четвртак, 29. јун 2023.

Budućnost protesta: „Treba da prerastu u pokret i izađu na izbore“


Profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić smatra da protest Srbija protiv nasilja treba da preraste u pokret, "da ljudi od integriteta u pokretu osnuju neko koordinaciono telo i uz organizacionu podršku opozicije izađu na izbore".

„Morate imati neku vrstu depersonalizovane strukture koja ima integritet i koja će se pojaviti kao opozicija Aleksandru Vučiću“, ocenjuje on u Novom danu na TV N1.

Misli da bi ta lista imala jako dobre izgleda i da bi trebalo da oroči svoje političko delovanje i nakon šest meseci ponovo raspiše izbore.

„Postojeća opozicija u velikoj meri, njihova reputacija u širem javnom mnjenju je toliko narušena da je vrlo teško da iznesu sledeće izbore sa nekim boljim rezultatom“, kaže Bešić.

Politikolog Cvijetin Milivojević da je čitava ta ideja je u redu ako nema pretnje nekim brzim izborima.

Govoreći o odlaganju Vučića da osnuje najavljeni Narodni pokret za državu, podseća da ga Vučić nije definisao na sinoćnjem koktelu povodom Vidovdana, već u kasnijoj objavi, rekavši da će se on zasnivati na borbi za spas, opstanak i napredak.

Ističe da mu taj pokret više liči na pokret za blanko podršku Vučiću ma šta o bilo čemu da on odluči, pitajući „da li postoji neka politička stranka koja je spremna da da podršku, a ne zna za šta“.

„Deo vladajuće koalicije nije bio spreman da pozajmi svoj identitet Vučiću za nešto što je neizvesno“, ukazuje Milivojević.

Bešić smatra da je taj pokret podrška za ostanak na vlasti.

„Kada se gleda srpska politika, ciklusi vladavine jedne partije traju desetak godina i to sad ističe za SNS i potrebno je rebrendiranje, rebrendiranje jedne stare strukture vlasti, da se kreira privid da imate novu ponudu. Napraviće se distanca prema nepovoljnim delovima u SNS. Pravimo novi pokret, sve dobro ćemo zadržati, loše ćemo eliminisati. Nema nikakve sumnje da je entuzijazam za podršku ovoj strukturi vlasti u padu“, ocenjuje Bešić.

Milivojević kaže da nije reč o rebrendiranju SNS, „već možda o rebrendovanju Vučića“.

Dodaje da SNS od osnivanja nema nikakvu ideologiju, kao i da već niz godina na izbore ne izlazi pod svojim imenom.

Kaže i da je u pitanju pokušaj puštanja niz vodu SNS, za slučaj da uspe pokret.

Vučić je sinoć kazao da je „Sloboda zajedničko ime i pokreta koji će biti osnovan i Srpske napredne stranke“. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisija „Novi dan“, voditeljka Nataša Miljković, 29.6.2023)

https://n1info.rs/vesti/buducnost-protesta-treba-da-prerastu-u-pokret-i-izadju-na-izbore/


среда, 28. јун 2023.

Cvijetin Milivojević: Pokret za narod i državu još nije formiran jer nije dobio podršku koalicionih partnera SNS-a


Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je da je da do formiranja Pokreta za narod i državu, koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nije došlo jer nije dobio "jednodušnu podršku" koalicionih partnera Srpske napredne stranke poput, kako je naveo, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivice Dačića.

"Ja sam tek danas saznao na Instagram nalogu predsednika Republike (Aleksandra Vučića) koji je popodne objavio konačnu definiciju tog pokreta i rekao da će to biti pokret za spas, opstanak i napredak. To prvi put čujemo za skoro godinu dana koliko se Pokret pominje kao ideja. Prema tome, ako u startu niste znali šta hoćete s tim pokretom i šta mu je ideja, onda je logično da imate rezervu ne samo kod dela koalicionih partnera nego i kod nadstranačkih organizacija i javnih ličnosti koji nisu stranački obojeni", rekao je Milivojević.

Milivojević je kazao da je razlog zbog čega Pokret za narod i državu još nije formiran i to što "predsednik Vučić još nije prelomio hoće li biti nekih 'brzih izbora'".

"Ja taj narodni pokret zovem 'pokretom za blanko podršku Aleksandru Vučiću o bilo čemu i bilo šta da odluči'. Zamišljam i mogućnost da postoji dva pokreta - jedan za situaciju 'A': ako Srbija uvede sankcije Rusiji i okrene se na stranu NATO i obrnuto - opcija 'B': ako se okrene na drugu stranu. Iz vlasti su računali da će i jedna i druga opcija imati u delu opozicije neku vrstu prirodnog saveznika, nezavisno da li je to proevropska ili nacionalna opozicija", naveo je Milivojević.

Milivojević je rekao da je dobra stvar je što je predsednik Vučić podneo ostavku na mesto predsednika stranke ali, kako je dodao, sa šest godina zakašnjenja.

"Sad treba da vidimo da li je u poziciji da stvarno bude predsednik građana. Ako sad izlazi sa mesta šefa stranke a formira nešto što je parapolitičko, nadstranačko onda opet nije u poziciji da bude predsednik svih građana", ocenio je Milivojević.

Govoreći o Skupštini Srbije, Milivojević je kazao da predstavnici vlasti vređaju "ljude koji veze s politikom nemaju, samo zato što su rekli nešto što se njima ne sviđa".

"To govori da je neko odlučio da ovu skupštinu pusti niz vodu, a taj neko je predsednik Vučić. Očigledno je to bio deo prvobitnog scenarija, da skupštinu ogadi ne samo normalnim građanima već i onim građanima koji su propagandno bliski njemu i njegovoj koaliciji i da u jednom trenutku, kao Slobodan Milošević 1993. kaže: 'Građani Srbije zaslužuju pristojniju skupštinu' i da idemo na nekakve vanredne izbore", naveo je Milivojević.

On je rekao da se priča o vanrednim izborima "očigledno nije primila" u opoziciji.

"Niko nije progutao taj mamac: 'Ne, nećemo da ispunimo građanske zahteve nego idemo na vanredne izbore pa da vidimo, opozicijo, smeš li izaći'. Pošto to nije prošlo, sada se traži neko drugo rešenje", ocenio je on.

U subotu će se protestovati ispred Pinka. Na pitanje koliko je legitimno protestovati ispred privatne televizije, Milivojević je odgovorio da je zgrada TV Pink privatna, ali da je nacionalna frekvencija javno dobro.

"U ovom slučaju nije reč o informisanju, već o propagandi koja je opasno oružje koje je u rukama televizije koja koristi nacionalno dobro zvano javna frekvencija. Dakle, sa stanovišta prava i pravde apsolutno je legitimno protestovati ispred televizije koja koristi javno dobro a nije legitimno i legalno upadati u privatni posed", naveo je on.

Vlasnik TV Pink Željko Mitrović reagovao je i rekao da on uređuje program, a ne "ulica i političari" te da njega institucije države treba da upozore ako nešto ne radi kako treba.

Milivojević je rekao da je institucija države u ovom slučaju Regulatorno telo za elektronske medije (REM), "koje ga nikada neće upozoriti a dobio je produženje licence nacionalne frekvencije na osam godina".

"Sticajem okolnosti sam čitao elaborat Pinka za prvu dodelu nacionalne frekvencije još  za vreme vlasti Demokratske stranke. Tu piše da je to televizija koja će ponuditi informativni program, edukativni i obrazovni program a nikako da će širiti mržnju, da će oglušiti o Zakon o oglašavanju koji kaže da ako neka televizija i njeno odgovorno lice odbije da saopšti ime naručioca, finansijera i kreatora televizijskog spota, u ovom slučaju poternice, koji rezultuje ubistvom jednog čoveka a zove se Oliver Ivanović, biva kažnjen zabranom emitovanja od šest od 12 meseci. Pošto je nama jasno da REM nikada neće reagovati na taj način iako ga Zakon o oglašavanju obavezuje, onda se gospodin Željko Mitrović kao privatno lice može pozivati: 'Eto, nije me država upozorila da radim ništa pogrešno", naglasio je Milivojević.

Govoreći o zahtevima protesta "Srbija protiv nasilja" koji nisu ispunjeni, među kojima je  i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, Milivojević je rekao da se sa "zdravom logikom" kosi stav predsednika Vučića "da ne da Gašića, a daje celu Vladu u kojoj je i Gašić".

"Više ne možete brojati koliko je demonstranata - da li je 5, 10 ili 50 hiljada. Sada je reč o protestima u 30 gradova Srbije. Ljudi protestuju i traže ne da neko bude smenjen, na primer predsednik Republike ili predsednica Vlade, nego oni koji imaju direktnu ili moralnu odgovornost za one što se desilo u dva masakra budu smenjeni", naglasio je on.

Na pitanje da li vidi jedinstvo opozicije u slučaju da dođe do vanrednih izbora, Milivojević je rekao da najveći deo opozicije ne bi izašao na te izbore i dodao da je to raspisivanje izbora "ogroman rizik" za vlast da raspiše izbore koji mogu da liče na one iz 2020. godine, koje je deo opozicije bojkotovao.

"Mnogo je pametnije razmišljati o nekakvom dijalogu, koji opozicija ne želi pre nego što se ispune građanski zahtevi. Imate dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, posebno jednu koja se na dnevnom nivou ogreši o najmanje pet zakona. U čemu problem toj televiziji zabraniti da to radi, zakon vas obavezuje na to", dodao je on.

Na pitanje kako vidi razrešenje trenutne političke krize, Milivojević je rekao da treba ispuniti građanske zahteve i povesti politički dijalog na koji je pozvao predsednik Vučić.

"Opozicija zasad neće na dijalog dok se ne ispune građanski zahtevi a kad se ispune logično da hoće politički dijalog. Kao znak dobre volje jer se opozicija uvek plaši da će ih Vučić premantati, on je ozbiljan političar, evo rešenja - beogradski vanredni izbori a onda oni su test da li će parlamentarni izbori koje Vučić nudi biti pravi, ravnopravni i demokratski izbori", naglasio je Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 28.6.2023)

https://insajder.net/teme/cvijetin-milivojevic-pokret-za-narod-i-drzavu-jos-nije-formiran-jer-nije-dobio-podrsku-koalicionih-partnera-sns-a-video

уторак, 27. јун 2023.

Stiže Vidovdan, od najavljenog Pokreta ništa: Predsednik kaže – mnogo je zauzet

Dođe skoro i Vidovdan, a Pokreta za narod i državu i dalje nema. Biće, kaže predsednik Srbije i doskorašnji predsednik SNS-a, do septembra. Dok analitičari govore da to znači da ni izbora neće biti uskoro, ali i da nema očekivane podrške, Vučić kaže da je bio prezauzet.

Na mitingu sazvanom da kontrira mitinzima „Srbija protiv nasilja“ 26. maja i dan pre nego što će prestati da bude i predsenik stranke, Aleksandar Vučić je objavio:

„Ali već za Vidovdan, upravo zbog krize u kojoj se nalazimo, a zamoliću i SNS da bude stožer svega toga, krećemo u formiranje Pokreta za narod i državu“.

A onda obrt. Od pokreta sutra ništa. Kaže predsednik da je to važno samo medijima, koje baš i ne voli.

„Video sam se da su nasekirali u medijima, od velike priča ništa, pa valjda bi trebalo da ste srećni zbog toga. Propade jedna prevara Vučićeva“, kaže predsednik Srbije.

Pa dodaje: „Za mene su sadržaj i suština mnogostuko važniji od forme“.

Mesec dana kasnije i par dana pre Vidovdana:

„Biće neki mali progals malog broja ljudi, al će da se radi. Mora da se radi na tome. Od Vidovdana do spetembra mislim da ima dovoljno mesta i dovoljno vremena da se uradi dobro. To mora da ima novu vrednost, to mora da ima novi sadržaj“, rekao je Vučić 25. juna.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da ovo probijanje samozadatog roka pokazuje da izbori neće skoro s jedne strane, ali i da ima i druga grupa razloga.

„Očigledno da je sve manje zainteresovanih da uđu u takvu vrstu pokreta u kome se daje blanko mandat Vučiću da bude svevladar, očigledno da deo koalicionih partnera vladajuće koalicije nije spreman da tek tako utopi identitet svojih stranaka i lidera tih stranaka u nešto što ne znamo kakva mu je izvesnost“, smatra Milivojević.

„Očigledno da je neka procena ili bar to ne ide tako kako je Aleksandar Vučić želeo, pa se onda nešto prolongira do septembra. Čini mi se da je tu potreban jako dobar, da tako kažem, kapacitet nadstranački koji bi usisao i neke intelektualce i poznate ljude“, rekla je novinarika Nove S Žana Bulajić.

Sam Vučić, osim što smatra da tema ne treba pojedine medije da zanima, govori o svojoj velikoj zauzetosti.

„Šta se vi sekirate zbog toga? Da, mi već vodimo razgovore i danas sam razgovarao sa nekim od divnih ljudi za koje verujem da će imati veliku ulgu u tom Pokretu. Radimo na platformi. Da li ćemo tu platformu da objavimo za deset ili 15 dana potpuno je svejedno. A zašto nismo mogli? Pa nismo mogli zato što smo bili prezauzeti najtežom situacijom na Kosovu i Metohji pre svega, ali i drugim problemima koje smo imali“, rekao je Vučić.

No, formiranje pokreta je bilo najavljeno još prošlog septemba, kampanja je počela u Vranju u martu.

Od najavljivanja Pokreta stvari su se promenile i više ne može da se računa ni na deo tzv. nacionalne, ni na deo proevropske opozicije, objašnjava Milivojević.

„Sa početkom ovih protesta, čiji je povod naravno sasvim druga tema, se zapravo iizgubila i ta vrsta razmišljanja o mogućim štakama, o nekim pomoćnim sredstvima za oslanjanje. Ne vidim u ovom trenutku da nijedna relevantna stranka, bilo iz proevropske koalicije, bilo iz nacionalne opozicije, nudi neku vrstu savezništva Vučiću, čak i kada odluči nešto što jeste na linijи programa tih političkih stranaka“, dodaje Milivojević.

Ostaje da se sačeka platforam koja će otkriti da li su otkrivene te nove vrednosti i novi sadržaji u koje će, kako reče Vučić, ljudi da poveruju. (www.rs.n1info.com, TV N1, Aleksandra Godfroa, 28.6.2023)

https://n1info.rs/vesti/stize-vidovdan-od-najavljenog-pokreta-nista-predsednik-kaze-mnogo-je-zauzet/

Улични протести изнедрили нове лидере: Лазовић и Ћута преузели опозициони барјак

Упркос томе што су поједини политичари сада видљивији, већу пажњу јавности су привукли неки глумци него представници опозиције, наводи Цвијетин Миливојевић

Протести „Србија против насиља”, који се више недеља одржавају у Србији, нису много утицали на односе у опозицији. За сада су политичке несугласице и лидерске сујете, чини се, стављене по страни, али је питање колико ће то трајати, поготово када крене изборна „грозница”. Највише политичке користи имају представници зелених, који су постали видљивији грађанима, сматрају саговорници „Политике”. Истовремено, ова политичка дешавања чини се да би пре могла да доведу до смене, не у Влади Србије, већ у опозиционој Народној странци, где Мирослав Алексић добија све већу подршку унутар партије, наспрам лидера Вука Јеремића.

Пре неколико дана одржан је осми протестни скуп у Београду, када је од почетка маја, више десетина хиљада људи изашло на улице градова у Србији како би изразили негодовање због пораста насиља, поготово после два масовна убиства на територији главног града у само два дана. Прозападна опозиција критикује власт да је годинама доприносила стварању амбијента у друштву који је довео до пораста насиља, што председник Србије Александар Вучић и његови сарадници одлучно демантују и узвраћају да је управо опозиција та која позива на насиље и да је „злоупотребила трагедије у политичке сврхе”. Председник републике је више пута позвао овај део опозиције који стоји иза протеста на разговор, што она одбија, а наговестио је и могуће одржавање ванредних парламентарних избора.

Опозиција пак на изборе за сада не пристаје и тражи најпре испуњење свих захтева протеста, што Вучић категорички одбија. „Ниједан захтев се не тиче права и положаја наше деце, наставника или било које друштвене групе осим њих политичара и једног тајкуна. То видите кроз сваки захтев”, каже Вучић. Пре неколико дана председник је за ТВ Пинк о протестима „Србија против насиља” рекао да је нудио разговоре које они нису хтели „јер сматрају да је разговор и компромис ружна реч”.

„Ту кампању против мене води један тајкун, чији су интереси тобож повређени и који је желео да буде власник Србије и упрегао је све политичке снаге. И они су његове слуге, и леви и десни, и никакве разлике између њих нема. Нема разлике између Ђиласа и Обрадовића. На свим скуповима су заједно и договориће се о свему”, навео је Вучић. Према његовим речима, један је „покондирена тиква” и желео би да га доживе као урбаног, а никада неће, док би други волео да не буде издајник или корумпиран, што не иде лако. „Разумем да постоји значајан део људи у Србији који то подржава и спреман сам да са њима разговарам, али не и са онима који већину људи који долазе на друге митинге називају говедима и овцама, а да се нису за то извинили. То је рекао један глумац. Зато је кренула реакција посланика па сам морао да реагујем”, казао је Вучић.

Добри познаваоци опозиционих прилика наводе да би ове партије морале мало да ресетују ствари и да своју активност не везују само за активност на седницама Скупштине Србије. Уместо тврдоглавог инсистирања на захтевима, има доста начина да остану активна опозиција, и да својим поступцима не дестимулишу људе на протестима. Тако је власт у неколико наврата слала одређене сигнале да би могло да се „разговара о РЕМ-у”, али да преговори нису фонтана жеља. Компромис је могућ, али ако до њега не дође, велика је вероватноћа да ће овај део опозиције сам себе поразити, као и на прошлим београдским изборима када је целокупна опозиција имала 70.000 више гласова од СНС-а и СПС-а, али не и већину у Скупштини Београда.

Након свега, могло би да се закључи да протести на улицама у више градова нису много променили политичку сцену у Србији. Изузимајући ретке политичаре млађе генерације, према оценама аналитичара, реч је о особама које су већ биле на власти и којима, осим жеље да смене власт СНС-а и СПС-а, ипак мањкају политичке идеје и стратегија за решавање озбиљних проблема, као што је рецимо косметски. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже, на основу интуиције, да од оних странака и лидера које су стале иза протеста, највећу корист имају Зелено-леви фронт, „Морамо” и Александар Јовановић Ћута јер су постали видљивији и вероватно популарнији. За „Политику” каже да је питање какви су односи унутар овог дела опозиције, јер се до сада није профилисао ниједан лидер.

„Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас је остао невидљив иако је он сенка протеста у политичком, медијском и финансијском смислу. Лидер Народне странке Вук Јеремић се није снашао, Демократска странка је ту бледуњаво наступила. Највише би, по свему судећи, из свега могли да профитирају Радомир Лазовић, Небојша Зеленовић, Добрица Веселиновић и Биљана Стојковић, али је тај напредак, гледајући целокупну политичку сцену, скромног карактера, ако се узме њихов рејтинг. Најистакнутија политичка фигура тих протеста су грађани који шетају, док су политичке партије у другом плану. Штавише, оне нису успеле да артикулишу одговарајући аргумент против државне пропаганде, која тврди да је протест чиста злоупотреба насиља у школи у центру Београда и масакра који се догодио у Младеновцу”, каже Дејан Вук Станковић.

А политиколог Цвијетин Миливојевић каже да је техничку организацију протеста изнео део опозиције који себе назива проевропски и за наш лист наводи да од политичара који су на уличним догађањима и на седници Скупштине Србије која прати протесте највидљивији Радомир Лазовић, Мирослав Алексић и Срђан Миливојевић, а донекле и Мариника Тепић. „То није први ешалон лидера опозиције, али су они несумњиво највидљивији у смислу јавности. Не треба никако занемарити трећи ниво протеста – то су грађани. Упркос томе што су неки политичари сада видљивији, ови протести су специфични јер се грађани држе изворних захтева од којих не одступају. Већу пажњу јавности су, ипак, привукли неки глумци него представници опозиције”, наводи Миливојевић. Наводи да га сада протести подсећају на оне од пре тридесетак година на Теразијама, када је одржана тзв. плишана револуција, где су се наметнули неки глумци, а људи из ове бранше незаобилазна су карика и ових протеста.

На питање како су ови протести утицали на односе у опозицији, Миливојевић наводи да то није јавно видљиво, али да не верује да њихови односи нису идеални. Каже да је опозиција „жив организам” и да је ту било и биће ривалства и да ће после свих протеста уследити избори и да ту нема много сентименталности. „Тада ће свако желети да заузме што боље стартне позиције. Чини ми се да сада нема оног што је било раније уобичајено, а то је да се врло брзо унутар саме опозиције која учествује у протестима, поведе ’мали опозициони рат’. Не примећује се нетрпељивост према рецимо Лазовићу, који се намеће и нема те острашћености и подметања ноге”, каже Миливојевић.

Последњих дана у делу јавности се тумачи и да би протести у Београду могли да доведу до промена, али не у Влади Србије, већ у опозиционој Народној странци Вука Јеремића. Дејан Вук Станковић каже да то није искључено, јер је Јеремић заокупљен судским саслушањима која се дешавају око Хантера Бајдена, где се и он спомиње. „Никада Вук Јеремић није имао талената за комуникацију са народним масама, док је Мирослав Алексић неупоредиво живахнији и активнији од Јеремића. Он делује као нека врста човека из народа и побуњеног трибуна, али објективно и он има изразита политичка ограничења”, каже Станковић.

На питање да ли ће протести у Београду готово проћи поред Драгана Ђиласа, који је годинама био градоначелник у престоници, Дејан Вук Станковић каже да Ђилас има велико „искуство”, али да сумња у његов политички таленат. Поготово не за политичку комуникацију и за избор политичке поруке у правом тренутку. „Ђилас има изузетно јак утицај на један део медија, али је његов политички програм недовољно прихватљив за шире народне масе. Тако ССП може да паразитира на негативном ставу који има један део грађана према Вучићу и то је све. Реч је о потрошеном кадру који има имиџ корумпираног политичара и шта год да уради, он је ’закуцан’ за тих неколико процената колико има. Све с Мариником Тепић и политичким ветераном Борком Стефановићем”, оцењује Дејан Вук Станковић.

Потребне две листе – проевропска и национална

У неким градовима су се ујединили политички одбори партија које подржавају протесте, па се поставља и питање да ли је могуће да дође до укрупњавања опозиционе политичке сцене. Дејан Вук Станковић каже да тако нешто не очекује. „Реч је о инстант уједињењима до којих је дошло због жеље да побољшају своје изборне шансе на локалним изборима”, сматра Дејан Вук Станковић.

С њим се слаже и Цвијетин Миливојевић, који сличан сценарио на могућим ванредним парламентарним изборима не види и каже да је о томе још рано говорити. „Опозиција треба да изађе на две листе, једну коју би чиниле проевропске опозиције, а друга националне. На локалу нема разлога да се говори о великим темама као што су санкције Русији или косовски проблем. Теме су ту локалне, а не геополитичке”, каже Миливојевић. (www.politika.rs, „Политика“, Дејан Спаловић, 27.6.2023)

недеља, 25. јун 2023.

„Вучје време“ – пета књига Миливојевићевог петокњижја вишепартизма у Србији

 


Нова књига Цвијетина Миливојевића, „Вучје време“ (у поднаслову: „2021 – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“)изашла је недавно из штампе, у издању „Катена мунди“.

Реч је о петој књизи – како то аутор каже у предговору – „мале, дубоко субјективне, хронике реинкарнације, рађања, крштавања, одрастања, сазревања, али и, све видљивијих, знакова одумирања“ српског политичког плурализма. Ово својеврсно житије тзв. демократског разногласја, аутор је бележио из две посматрачке улоге: прву деценију, као новинар сведок, следеће 22 године, као хроничар и синтетичар српске политике и политичке комуникације.

„Вучје време“ заокружује Миливојевићево петокњижје.

Претходне четири  „На прву лопту“, „Мостови и избори“, „Духовна колаборација“ и „Нулта 2020 тачка“ – испратиле су прва три десетљећа обновљеног вишепартизма; ова, пета, описује прве две године четврте деценије.

Аутор је, и у овој књизи, поштовао принцип по коме су компонована и пређашња четири штива: реч је о избору текстова који су већ објављени конкретног датума и ништа у њима није накнадно дописивано или исправљано.

Књиге се могу наручити у Агенцији „Прагма“, e-mail: office@pragma.rs, тел. + 381 11 3234 439.

четвртак, 22. јун 2023.

Milivojević: Retorika vlasti u Skupštini je takmičenje u poganim jezicima

 


Pritisci koji dolaze sa protesta imaju efekat i to se vidi iz toga što vlast zaoštrava retoriku u Skupštini, u tome prednjači predsednik Skupštine, a za njim ostali predstavnici vlasti, izjavio je za N1 politikolog Cvijetin Milivojević.

„To je jedno ozbiljno verbalno nasilje, u Skupštini  i to je takmičenje u poganim jezicima. Neverovatno je da predsednica Vlade vređa prorektora Beogradskog Univerziteta koji nije ni političar ni poslanik, to je neverovatna stvar, a onda nastavi da vređa građane. Način na koji brane Gašića je kontraproduktivan, ja da sam Gašić podneo bih ostavku i rekao nemojte više da me branite“, izjavio je u Novom danu Milivojević.

On je rekao da svi zahtevi sa prvog protesta „Srbija protiv nasilja“ moraju biti ispunjeni jer su to građanski zahtevi.

“ Ni jedan od tih zahteva nije politički. Šta je problem da se privedu poznavanju prava dva medija sa nacionalnom frekvencijom koji bljuju vatru svakog dana protiv neistomišljenika i targetiraju ih. Šta je problem da se pita Željko Mitrović posle pet godina ko je kreator, ko je naručio i finansirao spot o Oliveru Ivanoviću. Zakon kaže, ko odbije da saopšti te informacije biće kažnjen prestankom emitovanja programa, a on, odgovorno lice, vršenjem delatnosti od 6 do 12 meseci. I šta je onda problem u zahtevu da se smeni REM? Kada vlast ispuni građanske zahteve onda može da se ide dalje u dijalog, da se govori o izborima“, naveo je politikolog.

On je izjavio i da prema njegovim saznanjima niko od opozicije nije dobio nikakav zvaničan poziv za razgovore od predsednika Aleksandra Vučića kao i da sa njim nema o čemu razgovarati pre nego što ispuni zahteve građana.

„A ako Vučić već nudi izbore, neka prvo raspiše vanredne beogradske koje je obećao i neka oni  budu test i neka pokažu kako bi izgledali vanredni parlamentarni izbori“, smatra Milivojević.

Kada je reč o krizi na severu Kosova, politikolog smatra da je međunarodna zajednica učinila ustupke i jednoj i drugoj strani.

„Ali,sve i da se Vučić i Kurti danas dogovore mi nemamo ozbiljno rešenje sve dok neki posrednik iz međunarodne zajednice ne izađe sa kompromisnim predlogom posle kojeg će se i jedna i druga strana osećati i kao dobitnici i kao gubitnici“, rekao je Miivojević.

On takođe smatra da EU treba da izvrši veći pritisak na Vučića koji je izašao iz svih ustavnih ovlašćenja, a ne da „ga trpi, znajući činjenicu da imamo razorene institucije“ i sve drugo.

„Kako imaju alat da pritiskaju Vučića da prizna francusko-nemački plan, a za drugo nemaju. I on i Kurti su danas u Briselu kako bi kupili vreme. A Srbi na Kosovu su prevareni i to od prištinskih vlasti, međunarodne zajednice, a najviše od srpske vlasti. Neko ih je pozvao da izađu na barikade, pa su uhapšeni, a sada ih poziva na izbore“, rekao je Milivojević.

On je naveo i da Eskobar „hendluje krizu“, da je pritisnuo Vučića da povuče vojne snage i vrati Srbe u institucije, a Kurtija da postepeno povlači policiju.

„Znači postoji neko koga poštuju obojica i taj neko treba da uloži malo više napora“, zaključio je Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, “Novi dan”, voditelj Vojislav Stevanović, 22.6.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-retorika-vlasti-u-skupstini-je-takmicenje-u-poganim-jezicima/


понедељак, 19. јун 2023.

Milivojević: Vlast se nada osipanju protesta, da do toga ne bi došlo neophodni jasniji ciljevi



Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da bi vlast, kao znak dobre volja, trebalo da ispuni ranije obećanje i što pre organizuje izbore u Beogradu, pa da time otvori dijalog i o vanrednom glasanju za Skupštinu Srbije. Veruje da vlast očigledno računa s tim da će se protesti ugasiti sami od sebe i napominje da su na drugoj strani potrebni jasniji ciljevi jer " šta znači šetnja do Gazele i nazad", to dovodi do zamora kod ljudi koji nedeljama protestuju. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 19.6.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=A9uMlmjg1Tk

EURACTIV ANALIZA: Koga u ovom trenutku više podržava Zapad - Beograd ili Prištinu?

Politički analitičari Cvijetin Milivojević i Đorđe Vukadinović analizirali su za EURACTIV najnovije događaje na severu KiM i dali odgovore na pitanje: koga u ovom trenutku više podržava Zapad-Beograd ili Prištinu?

Nakon poslednjih dešavanja na severu Kosova i Metohije, u delu strane i domaće javnosti, a naročito, kod prištinskih zvaničnika, javilo se pitanje šta znači izostanak reakcije Zapada na hapšenje tri policajca kao i poruke međunarodne zajednice upućene Prištini - o sankcijama koje im prete ukoliko ne budu radili na deeskalaciji sukoba.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u obraćanju uživo je naveo da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ima otvorenu podršku Zapada. Analitičari za EURACTIV komentarišu stav Zapada prema Beogradu i Prištini, kao i moguće promene stava građana prema procesu evrointegracija.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, za EURACTIV, rekao je da je u pitanju utisak koji vara.

“Zapad koji se, bez mandata Saveta bezbednosti UN, samonametnuo da odlučuje o budućem statusu Kosova nije ni ceo NATO ni cela EU (pet država članica ne priznaje nezavisnost Kosova), već su to, u konkretnom slučaju, SAD, Nemačka i Francuska koje sada pritiskaju Beograd i Prištinu da prihvate nekakav nemačko-francuski plan. Podsećam vas da je, prema Rezoluciji UN iz septembra 2010, Savez bezbednosti poverio Evropskoj uniji, ne, dakle, Americi, Nemačkoj i Francuskoj, mandat posredovanja, ali ne arbitriranja. U Rezoluciji doslovno piše: „Generalna skupština UN pozdravlja spremnost EU da olakša dijalog između strana”, istakao je Milivojević i dodao:

“Sada na prvi pogled izgleda da te tri zemlje, odnosno najjača među njima, podržava ‘srpsku stranu’, ali to nije tačno. SAD ne podržava teritorijalni integritet i državnopravni suverenitet Srbije na prostoru Kosova i Metohije, već, naprotiv, ozbiljno pritiska većinu članica EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Vašington, iz svojih spoljnopolitičkih razloga, samo požuruje Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština koja je, inače, prema Briselskom sporazumu, trebalo da bude formirana još 2014. godine; kao što zahteva i nove lokalne izbore na severu Kosova, ali, naravno, prema zakonima ‘Republike’ Kosovo“, podvlači za EURACTIV Milivojević.

Đorđe Vukadinović, politički analitičar, u razgovoru za EURACTIV, rekao je da ovo pitanje ne vidi kao "otvorenu podršku Zapada Srbiji", već pre prestanak dugogodišnje prakse bezrezervne zapadne podrške Prištini.

“U svakom slučaju, jeste reč o promeni, ali ostaje dilema koliko je ona trajna i duboka. Lično, ne bih precenjivao domet tog zaokreta, iako za njegov nastanak vidim najmanje dva različita, ali međusobno povezana razloga. Prvi razlog jeste nesumnjiva iritiranost i gotovo frustracija zapadnih političkih krugova Aljbinom Kurtijem, njegovom tvrdoglavošću, avanturizmom i spremnošću da zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva - konkretno, izazivanja sukoba između Srba i NATO snaga - dovede u opasnost kako zapadne interese, tako i živote UNMIK-ovog osoblja i vojnika na Kosovu. A to je, naročito ovo poslednje, crvena linija koja pali alarme u zapadnim prestonicama. Drugi razlog je evidentna namera barem nekih zapadnih krugova, a, čini se, naročito, Vašingtona, da ponekim gestovima i nekom vrstom ‘ofanzive šarma’ čvršće veže zvanični Beograd za sebe i dodatno ga odvoji od Rusije. A pomenuta iritiranost Kurtijevom svojeglavošću ovom drugom dodatno ide na ruku. Ipak, čini mi se da je ovde ipak više reč o promeni regionalne taktike, nego nekom suštinskom zaokretu”, pojasnio je Vukadinović.

Na pitanje da li pretnja međunarodne zajednice Kosovu sankcijama udaljava Srbiju od Rusije, Cvijetin Milivojević kaže da bi Srbija trebalo da vodi racionalnu spoljnu politiku, a ne da se ravna na osnovu emocije većine građana prema Moskvi na jednoj, ili ‘goluba na grani’ koga Zapad kao nudi Srbiji od početka raspada bivše SFRJ.

“Ako je spoljnopolitički interes SAD i kolektivnog Zapada da zaustavi, kako to oni kažu, ‘maligni ruski uticaj’ u ovom delu Balkana, to, u globalnoj konstelaciji snaga i odnosa tri najmoćnije sile sveta, ne mora da bude i srpski interes. Srbija je, kao što znate, podržala sve rezolucije UN o osudi ruske agresije na nezavisnu Ukrajinu, ali, istovremeno, odbija da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. I to je prava mera stvari. Jer, primera radi, Savet Evrope, nedavno, ni kao šalu nije prihvatio da se deklaracija o zaštiti teritorijalnog integriteta ne odnosi samo na Ukrajinu i Moldaviju, već na sve zemlje, dakle i na Srbiju. Više je nego jasno da će se rusko-ukrajinski rat završiti nekakvim dogovorom Rusije i SAD, kao što će i o definitivnom statusu Kosova, u konačnici, odlučivati Vašington i Moskva, a ne Beograd i Priština. Zato je interes Beograda da ima partnerske odnose i sa Zapadom, i sa Rusijom i Kinom”, smatra Milivojević.

S druge strane, Đorđe Vukadinović smatra da se neko veće distanciranje od Rusije ne može očekivati.

“Iako joj nije formalno uvela sankcije, Srbija se od početka rata u Ukrajini nizom gestova prilično distancirala od Rusije. Neko mnogo veće distanciranje u ovom trenutku nije realno očekivati, pre svega, zbog pro-ruskog raspoloženja srpskog javnog mnjenja. Ali svakako da bi, dugoročno i srednjoročno gledano, izlazak u susret barem nekim interesima Srbije i Srba od strane Zapada mogao delimično pospešiti to udaljavanje”, kaže Vukadinović.

Da li se javno mnjenje približava EU?

“Ogromna većina građana je proevropski opredeljena, oni su za to da se u Srbiju uvedu evropske vrednosti, ali ne selektivno, nego sve. Niti jedna od 27 članica EU, dakle nijedna, čak ni Kipar, nije ušla u EU uz uslov da se prethodno odrekne ni pedlja svoje teritorije, samo se od Srbije to zahteva. Zato i imamo činjenicu da se između 80 i 85 odsto građana Srbije izjašnjava da, ako je uslov za ulazak u EU, odricanje od Kosova i Metohije, oni nisu za ulazak u EU. Predsednik Aleksandar Vučić bi, verovatno, kao i u vezi sa mnogim drugim pitanjima, pokušao da propagandom ‘preumi’ javno mnenje, ‘ubedi’ građane u nešto drugo, da ispred sebe nema tako jedinstven stav ogromne većine građana”, kaže Milivojević za naš portal i podvlači primer Sjedinjenih Američih Država.

“Tužno je da Vašington koji je, na ovom prostoru, istinski kompromisnim mirovnim rešenjima i projektima, umeo da smiri i mnogo krvavije sukobe od onih koji su bili na Kosovu, sada to neće da uradi. Ne zaboravite, Dejtonski mirovni sporazum iz 1995, koji je zaustavio rat u BiH i doveo do toga da, za 28 godina mira u BiH nije zabeležen nijedan ozbiljan međunacionalni sukob – delo je američkih diplomatskih arhitekata. Taj je sporazum uspeo zato što je bio istinski kompromis koji niti jednom od tri konstitutivna naroda koji su ratovali svaki sa svakim, nije doveo u status apsolutnog pobednika i apsolutno poraženog, pa su se svi osetili i pomalo pobednici i pomalo gubitnici”, smatra on.

Milivojević ističe i da Predlog plana za Kosovo koji je trenutno na zapadnom stolu Srbiju dovodi u poziciju nekoga ko je izgubio nekakav rat, pa sad treba da bude kažnjena otimanjem dela svoje teritorije. Zapad bi morao da vodi računa o tome da Srbiju 1999. nije pobedila “nekakva UČK“, već je na nju agresiju izvršio NATO, bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Đorđe Vukadinović navodi da je cilj vlasti “držanje javnosti u nekom stanju trajne političke konfuzije”, ali smatra da bi pomenuti gestovi dobre volje sa strane Zapada “pridigli prilično usahli entuzijazam građana Srbije po pitanju evrointegracija”.

“Ali nije realno očekivati neku promenu ili ublažavanje izrazito negativnog stava srpske javnosti u pogledu kosovske nezavisnosti i planova koji sa tom nezavisnošću računaju ili je podrazumevaju.”

Cvijetin Milivojević za EURACTIV napominje da je nesporno da je, statistički gledano, Evropska unija, najveći spoljnotrgovinski partner Srbiji. Top pet uvoznih partnera Srbije su u protekloj godini bile Kina, Nemačka, Rusija, Italija i Mađarska, dakle, tri članice EU, a prvih pet izvoznih partnera Nemačka, BiH, Italija, Mađarska i Rumunija, četiri članice EU, s tim da je Srbija jedino u BiH više izvezla nego što je uvezla.

EU je najveći trgovinski partner Srbije, 60 odsto robne razmene Srbija ostvaruje sa EU, a prema podacima za 2021. godinu 85 odsto uvoza iz EU bilo je pokriveno srpskim izvozom. Dosta lošija je pozicija Srbije u ekonomskoj saradnji sa SAD. U 2018. godini, na primer, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i SAD je iznosila 733,6 miliona dolara, što je za 31 odsto bilo više u odnosu prethodnu godinu, ali je srpska strana te godine zabeležila deficit od čak 202,6 miliona”, kaže on i zaključuje:

“Kada imate u vidu ove parametre, jasno je da je životni interes Srbije da – čak kada bi se, u najgorem rešenju, zaustavio srpski put koji vodi ulasku u EU – ima najtešnje ekonomske odnose sa EU, ali i SAD. Kao što je interes Srbije da nastavi poboljšanje svojih ekonomskih relacija sa Rusijom i Kinom. Ali, ako se sve vaga ekonomskim interesom, hajde da vidimo zašto, za skoro 13 godina otkako traje briselski dijalog Beograda i Prištine, zapadni posrednici odbijaju da na dnevni red tog dijalog stave pitanje imovine, svojine države Srbije, građana Srbije, javnih, državnih i društvenih preduzeća, Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednice na Kosovu i Metohiji? Zašto to kolektivni Zapad koji, kao jednu od svojih najviših vrednosti, neguje pitanje svojine, odnosno imovine, beži od otvaranja te teme kada je Kosovo na dnevnom redu”, pitao je Milivojević u zaključku svoje analize za naš portal. (www.euractiv.rs, euractiv.mondo.rs, Milena Antonijević, 19.6.2023)

U Srbiji na čekanju niz zakona

Skupština Srbije je već mjesec dana u vanrednom zasjedanju tokom kojeg se raspravlja o sigurnosnoj situaciji u zemlji nakon dva masovna ubistva u Beogradu i okolini Mladenovca.

Skupština Srbije je već mjesec dana u vanrednom zasjedanju tokom kojeg se raspravlja o sigurnosnoj situaciji u zemlji nakon dva masovna ubistva u Beogradu i okolini Mladenovca. U međuvremenu, mnogi zakoni, poput izmjena zakona o državljanstvu, energetici, oružju i municiji – koje predlaže Vlada – ili izmjene zakona o radu i osnovama sistema obrazovanja – koje predlaže opozicija – još nisu pred zastupnicima. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazerra, Dušan Hadži-Nikolić, 19.6.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/6/19/u-srbiji-na-cekanju-niz-zakona

петак, 16. јун 2023.

Cvijetin Milivojević: Broj ljudi koji pružaju podršku protestima se konstantno povećava

Da sada postoji jedna neverovatna igra u kojoj se trkamo sa tim ko je veća žrtva, te da su najglasniji verbalni nasilnici upravo oni koji su „preleteli“ iz nekadašnjih suparničkih stranaka, a sve zbog toga što verovatno imaju neki dug prema novim gazdama, rekao je za „Danas“ politikolog Cvijetin Milivojević.

Milivojević za “Danas” naglašava da, bez obzira o kome se radi, pretnje i napade treba ozbiljno shvatati.

– Svakoj prijavi nasilja, bilo da je reč o tome da je prijavi sama žrtva ili navodna žrtva, zaista ne ulazim u detaljisanje, bilo da prijavi neko drugi, svakoj prijavi nasilja pristupam vrlo ozbiljno i zaista neću da dovodim u sumnju da je neko to izmislio, slagao ili nešto drugo – ističe on.

Milivojević je podsetio i na ne tako davno ubistvo tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

– Mi smo država u kojoj je ubijen jedan premijer pre samo 20 godina, usred bela dana ispred zgrade Vlade Srbije. Tom čoveku je prećeno, čak su bili neki pokušaj atentata i pre toga. Nažalost, ni on sam nije shvatao dovoljno ozbiljno te pretnje. Kada imate takvu državu u kojoj, na neki način, u tom miljeu funkcioniše ta takozvana javna sfera, pogotovo javno-politička sfera, onda se sa tim nije igrati i to je moj načelan stav – istakao je naš sagovornik.

O napadu na državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Lava Grigorija Pajkića javnost je, najpre, obavestila predsednica Vlade Ana Brnabić.

– Kažem, sa velikom rezervom, da hoću da verujem da je to istina, da ne bi lagali i da ne bi išli toliko daleko da grozno lažu o takvim stvarima. Mi nemamo ni jedan dokaz, kao ni svedoka, osim što je to rekla Ana Brnabić, iako nisam shvatio da je ona bila prisutna. Možda ju je ministar policije obavestio o svemu, možda on ima neke dokaze. Ona duguje taj odgovor. Ipak, hoću da verujem da ljudi ne izmišljaju takve stvari da bi sebi pojačali politički rejtnig i rekli da su žrtve samo zato što brane predsednika Vučića. Oni to vole, znam i vidim da postoji trka unutar Srpske napredne stranke da i sebe prikačite za Vučića. Oni grade taj oreol da je on jedina žrtva i da nikad nije u krivu, ali čini mi se i da deo njegovih saradnika pokušava da pribavi deo tog oreola žrtve i za sebe da bi dokazali da su oni najbliži Vučiću, verovatno zato da bi sutra imali neku sinekuru, da bi ih on sutra nagradio za tu vrstu lojalnosti.

Polazeći od toga šta bi on lično uradio, Milivojević naglašava da svaku pretnju atentatom na predsednika Srbije treba ozbiljno shvatiti.

– Intimno mogu da kažem da je Aleksandar Vučić, barem po onome što pišu režimski tabloidi, prestigao rekord pokojnog Fidela Kastra u broju takozvanih atentata, izmišljenih ili neizmišljenih. Istovremeno, kad god neko pominje eventualnu pripremu atentata na predsednika Republike, ja to hoću da smatram ozbiljnim i mislim da niko normalan sa tim ne može da se igra – navodi Milivojević.

Komentarišući delovanje predstavnika vlasti koji su prethodne nedelje napadnuti, sagovornik redakcije “Danas” naglašava da ih prepoznaje kao “vrlo glasne promotere verbalnog nasilja”.

– Više mi je nego jasno da sada postoji jedna neverovatna igra u kojoj se sada trkamo sa tim ko je veća žrtva. Ta trojica ljudi (Bakarec, Pajkić, Vujačić, prim.aut.), kao običan građanin, kao posmatrač skupštinskih zbivanja, kao posmatrač onoga što se dešava u političkoj sferi ove zemlje, prepoznajem kao vrlo glasne promotere verbalnog nasilja i čak bih rekao prvu “ligu” tih verbalnih nasilnika – kaže Milivojević.

On je ocenio da se kao verbalni nasilnici najčeće ističu oni koji su svoju političku opciju promenili.

– Najglasniji verbalni nasilnici su “preletači”. Oni stalno imaju neki dug prema novim gazdama, da im se dodvore da će besprizorno vređati ljude, što vrlo često može da bude generator i tog pravog nasilja, fizičkog – objašnjava sagovornik.

Milivojević podseća i da je narodni poslanik Nebojša Bakarec nekada drugačije govorio o Vučiću.

– Gospodin Bakarec je čovek koji je bio čak, koliko sam razumeo, uvodničar za tačku dnevnog reda koja je posvećena borbi protiv nasilja, što je paradoksalno. On je uvodničar za temu koja se tiče REM-a i takozvanog generatora nasilja. Šta je taj čovek sve rekao o ljudima sa takozvane druge strane političke linije, ne samo o svojim kolegama iz opozicije, narodnim poslanicima, nego ljudima koji apsolutno nisu iz politike, nego su neke javne ličnosti koje imaju svoj stav. To šta je on rekao, ja bih se čitav život stideo. Ali, pošto je reč o čoveku koji je te iste stvari vrlo brutalno govorio do 2016. godine i o sadašnjem predsedniku Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, meni je jasno zašto on to govori. Kad jednom možete o nekom čoveku reći najgore, sutra možete tog čoveka da branite tako što ćete najgore govoriti o ovim drugima – navodi Milivojević.

Kao drugi primer, politikolog ističe i bivšu članicu Srpske radikalne stranke.

– Drugi promoter tog nasilja u Narodnoj skupštini je gospođa koja je do pre dve ili tri godine klela Aleksandra Vučića i njegovu izdaju, radikalka Nataša Jovanović, koja je danas poslanica Srpske napredne stranke i koja iste te, najgore reči, sada upućuje prema drugoj strani političkog pola – kaže on.

Komentarišući nedavno gostovanje predsednika Srbije na televiziji Happy u “Ćirilici”, a čije zatvaranje i onemogućavanja rada traže građani u okviru protesta “Srbija protiv nasilja”, Milivojević ističe da i pored apela Vučića da se tenzije smanje, promena nema.

– On je na toj televiziji pet puta za dva i po sata gostovanja pozvao predstavnike stranke, čiji je on član budući da više nije predsednik, da spuste taj svoj verbalni, nasilnički diskurs. Danas sam sa nestrpljenjem čekao da vidim kako će se to odraziti na Narodnu skupštinu. Oni su ostali isti – ističe Milivojević.

Kao još jedan paradoks navodi i činjenicu da kako je sednica parlamenta odmicala, budući da je počela pre četiri nedelje, tako se snaga verbalnog nasilja pojačivala.

– Pre svega iz vrha Skupštine, dakle od predsednika Narodne skupštine, onda šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke i tako dalje. Naravno, deo opozicije se priključio tome, ali ne može manjina biti odgovor za atmosferu koju stvara većina, jer većina je ta koja određuje duh sednice, način na koji će se govoriti. Umesto da je došlo do snižavanja tog tona, došlo je zapravo do pojačavanja. Tužno je što je ovo četvrta nedelja rasprave na sednici o borbi protiv nasilja, privodi se kraju, a mi zapravo imamo u samom parlamentu, koje je najviše predstavničko i zakonodavno telo, imamo pojačavanje tog verbalnog nasilja, koje, nažalost, vrlo često može generisati ono pravo nasilje – kaže on.

Milivojević je prokomentarisao i odnos predsednika Srbije prema poslanicima, odnosno njihovom “roku trajanja”.

– Video sam prve izjave Aleksandra Vučića kada je krenula Narodna skupština sa radom i meni liči da se ovaj saziv Skupštine lagano pušta niz vodu. Dakle, sazivu se bliži kraj na ovaj ili onaj način. Vučić bi želeo da to bude putem brzih, vanrednih parlamentarnih izbora, bez neke velike izborne kampanje, bez promene izbornih uslova. Svesni su toga i narodni poslanici većinske koalicije, svesni su i da im je pri kraju mandat. Oni se zbog toga možda i ponašaju na ovakav način, to je ta nervoza, zauzimaju stav startnih pozicija za neke nove izbore, ističe Milivojević.

Pored narodnih poslanika i ličnosti bliskih Srpskoj naprednoj stranci, prethodnih nedelja javnost je imala prilike da vidi i veliki broj napada na javne ličnosti, pre svega glumce, koji su podržali proteste “Srbija protiv nasilja”.

– Kada govorimo o napadima na glumce, to je sada sistemska stvar. To nije spontano, to je nešto što je zamišljeno, smišljeno, organizirano iz najvišeg vrha države. Znam šta je po Ustavu i šta bi trebalo da bude vrh države ii to treba da bude vlada, odnosno u izvršnom smislu reči izvršna vlast i presednica vlade. Ko danas veruje da presednica vlade donosi bilo kakve odluke o bilo čemu, pa čak i o tome da krene sistemska kampanja protiv ljudi iz sveta umetnosti, glume, samo zato što su oni na drugoj strani i što podržavaju protest? Verujem da je tu odluku doneo neko iz većeg vrha, neko značajniji ko je ovde paravlast, odnosno neko kome ne pripada taj deo vlasti po Ustavu, ali on očigledno donosi sve te odluke – objašnjava sagovornik “Danasa”.

On ocenjuje i da postoji mogućnost da se Vučić “preračunao”, te da nije očekivao da se na protestima pojavi toliki broj ljudi.

– Mislim, takođe, da se malo i preračunao, te da nije očekivao takav odziv. On je očekivao da će se zaustaviti na pet ili 10 glumaca, a ispalo je da je u ovom trenutku dobio front protiv ove vlasti koji čini najmanje pedesetak poznatih, uticajnih ljudi iz sveta dramskih umetnosti, iz sveta filma i tako dalje. Ne bi me začudilo da se i u tom smislu povuče kočnica. Kao što je on sinoć, rekoh izbrojao sam, pet puta pozivao svoje poslanike da povuku ručnu, da stanu malo, zastanu u vređanju, ne bi me začudilo da on opet nekim sistemom “vruće-hladno” na neki način pokuša da zaustavi da se taj front još više ne širi, navodi Milivojević i dodaje da je, prema pojedinim informacijama koje je video u medijima, 1.500 nastavnika i profesora već podržalo građanske proteste, te da se broj ljudi koji pružaju podršku protestima konstantno povećava. (Danas, www.danas.rs, Nina Čolić, 15.6.2023)

https://t.co/iN96R7iSqy

четвртак, 15. јун 2023.

Ko je sve od pristalica vlasti i samostalnih poslanika navodno fizički ili verbalno napadnut proteklih nedelja?

Nedelju za nama obeležio je niz pretnji i napada na predstavnike opozicije, glumce i aktiviste koji su govorili ili pozivali na proteste “Srbija protiv nasilja”. Međutim, prema navodima državnih zvaničnika, nisu se na meti našli samo oni koji ne dele mišljenje sa vladajućom strukturom, već i ljudi bliski vlasti.

Poslanik Narodne stranke Siniša Kovačević na jučerašnjem zasedanju Skupštine Srbije u svom obraćanju najpre je upitao ministra policije Bratislava Gačića  da li su uhvaćeni napadači na narodne poslanike Nebojšu Bakareca i Svetozara Vujačića, kao i državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Lava Grigorija Pajkića.

U prethodnim danima verbalni napad prijavio je i direktor “Srpskog telegrafa” Saša Milovanović, a u društvu pomenutih našao se i nekadašnji potpredsednik Stranke slobode i pravde Dejan Bulatović.

O napadu na Pajkića javnost prvo obavestila predsednica Vlade

Prvi se na “udaru” našao Pajkić u petak 9. juna, o čijem napadu je javnost obavestila na svom Tviter nalogu predsednica Vlade Ana Brnabić.

„Bez ikakvog povoda, osim što je član Srpske napredne stranke (SNS), kukavički, sa leđa, uz uvrede i psovke na račun njegove preminule majke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, napadnut je Pajkić“, napisala je Ana Brnabić na Tviteru.

Ona je tada ocenila i da je napad rezultat svakodnevnih poziva na linč, uvreda i mržnje prema članovima SNS i istakla da će nastaviti borbu za pristojnu Srbiju.

Ipak, detalje napada, izneo je sam akter na svom Instagram nalogu.

“Sinoć sam ispred porodičnog doma, dok sam sa devojkom ulazio u zgradu, sa leđa fizički napadnut od strane nepoznate osobe, koja mi je zadala više udaraca u predelu glave uz salvu uvreda prema mojoj pokojnoj majci i predsedniku Aleksandru Vučiću. Zanimljivo je da se incident dogodio nakon održanog protesta opozicije ‘Stop nasilju’”, napisao je Pajkić na Instagramu.

On je dodao da je ovakva atmosfera agresije i straha kreacija političkih oponenata koji propagiraju i promovišu nasilje u Skupštini.

“Atmosfera agresije i straha, kreacija je političkih oponenata koji svakodnevno propagiraju i promovišu nasilje u Skupštini, a koje se izliva na ulicama. Vešala, najgnusnije pretnje, karabini, obešena lutka predsednika, fizički napadi, uriniranje po zgradi Vlade… produkt je njihove politike”, dodao je Pajkić tom prilikom.

Redakcija „Danas“ pokušala je da stupi u kontakt sa Pajkićem, ali do objave teksta nije bilo odgovora.

Milivojević: Hoću da verujem da ljudi ne izmišljaju takve stvari da bi sebi pojačali politički rejtnig

Politikolog Cvijetin Milivojević za “Danas” ističe da, uprkos tome što primećuje trku u pogledu “ko je veća žrtva” unutar Srpske napredne stranke, ipak ne želi da veruje da su prijavljeni napadi lažni.

– Kažem, sa velikom rezervom, hoću da verujem da je to istina, da ne bi lagali i da ne bi išli toliko daleko da grozno lažu o takvim stvarima. Mi nemamo ni jedan dokaz, kao ni svedoka, osim što je to rekla Ana Brnabić, iako nisam shvatio da je ona bila prisutna. Možda ju je ministar policije obavestio o svemu, možda on ima neke dokaze. Ona duguje taj odgovor. Ipak, hoću da verujem da ljudi ne izmišljaju takve stvari da bi sebi pojačali politički rejtnig i rekli da su žrtve samo zato što brane predsednika Vučića. Oni to vole, znam i vidim da postoji trka unutar Srpske napredne stranke da i sebe prikačite za Vučića. Oni grade taj oreol da je on jedina žrtva i da nikad nije u krivu, ali čini mi se i da deo njegovih saradnika pokušava da pribavi deo tog oreola žrtve i za sebe da bi dokazali da su oni najbliži Vučiću, verovatno zato da bi sutra imali neku sinekuru, da bi ih on sutra nagradio za tu vrstu lojalnosti – ističe Milivojević.

On naglašava da, bez obzira o kome se radi, pretnje i napade treba ozbiljno shvatati.

– Svakoj prijavi nasilja, bilo da je reč o tome da je prijavi sama žrtva ili navodna žrtva, zaista ne ulazim u detaljisanje, bilo da prijavi neko drugi, svakoj prijavi nasilja pristupam vrlo ozbiljno i zaista neću da dovodim u sumnju da je neko to izmislio, slagao ili nešto drugo – ističe on.

Milivojević je podsetio i na ne tako davno ubistvo tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

– Mi smo država u kojoj je ubijen jedan premijer pre samo 20 godina, usred bela dana ispred zgrade Vlade Srbije. Tom čoveku je prećeno, čak su bili neki pokušaj atentata i pre toga. Nažalost, ni on sam nije shvatao dovoljno ozbiljno te pretnje. Kada imate takvu državu u kojoj, na neki način, u tom miljeu funkcioniše ta takozvana javna svera, pogotovo javno-politička sfera, onda se sa tim nije igrat,i to je moj načelan stav – istako je naš sagovornik – objašnjava on.

Polazeći od toga šta bi on lično uradio, Milivojević naglašava da i svaku pretnju atentatom na predsednik Srbije treba ozbiljno shvatati.

– Intimno mogu da kažem da je činjenica da je Aleksandar Vučić, barem po onome što pišu režimski tabloidi, prestigao rekord pokojnog Fidela Kastra u broju takozvanih atentata, izmišljenih ili neizmišljenih, to je svejedno. Istovremeno, kad god neko pominje eventualnu pripremu atentata na predsednika Republike ja to hoću da smatram ozbiljnim i mislim da niko normalan sa tim ne može da se igra – navodi Milivojević.

Bakareca napali pred bankomatom

Istog dana kada je javnost obaveštena o napadu na Pajkića, na svom Tviter nalogu, narodni poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec saopštio je da je i on bio žrtva nasilja.

On je najpre istakao da je “strašno ovo što se desilo Lavu Pajkiću” i polako uveo u priču o tome kako je i sam napadnut, ističući da 54 godine stanuje “na Starom gradu” i “nedaleko od Lava Pajkića”.

“Juče sam oko podneva, išao u banku Intezu, na bankomat, u Džordža Vašingtona. Na pešačkom prelazu, gde Cetinjska ulazi u Džordža Vašingtona, krupni mladić u crnoj majici me je namerno udario ramenom u bradu, i otrčao. Sve se desilo velikom brzinom. Prvo sam završio prelaženje ulice, i osvrnuo se, već je bio daleko. ”, naveo je Bakarec.

On je potom, kako je naveo, podigao novac sa automata banke i na deset metara udaljenosti, video dva poslanika SNS-a, Jovana Kolundžiju ii advokata Svetu Vujačića, “koji stanuje u jednoj od zgrada tu”, ističući da im je potom prišao i pomenuo šta se desilo.

“Inače, uvrede i pretnje koje dobijam na ulici su svakodnevne. Onima koji me vređaju, uvek kažem hvala vam na vašem izraženom mišljenju. Uvek. Sve me to zabavlja i čini jačim”, piše u objavi na Tviteru.

Bakarec se potom prisetio kako su već jednom ranije pokušali da ga pregaze automobilom.

“Od kada sam poslanik, jednom su u avgustu 2021. pokušali da me pregaze automobilom dok sam prelazio pešački prelaz, na moje zeleno. Niko to nije video, bila je nedelja, 38 stepeni, 14 časova. Pustoš u Venizelosovoj. Nigde nikog. Automobili mi je očešao pantalone. Toliko”, zaključio je u objavi Bakarec uz standardno “Živela Srbija”.

Đilas versus direktor „Srpskog telegrafa“

Već sledećeg dana, nastavljen je talas prijavljivanja napada na predstavnike i one koji su bliski vlastima.

U prvom slučaju, u ulozi osumnjičenog za pretnje našao se lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Kako su preneli prorežimski mediji, on je verbalno napao direktora “Srpskog telegrafa” Sašu Milovanovića na aerodromu i to dok je bio sa dvanaestogodišnjom ćerkom ne precizirajući kada se navodni susret dogodio.

“Stajao sam sa ćerkom u redu za bording, Dragan Đilas mi je prišao, dotakao po ramenu i zapretio: ‘Zapamtićeš me što si pričao da sam nasilnik i da sam tukao tasta pred detetom. To ti neću oprostiti’, volšebno se prisetio Milovanović starijeg susreta i istakao da je sve to čula njegova dvanaestogodišnja ćerka.

Svoju stranu priče izneo je i Dragan Đilas u zvaničnom saopštenju.

“Saša Milovanović laže kada govori o tome šta se desilo prilikom našeg slučajnog susreta pred ulazak u avion za Istanbul. Nisam mu pretio. Rekao sam ono iza čega stojim i što je nepromenjivo – da mu nikada neću oprostiti reči izgovorene na Pinku da sam tukao članove porodice i to pred svojom decom i da to može da bude okidač da moja deca postanu nasilnici, kao i da je Centar za socijalni rad trebalo da mi decu oduzme. Da je bilo šta od toga istina davno bih za to odgovarao”, izjavio je tim povodom Đilas.

On je potom dodao da dalje nisu imali kontakt.

“Daljih kontakata sa ovim Vučićevim propagandistom tokom leta nisam imao, jer je on kao uspešan ‘novinar’ leteo biznis klasom. ‘Zlatno doba’ na delu”, navodi se u pisanoj izjavi.

Na pitanje redakcije „Danas“ za komentar, Milovanović do objave teksta nije odgovorio.

Ni lider SPP-a nije želeo za „Danas“ opširnije da komentariše slučaj, kao ni pojavu velikog broja pretnji u samo dva dana, navodeći da je u svom saopštenju sve rekao o tom događaju i „dokumentovao sve laži“ o njemu iza kojih stoji direktor „Srpskog telegrafa“.

„Što se tiče ostalih navodnih događaja, o njima ne znam ništa i to zaista ne bih mogao da komentarišem“, kratko je naveo Đilas za „Danas“.

Tri napadača na jednog sedamdesetogodišnjaka

Već istog dana, kako je sam ispričao za pojedine medije, napadnut je i Svetozar Vujačić, advokat i poslanik SNS.

“Obilazio sam štand SNS koji se nalazio na ulazu u Bajlonijevu pijacu. Tamo smo građanima delili platnene torbe sa natpisima AV i razgovarali sa njima. Zadržao sam se nekih pola sata i onda krenuo ka mojoj zgradi koja je nedaleko odatle. Poneo sam jednu torbu. Išao sam lagano, posle 10 metara osetio sam snažne udarce u rame i u donji deo leđa laktom. Jako me zabolelo. Okrenuo sam se i video trojicu napadača, bili su visoki između 180 i dva metra i nabildovani. Nisu počeli da beže nakon što su me napali jer je to prometna ulica, samo su ubrzali korak. Dok su se udaljavali, psovali su mi majku, Vučića, govorili mi: ‘Nećete još dugo! Ima da vas nema’”, ispričao je Vujačić za Srpski telegraf.

Prema njegovim rečima, uveren je da to su bile pristalice opozicije.

“Jasno je da su počeli da sprovode ono što su najavili. Ja sam napad upravo prijavio policiji. Navikao sam da me oni vređaju, psuju, ali ne mogu da pristanem na to da me biju. Pa ja imam 70 godina, nikad nikom ništa nažao nisam učinio”, rekao je Vujačić.

Redakcija je zadražila komentar od advokata Vujačića, ali on nije želeo da da izjavu za naš medij navodeći da za „Danas“ ne daje izjave jer su mu, kako je rekao, „povrede naneli Vaši borci protiv nasilja“.

Bulatoviću pretnje stižu gotovo svakodnevno

Nedelju 11. jun je obeležila i navodna pretnja narodnom poslaniku i predsedniku Saveza socijaldemokrata Dejanu Bulatoviću koji je rekao da je toga dana u ranim jutarnjim časovima doživeo oštre verbalne pretnje prebijanjem, koje su praćenje unošenjem u lice i spektrom jezivih uvreda.

Bulatović u saopštenju za pretnje okrivio “takozvane nezavisne medije” i prste “uperio” ka redakcijama N1, Nova, Direktno, ali i našoj redakciji, listu i portalu Danas uz obrazloženje da pomenute medijske kuće “otvoreno već danima sprovode akciju diskreditacije i blaćenja, samo i jedino zbog toga što je podržao državnu politiku na čijem čelu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić“.

„Moram da naglasim da je situacija utoliko strašnija, jer ovakve jezive pretnje nisam dobijao ni devedesetih, tokom narodnih protesta. Zbog toga, ukoliko se u narednom periodu sprovede nasilje nada mnom, upravo ove medije ću smatrati inspiratorima takvog dela“, rekao je Bulatović.

On u saopštenju navodi kako mediji naklonjeni opoziciji tvrde da se se „prodao“.

Bulatović za “Danas” ističe da pretnje i napade sada više ne dobija samo sporadično, te da se sad dešava sve češće da na ulici pripadnici druge političke opcije ne slaže sa njegovim stavovima koje je izneo u Skupštini Srbije i u javnosti

– Unosili su mi se u lice, pretili prebijanjem. To je vrlo jasna indicija da je krenula baš ozbiljna kampanja protiv menei mog stava. Vidite na mreži koje je to nasilje, pogledajte Tviter ili moju stranicu, videćete koje su tu takođe pretnje, pa čak i smrću. To više nije retkost, dešava se sve češće i češće. To je posledica onoga što piše u medijima. Kada pišete da se neko prodao, naravno da neki određeni ljudi padaju pod uticaj takvih pisanja i onda su reakcije takve kakve jesu – ističe Bulatović za “Danas”.

Bulatović je u ranijem saopštenju za pretnje okrivio “takozvane nezavisne medije” i prste “uperio” ka redakcijama N1, Nova, Direktno, ali i našoj redakciji, listu i portalu Danas uz obrazloženje da pomenute medijske kuće “otvoreno već danima sprovode akciju diskreditacije i blaćenja, samo i jedino zbog toga što je podržao državnu politiku na čijem čelu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić“.

– Vi ste nekoliko članaka objavili o meni, a da pritom niste mene pitali. Jako sam iznenađen da ste, pre nego što je objavljen jedan takav članak, mogli i mene da pitate za mišljenje, a ne da su tu navedene sve stvari onako kako ne stoje. Tu sad već ima otvorenih insinuacija, da sam se prodao, a izvlači se takav kontekst u javnosti kada to čitate da kada to čitate, dobićete najgore moguće mišljenje o meni. Ako već nešto pišete, mislim da je red da mene pozovete i pitate zašto sam nešto izjavio ili uradio i zašto sam promenio to moje mišljenje i politički stav. Slažem se, možete da ga kritikujete i da se ne slažete sa tim, ali mislim da je normalno i da mene pozovete da kažem svoj deo priče. Užasno su tendenciozni članci. To je nešto protiv čega sam se ja borio 30 godina i to nije u stilu slobodnog novinarstva. Prolazim kroz tog “toplog zeca” i mislim da to nije u redu – naveo je Bulatović.

Komentarišući napade na svoje kolege političare, ali i na glumce i druge javne ličnosti, Bulatović naglašava da pretnje nikako ne mogu da budu način komunikacije sa neistomišljenicima.

– Zaista, bilo kakva vrsta nasilja, da li se upućuje mojim kolegama poslanicima, ma iz koje poslaničke grupe dolazili, da li se upućuju glumcima, bili oni “politički obojeni” ili ostrašćeni, pretnje ne dolaze u obzir. To je nešto protiv čega se borim. Kroz to lično prolazim. To je ono što nije dobro za Srbiju i više puta sam apelovao da politički ne funkcionišemo tako. Imali smo, sad već više od mesec dana, užasan zločin. On ne sme da postane inspiracija za nove zločine i nasilja. Kao poslanici i društvo je trebalo da drugačije reagujemo i da ne prolazimo sad kroz pakao i da se to nasilje širi, gde imamo proteste koji se zovu “Srbija protiv nasilja”, a da onda doživljavamo sve što se zove nasilje. Kada se bilo kome preti, biću uvek na strani tog kome se preti i osuditi onog koji vrši nasilje – istako je Bulatović.

Kad god zgodno vreme nađeš ti medijsku hajku na proteste započni

Mnogi su se na društvenim mrežama drznuli i da posumnjaju u autentičnost navedenih događaja, te doveli u pitanje kako je moguće da ni jedna kamera nije snimila neki od navedenih napada.

Ipak, bilo je i onih koji su nesumnjivo poverovali u navedene reči aktera i “drvenih advokata”, te se uputili u medijsku hajku na proteste “Srbija protiv nasilja”. U prvim redovima je “Srpski telegraf” i njihovo izdanje za ponedeljak 12. jun.

“Opasno! Više nisu samo pretnje sa televizije”, “Po nalogu opozicije počeo lov na ljude po ulicama”, “Opozicija brutalno udarila na sve neistomišljenike” i “Napadaju poslanike, novinare, analitičare” natpisi su na naslovnoj strani i u tekstu “Srpskog telegrafa”.

Kako se navodi u tekstu, poslanici vladajuće stranke, ali i novinari i politički analitičari “napadnuti su samo zato što ne podržavaju opozicionu političku opciju”.

Oni navede i da opozicioni poslanik Radomir Lazović iz Skupštine stalno “preti gašenjem ‘nepodrobnih’ medija”.

“Oni su organizatori protesta protiv nasilja, a direktno ga generišu. Sve ovo dolazi od vedeta bivšeg režima, koje kao zveri kidišu na ljude koji drugačije misle. Oni izazivaju sve ovo jer nas nazivaju stokom, krezubima, sendvičarima, govedima… To je dehumanizacija i ciljana propaganda”, ocenjuje predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić za “Srpski telegraf”.

Dodao je i da je vrlo jasno šta radi deo opozicije, ali da im to što oni žele “neće proći”.

“Ne mogu na silu da nateraju pristojne ljude na građanski sukob koji bi opozicija onda iskoristila da zajaše fotelje. Građanski sukob ništa dobro nikome nije doneo. Neće se niko njih uplašiti”, izjava je Orlića.

Ipak, za sve gorenavedene napade, epiloga u vidu pronalaženja ili privođenja osumnjičenih, još uvek nema ili mediji još uvek nisu obavešteni.

Krajem maja napadnut i Dejan Vuk Stanković

Podsećamo, krajem maja pojavile su se informacije i o napadu na političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, a koji se navodno odigrao u beogradskom kafiću u Palmotićevoj ulici.

Kako je tada izjavio medijima, njemu su prišle tri osobe koje su ga, kaže, najpre lično uvredile, a potom mu se i unosile u lice.

Kada je, navodi, „pokušao da se razjasni sa njima“ dobio je i pretnje.

„Kad sam pokušao da se razjasnim sa njima, jedan od njih mi je rekao: ‘Ćuti, da te ne bih prebio’. Još jedan je dobacio da ću nastradati“, naveo je Stanković i dodao da je slučaj prijavio policiji, te da je dao i izjavu u PU Stari Grad.

Ubrzo je reagovao i ministar policije Bratislav Gašić i to sa zasedanja Skupštine Srbije, te saopštio da su privedene tri osobe zbog ovog napada, kao i da se osumnjičeni nalaze u policijskoj stanici Savski Venac.

Početkom juna, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu optužni predlog protiv M. K. M. C. i B. J. zbog sumnje da su 22.05.2023. godine na štetu Dejana Vuka Stankovića u saizvršilaštvu učinili krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

Tužilaštvo je predložilo sudu da nakon održanog glavnog pretresa okrivljene oglasi krivima i izrekne im krivične sankcije po zakonu.

Redakcija „Danas“ stupila je u kontakt sa Stankovićem, ali on nije želeo da komentariše slučaj za naš list i portal. (www.danas.rs, Danas, Nina Čolić, 15.6.2023)

среда, 14. јун 2023.

Cvijetin Milivojević: Šta je PR, a šta marketing u Srbiji, i koje smo lekcije zaboravili iz eks Ju


Naš današnji gost je Cvijetin Milivojević. On je naš politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću.

U novoj epizodi druge sezone podcasta „Kako si na poslu“ razgovaramo o tome na šta se konkretno PR tačno odnosi, odnosno koliko je važan za kompaniju i njene radnike, ali i tome koje smo osnovne lekcije u komunikaciji zaboravili.

Ovo je mesto gde razgovaramo o tome kako da budemo srećni i zdravi na poslu bez obzira na to gde i šta radimo. Cilj nam je da više govorimo o tome koliko je važno da budemo dobro dok dobro radimo svoj posao i da damo konkretne i korisne predloge kako da održimo fizičko i psihičko zdravlje na poslu.

Naš današnji gost je Cvijetin Milivojević. On je naš politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću.

Dosta govorimo o komunikaciji o podcastu, ali se u ovoj epizodi dotičemo i i javnog nastupa, odnosno straha od istog.

Cvijetin nam objašnjava na šta se konkretno PR tačno odnosi. Govori nam o tome koliko je važan za kompaniju i njene radnike.

Pričamo o tome šta sve podrazumeva javni nastup, kao i da li je važnija verbalna ili neverbalna komunikacija, odnosno to šta govorimo, radimo, ili pokazujemo.

Razgovaramo o tome koliko je važno šta oblačimo, jer, primera radi, Obama je nosio različite kravate za svaku drzavu tokom kampanje.

Naš sagovornik nam ocenjuje komunikaciju u Srbiji kada je reč o "poslovnom svetu", odnosno o tome umeju li mlađe osobe da komuniciraju.

Pričamo o tome koliko nam nedostatak odnosno neumeće da se iskažemo utiče na odnose na poslu? Odnosno, da li propuštamo prilike

Cvijetin nam govori koje trendove primećuje, da li se i koliko vodi računa o javnom nastupu, kada je reč o političarma, javnim ličnostima...

Pričamo i tome šta čini jednog uspešnog menadžera.

Daje nam savete kako da prevazićemo strah od javnog nastupa kada treba da tražimo povećanje plate, ili uopšte da traže nesto na poslu.

I za kraj i saveti za uspešnu komunikaciju u radnom okruženju. (www.telegraf.rs, podcast „Bizcast“, voditeljka Vesna Bjelić, 8.6.2023)

https://biznis.telegraf.rs/bizcast/3693433-cvijetin-milivojevic-sta-je-pr-a-sta-marketing-u-srbiji-i-koje-smo-lekcije-zaboravili-iz-eks-ju

уторак, 13. јун 2023.

Ђоковић успјесима разоружао дежурне критичаре Срба и Србије

Београд, 13. јуна /СРНА/ - Маркетиншки стручњак Цвијетин Миливојевић сматра да је Новак Ђоковић титулом на Ролан Гаросу и освајањем рекордне 23. титуле на грен слем турнирима ућуткао, не само критичаре његовог лика и дјела, него и оне који константно износе замјерке на рачун Србије и Срба у цјелини.

Говорећи о Ђоковићевом подвигу, Миливојевић је истакао да ће наступ најбољег свјетског тенисера у Паризу, осим фантастичног спортског резултата, остати запамћен и по томе што је Ђоковић два пута на камери исписао поруку "Косово је срце Србије", што је изузетна храброст.

"Ђоковић је данас у ситуацији човека који је фактички тениски и један од спортских владара света. Његов ауторитет, не само у свету тениса, него и спортске дипломатије, такав је да се о њему и не размишља о могућности да се санкционише због, како челници међународних спорстких асоцијација кажу, изношења политичких ставова", изјавио је Миливојевић Срни.

Подсјетивши да су Ђоковићеве поруке о Косову прошле уз образложење организатора да протокол и правила Ролан Гароса нису предвидјели могућност санкција, Миливојевић је нагласио да се више не може поновити оно што се десило пливачу Милораду Чавићу, који је дисквалификован са европског шампионата због поруке "Косово је Србија".

Према његовим ријечима, више је него јасно да су двије Ђоковићеве поруке о Косову иритирале, не само представнике косовских Албанаца, због чега су медији у Приштини углавном игнорисали његов успјех, него и све њихове менторе у свијету.

"Међутим, јасно је и да је снага Ђоковића у овом тренутку таква да се није добро качити са њим, јер његови фанови нису само они који долазе из малих земаља, који су стално имали фрустрацију због тог неког `великог света`. Међу његовим фановима је и све више људи из САД, земаља НАТО-а и земљаа које се понашају као модерни светски полицајци. То је снага тих Ђоковићевих порука", оцијенио је Миливојевић.

Он је указао да је значајно и то што је Ролан Гарос једини од четири грен слем турнира на којем се интонира химна земље из које долази побједник и подиже њена застава.

"Замислите који је ефекат кад се у Паризу подиже застава Србије, уз њену химну, коју Ђоковић пева као освајач 23. грен слем турнира", истакао је Миливојевић.

Миливојевић је указао да се дошло у ситуацију да је због успјеха Ђоковића, али и достигнућа кошаркаша Николе Јокића, чак и свијет који углавном нема ништа добро да каже о Србима и Србији - почео да рачуна како је могуће да из земље која броји 0,5 одсто становника планете долазе два тренутно највећа играча у четири најконкурентнија спорта у свијету.

Коментаришући ефекат теорија које је у "Гардијану" изнио бивши тенисер и професор филозофије Бен Брамбл, према којима су титуле Роџера Федерера вредније од Ђоковићевих иако их Швајцарац има мање, као и прећуткивање Ђоковићевог успјеха у приштинским медијима, Миливојевић сматра да ће то само додатно инспирисати највећег свјетског тенисера да крене у поход на нове трофеје.

"Овај аутор текста у `Гардијану` и слични типови су анонимуси који на текстовима против Ђоковића покушавају да изграде неко име и презиме. На другој страни су људи са именом и презименом попут /бившег шведског тенисера/ Матса Виландера, који су раније били веома критични и необјективни према Ђоковићу", објаснио је Миливојевић.

Он је истакао да су Виландер и Ђоковић у међувремену постали, не само пријатељи, него и нека врста партнера у Новаковим походима на нове трофеје, које планира.

"Са друге стране, постоји група људи, који су нека врста завјереника против Ђоковића. Они су, првенствено, против Ђоковића као симбола једног малог света као што су Србија и сличне земље из којих долазе успешни спортисти", закључио је Миливојевић.

Српски тенисер Новак Ђоковић освојио је у недјељу, 11. јуна, Ролан Гарос и постао први тенисер у историји са 23 грен слем титуле. До треће титуле на Ролан Гаросу Ђоковић је стигао побиједивши у финалу Норвежанина Каспера Руда са 3:0, по сетовима 7:6 /7:1/, 6:3, 7:5. (www.srna.rs, новинска агенција Срна, 13.6.2023)

http://89.111.245.20/srna/novost/1110227/djokovic-uspjesima-razoruzao-dezurne-kriticare-srba-i-srbije

понедељак, 12. јун 2023.

Zašto Vučić nudi referendum o proveri legitimiteta?

Referendum o proveri legitimiteta predsednika! To je jedna od ponuda Aleksandra Vučića opoziciji na protesta protiv nasilja. Međutim, opozicija poručuje da je na delu još jedna zamena teza, jer ostavka predsednika nije zahtev ni protesta, ni opozicije.

Da je predsednik spreman i na referendum zbog provere legitimiteta već smo čuli, a nedavno je to i ponovio.

Ovakav govor predsednika iznenadio je opoziciju i stručnjake koji se bave politikom iz jednog ali jasnog razloga.

– Nijedan zahtev ovih protesta ne traži održavanje referenduma. Naši zahtevi su jasni i transparentni – rekao je Aleksandar Radoičić iz Pokreta slobodnih građana.

Prilog Marije Čanković iz emisije Među nama pogledajte na početku ove vesti. (www.nova.rs, TV Nova S, emisija “Među nama”, Marija Čanković, 12.6.2023)

https://nova.rs/emisije/zasto-vucic-nudi-referendum-o-proveri-legitimiteta/

https://www.youtube.com/watch?v=cny6nceoyQQ&pp=ygUscmVmZXJlbmR1bSBvIG9wb3ppdnUgdnVjaWNhIG5vdmEgcyAxMi42LjIwMjM%3D

недеља, 11. јун 2023.

“Između redova”: O simptomima predizbornog stanja


Ostavka premijerke Srbije Ane Brnabić je na stolu. Da li će tamo ostati ili završiti u parlamentu? Vanredni izbori su izvjesni, kaže predsjednik pomenute zemlje Aleksandar Vučić, ali nije jasno tačno kada, i na kojim nivoima. Jedino je izvjesno da Vučić neće podržati prelaznu vladu ni po koju cijenu.

Da li sa protestima ne znaju šta će ni vlast, ali ni opozicija? Da li će opozicija prihvatiti Vućićev poziv na dijalog i mogu li izbori smanjiti tenzije u društvu? Da li predizorna kampanja uveliko traje, iako niko nije zvanično objavio početak političke trke - saznajte u novoj epizodi emisije “Između redova” u nedjelju 11. juna od 13.10 časova,

O ovim i drugim aktuelnim temama, govoriće marketinški stručnjak Nebojša Krstić i politikolog Cvijetin Milivojević.

Društveno – politička, debatna emisija UNA televizije i novinara Aleksandra Apostolovskog, “Između redova”, koja je na programu UNA TV svake nedjelje u 13.10 sati, donosi ono što nam najviše nedostaje, da razumijemo aktulene događaje iz pravog ugla odnosno da naučimo da čitamo između redova. (www.unaworld.com, www.una.rs, TV Una, autor i voditelj Aleksandar Apostolovski, 11.6.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=JMD8EVk2FLc&pp=ygUWIEl6bWXEkXUgcmVkb3ZhIFRWIFVuYQ%3D%3D

https://una.rs/vesti/politika/simptomi-predizbornog-stanja-krstic-i-milivojevic-u-izmedu-redova

субота, 10. јун 2023.

Milivojević: Vučić pokušava da kupi vreme ne bi li se protesti sami ugasili

Vukadinović o obraćanju Vučića i Brnabić: Tipičan predizborni propagandni nastup

Aleksandar Vučić je, suočen sa građanskim buntom na masovnim protestima, počeo kupovinu vremena i izbornu kampanju obećanjima o povišici plata, penzija i davanjima iz budžeta, zajednička je ocena sagovornika agencije FoNet, posle javnog obraćanja premijerke i predsednika države, u kojem su izostale najavljene "sudbonosne odluke" za društvo i državu.

„Očekivala se ‘epohalna’ konferencija, a čuli smo da je Ana Brnabić spremna na ostavku, ali je ne daje, a Vučić nudi kupoprodajne ugovore raznim slojevima društva – ja vama povećanja i dodatke, vi meni svoje građanske duše, tojest glasove. To je zahuktavanje izborne kampanje“, rekla je profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

To je bio klasičan i tipičan predizborni nastup, propagandni nastup predsednika i premijerke, ali ne i definitvna objava vanrednih parlamentarnih izbora, rekao je politički analitičar Đorđe Vukadinović, ocenivši da je to kampanja za buduće izbore, koji bi „definitivno trebalo da budu ove godine“.

Podsetivši da je „bilo čudno“ to što predsednik govori o ekonomskim stvarima, o kojima je trebalo da govori premijerka, Vukadinović je ocenio da je jedan od razloga za to bio pokušaj da se „ozbiljnom najavom izbora smanji pritisak uličnih protesta prema vlasti i da se eventualno baci koska i jabuka razdora opozciji u Skupštini i građanima u protestu“

To je bio Vučićev „dosta lukav politički i marketinški nastup, ali, u celini gledano, vešt manevar da odglumi kooaperativnosti, a i da malo smanji pritisak“, protesta kojima je „glavna meta on“, ocenio je Vukadinović.

Milivojević: Vučić pokušava da kupi vreme ne bi li se protesti sami ugasili

Politički analitičar Cvijetin Milivojević je obraćanje Aleksandra Vučića ocenio kao „još jedan akt kontinuiranog rušenja i degradacija institucija, u ovom slučaju Vlade i predsednice Vlade, kao i ogoljena demonstracija uzurpiranja nadležnosti i ovlašćenja koja, po Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike, ne pripadaju predsedniku Srbije“.

„Bio je to i pokušaj kupovine vremena ne bi li se protesti ugasili sami od sebe, kao i ‘helikopterski’ početak izborne kampanje, ali, važnije od toga, bacanje još jednog mamca opoziciji, ne bi li se neko polakomio ‘na dijalog na kanabetu’, a potom i na izbore, pod istim, neravnopravnim i nedemokratskim, izbornim uslovima“, rekao je Milivojević.

On podseća da se dosad nije čulo da je bilo ko od opozicije „tražio nekakve vanredne izbore, pre nego što se ispune zahtevi sa građanskih protesta“.

„A pogotovo niko nije tražio da se u jednom danu održe različiti izbori na različitim nivoima. Pitanje svih pitanja za bivšeg predsednika SNS – šta bi sa vanrednim beogradskim izborima koje je 11. aprila prošle godine obećao u zamenu za to da mu opozicija ‘prećuti’ da je, uprkos porazu sa 70.000 glasova razlike, oktroisao vlast u Beogradu“, navodi Milivojević.

Rakić: Vučić i Brnabić izgledali kao dvoje zbunjenih i preplašenih ljudi

Potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić ocenila je da su premijerka i predsednik države na zajedničkoj konferenciji za novinare izgledali „kao dvoje zbunjenih i preplašenih ljudi zbog jedinstva naroda i opozicije“.

„Mene je atmosfera na toj konferenciji za medije podsetila na Vučićev kontramiting, koji je danima najavljivan grandiozno, a bio je sve suprotno – potpuni fijasko“, rekla je Rakić, ocenivši da Vučić i Brnabić „ne pronalaze mehanizam kako bi oslabili nezadovoljstvo naroda“.

Prema njenim rečima, najavljenim ekonomskim merama „žele da kupe vreme, nadajući se da će protesti oslabiti u sezoni godišnjih odmora“.

„Od građana i nas u opoziciji zavisi koliko nam je stalo da živimo u boljoj Srbiji i od naše upornosti i istrajnosti zavisi da li ćemo do promena brže ili kasnije“, naglasila je Rakić.

Promene su neminovne, uverena je ona, „jer se huk naroda ne može zaustaviti“. (www.fonet.rs, FoNet, 9.6.2023)

UNA istražuje: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na vidiku.

Premijeru prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju su Sjedinjene države i Evropska unija dale rok do danas da ispuni zahteve.

Traže smirivanje situacije na severu Kosmeta, održavanja novih izbora i povratak dijalogu.

On pak, na godišnjicu potpisivanja Kumanovskog sporazuma poručuje da izaslanici dolaze u Prištinu sa zahtevima Beograda.

Na Kosovu je situacija vrlo nestabilna, ali mirnija - takvu sliku medijima prenosi pukovnik Kfora.

Dodaje još i da je "NATO Misija spremna da reaguje, ali i da odgovornost za situaciju preuzimaju obe strane".

Iako je pre 24 godine u Kumanovu delovalo kao da je primirje sklopljeno, bezbednost mnogih je i dan danas ugrožena.

Po prvi put Bela kuća šalje upozorenja Prištini, koja, čini se ne reaguje, pa mnogi pitaju: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

"Pošto je Kurti predvidljiv čovek i ne verujem da će odstupiti od svojih zahteva - kojom dinamikom će pritisci ići zavisi mnogo od njegovih sponzora. Tako da ja očekujem, ali ne bih da me po ko zna koji put zemlje Kvinte razočaraju", kaže predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković.

„Šta prosečan Srbin na KiM ili u Beogradu ima od toga što Kurti snosi posledice? Da li će Kurti i da li će posle Kurtija da dođe Murti, ili će se vratiti Haradinaj ili Tači -  to nas ne treba da zanima. To je unutrašnje pitanje Albanaca. Mi se prilagođavamo Albancima, umesto da se oni prilagođavaju nama. Ne zaboravite, ta teritorija je otcepljena nama, ne njima. Nije se Srbija otcepila od Kosova. Tako da je to, čini mi se pronalaženje neke vrste utehe. Kao, eto i njima je loše, nije samo nama", ističe politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Jedan od zahteva koji su Sjedinjene države iznele Prištini jeste ponovno raspisivanje izbora na Severu Kosmeta.

"Očekujem prvo pritisak da se formira ZSO. Ako se ne formira ZSO, onda su izbori na Severu, uz preduslov povlačanja specijalaca, tu bi se nešto delimično rešilo ali bismo ostali bez onog što je za nas suštinsko", dodaje Anđelković.

A od suštinske važnosti za sagovornika Cvijetina Milivojevića je da se pitanje Kosova vrati pod okrilje Saveta bezbednosti jer je usvojio Rezoluciju 1244. 

"Stvari koje smo očekivali da ćemo dobiti briselskim pregovorima, recimo ZSO, to je na neki način zapuštena priča. Ona je trebalo da bude osnovana do 2014. godine, u kašnjenju smo devet godina. Očekujem da će biti izbora, oni imaju smisla ako Srbi osvoje ubedljivu većinu i formiraju ZSO", zaključuje Milivojević.

Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na vidiku.

Dok američki ambasador Kristofer Hil tvrdi da Kurti pravi suštinski problem, a da Srbija postaje sve bolji partner, stiže novo rešenje za Zajednicu srpskih opština.

Ni manje ni više nego od albanskog premijera. Predlog je otišao i kod Šolca i Makrona, s tim, da dokument na sebi ima oznaku "poverljivo" pa ga nisu videli oni kojih se taj predlog tiče - Srbi. (www.una.rs, TV Una, Bojana Petrušijević, 9.6.2023)

https://una.rs/vesti/politika/una-istrazuje-da-li-kurti-moze-da-izgubi-sve-ono-za-sta-se-decenijama-zalagao