Уместо „мерења противкандидата“ – повлачење Врховника са места председника СНС

Агенцијски извештај од 29. јануара 2022. године:
„Српска напредна странка (СНС) и Социјалистичка партија Србије (СПС) ће изаћи на предстојеће изборе са посебним листама, али ће наставити сарадњу, одлучено је на састанку руководства две партије. Председник СПС Ивица Дачић изјавио је да ће СПС, заједно са СНС, имати заједничког кандидата на председничким изборима и да се нада да ће то поново бити АВ. Председник СНС (и свих грађана Србије, прим.Ц.М) је рекао да ће излазак на изборе са посебним листама довести до максимализације резултата странака владајуће коалиције. „Ми већ 10 година успешно сарађујемо, разговарали смо и о будућој сарадњи и после избора, ако нам грађани дају поверење, да наставимо да радимо заједно и на нивоу Владе и на нивоу Београда“, казао је председник СНС после састанка у седишту СНС, најављујући да ће две странке радити на припреми стратешког документа који ће дефинисатии циљеве сарадње СНС и СПС.
Председник СНС (ваљда, и свих грађана Србије?) казао је и да ће у вези са кандидатуром за нови председнички мандат најпре разговарати са страначким колегама у СНС, а да ће потом одржати још један састанак „са партнерима из СНС“ пре доношења коначне одлуке и додао да је прихватио (у чије име, с којим овлашћењем и за чије бабе здравље? – прим. Ц.М) да се редослед председничких кандидата одреди жребом, иако би, како је оценио, предност требало да има онај ко је најорганизованији.“
И све то, упркос члану 115 („неспојивост функција“) Устава Србије, у коме пише: „Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.“
А, према члану 111 Устава, „председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“.
Оне који се и даље праве слепи, подсећам, да члан 6. и члан 97. тачка 17. Устава прописују да „нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима“.
Па, да направимо пресек: председник Републике не само да се, ваљда у инат члану 115 Устава, није, до минулог референдума о уставним променама „у циљу независнијег правосуђа“, повукао са места председника партије, него је, те референдумске вечери, себи самоиницијативно придодао још и функцију председника Републичке изборне комисије!
Пошто нада умире последња - а у међувремену је по тринаести, а док ово пишем, ево, и по 14. пут, но тек за крај априла, најавио повлачење са чела напредњака, пошто још једном, на трећеаприлским-лили-лили изборима, злоупотреби своју државну функцију у партијске сврхе! – нама, верујућима, остаје још само једна нада: да ће Врховник, макар на крају свог петогодишњег председничког мандата, а пре расписивања избора, да спаси образ себи (а себе могућег судског поступка због кршења Устава, али и најмање два закона, оног о председнику Републике и оног о спречавању корупције), па релативно „чист“ уђе, евентуално, у нову председничку трку. Ако се још једном кани тркати за председника Републике.
Њему остаје то, а опозицији, правој, кривој и накривој, да, кад већ не може да се сложи „сучим ће му на црту“, своју кампању преусмери на захтев за коначним (ис)поштовањем Устава, као „црвеном линијом“, без које нема изласка на изборе 3. априла. Јер, ту је опозицији једина, каква-таква, шанса за председничке и парламентарне изборе, пошто се већ, са захтевима за раздвајање термина избора на различитим нивоима или измене пропроционалног у већински изборни систем, ихаха, одоцнило.
Иначе, све ово до сада, личи на некакву заверу ћутања у којој саучествује и највећи део, и праве и криве и накриве, опозиције, али и такозвана, стручна и лаичка, критичка јавност. И у којој се „стручњаци“ позивају на некаква тумачења или спиралу тишине који већ деценију долази од „сестара кармелићанки“ из У-се-сеа; или самоуверено тврде да „то није баш тако“ како ја то, као правни/правнички аналфабета, читам члан 115 Устава.
Јер, као, Боже мој, „стварност је ту другачија“, „политички рационализам друкчије имплицира“, „председник Републике/СНС има апсолутну подршку грађана“ и сличне релативизације.
 
И све ме подсећа на онај силогизам из „Павлове посланице Римљанима“ који полази од аксиома да је истина Божја неспорна, због чега је, уколико је у функцији ширења те истине, дозвољена чак и лаж: „Али, ако истина Божја по мојој лажи постане јаснија, на славу његову, зашто још и као грешник да будем осуђен? Зашто, дакле, да не чинимо зла да дође добро...?“
 
Што се, наравно, у нашој пракси заснива на теоријском предлошку библијске пропаганде по којој постоје два основна људска осећања – љубав (према Богу, а код нас, владару) и страх (од Божје, а у нашем случају, владареве казне)...
Према важећем, више него очито, противуставном члану 50 Закона о спречавању корупције и тзв. официјелном „аутентичном“ тумачењу тог става, јавни функционер може да врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и да учествује у њиховим активностима, али само - ако то не угрожава вршење јавне функције!
Следи оно што јавном функционеру није дозвољено, што он не може и не сме да ради: Не може, рецимо, да користи јавне ресурсе за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење јавних ресурса у сврху јавног представљања учесника у изборима и њихових изборних програма, позивања бирача да за њих гласају на изборима, коришћење јавних ресурса за друге видове политичких активности, као што су рад са бирачима и чланством, организовање и одржавање скупова и промоција итд!
По истом закону, јавни функционер је дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке, односно политичког субјекта.
Јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера за промоцију политичке странке, не сме да јавно представља учеснике у изборима и њихове изборне програме; не сме да позива бираче да за њега и његове гласају на изборима!
Да је, ипак, реч о перманентном замазивању очију грађана, доказ је управо најављена измена члана 50. овог закона у коме се, у ставу 4, прописује да је јавни функционер дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став своје политичке странке, односно политичког субјекта, али је ставом 6. прецизирано на које се јавне функционере не односи прописана дужност недвосмисленог предочавања саговорницима и јавности својства у којем иступа, а то су „функционери које су непосредно изабрали грађани“!?
Иначе, према члану 40, јавни или државни функционер је дужан да јавни интерес не подреди приватном; не сме да буде зависан од лица која би могла да утичу на његову непристрасност, нити да користи јавну функциу зарад стицања било какве користи или погодности за себе или повезано лице. Њему је, такође, забрањено да употреби, ради стицања користи или погодности себи или другом или наношења штете другом, информације до којих дође на јавној функцији!
Такође, јавни функционер (значи, и председник Републике), чија јавна функција захтева рад са пуним радним временом или стални рад, према члану 46, не може да обавља други посао или делатност.
Следећи члан каже да јавни функционер не сме (чак ни) да саветује правна и физичка лица (у нашем примеру, своју странку и страначке сараднике) о питањима у вези са јавном функцијом на којој се налази, осим ако је на то обавезан.
А јунак наше приче, наш Врховник, по Статуту СНС-а, чак је и члан Изборног штаба те странке. О каквом онда „одражавању државног јединства“ од стране партијског председника Републике може да се говори?
Због чега се онда опозиција – права, конструктивна и сателитска – бави некаквим „мерењима рејтинга“ потенцијалних Врховникових противкандидата, па чак и оних којима не пада на памет да се кандидују, уместо да се усредсреди на оно чему је сам Врховник, делимично, али већ 14 пута, одшкринуо врата: да, као последњи „услов свих услова“ за излазак на изборе, испостави захтев за деакумулацијом партијске функције шефа државе?
Или, ако је Бруту и даље, као опомена, пред очима она слика сузног екс-Цезара и његовог „дете порасло, осамосталило се“ – због чега онда Врховник, ако му је већ толико стало до партије, не остане ту где јесте, у странци, али да се не кандидује за председника Републике, па да онда, сасвим у складу са Уставом, покуша да постане председник Владе или оно што је много волео, а никада није остарио ту жељу – градоначелник Београда?
Па, шта је, по Закону о спречавању корупције, него брутални сукоб интереса (сад се обукао и у Деда Мраза) дељење 100 милиона евра буџетских (или из кредита), наших пара, деци и омладини два месеца уочи избора, уз обећање да их други милион опанака (још по 100 евра) чека, „ако буду паметни“, па у травњу изађу (пожељно са родитељима, бакама и декама) на изборе и заокруже „праву ствар“, тј. „За нашу децу“?
Већ следеће недеље ће пред посланицима октроисаног парламента, пре његовог распуштања најављеног за половину фебруара, бити измене и допуне закона о изборну народних посланика; о избору председника Републике; о локалним изборима; о финансирању политичких организација; о спречавању корупције. Све се то ради – то чак признаје и октроисана Влада у образложењу законских предлога – не на ползу грађанима, већ, пре свега због „препорука и налога Канцеларије за демократске иституције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (ОДИХР), као и предлога мера за унапређење спровођења изборног процеса усвојених током процеса међустраначког дијалога уз посредавање Европског парламента, као и  обезбеђивања вишег степен демократичности и транспарентности изборног процеса, и његовог адекватног вредновања важног у поступку приступања ЕУ“.
А кад је већ тако, зашто председник Републике не покупи сав предизборни европски кајмак, тиме што ће се са места председника партије повући пре расписивања председничких избора, ако се кани опет кандидовати за председника свих грађана Србије?
Уместо тога, сведочимо, већ је отпочео, однекле наручени, напредњачки молебан за Врховника: Остани овде, у СНС-у, сунце туђег неба неће те гријати к'о што ово грије, грки су тамо залогаји хљеба...
У циљу притиска на њега да настави да крши Устав, чак је онај организациони секретар Скоја, пардон Есенеса, Глишић се вика, превентивно припретио да ће се и он „повући са функције у странци, уколико се, након априлских избора, повуче и Вучић“. Јер, за тог Врховниковог (кума), вели он, „не постоји други ауторитет осим њега, нити неко ко може да ми да мотив да радим онолико колико радим последњих година у странци“!?
Питање за милион долара је зашто, 14 пута поновљено, објективно Врховниково признање да (је свестан да), од тренутка избора за председника Републике, крши Устав (члан 115) – опозиција не потегне као услов свих услова за излазак на предстојеће изборе?
Чак и да поверујемо у несувисло објашњење из самостана „сестара кармелићанки“ (Уставни суд – заветнице ћутања и незамерања Врховнику) да је политичка странка само „удружење грађана“ иако је и слепцу јасно да се Ес-ен-ес финансира из државног буџета; чак и да се, неким чудом Божјим, политичка паравојска од 750.000 чланова може назвати обичним „удружењем грађана“, и ту имамо проблем. Јер, члан 49 Закона о спречавању корупције каже да јавни функционер (председник Републике) „не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу дружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције“.
Могу да разумем Бориса Првог Лепог  јер је - за разлику од Његове екс-Екселенције у периоду од 2012. до 2017 - и сам, током свог другог председничког мандата, након што је 2006. усвојен актуелни текст Устава Србије, носио две униформе – врховног и партијског команданта.
Али, не разумем зашто остатак опозиције и њени председнички кандидати јавно не позову Врховника да се „дозове Уставу“, а они сами не дају реч да ће, ако неко од њих буде изабран, истога тренутка поднети оставку на страначке функције, ако их имају!
Јер, у Закону о председнику Републике – а и ту је све, црно на бело, филигрански прецизно – у члану 1, пише да „председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“, а у члану 9 („неспојивост функција и сукоб интереса“) да: председник Републике „не може вршити другу јавну функцију или професионалну делатност“ и да је „дужан да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција“!
Ако се Врховникови противкандидати не изјасне о овоме – остаје сенка сумње да би се и они слично понашали кад би се, неким случајем, докопали Врховниковог трона.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 30.1.2022)

Da li je opozicija obesmislila istraživanje?

Umesto prečice za dogovor, postala sredstvo za potkusurivanje
Ono što je trebalo da bude delotvoran plan za dogovor oko najboljeg kandidata za predsedničke i parlamentarne izbore, pretvorilo se u još jedan, najblaže rečeno, šum na vezi između ključnih igrača opozicije. Umesto da se sačeka da istraživanja javnog mnjenja o kandidatima budu gotova i da se tek onda imena "pobednika" prezentuju javnosti, izletelo se sa predlogom mimo dogovora, što je ponovo dovelo do javnih iznenađivanja i slanja poruke o nejedinstvu opozicije.
Opozicija okupljena oko SSP/Narodne stranke/DS/PSG imala je dogovor da se urade dva nezavisna istraživanja i da se, na osnovu rezultata, nađe najjači kandidat za predsednika. AlI, dogovor je prekršen prošlog vikenda, kada je lider SSP Dragan Đilas javno izašao sa predlogom da kanidat za šefa države bude Zdravko Ponoš, član Narodne stranke.
Iz Narodne stranke, koji su za to da njihov potpredsednik Miroslav Aleksić bude kandidat, uzvratili su da su iznenađeni, a onda je lider Vuk Jeremić pomirljivo rekao da neće dozvoliti "raskol i da se pocepa opozicija".
Presudni sastanak se očekuje ovih dana i ostaje da se vidi hoće li se Đilas "odreći" Ponoša, ili ipak Narodna stranka Aleksića ili će se odlučiti za neku treću opciju.
Ipak, mleko je već prosuto, a čak je i onaj deo javnosti koji je naklonjen opoziciji ocenio da je moglo sve da se odradi na drugačiji način i tako da se ne šalje poruka o nepostojanju dogovora.
Postavlja se pitanje da li opozicija obesmislila istraživanja koja su naručili, jer su i mimo njih uradili onako kako su naumili i izgurali svije kandidate, šta je mogao da bude ispravni put do kompromisa?
Govoreći o tome, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Blic da istraživanja ovakvim razvojem događaja nisu obesmišljena, ali da je sve urađeno tako da može da izazove konfuziju kod birača.
- Neće obesmisliti istraživanja, jer je to nauka, koristiće se i dalje, a važna su i zbog toga što postaju proverljiva kada se objave. Ali, ova dešavanja i ovakva interpretacija uloge istraživanja u poslednjih nekoliko dana mogu u praksi da dovedu do nerazumevanja i mogu uticati na ionako krhko poverenjenje koje javnost gaji prema njima. Ne komuniciraju se na pravi, adekvatan način, daju se nepotpuni podaci i došlo se do toga da su nekoliko proteklih nedelja postala neka vrsta političkog potkusurivanja a ona ne služe tome - smatra Klačar.
- Izazvana je velika konfuzija, i istraživanje je preraslo u neku vrstu konfuznog odlučivanja između ljudi sa različitim mišljenjima. I nevezano za istraživanja, za sve što se radi u politici je dobro da se odluke donose izvan kamera, da se nešto prvo dogovori i onda sa tim izađe javnost. U opoziciji se dešava da se razgovori predviđeni za četiri zida prelivaju u javnost i čini mi se da se sada prerano izašlo sa imenima, sa odlukama, i da je puno toga moglo da se uradi izvan očiju javnosti. Ali, sve će otići u drugu plan kada se saopšte imena, važno je reći da opozicija i dalje ima šansu da ispravi ovu komunikaciju tako što će čvrsto stati iza imena kandidata - smatra Klačar.
Da ovo nije pravi put smatra i politikolog Cvijetin Milivojević koji za Blic kaže da su ova dešavanja oko istraživanja tragikomična.
- Evo, mogu da vam otkrijem i da su mene dva moja poznanika pitala da li hoću da me stave u istraživanja oko kandidata. Mislim da ovo nije pravi put, i da bi mnogo pametnije za opoziciju bilo da izguraju ono na što je Aleksandar Vučić spreman, da se povuče sa mesta predsednika stranke, ali pre raspisivanja izborae. Ali, oni ni ne čuju šta on ima da kaže. Ili, da mole boga da se ne kandiduje, i da se odluči da posle šefa države ode na mesto premijera - ističe Milivojević.
Ko god da izađe protiv Vučića u ovakvoj situaciji, provešće se kao bos po trnju, smatra on.
- Opozicija se bavi merenjem rejtinga, svesni da niko ne može da ugrozi Vučića. A posebna priča je to što se polovina kandidata koji su mereni izjasnila da tako nešto ne bi ni prihvatili - napominje Milivojević.
Nešto blaži u oceni je profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković. On ocenjuje da akt saopštavanja imena pre istraživanja i dogovora "sigurno nije dobar signal", ali i da nije nepopravljivo.
- To pokazuje da nema dovoljno kapaciteta za dogovore, i da još traje pregrupisavanje. Ali, dalje je važno je poslati poruku da je promena moguća, kontrolisati izbore i da se uradi objedinjavanje energije i da se da podrška najboljem kandidatu u drugom kandidat, ako do njega dođe. A doći će ako bude ove sinergije, ako se sačuva - zaključuje Stojiljković. (www.blic.rs, Danijela Luković, 27.1.2022)

Zašto opoziciji zapravo odgovara rasipanje glasova i da li je drugi krug predsedničkih izbora ključ

Predizborna analiza u novom Nedeljniku
Dva meseca su ostala do predsedničkih, parlamentarnih i izbora za gradonačelnika Beograda, a i dalje je neizvesno da li će opozicija imati jednog ili više predsedničkih kandidata. Trenutno je izvesno da će na parlamentarnim i beogradskim izborima biti više odvojenih opozicionih kolona, ali ključno pitanje o tome ko bi mogao da “stane na crtu” predsedniku Aleksandru Vučiću i dalje izaziva podeljena mišljenja u opozicionoj javnosti.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović, uz napomenu da ne može da ulazi u detalje, kaže za Nedeljnik da “lično misli” da je bolje da opozicija ima više solidnih kandidata, iako bi idealno bilo da ima “jednog, ali vrednog, kao što je bio Koštunica 2000.”.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Nedeljnik da očekuje više kandidata “iz prave i konstruktivne opozicije”.
On vidi tri grupacije opozicije na ovim izborima: pravu u kojoj je svako ko pokazuje želju delima da je za promenu vlasti, zatim konstruktivnu koja kritikuje vlast ali izbegava da je kritikuje tamo gde najviše boli, i satelit opoziciju koja se napravi pred izbore da zamuti vodu.
Ključno pitanje je, slažu se sagovornici Nedeljnika, da li će biti drugog kruga ili ne.
Vukadinović kaže da bez obzira što se to pitanje do sada guralo pod tepih, to pitanje je ključno i za Vučića.
“Mnogo kandidata znači i rasipanje glasova koji Vučiću trebaju u prvom krugu. Za razliku od parlamentarnih izbora gde više lista smanjuje šanse za pobedu opozicije, kod predsedničkih, povećava šanse da se eventualno, naglašavam, eventualno, Vučić otera u drugi krug. Videćemo da li će oni koji su njegovi ili za koje pretpostavljamo da su njegovi da se kandiduju”, kaže Vukadinović. (www.nedeljnik.rs, Dušan Telesković, 26.12022, ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 27. januara)

Kad zafale glasovi: Milijardu i po evra novčane pomoći ili mito za građane

Kad se sabere sav novac koji je država dala građanima u poslednje dve godine, a sve nekako baš uoči izbora, dolazi se do brojke od oko 1,4 milijarde evra. Toliko je novca vlast uložila u pokušaj kupovine novih glasova, smatraju sagovornici Nova.rs, a s obzirom da tih para u budžetu nema, Srbija će se dodatno zadužiti i to najverovatnije kod Kineza, tako da nikada nećemo saznati po kojim uslovima i kamatama.
Kad je reč o novčanoj pomoći države u prethodnih dve godine, ona je izgledala ovako:
Oko 600 miliona evra potrošeno je za pomoć od 100 evra koji su građanima Srbije dati pred junske izbore 2020. godine. Zatim je država prošle godine dala oko 400 miliona za pomoć od 80 evra svim punoletnima, koji su im isplaćeni u tri rate. Oko 100 miliona evra biće isplaćeno mladima od 16 do 29 godina, a oko 280 miliona evra za pomoć penzionerima u iznosu od 20.000 dinara.
Novi kanal za finansijske mahinacije
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović kaže za Nova.rs da je budžet Srbije već u deficitu, te da za novu pomoć mladima nemamo novca. Zato ćemo se, kako dodaje, zbog ovog predizbornog pokušaja kupovine glasova dodatno zadužiti.
 “Da se razumemo, svaka Vlada potpkupljuje birače, manje primitivno i očigledno, ali to radi. Vučić je sada krenuo u lov na birače i mora na udicu da stavi mamac, a procenio je da može da ih kupi parama. E sad odakle nam taj novac? Nemamo ga, budžet je već u deficitu i moraćemo da uzimamo kredite. Na našu veliku žalost najverovatnije od Kineza, po uslovima koji će ostati tajna. Dakle nećemo znati ni po kojim kamatama smo se zadužili, niti koliko će to na kraju da nas košta. Niko nema način da uđe u trag tim parama”, kaže Popović.
Od svih novčanih pomoći koje je država do sada davala građanima, ova koja je namenjena mladima od 16 do 29 godinama, prema njenom mišljenju je najučinkovitija.
“To je sjajna ideja i na tome treba čestitati timu koji ju je osmislio. Svima nam je očitana dobra lekcija. Jedino što nedostaje ovoj grupi mladih ljudi jeste poštovanje, da se njihova individualnost ojača. Pa zamislite samo neko dete od 16 godina koje će na svoje ime dobiti novac. Ta mera će sigurno biti delotvorna. Za vlast dvojako. Prvo što će sigurno dobiti izvestan broj glasova, a dugo što je otvoren još jedan kanal za finansijske mahinacije. Ovaj novac će kako piše i u zakonu biti uplaćivan na privremene račune, koji će se gasiti posle godinu dana. Dakle, idealna mogućnost da se simpatizerima vladajuće stranke uplaćuje novac na lažna imena, jer za godinu dana tragovi o tome neće postojati”, navodi Popović.
Zašto opozicija ne reaguje?
Da nema sumnje da je nova tura državne pomoći pokušaj kupovine glasova uoči izbora, smatra i politikolog Cvijetin Milivojević.
 “Naravno da je to pokušaj da se pridobiju glasovi, ali moje mišljenje je da je to mnogo bolje iskorišćen novac nego neka druga ulaganja ove vlasti. Svakom građaninu prija da dobije novac od države iako zna da će ga vratiti i to sa kamatom. Ali mnogo više voli da dobije 100 evra naših para, nego kad čuje da ćemo davati milijardu evra odštete Rio Tintu ili da smo platili 600 miliona za televizijski prenos fudbalske Premijer lige Engleske… Druga je stvar što većina građana smatra da im je Vučić dao neke pare. A zašto je tako? Zato što je Vučić ujedno i predsednik države i predsednik Vlade i ministar svih ministarstava i predsednik vladajuće stranke. A za to odgovornost nosi i opozicija”, navodi Milivojević za Nova.rs.
Kako objašnjava, problem je u tome što se niko iz opozicije ne bavi time što Vučić ostaje na čelu SNS iako je predsednik države.
“Pored toga što krši Ustav, ovo mu omogućuje da bude predsednik Vlade i ministar finansija i Deda Mraz, te odlučuje i o novčanoj pomoći baš pred izbore, a najavljuje i novih 100 evra ako ostane na vlasti", zaključuje Milivojević.
Milivojević kaže da se treba baviti i drugim pitanjima koji su očigledan primer korupcije.
“Na primer, zašto Moravski koridor radi kompanija Behtel po duplo većoj ceni od one koju je ponudila kineska firma. Iam li veće korupcije od toga? Zatim, ko je pravi vlasnik Beograda na vodi i zašto država nije većinski vlasnik, već neka fantomska firma iz Emirata”, navodi Milivojević. (www.nova.rs i list Nova, Jelena Jelovac, 26.1.2022) 

Ponoš ili Aleksić: Ko je popularniji kandidat, Milivojević smatra – poranilo se

Za vikend otvorena debata o predsedničkom kandidatu opozicije ne prestaje. Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže za N1 da će Zdravko Ponoš biti kandidat za predsednika onog dela Srbije koji želi promenu vlasti. Narodna stranka, međutim, ne odustaje od Miroslava Aleksića kao mogućeg kandidata za predsednika i iznenađena je tvrdnjama Dragana Đilasa da rejting Miroslava Aleksića nije meren.
Ugled koji poseduje Goran Marković, koji je odmah podržao Zdravka Ponoša zajedno sa još nekoliko istaknutih intelektualaca, dao je vetar u leđa predlagaču Zdravka Ponoša za opozicionog kandidata za predsednika.
„Ja mislim da je to najbolji kandidat. Istraživanja to pokazuju. Podrška Gorana Markovića, akademika Teodorovića, Vladete Jankovića, vidim i Biljane Stojković, vam to najbolje pokazuje. Mi ćemo završiti te dogovore do 1. februara i saopštiti ime zajedničkog kandidata. Potpuno otvoreni za koaliciju ‘Moramo’ ne samo za zajedničkog kandidata, već i za dogovor o jednoj listi na republičkom nivou“, izjavio je, gostujući na N1 lider SSP-a Dragan Đilas.
Ali šta je sa onima koji su već koalicioni partneri SSP-a ili bi trebalo da budu. Narodna stranka insistira da je postojao dogovor da SSP i da oni urade paralelna istovetna istraživanja i da izmere rejting Zdravka Ponoša, ali i Miroslava Aleksića, te Bože Prelevića, Marinike Tepić.
"Prema ranijem dogovoru u okviru koalicije, dogovorena su dva identična istraživanja sa istom metodologijom, sa istim brojem ljudi kako bi se došlo do imena ljudi koji bi u ime koalicije mogli da budu predsednički kandidati. I ta istraživanja su po ranijem dogovoru danas stigla. Naše istraživanje je radio Đorđe Vukadinović i to nije nikakva tajna. Istraživanje je pokazalo da postoje kandidati koji imaju dobar rejting. Među njima su svakako i Marinika Tepić i Božo Prelević, ali i Miki Aleksić, kao i Zdravko Ponoš. Svi imaju potencijal, ali meren, jer i Miki Aleksić i istraživanje pokazuje da je dobar kandidat", kazao je portparol Narodne stranke Stefan Jovanović.
Đilas, međutim, Aleksića vidi na drugom mestu.
"Gospodina Aleksića nismo merili. Zato što zaista nisam razmišljao o njemu", rekao je Đilas.
N1: Zašto ako vaš koalicioni partner njega podržava?
"Mi tražimo čoveka koji može da simbolizuje jedinstvo. Gospodina Aleksića sam više video kao ministra ili poslanika", dodao je.
Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan primetio je da se o celoj stvari jedino nije izjasnio najtraženiji čovek u opoziciji ovih dana.
"To je predlog jedne stranke i jednog političkog lidera. Ja bih voleo da znam da li Zdravko Ponoš zaista želi da se kandiduje. Ukoliko želi, vrata Nove stranke su otvorena da vidimo šta su sedam rečenica njegove ideje i kandidature i vrlo rado bih o tome razgovarao sa njim. Treba razgovarati o svemu jer se izbori raspisuju 15. februara. Vremena je ostalo danas da se skupimo, otprilike", kaže Movsesijan.
Sasvim suprotno, politički komentator Cvijetin Milivojević misli da je rano. Te da je ime opozicionog kandidata trebalo do poslednjeg časa držati u tajnosti, da ga medijska mašinerija SNS ne pregazi.
"Mislim da je trebalo sačekati da Vučić povuče taj prvi potez. Na kraju krajeva, iskustvo političko nas uči da na onim izborima 2000. na koje s svi pozivaju definitivno ime kandidata je objavljeno manje od mesec dana pred izbore", rekao je MIlivojević.
A kad smo već kod tog pobedničkog imena iz 2000, stigao je i do sada najneobičniji predlog za predsedničkog kandidata opozicije. Profesor Zoran R. Tomić predlaže da to ponovo bude Vojislav Koštunica i tvrdi - boljeg kandidata opozicija nikad nije imala. Nije poznato da li je Koštunica obavešten o predlogu profesora Tomića. (www.rs.n1info.com, TV N1, Petar Gajić, 25.1.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/ponos-ili-aleksic-ko-je-popularniji-kandidat-milivojevic-smatra-poranilo-se/

Ponoš i povređen ponos

Izbor predsedničkog kandidata pokazao prave odnose lidera opozicije: Hoće li konačnu reč imati sujete, naručena istraživanja ili koalicioni dogovor?
Ko će biti kandidat koalicije SSP-NS-DS-PSG za predsednika Srbije na izborima 3. aprila – pitanje je koje je proteklog vikenda postalo možda još neizvesnije pošto je SSP predložio za tu ulogu Zdravka Ponoša, člana Narodne stranke koja se, kako tvrdi, o tome informisala iz medija?! Ako se ima u vidu da NS više lobira za svog potpresednika Miroslava Aleksića kao predsedničkog kandidata jasno je da u ovoj opozicionoj koaliciji postoje, najblaže rečeno, nesuglasice jer je teško poverovati da se radi o unapred smišljenoj političkoj strategiji.
Na manje od dva i po meseca do izbora koalicija SSP-NS-DS-PSG i dalje nema zvaničnog kandidata ni za predsednika Srbije ni za gradonačelnika. Doduše, karte ne otvara ni vladajuća koalicija.
U takvoj „igri skrivalica“ prvi potez odlučila je da napravi SSP Dragana Đilasa i to, pre svega, u ime stranke.
Đilas: Verujem da Ponoš može da pobedi Vučića
Na glavnom odboru stranke održanom u subotu u Novom Sadu, SSP je predložio da član Narodne stranke Zdravko Ponoš bude predsednički kandidat koji bi ispred opozicione koalicije trebalo da izađe na crtu lideru SNS Aleksandru Vučiću u izbornoj trci.
-Izglasani predlog SSP-a je da to bude Zdravko Ponoš. Verujem da Ponoš može da pobedi Aleksandra Vučića - rekao je Đilas i pozvao koalicione partnere da podrže Ponoša kao kandidata.
PSG podržao Ponoša, DS još ćuti
Od koalicionih partnera podršku Ponošu kao predsedničkom kandidatu do sada je dao samo PSG dok se DS i dalje ne izjašnjava. S druge strane, u Narodnoj stranci su, najblaže rečeno, iznenađeni predlog SSP-a.
NS: Iz medija smo saznali za predlog SSP-a da Ponoš bude kandidat
Tako je ova stranka objavila saopštenje u kome ističe da je putem medija saznala da je odluka Glavnog odbora SSP da njihov predsednički kandidat na izborima bude član Narodne stranke Zdravko Ponoš.
U saopštenju Narodne stranke se navodi da je prema koalicionom sporazumu koji je 26. novembra 2021. godine potpisan sa SSP-om, Demokratskom strankom i drugim političkim organizacijama, zajednički kandidat za predsednika Srbije na predstojećim izborima trebalo da bude izabran konsenzusom.
-S obzirom na to da u dosadašnjim razgovorima sa našim koalicionim partnerima nije postignut dogovor oko zajedničkog kandidata za predsednika Republike, složili smo se da naručimo dva stručna i nezavisna istraživanja javnog mnenja koja bi nam pomogla da zajednički napravimo najbolji izbor. Ta istraživanja su u toku, a njihovi rezultati bi trebalo da nam budu predstavljeni u utorak, 25. januara - navodi se u saopštenju.
"Nastavićemo da poštujemo koalicioni sporazum"
Narodna stranka navodi da će „nastaviti da poštuje koalicioni sporazum potpisan, kao i sve druge dogovore koje je postigla sa svojim partnerima“, i da neće „preduzimati bilo kakve jednostrane korake“.
„Jedinstvo opozicije je ključna pretpostavka za uspeh na predstojećim izborima. Zajednički kandidat za predsednika Republike trebalo bi da bude osoba za koju se objektivnim metodama utvrdi da ima najveći potencijal da se suprotstavi kandidatu vlasti. Odlučivanje po ovom važnom pitanju ne bi smelo biti vođeno bilo kakvim ličnim, partijskim ili drugim posebnim interesima – stoji u saopštenju Narodne stranke.
Utorak dan D za kandidata koalicije
Dakle, neizvesnost ko će biti kandidat ove opozicione koalicije za predsednika Srbije trajaće najmanje do utorka, ali do tada nad ovim savezom lebdeće pitanje u kakvim su odnosima njihovi članovi kada nisu mogli zajedno da izađu sa svojim predlogom za šefa države?!
“Blic” je to pitanje analizirao sa svojim sagovornicima.
Milivojević: Zašto kandidata određuje istraživanje?
Politikolog Cvijetin Milivojević naglašava za “Blic” da po, svemu sudeći, i vlast i opozicija svoje kandidate određuju na osnovu istraživanja.
-Više bih voleo da se kandidati na izborima određuju na osnovu programa, ideje, spremnosti da se ispune obećanja, a ne na osnovu stvarnih ili fiktivnih istraživanja. Istraživanje može da pokaže da je najbolji kandidat Pera Perić, ali to po meni ne znači da je on pravi predstavnik opozicije – ističe Milivojević.
Kako kaže, sve je moguće u opoziciji pa i prokletstvo sujete.
-Ako se gleda mimo stranačkih interesa, Ponoš može više glasova da dobije od Aleksića. Ponoš nije loš kandidat, ima ozbiljno obrazovanje, vojnu karijeru i jasan državotvorni, građanski i nacionalni stav. Videćemo, verovatno će se pitati i ostali članovi koalicije – ocenjuje Milivojević.
Lacmanović: Očigledno u koaliciji nema sloge kakva bi trebalo da postoji
S druge strane, izvršni direktor agencije “Faktor plus” Predrag Lacmanović smatra da u koaliciji SSP-NS-DS-PSG očigledno nema sloge kakva bi trebalo da postoji.
-SSP želi, po svemu sudeći, da izdominira u koaliciji i nametne svog kandidata kao konsenzus. Do sada su svi u toj koaliciji govorili da je glavni cilj tog saveza smena vlasti, ali sada vidimo da je cilj biti i na čelu koalicije – podvlači Lacmanović.
Kako kaže, svaka tenzija u koaliciji je minus pa tako i ova u vezi sa predsedničkim kandidatom.
-Kolika će šteta nastati zavisi od Narodne stranke i njenog odgovora. Ukoliko ta stranka proguta predlog SSP-a šteta će biti manja. Međutim, nisam baš sigiran da će Vuk Jeremić i Miroslav Aleskić prihvatiti sve što im neko uradi iza leđa – zaključuje Lacmanović.
Da li su Ponoš i Aleksić “mačići koji se u vodu bacaju”
Tenzije u vezi sa predsedničkim kandidatom između SSP-a i Narodne stranke neki vide i kao deo strategije cele koalicije da se “oslušne javnost” u vezi sa mogućim predstavnicima opozicije u izbornoj trci.
Politikolog Cvijetin Milivojević ne isključuje takvu mogućnost.
-Moguće je da su Ponoš i Aleksić predloženi u javnosti kao “prvi mačići koji se u vodu bacaju”, a da koalicija izađe sa novim kandidatom kada se uveri ko će biti kandidat vladajuće koalicije za predsednika – apostrofira Milivojević. (www.blic.rs, Blic, M.T, 24.1.2021)

Сви спремни на дијалог о кризи у БиХ са Србијом, Хрватском и Турском - осим Бошњака

 Дијалог између представника народа у рјешавању кризе у БиХ није опција за Бошњаке зато што и даље не одустају од идеје грађанске државе, кажу аналитичари, а то је, сматрају, много лакше спровести преко Жељка Комшића.
Из кабинета хрватског предсједника потврдили су спремност да са српским и турским предсједником, те представницима конститутивних народа сједну за сто, јер би само у том саставу, сматра Зоран Милановић, били заштићени интереси свих страна у БиХ.
Иницијатива да државе које су потписнице Дејтонског споразума заједно са Турском, која има велики интерес у БиХ, спроведу својеврсну медијацију међу народима БиХ, не би ли се криза превазишла – конкретна је и корисна за све у БиХ, кажу аналитичари регионалних дешавања. Међутим, није чудно што СДА одбија такав концепт, каже политолог Невенко Врањеш, без обзира на учешће турског предсједника, јер не одустају од свог циља – БиХ као грађанске државе.
- Политички одговара СДА да не прихвати такву идеју наносећи штету интересима народа и бошњачком, али ето, они су се одлучили за то вјероватно чувањем Жељка Комшића и његове позиције, с једне стране, и с друге, вјероватно под одређеним утицајем споља, појединих политичких ментора - каже Врањеш.
Политички ментори, попут Америке, морају бити свјесни да док њих БиХ није занимала, ту су се развили интереси Русије и Турске који сада не могу бити занемарени, каже Цвијетин Миливојевић. Покушај искључивања страна које заступају хрватске и српске интересе, додаје Миливојевић, никако не би био добар за рјешавање кризе.
- Ми видимо да Изетбеговић призива интервенцију оног дијела међународне заједнице који би да поништи конститутивност народа у БиХ. То је један дио приче. А видите, то је сад једна страна лицемјерја, на другој страни не одговара му чак ни присуство Турске, уколико ће Турска бити једна од страна заинтересованих за БиХ, а друге двије Србија и Хрватска - истакао је Миливојевић.
Бошњаци доживљавају представнике дијела међународне заједнице коју предводе Американци и поједини Европљани као дио институција, каже новинар Бранимир Галић, будући да често траже њихово менторство у рјешавању унутрашњих питања БиХ.
- Лицемјерно је и крајње некоректно говорити да се мора разговарати у институцијама БиХ када знамо да та иста БиХ уопште није држава у пуном смислу те ријечи и да се готово ништа није договорило у БиХ без посредовања у неком облику - поручио је Галић.
Уколико до састанка о коме се толико говори уопште и дође, аналитичари сматрају да је неопходно да се његови учесници прије свега подсјете основног постулата Дејтонског споразума, а то је – конститутивност. (www.rtrs.tv, Радио-телевизија Републике Српске, 20.1.2022)
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=460755

Сарајеву сада смета и Ердоган

Бањалука, Београд - Опредијељеност предсједника Србије Александра Вучића и предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да ускоро окупе домаће политичке лидере из сва три конститутивна народа на једном мјесту и покушају премостити препреке са циљем смиривања тензија у БиХ јесте добар пут до рјешења, али неће бити лак, сматрају саговорници “Гласа Српске”.
Састанак би, према појединим наводима, могао бити одржан послије избора у Србији, а као потенцијалне локације помињу се Београд и Истанбул. Став саговорника “Гласа” је да је отворен дијалог једини пут за излазак из тешке ситуације, али да ни сада, без обзира на то што је као један од заговорника Ердоган, близак лидеру СДА Бакиру Изетбеговићу, све неће ићи глатко. Да ће и вријеме до најављеног састанка протећи у знаку опструкција указују и поједине поруке које су јуче послате из Сарајева да се о БиХ неће одлучивати по београдским, загребачким и истанбулским резиденцијама, те да се политичари престану посматрати као етничке или племенске вође, а пажња и дјеловање врати у институције. Симтоматично је да појединци одмах виде проблем и у самој најави састанка, а не виде га у високом представнику који је мијењао што је хтио, без гледања и питања институција.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић каже за “Глас” да најављени списак учесника има смисла, уз присуство и предсједника Хрватске.
- То је једини начин за помак. Већина Срба има поверење у Србију, Турска има патерналистички однос према Бошњацима, Хрватска тај заштитнички однос према Хрватима у БиХ, а Србија и Хрватска су потписнице Дејтонског споразума. Састанак има смисла ако учествују легитимни представници три народа - Срба, Хрвата и Бошњака. Код Срба и Бошњака је мање више све јасно ко је то, али је проблем код Хрвата. Највећу подршку у народу има ХДЗ Драгана Човића, а у Предсједништву их представља Жељко Комшић - каже Миливојевић.
Сматра да, ипак, пут до састанка неће бити лак.
- Уместо да се радује томе да су Србија и Хрватска сагласне да Ердоган, као председник Турске, учествује у разговорима, верујем да ће бошњачки политички мејнстрим из Сарајева проформе то да одбије, уз ограду да немају шта да се мешају две агресорске земље - казао је Миливојевић.
Професор на бањалучком Факултету политичких наука Невенко Врањеш за “Глас” каже да свака иницијатива, уз присуство држава као што су Србија и Турска, може допринијети да се ствари сагледају са високо дипломатске тачке те извуку заједнички садржиоци будућег живота.
- Али док ми, унутар уставне структуре БиХ, не сједнемо и не договоримо се на дуже стазе, преовладаваће нестабилност - истакао је Врањеш.
Реагујући на поједина негодовања из Сарајева и истрајавање на тезама да би у разговорима требало да учествују представници институција, наглашава да ће би се, у том случају, прво угроженима осјетили Хрвати и бошњачка друга линија, гдје је и СДП.
- Није лоша идеја, али не очекујем спектакуларне резултате. У овој кризи свако види прилику. Позиција да остане на власти, опозиција да дође на власт, међународна заједница да уђе у коријените промјене, Турска и Србија да избалансирају. Суштина је да у БиХ разговарамо о препрекама које спречавају конститутивне народе да остваре своје интересе, о високом представнику, Уставном суду БиХ - рекао је Врањеш, који сматра да нема разлога да се неко противи да на састанку буду представници народа јер су лидери три кључне партије од којих зависе одлуке у институцијама БиХ.
Вучић и Изетбеговић били су прије неколико мјесеци близу састанка јер је лидер највеће бошњачке политичке партије прво усмено пристао да дође у Београд, али се накнадно повукао, између осталог, због притиска јавности.
Додик
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поздравио је настојање да путем дијалога дођу до рјешења, истичући да Српска није угрозила мир и стабилност, нити јој је то била намјера, јер инсистира на Уставу и Дејтону. У изјави за “Срну” подсјетио је да је лани, приликом сусрета са Ердоганом, указао да је стање могуће ријешити кроз посредовање предсједника Турске, Србије и Хрватске. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Ведрана Кулага Симић, 20.1.2022)

У каквој атмосфери улазимо у предизборну кампању и ко су победници референдума?

У каквој атмосфери улазимо у предизборну кампању? Да ли би недељни референдум требало посматрати као пробу за изборе, и ако је тако ко је какву стартну позицију извукао за праву политичку трку? Да ли ће и шта променити предстојећи избори? То су само нека од питања на која тражимо одговоре у емисији Сигнали, коју емитујемо уживо од 21 час на Првом програму РТВ–а у среду, 19. јануара.
Гости емисије “Сигнали”:
ВЛАДИМИР ПЕЈИЋ, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог
ЗОРАН ОСТОЈИЋ, новинар
ЗОРАН ПАНОВИЋ, програмски директор „Демостата“
НОВИ САД - С обзиром колико се говорило о референдуму, а мало се говорило, и с обзиром на тренутак када се референдум одржао, непосредно после новогодишњих и божићних празника то и није тако лоша излазност, изјавио је Владимир Пејић, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“ у емисији Сигнали на Првом програму РТВ –а.
Он је додао да се у медијима мало говорило о томе, а функционери владајуће странке готово да уопште нису говорили.
"Излазност је по мом мишљењу доста коректна, а из неког разлога мали интерес је био за тај референдум. Ја изборе и референдум не бих изједначавао, поготово што нисмо имали јасно опредељене стране у овом случају, ко је за, а ко против. Ми имамо врло хетерогену скупину оних који су били за НЕ и ту имате и партије десне оријентације махом, имате ПСГ који је супротан од свега тога, с друге стране имамо бројне организације и странке које нису владајуће, а које су биле за одговор ДА. Вучић и већи део СНС-а је био за одговор ДА, али то је било сувише благо", додао је он.
Политиколог Цвијетин Миливојевић изјавио је да је ова ситуација била win-win, да је Вучић про форме позвао гласаче да гласају за ДА, знајући унапред да је његово бирачко тело углавном национално и да оно све што се тиче промене референдума схвата као удар на државу, дакле није превише заинтересовано да подржи тако нешто.
"Истовремено референдум је прошао, с обзиром какви су били критеријуми, дакле никакав цензус обавезне излазности није био, можемо рећи ЕУ да смо испунили и штиклирамо нешто што смо извршили по њиховом налогу. И да није прошао могли би рећи да тако желе наши гласачи. Мој лични став је да онај део опозиције који је бојкотовао прошле изборе нема сада оправдање пред грађанима, дакле како сада излазите на референдум, а бојкотовали сте прошле изборе, а било је и таквих странака, а најављујете излазак на изборе, а изборни услови нису ништа бољи", рекао је Миливојевић.
"Онај део опозиције који је ово изигнорисао како ће сада објаснити, не излазите на референдум јер не верујете да ће бити прави резултати, мислите да ће бити крађе, а изаћи ћете на изборе. А претходно нисте положили рачун грађанима који су вас послушали па су бојкотовали претходне изборе. Али свако из свог угла може сматрати ово и победом и поразом. Ово није тема која мотивише бираче ни власти, а ни опозиције", додао је Миливојевић.
Ови који славе што у одређеним градовима референдум није прошао мисле да ће им то бити добра полазна основа за изборе, саопштио је Зоран Остојић, новинар.
На питање да ли ће то мотивисати њихове бираче казао је да је питање шта је опозиција.
"Овај референдум је наша обавеза већ 15 година ако хоћемо у ЕУ. Верујем да они који неће заокружили су НЕ. Сви су нешто добили, власт да је то прошло, опозиција да није прошло у великим градовима. Излазност је наизглед мала, али у суштини није, јер кад се сетимо пре 15 година када је усвајан Устав са најширим консензусом против овог Устава су само били ЛДП, Лига социјалдемократа Војводине и мислим Зукорлић и Сулејман Угљанин. Сви други су били ЗА. Првог дана је изашло мање од 20 процената грађана, па је другог дана трпано шаком и капом и фактички ове измене су легитимније него сам Устав на начин на који је донесен", изјавио је Остојић.
Он је напоменуо да сви могу да се хвале како су добили, али судије и тужиоци су они који су стварно добили и могу да буду поносни.
"Они су срушили измене из 2018. године с којим се сложила Венецијанска комисија, они су срушили, одбили су и добили су боље. Ово је тек почетак борбе за независно правосуђе, има ту још много закона да се донесе, по мом суду Високи савет судства треба да има свој буџет, а не да му Извршна власт додељује буџет, по мом мишљењу треба у Тужилачкој организацији да се укине совјетска субординација, нема шта тужилац у Врању да пита Загорку Доловац да ли ће некоме да подигне оптужницу у локалу, дакле судије и тужиоци су добитници. Ако Тадић и Шешељ позивају да се заокружи НЕ, за мене је то сигнал да треба заокружити ДА. Сви који су гласали ДА они су гласали да нам судије не бирају Ђука и Маријан Ристичевић, тако сам ја разумео референдум", рекао је он.
Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић рекао је да треба направити једну паралелу између Устава из 2006. године и ових промена.
"Онда је постојао стратешки компромис између главних политичких актера, дакле Коштуница, Тадић, Николић и Дачић, то је био трули компромис, али ипак компромис. Када ви трпате лопатама гласове, а то радите на основу компромиса главних политичких актера, то је ипак ситуација која гарантује битан друштвени консензус за неки Устав. Због тога су те неке неправилности разумљиве. Овог пута се показало да је опозиција на овом референдуму показала да нема капацитете да контролише изборе и гласање за било шта", рекао је Пановић.
"Мислим да је Вучић психолошки вешто одиграо ове ствари. Он је кроз овај референдум успео да нормализује један процес изласка на нека биралишта. Ово је већ једна врста нормализације пред изборе. Психолошки резултат делује као нека врста Вучићеве пројекције резултата изборних. Мислим да би он био најзадовољни да резултат председничких избора буде 60-40. Да он узме 60 посто, победи у првом кругу, а да сви кандидати опозиције узму 40 посто, један главни узме 20 посто и остали да поделе. Тако да ту постоји доста психолошких игри", додао је он.
Пановић је истакао да је једина странка у Србији која има капацитет да контролише сва бирачка места СНС, и да она има једну организацију која је апсолутно развијена.
"Пред опозицијом је још много изазова и ја се не бих много одушевљавао да сам на њиховом месту. Такође је и једна врста формализма позива Вучићевог да се гласа и показује који је реалан став, тако да је тај проевропски став Вучића, Ане Брнабић и СНС-а поводом овог референдума био формалистички, као што је у многим другим стварима приближавање ЕУ са стране ове власти формалистичко. То је јако битно, то су реакције из Европе, тек европски званичници имају апсолутно формалан став према демократији у Србији који из те формалности често иде у неку врсту цинизма, а то је да су сви скоро на неки начин одушевљени овим, Билчик и Вархеји, и то је исто сигнал опозицији да се не уљуљкује и да схвати да ова власт има јако добро међународну подршку, не само са истока, већ и са запада", додао је он. ( www.rtv.rs, РТВ, 19.1.2022, Александра Поповић)
https://media.rtv.rs/sr_ci/signali/71263

Referendum podigao nivo optimizma kod opozicionih birača

Beograd — Iako je glasanje bilo pre samo dva dana, čini se da nedeljni referendum o promenama ustava odlazi u drugi plan, a da se sa druge strane zahuktava priča o predstojećim izborima početkom aprila. U tom kontekstu nametnulo se pitanje o tome koliko rezultati referenduma mogu da posluže kao neka vrsta pokazatelja za predstojeće izbore i izgleda da svi politički akteri pokušavaju da se snađu u tim brojevima i izvuku pouke pred 3. april.
Pre svega, teško je porediti, kako smatraju sagovornici Glasa Amerike, referendum i izbore, jer to su dve potpuno različite situacije sa različitim ciljevima i motivima svih učesnika na političkoj sceni:
“Mnoge stvari će se promeniti. Pre svega, imaćemo stranke, imaćemo mnogo širu ponudu. U ovoj opciji protiv vlasti će biti mnogo različitih opcija koje će se možda i međusobno napadati. A sa druge strane, i SNS će voditi otvorenu kampanju”, kaže Dejan Bursać sa Instituta za političke studije.
 “Kada imate izbornu utakmicu, kada je mnogima, pre svega iz vlasti pitanje života i smrti opstanak te vlasti itd, onda je to potpuno drugačiji pristup i kampanji, i naravno rezultati budu drugačiji”, ističe analitičar Cvijetin Milivojević.
Kako smatra Milivojević prvi je neke zaključke izvukao lider SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će - prema njegovom mišljenju - biti mnogo aktivniji u predizbornoj nego u predreferendumskoj atmosferi:
“Ja mislim da će iz ovoga, nažalost po opoziciju, najviše pouka izvući Aleksandar Vučić i to se vidi već juče iz njegovih poteza. Dakle on je pre svega shvatio kao veoma ozbiljno upozorenje rezultate u Beogradu, shvatio da u ovom trenutku on realno ne može dobiti apsolutnu većinu u Beogradu, čak je i relativna većina upitna. I on je to shvatio kao – dobro, ima još dovoljno vremena da nešto može da ispravi do tih izbora”.
Dejan Bursać takođe ukazuje da će SNS mnogo oštrije igrati u predizbornoj kampanji, ali najveću razliku primećuje među glasačima naklonjenih opoziciji:
 “Ali, svakako mislim da se stvorila jedna pozitivna atmosfera u ovom pre svega opozicionom delu biračkog tela, koje je nekako i naviklo na poraze koji ga teraju u apatiju zadnjih nekoliko godina. Po prvi put oni vide nešto opipljivo, a to je da su veliki gradovi, i ne samo veliki nego gradovi generalno, oni u kojima je prevladala opcija protiv i to im daje neke pozitivne impulse pred ovu kampanju”.
Posmatrano iz ugla opozicije, a pre svih najjače među njima – Stranke slobode i pravde i koalicije napravljene oko njih, najveći posao biće, prema mišljenju Bursaća, kako iskoristiti takvu atmosferu birača:
“Imaju problem kako da isplaniraju sad konverziju tog dobrog raspoloženja u opoziciji u svoje glasove. Jer vidimo i po komentarima i po raspoloženju, i po društvenim mrežama i slično, da im zameraju glasači, a i druge opozicione stranke što se oni nisu uključili u tu referendumsku kampanju, nego su je nekako presedeli nadajući se da to da prođe i da će onda oni čisti i bez tog bremena referenduma da se uključu u kampanju za parlamentarne i predsednike izbore”.
Sa druge strane, Milivojević podseća da je Aleksandar Vučić već 12 puta najavio da će povući sa mesta predsednika stranke, ali kako dodaje, opozicija se time ne bavi smatrajući da je to nebitno:
“Ja mislim da je to suštinski bitno, jer ćemo zbog toga što opozicija smatra da ovo nije bitno i imati izbore kakve ćemo imati. Dakle, ponovo ćemo imati nedemokratske i nefer uslove. To je jedno vrlo bitno pitanje. U tom smislu reči do Aleksandra Vučića dopiru ovi glasovi kritike zbog toga, on je vrlo svestan da krši ustav i vrlo je očigledno ovaj put odlučio da nešto tu promeni. Ja ne znam da li će on ostati predsednik stranke ili će ostati predsednik republike, ali skoro da sam siguran da mu poverujem da neće biti još dugo i jedno i drugo”.
Na kraju, ostaje pitanje uspeha ili neuspeha na izborima - iz ugla vlasti i SNS-a svaki rezultat na izborima kojim bi izgubila natpolovičnu većinu u parlamentu bio bi veliki poraz, dok su iz ugla opozicije merila malo drugačija, a ambicije verovatno dosta niže - Dejan Bursac:
“Uspeh za opoziciju bi bio da što više lista uđe u parlament. Ša da onda sa tim učešćem u parlamentu grade svoje interne kapacitete. Pre svega vam učešće u parlamentu znači priliv državnih finansija, što znači da možete opet da obnovite i održavate svoju mrežu lokalnih odbora i da održavate svoje aktiviste i slično. Sa druge strane, kad ste parlamentarna stranka imate veći pristup medijima. Tako da, po meni ovo je prilika da uđu u parlament i da na osnovu toga grade svoje kapacitete za neku buduću borbu”.
Kao igrač sa više od 30 godina staža na političkoj sceni i polugama vlasti, moći i novca u svojim rukama Aleksandru Vučiću i naprednjacima je mnogo lakše da se pripremaju za izbore. Na drugoj strani opozicija mora prvo da unutar sebe reši mnoga pitanja, pa tek onda da se posveti izborima. Faktor na koji se u ovom trenutku najmanje računa su - sami birači. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, 18.1.2021)

Milivojević: Premijerka se ne plaši građana, već jedino predsednika Vučića

Politički analitičar Cvijetin Milivojević rekao je za N1 povodom izjave premijerke Ana Brnabić da je, što se tiče Vlade Srbije, projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto stopiran zato što neće dobili rešenje o eksploatacionom polju, da ona nije to rekla zato što je plaše građani Srbije koji protestuju. "Plaši se jedino predsednika Vučića, ne plaši se ona građana, ona je neka vrsta trbuhozborca", rekao je on.
Kaže da ne zna da li Skupština namerno nije verifikovala narodnu incijativu Sava Manojlovića, jer nema informacije o čemu su razgovarali Manojlović i Vučić.
„Ne bi išao grlom u jagode da nije bilo neko obećanje da će to proći. Građani imaju uticaj na predsednika, Savo je jahač na energiji građana, ne dajem mu ni premalo ni previše. Sam je rekao da su se čuli, kucao je na otvorena vrata. Možete i vi da se čujete sa njim, meni je izgledalo normalno da su našli neki jezik razumevanja, Vučić je odrzao obećanje, Manojlović takođe, ispostavilo se danas da postoji neka ostrukcija. Svašta mogu da vidim i čujem, čujem da će biti moratorijum na 6 meseci, pa godinu dana, pa 20 godina, osim Vučića ovim se ozbiljno bave i premijerka, ministarka energetike, mnogi tu nešto pricaju“, kaže Milivojević.
Govoreći o opoziciji, Milivojević kaže da se oni za izbore spremaju kako misle da je primereno.
"Šta je opozicija? Za mene je to onaj subjekt koji želi da sruši vlast da bi došla na vlast. Imamo problem, dobar deo tih stranaka na želi da sruši vlast - imamo vlast u parlamentu i imamo uličarsku opoziciju, ne svojom voljom, vaninstitucionalnu opoziciju, svako ko je pokazao nameru da dođe na vlast je za mene opozicija. Vlast nema čega da se plaši, osim Beograda će sve druge izbore dobiti", kazao je gost N1.
Komentarišući referendum o izmenama Ustava u delu pravosuđa, kaže da je Vučić pro forme pozvao građane.
"Dobro je zbog nekih poglavlja da 'prođe'. Deo opozicije koji je izašao se obrukao, onaj deo koji je bojkotovao, a izašao na izbore, kako da objasne svojim biračima, sada su izborni uslovi gori nego 2021. godine, ja nisam izašao zato što bi moj izlazak značio legitimisanje nelegitimne odluke. Slika u kojoj predsednik preuzima ingerencije pred RIK-om, to je posledica činjenice da predsednik Republike ne može da bude predsednik stranke. Šta će birači reći? Ima mnogo nedorečenosti, čitava igrarija sa referendumom je udica na koju se upecao veći deo opozicije", smatra on i dodaje je referendum nešto što zanima sudije i tužioce.
"Je l' smo dobili nezavisnije sudstvo? Zašto neko nije reagovao na to što je Vučić izigravao predsednika RIK-a, je l' dobijaju više prava? Ne dobijaju", pita je Cvijetin Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, Maja Dragić, 18.1.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/vucic-saopstio-sam-rezultate-referenduma-pre-rik-kao-sto-sam-to-radio-i-ranije/

Milivojević: Vučić preuzeo i ulogu predsednika RIK-a

 Republička izborna komisija prepustila predsedniku države da saopšti rezultate referenduma
“U nedelju uveče mogli smo da posmatramo jednu potpuno nadrealnu sliku u kojoj predsednik države iz sedišta Srpske napredne stranke, preuzmajući funkciju predsednika Republičke izborne komisije, saopštava preliminarne rezultate referenduma o ustavnim promenama. I sve to kršeći Ustav i član 115 i Zakon o predsedniku Republike koji kaže da predsednik države ne može da obavlja ni jednu drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”, kaže za Danas politikolog Cvijetin Milivojević, komentarišući to što je zvanična državna institucija, Republička izborna komisija, prepustila predsedniku države da on saopšti rezultate referenduma.
Inače, da podsetimo RIK se u nedelju sa prvim preliminarnim rezultatima i to sa tek 30,63 odsto obrađenih biračkih mesta, oglasio prvi put sat pred ponoć, odnosno sat vremena nakon što je predsednik Srbije saopštio rezultate sa 97 odsto obrađenih biračkih mesta.
Predsednik RIK-a, Vladimir Dimitrijević negirao je da je ova državna institucija prepustila Vučiću da saopšti rezulatte referenduma i da je konferencija za medije zato kasnila.
On je rekao da ne treba politizovati stvari i deliti kvalifikacije na ovakav način zbog nerazumevanja materije, ali da je RIK zanično telo koje daje zvanične podatke.
Za Cvijetina Milivojevća ta Dimitrijevićeva izjava je krajnje diletantska.
“ Strašno je što predsednik te državne institucije ne vidi ništa loše u tome što je Vučić preuzeo njegovu ulogu predsednika RIK-a. Uostalom, nije jasno zbog čega je RIK-u eri digitalizacije, kao najvećem projektu Ane Brnabić, potrebno toliko vremena da obradi podatke sa referenduma. To nisu bili opšti izbori, ovde se samo glasalo sa DA i NE”, napominje Milivojević.
Prema njegovim rečima da se u bilo kojoj demokratskoj i normalnoj državi desilo da predsednik zloupotrebljavajući ovlašćenja preuzima funkciju neke druge državne institucije, opozicija bi pola sata nakon toga bila na ulici.
“ Demonstracije, a i reakcije su kod nas izostale, pa mi se čini da da bi većina opozicionih lidera kad bi došla na vlast isto radila i delovala mimo ustava”. zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, M. R. Milenković, 17.1.2022)

Cvijetin Milivojević: Na referendumu izgubili svi, a najviše gradjani

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da na referendumu o ustavnim promenama u oblasti pravosudja nisu pobedili ni vlast, ni opozicija koja je izašla na glasanje, ni opozicija koja ga je bojkotovala, ali da su zapravo najviše izgubili gradjani, koji tim izmenama "niti će dobiti više prava, niti više pravde".
Milivojević je za agenciju Beta rekao da ni sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije podržao ustavne promene na jasan način i da je to razlog zbog čega ni njegovi simpatizeri nisu izašli u većem broju, koji u dobrom delu nisu razumeli šta oni sami, ali i država, dobijaju tim promenama Ustava.
"On je to prodržao pro forme, jer je to domaći zadatak koji je upisao neko od ovih evropskih pregovarača ko u ime Evropske unije pregovara sa nama o tom napretku Srbije. On nije pokazao nikakvu euforiju, to nije tipično za njega", kazao je Milivojević i dodao da je to verovatno iz razloga što je Vučić bio u situaciji u kojoj ne može da izgubi.
Prema Milivojevićevim rečima, deo opozicije koji je izašao na referendum sa pozivom da se glasa protiv ustavnih promena je "legitimisao taj protivustavni način donošenja ustavnih izmena".
"Izlaskom na referendum, vi sada morate da prihvatite rezultate tog referenduma. Vi legitimišete ono što je uradila jednopartijska Skupština", naglasio je Milivojević i dodao da taj deo opozicije, ukoliko bude želeo, sada nema pravo da bojkotuje predstojeće izbore zbog toga.
Ocenio je da je sve što se desilo oko referenduma "tuga za sve gradjane Srbije, a bruka za sve političke aktere koji su prihvatili da se igraju na taj način Ustavom Srbije".
Kada je reč o delu opozicije koji se nije oglašavao oko referenduma i koji ga je na neki način bojkotovao, Milivojević smatra da "ni to nikako ne može da bude pobeda, jer su prihvatili da izadju na predstojeće izbore".
"Oni su odmah u dijalogu vlasti i opozicije rekli da će izaći na sledeće izbore. Gde je tu principijelnost? Niste pozvali birače da izadju na referendum, a izaći ćete na izbore koji će biti početkom aprila koji su pod istim nenormalnim i nefer izbornim uslovima", kazao je Milivojević.
Ocenio je i da je jasno da u Beogradu opozicija ima prednost i da rezultati referenduma, prema kojima je oko 54 odsto Beogradjana glasalo protiv ustavnih promena, nisu pokazali ništa novo.
"Da li će ta prednost biti pretvorena u vlast, to ostaje da vidimo. Istraživanje javnog mnjenja, pa i jučerašnji referendum pokazali su da opozicija ima šansu da spreči Srpsku naprednu stranku (SNS) da u Beogradu ima apsolutnu vlast, ali i dalje je u ovom trenutku prednost na strani SNS-a", rekao je Milivojević.
On je da naglasio da vidi problem u tome što je predsednik države Aleksandar Vučić, koji je ujedno i predsednik Srpske napredne stranke (SNS), saopštio rezultate referenduma u prostorijama te stranke pre nego što je to učinila Republička izborna komisija (RIK), uz ocenu da je to pokazatelj "kako vlast shvata nezavisnost pravosudja".
Prema njegovim rečima, Vučić je napravio i nekoliko grešaka u brojkama, a posebno istakao onu kada je rekao da je na glasanje izašlo oko 1,89 miliona gradjana, što nikako nije oko 30 odsto izašlih, već negde oko 27 procenata.
Kada je reč o samoj izlaznosti, Milivojević smatra da ona nije iznenadjenje, jer je došlo do "zasićenja naroda", na šta su uticali i izbori iz juna 2020.
"Ovo je jedan trend, ljudi se pacifiziraju, vide da ne mogu ništa da promene. Nemaju dovoljno motivacije, opozicija se ne trudi da ih zaintrigira nekim temama", rekao je Milivojević. (www.beta.rs, Beta, 17.1.2021)

Milivojević: Šta građani imaju od referenduma? Ništa

Politikolog Cvijetin Milivojević gostovao je u emisiji Euronews dan gde je komentarisao rezultate referenduma, rekavši da ne vidi šta građani dobijaju od budućih ustavnih promena. Kako kaže, suština ovih promena je u tome da građanin razume koliko više pravde ili prava dobija, a to "ne razumeju čak ni simpatizeri Srpske napredne stranke".
"Očigledno ništa ne dobijaju u smislu više prava i pravde. U situaciji u kojoj predsednik repubike sedi u sedištu stranke i govori u funkciji predsednika Republičke izborne komisije sat vremena pre nego što će se ona oglasiti, ne možemo govoriti o nezavisnom pravosuđu", rekao je.
Milivojević ističe da je pak, predsednik Vučić u pravu kada kaže da je dobar deo njegovih birača bio protiv takvih promena Ustava.
"Imamo jednopartijski parlament koji je ekspresno usvojio dva jako bitna akta, o promeni Ustava i Zakon o referendumu kojim je ukinut cenzus, čak i kada je reč o identitetskim temama. Svuda u normalnim zemljama vi morate imati koncenzus svih političkih i ustavnih strana", kaže on i dodaje da Ustav ne bi trebalo da bude političko-partijska tema.
Pozive opozicije da se zaokruži "ne" komentariše kao autogol.
"To su oni socijalisti utopisti koji misle da će pobediti Vučića na izborima. Pa, vi samim izlaskom na referendum legitimišete činjenicu da je protivustavno da jednopartijska skupština menja Ustav jedne države. Oni su svojim pozivom legitimisali rezultate referenduma. Time je opozicija sebi dala autogol", ističe.
Smatra i da Evropska unija ne pokazuje ozbiljne i iskrene namere prema Srbiji, samim tim što postavlja Evropski parlament kao instituciju koja legitimiše, te da se time zaista "obeshrabruju snage u Srbiji koje su iskreno proevropske".
"EU je licemerna prema Srbiji", rekao je i dodao:
"Ja sam pokušavao da uporedim da li je tako u svim zemljama Unije? Naravno da nije. Oni se nisu obazirali na to šta im je neka Venecijanska komisija predlagala jer ona nije jevanđelje, ona je više kao neka nevladina organizacija"
Činjenicu da većinu građana, nažalost nije interesovao jučerašnji referendum, komentariše upravo time da njima nije jasno šta dobijaju time.
"Malopre sam čuo da je društvo sudija oduševljeno rezultatima, a znate zašto? Od sinoć ih vidim kao političku stranku jer će ubuduće oni koji budu dolazili u te krugove samo zacementirati svoju poziciju. A kako su oni došli tu? Glasanjem nekih političkih stranaka iz vlasti. Oni će dalje da biraju svoje predstavnike dok građani ne razumeju šta dobijaju. Očigledno ništa, kao što je bilo upliva politike i previše, tako će ostati i ubuduće", rekao je i dodao da to nije samo slučaj u Srbiji već i celom svetu. (euronews.rs, TV Euronews Srbija, 17.1.2022)
https://cdn.brid.tv/live/partners/19611/snapshot/941666.png

Hoće li Novak izgubiti 40 miliona dolara: Brine li sponzore "slučaj Australija“?

 Najveći sponzori najboljeg svetskog tenisera, Novaka Đokovića, ne oglašavaju se povodom "slučaja Australija“ i deportovanja a marketinški stručnjaci su podeljeni oko toga da li su ugroženi ugovori teški 40 miliona dolara
Drama oko toga da li će Novak Đoković moći da uđe u Australiju i, po očekivanjima mnogih ispiše novu stranicu teniske istorije desetom pobedom na Australijen openu, trajala je nekoliko nedelja i završava se skanbdaloznim deportovanjem naboljeg tenisera današnjice.
Gotovo isto toliko traje i muk većine njegovih najvećih sponzora o tome kakav je njihov stav teorijski povodom davanja pa oduzimanja vize, a suštinski povodom vakcinacije i pandemijskih mera.
Švajcarski proizvođač luksuznih satova „Ablo“ (Hublot) je engleskom „Telegrafu“ odgovorio da će „nastaviti partnerstvo sa teniskim brojem 1“, dok su proizvođači sportske odeće i opreme „Head“ (Head), „Lakost“ (Lacoste) i „Asiks“ (Asics) ostali nemi na postavljeno pitanje.
Doduše, „Lakost Srbija“ se oglasio na Fejsbuku sa „stojimo iza najboljeg tenisera sveta“, ali to je bilo „još“ 21. decembra, davno pre jutrošnje odluke Federalnog suda Australije da je naknadno uskraćivanje vize Đokoviću bilo zakonito.
Može da izgubi a može i da profitira
I dok marketinški stručnjak Marsel Knobil, osnivač „Superbrendsa“ i „Brend kaunsil konsultansi“ misli da Đokovićevi ugovori,procenjuje se teški 40 miliona dolara, trenutno nisu ugroženi ali bi mogli da budu, srpski ekspert za marketing i PR, Cvijetin Milivojević, je uveren da bi Novak čak mogao da, posle svega ovoga, bude u dobitku.
Knobil kaže, kako piše „Telegraf“, da bi velika briga brojnih sponzora mogla biti to da Novak bude označen kao glavni svetski zagovornik nevakcinisanja i lice sa antivakserskih postera. Milivojević za 24sedam kaže da bi to čak moglo da bude i dobro, i za sponzore i za Đokovića.
On kaže da kada gledamo iz ugla sponzora, sve zavisi od prirode i sponzora i „spornog“ događaja. Bitno je čime se ta kompanija ili organizacija bavi i kako bi to moglo da se poveže sa konkretnim događajem. Kod Đokovića se radi o najvećim kompanijama u oblasti sportske odeće i opreme, znači robe široke potrošnje, i taj „višak publiciteta“ ne može da škodi.
Ugrožen je Australijen open, a ne Đoković
Cvijetin Milivojević ističe i jedan poseban detalj cele priče, to što je većina kompanija sponzora Australijen opena iz Azije, a ne Australije ili sa Zapada.
- Cela ova situacija bi mogla da dovede do gubitka renomea, ali ne tenisera Novaka Đokovića, već samog turnira. Podsetimo, Azija, iako najmoćniji ekonomski region sveta, gde su Kina, Japan, Južna Koreja i Hongkong, nema grendslem turnir. A ima ga Australija, koja se onda ovako ponaša prema najboljim teniserima.
- Čovek je prvi teniser na svetskoj rang listi, aktuelni nosilac titule šampiona na tri od četiri najveća turnira, i sa stanovišta svojih sponzora je apsolutno ispunio sva sportska očekivanja i njihove ciljeve. A ako na trenutak ostavimo po strani priču o vakcinaciji, vakserima i antivakserima, onda vidimo da je Đoković neko ko u nečemu brani pojedinca, čoveka protiv planetarne nepravde, nakaradnog sistema, moći velikih koji drmaju svetom i to često protiv interesa malog, prosečnog, građanina. To je iz ugla sponzorske kompanije dobra stvar, jer to pokriva i tu ciljnu grupu kojoj se većina kompanija inače ne obraća – ističe Milivojević.
Marketinški stručnjak kaže da većina medija u svetu pokazuje neku vrstu razumevanja za to, čak simpatije jer Đoković ovde ima ulogu neke vrste žrtve, i pored toga što neki kontrolisani mediji u svetu pokušavaju da od toga naprave negativan publicitet.
A što se samih sponzora tiče, oni su znali u šta se sa saradnjom sa Đokovićem upuštaju, a i sami su sigurno i više nego sposobni da se zaštite od eventualnog gubitka svake vrste.
- U strategijama PR-a imate i one „apsolutne vidljivosti“ i one „što manje vidljivosti“ kompanija. Većina sponzora sportskih junaka spada u one koji primenjuju one prve, i gledaju punu vidljivost i svog promotera i sebe samih. Tada i uslovno rečeno negativni publicitet donosi neku korist, a može da se sad pojavi i neki novi sponzor Đokovića, ili da neki postojeći koji pravi delić opreme koju Đoković koristi, dobije na prepoznatljivosti koju nije imao – objašnjava Milivojević.
Sponzori su, kaže naš sagovornik, zaštićeni čak i na nivou onoga što je njihov pojedinačni interes.
- Verujem da na nekom sudu na kojem će sponzori tražiti svoju izgubljenu dobit neće kao okrivljeni biti Đoković, već država Australija i možda Australijen open kao turnir. A tu je i Đokovićeva izgubljena dobit, jer on je ovde favorit za dobijanje glavne nagrade od nekoliko miliona dolara a tu su i dodatne nagrade sponzora kada se postignu neki vanredni sportski rezultati. To sigurno sledi – kaže Milivojević.
A za Đokovića potencijalni gubitak samo od neigranja, odnosno ne osvajanja turnira je "čistih“ 1,9 miliona evra (kada se odbije porez) od 2,8 miliona evra koliko je namenjeno pobedniku.
Žrtva politike...
Milivojević kaže da je sada više nego jasno da je u „slučaju Đoković“ reč o politici, i to pre svega unutrašnjoj politici Australije u kojoj se približavaju parlamentarni izbori.
Mnogo politikantstva i u teniskom svetu
- Nažalost, Đoković je postao žrtva i kalkulacija u zauzimanju javnog stava i ponašanju dela teniskog sveta. Vidimo da se ATP dugo ponašao u stilu, što bi reklo "Zabranjeno pušenje“ - "Mi nismo odavle“... Podsetiću da Đoković i u tom smislu „drma ogradu“ establišmenta i zalaže se za „malog čoveka“. Recimo, imao je „nečuven“ zahtev da se promeni ustaljena praksa i više novca iz nagradnog fonda dodeli onima koji ispadaju u prvim kolima grendslemova nauštrb nagrada finalista. To je udar na okoštali način funkcionisanja tih turnira i mnogi ne gledaju blagonaklono na to – ističe Milivojević.
Koaliciji na vlasti potrebno je da pokažu građanima koji su nezadovoljni zbog zaključavanja i epidemijskih mera, čvrst stav i prema najboljem teniseru na svetu.
- Šalje se poruka „eto nema izuzetka ni za najboljeg sportistu sveta“. Nema tu nikakve globalne zavere ni protiv Srba ni protiv Đokovića, već je on ispao žrtva lokalne politike. Njima je sad i dodatni problem što se oglasila i Svetska zdravstvena organizacija i proizvođač vakcina „Fajzer“ koji su faktični dali za pravo stavu, između ostalog i Đokovića, da vakcinacija mora biti dobrovoljna, da je ljudsko pravo da se pojedinac ne izjašnjava da li je vakcinisan ili ne, kao i da ljudi koji imaju koronu ili su je neposredno preležali ne treba da se (još) vakcinišu. A na kraju o tome da li će neko igrati tenis odlučuje ministar za imigraciju, kome su ti prerogativi diskrecionog prava da oduzme vizu dati zbog dve stvari: borbe protiv terorizma i očuvanja zdravlja cele nacije. Da li zdarv Đoković ugrožava zdravlje Australijanaca, pa naravno da ne – napominje Milivojević.
Novak Đoković, prema pisanjima medija, ima ugovor vredan 40 miliona evra za četiri godine (2025.) sa „Lakostom“. Od „Heda“ dobija opremu, rekete rađene samo za njega, i devet miliona dolara godišnje, sa „Asiksom“ je od 2018. godine, a od 2015. sarađuje sa australijskim vinskim brendom „Džejkobs krik“, za dva miliona dolara godišnje. To bi značilo da je potencijalni gubitak samo do vremen isteka ugovora za "Lakostom" oko 40 miliona dolara.
Uz Novaka je trenutno i „Pežo“ a imao je ugovor sa „Uniklom“ od osam miliona evra godišnje, kao i sa „Mercedes-Bencom“ i „Seikom“. Partneri su mu bile i kompanije poput ANZ Bank, UKG i Lemero.
Ovoliki ugovori ne čude, jer kao mera popularnosti može poslužiti i to što Novaka na Tviteru prati devet miliona ljudi, koliko ima i na Instagramu dok je na Fejsbuku okupio više od 10 miliona fanova. (24sedam.rs, Georgi Mitev Šantek, 16.1.2022)