Cvijetin Milivojević: Peta frekvencija šargarepa za opoziciju

(TV Nova S, “Pokreni se”, voditeljka Ana Mihajlovski, 31.7.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=1qk-MRG2CPQ

HAOS U NAJAVI Ako CIK počne da kažnjava, BiH prijeti "neviđena kriza"

 Odluka Kristijana Šmita da nametne izmjene Izbornog zakona BiH, kojima su Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) data mnogo šira ovlaštenja oko kažnjavanja političara i stranaka, mogla bi da BiH uvede u najopasniju krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
To za Srpskainfo tvrdi politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević. On, između ostalog, ističe da bi “preslobodno tumačenje” dobijenih ovlaštenja od strane Šmita, CIK moglo da dovede u poziciju sličnu onoj koju ima Ustavni sud BiH.
– Činjenica je da ovim izmjenama Izbornog zakona, koje Šmit naziva tehničkim, CIK postaje neka vrsta “nadtijela”, nešto slično kao i nesrećni Ustavni sud BiH, odnosno neka vrsta institucije iznad svih zakona. To je, kako izgleda, zamišljeno da bude neka vrsta pomoćnog organa visokog predstavnika, koji je opet, sa svoje strane, iznad svih zakona u BiH. To je jedan kalambur – smatra Milivojević.
Inače, da će vladajuće političke stranke Srba i Hrvata u BiH teško prihvatiti nametnute izmjene Izbornog zakona potvrđuju oštre reakcije čelnika tih partija, koje se ne stišavaju otkako je Šmit donio navedenu odluku.
Inkvizicija
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, između ostalog, rekao je da je očigledno da Kristijan Šmit ispunjava želje sarajevskih stranaka i opozicije u Republici Srpskoj i da ono što je nametnuto, kako tvrdi, nema nigdje na svijetu.
Za nametnute takozvane tehničke izmjene Izbornog zakona, koji bi trebalo da spriječe govor mržnje, sve vidove neprimjerenog ponašanja u kampanji, kao i zloupotrebu javnih resursa, Dodik smatra da je Centralnoj izbornoj komisiji sada data “inkvizicijska uloga”.
– Ako američki predsjednik ide u kampanju za drugi mandat, onda on koristi sve resurse, najviše iz bezbjednosnih razloga – istakao je Dodik, vjerovatno aludirajući na vlastitu upotrebu službenih vozila i helikoptera u predizbornoj kampanji SNSD u Srpskoj.
Predsjedništo Hrvatskog narodnog sabora nedavno je, takođe, najoštrije osudilo Šmitove intervencije u Izbornom zakonu, navodeći da je ovim izmjenama “trenutni nelegalni sastav CIK dobio izuzetno velika ovlaštenja”, što, kako tvrde, omogućava zloupotrebe i donošenje politički motivisanih odluka.
Nadinstitucija
Komentarišući reakcije čelnika SNSD i HNS, Cvijetin Milivojević smatra da bi BiH zaista ušla u “nezapamćenu političku krizu” ukoliko bi CIK, hipotetički, našao razlog da Milorada Dodika ili nekog drugog visokog funkcionera vlasti u Srpskoj sankcioniše na način da mu zabrani učešće na izborima.
– S druge strane, za Republiku Srpsku, odnosno njene birače, dobro je to što nije samo Srpska i njena vlast na udaru mogućih sankcija i pritisaka koji dolaze sa Zapada, nego su to u ovom trenutku i Hrvati, a djelimično, zbog svoje ratne retorike i Bakir Izetbegović i bošnjačko vođstvo. Taj pritisak će se, na neki način, preliti i na druge, jer je do sada, pred svake izbore, cijeli fokus bio na Republici Srpskoj i problemima koje, navodno, jedino Dodik stvara u BiH – kaže Milivojević.
On ne isključuje mogućnost da će CIK “pokušati da se igra nadinstitucije”, budući da je BiH, prema njegovim riječima, vjerovatno jedina zemlja u svijetu gdje opozicija ima veći uticaj na rad tog tijela u odnosu na vlast.
– To je vrlo neobična situacija i vjerovatno jedini takav slučaj u svijetu. Međutim, svako ko želi dobro BiH neće dozvoliti CIK-u da pokuša tako nešto, jer to bi zaista bio kraj i otvaranje krize s nesagledivim posljedicama – upozorava Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 31.7.2022)

Јулско престројавање власти и опозиције

Конац српња дефинитивно су обележили народни посланик и посланица Орлић др Владимир и Ђурић мастер Невена јавним хушкањем председника Републике на наставак континуираног чињења тешког дела против уставног уређења Републике Србије.

Конкретно, на деловање противно члановима 111 и 115 Устава који налажу да „председник Републике одражава државно јединство“ и да (зато) „не може да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност“.

Још конкретније, ван изборне кампање, кад им време није (а уз то је и законом забрањено), речени напредњачки функционери се, као главни јунаци пропагандног спота  своје (владајуће) странке од 750.000 чланова, супротстављају Уставу земље чији је легални председник противуставни председник њихове партије: „Жеља свих нас у СНС – неподељена, јединствена и снажна - је да на челу странке остане Александар Вучић!“

„Он је врховни командант оружаних снага; он именује све војне и команданте гарде; он контролише службе безбедности; он именује врховног судију, првог човека правосуђа, шефове државних телевизијских и радио станица; он има последњу реч о свим најважнијим државним питањима; његове добротворне фондације располажу имовином и капиталом чија се вредност процењује на више милијарди долара...“

Сложени и необични, помало „кежуал“, политички систем, додуше, све ово дозвољава, али у Ирану, где, осим председника и парламента који се бирају на изборима, постоји и низ других државних институција које се не бирају, већ их, од исламске револуције 1979. године наовамо, поставља и контролише Врховни вођа (ајатолах; „вођа за углед“).

Откако је свргнут последњи шаханшах (краљ краљева) Реза Пахлави, а на место неформалног персијског цара дошао први „вођа за углед“ ајатолах Хомеини, Врховни вођа је и тај који именује половину чланова, веома утицајног, Савета чувара револуције (тело од 12 теолога и правника). Савет чувара, паралелно, одобрава и све кандидатуре на председничким изборима, као и све законе које парламент донесе, а има и право вета...

Ту су и „Скупштина стручњака“ (чине је 88 исламских учењака или свештеника) која бира Врховног вођу и надгледа резултате његовог рада, као и „Савет за расуђивање о сврсисходности“ који саветује Вођу.

Оно што је још специфично за ирански уставноправни и политички систем јесте чињеница да, у оквиру оружаних снага, постоји редовна војска, али и Исламска револуционарна гарда (она има копнене снаге, морнарицу и авијацију, а надгледа и стратешко оружје), а сви команданти су одговорни Врховном вођи.

Када је оно дојучерашњи „Господин 619 милиона“, након што је, по други пут у три месеца, видео Врховника, одао тајну да му је овај дефинитивно најавио повлачење са места шефа СНС-а, али, за не поверовати, и раздвајање локалних од „великих“ избора, мени је, као приљежном хроничару, Председникових најава повлачења са орочавањем, остало само да победоносно ликујем: Двадесета – срећа!

Јер, једини сам – Ђилас ми се тек у финишу,  кад је све већ сигурно, прикључио – веровао у Председника и охрабривао га да учини то (не боли, не уједа, једино паразиторијуму СНС-а, евентуално, може да штети), јер сам знао да легални председник моје државе неће да слаже и по дведесети пут.

И, шта ћемо сад?

Летња перестројка и јулско престројавање унутар досадашње власти и опозиције могу да почну, јер – Србија, као, мора бити здрава.

Кад ја тамо, а оно – „међутим“!

Из истих стопа кренула је институционална „орлић – невена“ вапај кампања наговарања председника СНС-а да противуставно настави да унеређује институцију председника Републике Србије.

С обзиром да, у другој фази ове назовикампање, очекујем да све нас који охрабрујемо Председника да испоштује Устав, почну оптуживати да тиме хоћемо да „срушимо државу“, „забијемо нож у леђа српском народу“ и „обрадујемо српске непријатеље“ – ево решења: Може Врховник да настави да буде председник странке (под условом да га његова „база“ поново изабере, јер редовна изборна скупштина СНС касни већ три године!), ако хоће, и заувек – али, да онда не буде више председник државе.

(За)уставне судије се и даље понашају као босоноге „сестре кармелићанке“, затворене међу самостанским зидинама, заветоване на вечну ћутњу, осим што, покаткад, кад „загусти“, као у случају (бившег) доктора Малог, бивају упрегнуте да му, „у име највишег националног и државног (будућег премијерског?) интереса“, силом сачувају докторат.

Врховник гази, ево, и други председнички мандат, а шесту годину већ, крши члан 41 Закона о спречавању корупције који појам сукоба интереса дефинише као ситуацију у којој јавни функционер има приватни интерес (а то је „било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице“) - у нашем примеру, интерес СНС чији је, паралелно, председник - који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављањe јавне функције.

Даље, с обзиром да је обављањем другог посла, односно (друге) делатности из става 2. овог члана угрожавао непристрасно вршење или углед јавне функције (председника Републике), и да то представља сукоб интереса, што је у примеру нашег Врховног вође, очевидно – Агенција за спречавање корупције имала је, према члану 46, обавезу да одреди рок у којем је јавни функционер (наше Врховник) „дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности“.

Кад би се поштовао члан 47. овог закона, јавни функционер (председник Републике) не би смео да саветује правна (СНС) и физичка лицa (своје, оваквим деловањем повлашћене, партијске колеге) „о питањима у вези са јавном функцијом на којој се налази“.

Према члану 49, јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења (узмимо да је то СНС, на пример) или заступања удружења  постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције.

И, најконкретније, члан 50, дозвољава, додуше да јавни функционер „може да врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и да учествује у њиховим активностима“, али само и једино – „ако то не угрожава вршење јавне функције и ако то није законом забрањено“!

Хоћемо ли зажалити за Весићем – било је питање једног опозиционог медија, након избора Доктора за градоначелника.

Избори на свим нивоима, у истом дану, са истим именом и презименом носиоца листи, са његовим личним слоганом, без помена некакве партије, на којима је он и само он једини видљиви кандидат за све функције, од месних заједница и општина, па навише – доводе у питање и суверено уставно право грађанина да бира и да буде биран.

Јер, наш Врховник резонује по принципу:

Пошто сте баш мене изгласали за градоначелника свих градова и председника свих општина, за народног посланика, за покрајинског посланика, за шефа Српске листе на КиМ, за председника владе, за министра свих министарстава, за главног тужиоца, али и главног судију и главног адвоката, за првог законодавца (што све није далеко од истине)...

Зато, није важно кога бисте ви желели – ја могу да поставим кога хоћу, јер мене сте изабрали и делегирали да ја у ваше име – бирам! Ето, може ми се!

Боље вам је да се не чудите, јер да знате: увек од горега може бити горе, увек уместо лопова из нужде може у неку фотељу засести и озбиљан а контроверзан  „пословни човек“, увек наместо скромног плагијатора дипломе основне школе могу да доведем алавог лажног доктора наука...

Кога год да негде поставим, знајте да сте то ви изабрали, гласајући за мене! Шта год да ја одлучим о најважниим животним или белосветским питањима, сматрајте да сте, гласом за мене, мене и овластили да одлучим шта год одлучим да одлучим!

Зар и вама, као и мени, не импонује да се шепурим међу плагијаторима, међу овима чија досијеа држим у фиоци, међу никоговићима и зависницима од фотеља, међу...? А ја беспорочан: уредна школа, легална диплома, без имовине на своје име, поштен, препоштен („он је поштен, ови око њега су мангупи и лопови“ – као Тито, као Слоба у првој фази...)! А види њих? Они зависе од мене, од мога „да“ или „не“, од полиграфа у моме мозгу...

Калигула (Гај Јулије Цезар Германик; „Чизмица“) је – веле историјски избори - био врстан глумац, способан да сакрије одбојност или презир, препозна опасност, од њега „није било бољег слуге нити горег господара“. Када је улазио у Рим, (спонтано) окупљени поданици клицали су му „Наша беба“ и „Наша звезда. И, заиста, на почетку владавине, Калигула се посветио политичким и јавним реформама, објавио извештаје о јавним фондовима, укинуо непопуларне порезе, помагао онима који су изгубили имовину у пожарима, вратио праксу демократских избора, уводио нове сенаторе и витезове – дакле, није штедео паре за раст свог рејтинга.

Градио је путеве, аквадукте, луке, али улазио и у мегаломанске грађевинске подухвате који су, данашњим језиком речено, били класични пропагандни пројекти: царске палате, хиподроми, (ватикански) Обелиск, грандиозне храмове, Помпејево позориште, масивни бродови палате, па чак и плутајући (понтонски) мост од две миље само да би, у инат „неверним Томама“, на коњу (и сенатору) Инцитату прејахао морски залив.

Али, када је тим популизмом довео државу у тешку финансијску кризу, а грађане у глад, обрнуо је ћурак наопако.

Калигула је, одједном, узвикнуо: Нека буде један Бог, један краљ! Почео се самоословљавати као бог Јупитер и облачити као полубогови Херкулес, Меркур и Аполон, подизао је храмове у сопствену част, па, наводно, чак и наређивао да се уклоне главе са разних статуа богова и потом их замењивао својим, а властиту бисту поставио је чак и у једном јевррејском храму. Пожелео је да буде поштован као бог сунца - „Ново Сунце“.

Ах, да, „сенатор“ Инцитат био је, пре уласка у сенат, проглашен и римским држављанином, а Калигула је намеравао да га унапреди и у конзула. Живео је у штали од мермера, а Калигула је тражио од осталих сенатора и великодостојника да свом „колеги“ Инцитату одају посебне почасти.

Отуда се – свака сличност са неким од данашњих стварних ликова је случајна – термин „инцитат“ користи за оне особе које су именоване или изабране на неку важну функцију или дужност, иако је очевидно да нису ни кадре, ни способне, ни достојне да је врше.

Драгиша Васић је, у својим „Утисцима из Русије“ (походио ју је пола деценије након Октобарске контрареволуције), у српску публицистику убележио и два термина совјетског пропагандног новоговора. Једна стара генералица, удовица царског генерала, објашњавала му је да су се њена деца, као и сва аристократска омладина, „приспособила“, тј. пришла јединој партији; док је, извесни екс пуковник царске, а потом и Црвене армије, самоописао нови положај старе-нове војничке касте: Ми официри смо се „преваспитали“...

Из те две дубоке „хјумен рисорс“ базе „приспособљених“ и „преваспитаних“, ево већ деценију, захвата и кадрира наш самодржац.

Зато се, са искуством од 32 године, што новинарског, што публицистичког, што „теоријског“ праћења одрастања политичког плурализма и демократије у Србије, слатко забављам, слушајући, као, озбиљне расправе о томе „ко ће у владу“, „хоћемо ли увести санкције Русији“, „да ли ћемо признати Косово“...

Као да се неко о томе нешто пита и као да то неко уопште зна осим, донекле, Врховника?  

Јер, све што данас гледамо је смејање у лице грађанима, њиховој изборног вољи, праву, законима Уставу, држави, идентитету. И све то уз озбиљно саучесничко сасмејавање оних на чијем смо, као, „европском путу“ и од којих, као, очекујемо неку ползу за грађане Србије...

Но, да ово не буде кивња само на Врховника, а не и на нас саме који, ево пуних 10 година, већински гласамо баш за ово, послужићу се неким секвенцама из живота „прадеде стрица по бабине линије“ једног од кандидата за нашега новог премијера Леденог Ђурића.

Отправник послова аустро-угарског посланства у Београду Левентал је, у свом извештају од 5.9.1905, овако окарактерисао Николу Пашића: „Увек у настојању да две ствари чини у исто време, тако да се не може никада сигурно знати шта он, у ствари, хоће.“

Васа Казимировић је чак, у своме делу „Никола Пашић и његово доба“, нашега Бају у две ствари упоредио и са министром спољних послова и државним секретаром Аустрије (у периоду од 1810 – 1848), познатим и под надимком „кочијаш Европе“, Метернихом:  „стављање рачунице испред принципа и коришћење интриге као допуштеног средства у политичкој борби“!

А Душан С. Николајевић (1925) је погодио у срж: „Он је увек вођ странке и у њој. Нераздвојан је од ње. Он не даје странку, а странка не даје њега...“

И, ту се, на нашу жалост, мање – више, исцрпљује свака сличност између смењивог Пашића и Врховника Србије овога времена. (Цвијетин Миливојевић, НИН, 28.7.2022, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Počeli radovi na rekonstrukciji Centralne kule Memorijalnog kompleksa „Staro sajmište“

U prisustvu državnih zvaničnika Srbije i crkvenih visokodostojnika juče su na levoj, novobeogradskoj strani reke Save počeli radovi na rekonstrukciji Centralne kule Memorijalnog kompleksa „Staro sajmište“.
Na tom prostoru, koji je tokom Drugog svetskog rata bio pod NDH, nalazili su se nacistički „Jevrejski logor Zemun“ i „Prihvatni logor Zemun“ u kojima je stradalo desetak hiljada Srba, više od 6.500 Jevreja i više stotina Roma. Žrtvama je odata pošta minutom ćutanja, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno se izvinio „što je ova zgrada u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti, niti brinuli ni o svojoj budućnosti“.
– Na našu sramotu imali smo preča posla nego da se bavimo žrtvama. One su ostavljane po strani zarad dnevnopolitičkih ciljeva. Vidna zapuštenost ovog mesta je posledica nebrige, slika i prilika naše sramote i nefer odnosa, jer su se brojne generacije ogrešile o stradalnike Starog sajmišta. Istina o ovom logoru dugo bila zanemarivana i on se danas na 78. godišnjicu ukidanja l konačno oslobađa. Ponosan sam što sam deo generacije koja je oslobodila Staro sajmište – poručio je Vučić.
Početku radova u Memorijalnom kompleksu „Staro sajmište“ prisustvovalo je nekoliko ministara iz odlazeće vlade Ane Brnabić, novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, poglavar SPC patrijarh Porfirije (Perić), nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović, v. d. direktor Memorijalnog centra Krinka Vidaković Petrov, potomci logoraša, građani…
Memorijalni centar „Staro sajmište“ zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje Vlade Srbije i Grada Beograda. Planirane su dve muzejske celine – jedna posvećena prvoj fazi logora – „Jevrejskom logoru Zemun“ i druga „Prihvatnom logoru Zemun“ u kojem su većinu činili Srbi. U Centralnoj kuli trebao da budu smešteni kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i edukativne namene. U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande.
Povodom početka radova na „Starom sajmištu“, čija bi prva faza trebalo da bude završena do decembra, oglasio se Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, ocenom da je „Memorijalni centar zanemarivan decenijama jer je bilo potrebno da stasa generacija političara svesna svoje istorijske i ljudske odgovornosti da očuva sećanje na nedužne žrtve“.
Radovi na „Starom sajmištu“ počeli su dva dana posle otvorenog pisma zagrebačkog nadbiskupa kardinala Jopisa Bozanića patrijarhu Porfiriju, u kome dovodi u pitanje odluke Sabora SPC o kanonizaciji dece ubijene u Jastrebarskom i Sisku, negirajući postojanje logora za decu i ulogu Rimokatoličke crkve u NDH. Ovom Bozanićevom pismu, o kome poglavar SPC i Srpska patrijaršija za sada ćute, prethodio je niz naizgled nepovezanih događaja.
Na navodno iznenadni Vučićev poziv, 16. jula sa njim se sastaje Sinod SPC koji predvodi patrijarh Porfirije, a isto veče iz Grčke stižu vesti o padu ukrajinskog aviona sa srpskim naoružanjem koji je navodno leteo za Bangladeš. Sledećeg dana patrijarh sa dvojicom vikara stiže na liturgiju u Zagreb, a iz medija se saznaje da hrvatske vlasti nisu dozvolile Vučićevu privatnu posetu Jasenovcu i Pakracu planiranu za taj 17. jul.
Još se nije stišalo višednevno medijsko ludilo oko Jasenovca i Vučića, za kog u Zagrebu sad tvrde da je jedini predsednik Srbije koji je zvanično tražio posetu ovom stratištu, 25. jula stiglo je otvoreno pismo kardinala Bozanića. Sutradan mu zvanično odgovara odlazeći prvi srpski policajac Aleksandar Vulin, koji se 21. jula sastao sa patrijarhom Porfirijem.
Početak radova na Starom sajmištu, kome su juče prisustvovali i Vučić i patrijarh, deli manje od 10 dana od 27. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ u kojoj je 1995. nestala Republika Srpska Krajina. Dok zagrebački mediji spekulišu da će posle godišnjice „Oluje“ Vučiću navodno biti dopušteno da ode u Jasenovac, mnogi su pažnju usmerili i na jučerašnje obeležavanje nekadašnjeg Dana ustanka u Hrvatskoj, koje je u Srbu organizovalo Srpsko nacionalno vijeće.
– Da li su svi ovi događaji povezani – to je pitanje za Nobelovu nagradu. Ovde je sve uvek povezano jedno sa drugim. Stvari treba posmatrati iz ugla normalne države u kojoj predsednik ne bi čekao šest godina mandata da ode Jasenovac. Sad čujemo da je to njegov treći zahtev, zašto nam nije rekao kad je prvi put odbijen?
U normalnoj državi ne bi se najavljivalo da će đačke ekskurzije ići u Jasenovac u drugoj državi, a da se ne traži da se deca vode na KiM koje u sastavu Srbije. U normalnoj državi SPC bi morala da objasni građanima zbog čega su generacije arhijereja odbijale da daju autokefalnost MPC, a sad je došao za patrijarha neki Porfirije i odmah sve dao. Patrijarh mora da vernicima kaže ko je to odlučio – kaže za Danas politički analitičar Cvijetin Milivojević.
On ističe da je aktuelni poglavar SPC dužan da vernicima i građanima objasni i „čiji su srednjovekovni manastiri u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, gde odlučuje o crkvenoj imovini, ali i da kao nekadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski i član Mešovite komisije Sinoda SPC i Biskupske konferencije Hrvatske objasni o čemu se radi“.
– Ta Mešovita komisija nije se bavila samo likom i delom kardinala Alojzija Stepinca, već i dečijim logorima u NDH, Jasenovcem i događajima u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. U normalnoj državi SPC ne bi smela da o svemu tome ćuti, pogotovo ne patrijarh koji je javno, jasno, čak i stranački podržao vlast, koja je, između ostalog, pre nekoliko godina na brzinu smenila direktora Muzeja žrtava genocida Veljka Đurića Mišinu koji je prvi pisao o Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi u NDH – kategoričan je Cvijetin Milivojević.
Komisija o Stepincu
Rad Mešovite komisije SPC i HBK, među čijim članovima su bili i kardinal Bozanić i tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, završen je sredinom jula 2017, ali nije približio stavove crkvenog Beograda i Zagreba o liku i delu kontraverznog kardinala Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.
Održano je šest sastanaka, a tadašnji poglavar SPC patrijarh Irinej javno se žalio da delegaciji SPC nisu bili dostupni Vatikanski arhivi. Komisiju je, prema zvaničnoj verziji, na predlog patrijarha Irineja formirao papa Franja, kako bi mu zaključci sa pregovora, navodno, pomogli u donošenju konačnog suda o proglašenju kardinala Stepinca za sveca. Papa Jovan Pavle Drugi 1998. Stepinca je proglasio blaženim.
Analiza Muzeja žrtava genocida
Dejan Ristić nije želeo da za Danas komentariše pismo kardinala Bozanića. Prema Ristićevim rečima, „stručni tim Muzeja žrtava genocida vrši detaljnu i celovitu analizu istorijske i činjenične utemeljenosti tvrdnji iznetih u tom pismu a, po okončanju analize, javno izneti svoje stavove“. (www.danas.rs, 27.7.2022, list Danas, 28.7.2022, Jelena Tasić)

Sednica parlamenta 1. avgusta - još uvek nije poznat novi sastav Vlade

 Skoro četiri meseca nakon održavanja izbora u Srbiji, konstitutivna sednica novog saziva parlamenta zakazana je za ponedeljak, 1. avgust. Poznato je da većinu skupštinskog saziva čine predstavnici Srpske napredne stranke (SNS), ali još uvek nisu objavljeni predlozi za mandatara i članove nove Vlade.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija novu Vladu dobiti sredinom avgusta.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu Kristofer Hil, izjavio je 25. jula da bi voleo da u Srbiji vidi prozapadno orijentisanu Vladu.
Izjava ambasadora Hila da očekuje da vidi prozapadnu Vladu Srbije je direktan stav Stejt departmenta, odnosno stav predsednika Bajdena, rekao je politički analitičar Cvijetin Milivojević za Insajder.  S druge strane, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da strani ambasadori „konkretno iskazuju“ svoja očekivanja o sastavu i orijentaciji buduće Vlade Srbije.
 Milivojević za Insajder objašnjava da Hil nije samo običan ambasador.
„Hil je neko ko je na ovim prostorima prisutan od 90-ih godina. Njegova izjava ima snagu jer je direktan stav Stejt departmenta, odnosno predsednika Bajdena“, kaže Milivojević.
U praktičnom smislu, kako dodaje Milivojević, u svim vladama od 2012. godine na ovamo možemo čak i poimenično da prepoznamo ko su bili favoriti Vašingtona, Moskve i Evropske unije (EU), odnosno, kada govorimo o uniji, pre svega favoriti Nemačke.
Milivojević: Očekujem da će biti formirana „vlada kontinuiteta“
 „Prva vlada u kojoj su naprednjaci učestvovali 2012. godine, posle Nikolićeve pobede na izborima, nije bila plod izborne volje građana sa parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević.
Kako objašnjava, naprednjačka lista nije imala većinu za sastav te vlade.
„Na direktan nagovor centara moći sa Zapada, iz dotadašnjeg tabora Borisa Tadića preplivali su SPS, zatim stranke Mlađana Dinkića, Rasima Ljajića, koje su na tim predsedničkim izborima pozivale da se glasa za listu Borisa Tadića, a onda posle izbora promenile jato“, rekao je Milivojević.
Nikada, kako kaže, za 22 godine posle pada Miloševića niko nije tražio od građana da se na nekom referendumu izjasne jesu li zaista za ulazak Srbije u Evropsku Uniju.
„Sve vreme tvrdim da je više od 50 posto građana za ulazak u Uniju, ali samo ako su uslovi za ulazak isti kao i za onih 27 zemalja koje je prethodno ušlo u EU“, naveo je Milivojević.
Tu, kako objašnjava Milivojević, nastaje naš problem.
„Najvažniji uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju je odricanje od 17 odsto teritorije Srbije, tj. Kosova i Metohije, i to se više ne krije“, tvrdi Milivojević.
Prema njegovim rečima, sasvim je logično što je – ako je to uslov - više od 80 posto građana protiv takvog ulaska u EU.
Milivojević očekuje, kako objašnjava, da će biti formirana „nekakva vlada kontinuiteta“.
„To znači da će u njoj biti dosadašnji koalicioni partneri - liste naprednjaka, socijalista, saveza vojvođanskih Mađara i još nekih lista nacionalnih manjina“, rekao je on.
Milivojević očekuje da će se nastaviti pregovori sa EU na bazi klastera, ali, kako kaže, sa „neizvesnim raspletom“.
Dejan Vuk Stanković: Nova Vlada biće „deklarativno sklona“ EU
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da strani ambasadori, „konkretno iskazuju“ svoja očekivanja o sastavu i orijentaciji buduće Vlade Srbije.
 „Logično je da ambasador Hil nastupa tako što se zalaže da vlada Srbije bude evroatlanska jer zastupa interese i vrednosti SAD. Nema ništa neočekivano u njegovom ponašanju, osim možda medijske agresivnosti koja je prećutna praksa američkih diplomata svuda u svetu“, kaže Stanković.
 To nije novost, to su, kako kaže, SAD radile od „dvehiljaditih godina do danas“.  Ista očekivanja, kako tvrdi Stanković, izvesno imaju i Kinezi i Rusi, ali njihov diplomatski stil je, kako objašnjava drugačiji „jer oni ne lobiraju direktno i javno za svoje interese u Srbiji“.
Dejan Vuk Stanković kaže da se stalno potencira kako stranci imaju „ovog ili onog ministra“.
 „To je preterivanje. Suština je da oni imaju poželjne političke opcije i sastav Vlade, ali i reakciju na različite moguće sastave i orijentacije naših vlada jer su njihovi interesi konstanta i stvar je samo da li i u kojoj meri vlade Srbije su usklađene ili neusklađene sa njihovim interesima“, dodaje Stanković.
 Amerikanci bi, kako tvrdi, više želeli proevropsku vladu Srbije, jer SAD imaju, preciznu strategiju i za antievropsku Vladu Srbije.
 Isto, kako navodi Stanković, važi i za druge velike sile.
 Vuk Stanković tvrdi da su vlade bile evropske u kontekstu retorike, a „manje u praksi“. A, najmanje, kako dodaje, „u kontekstu očekivanja unije“.
 „Praksa integracija u EU je objektivno iz raznih razloga bila konfuzna, a danas je EU objektivno daleko“, objašnjava Stanković. On dodaje i da će nova Vlada biti „deklarativno sklona“ EU.
 „Od same EU i fundamentalnog opredeljenja Vlade Srbije po pitanju odnosa sa Rusijom oko ukrajinskog rata zavisiće o dinamika i uspeh u integracijama“, rekao je Stanković.
Stanković kaže da očekuje Vladu kontinuiteta u spoljnopolitičkom i unutrašnjepolitičkom smislu.
 „Neće biti zatvorena vrata ni Istoku ni Zapadu. Koliko će biti i održivo, veliko je i teško rešivo pitanje“, naveo je sagovornik.
 „Meni se čini da će vrlo brzo, najkasnije do godinu dana od formiranja Vlada Srbije morati da zauzme dosledan politički stav po pitanju spoljnopolitičke orijentacije“, tvrdi Vuk Stanković.
 Realno je, kako kaže, očekivati da rat u Ukrajini potraje i da se stvori nova Gvozdena zavesa u odnosima Istoka i Zapada u kontekstu ratnih događaja i geopolitičkih previranja.
Dačić sazvao konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije
Predsednik Skupštine Ivica Dačić sazvao je konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta za ponedeljak, 1. avgust 2022. godine. Nakon konstituisanja parlamenta i verifikacije poslaničkih mandata, Narodna skupština ima rok od 90 dana za izbor Vlade.
Parlamentarni izbori održani su 3. aprila, ali su zbog više ponovljenih glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, konačni rezultati izbora potvrđeni tek 5. jula.
Srpska napredna stranka osvojila na izborima 120 poslaničkih mandata, lista „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ 38 mandata, Socijalistička partija Srbije 31 mandat, koalicija „NADA“ 15 mandata, koalicija „Moramo“ 13 mandata, koalicija Dveri – POKS 10 mandata, Zavetnici 10 mandata, Stranka vojvođanskih Mađara pet mandata, lista „Muftija Amanet“ tri mandata, koalicija Zajedno za Vojvodinu dva mandata, SDA Sandžaka dva mandata i Koalicija Albanaca Doline - jedan mandat. (www.insajder.net, portal, 28.7.2022)

Vučićev potez koji bi mogao da bude početak kraja SNS

U situaciji kad se po ko zna koji put govori o odlasku Aleksandra Vučića sa čela Srpske napredne stranke i kad on sam kaže da je vreme da se drugima da prostor, njegove stranačke kolege snimaju spot kojim ga praktično mole da ostane tu gde jeste. Zato se logično nameće pitanje - može li se ova veza zaista prekinuti i ko će u tom slučaju “više patiti”. Iako brojke kažu da je Vučićev rejting daleko iznad dometa njegove stranke, te da njegovim povlačenjem samo SNS gubi, stvari nisu baš tako crno - bele. Sagovornici novina “Nova” kažu da je Vučić potreban SNS-u, ali i da je ona potrebna njemu, makar posredno. U suprotnom će se njegov uticaj polako topiti…
Aleksandar Vučić je nebrojeno puta najavio povlačenje sa mesta predsednika SNS. Poslednji put uoči aprilskih izbora, kad je rekao da će otići na jesen. O tome je govorio i na konsultacijama sa parlamentarnim strankama oko formiranja vlade, o čemu je u javnosti pričao i lider SSP Dragan Đilas.
“On je i decidno potvrdio da će otići sa čela SNS. Tokom jeseni će napustiti mesto predsednika SNS, danas je to opet ponovio“, rekao je Đilas.
Vučić je nešto slično ponovio i juče.
“Značajno je da se povučem sa čela SNS, koja je uprkos slabostima "najbolja politička organizacija". Posle nekog vremena morate da razumete da niste večiti i da drugima date prostor“, rekao je Vučić u Šapcu na svečanosti povodom spajanja mosta preko Save.
Spotom protivu odlaska
Uprkos tome, članovi SNS snimaju video spot u kojem poslanici Vladimir Orlić i Nevena Đurić objašnjavaju zašto je važno da Vučić ostane na ovoj poziciji:
“SNS je baš kao i sama Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića naučila da pobeđuje. Naučio nas je i pokazao kako da ostvarujemo svoje snove. Politika koju kreira Aleksandar Vučić faktor je očuvanja mira i stabilnosti“. On štiti naše vitalne državne i nacionalne interese i obezbeđuje ekonomski i finansijski napredak i prosperitet”, neki su od razloga koje su naveli Orlić i Đurić.
Posle svega ostaje pitanje, hoće li Vučić zaista napustiti SNS i ako se to desi šta ostaje? Šta je SNS bez Vučića, ali i šta je Vučić bez SNS-a…
Uzajamna potreba
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je SNS bez Vučića jedna obična stranka.
“Svakako ne dominantna. Što se Vučića bez SNS tiče, ne bih rekao da ne može bez stranke, ali mu svakako treba neka organizaciona ili institucionalna zamena. To nije nasušna potreba, kao što je on SNS-u, ali jeste potreba. Znači i Vučiću je potrebna organizacija iz koje može da crpi svoj uticaj”, kaže Milivojević za list Nova.
Vučića ništa ne sprečava da pozajmljuje ime stranci
Na pitanje da li bi odlazak sa čela SNS sprečio Vučića da svoje ime pozajmi stranci i na nekim budućim izborima, Cvijetiin Milivojević kaže:
“U suštini ništa ga ne sprečava da opet predvodi liste SNS, pa i za mesnu zajednicu. Dovoljno je samo da stranka traži njegovu dozvolu. Međutim, onda makar ne bi bio u sukobu interesa, da kao predsednik stranke bude i šef izbornog štaba SNS i predsednik države i svih njenih građana. To je kršenje Ustava i Vučić zna da ga krši. A evo sad imamo situaciju da ga potpredsednici stranke u ovom novom video spotuu pozivaju da nastavi da krši Ustav i ostane predsednik SNS. Da ne govorim o tome da je i sam taj spot jedna ilegalna kampanja, da u neizborno vreme krenu sa jednom takvom partijskom propagandom”, navodi Milivojević.
Izvršni direktor CeSid-a Bojan Klačar za list “Nova” kaže da Vučić i bez SNS ostaje najuticajnija i najmoćnija politička figura u Srbiji, ali da će se njegov uticaj smanjivati ukoliko se potpuno povuče iz stranačkog života.
“Vučić je i bez SNS predsednik Srbije i to narednih skoro pet godina. Vučić je bez SNS i dalje najpopularniji političar u Srbiji. Vučić je i bez SNS političar sa najviše poverenja u Srbiji. To je sasvim sigurno. Zbog ova dva faktora, Vučić i bez SNS ostaje najuticajnija i najmoćnija politička figura”, navodi Klačar.
Međutim, ostaje nepoznato da li bi se i u kojoj meri smanjio njegov uticaj na vladu ukoliko bi se povukao.
Kontrola preko naslednika
“Zavisi od toga kako će u SNS teći te promene posle njega i ko će biti ta osoba koja će preuzeti SNS. Ako bi se taj proces desio naglo, nepripremljeno, ako bi odabir kandidata bio loš, ako se taj kandidat ne bi snašao na toj poziciji, meni se čini da bi njegov uticaj dugoročno bio manji. I na Vladu Srbije i na procese u samoj stranci”, kaže Klačar i dodaje:
"Dakle, ako bi došlo do takvog povlačenja, u kome bi Vučić apsolutno napustio bilo kakvu vrstu zanimanja za stranački život, ako bi tako radikalno napustio stranački život, onda bi dugoročno mogao da računa na to da će se njegov uticaj smanjiti. Međutim, ako osoba koja dođe na čelo SNS bude, u šta ja verujem, bliska Vučiću, ako to bude osoba koja na neki način sledi njegov put, ako to bude osoba koja ne izaziva podele u SNS, onda mislim da se puno toga neće dramatično promeniti, jer će na neki način Vučić zadržati istu onu političku moć koju ima i sada".
SNS se mora reformisati
Što se SNS bez Vučića tiče, Klačar kaže:
“SNS u ovom momentu u velikoj meri zavisi od Vučića i to pokazuju istraživanja javnog mnjenja. To govore i rezultati prethodnih izbora. Vidi se da je popularnost Vučića veća nego popularnost stranke. To znači da SNS sa odlaskom Vučića po prvi put ulazi u neku vrstu političke neizvesnosti. Moraće da pronađu način kako da funkcionišu bez Vučića, koji je bio osoba koja smiruje strasti kada je potrebno, ali i osoba koja podiže tenzije kada je potrebno i koja je u stanju da reši svaki problem interne vrste koji se desi u toj stranci. SNS se mora reformisati kako bi delovali u potpuno drugačijem okruženju”. (www.nova.rs, list Nova, Jelena Jelovac, Nataša Latković, 26.7.2022)

ĐILAS KONSTRUKTIVAN, MARINIKA JOŠ VIŠE

 Razgovori na Andrićevom vencu "prete" da PREOBRATE SSP, deo opozicije ih nazvao KOLABORACIJOM i srljanjem u provaliju
Nove konsultacije oko Vlade Srbije donele su i novo stanovište Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa u odnosu na vlast, ali i stare kritike "kolega" na njihov račun.
Đilas je, posle razgovora na Andrićevom vencu, najavio konstruktivnost, u istom ritmu nastavila je potpredsednica SSP Marinika Tepić, a sve to je propraćeno zabrinutim ocenama opozicije da "srljaju u propast".
Imajući u vidu ranije žestoke kritike vlasti pre svega na račun lidera ove stranke, pa njegov odlazak nakon aprilskoh izbora na razgovore sa predsednikom Srbije i SNS, u javnosti je odmah počelo da se šuška da li se SSP "preobratilla" i šta je poguralo te nove vetrove?
Stranka slobode i pravde je na aprilskim izborima prešla cenzus u okviru liste "Ujedinjena opozicija Srbije" na kojoj su bili i Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana (PSG) i Pokret za preokret.
Ali, od svih njih, na konsultacije sa Vučićem otišli su samo predstavnici tri stranke: SSP-a, PSG-a i Pokreta za preoket. Ostale partije sa tada zajedničke liste, ali i opozicije, nisu odazvale pozivu, uz obašnjenje da ne žele da učestvuju u prividu demokratije.
SSP je, očigledno, mislila drugačije, a sa Andrićevog venca njegovi predstavnici izašli su sa konstruktivnim najavama da neće biti opozicija Srbiji, a Đilas i Tepićeva nisu isključili ni podršku nekim zakonima.
"Neobična konstruktivnost"
Nije mali broj onih kojima je ovakav stav neočekivan, naročito imajući optužbe koje su mesecima unazad sevale između SSP i SNS-a. Jedan od njih je politički analitičar Cvijetin Milivojević koji za "Blic" ocenjuje da je u pitanju "neobična konstruktivnost".
- Vlast i opozicija moraju da razgovaraju, i oko toga nema dileme. Ali tajming za prvi razgovor, posle izbora, bio je kontraproduktivan i doveo je do toga da SNS formira vlast u prestonici. Mogu da konstatujem da ovaj odlazak na konsultacije i sve što se dešavalo nije u dosluhu sa onim zbog čega ih je glasalo biračko telo. SSP je, pod broj jedan, neuobičajeno konstruktivna prema Vučiću i to liči na zametke kolaboracije - smatra Milivojević.
Kako kaže, to ocenjuje imajući u vidu da je u pitanju SSP i sve prejake reči koje su dolazile sa obe strane.
- Sada su one ugasle. Ne mislim da će SSP ući u vladu, ali činjenica je da to ponašanje ide na vodenicu i SNS i Vučića kad je u pitanju njihov rejting - zaključio je Milivojević.
Šta je tačno rekao Đilas?
Đilas je posle konsultacija iskazao sporemnost da se nađe zajednički jezik, barem kada je u pitanju domen legislative.
- Izneli smo predsedniku naš stav da smatramo da su odgovorni za rušenje institucija, demokratije i zastoj u procesu evropskih integracija, da smatramo da posledice koje bi Srbija mogla da pretrpi zbog neusklađivanja stavova sa evropskom politikom mogle biti katastrofalne u ekonomskom pogledu. Rekli smo da smo spremni da podržimo zakone za koje verujemo da će doprineti boljitku naroda u Srbiji i da očekujemo da vlast pokaže da li je spremna da prihvati zakone koje ćemo mi imati – rekao je Đilas.
Negova potpredsednica Marinika Tepić je bila, čini se, još konstruktivnija. Uz konstataciju da nakon konsultacija nisu promenili mišljenje jedni o drugima, poručila je da ostaju opozicija vlasti, ali i da će podržati one zakone koji su dobri, i da očekuje da će vlast podržati one koji dođu iz njihove ruke.
Marinika još konstruktivnija
- Nek pokaže i SNS, kad im je rukavica ovako bačena, da nisu kriminalna stranka kao što se godinama tvrdilo i dokazivalo - kazala je ona gostujući na TV "NewsMax".
Na opasku voditeljke "kao što ste i vi tvrdili", propratila je mirnom konstatacijom "tako je", i dodala " pa neka prihvate izazov".
- Razgovor je bio konstruktivan, u pozitivnom tonu, tražili smo da se prestane sa podelama, a čuli smo da taj parlamenent sada treba da izgleda drugačije. Morate da priznate da se ta stigmatizacija opozicije i Dragana Đilasa promenila - rekla je ona odgovarajući na pitanje oko kojih bi se tema mogli složiti sa SNS.
Opozicija zabrinuta: "SSP srlja u provaliju"
Možda je za SSP sve proteklo kako treba, ali ostatak opozicije ne da se ne slaže, nego su iskazali duboku zabrinutost. Generalni sekretar Narodne stranke Stefan Jovanović ironično je primetio da su "neki učestvovali u konsultacijama sa velikom dozom sreće".
- Ali od toga jedine koristi mogu imati oni sami a ne i građani Srbije. Plašim se da ovo otopljavanje odnosa podseća na saradnju SPO-a sa SPS-om i JUL-om 1994. i 1995. godine, kada je Slobodanu Miloševiću bilo potrebno smirivanje tenzija u društvu da "lakše prođe" odricanje od prekodrinskih Srba - rekao je Jovanović za "Danas".
Još zabrinutiji je bio Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd.
- Moram da iskažem zabrinutost na to što su kolege iz SSP najavile neku vrstu saradnje sa SNS. Ovo je već treći put da SSP javno najavljuje podršku naprednjačkim zakonima i zauzvrat traži podršku svojim predlozima. Kada bi SNS zaista imao dobre predloge i kada bi znao da prepozna dobre predloge opozicije, onda ne bismo bili ovde gde smo sad. Naivno je i pre svega štetno za građane pomisliti kako će se režim odjednom promeniti. Zaista mislim da je svaka saradnja ili koketiranje sa naprednjacima srljanje u provaliju -naveo je Lazović. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 21.7.2022)

Evropske mere balkanskim desničarima

 

Aktivnost grupa i pojedinaca Zapadnog Balkana koje se smatraju za ekstremističke očigledno zabrinjavaju Evropsku uniju. Naime, u Briselu se raspravlja o potencijalnim zabranama za te grupe i pojedince, među kojima je i ekstremna desnica.
Na agendi Radne grupe za terorizam Saveta EU nalazi se predlog zabrana koje bi mogle da budu nametnute određenim, kako navode, ekstremističkim subjektima. Spekuliše se da im može biti i zabranjeno izdavanje viza.
„Reč je o klasičnoj političkoj priči, o verbalnom dijalektu. Ja sam razumeo iz one rezolucije da su ekstremni desničari oni koji imaju višak simpatija prema Rusiji, koji se protive uvođenju sankcija Rusiji i koji se protive ulasku u EU ako je uslov za to priznavanje nezavisnosti KiM. Svako normalan ko želi da analizira te poruke bi rekao – kakav je to ekstremizam ako se ne dozvoljava pravo na mišljenje i politički javni stav?“, rekao je analitičar Cvijetin Milivojević.
Apsurd je u tome što se čak u parlamentima evropskih zemalja nalaze ekstremni desničari, a to kod nas nije slučaj, kaže Milivojević. Ekstremizam je, dodaje, kada neko učini nešto što ugrožava živote drugih osoba, a ne i svaki verbalan zakonom dozvoljen stav ili izjava. (www.nova.rs, TV Nova S, Irena Štikovac, 21.7.2022)
Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:

https://nova.rs/emisije/evropske-mere-balkanskim-desnicarima/

Milivojević: Nebitno ko je premijer

 Srbija će dobiti vladu kontinuiteta, a jedino iznenađenje bilo bi da Aleksandar Vučić više ne bude faktički premijer, izjavio je u intervjuu FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji ne očekuje spoljnopolitički zaokret, niti uvođenje sankcija Rusiji.
Upitan da li je moguće da neka od proevropskih opozicionih stranaka uđe u novu vladu, on je, u FoNetovom serijalu Kvaka 23, odgovorio da je sve moguće, ali da je izvesnija opcija u kojoj će SPS biti glavni koalicioni partner, plus neke stranke nacionalnih manjina.
Milivojević smatra pogrešnim razmatranja o tome po čijoj meri Vučić pravi vladu, jer predsednik Srbije, po Ustavu, ne može da bira vladu, niti da određuje ko će biti mandatar.
Kako je objasnio, on je protokolarna ličnost koja poziva na konsultacije predstavnike parlamentarnih političkih stranaka, ali tek nakon što se konstituiše parlament.
Parlament u Srbiji još nije konstituisan, podsetio je Milivojević, koji konsultacije o novoj vladi zato vidi kao pokušaj da se neki od alavih potencijalnih koalicionih partnera na brzinu stave pred svršen čin.
S druge strane, nemoguće je da predsednik države istovremeno bude i predsednik političke stranke, a da istovremeno to ne bude protivno zakonu, ukazao je on i poručio da se ne treba miriti sa situacijom da sve zavisi od Vučićeve političke volje.
„Vučić je sve i svja, ali to nema nikakve veze s onim što se zove ustavno-pravni poredak Srbije“, objasnio je Milivojević i naglasio da je obaveza opozicije da menja takvu političku realnost.
On se, pri tome, pozvao i na paradoks da će Vučić u završnici konsultacija, prilikom razgovora sa predstavnicima SNS, zapravo razgovarati sam sa sobom i upitao zašto opozicija to ne postavlja kao problem.
„Njegov rejting apsolutno nije sporan, ali je sporno to da on na leđima vodi stranku od 750.000 članova. On je jedna vrsta komandanta jedne paravojne političke organizacije koja je u stalnom, za sada na sreću, verbalnom ratu sa ostatkom Srbije, koji ili ne glasa za njih ili ih nedovoljno hvali“, predočio je Milivojević.
Prema njegovoj oceni, to je nenormalna situacija, a frapantno je koliko naše javno mnjenje, koliko opozicija, ali i EU, žmure nad tim i ne zanima ih šta je tu interes građana Srbije.
„Ja sam čovek koji beži od teorije zavere, ali ponekad razmišljam da tu postoji neki dil“, rekao je Milivojević i napomenuo da niko iz opozicionih redova na izborima nije kandidovao program kolaboracije sa ovakvom vrstom Vučićeve vladavine.
Upitan o kandidatima za premijera, on je odgovorio da Vučić ima izuzetno poverenje u Sinišu Malog, a „verovatno imaju i neke odnose koji su van politike, pretpostavljam i neke poslovne odnose“.
Milivojević, međutim, nije siguran da Mali ima socijalnu empatiju, niti mu izgleda kao neki organizator, a ne zna ni za šta je Ana Brnabić ekspert, osim možda za digitalizaciju i zato procenjuje da su „iznenađenja jako moguća“.
Mada se u javnosti pominju i Miloš Vučević, Branislav Nedimović, pa i Goran Vesić, njega ipak „ne bi iznenadilo da to bude neko potpuno nov, čak da bude i vanstranačka ličnost“.
„Nebitno je zapravo ko će biti premijer, bitno je nešto drugo – hoće li Vučić nastaviti da krši Ustav“, ponovio je Milivojević, koji misli da još nije došlo vreme da predsednik podeli odgovornost sa budućom vladom, uprkos promenjenom međunarodnom kontekstu.
„Verujem da će i u narednoj vladi biti i proruskih i prozapadnih ljudi“
Milivojević „mora da prizna da je ono što je radila naša diplomatija od početka ruske agresije na Ukrajinu u stvari optimum“ i podseća da su u EU, iako je usvojila šest paketa sankcija, svi pod nekim izuzećem.
„Ta priča je tako rastegljiva da se očigledno još može na ovaj način funkcionisati, sedeći na dve stolice“, ocenio je on, skoro siguran, mada ne sme da se kladi, da će i u novoj vladi biti ljudi naklonjenih i Zapadu i Rusiji.
Prema Milivojevićevom mišljenju, „verovatno će Vučić praviti ustupke Zapadu da možda neke od onih koji su prokuženi kao proruski neće staviti u tu vladu, ali će staviti neki foto-robot koji odgovara Rusima, a isti je slučaj i sa ovim američkim igračima“.
„Da se ne lažemo, sve vlade od 2014. naovamo nisu Vučićev izbor, govorim o sastavu ministara. Reč je o ljudima koji su na neki način pomireni između onoga što je Vučićeva želja, želja Zapada i želja Rusa“, uveren je Milivojević.
Za njega bi bilo iznenađenje da bude formirana vlada u kojoj neće biti igrača ove ili one strane, ali smatra da bi bilo mudro da u vladi ne budu „baš oni koje ova druga strana smatra direktno ruskim ili direktno američkim“.
Upitan da li će u vladi ostati Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović, on je uzvratio da „novi premijer očigledno neće biti taj koji će dati poslednju reč, nego će je dati Vučić“ i zato ga uopšte ne bi iznenadilo da neko od njih ostane, možda ne svi.
Na pitanje da li će i ova vlada, kao i prethodna, imati unapred određeni skraćeni rok trajanja, on je predvideo da će sasvim sigurno imati skraćeni mandat, ali je ocenio i da najveći deo opozicije sada ne bi poželeo nove izbore.
Povodom pitanja da li veruje Vučiću kada kaže da će se „u skorije vreme“ povući sa mesta predsednika SNS, Milivojević kaže da je do sada izbrojao 19 takvih „zaklinjanja“ i da je svaki put slagao građane Srbije, ali se nada da će 20. put govoriti istinu.
„EU da natera Vučića da uvede vladavinu prava i dovrši borbu protiv kriminala i korupcije“
Osvrćući se na zastoj u evrointegracijama, problem Kosova i mogućnost da Srbija uđe u samoizolaciju, on je rekao da to ne mora da znači i procenio da će se „priča sa Kosovom završiti na sličan način kao što se završio rat u BiH, dakle nekom vrstom Dejtonskog sporazuma“.
„Što se tiče evropskih integracija, to je naš put, od tog puta se ne može pobeći, ali one, nažalost, zaista ne zavise mnogo od nas“, protumačio je Milivojević, koji misli da „onaj ko želi dobro Srbiji treba da se bavi onim što je interes građana Srbije“.
Kako je precizirao, „umesto da terate Vučića da uvodi sankcije u trenutku kada EU sama sebe izuzima iz sankcija, vi ga naterajte da ovde uvede vladavinu prava i dovrši borbu protiv korupcije i kriminala“.
„Da to budu plusevi i minusi na našem evropskom putu, jer će od toga imati koristi građani Srbije. Onda će i istraživanja javnog mnjenja pokazati drugačiju sliku prema EU“, zaključio je Milivojević. (FoNet, emisija Kvaka 23, Zoran Sekulić, 17.7.2022)

http://www.kvaka23.rs/emisija/4351/nebitno_ko_je_premijer.html

https://fonet.rs/produkcija/kvaka23/36169156/nebitno-ko-je-premijer.html

Vulin u ratu sa Zoranom: Ministar izgubio živce, jer mu se drma stolica u Vladi

Aktuelna Vlada Srbije broji poslednje dane, pojedini ministri se spremaju za odlazak, dok neki od njih uveliko rade na pripremi terena za novi ministarski mandat. Svestan da je upitno njegovo mesto pre nove podele karata, šef srpske policije Aleksandar Vulin je rešio da “otpusti ventile do kraja” i bombarduje javnost sa nacionalističkim izjavama. To se, međutim, nije dopalo ministarki Zorani Mihajlović, koja se javno ogradila od svog kolege, tvrdeći da on govori u svoje ime. I tu počinje medijski rat - minstarke koja uživa naklonost Zapada i ministra koji je eksponent Moskve.
Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, javno se ogradila od izjave Aleksandra Vulina koji je ranije tokom nedelje naglasio da je za stabilnost Balkana potrebno da svi Srbi žive u jednoj državi.
“Ta izjava nije zvanična politika Vlade Srbije, bez obzira što je Vlada u tehničkom mandatu. Kao gradjanin, on ima pravo da iskazuje sve svoje želje, aspiracije i snove, ali to nije zvaničan stav Vlade Srbije“, rekla je Mihajlović, a preneo njen kabinet.
Rezignirani Vulin, verovatno nervozan i zbog nove podele vlasti i sve izvesnije mogućnosti da neće deo kabineta u Nemanjinoj 11, odgovorio joj je porukom da on “ne ide po mišljenje” u ambasade.
„Stvaranje srpskog sveta i ujedinjenje Srba nije zvaničan stav Vlade Srbije, baš kao što nije zvaničan stav Vlade Srbije da treba uvesti sankcije Rusiji, biti jasniji, ma šta to značilo, po pitanju sukoba u Ukrajini ili da treba podržati britansku rezoluciju po kojoj su Srbi genocidan narod“, naveo je on.
I tu se rasprava ne završava. Mihajlović je ubrzo objavila novo saopštenje gde konstatovala da je Vulin lider malecke partije, a njen kolega da je, u svom maniru, naveo da je ona bila deo “žutog ološa”.
Sukob dvoje ministara možda i ne bi bilo toliko zanimljiv da nije reč o ljudima koji uživaju podršku Zapada, odnosno Rusije.
Za Zoranu Mihajlović dnevni list “Nova” još ranije je objavio informaciju da spada u grupi ministara koju bi SAD rado videle u novoj Vladi Srbije. S druge strane, Aleksandar Vulin je više puta u prošlosti govorio o svojim vezama sa zvaničnom Moskvom, sa kojom je formirao i Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija u okviru koje je organizovao prisluškivanje ruskih opozicionara u Beogradu.
Za politikologa Cvijetina Milivojevića činjenica da pomenuti ministri predstavljaju eksponente Rusije i SAD je poražavajuća. On ističe da to govori o lošoj spoljnoj politici Vašingtona i Moskve prema Srbiji.
“Pomalo žalim i Amerikance i Ruse. Ako je zaista Zorana Mihajlović američki, a Vulin ruski čovek, onda je to pretužno. Nama je ta slika predstavljena tako da je Vučić iznad situacije i da je on pustio svoje petliće da vode neke belosvetske politike. S druge strane, svi znamo da je on odlučio da im dopusti da se napadaju međusobno i da će ih on isto tako naterati da ućute”, objašnjava naš sagovornik.
Sukob Mihajlović-Vulin, Milivojević tretira kao odraz nevaspitanja, dok priče o tome ko je čiji eksponent tretira kao nešto što je našem prostoru prisutno decenijama.
“Ovo iznošenje prljavog veša iz okvira jedne porodice je nešto što ne priliči dobro vaspitanim ljudima. Ja njih vidim kao porodicu koja je ujedinjena oko vlasti i ovo što oni sad rade je pljuvanje u lice građana koji glasaju za tu političku opciju. Šta se unutar njihove kuće događa neka zadrže kao svoju porodičnu tajnu”, zaključuje Milivojević.
Stojiljković: Neće biti ovakvih sukoba u novoj Vladi Srbije
Sukobi i podele, zbog odnosa prema Zapadu i Rusiji, neće biti mogući u novoj Vladi Srbije, smatra profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković.
“Dok je postojao širok manevarski prostor bilo je moguće upućivanje signala na različite strane. To potvrđuje i prisutnost i odgovarajućih ministara, ali ne verujem da će takva mogućnost postojati i ubuduće, niti verujem da će Vulin biti u narednoj Vladi”, navodi naš sagovornik i podseća da su različita mišljenja, u pogledu nakolnosti prema određenim zemljama, prisutni u kompletnoj vladajućoj koaliciji.
 “Mislim da će ključno stožerno jezgro ostati negde između i da će to Vučić kontrolisati. To će se uskoro jasno videti i kroz njegov izbor za primijera i kroz odluku kome ostavlja stranku”, kaže Stojiljković.
Cvejić: Sve uloge su unapred podeljene
Profesor i član pokreta "Srce", Slobodan Cvejić, u razgovoru za “Novu” podseća da SNS svoj uspeh na izborima gradi na profilu 'catch all' stranke, te da su uloge jasno podeljene, pa čak i u onom delu ko će biti “proruski”, a ko “prozapadni” igrač.
 “Te uloge se dodeljuju onima kojima najbolje stoje. A najbolje stoje onima koji su svoje pozicije u izvršnoj vlasti koristili da se bolje povežu sa zapadnim i ruskim mrežama moći. Budući da su u nekoj vrsti obaveze, neformalnog ugovora sa ovim centrima moći, ovi ministri moraju da pokažu da se trude da ostanu u vladi. Ali, ne verujem da će konačna odluka zavisiti od njih”, naglašava Cvejić i dodaje da će sve zavisti od Vučića i njegove procene kako rasporediti moć i resurse u “klijentelističkoj strukturi SNS-a”.
“Još jedna bitna stvar je da 'prozapadno' i 'prorusko' često zapravo znači udovoljavanje interesima velikih korporacija iz ovih zemalja ili regiona, a ne samo približavanje političkim krugovima”, zaključuje Cvejić. (www.nova.rs, portal, 16.7.2022, list Nova, Vojislav Milovančević, 14.7.2022)

Gosti N1 o Vučićevim konsultacijama: Sve pro forme, odlučuje se na drugom mestu

 Počele su zvanične konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima stranaka i lista koje će imati poslanike u novom sazivu parlamenta. Stvari oko formiranja nove vlade će se završiti daleko izvan zgrade Predsedništva, ako već nisu završene i o tim stvarima Vučić neće razgovarati s predstavnicima stranaka koje dolaze, ocenio je analitičar Cvijetin Milivojević u Novom danu. Novinar lista Nova Vojislav Milovančević smatra da je sve to pro forme i da je najveći problem ove države taj što je sastav Vlade u glavi jednog čoveka (Vučića). Gosti N1 saglasni su da će socijalisti biti u Vladi.
Vučić je ranije danas razgovarao sa predsednikom Partije za demokratsko delovanje Šaipom Kamberijem, predsednikom Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislavom Žigmanovim, i predstavnikom izborne liste Muftijin amanet – Stranka pravde i pomirenja Usameom Zukorlićem.
Milivojević kaže da primećuje da se konsultacije o Vladi dešavaju pre nego što je konstituisana skupština, što je, prema njegovoj oceni nonsens. „Nije jasno ko je pozvan – da li su to predstavnici kandidatskih lista ili je reč o parlamentarnim strankama ili je reč o poslaničkim klubovima“, dodao je.
Milivojević pita zašto predsednik Srbije nije uradio obećano – da će „prvo je rekao početkom aprila, pa krajem maja, pa do Vlade“ – da napusti  mesto predsednika stranke (SNS). „Tada bi to bile ozbiljne konsultacije, da predsednik koji je izabran sa dva miliona i 250 hiljada glasova može na meritoran način da prima predstavnike parlamentarne stranke. Ovako će to biti jedna komedija kad dođe njegova stranka na red“, naveo je Milivojević.
Milovančević kaže da njegov najveći utisak jeste da je sve ovo pro forme – da malo popričaju, popiju kafu, a da Vučić zna ko će biti u Vladi. Najveći problem ove države je što je sastav Vlade u glavi jednog čoveka, naveo je novinar Nove. Milovančević konstatuje da u Srbiji „demokratija ne postoji i da imamo prilično upitan način vladanja“, gde jedan čovek odlučuje o svemu i „od njegovog raspoloženja zavisi ko će biti deo vlasti“.
Ko će biti u novoj Vladi?
Milovančević je uveren da će ministarka Mihajlović biti u novoj Vladi. „Mi smo pisali o tome da su SAD izrazile želju da uz nju budu i ministarka (Tatjana) Matić, Nebojša Stefanović i da Ana Brnabić ostane deo izvršne vlasti. Verujem i ono što nam je sugerisano je da ministar (Aleksandar) Vulin neće definitivno biti neko ko će upravljati nekim ministarstvom sile – vojskom ili policijom. Može se dogoditi i da ne bude član Vlade. Ograđujem se s tim, jer predsednik Vučić može da sluša ovo i da kaže – e sad ću u inat njima Vulina da zadržimm na mestu ministra policije“, kaže novinar Nove.
On je uveren da – gde je vlast, tu je i SPS. Kaže da se to pokazalo poslednjih 30 godina, uz malo pauze. „Predsedniku Srbije Ivica Dačić, kao opozicija, ne bi odgovorao. Bio bi nezgodna opozicija“, ocenio je Milovančević.
Milivojević nije siguran da će Mihajlovićeva biti ministar, „ali će biti neki fotorobot Zorane Mihajlović, po želji Amerikanaca“. „Ne mora da bude Stefanović, ali mora biti neko ko je izgradio dobre odnose sa DEA, a na drugoj strani – ne mora biti Vulin, ali mora biti neko ko je po volji Moskve“, kaže Milivojević. Dodaje da je tako bilo kad su u pitanju sve Vlade od 2014. godine, pa i ona 2012. godine, „koja je još komplikovanija bila – koja je formirana po volji Berlina, Vašingtona i Moskve i još nekih centara moći“.
Vlada bez SPS je nemoguća Vlada, navodi i on. Milivojević ocenjuje da u ovom trenutku ni dobar deo okruženja Vučića nema pojma ko će biti u novoj Vladi. Stvari oko formiranja nove vlade će se završiti daleko izvan zgrade Predsedništva, ako već nisu završene, naglasio je.
Milovančević je rekao da je uveren da se Mali i Brnabić razmatraju kao potencijalni mandatari. Vučić je rekao da će oko 80 odsto ministara da bude izmenjeno, tako da su ove konsultacije – formalnost, zaključio je Milovančević. (www.rs.n1info.com, TV N1, 14.7.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-o-vucicevim-konsultacijama-sve-pro-forme-odlucuje-se-na-drugom-mestu/

Kome će se Vučić PRIKLONITI: Oči političara iz Srpske uoči izbora usmjerene ka rukovodstvu Srbije

Pred posljednje izbore u Srbiji u Republici Srpskoj se vodila mrtva trka između vlasti i opozicije ko će poslati snažniju poruku podrške predsjedniku Aleksandru Vučiću i SNS.
Sada, kada se bliže izbori u BiH, postavlja se pitanje na koji način će Vučić uzvratiti, odnosno da li će stati iza Milorada Dodika i vladajućih partija ili će dati vjetar u leđa opoziciji.
Da Vučić uživa veliku podršku, kako partija iz vlasti u Srpskoj, tako i onih iz opozicije, potpuno je jasno jer skoro da nema političara u Republici Srpskoj koji se ne pokušava dodvoriti predsjedniku Srbije i pokazati mu svoju lojalnost.
S druge strane, vlast Srbije je proteklih godina pred svake izbore davala vjetar u leđa Miloradu Dodiku i SNSD. To se najbolje ogledalo u tome što su na izborne konvencije i događaje koje je organizovala vlast Srpske dolazili najviši funkcioneri Srbije, uključujući i Vučića.
Molili za neutralnost
Svi se vjerovatno sjećaju i Vučićeve priče o britanskim špijunima koji sarađuju s „nekim ljudima iz opozicije na rušenju Dodika, i to pred same izbore 2018. godine“, što su mu mnogi opozicionari tada zamjerili.
Otud ne čudi što su u jeku predizborne kampanje 2018. godine mnogi opozicionari čak otvoreno molili za neutralnost Srbije tokom izbora u BiH, a nakon izbora glasno izražavali nezadovoljstvo jer je Vučić, po njihovim riječima, „otvoreno podržavao Dodika, što je uticalo na to da ovaj odnese pobjedu na izborima“.
Vučić je, naravno, to negirao, podsjećajući kako je javno izjavljivao da se Beograd neće miješati u predizborne aktivnosti u Srpskoj i da neće podržati nijednu stranu, već će poštovati volju naroda.
Da li Vučić, zaista, ima uticaja na izbore u Srpskoj i da li će se, otvoreno ili skriveno, miješati u izborni proces u BiH, dajući vjetar u leđa strankama na vlasti ili onima iz opozicije?
SPC
Politička analitičarka Tanja Topić kaže za Srpskainfo da su do sada veliki uticaj na izbore u Srpskoj imala politička rukovodstva iz Srbije, bilo da je riječ o Vučiću ili njegovim prethodnicima.
Pored rukovodstva Srbije, kako kaže ona, još jedna podrška je bila jako bitna za izbore u Srpskoj, a to je ona koja je dolazila iz Srpske pravoslavne crkve.
Topićeva ističe da je ta podrška bila izražena sve do lokalnih izbora 2020. godine.
– Sjetimo se da je pred izbore 2020. godine izostala posjeta Vučića rukovodstvu Srpske, već je umjesto njega došla premijerka Ana Brnabić. Isto tako, vidjeli smo da je Vučić otvorio prostor i nekim drugim političarima iz opozicije Republike Srpske, konkretno gradonačelniku Drašku Stanivukoviću. Otvorivši prostor drugim političarima iz Srpske poslao je simboličnu poruku kako niko nema njegovu apsolutnu podršku – ističe Topićeva.
Dodaje da se unazad dvije godine primjećuje uzdržaniji trend, što ne znači da neće biti važno za koga se opredijelilo političko rukovodstvo Srbije.
Politički marketing
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, ističe da ne vidi razliku između glasača SNSD, SDS ili PDP, kada je u pitanju njihova simpatija prema Vučiću.
Navodi da je svaka vlast u Srpskoj unazad 20 godina uvijek uoči izbora bila pri ruci i spremna da pomogne u kampanjama vladajućim strankama u Srbiji.
To, kaže Milivojević, ne treba da čudi jer nije mudro da se vlast iz Srpske ponaša kao neka vrsta oponenta vlasti u Srbiji.
Isto tako, kako ističe Milivojević, i vlast iz Srbije se tako ponašala po pitanju izbora u Srpskoj.
– Svjedok sam da su na nekim izborima kao, na primjer, 2014. godine, Vučić i SNS poslali besplatno iste konsultante za politički marketing, koji su radili paralelno i za SNSD, ali i za SDS. Riječ je o skupim konsultantima kojima je SNS faktički častila SNSD i SDS – tvrdi Milivojević.
Dodaje da, po njegovom mišljenju, vlast iz Beograda neće podržati direktno ni Dodika, a ni opoziciju.
Međutim, kako ističe Milivojević, vrlo često vlast Srbije, iz pragmatičnih razloga, učini korak koji biračima u Srpskoj izgleda kao da u datom trenutku podržavaju nekog opozicionara protiv Dodika, i obrnuto – Dodika protiv opozicije.
– To se vrlo često radi uz pomoć medija bliskih vlastima čime se šalje određena poruka određenim ljudima. Sjećam se zimus da je iznenada na naslovnoj strani jednog uticajnog medija u Srbiji osvanuo naslov kako Dodik sprema rušenje Vučića. To je vjerovatno bila neka poruka Dodiku od strane Vučića, a u korist opozicije u Srpskoj. Takvih je primjera puno sa obje strane Drine – objašnjava Milivojević.
Projekti
Ocjenjuje da Srbija nesumnjivo ima uticaja na izbore u Srpskoj jer većina birača gleda ka Beogradu i prati dešavanja u Srbiji.
Milivojević ističe da ogroman broj građana Srpske više prati medije iz Srbije nego one iz Republike Srpske i BiH.
– Tako da je uticaj vrlo velik. Mjeri se šta kaže vlast iz Srbije, tačnije, šta u ovom trenutku kaže Vučić, da li ima više ili manje zajedničkih projekata sa Srpskom i slično. Kako se približavaju izbori u BiH vjerovatno ćemo vidjeti otvaranje nekih zajedničkih projekata Srbije i Srpske, zajednička slikanja funkcionera sa obje strane Drine i još mnogo toga kako bi se prikazalo da vlasti dvije zemlje imaju odličnu saradnju – ističe Milivojević za Srpskainfo.
Na pitanje da li će to dati vjetar u leđa Dodiku i SNSD, Milivojević ističe da će mediji bliski vlasti Srpske to vjerovatno iskoristiti da kažu da je Vučić na njihovoj strani, što je jako bitna poruka za birače u Republici Srpskoj.
– Međutim, Vučić sigurno neće reći da daje svoju podršku ni Dodiku, ni opoziciji, odnosno davaće potpuno neutralne izjave po pitanju izbora. Pitanje je samo kako će to ko da iskoristi u svoju korist. Mislim da je Vučić popularniji u Srpskoj nego u Srbiji i svi priželjkuju njegovu podršku – poručuje Milivojević.
NEUTRALAN
Narodni poslanik i predsjednik Liste za pravdu i red, Nebojša Vukanović, jedan je od rijetkih političara koji na zadnjim izborima u Srbiji nije stao iza Aleksandra Vučića, a i često kritikuje prvog čovjeka Srbije za miješanje u izbore u Srpskoj i davanje vjetra u leđa Dodiku. Vukanović je početkom ove godine poručio kako ne želi  da se miješa u izborni proces Srbije jer smatra da to nije u redu, kao što nije u redu kad se Srbija miješa u izborne procese u Srpskoj.
– Ne želim da pozivam ni da se glasa za Vučića ni protiv njega. Ne želim da se miješam u izborni proces Srbije. Kao što sam ranije smatrao da nije korektno da se Vučić miješa u izborni proces ovdje podržavajući Dodika – poručio je ranije Vukanović. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 14.7.2022)

Opozicija o konsultacijama kod Vučića: Od „neka hvala“ do „mora da se razgovara“

Konsultacije sa predsednikom Srbije počinju po svemu sudeći u četvrtak iako još nije konstituisan parlament. Pozivi su već stigli opozicionim strankama koje se različito opredeljuju da li će se pozivu i odazvati.
Andrićev venac biće narednih dana centar konsultacija koje bi trebalo da približe Srbiju formiranju nove Vlade, međutim ne žele svi razgovor sa Aleksandrom Vučićem.
„Ne može u Srbiji jedino to da bude normalno, a ništa drugo da ne bude normalno, da nemamo slobodne i poštene izbore, da ljudi glasaju pod pritiskom i ucenama, da postoje fantomski birači, da postoji kupovina glasova i sad glavni generator takvih pojava kome ne pada napemet da to menja, on bi sada da simulira demokratiju tako što vrši nekakve konsultacije, neka hvala“, rekao je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.
Nosilac liste na kojoj je bila i Demokratska stranka, funcionerka SSP-a Marinika Tepić nije za to da se Vučiću u ovom momentu poruči „neka hvala“
„Što se SSP-a tiče, mi smo jasno rekli da ćemo biti najjača opozicija režimu, ali i da smatramo da treba da se razgovara i da se radi na smanjenju tenzija u društvu“, kazala je.
Učešćem u konsultacijama se ne smanjuju tenzije u društvu, ocenjuju u stranci Vuka Jeremića, već se, kako tvrde, učestvuje u još jednoj Vučićevoj farsi.
Jovanović: Sto dana od završetka izbora Narodna stranka je odlučila da ne učestvuje u konsultacijama i nećemo ići kod Aleksandra Vučića.
N1: Kakvu sada poruku šaljete, išli ste kada vas je Vučić zvao na tuču, ali sad nećete kad vas zove na razgovor?
Jovanović: Tada je bio poziv da dođemo da se obračunamo, hteli smo da pokažemo da to nije način na koji treba politički funkcionisati, a ovaj poziv je samo jedna formalnost u okviru Ustava, tako da ne vidimo svrhu učestvovanja u tom jednom formalnom procesu da bismo pokazali da postoji neka demokratija u Srbiji.
Poziv za konsultacije, saglasna je opozicija, stiže prvi put pre konstituisanja parlamenta i formiranja poslaničkih grupa. Međutim, i u tom procesu kada predsednik želi da pokaže da poštuje Ustav, zapravo ga i dalje krši.
„Vi imate predsednika Republike koji ulazi u šestu godinu presednikovanja i dalje ignorišući članove 111 i 115 Ustava, Zakon o sprečavanju korupcije i druge zakone koji kažu da predsednik ne može da obavlja drugu javnu funkciju. Zamislite predsednik Republike pozove predsednika najveće stranke SNS kako će on da sedi minut sa delegacijom pa onda minut sa druge strani stola gde predvodi delegaciju najveće parlamentarne stranke, to je nonsens i pitam se zašto opozicija ne postavlja pitanje“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Desnoj opoziciji to ne smeta. Od predsednika će tražiti da čuju šta će uraditi povodom zahteva za uvođenje sankcija Rusiji i zahteva za priznanje Kosova, a pitaće i kako ćemo i sa kim kroz krizu koja dolazi.
„Kriza koja dolazi je toliko velika da će čak i Aleksandar Vučić morati da razmisli da li sa kadrovima SNS ova država može da preživi i to je sada novi momenat, čak i ako bi želeo da na silu nastavi vladavinu Ane Brnabić, Malog, Vulina, Čučkovića, mislim da sa tim kadrovima Srbija ne može da preživi ovu zimu, pogledajte stanje u EPS, Telekomu, Geodetskom zavodu, to su uništeni stubovi jedne države“, rekao je lider Dveri Boško Obradović.
„Ne“ konsultacijama rekli su i predstavnici koalicije Moramo. Kako kaže Biljana Stojković ne mogu razgovaraju sa nekim kome ništa ne veruju i ko je sve uradio da bi urušuo državu pravo i pravdu. (www.rs.n1info.com, TV N1, Žaklina Tatalović, 12.7.2022)

Cvijetin Milivojević: Pre pregovora o Vladi opozicija trebalo da zahteva Vučićevo povlačenje sa čela SNS

Pre otpočinjanja formalnih konsultacija u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, predsednik države trebalo je da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke. Opozicione stranke koje će se odazvati pozivu na konsultacije trebalo je da od Vučića zahtevaju povlačenje sa čela stranke, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević za Insajder.
Na konsultacije u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, koje počinju od četvrtka 14. jula, odazvaće se većina, kako opozicionih, tako i stranaka koje su sa većinskom Sprskom naprednom strankom već učestvovale u vlasti u prethodnom periodu.
Novi parlament bi trebalo da bude konstituisan do kraja jula, sudeći prema najavi predsednika Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu Ivice Dačića.
Konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa čelnicima poslaničkih klubova onih stranaka koje će se naći u novom sazivu parlamenta počeće u četvrtak, dakle petnaestak dana pre konstituisanja skupštine. Prvi će se pozivu na konsultacije odazvati predstavnici stranaka manjina.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Insajder da ne može da se seti da su te konsultacije ikada, u periodu od 32 godine, tj. od uvođenja novog višestranačja u Srbiji, do sada, obavljane pre nego što bi bio konstituisan parlament.
Milivojević naglašava da trenutno nije poznato ni to ko će tačno biti poslanici koje liste, zbog čega smatra da nisu obezbeđeni preduslovi za obavljanje formalnih konsultacija.
Moguće da se konsultacije, pre verifikacije mandata, smatra Milivojević, obavljaju s ciljem ubrzavanja procesa formiranja vlasti „zbog obećanja datog nekom drugom“. One mogu biti i „pokušaj da se pred svršen čin stave neki od političkih aktera sa prevelikim aspiracijama, kada je učešće u vlasti u pitanju“, ocenjuje on.
Upravo bi to što konsultacije počinju razgovorima sa manjinama moglo da predstavlja pokušaj većinske stranke da smanji političke apsiracije dosadašnjih političkih saveznika iz SPS-a, ocenjuje sagovornik Insajdera. Manjinske stranke i savezi osvojili su na ovim izborima 13 poslaničkih mandata.
Milivojević se pita „zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja nova pravila u razgovorima sa političkim strankama, ali i zbog čega na ta pravila pristaju one stranke iz opozicije koje će se odazvati pozivu na konsultacije pre konstituisanja skupštine“.
Sagovornik Insajdera podseća i da je Aleksandar Vučić, još početkom aprila, a zatim i u maju ove godine, nakon održanih izbora, najavio da će se povući sa čela stranke, kako ne bismo došli u situaciju da se predsednik države i svih njenih građana nalazi na čelu jedne stranke.
„Kasnije je Vučić izjavio da će se sa čela SNS-a povući nakon što bude formirana vlada“, podseća Milivojević i dodaje da je „protivno Ustavu Srbije, članovima 111. i 115, ali i Zakonu o sprečavanju korupcije, da jedan čovek bude i na čelu države, i na čelu stranke“.
Član 111. Ustava Srbije kaže da „predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, a član 115. da „predsednik ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu delatnost“.
U izjavi za Insajder, Milivojević javnost podseća i na odluku bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se povuče sa čela SNS-a, upravo kako bi izbegao obavljanje dve funkcije istovremeno.
Cvijetin Milivojević ocenjuje da je tužno što opozicija u Srbiji nije, kao uslov za otpočinjanje konsultacija, postavila Vučićevo povlačenje sa čela stranke.
„Da naše opozicione stranke imaju iole demokratskog u sebi, one bi ovo postavile kao uslov za konsultacije o formiranju vlade“, zaključuje on.
Inače, ne postoje zakonske prepreke da predsednik države otpočne formalne pregovore o formiranju Vlade sa predstavnicima poslaničkih lista u parlamentu. Ustav Srbije u članovima 112. i 127. propisuje da predsednik države predlaže skupštini kandidata za predsednika Vlade Srbije, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Formalne konsultacije je moguće otpočeti pošto Republička izborna komisija (RIK) jednoglasno donese rešenje o dodeli mandata poslanicima, što je RIK učinio na sednici održanoj 11. jula.
Demokratska stranka, Narodna stranka, politička organizacija „Zajedno“ i inicijativa „Ne davimo Beograd“ saopštile su da se pozivu na konsultacije neće odazvati.
Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Nova demokratska stranka Srbije, Zavetnici, savez POKS i Dveri, SPS i Jedinstvena Srbija, kao i manjinske stranke najavile su da će se pozivu na konsultacije odazvati, ako i kada im taj poziv bude poslat.
Prema konačnim rezultatima republičkih izbora, koje je 5. jula objavio RIK, u narednom sazivu parlamenta naći će se predstavnici dvanaest parlamentarnih lista.
Srpska napredna stranka, koja je na izbore izašla zajedno sa još nekoliko stranaka, osvojila je 120 mandata, partije okupljene oko SPS-a 31 mandat, a opozicione stranke koje su na izbore izašle u koaliciji pod nazivom „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ osvojile su 38 poslaničkih mesta, stranke koalicije „NADA“, okupljene oko Nove DSS petnaest mandata, Srpska stranka Zavetnici deset, dok su koalicije Srpskog pokreta Dveri i POKS-a osvojile deset poslaničkih mesta. U narednom sazivu skupštine naći će se i trinaest predstavnika manjinskih stranaka.  (www.insajder.net, portal, 12.7.2022)

Ko će naslediti Vučića na čelu SNS: Dva imena u opticaju

 Ukoliko se desi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispuni obećanje i povuče se sa čela Srpske napredne stranke nakon formiranja nove vlade, veliko je pitanje ko će ga na tom mestu naslediti. Kako saznaje Nova.rs za sad su dva imena najbliža ovom izboru - premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Ko god to bio, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević, sasvim sigurno neće doprineti rastu rejtinga stranke, već će je voditi u katastrofalan pad.
Prema Ustavu i zakonima ove zemlje predsednik države ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, dakle ne bi trebalo da bude ni predsednik stranke. Vučićev prethodnik na čelu države Tomislav Nikolić, upravo je zato svojevremeno podneo ostavku na mesto predsednika SNS.
I Aleksandar Vučić je ovakav potez mnogo puta najavljivao.
Još samo da…
Datume je zakazivao, pa uvek iznova pomerao, pravdajući to kriznim situacijama u kojima se država u tom trenutku nalazi.
Poslednji put o napuštanju kormila SNS govorio je u martu, kada je rekao da će posle aprilskih izbora učestvovati u izboru vlade i da će se zatim povući sa čela stranke.
"Deset godina na čelu stranke je dug period, to je period u kojem Srpska napredna stranka nigde nije izgubila, to je neverovatno, i vreme je da se neko drugi tome posveti", rekao je Vučić za list Politika.
Formalno, Vučiću je mandat predsednika stranke istekao pre dve godine, jer je na ovu poziciju poslednji put izabran 28. maja 2016. godine. S obzirom na to da statut SNS-a predviđa da mandat predsednika traje četiri godine, a da funkcija prestaje istekom mandata, to bi značilo da Vučić formalno nije više predsednik SNS.
Na Skupštini stranke u novembru prošle godine naprednjaci su jednoglasno na svim nivoima, od mesnih do opštinskih odbora, odlučili da predsednik Aleksandar Vučić bude jedini kandidat za predsednika stranke. On je to odbio.
Premijerka i predsednica Gradskog odnbora SNS Ana Brnabić tad je rekla:
"Aleksandar Vučić nastaviće da vodi SNS do ovih izbora, a onda ćemo izabrati i predsednika stranke, kao i zamenika predsednika“.
To je 31. marta potvrdio i sam Vučić.
Dvojac u trci
Dakle, nakon formiranja nove Vlade Srbije može se očekivati da Vučić podnese ostavku na mesto predsednika SNS.
U tom slučaju vladajuća stranka moraće da izabere novo rukovodstvo.
Kako saznajemo, u stranci i dalje postoji nada da će Vučić od ove odluke odustati, međutim, ukoliko se to ne desi i zaista podnese ostavku, treba mu naći zamenu. U ovom trenutku najbolje se kotiraju premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
 “Oni važe za ljude u koje Vučić ima najviše poverenja mi preko kojih bi i dalje mogao, doduše iz senke, da upravlja strankom”, kaže naš sagovornik.
Sunovrat rejtinga
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je prema njegovoj evidenciji Vučić do sada 19 puta najavljivao povlačenje sa vrha SNS. I svako takvo obećanje prekršio…
 “Brojim da je do sada ukupno 19 puta javno oročavao svoj ostanak na čelu SNS. Poslednji put je rekao da će se povući nakon formiranja nove Vlade. Sem njega, naravno, mislim da niko u ovoj stranci ne veruje u to i navijaju da Vučić nastavi da krši Ustav i istovremeno obavlja funkciju predsednika države i političke stranke od 750.000 članova. To vidite kad se neko usudi da spomene da Vučić krši Ustav, jer ga odmah proglase za neprijatelja države. Zato je jasno da je iz ugla te stranke Vučić nezamenjiv”, kaže Milivojević za Nova.rs.
Što se tiče Brnabić i Vučevića kao mogućih naslednika Milivojević kaže:
“Brnabić nije ni v.d. predsednika Gradskog odbora SNS, ona je tu uoči izbora postavljena kao kakav prinudni upravnik i možda to jeste bio Vučićev test koji je trebalo da pokaže da li bi mogla da obnaša i najvišu funkciju u stranci. Vučević je u svakom slučaju privatno mnogo bliži Vučiću i deluje kao neko ko bi mogao da se nađe na čelu stranke. Međutim, ni ona ni on nisu neko ko će sačuvati rejting stranke. Štaviše. Ovakve promene bi iz korena menjale rejting i došlo bi do katastrofalnog pada. To ne moram ja da kažem, to se vidi iz rezultata izbora, gde je na parlamentarnim i gradskim izborima SNS prošao mnogo lošije i osvojio i do 15 odsto manje glasova negoli Vučić na predsedničkim. Jasno je da su pobede SNS posledica ogromnog rejtinga Aleksandra Vučića lično. Ako on više ne bude bude nosilac liste čak i na lokalnim izborima, pitanje je kakav bi rezultat SNS osvojila”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, list Nova, Jelena Jelovac, 12.7.2022)