DVE VLADE ANE BRNABIĆ Obe nastale u vremenima teške krize, ali su prioriteti drugačiji

TRI RAZLOGA zašto je ovaj sastav tima iz Nemanjine KORAK NAPRED u odnosu na onaj iz 2020.
Nova i stara vlada imaju istu premijerku i još devet ministara od kojih šest vode iste resore, ali mnogo toga je drugačije: od okolnosti u kojima su nastale, broja ministara, broja žena i nestranačkih ličnosti do prioriteta. Analitičari ocenjuju za "Blic" da je nova vlada možda malo bliže EU od prethodne, ali i da se suočava sa znatno težim izazovima.
Zanimljivo da je i prethodna vlada formirana u oktobru pre dve godine i da je nastala u svetski teškim uslovima zbog pandemije korone, ali ipak te okolnosti se ne mogu porediti sa aktuelnim jer je opšti utisak da rat u Ukrajini svet uvodi u krizu kakva se ne pamti u novijoj istoriji.
Ako se paralela između dve vlade pravi na osnovu brojki može se reći da nova vlada Ane Brnabić ima više ministarstava i nestranačkih ličnosti, ali isto tako i žena. Ako se činjenici da je po sastavu "prozapadnija" nego prethodna, da ima više stručnih ličnosti i da su manjine zastupljenije, jasno je da postoji najmanje tri razloga zašto je je ovaj sastav tima iz Nemanjine ipak korak napred u odnosu na prethodni.
Više ministara i vanstranačkih ličnosti
Naime, prethodni premijerkin kabinet broja je 21 ministarstvo i dva ministra bez portfelja dok nova tek ozvaničena vlada ima 25 resora i tri ministra bez portfelja. U prošloj vladi je bilo deset žena od 21 ministra dok u novoj ima takođe deset dama ali i četiri ministarstva više.
Kada je reč o nestranačkim ličnostima, u prethodnoj vladi to su bile samo ministarka pravde Maja Popović i ministarka za manjinska pitanja i društveni dijalog Gordana Čomić dok nova vlada broji pet vanstranačkih članova: Tanju Miščević, Dubravku Negre, Maju Popović, Mihaila Jovanovića i Marka Blagojevića.
Bez obzira na to što novu vladu čini i devet starih članova uz premijerku primetne su i druge razlike, pre svega, u vezi sa prioritetima.
Drugačiji prioriteti
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar ističe za "Blic" da za razliku od prethodnog kabineta Ane Brnabić nova vlada će se pre svega baviti pitanjima energetike i inflaciije.
- Najveći izazovi nove vlade su gas, nafta i gorivo. Nevolja je i što je ceo svet u istom problemu tako da su vladi mogućnosti prilično ograničene jer svaka država pokušava da sačuva svoju glavu. Mislim da bi ovi problemi bilo znatno rešivi da ih samo naša država ima, ovako nemamo mnogo solucija. Takođe, poseban je problem što niko ne može da predvidi kako će se rat u Ukrjaini i odvijati i kakva će biti situacija za dve nedelje, a kamoli za šest meseci - naglašava Klačar.
Kako kaže, pored toga što će nova vlada biti veći nego ikad u novijoj istoriji po prvi put će imati i veći broj predstavnika nacionalnih manjina.
- Imaćemo dva ministra iz redova Bošnjaka i jednog Hrvata. Takođe, treba reći da ćemo po prvi put imati nestranačku ličnost na čelu resora energetike. Mislim i da je nova vlada korak bliža EU od prethodne samim tim što u njoj nisu Aleksandar Vulin i Nenad Popović i zbog toga očekujem da će biti sinhronizovanija od prethodne. To će dakle biti istovremeno i vlada kontinuiteta i diskontinuiteta jer će imati više od 10 novih lica - ocenjuje Klačar.
Nova vlada više prozapadna
I politikolog Cvijetin Milivojević primećuje da postoje ozbiljne razlike između nove i stare vlade Ane Brnabić.
- Nova vlada je posledica ozbiljnih izbora koji su imali legitimitet i legalitet jer je na njima učestvovala cela opozicija. Takođe, za razliku od prethodne vlade sada SNS nema apsolutnu većinu u skupštini, parlament nije jednopartijski. Može da se kaže da je prethodna vlada bila vlada socijalne pomoći jer SNS nije morao da da ministarska mesta SPS-u, dok sada nije mogao da formira vlast bez socijalista ili manjina - naglašava Milivojević.
Kako kaže, kada se pogledaju personalna rešenja nova vlada je na prvi pogled više prozapadna nego prethodna.
- S druge strane, dve trećine poslanika su suverenisti ili protiv uvođenja sankcija Rusiji, a kada to kažem mislim i na poslanike vladajuće koalicije i na poslanike opozicije. Iako se nova vlada zaklinje da je prosrpska može se videti i da je na neki način uvažen i stav Vašingtona i Moskve pošto u Nemanjinoj 11 više nema mesta za Zoranu Mihajlović i Nebojšu Stefanovića s jedne strane, odnosno Aleksandra Vulina i Nenada Popovića s druge strane - podvlači Milivojević.
Našeg sagovornika iznenadio je izostanak iz vlade pojedinih ministara.
- Mislim da je Jadranka Joksimović zaslužila da ostane u vladi jer je žena u datim okolnostima uradila sve što je bilo u njenoj mogućnosti kada je reč o procesu evrointegracija. Interesantna su i pomerenja ministra. Recimo, Nikole Selakovića sa diplomatije na socijalni rad ili Darije Kisić Tepavčević koja je za dve godine promenila dva ministarstva, a nijedno nije iz njene primarne oblasti - ocenjuje Milivojević.
Stručna i nestranačka lica za bolji kvalitet
Razlike između nove i stare vlade apostrofirao je i advokat Božo Prelević.
-Tanja Miščević ne samo da je sjajna profesorka, nego njenim odlaskom iz tog Ministarstva za evropske integracije je napravljena jedna provalija, mi smo se tu potpuno zagušili u evrointegracijama. Zahtev evroparlamentaraca je da na čelo tog ministarstva dođe neko ko razume procese pridruživanja, što se za Jadranku Joksimović ne bi moglo reći - podvlači Prelević.
Poznati advokat ne sumnja da će Miščević oformiti tim.
- Vi sa Jadrankom Joksimović lažete narod da hoćete u evropske integracije, sa novim ministrom – Tanja Miščević neće ostati tu ako vi to radite pro forme. Mislim da je to značajno iskrenije i da je veći kapacitet sa njom - tvrdi Prelević.
Prelević je rekao da od Huseina Memića očekuje dosta i kaže da je „odlična ličnost da smanji tenzije između Srba i Bošnjaka“.
- Mislim da je dobro i što je Tomislav Žigmanov, mislim da nije loše imati nekog vrlo pristojnog čoveka koji predstavlja na neki način i hrvatsku zajednicu, dobro je zbog zbližavanja. Mislim da je to dobra poruka, ne znam šta će raditi, ne znam mnogo o gospodinu Žigmanovu - podvlači Prelević.
Kako kaže, i novo ministarstvo zdravlja donosi pozitivnu promenu jer je "Danica Grujičić 10 kopalja iznad Zlatibora Lončara".
Prema Prelevićevim rečima, „činjenica da nema Vulina u vladi jasno govori da je došao kraj sedenju na nekoliko stolica“.
- Očigledno zbog pritisaka i zbog činjenica da hoćete i dalje da sedite na 10 stolica da će Vulin verovatno biti direktor BIA ili tako nešto. Ruska lobi grupa će dobiti zadovoljenje na taj način - zaključio je Prelević i dodao da je "nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Negre preporučena iz SAD-a, ali i da je vrlo stručna".
Vlade kontinuiteta u drugačijim okolnostima
Predsednik Foruma za strateške strudije (FORST) dr Neven Cvetičanin vidi i slično i razlike između nove i stare vlade.
- Sličnost je ta da su i jedna i druga vlada vlade kontinuiteta i da su strateški i taktički na istim pozicijama. Konkretni zadatak i jedne i druge vlade su obezbeđivanje stabilnosti i mira - naglašava za "Blic" Cvetićanin.
Kako kaže, razlike se ogledaju u personalnim rešenjima i okolnostima nastanka vlade.
- U novoj vladi imamo nova lica. Biografije nekih ministara su jače, a nekih slabije u odnosu na prethodnike. Vreme u kojem je nastala nova vlada je potpuno drugačije zbog ekonomske, bezbednosne i sveopšte krize u kojem se svet nalazi - podvlači Cvetićanin. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 30.10.2022)

Provučićevska vlada

Ana Brnabić nije po treći put premijerka, već je njoj tri puta "sastavljalo Vladu", a ona je potpisivala ko će biti ministri, izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.
On je u razgovoru s Tamarom Skrozza ocenio da ova Vlada, suprotno najavama, nije ni proamerička, ni proruska, ni prosrpska, već provučićevska.
Da nije tako, po Ustavu, on ne bi smeo ni da se meša u formiranje Vlade, ukazuje Milivojević, objašnjavajući da se posao predsednika završava posle konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i pošto konstatuje ime mandatara.
Umesto toga, kako je predočio, "on bira Vladu, imenuje ministre i faktički pravi od premijerke klovna”.
Milivojević tako zaključuje da se o Vladi ne pitaju ni predsedništvo stranke, ni koalicioni partneri, već isključivo Vučić u funkciji predsednika Republike, predsednika stranke i faktičkog predsednika te Vlade.
Zato je, napominje, nevažno ko je zapravo ministar, koliko je iz Vlade ispalo i u nju ušlo američkih ili ruskih kadrova, pa i da li će trajati godinu dana, tri godine, ili pun mandat.
Kako ukazuje, jedan od kvaliteta koji Anu Brnabić kvalifikuje za posao koji obavlja, jeste i to što je iskrena u tome da neke stvari ne zna i ne razume.
Sagovornik FoNeta to ilustruje činjenicom da Brnabić u ekspozeu nije pomenula Kosovo, ali i njenim odgovorima na pitanja o politici Vlade za Kosovo.
”U vreme prošlog mandata, dva puta su je novinari pitali o tome, a ona je dva puta odgovorila isto - ja ne znam, ali znam da predsednik Republike zna šta je najbolje za Srbiju i za Kosovo”, podsetio je Milivojević.
Iako je bivša ministarka Zorana Mihajlović iznela ozbiljne optužbe na račun Vlade, on ne misli da je to kraj njene političke karijere.
Po njemu, Vučić pravi izlaznu strategiju i u okviru takozvanog srpskog bloka pristojnih ljudi koji nastaje.
Razmišlja, pri tome, o dva moguća bloka: za slučaj A, blok koji bi činio deo SNS i stranaka nacionalne desnice koje su čvrsto protiv uvođenja sankcija Rusiji, a za slučaj B opet deo SNS i deo stranaka koje su za uvođenje sankcija, protumačio je Milivojević.
”On očigledno gospođu Mihajlović vidi u tom bloku B. On je to tako i napravio, čitav sistem strukture SNS je takav bio do sada”, objašnjava Milivojević u razgovoru za FoNet. (www.fonet.rs, serijal emisija “Kvaka, 23” zvs/ts, Tamara Skrozza, 30.10.2022)

https://fonet.rs/produkcija/kvaka23/36217346/provucicevska-vlada.html

Nova Vlada Srbije - Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević

 

Dobili smo novu Vladu. U ekspozeu mandatarka Ana Brnabić istakla da će Vlada imati mnogo veće izazove nego što smo mogli da zamislimo. Svet klizi u treći svetski rat. Srbija mora da sačuva stabilnost i mir. Kako? O tome razgovaramo sa Dejanom Vukom Stankovićem i Cvijetinom Milivojevićem. (www.tanjug.rs, TV Tanjug, emisija „Dobro jutro TANJUG“, voditelji Zoran Ostojić i Milorad Komrakov, 29.10.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=jzYix802uAk

Cvijetin Milivojević o poskupljenjima i energetskoj krizi

Srbija u smislu poskupljenja nije izolovana u Evropi, a možda smo mi trenutno u boljoj situaciji kada je reč o energetskim izvorima zbog aranžmana sa Rusijom izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 24.10.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=S2F2IIeqFN8

POZADINA NOVE VLADE - Vučić je na nogama...

Politikolog Cvijetin Milivojević analizira napetu geopolitičku situaciju Vučićevu novu Vladu i ministre, kao i kakvu je obmanu pripremio po pitanju statusa Kosova i sankcija Rusiji. (Balkanska Oštrica, youtube kanal, 27.10.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=vKDoBWlcn7c

Cvijetin Milivojević o novoj Vladi Srbije: Ona je potrošna i trajaće dok neko ne odluči do kada

 

Vlada za veštačko disanje; Beograd i Srbi sa Kosova spremaju odgovor Kurtiju. Šapića kritikuju i opozicija i saborci. Zakletva pečat na novu vladu. Desnica jača na talasu ekstremizma i populizma. Ove i druge teme iz današnje štampe komentarisao je u jutarnjem programu "Probudi se" Cvijetin Milivojević, politički analitičar.
Milivojević se dotakao Ivice Dačića za kojeg misli da će dobiti moć na novoj funkciji koliko je imao i Nebojša Stefanović ali se oscrnu i na novu Vladu Srbije koju je nazvao Vladom kompromisa zao što su njom zadovoljni svi ambasadori.
– Ana Brnabić je rame uz rame sa Nikolom Pašiće koliko je na čelu Vlade a sastav parlamenta je više suverenistička priča, prioritet im je Kosovo, a ne ulazak u EU. Politiku vodi Vučć, ne Vlada ili parlament. Ova Vlada je portošna i cilj je da traje dok neko ne odluči do kada a opozicija poslednjih meseci nije dala nijednu ideju koja bi mogla da privuče nove glasače. Niko od Vučićevih saradnika nije zaseo predugo na jednom mestu a Zorana Mihajlović nije tipičan političar, pre svega je lobista  – su neke od tema koje je apostrofirao Milivojević u jutarnjem programu „Probudi se“. (www.nova.rs, TV Nova S, emisija „Probudi se“, voditeljka Nevena Madžarević, 27.10.2022)
#NovaS #probudise
Cvijetin Milivojević: Dinkić, Mali, Mihajlović, Vučić - njih veže nešto više od čiste ideologije

https://nova.rs/emisije/cvijetin-milivojevic-o-novoj-vladi-srbije-ona-je-potrosna-i-trajace-dok-neko-ne-odluci-do-kada/?utm_source=%28direct%29&utm_medium=najnovije_singlepost_sidebar

ODMJERAVANJE MIŠIĆA Vlasti i opozicija u oktobru 3 puta izveli građane na ulice Banjaluke

Nakon što je opozicija u dva navrata poslije opštih izbora izvela svoje pristalice na ulicu zbog sumnji u izbornu krađu, i vlast je prekjuče pokazala svoje „mišiće“ izvevši na ulice najvećeg grada Srpske hiljade svojih simpatizera.
Ivlast i opozicija su narod izveli na ulice Banjaluke pod istim obrazloženjem odbrana izborne volje građana Republike Srpske.
Prvi tvrde kako je izborna volja građana uzurpirana jer je „vlast pokrala glasove za predsjednika Republike Srpske“, te da pobjednik izbora nije Milorad Dodik, već Jelena Trivić.
Isti scenario, različiti igrači
Drugi, odnosno vlast, građane su izveli na ulice pod parolom „otadžbina zove“ tvrdeći da „CIK BiH, opozicija, Sarajevo i stranci žele da prekrajaju rezultate izbora za predsjednika Republike Srpske“.
Za vlast dileme nema – pobjednik izbora je Milorad Dodik, a opozicija to „želi da promijeni nasilnim putem“.
Tako su se u samo 20 dana u šetnji od parka “Mladen Stojanović” do Trgu Krajina u Banjaluci izmjenjali građani iste ove Republike, koji su hodali pod istim zastavama – Srpske i Srbije, ali u različitim političkim dresovima i predvođeni različitim političkim liderima.
I jedni i drugi na ulice Banjaluke su izašli kako bi „branili izbornu volju“. Jedni su je „branili“ od vladajuće većine iz Srpske, a drugi od „izdajničke opozicije, Sarajeva i stranaca“.
Da li su navedeni skupovi napravili još dublji jaz među građanima i da li su i jedni i drugi koji su izveli narod na ulice ostvarili svoj politički cilj?
Sve po starom
Analitičari su saglasni da su navedeni skupovi podijelili građane, ali i političare, te da ništa dobro nisu donijeli Srpskoj.
Politička analitičarka Tanja Topić upitala je zašto je „otadžbina zvala“ i od koga se Srpska branila, ako se uzme u obzir da je povod za kontrolno brojanje glasova sumnja u izbornu krađu.
Ona ističe da je jasno zašto se desilo okupljanje pristalica opozicije, koji zahtijevaju da se istraže navodi o izbornim krađama, dok se okupljanje pristalica vlasti, kako dodaje Topićeva, „po malo čemu razlikuju od ranijih okupljanja simpatizera vladajuće koalicije u Srpskoj i nije donijelo bilo kakve promjene na domaćoj političkoj sceni“.
– „Otadžbina“ se nakon preksinoćnjeg skupa nije od bilo koga “odbranila”, niti je bilo šta promijenjeno u smislu žestokih podjela između vlasti i opozicije. Na skupu smo mogli vidjeti i ljude koji su nedavno prijetili smrću pojedinim opozicionim liderima, a vidjeli smo da su oni tamo bili dobrodošli, što je jako ružna poruka – ističe Topićeva za Srpskainfo.
Tuk na utuk
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević protekle skupove vlasti i opozicije komentariše riječima „udario tuk na utuk“.
On ističe da može razumjeti prvi skup opozicije, koja je izvela svoje pristalice na ulice Banjaluke da iskažu svoje nezadovoljstvo sumnjajući u izborne rezultate.
Međutim, kako dodaje Milivojević, drugi skup nije imao smisla već je očito bio organizovan s ciljem vršenja pritiska na CIK BiH za kontrolnim brojanjem glasova.
– Očito se išlo s tim da se izvrši pritisak kako bi CIK BiH imala argument da prije saopštavanja preliminarnih konačnih rezultata, ipak, uđe u proces ponovnog brojanja. To je na kraju i urodilo plodom i CIK BiH je naredila ponovno brojanje glasova – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Stabilnost
Smatra da je drugi skup pristalica opozicije bio guranje prsta u oko vlasti Srpske.
Tog trenutka je, kako kaže Milivojević, bilo jasno da će vlast da odgovori svojim skupom i da će se potruditi da on bude masovniji i da jače odjekne.
Milivojević ističe da skupovi koje je organizovala opozicija i onaj koji je preksinoć organizovala vlast dovode u pitanje stabilnost Republike Srpske. On kaže da je Srpska bila stabilniji dio BiH sve do ovih izbora.
– Međutim, ovom vrstom izvođenja građana na ulice faktički se dovodi u pitanje ta vrsta stabilnosti – smatra Milivojević.
Dodaje da se drugim protesnim skupom pristalica opozicije na neki način ušlo u proces urušavanja institucija Srpske. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 27.10.2022)

Milivojević: Brnabić u istoriji posle Pašića, sastavljaju joj treću vladu

Mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić ušla je u istoriju jer je posle Nikole Pašića rekorder po broju „premijerovanja“, rekao je za N1 politikolog Cvijetin Milivojević i dodao „da joj sastavljaju treću vladu“.
Govoreći o ekspozeu koji Brnabić iznosi u Skupštini Srbije, Milivojević je rekao da se u njemu čuju konstatacije i referiranje na ono što su radile prethodne vlade, a da je novo to što je Brnabić kazala da će glavni prioritet nove vlade biti nova energetska politika.
Govoreći o mandatarkinoj najavi da Srbija ostaje na evropskom putu, sagovornik N1 kaže da je nebitno to što je Brnabić rekla jer „nju niko nije pitao“ i dodaje da je stara/nova premijerka u funkciji „autonomnog spikera predsednika Aleksandra Vučića“.
On je podsetio da je Brnabić u dva navrata dobila konkretno novinarsko pitanje šta je politika Srbije za Kosovo, na koje, kako kaže, nije znala odgovor već je rekla da predsednik Vučić najbolje zna šta je politika za Kosovo.
„Kako možete očekivati da je bitno što ona kaže kada se nigde nikada nije kandidovala, pa ni na izborima za predsednika mesne zajednice ili predsednika kućnog saveta“, upitao je Milivojević i dodao da je članstvo SNS ne bi predložilo i glasalo za nju za premijera.
On dodaje da se Vučić od kada je postao predsedik ponaša kao vrhovnik i da to ne smeta nikome, „a sada će nesrećna Ana Brnabić da bude kriva za ovo i za ono, iako je svima jasno da onaj koji je izabrao ovu vladu Aleksandar Vučić“.
Prema njegovoj oceni sve vlade su ograničene vremenski, pa i ova, jer predsednik odlučuje o sudbinama ministara.
„To je kao igra na vrućim stolicama. Što imate češće izbore, ti ministri neće dozvoliti sebi da ne rade ništa, ne mogu da se opuste. S druge strane to je stalno davanje nade opoziciji“, kazao je sagovornik N1. (www.rs.n1info.com, TV N1, voditeljka Tatjana  Aleksić, 25.10.2022)

https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-brnabic-u-istoriji-posle-pasica-sastavljaju-joj-trecu-vladu/

Ko pristaje da bude ruska, kineska i američka ikebana u Vladi, a čiji bi igrači mogli da budu Mali, Dinkić, Vulin i Tomislav Nikolić?

Uoči formiranja nove vlade uveliko se spekuliše da će u njoj biti onih koji su naklonjeni Rusiji, ali i onih koji su na strani Zapada, dok predstavnici SNS uporno govore da će vlada biti prosrpska.
Realnije je ipak pretpostaviti da će sastavljači vlade morati da naprave balans jer će u vladi biti SPS koji je u javnosti percipiran kao jaka ruska struja, pa se očekuju i tvrdi evropejci. U takvim okolnostima se postavlja pitanje da li je u prethodnim vladama bilo i hoće li u ovoj biti onih koji „naginju“ ka Kini i Tusrkoj, dve velike i, kako vlast kaže, partnerske zemlje.
Politikolog Cvijetin Milivojević navija za to.
– Vlade su od 2000. stvarane po kalupu zadovoljavanja interesa dva centra moći, zapadnog i ruskog. Ako je to tako i ako smo već vojno i politički neutralni, onda je logično da se u vladi, koja će svakako biti pronato i proruska, zadovolje i interesi onih od kojih imate korist. Kine koja ima veto u SB UN, što je za budući status Kosova važna stvar, plus ogromne inevesticije koje dolaze iz te zemlje. I Turske koja takođe ulaže u infrastrukturu i koja je posle poplava 2014. ulagala u ono što je najmanje isplativo, tekstilnu industriju, i to u krajeve gde nije imala neki posebni interes. Da ne govorimo o činjenici da je Turska sada važan geostrateški igrač između Zapada i Rusuje i pojavljuje se kao posrednik između te dve strane – objašnjava on.
Upitan da li to znači da do sada nije bilo ljudi u vladi koji se vezuju za te dve zemlje, odgovara da ih je možda bilo, ali da nisu bili dovoljno vidljivi.
– Sa druge strane, imali ste ljude koji su se praktično profilisali kao kadrovi Zapada ili Rusije. Bez njih se nije mogla formirati nijedna vlada. Najbolji primer vam je Zorana Mihajlović. Ne ulazim u to da li je u pravu ili ne, ali primećuje se da je za prethodnih deset godina vlasti naprednjaka ona promenila 10 resora. Što znači da je genije za sve te resore ili je je bila uslov svih uslova jedne od tih strana, u ovom slučaju američke – kaže Milivojević.
Kada je reč o onima koji bi mogli da budu „zastupnici interesa“ Kine i Turske, kaže da je Sulejman Ugljanin u jednoj vladi Aleksandra Vučića bio ministar bez porfelja, koji nije ni krio da je njegova zasluga što je Turska razvojna agencija pomogla nekim velikim projektima u Srbiji.
– Neki opet smatraju da gospodin Rasim Ljajić ima dobre odnose sa Turskom. A on se nikad nije ofirao kao ta vrsta igrača – navodi naš sagovornik.
Kao „kineskog igrača“ on najpre vidi bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, za kojeg podseća da vodi Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom, pa se pita zašto ne bi vodio ministarstvo za ekonomske odnose sa Kinom.
Milivojević ima i druge predloge, pa kaže da ako kažemo da smo vojno i politički neutralni, treba da imamo i ministra koji je jako blizak Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
– Neki kažu da je to Siniša Mali. Imam još bolju ideju. Neka to bude Dinkić koji je još bolji stručnjak, jer je, koliko sam razumeo, on otvorio te prve kontakte sa UAE – predlaže Milivojević.
A Dragomir Anđelković, politički analitičar, za Danas kaže da mi do sada u vladi nismo imali ni istinske prozapadne, niti proruske „elemente“.
– Imali smo samo proruske i prozapadne statiste. Oni rade ono što im pravi šef srpske vlade kaže, a to je Vučić u svojstvu predsednika ključne vladajuće partije. Naravno, ne znači da ministri nemaju lične geopolitičke afinitete, ali uglavnom se ne radi o ljudima takvog integriteta da ih samostalno ispoljavaju. Kada dobiju zeleni karton od Vučića, oni „hrabro“ istupaju, a kada im on pokaže žuti ili crveni, onda zaćute. Polazeći od takve realnosti, možda ćemo sada dobiti i pozerske prokineske ili proturske „elemente“, ali i oni suštinski neće biti ništa više od glumaca u Vučićevom političkom pozorištu u kojem im je zadatak da za račun svog šefa šalju raznovrsne, često i kontroverzne, poruke, relevantnim stranim centrima moći ili da stvaraju lažnu predstavu da Vučić sam ne donosi sve važne odluke – navodi Anđelković.
Kako dodaje, dobro znamo da je to slučaj, pa je jasno da oni koji ulaze u vlade koje on sastavlja, unapred krotko pristaju da u vezi sa značajnijim pitanjima budu ruska, kineska, američka, EU ili neka druga ikebana.
Dok profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić ne razume zašto bismo stali na tome da u Vladi budu samo “proruski” i “prozapadni” elementi ili pak i “prokineski” i “proturski”.
– Pa, Indija je druga zemlja po broju stanovnika na svetu, nećemo valjda njih zapostaviti? “Proindijski” element bi mogla biti Maja, (Gojković prim.aut.) njoj je svakako svejedno u kojoj je partiji i koga predstavlja, samo dok je na vlasti, a i rado se prerušava pa cenim da bi joj sari dobro stajao. Kanada je druga država po veličini na svetu, a Vulin je u nju, po sopstvenom priznanju, putovao u posetu tetki najmanje 23 puta. Više je u njoj boravio nego u Srbiji, eto nam i “prokanadskog” elementa. Ne smemo zaboraviti ni Karibe, tamo je Siniša Mali, preko svojih of šor kompanija, već stekao status uvaženog privrednika, on da bude eksponent Devičanskih i ostalih rajskih ostrva. Taman toliko ozbiljno se vodi spoljna politika po modelu Vučića i ekipe – snažno i glupo – do sledećeg bombardovanja – zaključuje Pajtić. (www.danas.rs, Lidija Valtner, Danas, 22.10.2022)

Koji su izazovi pred državom? | Cvijetin Milivojević i Darko Obradović | URANAK1

Veliki broj resora i nelogična reorganizacija glavne su primedbe opozicije na predložene Izmene i dopune Zakona o ministarstvima. Vlast tvrdi da će nova Vlada Srbije odgovoriti na sve izazove. (www.k1tv.rs, K 1 televizija, youtube kanal, emisija „Uranak“, voditeljka Jovana Joksimović, 20.10.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=IUyeI30zO8Y

„Politički manir Ćute je da solira“

Sagovornici Danasa o „podeli“ u organizaciji „Zajedno“ oko podrške vlasti da uvede sankcije
Različiti navodi dvojice kopredsednika stranke Zajedno Aleksandra Jovanovića Ćute i Nebojše Zelenovića za politikologa Cvijetina Milivojevića predstavlja dokaz da „Zajedno“ trpi različito mišljenje i ima princip tolerancije.
– Ćuta neće da ćuti u skladu sa svojim političkim imidžom. Koliko ja znam, ta koalicija stranaka i pokreta koja je izašla na izbore nije obećala sankcije Rusiji iako je nekih pojedinačnih glasova bilo, oni se sa obećanjima da će uvesti sankcije u parlament nisu uveli i nisu mandat građana za to dobili, kaže Milivojević.
Dodaje da se ni Zelenović u svom, kako kaže, odgovoru na odgovor Ćute nije „nešto ražestio“.
– Očigledno, deo koalicije imaće pravo na autonomni stav i to mi se sviđa. To i jeste poštovanje glasova građana, jer je i tokom kampanje bilo samo pojedinačnih reči o uvođenju sankcija, kaže ovaj politikolog.
Šef poslaničke grupe „Zeleno-levog bloka“ iz udruženja „Ne davimo Beograd“, koje je bilo u koaliciji „Moramo“ sa Jovanovićem i Zelenovićem, Radomir Lazović, kaže da je siguran će njihov koalicioni partneri razjasniti sve nesuglasice ili eventualna moguća tumačenja izjava u medijima.
Nerazumevanja su izvesna kada radite zajedno, a razgovor i dogovor neophodan i ne sumnjam da će se to i desiti, navodi ovaj šef poslaničke grupe.
– Ne želim da komentarišem unutrašnja dešavanja drugih organizacija i njihovih stavova. Ono što jeste bitno u ovom trenutku jeste da se Srbija usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i to očekujem od nove Vlade da uradi u što bržem roku. Izuzetno je bitno da Srbija nastavi svoj evropski put i da se što pre iskreno posveti evropskom putu, navodi za Danas poslanik Pokreta slobodnih građana Natan Albahari.
Politički manir Aleksandra Jovanovića Ćute je da solira, ocenjuje politički konsultant Dušan Lj. Milenković.
– Rekao bih da sigurno postoji neka vrsta dogovora sa Nebojšom Zelenovićem oko toga i ovo ne bih gledao kao eksces, već kao nešto što možemo očekivati da se ponovo dešava, navodi Milenković.
Moj poziv čitavoj opoziciji je da se zauzme jedinstven stav da nema podrške bilo kojoj inicijativ koja dolazi od Vučića, smatra predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović.
– Njemu sada trebaju saučesnici i niko da mu da legitimitet. I to mu ne treba dati već ga treba pustiti da se udavi u sopstvenom brlogu. Iz ličnog iskustva znam da je on politički vampir koji isisava život iz svakoga, a sada će mu glavna meta biti politički centar i tzv. građanske političke opcije jer u nacionalni spektar više ne sme da zalazi zbog zategnute međunarodne situacije, ocenjuje Parović.
Mlađan Đorđević, predsednik udruženja građana „Pokret Oslobođenje“, smatra da koalicija i kojoj su Ćuta i Zelenović je „izašla na takozvane izbore sa platformom brzog rešavanja pitanja Kosova čitaj priznanje, evrointegracija i ulaska u NATO“.
– Nisu imali hrabrosti da se u kampanji zalažu za uvođenje sankcija Rusiji. Dali su legitimitet Vučiću za izdaju, pljačku i nedemokratiju. Sada odrađuju ono što stečajni upravnik Srbije gospodin Hil traži od njih i stav gospodina Ćute da neće podržati Zelenovića i Aleksandra Vučića u uvođenju sankcija Rusiji je iznenađenje i pozitivan korak svakako, navodi Đorđević.
Dodaje da je pitanje samo šta je stvarno njegov stav o sankcijama Rusiji ili je ovo samo mala porodična svađa i borba za liderstvo u okviru prozapadne političke grupacije.
– Svakako u interesu Srbije nije uvođenje sankcija Rusiji, jer ako je neko bio žrtva sankcija i NATO bombardovanja bez odluke Saveta bezbednosti UN, onda je to naš narod, navodi predsednik ovog udruženja.
Podsetimo da se Jovanović Ćuta ogradio od izjave Zelenovića koji je naveo da bi vlast podržao u uvođenju sankcija Rusiji. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 19.10.2022)

Politika i nova Vlada Srbije: Više ministarstava, više i briga

 Šest i kusur meseci posle opštih izbora, buduća Vlada Srbije dobila je prve obrise, barem kada je reč o broju ministarstava.
Na dnevnom redu prve sednice jesenjeg redovnog zasedanja Skupštine Srbije nalazi se samo jedna tema - izmena i dopuna Zakona o ministarstvima.
Ovim promenama predviđeno je da u novoj Vladi Srbije bude 25 ministarstava, četiri više nego u dosadašnjoj vladi Ane Brnabić, koja će biti i buduća premijerka.
„Ova vlada će biti jedna od dve najbrojnije od 2000. godine" kaže Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
„Sigurno da su broj ministarstva i njihovo ustrojstvo odgovor vlasti na spoljnopolitičke i unutarpolitičke izazove", dodaje Dimitrijević.
Zvaničnici navode da će imena budućih ministara biti objavljena uskoro.
„Još koji dan sačekajte, verujem da će u subotu ili nedelju sve da se zna, i o ministrima i svim drugim ljudima", izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da se na osnovu strukture ministarstava vidi da „neće biti nezadovoljni ni Amerika, ni Rusija".
„Za mene je u simboličkom smislu, bez obzira na poziciju, ključno da li će u Vladi ostati i Aleksandar Vulin ili Zorana Mihajlović... To je poruka koja je važna", kaže Milivojević.
Vulin je u dosadašnjoj vladi bio ministar policije, a Mihajlović ministarka rudarstva i energetike i njihovi javni sukobi - poput nedavnog oko članstva u Evropskoj uniji - godinama su prilično česti.
„Rusi su zagrizli da u budućoj vladi ne bude Mihajlović, a Amerikanci da ne bude Vulin - ako ostanu oboje, onda bismo mogli da kažemo da Vučić uspeva da akumulira i balansira te pritiske", smatra Milivojević.
Opšti izbori održani su 3. aprila, kada su naprednjaci odneli ubedljivu pobedu.
Šta se menja u odnosu na prethodnu Vladu
Izmena je nekoliko, pre svega kada je reč o broju ministarstva.
Kabinet Mirka Cvetkovića iz 2008. godine sa 27 članova bio je najbrojniji posle demokratskih promena 2000. godine, kaže Dimitrijević iz Crte.
Ta Vlada, pored premijera, imala je 24 ministarstva, jednog ministra bez portfelja i jednog potpredsednika bez ministarstava i resora.
„Tu ne računamo onu prelaznu iz 2000. godine, kada je bilo 36 ministara i koministara", kaže Dimitrijević.
Reč je o vladi Demokratske opozicije Srbije (DOS), široke koalicije koja je došla na vlast posle revolucije 5. oktobra, kada je svgnut dotadašnji predsednik Slobodan Milošević.
Dimitrijević ipak dodaje da ne treba izgubiti iz vida da nije poznat konačan broj članova predstojeće vlade, jer se i dalje ne zna koliko će biti potpredsednika.
Kada je reč o ministarstvima, tu je nekoliko promena, a jedno je potpuno novo - Ministarstvo za javna ulaganja.
„Kao što je predlogom navedeno, to ministarstvo će biti zaduženo za koordinaciju i realizaciju projekata obnove i unapređenja objekata javne namene", kaže Dimitrijević.
Milivojević smatra da formiranje tog portfelja „nije ništa neobično".
„Pogotovo ako nam slede neki veliki infrastrukturni projekti, a kojih ima dosta na polju putne i železničke infrastrukture", navodi analitičar.
Razdvajanjima, dopunama i sličnim premeštanjima došlo se do još sedam različitih ministarstava u odnosu na dosadašnji raspored u Nemanjinoj ulici.
Iz portfelja prosvete, nauke i tehnologije nastaće dva - prvo je Ministarstvo prosvete, a drugo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Slično je prošlo i dosadašnje Ministarstvo kulture i informisanja, od kojeg će nastati zasebno Ministarstvo kulture, kao i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
„Nesrećno informisanje je prošlo put od nemila od nedraga - prvo je bilo zasebno ministarstvo još devedesetih godina, onda je skrajnuto kao nebitan deo Ministarstva kulture, pa se sada ponovo identifikuje kao zasebno, iako dobija još jedan deo", kaže Milivojević.
Telekomunikacije su u taj tim stigle iz dosadašnjeg Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, od kojeg su takođe nastala dva nova - Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvo turizma i omladine.
Na sličan način upravo je omladina pripojena turizmu, a do sada je bila uz sport, pa će ubuduće postojati i zasebno Ministarstvo sporta.
„Šta sve to može da znači? Sigurno da se može tumačiti kao želja vlade da određenim poljima i segmentima rada da poseban prioritet, ali o tome ćemo moći malo više da pričamo kada čujemo sastav vlade i još važnije ekspoze, gde će biti predstavljeni ciljevi Vlade u predstojećem periodu", kaže Dimitrijević.
Cvijetin Milivojević smatra da se „odmah po spisku ministarstava, njihovom fuzionisanju ili izdvajanju iz postojećih, zapravo vidi slika buduće vlade - i po strankama, po nevladinim organizacijama i poimenično".
„Jasno se vidi da je strukturu Vlade crtao neko ko se razume u funkcionisanje vlasti, odnose političkih snaga u Srbiji, odnose moći na geopolitičkom planu, unutar vladajuće koalicije, eventualne ambicije, želje i planove opozicije... To mi ne liči na Anu Brnabić".
BBC: „Na koga vam onda liči?"
Milivojević: „Pa na Aleksandra Vučića."
Koja će ministarstva imati Vlada Srbije
Ministarstvo finansija
Ministarstvo privrede
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Ministarstvo rudarstva i energetike
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
Ministarstvo pravde
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Ministarstvo odbrane
Ministarstvo spoljnih poslova
Ministarstvo za evropske integracije
Ministarstvo prosvete
Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Ministarstvo sporta
Ministarstvo kulture
Ministarstvo za brigu o selu
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Ministarstvo turizma i omladine
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija
Ministarstvo za javna ulaganja
Ko će sve u vladu?
Detalji se još ne znaju, ali su neka imena poznata.
Na primer - premijerkino, iako je ono „oročeno".
„Ana neće biti četiri godine predsednik Vlade, taj mandat će trajati kraće, doći će do promena u Vladi u 2024. godini", izjavio je nedavno Vučić.
„Ali je veoma važno da ona ostane predsednik Vlade da bismo mogli da nastavimo i užurbano radimo na rešavanju problema za jesen i zimu ove godine".
Brnabić ima 47 godina i na ovoj funkciji je bila u dva mandata od 2017, kao prva žena i prva otvoreno gej osoba na čelu Vlade Srbije.
Vučić je u obraćanju javnosti naveo da će deo tima izvršne vlasti biti i aktuelni ministar finansija Siniša Mali, kao i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
Njima su, dodao je, namenjena i mesta potpredsednika Vlade.
Pored toga, najavljeno je i da će lider socijalista Ivica Dačić biti zamenik premijera, kao i koordinator službi bezbednosti i ministar.
Kao potencijalni Dačićevi resori najčešće se pominju odbrana, policija i vojska.
Koordinator službi bezbednosti u Srbiji - koliko je važna buduća uloga Ivice Dačića
U timu Ane Brnabić viđen je i Goran Vesić, dosadašnji zamenik gradonačelnika Beograda.
„Ima i nekoliko ljudi koji su radili malo tiše, ali zavredili novo poverenje i gotovo sam siguran da će, na primer, Jadranka Joksimović i dalje biti ministarka", kaže Milivojević.
„Videćemo da li i dalje evropskih integracija ili ekologije, gde su veliki budžeti zbog pristupnih fondova Evropske unije."
Brnabić je prethodno najavila „iznenađenja u strukturi vlade i kadrovskim rešenjima", kao i da će njen budući kabinet „svakako biti Vlada za krizna vremena".
„Ono sa čim se sada suočavamo, i ono sa čime će se suočiti buduća Vlada, nismo videli od Drugog svetskog rata", navela je Brnabić, govoreći o energetskoj krizi, inflaciji i „borbi za hranu kad počne kriza".
„Ministri moraju da budu hrabri, da se ne plaše pritisaka i da imaju u vidu da smo mi tu da radimo u interesu naše zemlje, a ne da se dodvoravamo jednima ili drugima", dodala je.
Međutim, Milivojević „nije baš siguran u to".
„Vučić sigurno sluša glasove i sa jedne i druge strane, tako da je samo pitanje koje će osobe koje su po volji jednog ili drugog centra moći biti deo buduće vlade", smatra.
„U tom smislu će biti zadržan dominantan uticaj onih koji su najvažniji za budućnost Srbije i pregovora o Kosovu, a to su Vašington i Moskva."
Kako pišu Novosti, sednica Predsedništva Srpske napredne stranke, na kojoj će biti predstavljena kadrovska rešenja za ministre, trebalo bi da bude održana 23. oktobra.
To znači da bi naredne sedmice trebalo da bude održana i sednica narodne skupštine o Zakonu o vladi, kada će biti utvrđen tačan broj članova kabineta.
Oni će potom položiti zakletvu i zvanično stupiti na te funkcije.
U političkom sistemu Srbije, izvršna vlast je u rukama Vlade.
Predsednik zemlje, između ostalog, kao izraz državnog jedinstva, predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu i komanduje oružanim snagama. (www.bbc.com, BBCnews na srpskom, Slobodan Maričić, 18.10.2022)

Cvijetin Milivojević: Ako Vučić uvede sankcije Rusiji izgubićemo Kosovo!

Gost emisije „Bez ustručavanja“ je politikolog Cvijetin Milivojević, koji u emisiji govori o demokratiji, o Zoranu Đinđiću, o kosovu i o tome da je rat na Kosovu počeo i završio se agresijom NATO pakta. On kaže da bi, da je bilo malo više političke pameti, a ne ideološke ostrašćenosti Slobodana Miloševića, Srbija bila hegemon i da bi danas bila u Evropskoj Uniji. Milivojević govori o dešavanjima u Ukrajini te o politici Srbije kada je ukrajinsko-ruski sukob u pitanju, o uvođenju sankcija Rusiji i drugim sličnim temama. On govori i o unutrašnjoj političkoj sceni, o desnici i levici, ali i o odnosu prema Kosovu. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, „Bez Cenzure“ - zvanični youtube kanal, emisija „Bez ustručavanja“, voditelj Aleksandar Dikić, 17.10.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=fFj0PizSNds

Cvijetin Milivojević: Pritisci na Vučića da ukloni Dodika

Nesporno je da postoje pritisci na Aleksandra Vučića od strane zapadnih zemalja da ukloni Dodika i to je priča koja traje godinama izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević komentarišući odnose Srbije i Republike Srpske.
Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne poseduje moć za rušenje Milorada Dodika i dodao da je cilj Beograda na izborima u Bosni i Hercegovini bio pasiviziranje vodećeg političara iz Republike Srpske. Milivojević je kazao da odnosi između vlasti u Srbiji i Srpskoj nisu na zavidnom nivou već duže vreme. Šta je poremetilo odnose Srbije i Republike Srpske i kakav odnos predviđa u narednom period, pitali smo Cvijetina Milivojevića.
Milivojević je istakao da Srbija dobija veliku količinu električne energije iz Republike Srpske nakon kolapsa EPS-a i da nisu tačne tvrdnje da novac ide samo u jednom pravcu – iz Srbije u Srpsku. “Rušenje Dodika bi srušilo i uvoz struje iz Republike Srpske. Dakle, Vučić nije mogao da sruši Dodika iz više razloga, a jedan je i taj što je Dodik i formalno ruski štićenik”, zaključio je politikolog Cvijetin Milivojević. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 14.10.2022)

https://www.ktv.rs/2022/10/14/cvijetin-milivojevic-pritisci-na-vucica-da-ukloni-dodika/

Код Бране 060 Цвијетин Миливојевић: Санкције и косовско питање

Цвијетин Миливојевић (25. септембар 1965, Бијељина) српски је политиколог, новинар и консултант за односе са јавношћу. Дипломирао на Факултету политичких наука у Београду (новинарски смер). Директор агенције за односе са јавношћу „Прагма“. Аутор бројних књига о новинарству, односима са медијима. Предавач на Факултету политичких наука у Београду (односи с јавношћу) од 2002. до 2007.

Са Браном је разговарао о Милошевићевој владавини, билансу жутих режима, актуелним властима и перспективи наше земље у новом светском сукобу, у коме се, засад, од Србије очекује да уведе санкције Русији. (Podcast Kod Brane, youtube, www. catenamundi.rs, 13.10.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=W2ZxXrafp3A

https://podcast.rs/kod-brane-060-cvijetin-milivojevic-sankcije-i-kosovsko-pitanje/

I jedni i drugi čekaju čestitku od Aleksandra Vučića: Kakve su poruke poslali Dodik i opozicija iz Beograda

I dok se u Republici Srpskoj i dalje iščekuju zvanični podaci CIK BiH o tome ko je pobjednik u trci za predsjednika Srpske, i vlast i opozicija pohrlili su u Beograd kako bi održali konferenciju za medije i objasnili javnosti ko je gubitnik, a ko pobjednik izbora.
Samo dan nakon što je kandidat za predsjednika Republike Srpske, Milorad Dodik u ponedjeljak održao konferenciju za novinare u srpskoj prestonici, put Beograda uputila se i njegova protivkandidatkinja iz PDP, Jelena Trivić, koja je sa partijskim šefom i predstavnicima SDS održala konferenciju za medije na istom mjestu, gdje i lider SNSD dan ranije.
Zvanično obrazloženje i jednih i drugih bilo je da se žele obratiti javnosti u Srbiji i objasniti šta se dešava u Republici Srpskoj, nakon izbora.
Dodik je na konferenciji za medije sebe proglasio pobjednikom izbora, a dotakao se i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića za kojeg je rekao da imaju dobre odnose i da se često čuju.
Na konferenciji je iznio i neke ekonomske i statističke pokazatelje iz kojih je izvukao zaključak da je Republika Srpska stabilna. Najviše vremena je posvetio izborima u BiH i Srpskoj. Naveo je da je SNSD apsolutni pobjednik izbora, te da je razlika u glasovima između njega i Trivićeve nedostižna za nju.
Dan kasnije, iz Beograda su se oglasili i PDP i SDS, predvođeni Trivićevom. Govorili su o „brutalnoj“ krađi glasova na izborima. Iznijeli su podatak da je oko 65.000 glasova građana „ukradeno“ na izborima u korist Dodika.
– Bitno je da se čuje istina, jer je Dodik juče u Beogradu govorio drugačije stvari – naveo je lider PDP, Branislav Borenović, koji je poručio srpskoj javnosti da je Trivićeva pokradena na izborima.
Opozicionari su uvjeravali javnost u Srbiji da imaju dokaze o izbornoj krađi, snimke, pa i „batinaše koji su uticali na rezultate izbora“.
Šta je pravi razlog zbog kojeg su Dodik, a dan kasnije i Trivićeva sa kolegama iz PDP i SDS, pohrlili u Beograd da održe konferenciju za medije, i kome su se, ustvari, obraćali – javnosti u Srbiji ili Aleksandru Vučiću?
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, ističe da je dolazak opozicije u srpsku prestonicu vjerovatno bila reakcija na Dodikovo obraćanje, dan ranije.
U principu, kako dodaje on, i Dodik i opozicija su došli u Srbiju zbog Vučića, a ne zbog javnosti.
Milivojević ističe da je Dodikovo obraćanje javnosti u Beogradu bilo jedna vrsta „kucanja na vrata Vučiću“, koji od izbora u BiH ćuti i ne pruža zvaničnu podršku nikome.
– U međuvremenu, mogli su se čuti glasovi onih koji osporavaju Dodikovu pobjedu na izborima, kao i onih koji mu čestitaju na pobjedi, od Viktora Orbana do nekih opozicionih političara u Srbiji. Međutim, Vučić se još ne oglašava već, kako je rekao, čeka da CIK BiH zvanično proglasi pobjednika – ističe Milivojević za Srpskainfo.
On kaže da je, očigledno, Dodik svojim dolaskom u Beograd htio da podsjeti Vučića da je on, ipak, pobijedio na izborima, pa makar na tri nivoa, ako je ovaj četvrti za predsjednika Srpske, sporan.
– Dodik je želio da pošalje poruku Vučiću da je uprkos miješanju ljudi iz SNS u izbore u Srpskoj, on opet pobijedio i da će njih dvojica, voljeli se ili ne, morati da komuniciraju kao predstavnici Srbije i Republike Srpske – tvrdi Milivojević.
On ističe da je Dodik vjerovatno želio da podsjeti Vučića da ga je sve godine podržavao na izborima u Srbiji, te čak lično dolazio na izbore i glasao za njega i njegovu stranku.
Milivojević kaže da je opozicija, ponukana Dodikovim obraćanjem iz Beograda, odlučila da učini isto i da podsjete javnost u Srbiji da i oni postoje.
– Iz onog što je govorila Trivićeva na konferenciji za novinare u Beogradu čini mi se da je i ona na neki način dala zakletvu Vučiću u smislu da, ako bude predsjednica Srpske, neće „skrenuti s njegovog puta“ – tvrdi Milivojević.
On podsjeća da je i Trivićeva prethodnih godina davala otvorenu podršku Vučiću na izborima u Srbiji, te da je čak i dolazila u Srbiju kako bi glasala za njega i SNS.
– Čini mi se da je ona prekjuče došla u Beograd, između ostalog, i zbog toga da kaže Vučiću: „eto, nemoj da se plašis, čak i ako mene proglase za pobjednika neću skrenuti sa tvoga puta – kaže Milivojević.
On dodaje da se sada čeka koji potez će Vučić da povuče.
Direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda, Dušan Janjić, smatra da je dobro što su i Dodik i opozicija došli u Beograd da se obrate javnosti.
On vjeruje da opozicija traži od Vučića da ih tretira jednako kao i Dodika, te da je to jedan od razloga njihovog dolaska u srpsku prestonicu.
Janjić, takođe, vjeruje da je Dodik održao konferenciju za medije u Beogradu s jasnim ciljem da pošalje poruku Vučiću kako nije poražen.
– Nadam se da je motiv opozicije bio da obavijeste javnost Srbije o izbornim nepravilnostima u BiH. Konferenciju za novinare u medija centru može da održi ko hoće, samo je potrebno da plate termin. Dodik se, inače, ne pojavljuje u takvim prostorima, a sad se pojavio, što je je dokaz da mu je bilo jako bitno da dođe, oglasi se i pošalje poruke koje je poslao – ističe Janjić za Srpskainfo.
On kaže da u Srbiji živi na desetine hiljada birača iz Republike Srpske, te da s te strane nije nikakvo iznenađenje što je i Dodiku i opoziciji bitno da budu prisutni i u javnosi u Srbiji. Janjić ističe da je opozicija ostvarila veliki uspjeh jer se izborila za prebrojavanje svakoga glasa, ali i jer se izborila za to da se Vučić na kraju izjasni i saopšti da će čestitati pobjedniku tek kada CIK BiH proglasi pobjednika.
PUTIN
Na pitanje zbog čega se Vučić, za razliku od prethodnih izbora, drži po strani i ne pruža otvorenu podršku Dodiku, Janjić ističe da predsjedniku Srbije ne odgovara to što ga lider SNSD „uvlači u još dublju sukob za Zapadom“.
– To stalno isticanje Putina je postalo teret za vlast u Srbiji jer Dodik svojom politikom šteti Srbiji, ali i spriječava srpsku vlast i Vučića u politici da balansiraju i nađu nekakav izlaz iz problema u kojima se ova država našla – smatra Janjić. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 13.10.2022)

Kolumna za ponavljače: Kako pobediti Dodika?

(Ovu kolumnu prvi put sam objavio u dnevnom listu „Danas“, pre 12 godina, 14. juna 2010)

Vlast je tamo gde je Milorad Dodik.
Kao što je uvek bila tamo gde je bio Sloba, bez obzira kako mu se funkcija zvala. Zato i jeste Milošević bio osuđen da umre u Hagu, iako je za oba rata (onaj, s početka i onaj s kraja devedesetih) – imao savršen alibi. Niti je od 1991-1995. bio savezni predsednik, niti 1998-1999. srpski. Vrhovnog (manekena na mestu) komandanta Lilketa zato su zvali samo kao svedoka, dok je predsednik Srbije u vreme kosovske bitke, iz Haga izašao kao pobednik, tj. „dostojan”.
Kao što je danas, manje-više, vlast na putu da stanuje uvek tamo gde, u bilo kojem obliku, sedi Boris Tadić.
Na prvu loptu, toliko povodom vesti da će baza Saveza nezavisnih socijaldemokrata predložiti da sadašnji premijer Republike Srpske, na oktobarskim izborima, bude kandidat za predsednika tog entiteta
Prošle godine sam za jedne bosanskohercegovačke novine kazao da je Dodik na putu, da posle Franje Tuđmana, postane najveći državnik na prostoru bivše Jugoslavije na prelazu između 20. u 21. vek. Naravno, ako (što bi rekla Goca Čomić) „samerimo” njihov stvarni učinak u odnosu na maksimalistički cilj, a u kontekstu apsolutno nepovoljnih uslova na unutrašnjem planu i u okruženju.
Jedan je, dakle, startovao kao autor „Bespuća povijesne zbilje”, minimizirajući žrtve holokausta u NDH, a završio – pošto je, u međuvremenu, ispunio hiljadugodišnji hrvatski san – sa pozivnicom iz Tel Aviva da, u svojstvu predsednika nezavisne, i priznate kao demokratske, Hrvatske, poseti Izrael.
Drugi je, pritiskan sa svih strana, od Brisela preko Ankare do Vašingtona, od Sarajeva do Beograda, utvrdio Republiku Srpsku kao nesporan entitet u okviru Bosne i Hercegovine.
Opozicija u Srpskoj, valjda po obrascu političkog delanja sadašnje opozicije u Srbiji, naivno veruje da će Dodika pobediti kritikujući njegova neispunjena obećanja – neizgrađene autoputeve, nedovršene mostove, neprodate termoelektrane – kao da tako nešto odlučuje na izborima u zemljama Zapadnog Balkana. Ili, recimo, misle da će Dodika smaknuti s prestola preračunavanjem troškova izgradnje zgrade Vlade u Banja Luci, kao simbola samobitnosti srpskog entiteta? Ili, veruju da se birači dobijaju prozivanjem Dodika zašto ne organizuje taj toliko puta najavljivani referendum, ne shvatajući da je prazna pretnja referendumom samo faza u osvajanju legaliteta i legitimiteta te vrste građanskog izjašnjavanja…
Nekim svojim poznanicima iz postkaradžićevske Srpske demokratske stranke pokušao sam da objasnim kako je Dodik SDS-u, već poodavno izvukao crveni tepih, preoteo njihovu „politiku državotvornosti”, zbog čega sada – paradoksalno je, ali šta da se radi – izgleda da SDS radikalno kritikujući SNSD ustvari poništava sebe.
Jeste Dodik rođen kao autsajder koga je Milošević koristio kao piona u borbi protiv Karadžića, jeste bio i čovek, da ne kažem satelit, Biljane Plavšić, ali je (p)ostao i njen odan prijatelj, i to onda kad su je se odricali i njeni ratni i poratni drugovi. Ukratko, evoluirao je i – postao prvi pravi državnik u RS, prvi njen lider s autoritetom, a, vrlo verovatno, i najjača politička figura u BiH, možda i zato što jedino Srbe, u ovom trenutku, u BiH predvodi neko ko tamošnje narode nije vodio kroz ratno kolo.
Uzmimo, na primer, „nacionalizam” Milorada Dodika. To nije klasični, već državnički, pragmatični nacionalizam: on ga koristi tačno onoliko koliko mu je potreban.
I dok širi ljubav sa zvaničnom Srbijom, na velika zvona organizujući sastanke dveju vlada po Sporazumu o specijalnim vezama Srbije i Srpske, Dodik za oktobar najavljuje i svojevrsno izborno partnerstvo sa najjačom strankom BH Hrvata, HDZ-om Dragana Čovića; u Banjaluku je „priveo” čak i novog predsednika Hrvatske Josipovića; u korektnim je odnosima i sa Sulejmanom Tihićem, prvim čovekom bošnjačke SDA. I dalje ne odriče mogućnost ulaska BiH u NATO, ali je naftnu industriju, za svaki slučaj, prodao Rusima, Moskva je obećala i krak „Južnog toka” ka Srpskoj, a Rusija je, ne treba da se zaboravi, punopravni član Saveta za implementaciju mira u BiH, vrhovnog bosanskog arbitra.
Tadić ga ljubi i pritiska, Jeremić mu u potaji „zavrće ruku”, ali, tražeći pozitivne signale iz Beograda, Dodik se ne libi da jedno nedavno Koštuničino privatno putovanje u Banja Luku, za zlu ne trebalo, iskoristi za nametljivo gostoprimstvo.
Dodikova najavljena kandidatura staviće zato opoziciju i njenog kandidata, mladog Ognjena Tadića, pred veliki problem, sličan onome u kome se nalazi tzv. nacionalna opozicija u Srbiji. Jer, kritikujući, radikalno i po svaku cenu, sve poteze vlasti, i ovdašnja i prekodrinska opozicija prečesto biračima izgledaju državno neodgovorno i društveno nekonstruktivno. (cvijetinmilivojević.blogspot.com, prepisano 12.10.2022)

Milivojević: Uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova

 "Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: 'Kosovo je srce Srbije', ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima... Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", izjavio je u “Novom danu” politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Govoreći o odugovlačenju prilikom formiranja Vlade Srbije, on je podsetio na jedno od obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se povući sa mesta predsednika stranke nakon izbora nove Vlade Srbije.
„Ako se Vlada formira do 1. novembra, drugi deo njegovog obećanja bi tebao da bude izvršen. Rekao je: ‘Kada formiramo Vladu, ide Izborna skupština SNS-a, i ja konačno odlazim odlazim sa mesta predsednika’. I ja verujem u to“, rekao je uz osmeh Milivojević.
Dodaje da je primetno da ni javnost ni opozicija ne požuruje Vučića da formira Vladu Srbije. Ne isključuju da će se tokom proleća sledeće godine raspisati vanredni parlamentarni izbori.
Govoreći o ratu u Ukrajini, kaže da on deluje i na unutrašnje političke prilike u našoj zemlji, kao i na spoljnu politiku naše države.
„Mnogo šta se ogoljuje. Rusija je izvršila agresiju na nezavisnu Ukrajinu, kao što je 27  NATO zemalja izvršilo agresiju na Srbiju. Prvo je anektirala Krim, pa ove četiri oblasti, a SAD i grupa zemalja NATO-a su otele Kosovo. Nisu se Albanci otcepili. Tamo je de fakto ušao okupator, NATO okupator, odvojio Kosovo od Srbije i rekao: ‘To više nije Srbija'“, rekao je on.
Podsetio je i da se, isto kao i prilikom bombardovanja 1999. godine, gađaju dalekovodi, da veliki regioni ostaju bez struje i da se obe strane međusobno optužuju za terorizam.
„Stvari se pomeraju na frontu, i potpuno se licimerje razobličuje. I u toj igri, sa stanovišta Srbije, Srbija dobija neke nove mogućnosti. Ovog puta može da ukazuje na svom primeru. To više nije ‘sui generis’, ono što su Amerikanci rekli: ‘Kosovo je sui generis’, sve što važi u međunarodnom pravu, tu ne važi, jer mi kažemo – ‘sui generis’. Jel to pravo? Pa, nije pravo“, kazao je Milivojević.
Govoreći o non pejperu za rešavanje problema Kosova koji su podneli Francuska i Nemačka, rekao je da se od naše zemlje „očekuje da odseče sebi nogu“.
„Kosovo vredi stotine i stotine milijardi evra“
„U onom non pejperu ima nešto novo. Uz sve ono, stoji i da se od Srbije očekuje da odseče sebi nogu, dakle, da se odrekne 17 odsto teritorije. A podsećam, nijedna zemlja Evropske unije se nije odrekla ni metra svoje teritorije, Hrvati su odbranili nekoliko kilometra kvadratnih vazduha oko Pirana. Ali, prvi put je iz EU, stigla, od dvojice najjačih lidera, i neka ponuda, da ćemo dobiti ubrzane integracije. To je nešto novo, i to do sada nismo čuli. Ima to veze sa ovim što se dešava u Ukrajini“, kaže Milivojević.
On je naveo da mediji u našoj zemlji najčešće pominju ponovno uvođenje viza za putovanje građana van zemlje, kao i odlazak nemačkih investitora iz Srbije.
Na pitanje zašto dovodi u vezu uvođenje sankcija i odricanje od teritorije, odgovara: „Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: ‘Kosovo je srce Srbije’, ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima itd. Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra“, istakao je on.
Govoreći o nemačkim investicijama, on je podsetio da su oni došli u Srbiju jer „u Nemačkoj niko ne bi radio za te pare“. Takođe, naveo je i da se radi pre svega o fabrikama u kojima se „razmotavaju kablovi“, uz navođenje da postoji nekoliko „časnih izuzetaka“.
„I došli su iz drugog razloga, jer je Srbija poslednja oaza u Evropi koja uz to nudi i državne subvenciije za te firme koje dođu ovde. Zar verujete da će razmotavači kablova izaći iz Srbije da bi kaznuili Srbiju? I šta bi ta kazna bila u odnosu na to da izgubimo Kosovo“, zapitao je gost N1.
On je komentarišući izjavu opozicionog lidera Dragana Đilasa da se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji i za nepriznavanje Kosova u UN, rekao: „Nema očuvanja Kosova u Srbiji, bez ruskog glasa u Savetu  bezbednosti“.
Milivojević smatra da uvođenje sankcija Rusiji, „ne bi bilo prosto uvođenje sankcija“.
„Uvođenjem sankcija stajete na drugu stranu rata. Ako je Srbija vojno neutralna, ona ne sme da strane ni na stranu Rusa, ni na stranu NATO-a. Uvođenje sankcija je direktno ulaženje u rat, jer je NATO takođe u ratu u Ukrajini. Dakle, mi se svrstavamo direktno na jednu stranu… Osamdeset i nešto posto građana Srbije je protiv uvođenja sankcija Rusiji, jer znaju da uvođenjem sankcija ostajemo bez Kosova. Više od 80 odsto građana je protiv ulaska u Evropsku uniju, ako je uslov za to odustajanje od Kosova. A ako nije, dve trećine su za ulazak u Evropsku uniju“, podvukao je Milivojević.
Naglasio je da zbog izuzetno skromnih nadležnosti koje su predviđene Ustavom, „Aeksandar Vučić ne može da donosi krucijalne odluke u vezi sa Kosovom“. O tome, dodaje, može da na predlog Vlade Srbije raspravlja parlament.
„Pa pošto je reč o identitetskom pitanju, dokle je Srbija, to ide na referendum. O tome samo građani mogu da donesu odluku“, podvlači sagovornik N1.
Ukazuje i da bi odluka o Kosovu imala dalekosežne posledice.
„To nije pitanje da li ćemo potpisati sporazum sa Rusima ili Amerikancija o saradnji, nego je reč – dokle je Srbija? Takve odluke ne može da donese Vučić. I on nema pravo. Zato i kažem da bi to bio pokušaj državnog udara. Reč je o tome da neko pokušava da preumi ne običnu političku volju građana, nego ono što je identitet države Srbije. A identitet države Srbije je sledeći: ‘Srbija od Horgoša do Dragaša. Tako piše u Ustavu, i na toj platformi su svi pobeđivali na izborima od devedesete“, rekao je Milivojević.
Na pitanje da li bi se odnos promenio ukoliko bi Evropska unija ponudala finansijsku pomoć u zamenu na priznanje Kosova, on odgovara kontrapitanjem: „Da li  je to više para nego što imamo ako Kosovo ostane u Srbiji“?
„Znamo jako dobro koliko vrede materijalna bogatstva na Kosovu.  A koliko vredi golub na grani, mi to ne znamo“, kazao je Milivojević i dodaje da „ako Vučić ima malo kuraži, on neće taj papir (non pejper koje su ponudile Nemačka i Francuska) ni da gleda“.
Poručuje da „budućnost Ukrajine i Kosova ne zavise ni od Šolca ni od Makrona, ni od Britanaca, nego zavisi isključivo i jedino od Vašingtona i od Moskve“.
„Ako se želi Srbija zaista u Evropskoj uniji, ako se želi Srbija na strani Zapada, makar i simbolično, onda se Srbiji moraju ponuditi uslovi koji liče na kompromis. Kompromis treba da pobedi nečiju ubeđenost da je pobedio i realnost da je nešto izgubio“, zaključio je Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisija “Novi dan”, 11.10.2022)

https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-uvodjenje-sankcija-rusiji-znaci-gubitak-kosova/

 

Život u ringu: Kosovo - između mitova i manipulacija

 

Šta je nama danas Kosovo, pitanje je na koje odgovori idu od - “temelj na kome stojimo” do “teg koga treba da se rešimo”. Da li Kosovo doživljavamo kao deo teritorije izgubljene u ratu ili kao deo zemlje odakle smo potekli? Kako se snalazimo u stalnim tenzijama, upozorenjima, dramskim zapletima, različitim tumačenjima istih pojmova, neke su od tema emisije „Život u ringu”.
Na pitanje kako na naše emocije utiču rečenice kao što su "Kosovo je najskuplja srpska reč", "Kosovo je srce Srbije" i  razmišljamo li o suštinskom ili simboličnom značenju tih reči, psihoterapeutkinja, dr Nevena Čalovska Hercog odgovara: „Mislim da uzimamo simbolička značenja zdravo za gotovo bez razmišljanja o tome, i nekako takav redukovani, pojednostavljen način mišljenja, ustvari gura u jednu krutu pozicioniranost kao element konflikta koji se neguje, traje i komplikuje”.
Ona objašnjava da u teškim situacijama, kao što je trenutna, civilizacije imaju tendenciju da se polarizuju. „U toj polarizaciji, opterećeni strahovima, uplašeni ljudi se redukuju na ono što mogu da razumeju. To je najčešće nešto što je simbolično i o čemu ne razmišljaju i samo se emocionalno vežu i spremni su da se ponašaju bez razmišljanja, da budu nekritični. To je teren za teorije zavere, to je teren za raznorazne kampanje koje su destruktivne, i mi smo svedoci toga svuda u svetu, a nažalost čini mi se da to živimo ove dve decenije", reči su gošće emisije  „Život u ringu”. Detaljnije je objasnila i da mitovi jesu neophodni za negovanje identiteta i pormociju određenih vrednosti, ali je i istakla “da smo mi danas taoci kosovske mitologije".
Kosovo - srpski Jerusalim ili albanski Pijemont?
Govoreći o simbolici Kosova, politikolog Cvijetin Milivojević je podvukao pitanje koje postavlja i u svojoj knjizi: „Da li je Kosovo srpski Jerusalim, i otuda danas čujete ono "dogodine u Prizrenu" (po uzoru na "dogodine u Jerusalimu") ili je ono zapravo albanski Pijemont?" Detaljnije je govorio o ovim poređenjima podsećajući na NATO bombardovanje '99. godine, kao i na brojne detalje o kojima se ne govori često u javnosti. On je dao svoje viđenje tih događanja. „Suma sumarum, mi danas imamo situaciju u kojoj zapadni deo međunarodne zajednice pre svega, '99. godine konstatuje stanje da su pobedili u ratu sa Srbijom, proteruje faktički sve ono što su simboli srpske države na Kosovu, ekspresno priznaje Kosovo kao nezavisnu državu", te je detaljno poredio ta dešavanja sa svim današnjim u Ukrajini.
Milivojević osim simbolike Kosova, ukazuje na po njemu najvažniji problem, a to je pitanje imovine koja na Kosovu ni posle 10 godina još uvek nije tema pregovora. „Danas nemate zaštićenu imovinu Srba, Albanaca i drugih građana koji žive na Kosovu i Metohiji, i to izgleda ne zanima one koji arbitriraju pregovorima u Briselu, između Prištine i Beograda", rekao je Milivojević.
Kako izgleda 16. mart 2004. na Kosovu i dokle traje?
Kako bi nam približili realan život Srba na Kosovu, za Život u ringu govorila su i dvojica ljudi koji tamo žive, jedan na severu Kosova, a drugi južno od Ibra. Isak Vorgučić i Milija Biševac ispričali su šta je njima doneo Briselski sporazum i etape u kojima se sprovodi.
„Moja matična država jeste Republika Srbija i to je de facto.To što je nas naša država uvela u to da smo bili primorani da izvadimo kosovska dokumenta jer nam je bez toga sve bilo onemogućeno i nažalost time smo  došli do toga da sad nama ljudi u Srbiji kažu - vi ste priznali Kosovo, i to jeste veliki problem. Naša država jeste Republika Srbija i tako će ostati”, insistira Milija Biševac iz Zubinog Potoka. 
„Mi na Kosovu sve vreme nakon 2004. godine živimo 16. mart. Dakle, tada je iskustvo pokazalo da jedan dan koji je bio sasvim normalan, jedan period koji je bio, koji je delovao kao da je nešto krenulo nabolje, da se smirilo, sledećeg dana jedna lažna vest i sve je gorelo na Kosovu. Dakle, može da se kaže kao eto nešto je stabilnije, mirnije, ali nikad se ne zna šta može sledeći dan da donese”, rekao je Isak Vorgučić, koji živi u Gračanici. Oba sagovornika saglasni su da najveći nedostatak proizvoda iz Srbije osećaju kada je reč o lekovima. Ispričali su i šta za njih znače promene registarskih tablica na automobilima i koliko im to stvara probleme. Biševac priznaje da je u poslednje vreme strah stalno prisutan, posebno od kako je pojačano prisustvo snaga KFOR-a i Rosu specijalaca. „Kroz medije možemo svakodnevno da čujemo da se sprema rat, ljudi su veoma zabrinuti i mnogo se plaše za svoju budućnost jer svakodnevno u okruženju vidimo naoružane ljude", rekao je Biševac.
Sagovornici „Života u ringu” sa Kosova govorili su o tome šta šta im je doneo Briselski sporazum.  „Nema tu naročito nekih promena. Do mnogo promena koje su dijalogom dogovorene nije došlo i nažalost ne vidim poboljšanje za građane u tom dijalogu. Bilo bi dobro kada bi u svakodnevnom životu bar neke promena osetili ali trenutno to je vrlo malo", kaže Vorgučić.
Ipak, Biševac kaže da je samo potpisivanje Briselskog sporazuma mnogo uticalo na ljude, kako na severu tako i na jugu Kosova i Metohije. „Ukinute su mnoge institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, počevši od policije, preko suda, zatim socijalnih službi i ostalog. To je znatno uticalo na ljude na Kosovu i Metohiji. Danas, posle potpisivanja sporazuma o telekomunikacijama mi smo prinuđeni da račune plaćamo u evrima, takođe imamo probleme u vezi sa slobodom kretanja, jer Priština svojim jednostavnim odlukama ne priznaje srpska dokumenta koja smo do nedavno koristili", istakao je Biševac.
Gosti „Života u ringu" Nevena Čalovska Hercog i Cvijetin Milivojević su konstatovali da neizvesnost života Srba na Kosovu ostavlja velike posledice na njih, ali utiče i na sve građane, bez obzira da li se radi o emocijama ili o relanoj poziciji Srbije koja je zarobljena u kosovskom čvoru, u kojem se insistira samo na konačnim rešenjima i različitim tumačenjima pojma kompromis. (www.insajder.net, Insajder TV, voditelj Tamara Pupovac, 7.10.2022)

https://insajder.net/teme/zivot-u-ringu-kosovo-izmedu-mitova-i-manipulacija

Радио-телевизија Републике Српске, емисија „Печат“, 6.10.2022.

Тема: Избори у БиХ; изјаве Цвијетина Миливојевића, од 09.00 – 10.00 сек и од  11.50 – 12.20 сек
(www.rtrs.tv, РТРС, Бањалука, 6.10.2022)

Cvijetin Milivojević: Vučić nema moć da sruši Dodika

 Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne poseduje moć za rušenje Milorada Dodika, ali da je cilj Beograda na izborima u Bosni i Hercegovini (BiH) bio pasiviziranje vodećeg političara iz Republike Srpske (RS).
Milivojević je agenciji Beta kazao da odnosi izmedju vlasti u Srbiji i Srpskoj nisu na zavidnom nivou već duže vreme.
"Vučić je, kao i na svim prethodnim izborima u BiH i RS od 2012. godina, radio na obe strane. Na izborima održanim 2014. godine, Vučićevi propagandni savetnici su bili kreatori kampanje stranke Milorada Dodika i kampanje najaće opozicione partije Srpske demokratske stranke (SDS). Medjutim, na upravo održanim izborima je otišao korak dalje u podršci Dodikovim političkim oponentima u RS", ocenio je Milivojević.
Po njegovim rečima, Vučić je obećao Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) da će u zamenu za nepritiskanje za neuvodjenje sankcija Rusiji pasivizirati Dodika.
"Vučićev cilj je bio da se Dodiku izmakne jedna fotelja, ali rezultati izbora su pokazali da je to u ovom trenutku nemoguća misija. U dogovoru sa SAD, Vučić je pokušao da onemogući Dodika da postane predsednik RS, a da na čelo entiteta dodje Jelena Trivić iz opozicione Partije demokratskog progresa (PDP), kao i da za formiranje vlade RS Dodik zatraži pomoć opozicije. Medjutim, Dodik i SNSD su i pored opstrukcija iz Beograda ostvarili ubedljive pobede na svim nivoima", kazao je politikolog.
Milivojević je dodao da Dodiku nisu odmogli ni Vučićevi "operativci" i "SNS logistika" u RS, poput sina bivšeg ministra, a sadašnjeg biznismena Momčila Mandića.
"Dodik je imao dojavu da će SNS logistika raditi protiv njega i u tome ih je sprečio čak i privodjenjem pojedinih SNS operativaca", rekao je.
Ocenio je da je Dodik shvatio da mu Vučić ne može biti garant za vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj predvidjenih Dejtonskim sporazumom.
"Vučić se čak u više navrata isticao u zaštiti daljeg derogiranja onog što su nadležnosti entiteta prema Dejtonskom sporazumu", naglasio je Milivojević.
Dodao je da je do mimoilaženja izmedju Dodika i Vučića došlo i kada se pre dve godine predsednik Srbije nije dovoljno založio da se ne ukine policija entiteta.
"Od tog trenutka, Dodik je počeo da traži garanta za opstanak Republike Srpske u Rusiji. Bliskost izmedju Dodika i predsednika Rusije Vladimira Putina je značajno oborila Vučićevu poziciju koji se hvalio da je nogama otvarao vrata u Kremlju. Dva ovogodišnja susreta Dodika i Putina, Vučić je doživeo kao zabadanje prsta u oko", ocenio je politikolog.
Naveo je i da predsednik Srbije ima stalnu komunikaciju s visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom čiju legitimnost Republika Srpska i vodjstvo HDZ-a osporavaju jer nije izabran na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Na pitanje Bete da li će nakon izbora Milorad Dodik ipak biti pasiviziran, Milivojević je rekao da Vučić nije uspeo ni da "načne" budućeg predsednika RS.
"Koliki je bes kod predsednika Vučića zbog ogromne podrške koju su Dodik i SNSD dobili na izborima, govori i činjenica da im niko od predstavnika vlasti u Srbiji nije čestitao na izbornoj pobedi. Čak i u režimskim medijima, koji su do juče dizali Dodika u zvezde, danas je Dodik zabranjena reč. Takodje i desno orijentisana opozicija ne sme da čestita Dodiku na pobedi. Do sada su čestitke uputili samo Miloš Jovanović (Novi DSS) i Milan Stamatović (Zdrava Srbija)", kazao je politikolog.
Milivojević je istakao da Srbija dobija veliku količinu električne energije iz Republike Srpske nakon kolapsa EPS-a i da nisu tačne tvrdnje da novac ide samo u jednom pravcu – iz Srbije u Srpsku.
"Rušenje Dodika bi srušilo i uvoz struje iz Republike Srpske. Dakle, Vučić nije mogao da sruši Dodika iz više razloga, a jedan je i taj što je Dodik i formalno ruski štićenik", zaključio je politikolog Cvijetin Milivojević. (www.beta.rs, 6.10.2022)

Аналитичари: Уколико притисци на Србију постану неиздрживи најбоље би било поново ићи на изборе

 

Нови Сад - Зашто још увек није формирана влада Србије и хоће ли се буквално чекати последњи дан, а рок истиче 2. новембра? Шта је главни разлог одуговлачења или куповине времена? Да ли је проблем избор људи који би требало да се носе са великим изазовима социјално - економске, политичке и безбедносне природе? Приликом саопштавања имена мандатара, председник Вучић је рекао да ће морати да дође до укрупњавања политичке сцене? Какви су то сигнали? Ко су одговорни, а ко неодговорни који би "уништили земљу у року од 5 минута"? Како сачувати национално и државно? Да ли је одговор у најави формирања државотворног покрета названог "Српски блок"? Да ли је то пут ка коначном постизању компромиса по питању Косова и Метохије, или само нови механизам за политичко јачање, и чије? Хоће ли ове зиме једино бити вруће на политичкој сцени Србије?
Гости емисије Сигнали" на Радио-телевизији Војводине били су:
уредник у листу "Политика" Бојан Билбија
политиколог Цвијетин Миливојевић
програмски директор "Демостата" Зоран Пановић
Билбија је рекао да су политике које су данас заступљене у Скупштини Србије формулисане доста пре сукоба у Украјини, те да су кампање и пароле подешаване око неких сасвим других тема него што су оне актуелне данас. Он додаје да су након почетка рата у ходу мењани слогани, да се кампања замутила јер се све окренуло наглавачке.
"Важна је економија, али нове теме као што је економски слом који прети целој Европи, са рачунима за енергију који су 5-10 пута већи, потпуно преузимају примат. Наши грађани нису били питани о санкцијама, енергетској стабилности и многим другим стварима", објашњава он.
Билбија сматра да, уколико би притисци били толико згуснути, да је ситуација на живот или смрт, би много поштеније било изаћи са политичким програмима поново пред грађане.
"Уколико би се кључне суштинске одлуке ломиле преко колена, уколико би неке партијске елите доносиле одлуке о дугорочној судбини нације, то не би био добар пут. То би била атомска бомба бачена у друштво, то би довело до дестабилизације. И досадашња техничка влада и нова влада која тек треба да се формира, верујем да имају за сада одговоре на све те притиске. Уколико би се то додатно згуснуло, онда би најпоштенији били избори. И тада би тај Вучићев најављени Српски блок био начин да преживимо, да се окупимо, да не доживимо експлозију. Да то буде у функцији стабилности Србије", закључује он.
Пановић каже да су и догађаји око Прајда и литије били последица рата у Украјини.
"Када је у питању формирање Српског блока, треба разликовати шта је партија, шта коалиција, шта покрет, а шта фронт. Да ли ће Српски блок бити нова партија, да ли коалиција? Ја мислим да ће бити једна врста пацификације деснице, јер Вучић мора политички ићи ка центру", сматра он.
Пановић додаје да је могуће да ће неке партије давати подршку новој Влади Србије за неке неуралгичне потезе, да ће се то правдати као заступање српског националног интереса, те да би добар део СНС-а нашао оправдање да мора да се ураде неке непопуларне ствари, "јер је Србија на првом месту".
Миливојевић сматра да Вучић води добру дипломатију, по принципу провлачења "кроз иглене уши" и да некаква прича о уједињавању "деснице не пије воду".
"Двери, Заветници, ДСС и Народна странка су се ујединили искључиво око питања Косова и Метохије, а то није тема идеолошког типа, нису то сукоб јакобинци-жирондинци, није то сукоб Литије-Прајд. Питање Косова и Метохије је грађанско-патриотска тема, то је питање "докле је Србија". То није скуп деснице који хоће да узме нешто Вучићу", каже он.
Миливојевић објашњава да је Вучић у Скупштини Србије тражио ретроактивну подршку за извештај о Косову и Метохији, а да је нејасно одакле му уопште мандат за повлачење српских институција са севера КиМ.
"То је било накнадно тражење алибија за све што је дато са наше стране, а што Албанци нису испунили. И шта је опозиција требало да подржи то? Што се тиче Српског блока и окупљања пристојне Србије, па највише непристојних људи је из СНС. Они су у Скупштини вређали људе који су из јавног живота и који нису били ту. Хоће ли и они да уђу у тај блок", пита се он.
Миливојевић каже да, према Уставу, председник државе не може бити истовремено и лидер странке, те да је Вучић најавио повлачење са чела СНС до формирања нове Владе.
"Ја му верујем. Он се повлачи, а СНС је Вучић јер је тај човек добио много више гласова него сама странка. СНС после тога не остаје надстранка, него само једна од странака. Тако да излазак Вучића има партијске разлоге", објашњава он.
Билбија каже да нема места дизању панике око формирања нове владе, јер и ова стара ради, а свакако је била са скраћеним мандатом од две године
"Са друге стране, ово нису нормална времена, неке владе падају чак и одмах по формирању. По Европи је до сада пало пет или седам влада, а падају и у нашем окружењу. Енергенти, раст цена, питање Косова и Метохије, то су важне ствари. Виктор Орбан је увео ванредно стање. Мислим да само новинари чекају нову владу, а да грађани баш и нису заинтересовани", сматра он.
Миливојевић каже да, као прво ни опозиција не пожурује формирање владе, да сада имамо рат у Европи и да је боље сачекати.
"Друго, то да су неке странке профитирале на Русији и да би могле да буду заобиђене, а да СНС влада са мањинама, то не може да успе. Треће, премијерка се коначно бави владањем, много је активнија сада када је у техничком мандату, него док је била у редовном мандату.
Миливојевић додаје да видимо и да део опозиције не пожурује формирање владе, него се нуди као неко ко би могао да припомогне новој влади.
"Четврто, све док се влада не формира, то Вучићу отвара могућност за расписивање нових избора. Пето, кашњење у формирању владе је жеља председника Вучића да одлучује о свему што се тиче стратешког пута Србије, а нема могућности да нешто одлучи. Неиздрживо је да стварамо фронт да подржимо Вучића да уводи санкције Русији. Власт чини да су могућа два блока – за увођење и против увођења санкција", истиче он.
Пановић каже да нема дилеме ко је највећа партија и да се већина у Скупштини Србије зна, али сматра да би СНС требала да направи мањинску владу и да преузме одговорност у пуном капацитету, јер имају најјачег политичара у држави.
"Битно је и кадровско питање, јер имате симболички битне и симболички небитне политичаре. Да видимо да ли ће Александар Вулин, Небојша Стефановић, Зорана Михајловић или Ненад Поповић бити министри", каже он.
Пановић подсећа да је Вучић рекао да 80 одсто грађана навија за Русију, а да само 10 одсто навија за Србију, што значи, закључује он, да Вучић има реалну подршку само 10 одсто грађана, који се залажу за неко "српско становиште".
"Нова влада ће врло вероватно бити провизоријум, јер ће брзо доћи избори. Ако буду београдски избори раније, сигуран сам да неће бити сами", сматра он.
Миливојевић каже да он, да је на месту Брнабићеве или Вучића, не би кукао због тога што мора да уведе санкције Русији, јер њих нико не тера да буду власт.
"Логично је да примате прве ударе и да их смањујете да грађани не то осете. Вучићу је кукање политички стил - мало плашите грађане, кажете да ће бити горе него 1941. Друго, кажете да је 80 одсто грађана против санкција и да ни још оних 20 одсто који су за, да сви они нису просрпски? Да ли би Косово било део Србије без руске подршке, да ли би опстала Република Српска без Руса. Па, не би. Без Русије 17 одсто наше територије не би било у Србији и не би било Републике Српске. Ту нема неке луде љубави према Русији", каже он.
Пановић одговара да је јавно мњење флуидна ствар и да је број грађана који је за ЕУ пао и да иде испод 20 одсто ако знамо шта треба да урадимо да би били чланица ЕУ.
"Шта ће бити српски блок? Шта је то пристојна Србија? То није политичка категорија. Вучић је 2019. после шпијунске афере рекао рекао никада више 1948, то је поезија за руске уши. Не верујем да ће увести санкције. Ако се то деси, да ли би то био "нови 27. март" и да ли сада Путин рекао да су "Срби пронашли своју душу"? Десница јача, питање је да ли Вучић има монопол над њом. Мислим да нема, али мислим да има контролни пакет. Део десне опозиције је предухитрио Вучића око формирања Српског блока, фалио је још корак до уједињења и да прогласе једну партију. Ишли би и до 20 одсто, на челу са Матијом Бећковићем и Милошем Ковићем", каже он. (www.rtv.rs, Телевизија Србије, емисија „Сигнали“, водитељка Александра Поповић, 5.10.2022)

https://media.rtv.rs/sr_ci/signali/77423