingeniozni savetnici objasnili da je Kosovo i Metohija jedini zamrznuti konflikt u svetu koji će eksplodirati istog trenutka ako Srbija, koliko juče, ne odustane od tih 17 odsto svoje teritorije!?

Današnji Vrhovnik je, bez pardona, još od trenutka kada se, sredinom 2012, kao Brut, nameračio na tron Njegove eks-ekselencije, PRIHVATAO SVAKAKVE INOZEMNE DIJALOGE, ne pitajući ni za uslove, ni za kriterijume, ni za pravila ni za procedure. Prihvatio je čak i BRISELSKI DIJALOG PO PRINCIPU JEDAN PROTIV DVOJE, u kome Srbija mazohistički statira u tzv. dijalogu u kome su Priština i Brisel, uvek na jednoj, a Beograd, sam, na drugoj strani.

Vrhovnik je spreman da "vodi dijalog" sa svima osim sa sopstvenim građanima.

Vrhovnik ne voli da razgovara sa sopstvenim građanima, osim onim, delegiranim da s njim razgovaraju kada on, u "Putujućem pozorištu Šopalović", ophodi Srbiju. Ne prijaju mu razgovori, pogotovo sa nekim od onih "pet miliona".

Ruku na srce, Vrhovnik ne vodi dijalog ni sa članovima rukovodstva vlastite političke stranke, a  ko mi ne veruje neka pogleda sednicu poslednjeg Glavnog odbora te partije, sa sve VazduPLOHovcem u prvom redu.

Vrhovnik ne voli da razgovara. Prosto, takav je čovek, šta da radi, preferira recitaciju i mnogo voli da VODI MONOLOG. Vrhovnik je solista po opredeljenju.

Vrhovnik najviše voli da vodi dijalog koji nije dijalog nego monolog, pogotovo ako to ide uživo na svim evetefendijskim televizijama, gde su i regler i makaze u sigurnim i prijateljskim rukama.

Ali, to što Vrhovnik ne voli da vodi dijalog - ne znači da dijaloga neće biti. Vrhovnik je sve bliže zidu. A kada dođe do uza zid, preko ne može - ETO, DIJALOGA!

Za razliku od Jova Bakića, meni se javlja da će Vrhovnik, nemajući izlaza, čak i bez revolucije / kontrarevolucije, ne samo isfingirati, nego će, ako pravilno proceni da drugoga povoljnog rešenja za njega i njegove nema - PRIHVATITI PRAVI PRAVCATI DIJALOG! Šta više, nije nemoguće da ga i SAM INICIRA!

Otkud toliko optimizma? Tu, nedavno, imali smo dva probna skupštinska balona: jedna bućka bio je "Tijanin zakon", druga tzv. izveštaj o pregovorima u Briselu koji je u parlament stigao sa malim zakašnjenjem od šest godina. Opozicija se, za sad, nije upecala, ali na koncu je opoziciji u bojkotu bačena i najlukavija udica - otvorena je procedura za izmenu Ustava.

A nije li nespretna opozicija, pre više od pola godine, i sama, zapravo, nabacila zicer Vrhovniku: zamislite, osnovni zahtev opozicije, sve ovo vreme, svodi se na neophodnost dijaloga vlasti i opozicije radi obezbeđivanja fer i ravnopravnih izbornih uslova za sledeće izbore!?

Da je, umesto viška bahatosti, malo više pameti na Vrhovnikovom saraju, Vrhovnik bi i sam, sve da ga niko nedeljama i nedeljama i ne proziva i ne doziva, prizivao takvu vrstu dijaloga - DIJALOGA KOJI NE BOLI... I, 'ladno bi, umesto da se inati i kočoperi, i prihvatio većinu opozicionih zahteva glede izbornih uslova i, što je Vrhovniku najbitnije, već bi i održao izbore, pod tim i takvih uslovima i, više je nego izvesno, i pobedio na njima. Ovako, pak, do proleća, ništa nije nemoguće...

Neverovatno je da je Vrhovnikovo Klimoglavstvo ignorisalo čak i veoma razumne, što bi se reklo "natpolitičke", inicijative za SVEDRUŠTVENI, OPŠTEGRAĐANSKI DIJALOG o temama koje tište sve građane, a koje su stizale iz Vrhovnikovog šireg vladajućeg okruženja. Da li je potrebno podsećati da PUPS, već drugu godinu, javno poziva sve društvene subjekte u zemlji na DIJALOG O NEOPHODNOSTI REFORME PENZIJSKOG SISTEMA, jer bi, ako se ništa ne promeni, penzioni fond, za koju godinu, mogao i bukvalno da presuši, nezavisno od toga ko će biti na vlasti? Sve je više penzionera, sve je više poslodavaca koji uplaćuju minimalce, sve je manje potrebe za živim radnicima, a sve više poslova, umesto ljudi, obavljaju mašine, roboti, računari... Ili, isti taj PUPS, na jednoj strani, upozorava na EPIDEMIJU BELE KUGE I "PUSTE ZEMLJE" koja preti rubnim prodručjima Srbije i zahteva uzbunu cele države i svih građana, a na drugoj, jedini iz vladajuće koalicije, ne odustaje od teze da je, za Srbiju, "CRVENA LINIJA" NA KOSOVU - IMOVINA države i građana Srbije, srpskih preduzeća i Srpske pravoslavne crkve...

Vrhovnikova propaganda pravi se gluvom i na, više puta, javno iznesen stav ministra Nenada Popovića koji tvrdi da ne samo da NE POSTOJI ZVANIČNA VLADINA POLITIKA ZA KOSOVO, VEĆ VLADA O TOME NIKADA NIJE NI RAZGOVARALA, što znači da su i briselski pregovori u vezi sa KiM i oni koji, očigledno neovlašćeno, pregovaraju u ime Srbije, oktroisani. Vrhovništvo ignoriše čak i (nacionalnu, ali i svegrađansku, antifašističku) inicijativu svog koalicionog partnera Popovića (potom i opozicione Stamatoviće Zdrave Srbije) za IZGRADNJU "MEMORIJALNOG CENTRA SVIH SRPSKIH ŽRTAVA GENOCIDA U 20. VEKU", a umesto toga ulazi u parcijalne projekte planiranja nekih drugih memorijala, poput onog na Starom sajmištu, da bismo se, kako trenutno stvari stoje, baš tim povodom, obrukali i pred samom izraelskom državom.

Ima li većeg šamara preumljenom Vrhovniku nego da ga čovek koga su, upravo njegovi, Vrhovnikovi klonovi, targetovali kao NASILNIKA i JEDINOG SRPSKOG FAŠISTU, posle više od sedam meseci građanskih protesta širom Srbije, ponovo poziva na DIJALOG I NORMALIZACIJU ŽIVOTA u Srbiji! Čak i po cenu toga da ga deo tzv. (čistunačke) tviter zajednice zbog tog čina optužuje da se "prodao Vučiću", kao što su, prethodno, Vukadinovićev ulazak u Skupštinu na raspravu o Kosovu, označili kao "izdaju opozicije u bojkotu" ili kao što su su činjenicu da je, posle tri godine sizifovske borbe sa Vrhovnkovim kadijama i kabadahijama, uspeo da konačno dobije dozvolu za izgradnju najduže panoramske gondole koju gradi, isključivo od čajetinskih para, bez dinara državne pomoći - Stamatoviću imputirali kao da je "prešao na stranu naprednjaka"!?

Građanski protesti su, pored ostalog, doprineli i tome da režimska propaganda zabije samoj sebi, možda i fatalan, autogol. Jer, ako jedan prokuženi Obradović danas apeluje NA DIJALOG, NA PREKID NENORMALNOSTI, ako promoviše NENASILNE IDEJE, upravo sve suprotno od onoga na čemu je spin o Bošku negativcu gradila Vrhovnikova agitprop trovačnica, dok je, na drugoj strani, svakog dana, sve više primera siledžijstva i nepočinstava kojima se komanduje iz parapartijskih štabova naprednjaka - pitanje je trenutka kada će običan svet, nepotkupljen režimskim sinekurama, prestati da biva "slep kod očiju".

Zato, za svaki slučaj, da obavestimo Vrhovništvo da - PRAVI DIJALOG NE (MORA DA) BOLI! Razgovori koji se, najčešće, razvijaju u pregovore otpočinju u slučajevima kada postoji spor, tj. zastoj u komunikaciji, u kome su narušeni odnosi između dva subjekta ili, kao u Srbiji, kada je nastupila ona faza u komunikaciji između vlasti i opozicije u kojoj ti sporovi baš PREOVLADAVAJU I DAJU PEČAT NE SAMO JAVNOM, NEGO I PRIVATNOM ŽIVOTU SVAKOG GRAĐANINA, što dve strane preti da uvede u još crnju fazu, u - OTVOREN SUKOB (KONFLIKT).

Strane koje ulaze u dijalog trebalo bi da teže tome da uspostave novi, bolji odnos među sobom, što pregovarače tera da MEĐUSOBNO ISPUNJAVAJU ODREĐENE USLOVE (ZAHTEVE) SUPROTNOJ STRANI RADI DOBIJANJA ONOGA ŠTO JEDNA I DRUGA STRANA TRAŽE JEDNA OD DRUGE.

I tu bi trebalo da u igru, kao deus ex machina, uskoči čovek koji se (za sad, na žalost, time, u praksi, dokazao jedino u spremnosti da popušta Haradinaju, Tačiju i tzv. međunarodnoj zajednici) - samoproglasio "Kraljem kompromisa".

Ali, da bi se legitimisao kao kandidat za pregovarača s opozicijom, Vrhovnik, iz ovih stopa, mora da se izvini za onu budalaštinu koju mu je zimus, hoću da verujem, podmetnuo neko od "trojanskih konja" u Državnom Klimoglavstvu. Znate ono: "Ja s Đilasom, Jeremićem i Obradovićem neću kompromis!" 

Jer, znate, nepristojno je da tako nešto izgovori neko ko s Tačijem hoće da, "kompromisa radi", trampi svoje za svoje, tj. teritoriju Republike Srbije za teritoriju Republike Srbije!

I opozicija koja je najavila bojkot izbora ukoliko izborni uslovi ne budu fer, osim što ima maksimum interesa, ima i svoj optimum koji se može čitati i kao minimum: jasno je da legitimnih izbora neće biti ukoliko se, prethodno, mejnstrim mediji ne prizovu poznaniju, prava, pravde i morala... A tako malo stvarno ne bi trebalo da boli ni Vrhovnika.

"Tri slatke r'ječi": Međunarodni sud pravde

Otkako nam se, među ove balkanske gudure, još početkom prošle hefte, instalirao onaj vašingtonski Šiško Menčetić, sa namerom da, izgleda, odavde skoro ne ode - naše Najviš(lj)e Državno Rukovodstvo (skraćeno: NDR), sa nenedostajućom količinom akcijaškog elana, polomi se da dokaže da "sve ono što nam sledi", a biće da NDR ne očekuje baš puno lepoga iz predstojećeg nam Pariza (ko je spomenuo Rambuje?!), jeste rezultat "imali smo katastrofalne, glupe, neodgovorne, kriminalne politike bivšeg režima žutog ološa", pred (stalnim) Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu...

"Te tri slatke r'ječi... " -  Međunarodni sud pravde - postale su glavna topuzina kojom Vrhovnik i njegovo klimoglavstvo pokušavaju da dotuku ono malo raznoglasja po Srbiji što se "vika" pravom, pa još rodoljubivom opozicijom, da ne kažem, kritičkom mišlju.

Dakle, jeste deputacija Borisa Prvog Lepog, posredstvom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Haškom sudu, onomad, dostavila, slažem se, malo više nego nes(p)retno pitanje: Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti (proglašena od strane) privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?

Pa je, stoga, i Međunarodni (čitaj: američki) sud pravde u Hagu imao prostora da se, malo više nego preslobodno, poigra odgovorom koji je, da podsetim, glasio: "Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, Rezoluciju 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu".

U prevodu, MSP je na pitanje "da li je Zemlja okrugla", odgovorio nešto kao: "Ne, Zemlja nije ravna ploča". Haški sud je, sam sebi, obezbedio veoma širok manevarski prostor jer se nije bavio posledicama Deklaracije o nezavisnosti Kosova, već samo, vrlo usko, pitanjem legalnosti ili nelegalnosti tog (pravnog?) akta, pa je, čak, i saopštio da se - pitanjem državnosti Kosova uopšte neće ni baviti?! Da ne ponavljamo već legendarni pravnički troskok kojim MSP dolazi do zaključka da tu deklaraciju nisu donele privremene institucije samouprave na Kosovu koje su bile formirane na osnovu Rezolucije 1244 SB UN, već tamo neka grupa građana, pošto, Bože moj, u tekstu deklaracije piše da to donose "demokratski izabrani lideri naroda na Kosovu", a među potpisnicima su predsednik Kosova, poslanici, itd. itd, ali, kako to ispade da tumači MSP, ne u oficijelnoj funkciji, već, valjda, kao privatna lica...

Zašto je presudio kako je presudio MSP, više je nego jasno. U pitanju je "unutrašnja igra prestola" tih nesrećnih sudija, bitka između čiste pravničke i nečiste političke savesti, pošto se odlučuje onako kako naredi onaj ko plaća MSP, a to je, igrom slučaja, ista ona država koja je organizovala i pokrenula NATO agresiju na Srbiju, okupirala Kosovo i Metohiju, za svaki slučaj, tamo silom instalirala i svoju vojnu bazu, a i danas se samohvališe da je i mentor i patron tzv. kosovske nezavisnosti.

Ali, zašto naše Vrhovništvo, ovu odluku MSP koristi kao kriptoargument protiv same Srbije i njenih građana?

Jer, još je šef pravnog tima Srbije, u međuvremenu pokojni, istoričar Dušan Bataković, analizirajući u izveštaju (zamislite, "žuti" su tada o KiM referisali čak i parlamentu!) Skupštini Srbije savetodavno (dakle, savetodavno, a ne obavezujuće!) mišljenje MSP-a, rekao da takvo mišljenje ne samo da nije zatvorilo vrata za dalje političke i diplomatske aktivnosti Srbije u cilju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta nego, naprotiv! Bataković je čak i izdvojio pet tačaka u savetodavnom mišljenju MSP-a koje Srbiji ostavljaju "prostor za aktivno delovanje": konstatacija MSP da Generalna skupština UN-a ima ovlašćenja da raspravlja o pravu na secesiju; da je princip teritorijalnog integriteta važan deo međunarodnog prava; da je nastavljeno funkcionisanje međunarodnog pravnog režima na Kosovu; kao i da, faktički, Kosovo nema državnost.

Pravni zastupnik Srbije pred MSP Saša Obradović otišao je i korak napred ocenjujući da je ovaj sud, zapravo, potvrdio režim uspostavljen Rezolucijom 1244 na Kosovu i Metohiji, ali i da MSP - "nije rekao da su Albanci imali ili imaju pravo da se otcepe od Srbije"!

I dok se "ljudi iz šume" (citat: Vrhovnikova, a naša Tajnica), u svojoj skupštinskoj (dakle, obavezujućoj za prištinske pregovarače!) platformi, bez pardona, pozivaju na savetodavno mišljenje MSP iz jula 2010, tvrdeći da je stalni međunarodni tribunal potvrdio da je Deklaracija o nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom,

kao i da je Generalna skupština UN, posle tog mišljenja MSP, "ohrabrila pokretanje dijaloga između Republike Kosova i Republike Srbije, pod medijacijom Evropske unije, kako bi se promovisala saradnja dve države”, naši vlastodršci se odriču čak i, po Srbiju povoljnih, stavova MSP-a. Šta više, Vrhovnik lično, u svome imaginarnom ratu protiv Tajkuna, Lopova i Fašiste, tumači savetodavno mišljenje MSP još nepovoljnijim po Srbe i još povoljnijim po Albance nego što to uistinu jeste!

Iako je, čak i iz mišljenja MSP, više nego jasno da je kosovska Deklaracija o nezavisnosti doneta van pravnog sistema uspostavljenog Rezolucijom 1244, neko je ovde izgleda namerio da, čak i po cenu nanošenja štete Srbiji, rđavo tumačenje haške presude, koristi u unutrašnjopolitičke svrhe, za pokušaj javnog diskvalifikovanja većeg dela današnje opozicije. Tim pre što je i Arbitražna komisija Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, još 1991, presudila da - BIVŠE GRANICE IZMEĐU JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA POSTAJU GRANICE ZAŠTIĆENE MEĐUNARODNIM PRAVOM! Ta, popularna Badinterova komisija (vodio ju je tadašnji predsednik Ustavnog suda Francuske) koju je formirao Savet ministara nekadašnje Evropske ekonomske zajednice (današnja EU), a sem rečenog Robera Badintera, činili su je i čelnici ustavnih sudova Nemačke, Italije, Belgije i Španije, dakle, kao kroj po kome se rastače bivša SFRJ propisala je nastanak šest (a ne sedam!) novih država, a o nekakvom "nezavisnom" Kosovu, naravno, nije bilo ni reči.

Da li to znači da bi onda ceo proces razdruživanja eks SFRJ trebalo da se vrati na početak, da opet cela SFRJ stane na startnu liniji, pa da onda krene heklanje novih država po nekoj novoj mustri, po nekom novom Badinteru?

Činjenica jeste da je prekonoćnom iznuđenom odlukom Borisa Prvog Lepog kojom je bio zatečen čak i njegov tadašnji ministar diplomatije, a danas "Lopov Potomak" (Tajkun i Fašista, tek, imali su manje veze sa svim tim nego današnji Vrhovnik), mandat za arbitriranje kosovskim raspletom, odlukom UN, POVEREN, ali ne i trajno predat Evropskoj uniji koja je, najvećim delom, NEPRIJATELJ SRPSKE SUVERENOSTI I TERITORIJALNOG INTEGRITETA.

Ali, ono što je režim Borisa Prvog, od nadležnosti i ovlašćenja, "predao" jedinoj NATO državi u Evropi, pravi je "mačji kašalj" u odnosu na ono što su, za ovih sedam godina, na "Republiku Kosova" preneli ovi što su 2012. pobedili na obećanju da će "poništiti sve Borkove sporazume".

Seća li se još neko, na primer, Borkovog "Kosova s Fusnotom" (sa sve objašnjenjem u fusnosti koje Kosovo locira i legitimiše isključivo u Rezoluciji 1244 SB UN)? Današnje Vrhovništvo čak ni na tome više ne insistira. Umesto pitanja "zašto tako", javnu sferu u Srbiji danas karakteriše klimoglavo podaništvo Nepogrešivome. Nešto što je, u "Psihologiji religije", V. Keihlbach, još davno, davno, definisao kao propagandne elemente liturgijske molitve - one koja "podstiče na pobožnost - koja je i čisto klanjanje, zahvala, hvalospev i svečano priznanje veličanstva Božijeg i moći Božje, molba, priznanje primljenih mlosti i zahvala za njih."

(објављено на cvijetinmilivojevic.blogspot.com) 

Proglasiti okupaciju Srbije na Kosovu

(intervju: Cvijetin Milivojević; TV Centar i www.srbin.info, 17.6.2019, razgovarao Dejan Zlatanović)
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjU-qiWk_DiAhWLTxUIHZGTCdUQwqsBMAB6BAgJEAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DV9sl3jE1VtQ&usg=AOvVaw1InNL802fJVDi1PvrIydVG

JESEN ĆE POKAZATI SNAGU PROTESTA Kakva je budućnost "1 od 5 miliona", i da li ga je opozicija ojačala ili OSLABILA

Šest meseci protesta "1 od 5 miliona" pokazali su snagu, ali i slabosti dela opozicije, a koliko su bili uspešni, možda će najbolje pokazati rezultati redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora početkom sledeće godine.

Protestima širom Srbije obeleženo je u subotu tačno pola godine od početka okupljanja pod nazivom "Stop krvavim košuljama" do kojih je došlo zbog napada na Borka Stefanovića. Opšti je utisak da u poslednje vreme na ulice izlazi mnogo manje ljudi nego u decembru pa je pitanje kakva je budućnost protesta. Pogotovo ako se ima u vidu da su iz vladajuće koalicije rekli da nemaju nameru da van parlamenta razgovaraju s opozicijom o njihovim zahtevima - a to su pošteni izbori, izbor novog sastava REM-a i tehničkog rukovodstva RTS-a i RTV-a.

Ivo Čolović iz CESID-a ističe za "Blic" da su protesti nesumnjivo dali određene rezultate, ali i pokazali propuste.

Plus i minus

- Nastali su kao odgovor na nasilje i izvukli ljude na ulice, a potom pokazali koalicioni potencijal čak i najrazličitijih političkih opcija u opoziciji. Takođe, dospeli su u izveštaj Evropske komisije, što nije mala stvar. S druge strane, učesnici protesta su u startu očekivali da će odmah nešto promeniti. A to je bilo previše ako se ima u vidu rejting vladajuće koalicije i Aleksandra Vučića. Takođe, treba imati u vidu da su protesti počeli još 2018, a da će izbori biti tek 2020, pa se može reći da se poranilo sa usponom energije, što je rezultiralo i manjim brojem ljudi na ulicama. Tome su doprinele i različite poruke lidera opozicije. Te razlike u početku nisu toliko dolazile do izražaja, ali kasnije jesu - naglašava Čolović.

On smatra da će se protesti nastaviti.

- Očekujem da će preživeti ovo leto, a da će u jesen dobiti na brojnosti kada se, po prirodi, nezadovoljstvo građana povećava. Opet, nadam se da će doći i do dijaloga vlasti i opozicije i da će se smanjiti sve veća podeljenost u društvu. Vlast i ako pristane na razgovor sa opozicijom, ne znači da automatski mora da prihvati sve njene uslove. Nastavak bojkota parlamenta i najavljeni bojkot redovnih izbora mogli bi da stave vlast u nezavidnu poziciju i da dovedu u pitanje legitimnost celog izbornog procesa - podvlači Čolović.

I politički analitičar Cvijetin Milivojević apostrofira da su bojkot parlamenta i izbora najveći kec u rukavu opozicije.

Vlast se plaši

- Ukoliko vlast ne ispuni zahteve koji su benigni i predstavljaju nešto što je normalno u svakom civilizovanom društvu, vlast će morati da raspiše izbore sa samom sobom. U tom slučaju ona će još jače biti pritisnuta kako od opozicije tako i od međunarodne zajednice i moraće u roku od šest meseci da raspiše vanredne parlamentarne izbore - ističe Milivojević.

On dodaje i da je vlast pokazala da se plaši protesta pošto je raspravama o doživotnoj kazni za ubice dece i trudnica i o Kosovu i Metohiji, kako kaže, pokušala opoziciju da uhvati u mišolovku i vrati je u skupštinu.

Politički analitičar Dragomir Anđelković, pak, smatra da je Savez za Srbiju danas slabiji nego pre šest meseci.

- Dosadašnji tok protesta je simbol propasti Saveza za Srbiju. Istrošena je energija, a kada se nešto krivo rodi teško može da se ispravi. Moguće je da neka od partija iz tog saveza napravi neki rezultat, ali teško je očekivati bilo šta od celog tog bloka - tvrdi za "Blic" Anđelković.

ZSZ još slabiji

Ni eventualni bojkot izbora neće doneti ništa dobro SzS-u, smatra naš sagovornik.

- Bojkot izbora nikada nije doneo rezultat. Mislim da SzS nema toliki uticaj na birače da oni u velikom broju ne izađu na izbore. A ako bojkotuju izbore, a izlaznost bude ista ili za koji procenat manja, biće to glogov kolac za SZS - ističe Anđelković, koji ne veruje da će vlast pristati na dijalog sa delom opozicije o njena tri zahteva.

Zoran Lutovac (DS): Nada

Protesti su probudili nadu. Veliki broj ljudi se oslobodio straha. Politički i građanski ciljevi spojili su se u jedan: hoćemo slobodu i život dostojan čoveka! Da bi se ostvario taj cilj, neophodno je da se najpre oslobode mediji i stvore uslovi za slobodne izbore. Ispunjenje ta dva zahteva je preduslov za mirne političke promene koje bi dovele do suštinske promene nabolje: da građani žive u slobodnom društvu bez ucena, pritisaka i pretnji i da mogu da žive od sopstvenog rada, a ne od milosti autokrate.

Boško Obradović (Dveri): Tražimo normalnost

Šest meseci istrajne borbe pokazuju da građani i opozicija mogu mnogo toga da promene kada se udruže. Jedino što tražimo je normalnost. Normalne medije, normalne izbore, normalan parlament, normalan život. Energija na protestima oscilira, ali ona nije nestala. Ljudi su se oslobodili straha i to je najveća pobeda. Ljudi su takođe svesni da ovo nije laka i kratkotrajna borba. Dokument stručnog tima je pokazao da iza protesta stoje realni zahtevi i preporuke i samo neodgovorni ljudi mogu to da ignorišu.

Vladimir Orlić (SNS): Smeta im samo Vučić

Za šest meseci lideri dela opozicije koji organizuju proteste izmenili su zahteva ne znaju ni oni koliko, ali ono što je pod broj jedan to se zna. Oni hoće da Vučić nestane sa lica zemlje i da se nikad više ne pojavi na izborima. I to je suština svega šta oni zapravo hoće. Šta drugo da nude, da pričaju o ekonomiji? Pa nemoguće, onda bi morali da pričaju o stotinama hiljada radnih mesta koja su ugasili, o milijardama duga koji su napravi. ("Blic", www.blic.rs, Marko Tašković, 11.6.2019)

BEZVLAŠĆE U BIH Separatističke težnje iz RS dobijaju argumente?! Novi Dejton ili razgradnja zemlje

Bosna i Hercegovina je još jednom svima poslala poruku da je država slučaj.

Nemogućnost da se uspostavi vlast više od pola godine na najbolji način je demonstrirala stanje u BiH.

Ovakva situacija je dovela do ponovnih priča o BiH kao zemlji koja ne može više da egzistira na postojećem ustavnom uređenju, odnono kao zemlji kojoj je došlo vrijeme za raspad.

O ovome su prošle sedmice svjedočili politički predstavnici iz Republike Srpske. Tačnije, Mladen Bosić, delegat u Domu naroda Parlamenta BiH, koji je rekao da postoje mnogo opasnije stvari zbog neformiranja vlasti, koje mogu dovesti do nepredvidivih posljedica.

"Toga sam postao svjestan u Berlinu kroz razgovore sa predstavnicima Bundestaga. U tim razgovorima, članovi njemačkog parlamenta su u nekoliko navrata kazali kako je očigledno da BiH ne može funkcionisati i da je došlo vrijeme za neki drugi Dejton, neku drugu strukturu BiH", rekao je Bosić i dodao:

"To je upravo ono što pojedini politički faktori u BiH drže kao svoju stratešku poziciju i strateški cilj. Čini mi se da to ima neke veze... Dodik, koji takođe ima ulogu u kreiranju takve situacije, zapravo ne vidi opasnosti koje stoje iza toga po RS. On praktično postaje dokaz da ovo ne može funkcionisati i postaće potencijalno opasni okidač za promjenu Dejtonskog sporazuma, što smatram izuzetno osjetljivom mogućnošću i otvaranjem Pandorine kutije, koja nas može vratiti mnogo unazad."

Ipak, ne dijele svi njegovo mišljenje. Posebno oni koji čine vlast u RS. pa je tako portparol vladajućeg SNSD-a Radovan Kovačević izjavio da je stanje u kojem BiH ne može da formira vlast i pokaže da je normalna i funkcionalna zemlja, velika prilika za RS.

"U tome što BiH ne funkcioniše, jedino Mladen Bosić, SDS i ljudi iz SDA vide priliku za promjenu Dejtonskog sporazuma, za razliku od svih drugih političara iz Srpske, koji u tome vide šansu za Republiku Srpsku. Bosić, SDS i SDA to vide na način da će tom novom i strašnom pričom biti oštećena samo Republika Srpska, koja u ovakvoj BiH jedina pokazuje sposobnost da funkcioniše i da nesmetano rade sve njene institucije", rekao je Kovačević.

Da li trenutna situacija u BiH može uticati na njenu razgradnju ili promjenu Ustava i donošenje nekog novog "Dejtona" provjerili smo sa analitičarima iz BiH i regiona, čija mišljenja su podijeljena.

Politički analitičar iz Sarajeva Žarko Papić vidi ozbiljan problem u neformiranju vlasti u BiH, koji bi mogao ići na ruku separatističkoj politici iz Republike Srpske.

On je za BUKU rekao da je ovo opasna situacija koja će biti glavni argument za sve one koji žele razgraditi BiH.

"Neformiranje vlasti na nivou BiH i dijelom Federacije, u geostrateškom smislu rađa jednu veoma opasnu situaciju. Jer, nezavisno od razloga koji su postali uslov za formiranje Vijeća ministara, ovdje se formira situacija u kojoj funkcioniše samo vlast u Republici Srpskoj, a ne funkcioniše na nivou BiH i FBiH. Samim tim, nije se mogao dati bolji argument separatističkim tendencijama u Republici Srpskoj da kažu da je Bosna i Hercegovina nemoguća i neodrživa. Posebno ako uvodimo ovo u kontekst već uveliko najavljivanog ukidanja granice između Kosova i Albanije i ujedinjavanje po etničkom kriterijumu dvije cjeline, možemo zaključiti da će ovo otvoriti ozbiljan problem BiH. Niko ne vodi računa o tome i zato neformiranje vlasti na nivou BiH i FBiH u ovom kontekstu za građane nije bitno, ali jeste za poziciju BiH u geostrateškom kontekstu", rekao je Papić.

Politički analitičar iz Banjaluke Mladen Bubonjić smatra da teško da se ova situacija može iskoristiti za raspakivanje "Dejtona", posebno ako znamo da bi se u cijeli taj proces morao uključiti veći broj međunarodnih političkih aktera.

"Ne bih komentarisao to što je Mladen Bosić čuo u Bundestagu. Pored toga, postavlja se pitanje koliko je njemački parlament nadležan za pitanje 'Dejtona', imajući u vidu da je to međunarodni ugovor, gdje se treba uključiti šira međunarodna koalicija", smatra Bubonjić, ali i dodaje da neformiranje vlasti mora imati neke posljedice.

Kako kaže, od BiH bez vlasti nikakvu korist neće imati ni Republika Srpska.

"Neformiranje vlasti na lokalu, u kućnom savjetu jedne zgrade je loše, a da ne govorimo o neformiranju vlasti na nivou države. To su samo zablude da bi to moglo biti povoljno za Republiku Srpsku. RS je dio BiH i nije neko izolovano ostrvo na pučini pa da može da kaže da se problemi na nivou države ne tiču nas iz RS. I te kako nas se tiče", kaže Bubonjić za BUKU.

Prema njegovim riječima, "Dejton" se ne može raspakivati jednostrano i za to treba šira međunarodna zajednica.

"A znamo kakav je stav zapadnih država kada je riječ o jedinstvenosti BiH. Tako da je zabluda prvo nekih zvaničnika, a onda i naroda da se može nešto napraviti kada je riječ o nezavisnosti RS", rekao je Bubonjić, prema čijem mišljenju ipak postoji mogućnost za ostvarivanje većeg stepena autonomije RS, ali samo uz saglasnost svih političkih aktera u BiH.

"O stepenu autonomije Republike Srpske se može govoriti u ovom trenutku, ali se i za to mora postići konsenzus na nivou BiH. Tako da, nažalost, trenutno preživljavamo jednu pat poziciju što se tiče administrativne strukture BiH i formiranja vlasti", rekao je Bubonjić i dodao:

"Svaka država da bi bila funkcionalna mora imati funkcionalnu vlast. SNSD, kao najjača stranka iz RS kao da se zlurado nada da bi kroz stvaranje štete BiH bilo bolje Republici Srpskoj. To naravno nema smisla i nikome ne bi bilo bolje. Jer, da bi napredovala i RS i FBiH, mora biti stabilna cijela BiH", rekao je Bubonjić.

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže za BUKU da raspakivanje i prepakivanje "Dejtona" nije realno u ovom trenutku, ali da svakako ima onih koji bi se upustili u sve to.

"Više od 24 godine slušamo istu priču o promjeni 'Dejtona'. Tu imamo dva prilaza, centrumaški i autonomistički, odnosno separatistički. Naravno, tu govorimo o pristupu koji imaju bošnjački političari, s jedne i srpski i hrvatski sa druge. Jer, i Hrvati imaju u najmanju ruku autonomističke težnje. A, svi ovdje posmatraju raspakivanje 'Dejtona' kroz prizmu da li bi više dobio ili izgubio", rekao je Milivojević.

On podsjeća da ne treba zaboraviti da je najnovija priča o raspakivanju "Dejtina" potekla iz Berlina, odnosno iz EU, što u ovom slučaju ne znači ništa.

"Nije sporno da su kreatori Dejtonskog sporazuma tadašnja američka vlast, a nesporni garant Moskva. Tako da se jedino u odnosu između Moskve i Vašingtona 'Dejton' može raspakivati i ponovo pakovati. Tu šta misli EU je apsolutno irelevantno. Iz prostog razloga, što EU nema jedinstven stav. EU nije samo Berlin ili Pariz. Prosto ta stvar se mora gledati iz druge perspektive", kaže Milivojević.

On naglašava da se u cijeloj ovoj priči mora uzeti jedna bitna stvar, a to je realnost.

"Ona je u ovom trenutku takva da se EU nalazi mnogo manje na terenu BiH, a da je to tako pokazuje dosta primjera. Da EU ima namjeru da pomogne BiH, ona ne samo da ne bi kočila integracije, već bi stimulisali dobre namjere kao što je to svojevremeno učinila sa Rumunijom, Bugarskom, Litvanijom koje ni dan danas nisu ispunile uslove za ulazak u EU, ali tad su bili takvi politički razlozi. EU je to mogla uraditi i na primjeru BiH. Ali ona ne želi BiH unutar svoje zajednice i sebe je time diskvalifikovala sa terena i procesa odlučivanja o BiH. Istovremeno mi imamo dva vrlo jaka aktera na terenu pored Vašingtona, a to su Moskva i Ankara", rekao je Milivojević, napominjući da sve odluke u vezi sa nekim novim "Dejtonom" će se donositi na prijedloge ove tri svjetske sile. (Milovan Matić, www.buka.ba, buka.com, 10.6.2019)

Ненамерно изазван бол приликом убијања Србије

Ух, ако мене питате, боље да нам није ни долазио, баш у ове дане обележавања две деценије наше јуначке кумановске капит(а)ул(из)ације, да нам досипа со на рану. Мислим, не само због тога што тамо где је Шишко Менчетић, пардон Палмер, ту, засигурно, што би рекла Врховникова дворска препискарала, "смрди" да Риђокоси хоће да ружи државу Србију (https://cvijetinmilivojevic.blogspot.com/2019/04/normal-0-false-false-false.html).

Јер, ем што се, увек кад нам наше Највиш(љ)е Државно Руководство (скраћено: НДР), са све Врховником, Леденим из Канцеларије, Преводилицом француског и на француски и друштвом, постројава неко тако моћан као што је заменик помоћниковог помоћника америчког државног секретара - ја се, из предострожности, ухватим за дугме. А нарочито ми око засузи, кад нас неко тако значајан као важан српски зет, почасти сажаљењем због "Милосрдног анђела" из 1999 (овом "анђелу" је, иначе, кумовао ЈУЛ-ов министар пропаганде Горан Матић, а не Амери): "Нама је јако жао због губитка живота, али такву је одлуку донео НАТО због разлога КОЈЕ ЈЕ АПСОЛУТНО МОГУЋЕ ОБЈАСНИТИ!"

Па, поштовано Ен-де-ер, само нам је још и домазет, фалио у дану када је у, па још у  "Политици", ликовао (још један "наш", рођени Београђанин!) Јенс Столтенберг, па Тачи и, "наравно, Џеј", пардон, Џејми Шеј на РТК...  "Наш велики пријатељ" Столтенберг, исти онај који нам се "сољу и погачом заклео" да Косово никада неће формирати своју војску нити ће НАТО крочити на север КиМ, изјавио је како је, ни мање ни више него, "историја показала да је ВАЗДУШНА КАМПАЊА 1999. БИЛА НЕОПХОДНА И ЛЕГИТИМНА, ЈЕР ЈЕ ЗАУСТАВИЛА НАСИЉЕ!" Генсек НАТО-а није одолео ни да нам се лицемерно насмеје у лице тврдњом да је западна војна алијанса бомбардовала Србију, између осталог, и зато да би "створило безбедно и сигурно окружење за српску заједницу на Косову!"

Портпарол НАТО-а, из времена агресије 26 западних земаља на Србију, Џејми Шеј, поводом "славног датума" од пре две деценије, и данас сматра да је "НАТО кампања 1999. ЛЕГИТИМНА И ОПРАВДАНА, јер је Милошевић водио БРУТАЛНУ КАМПАЊУ ПРОТИВ НАРОДА НА КОСОВУ, ЧИНЕЋИ БРОЈНЕ ПОВРЕДЕ ЉУДСКИХ ПРАВА"! А, 9. јуна 2019, Шеј има и политички савет за Београд и Приштину, а он гласи: Обавезно да се међусобно признате као две независне земље!

Задржимо се још мало на Џејмију Шеју. Јавност у Србији погрешно му приписује кумство термину "колатерална штета". Овај појам Шеј је немилосрдно користио сваки пут када је, у штабу НАТО-а, пред медијима покушавао да објасни откуда цивилне жртве када НАТО, наводно непогрешиво, погађа само војне мете.

Али, и тада, и од тада, већ 20 година, човек, као покварени грамофон, понавља како му је "жао због колатералне штете, али је бомбардовање било оправдано", 

А шта му је значило оно "колатерална штета"? "Та конструкција заиста осликава једну дистанцу према стварности, људима којима је нанет бол... да морам да радим Косово поново, говорио бих о НЕНАМЕРНО ИЗАЗВАНОМ БОЛУ ПРИЛИКОМ УБИЈАЊА ЦИВИЛА..." Али, као одани НАТО војник (и, заједно са НАТО пилотима који су 1999. сејали смрт по Србији, добитник награде  приштинског приватног универзитета "ААБ" за - "поштовање људских права"!), Шеј је и данас уверен да је "НАТО урадио праву ствар на Косову да се не би поновио сценарио из Босне"?! Е, да би, "предупредио могућу хуманитарну катастрофу"... Што је био АПСОЛУТНО ЛАЖАН И ПРОВИДАН ИЗГОВОР. Пошто се, права ХУМАНИТАРНА КАТАСТРОФА И АЛБАНАЦА И СРБА ПОДУДАРА УПРАВО СА ПОЧЕТКОМ НАТО БОМБАРДОВАЊА! Фонд за хуманитарно право из Београда је баратао укупним бројем од 13.500 погинулих Албанаца, Срба и осталих, цивила и униформисаних на Косову, од чега је чак ДВЕ ТРЕЋИНЕ УБИЈЕНО, СТРАДАЛО ИЛИ ПРИСИЛНО НЕСТАЛО (са тим се сложио и Фонд за хуманитарно право Косова!) УПРАВО У ВРЕМЕ ДЕЈСТАВА НАТО, дакле, између 24. марта и 10. јуна 1999. године, у време када је НАТО, без одобрења Савета безбедности, извршио, најпре, агресију, а потом и окупацију 17 одсто територије Републике Србије. А Високи комесаријат УН за избеглице тврди да је У ПРВЕ ТРИ НЕДЕЉЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА регистровао чак 525.787 албанских избеглица са Косова, а до краја јуна те године чак 862.979 Албанаца који су се пријавили као избеглице. (https://cvijetinmilivojevic.blogspot.com/2019/05/normal-0-false-false-false_16.html)

Заборавих умало. Није Џејми Шеј него давнашњи портпарол Пентагона, далеке 1972, дакле четврт века пре Шеја, "изумео" термин "колатерална штета", ономад примењив у Вијетнаму: "Наше бомбе не падају на цивилне циљеве. Исправка. Наше бомбе нису намењене цивилним циљевима... то су споредне (колатералне) штете... вероватно кружно скретање..."

У једном кризном тренутку, током НАТО агресије на Србију, Шеју ће, помоћ у муницији, наоружању и људству, оном пропагандном, стићи директно из Лондона - у лику Алистера Кембела, главног пропагандног саветника Тонија Блера, тадашњег британског премијера, а данас ВАЖНОГ САВЕТНИКА НАШЕГА ВРХОВНИКА.

Не дао Бог да сам подложан некаквим теоријама завере...

Јер, ако све ове, ваљда случајности, укрстите са пригодном, победничком изјавом Врховниковог коалиционог партера Хашима Тачија који је славодобитно закључио да је Кумановски споразум означио "ослобођење и крај геноцида над Албанцима" - пашће вам клапна. Пошто је председник Репубљик е Косова која, упркос преузетим међународним обавезама, не жели да формира Заједницу српских оппштина "пошто то није у складу са Уставом Косова", више него резолутан: "На овај дан, пре 20 година, Милошевић и његова војска ПРЕДАЛИ су се НАТО-у!"

Због тога толика моја резервисаност према сумњивом вишку "добрих намера" нашега домазета Палмера према Србији. Ко, на концу, може да верује човеку који тврди да САД "желе да се укину таксе које је Приштина увела на робу из Србије", али, као, ето, Приштина (иста она чији премијер тврди да нема сопствену спољну политику већ је то америчка спољна политика!) неће?

А нашему Врховнику најдобронамернији савет: уместо што изиграва насртљиво љубазног конобара заменику помоћниковог помоћника америчког државног секретара "молећи га да разуме потребу проналажења компромиса за Косово" - нека одмах склопи корице и сабраног Вебера, одложи буквар руског, и енглески без по муке, и дохвати се Устава Републике Србије у коме лепо пише шта је и докле је Србија и нека, сходно томе и резолуцији о војној неутралности, "замоли" нашега драгога зета да што пре, на окупираном делу Републике Србије, затвори, силом отворену америчку војну базу!

(објављено на cvijetinmilivojevic.blogspot.com) 

Vrhovnikova truba za Dragačevo

Bilo je to davno, davno, još u vreme vladavine Borisa Prvog Lepog (septembar, leta gospodnjeg 2011), kad sam, zbog nekih jalovih pošalica, od vrhovnog medijskog savetnika ondašnjeg (i najuticajnijeg TW poltrona sadašnjeg) predsednika "popio" vaspitnu zabranu daljeg pisanja za "Politiku". Samo zato što sam, od "Pošta Srbije", tražio da mi odgovore iz koje su to pošte i u koje vreme, u nedelju veče, Boris I Lepi, Nepomuk Cvetković i neuništiva Đukić - Dejanovićka, poslali svoje pozdravne telegrame odbojkašicama (pokušavajući tako da se ogrebu o deo njihove slave), ko je te brzojave primio u Odbojkaškom savezu i kako su te specijalne čestitke, ekspresno, završile već u prvim, najudarnijim informativnim emisijama najgledanijih televizija...

Setih se toga juče dok sam, na najuticajnijem portalu Zapadne Srbije, čitao "vesti u nizu". Prvo, onu bajatiju, emitovanu u 13.40, u kojoj piše da je vodena stihija opustošila Dragačevo... da je velika materijalna šteta pričinjena na kućama, okućnicama i njivama... da se ovako nešto ne pamti 70 godina... da su ljudi jedva uspevali da pobegnu pred bujicom... da su neki imali po metar i po vode u kućama, da je stradala poljoprivredna mehanizacija... da je, pazite sad, "nepun kilometar od centra Guče, reka Bjelica odnela deo kuće", da su "dve žene i muškarac stajali na prozoru, da im je život visio o koncu". Sve to, pod naslovom: "Voda nosila sve pred sobom: Dragačevci jedva izvukli živu glavu". Inače, o svemu ovome, jednako dramatično, izveštavale su, novinarski korektno, ništa ne skrivajući (iako naklonjene aktuelnom režimu), i najčitanije dnevne novine u Srbiji.

A onda sam pročitao tekst koji je bio emitovan samo dva minuta ranije. No, prethodno, one koji nikada nisu pohodili "Dragačevsku trubu", moram da uputim u činjenicu da su Guča, Dragačevo, Lučani itd. toponimi na teritoriji jedne te iste, LUČANSKE OPŠTINE.

E, sada, dakle, u 13.38, emitovana je sledeća proširena vest, naslovljena kao "Lučanci zahvalni do neba: Predsedniče, spasao si nas katastrofe". Citiram: "Rukovodstvo Opštine Lučani zajedno sa privrednim subjektima, svim preduzećima iz industrijske zone, Domom zdravlja, Dečjim vrtićem i domaćinstvima iz okolnih naselja poslali su pismo generalnom sekretaru predsednika RS Nikoli Selakoviću, u kome se zahvaljuju predsedniku države Aleksandru Vučiću na ispunjenom obećanju. Odbrambeni bedem pored reke Bjelice je izgrađen u rekordnom roku, što je spaslo Lučane da ovoga puta ne budu poplavljeni." (!?)

A onda dalje, ovo - na nedavnim izborima na kojima je, uz veliku pomoć braće naprednjaka iz Bačke i Banata, te eks državne sekretarke MUP-a D.H - netom izabrano rukovodstvo Opštine, naglašava kako pamti "katastrofalne posledice poplava iz 2014. i 2016. i kako je, u tim kritičnim trenucima opštinu Lučani posetio sadašnji predsednik Republike Srbije" i kako je, sve što je tada obećao - "u potpunosti ispunio"! I, kako su, konačno, građani Lučana, "ovoga puta bili bezbrižni, na radost svih nas" i kako je - "najzaslužniji za sve to predsednik RS Aleksandar Vučić kome odajemo ogromnu zahvalnost"! I, onda slede potpisi opštinskih čelnika, privrednika, te, kao najvažniji, pečat Opštinskog i Mesnog odbora SNS Lučani...

Za trenutak sam, jednom u "Danasu", 11.8.2014, u doba, dakle, Ne(ovoliko)jakog Aleka, ponukan Vulinovom količinom ulizičke očaranosti tadašnjim premijerom, poverovao da bi sadašnji Vrhovnik mogao da posegne za onim za čime je posegnuo u vreme prve trećine svoga mandata, onomad svemoćni, Sloba. Živ vam, kao tadašnji mladi saradnik gradske rubrike "Politike", stojim - pokojni predsednik je tada pisao pokojnom Žiki Minoviću moleći da "najveća novinska kuća na Balkanu" prestane baš toliko da mu se ulaguje.

Zato sam u pomoć, kao zicer propagandnom stožeru našega režima, dozivao neprolaznog kralja teorije i prakse propagande. Elem, dr Gebels je, s proleća 1933, objavio rat tzv. "trendu nacionalnog kiča", s ciljem da spreči "širenje nemačkog nacionalizma na lažnoj i komičnoj osnovi i iskorišćavanje patriotskih osećanja u merkantilne svrhe"! Između ostalog, zabranio je proizvodnju pivskih krigli i lula sa Bizmarkovom glavom, zabranio kelnerima i igračima u noćnim lokalima da se oblače u uniforme iz doba Fridriha Velikog, ali i da se hitlerovski (kukasti) krst upotrebljava kao znak na pivnicama, barovima i lokalima za zabavu.

Od Vulinovog ritualnog "sečenja vena" za Vrhovnikom, ispodogađalo se i premnogo vulina, a kao kamen međaš od koga i definitivno "ode mast u propast",  dogodio nam se i onaj VazduPLohovac koji se, "i mentalno i fiziološki", divnoćom nije mogao da nadivi Vrhovniku što, po ceo bogovetni dan, nit' jede niti pije, niti ide tamo gde i car ide peške. Posle čega je, za nagradu, katapultiran u "Koridore", odakle se, ne dao Bog nikome, samokatapultirao.

Međutim, da ne grešim dušu, da pošasti idolopoklonstva, obožavanja kumira i lažnih mesija, preko "nacionalne kičerice", baš i nije doakati, uverio se i sam Jozef Gebels kada su, kao svojevrsni vid opstrukcije njegove kontrakampanje, berlinski poslastičari budućem Fireru spremili ogromnu rođendansku tortu, a revnosni ulizički mediji revnosno obznanili nemačkom narodu da je za nju utrošeno: šest i po kilograma brašna, 11 i po kilograma butera, 16 kilograma šećera, 145 jaja, po četiri kilograma marcipana, jagoda i čokolade i tri kilograma fondana. A tortu na kojoj je nacrtan ogroman „hakenkrojc“ (kukasti krst) je, uz Gebelsovo neodobravanje – Hitler, sa zadovoljstvom, primio i izeo!

Sve one lepe dragačevske poruke ljubavi i zahvalnosti Spasitelju Lučana, ponovila je sinoć, od reči do reči, i zlatousta Tajnica.

No, viđu jada, uvek ima ono "ali" što devojci sreću kvari.

Iz samozatajnog (dobrovoljnog?) zaveta ćutanja javio se prvi vanredni graditelj Srbije Cesid Blagojević. Reče li on to jutros da je "odgovornost za najnovije poplave i na lokalnim (čitaj: Es-en-es) vlastima!" Pomenu li on po lošemu i onog Sremca, ministra poljoprivrednog, šumarskog i vodoprivrednog, i njegovu izjavu od pre "mesečak" dana da "poplava neće biti"!?

Ej, veseli Dragačevci, ko vas je vukao za jezik?

Vidi se da su, zaokupljeni Veberom, lučanski vlastodršci zapostavili Abrahama Linkolna: "Sve ljude možeš da vučeš za nos neko vreme, neke ljude sve vreme, ali ne možeš da vučeš za nos sve ljude sve vreme."

(objavljeno na portalu cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Nemirenje s okupacijom ili kvislinštvo

Izostanak adekvatne reakcije Evropske unije (EU) povodom prošlonedeljnih "poteza Prištine", naš Vrhovnik, STUDENT GENERACIJE PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU, ispravno je ocenio kao "KRAJ MEĐUNARODNOG PRAVA": "Ne očekujem više ništa. Ako oni nisu reagovali na to što je čovek (Hašim Tači) rekao da se predomislio i da neće da ispunjava Briselski sporazum (po pitanju Zajednice srpskih opština) koji je sam potpisao, jer su se promenile okolnosti – to je kraj međunarodnog prava. Više MEĐUNARODNOPRAVNI UGOVORI ne znače ništa".

Da li ovo znači da je sadašnji predsednik Republike Srbije, zapravo, kao prljavu krpu, iskoristio, pa bacio u korpu za smeće, "sestre karmelićanke" iz Ustavnog suda Srbije?

Da li ova Vrhovnikova izjava znači da Briselski sporazum i definitivno jeste međunarodno-pravni dokument?

Da podsetimo:

Polovinom decembra 2014. godine, Ustavni sud je odbacio zahtev Demokratske stranke Srbije (DSS) za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, tako što je, većinom glasova, OCENIO DA JE REČ O POLITIČKOM, A NE PRAVNOM PITANJU i celu tu sumabolnu tezu obrazložio na čak 40 stranica teksta!

Ne lezi vraže, onodanji ministar pravde, a današnji Vrhovnikov gensek, Nikola Selaković prethodno je, koji mesec ranije, ZATRAŽIO da se (nezavisni!) Ustavni sud Srbije PROGLASI NENADLEŽNIM za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, jer je, on kao ASISTENT Pravnog fakulteta, odlučio da je REČ O POLITIČKOM AKTU!?

Mr Selaković, poznat i kao prethodnik Kuburovićeve koja je, sa mesta SUDIJSKOG POMOĆNIKA, uskočila na čelo Ministarstva pravde (!), sve je to, eventualnim "nevernim Tomama" iz Ustavnog, potanko "razjasnio". Elem, "Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt (Briselski sporazum), jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike", upozorio je mr Selaković, pošto je, pre toga, Njegova eks-ekselencija, inače MAGISTAR MENADŽMENTA i VEČITI BRUCOŠ NA PRAVU, zahtevao da "Ustavni sud zastane sa ocenom ustavnosti"?!

Badava je, potkraj te 2014, šokirana "presudom" Ustavnog, zavapila tadašnja šefica DSS-a Sanda Rašković - Ivić: Ako Briselski sporazum nije pravni akt, na osnovu čega naši državljani na Kosovu i Metohiji više ne mogu dobiti ni ličnu kartu ni pasoš Republike Srbije i na osnovu čega je uvedena carina na robu koja se iz ostatka Srbije prenosi na KiM?!

U (po)javnoj Srbiji već sedam godina je na delu papagajsko zaklinjanje Imaginarnom Nekome da napredna Srbija NIKADA VIŠE NEĆE RATOVATI (kakve budalaštine, jeste li čuli bar jednu državu, a više od 120 ih ima nekakve vojske, da tako nešto saopštava?). Kao i, paralelno, brutalno raspirivanje defetizma i huškanje na svakoga ko se javno pobuni protiv DEFETIZMA, uz neverovatne insinuacije da su ti i takvi ZA RAT...

Na jednoj strani, uterivanja straha u kosti građanima, OD IZVESNOG RATA, AKO NE PRIHVATA VRHOVNIKOV "NEVIĐENI PLAN", a na drugoj strani - opšta nacionalna i građanska letargija. Tolika da me sve podseća na onu posledejtonsku Srbiju, s kraja novembra 1995, koju sam, pod naslovom "Delirijum", opisao u kolumni objavljenoj u tadašnjem (nedeljnom) "Blicu":

"Nema više rata ni sankcija. Nema, doduše, ni Srba u Dalmaciji, Lici, na Baniji i Kordunu; i Sremsko-baranjska oblast ostaće na hrvatskoj strani Dunava. Republika Srpska je samo entitet u okviru države Bosne i Hercegovine; mape teritorijalne podele su samo delimično dogovorene... Ali, to je valjda cena. Rata je, naime, svima dosta. Slobodarski Niš je zato našeg predsednika predložio za Nobela; narod diljem Srbije, 15 građana na surčinskom aerodromu, te svi levičari Republike Srpske su u delirijumu; a Srbi u Odžaku (bosanska Posavina) izašli su na ulice da proslave mir - tvrdi jedan beogradski dnevni list. Farsa je u tome da taj Odžak, po dejtonskom sporazumu, treba da bude vraćen Hrvatima?!... Sve to, pre nego što nam u Parizu, Londonu ili Moskvi otvore pitanje Kosova. Pošto je i počelo od Gazimestana. Šesto godina posle Lazareve kletve."

Najnoviji trend u Vrhovnikovoj Srbiji je razvejavanje straha kod građanstva Srbije od eventualnog proglašenja Kosova i Metohije privremeno okupiranom teritorijom Srbije, što predlaže deo kritičke javnosti. Ni manje ni više nego je nekadašnji De-es-esov "anfan teribl", danas opunomoćeni vikar naprednjaka ("Aco, Srbine!"), inače, takođe, PRAVNIK PAREKSELANS, Milenko Jovanov lično, srpski puk morao da UPOZORI kako bi proglašenje KiM delom Srbije pod privremenom stranom okupacijom bilo - OBJAVA RATA, opet, tamo nekome Imaginarnome!?

Džaba veselim naprednjacima verbalno zaklinjanje u "oba antifašistička pokreta" u Srbiji 1941 - 1945, kad se, u poznavanju istorije kojom se samohvališu, nisu odmakli dalje od početka. Da jesu, znali bi da je upravo Komunistička partija Jugoslavije, već polovinom aprila 1941, saopštila da "NE PRIZNAJE KOMADANJE I OKUPACIJU JUGOSLAVIJE", a da je, već na Markovdan, 8.maja 1941, pukovnik Dragoljub Mihailović, POZVAO NA ORUŽANI OTPOR OKUPATORU, prvi u porobljenoj Evopi.

A kao kontratežu, u srpskoj istoriji imamo i činjenicu da je OKUPIRANA SRBIJA, na primer, 16. maja 1941, dobila OKUPACIONI državni aparat, OKUPACIONU (srpsku) administraciju, pa i "Savet komesara" (komesarsku vladu) koju je, kao POMOĆNI "IZVRŠNI ORGAN" NEMAČKOG VOJNOG KOMANDANTA SRBIJE, formirao predratni šef beogradske policije Milan Aćimović.

Što će reći da je i onda, kao i danas, bilo mogućnosti izbora: NEMIRENJE S OKUPACIJOM ili KVISLINŠTVO!

Da li je radikalske defetističke preumljenike potrebno podsetiti da su, recimo, čak i Ujedinjene nacije, za Zapadnu obalu i Pojas Gaze, sve do 2013. godine koristile termin "Palestinske OKUPIRANE teritorije"? Pa, ipak niko Ujedinjene nacije nije zbog toga optužio za nekakvu "objavu rata" nekome...

Na kraju, čemu strah, nekoć huškačkih delija iz devedesetih godina, da 2019. stvari na Kosovu i Metohiji nazovu pravim, ali i MEĐUNARODNOPRAVNIM IMENOM?

Haški pravilnik iz 1907 (aneks Haške konvencije) definiše ratnu okupaciju (a to je i danas nesporna definicija u teoriji i praksi) tako što naglašava da se "TERITORIJA SMATRA OKUPIRANOM KADA SE STVARNO NALAZI POD VLAŠĆU NEPRIJATELJSKE ARMIJE". Dakle, ratna okupacija je samo FAKT koji se NIKAKO NE SME IZJEDNAČAVATI SA SUVERENOŠĆU NA ODREĐENOJ TERITORIJI!

Ta vrsta bogobojažljivog odnosa prema, Srbiji neprijateljskom, delu Zapada, u kome se a priori polazi od teze da Srbija, po pravilu, NE TRAŽI BILO ŠTA ŠTO SE TOM DELU ZAPADA NE BI DOPALO, to ulizičko anticipiranje mogućeg negativnog odgovora od strane tog dela Zapada, svodi se na to da Srbije NE SME DA TRAŽI ni ono, za šta su međunarodnopravni argumenti evidentno na njenoj strani. Uzmimo primer sa mogućim povratkom 999 uniformisanih lica (srpskih vojnika i policajaca) što dopušta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti.

Zato - Bože poštedi me grešnih misli - kad Vrhovnik najavi kako će Srbija "reagovati na ozbiljan, odgovoran i odlučan način ako dođe do referenduma o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, što najavljuje Hašim Tači" - ja to razumem kao da, najverovatnije, SRBIJA NE BI ODLUČNO REAGOVALA, jednako kao što nije ni na formiranje Vojske Kosova, ni na uvođenje carina od 100 odsto, ni na ulazak ROSU u srpske sredine na KiM, ni na, de fakto, ukidanje granica između Albanije i Kosova, ni na šetkanje vojnika Republike Albanije po severu KiM, ni na prištinsku deklaraciju o "srpskom genocidu na Kosovu" i tome slično.

Jer, ako Vrhovniku i njegovom "pregovaračkom timu" svetinja nije ono što Zapad najbolje razume, a to je IMOVINA države Srbije, srpskih preduzeća, srpskih građana i Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica na KiM koja je u procesu uzurpacije - a za ovih sedam godina, pokazalo se da im je to ZADNJA RUPA NA SVIRALI - zašto bi onda reagovali na bilo šta drugo.

(objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)