TRIBINA: KOJEKUDE – KUDA DALJE, SRBIJO?! NARODE, UZMI SVOJ ŽIVOT U SVOJE RUKE! (VIDEO)

U Mladenovcu je održana tribina pod nazivom „Kojekude – kuda dalje?“, na kojoj su govorili Cvijetin Milivojević, analitičar i Ranko Pivljanin, urednik lista „Nova“.

Na skupu je bilo reči o krizi u Srbiji i mogućim rešenjima.

U višesatnoj debati ukazano je na niz problema koji pogađaju naše društvo i državu.

Teritorija Republike Srbije je, po našem Ustavu, nedeljiva, i onaj ko u ime Srbije nešto potpisuje, mora to imati u vidu, istakao je Cvijetin Milivojević. 

Studenti bukvalno seju slobodu širom Srbije, a vlast nema rešenja za to, ocenio je Ranko Pivljanin. 

Narod mora da shvati da treba da uzme svoj život u svoje ruke, jedna je od poruka sa skupa.

Bilo je i brojnih pitanja, komentara i predloga građana koji su prisustvovali tribini.

Kako je naglašeno, ovo je jedna u nizu tribina koje se organizuju sa ciljem da se razmene mišljenja o aktuelnoj situaciji i ukaže na moguće puteve izlaza iz situacije u kojoj se našla naša zemlja.

Kamera Glasa javnosti bila je na licu mesta i zabeležila ovaj događaj koji je izazvao interesovanje građana Mladenovca i drugih mesta.

https://www.youtube.com/watch?v=V026HGOEGjM&pp=ygVSVFJJQklOQTogS09KRUtVREUg4oCTIEtVREEgREFMSkUsIFNSQklKTz8hIE5BUk9ERSwgVVpNSSBTVk9KIMW9SVZPVCBVIFNWT0pFIFJVS0UhIA%3D%3D

https://glas-javnosti.rs/vesti/drustvo/tribina-kojekude-e28093-kuda-dalje--srbijo--narode--uzmi-svoj-zivot-u-svoje-ruke-video

Vučević će do daljeg biti premijer, a priča o izborima se potpuno raspala: Pozadina nove SNS prevare

Ni nova Vlada - ni izbori, tako ukratko izgleda još jedna u nizu podvala Srpske napredne stranke kojom vlast na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pokušava da ugasi požar pobune studenata i građana. Izjave najviših državnih zvaničnika pokazuju da režim zapravo ne planira da napravi bilo kakve promene, osim možda za deo ministara koji više ne bi sedeli u foteljama u Nemanjinoj 11, a što je najavljeno još pre velike krize i protesta.

Premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku 28. januara u jeku studentskih i građanskih protesta. Međutim, njegova ostavka nije potvrđena u Narodnoj skupštini ni mesec dana kasnije, jer ni jedna sednica parlamenta nije održana već gotovo tri meseca.

Imajući u vidu da Skupština nije potvrdila Vučevićevu ostavku, rok od 30 dana za formiranje nove Vlade ili rapisivanja izbora nije ni počeo da teče.

Za to vreme, Ana Brnabić najavila je novu sednicu Skupštine, koja će se najverovatnije održati 3. ili 4. marta.

Međutim, kako sada stvari stoje, očekuje nas još jedna maratonska sednica na kojoj će poslanici vlasti prolongirati ključnu tačku, odnosno potvrđivanje ostavke premijera Vučevića.

To je praktično najavila I predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić, rekavši da će poslanici prvo usvajati zakone koji će se naći na dnevnom redu, a potom konstatovati ostavku premijera Miloša Vučevića, čija Vlada je predložila te zakone.

Na pitanje novinara da li je logično da se prvo konstatuje ostavka premijera, čime pada Vlada, a da se zakoni onda povuku umesto da se usvajaju, Brnabić je odgovorila da su u pitanju „izuzetno važni zakoni“ i da je „besmisleno da prvo idemo na ostavku i da onda nema ko da brani te zakone“.

 „Tu je, na primer, zakon o jeftinim stambenim kreditima za mlade ljude, dakle za sve one koji su ispod 35 godina starosti, koji je važan za pronatalitetnu politiku u Srbiji, za njihovo osamostaljivanje, za jaču Srbiju. Tako da mi je potpuno logično da vlada koja je predložila taj zakon Narodnoj skupštini, prvo obrazloži taj zakon, da taj zakon ne kasni“, rekla je Brnabić, a preneo zvanični sajt Srpske napredne stranke.

Dodala je da će se tada raspravljati o predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, da će njega braniti Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija, odnosno „ljudi koji su sa rektorskim kolegijumima razgovarali o tom zakonu“.

Da će se najpre raspravljati o predlozima zakona, potvrdila je i potpredsednica Skupštine Snežana Paunović.

Zbog činjenice da redovno prolećeno zasedanje Skupštine traje 90 dana, rasprava o ostavci Vučevića mogla bi da bude prolongirana čak do kraja maja.

A šta je sa izborima?

Iste večeri kada je Miloš Vučević podneo ostavku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je moguće izbore kao način za izlazak iz krize.

Međutim, da se od scenarija izbora u potpunosti odustalo, pokazuju upravo izjave najviših funkcionera.

Tako je na svom skupu u Sremskoj Mitrovici Vučić između redova provukao informaciju da izbora neće biti.

 „Dok sam predsednik i dok se pitam prelazne vlade neće biti, biće srpska vlada i izabraće je Narodna skupština i štitiće interese Srbije, a imaće najmanje 50 odsto novih ministara, ali ne samo ministara već i direktora i svih ostalih rukovodilaca po dubini, zato što su nam potrebne promene“, rekao je Vučić tada.

Osim toga, i Ana Brnabić je rekla i da će se nakon konstatovanja ostavke premijera ići na formiranje nove Vlade, ne na izbore, a da za sada predstavnici vladajuće većine ni na stranačkom nivou nisu razgovarali o novom mandataru.

Tako smo došli u situaciju da izbora po svemu sudeći neće biti, a ostavka premijera nije potvrđena, što još jednom ukazuje da je po sredi režimska podvala kojom se pokušava ugasiti duh protesta.

Kako sada stvari stoje, Vlada Srbije nije ni u tehničkom mandatu, te radi u punom kapacitetu, a promene unutar nje za ovaj period, premijer Miloš Vučević najavio je još pre šest meseci.

 „Prirodno je da imamo neke preseke stanja da vidimo ko je kako radio. Praćenje rezultata rada svakoga u vladi je lekovito. Svi su pod političkom lupom i lupom javnosti. Ako se neko ne bori, mora da bude zamenjen“, rekao je Vučević, najavljujući rekonstrukciju Vlade.

Sudeći po ovim najavama, promene unutar Vlade poklopiće se sa onim što smo već ramije čuli, pa se postavlja pitanje čemu je služila dramatična najava ostavke premijera Vučevića u prenosu uživo.

Državni udar Ane Brnabić

Komentarišući najavu nove skupštinske sednice, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je Ana Brnabić na poslednjem zasedanju izvšila državni udar.

„To je školski primer državnog udara. Definicija državnog udara kaže da ga izvodi neka institucija sistema, poništavajući ili uzurpirajući ovlašćenja druge institucije sistema. Dakle, ona je kao predsednica Narodne skupštine, oragnizujući raspravu o pedesetak tačaka dnevnog reda koja nije bila rasprava, smestila sve u tri i po minuta. Ona za to vreme nije uspela da pročita ni desetinu naziva tih tačaka, a kamolih svih zakona. Osim toga, nekoliko poslanika bilo je prijavljeno u elektronskom sistemu, kako bi učestvovali u raspravi, ona je sve to poništila i faktički od tog trenutka u pravnom i politikološkom smislu mi nemamo Skupštinu“, kaže Milivojević.

Sagovornik Nove dodaje da sada zapravo imamo samo Anu Brnabić koja predstavlja instituciju predsednice Narodne Skupštine.

Milivojević je ovaj slučaj uporedio sa uvođenje šestojanuarske diktature kralja Aleksandra Karažoređevića koji je tada rekao: „Između mene i mog dragog naroda više neće biti posrednike, te zbog toga ukidam Narodnu skupštinu“.

„Iz takvog stanja zaista izlaz nije nikakva rasprava o bilo čemu. Mislim da je od tog trenutka parlamentarna opozicija već trebalo da bude u nekoj vrsti apsolutne opstrukcije Narodne Skupštine, makar u fizičkom smislu te reči“, kaže Milivojević.

Sagovornik „Nove“ podcrtava da je besmisleno svako učestvovanje na sednici 4. marta.

„Skupština ne može da radi, ako je u državnom udaru. Što se Vučevićeve ostavke tiče, ja sam još prvog dana rekao da on nije podneo ostavku. On je zapravo rekao ‘doneo sam neopozivu odluku da podnosim ostavku. On nije rekao ‘doneo sam odluku da podnesem neopozivu ostavku'“, navodi Milivojević. (www.nova.rs, portal, Andrija Lazarević, 25.2.2025)

Šta donosi presuda Dodiku: Dan koji može promijeniti sudbinu BiH

Izricanje prvostepene presude predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i v.d. direktora "Službenog glasnika" Milošu Lukiću pred Sudom BiH zakazano je za srijedu, 26. februar, a u javnosti se vodi žestoka rasprava o tome šta će navedena presuda donijeti Bosni i Hercegovini.

Analitičari procjenjuju da će presuda, kakva god da bude, izazvati žestok potres ne samo u BiH, već i u regionu, a od nje najviše strepe građani u oba entiteta zbog straha od eventualnih sukoba.

Oslobađajuća presuda Dodiku je jedina očekivana u Republici Srpskoj s obzirom na to da se od samog početka suđenja upozorava da je ovdje riječ o političkom, a ne pravnom suđenju.

S druge strane, oslobađajuća presuda bi u Federaciji BiH dovela do „razočarenja“, bar kod bošnjačkih političara, ali i dijela javnosti, koji vjeruju da Dodik treba biti osuđen, iako nisu ni ulazili u suštinu optužnice.

Presuda kojom bi se predsjednik Republike Srpske oglasio krivim u dijelu FBiH bi dovela do slavlja dok bi u Srpskoj izazvala haos čije razmjere je u ovom trenutku teško procijeniti.

Iz Republike Srpske već je stigla poruka da su institucije Srpske spremne za izricanje presude i da imaju “opciju A” i “opciju B”, u zavisnosti od onoga što se bude čulo tog dana u Sudu BiH.

Pored toga, danas je na sjednici Glavnog odbora SNSD donesena odluka da dan prije izricanja presude Dodiku počne sjednica Narodne skupštine Republike Srpske, koja se nastavlja i u srijedu od 14 časova, kako bi mogla reagovati na donošenje presude.

Tačka dnevnog reda NSRS biće “odbrana od napada na Ustav BiH”, a informaciju za tu sjednicu pripremiće Vlada Republike Srpske.

Dogovoreno je da u utorak počne i miting ispred Narodne skupštine Republike Srpske, koji će trajati dva dana.

„Samo prekinut postupak dolazi u obzir“

Odgovarajući na pitanje da li očekuje nerede u Republici Srpskoj, Dodik je poručio da će Republika Srpska ostati mirna.

– Republika Srpska će ostati mirna, djelovaće u skladu sa zakonima. Sve odluke ćemo donijeti na nivou parlamenta Srpske, a moguće je u nekoj fazi i da održimo referendum o svemu tome – istakao je Dodik.

Dodaje da je jedini ispravni ustavni i zakonit scenario da bude prekinut postupak protiv njega u Sudu BiH ili oslobađajuća presuda, a da će u suprotnom na najvišim organima Srpske biti donesene odluke u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.

– Ako je bilo šta drugo, to je čisti politički progon i mi ćemo odgovoriti političkim odlukama. To podrazumeva donošenje odluka na najvišim organima Republike Srpske, kako je dogovoreno ovih dana na različitim nivoima i vratićemo se isključivo na Dejtonski sporazum – rekao je Dodik.

On je naveo da to podrazumijeva da će Republika Srpska poništiti ili istupiti iz svih, pod navodnicima, reformi koje su joj nametali, nekad iz EU, nekad iz drugih centara.

– To znači da će Republika Srpska otkazati bilo kakvo prisustvo Suda i Tužilaštva BiH, SIPA i drugih vještačkih i vanustavno nadmetnutih organa na nivou BiH, zabraniti njihov rad na prostoru Republike Srpske, donijeti svoj izborni zakon i učiniti sve da ono što su nadležnosti, 83 takve, vrati na ustavnu poziciju, Ustav BiH – rekao je Dodik.

Poručio je da će, i ako mu zabrane politički rad, nastaviti da se bavi politikom.

– Dakle, neće se desiti ništa, Milorad Dodik ostaje tu, ostaje predsjednik Republike, čak i ako oni zabrane politički rad nastaviću da se bavim politikom – rekao je Dodik.

Duboka politička kriza

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević isključuje mogućnost sukoba u BiH ističući da „čak i da neko želi sukobe za to mu je potrebna vojska“, koja u BiH ne postoji.

– Oružane snage BiH su faktički zamišljene više kao neka vrsta paradno-protokolarne vojske. Ne vjerujem da je ijedan, od tri naroda u BiH spreman na rat, tako da sukobe isključujem. Međutim, kada je riječ o političkoj krizi mislim da je ona duboka i situacija je vrlo neprijatna – kaže Milivojević za Srpskainfo.

On ističe da je Dodik već najavio šta će učini ako ga osude, a to je da će skinuti prašinu sa odluka i zakona koji su donijeti i ići u pravcu vraćanja nadležnosti i povratku na izvorni Dejton.

Milivojević kaže da mu je mnogo zanimljivije pitanje šta će se desiti ako presuda bude oslobađajuća.

– Dodik ne može reći: „sad su mene oslobodili i to više nije udar ni na instituciju Predsjednika Republike ni na Srpsku, pa ćemo se mi vratiti našim koalicionim partnerima na nivou BiH i nastaviti zajedno da reformišemo BiH i vodimo je u EU“. To bi bilo neozbiljno i katastrofalna poruka njegovim biračima jer to isto znači da indirektno legitimiše taj sud – smatra Milivojević.

Još jedno pitanje ostaje otvoreno, kaže Milivojević, ali i dilema, a to je zašto se Dodik uopšte pojavio pored Sudom BiH ako taj sud ne priznaje i ako tvrdi da on nije ustavna kategorija, što je tačno gledajući originalan Ustav BiH i Dejton.

– Ako tvrdiš da je sud nelegitiman zašto si se pojavio u sudnici i išao na suđenje svih ovih mjeseci. Zašto bi se bojao crvene potjernice nelegitimnog suda. To je bio trenutak da pokažete da ne priznaje taj sud, tako što se ne pojavi na suđenju – ističe Milivojević.

On dodaje da Dodik nema puno izbora bilo da je presuda oslobađajuća ili osuđujuća te da mora pokrenuti neki mehanizam vraćanja na izvorne principe Dejtona, nešto što neće izazvati veliki potres, kao što je, na primjer, aktiviranje Zakona o agenciji za lijekove Srpske.

– Time pokažete jasno da ste na putu vraćanja nadležnosti. Naravno, nećete odmah ići na aktiviranje vraćanja vojske – smatra Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 22.2.2025)

Cvijetin Milivojević: Studentski protesti su uzdrmali kompletan politički sistem u Srbiji

U 259. epizodi emisije Dijalog govorio je Cvijetin Milivojević, politikolog. Emisija je snimljena 20. februara u našem studiju u Beogradu

00:00:00 – Uvod i najava emisije

00:00:36 – Politička kriza

00:15:24 – Jesu li ispunjeni zahtevi?

00:27:34 – Uticaj stranaca u Tužilaštvu

00:39:49 – Spoljna politika

01:00:05 – Faktor Dodik

01:13:30 – Politički inženjering

01:32:00 – Ustavnost i ustavni okviri

U 259. epizodi emisije Dijalog govorio je Cvijetin Milivojević, politikolog. Emisija je snimljena 20. februara u našem studiju u Beogradu.

(www.standard.rs, portal i youtube kanal Novi standard, voditelj Aleksandar Vujović, 22.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=qxo-94OcB_Y&pp=ygUNbm92aSBzdGFuZGFyZA%3D%3D

https://standard.rs/2025/02/22/cvijetin-milivojevic-studentski-protesti-su-uzdrmali-kompletan-politicki-sistem-u-srbiji/

BORBA PROTIV KORUPCIJE - Od 2012. godine do danas je postojala velika rupa u borbi protiv korupcije

(TV Kurir, www.kurir.rs, emisija “Puls Srbije”, voditeljka Milica Marković, 21.2.2025)

 https://www.youtube.com/watch?v=m4DigP3I5TU

Bes i strah naprednjačke vojske

Hapšenja SNS desetara otvaraju Pandorinu kutiju za Vučića

Vestima o hapšenju zvučnih imena u SNS ili, recimo, “češljanjem” firme ministra Novice Tončeva, uporno se nastoji zaglušiti buka s ulice koju prave studenti, prosvetari, poljoprivrednici. Međutim, umesto da ih ove vesti “umire”, čini se da se dešava sasvim suprotno, a dodatna otežavajuća okolnost za vlast je što ova “borba protiv korupcije” udara i na njihov stožer - ljude na terenu, po lokalnim odborima SNS, pa su već počeli da se bune. I to glasno.

Poslednjih dana svako jutro počne bombastičnim vestima. Uhapšeno je neko zvučno ime blisko vlasti ili je policija od rane zore upala u nekoliko desetina preduzeća, radi provere poslovanja, a zbog sumnji na korupciju.

Na ovaj način režim pokušava da dokaže da institucije rade svoj posao, da će oni koji ne rade po zakonu biti uhapšeni, bez obzira na to koliko su bliski vrhu države.

Međutim, ne ide sve po planu. Verovatno se nije računalo na to da može doći do pobune u njihovim redovima. A upravo se to pre nekoliko dana desilo u Obrenovcu, posle vesti da je uhapšen predsednik opštine Milorad Grčić.

Dan nakon njegovog privođenja u SNS Obrenovac stigla je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, inače šefica gradskog odbora naprednjaka. I bila je izviždana.

Ispred stranačkih prostorija sačekalo ju je stotinjak naprednjaka besnih zbog Grčićevog hapšenja. Ona je pokušala da održi sastanak sa članovima odbora i predloži gradskog menadžera Miroslava Čučkovića za poverenika, međutim, to nije bilo moguće.

“Ljudi su se bunili, vikali, nisu joj dozvoljavali da govori. Neki su joj poručili da je trebalo prvo da uhapsi svog brata, jer je on više krao od Grčića. Jedini u sali koji nisu učestvovali u toj raspravi su Miroslav Čučković i ekipa oko njega“, ispričao je izvor Nove.

Zatim je predsednica Opštinskog odbora SNS podnela ostavku i najavila da će napustiti stranku, a to je uradila još nekolicina stranačkih funkcionera. Brnabić je napustila Obrenovac uz pretnju da će im sledeći put poslati ministra i predsednika Izvršnog odbora SNS Darka Glišića.

Probuđeni strah i bes

Novinarka Biljana Lukić kaže da je jasno da ova “borba protiv korupcije” budi strah i bes kod stranačkih vojnika u SNS.

 “Da bi poslao Evropskoj uniji poruku da se bori protiv korupcije, režim otkida najslabije karike lanca korupcije i kriminala, kako bi taj lanac bio dovoljno jak da se odupre volji građana Srbije za uređenom državom. Njihov unutrašnji problem je u tome što svaki uhapšeni desetar ispod sebe ima vojnike čiji prihodi zavise od uhapšenog, njihov biznis se pauzira, a postoji opasnost i da oni budu u paketu odsečenog dela repa korupcijske nemani. To svakako budi i bes i strah kod njih, centrali je potrebna orgomna organizacija i još više novca da smire nemire u svojoj vojsci“, kaže Lukić za Novu.

U međuvremenu se na tapetu našao i socijalista Novica Tončev, inače ministar zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština. Njegova firma našla se na spisku onih čije će poslovanje biti provereno.

Disciplinovanje neposlušnih

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je potencijalna meta svako ko ima svoj stav, a koji nije 100 odsto na liniji sa onim koji zastupa predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 “Pa setimo se samo kako se Vučić u Jagodini žalio da lider SPS Ivica Dačić vrda oko ulaska u njegov pokret. Od tog trenutka svi oni koji nisu na liniji su meta. Slušao sam jednog naprednjaka kako nedavno kaže “mi hoćemo SPS sa nama, ali poslušan SPS”. Ta rečenica kaže sve. Zato sad Novica Tončev, zato se na meti ponekad nađu i Dušan Bajatović i Branko Ružić”, kaže Milivojević i dodaje:

“Što se Tončeva tiče, mi znamo da on drži Surdulicu bez naprednjaka, znamo da njegova firma odlično posluje. Ne zaboravimo da je ta firma dobila na tenderu radove na stadionu u Bačkoj Topoli, koje je finansirao Viktor Orban. Ne bi on to dobio na lepe oči. Očigledno ta firma zna šta radi. Zato nije tako lako oterati Tončeva, a nije lako ni Bajatovića kad se zna da iza njega stoje Rusi. Na posletku nije lako ni s Ružićem”.

S druge strane, Biljana Lukić smatra da je ovo dobar momenat da šef organizacije pošalje poruku svom partneru, “poznatom po prepoznavanju momenta kad treba napustiti gubitničku stranu”.

“Tončev je i ranije imao gafove – nije klečao s potrebnom dozom poniznosti pred gospodarom, dobar je izbor za vaspitavanje SPS, ne bi me čudilo da i Ružić dođe na tapet. Ukoliko studentski ustanak nastavi da buja, biće to težak zadatak za režim, lojalnost lojalista traje dok im se redovno pune džepovi i dok vlada uverenje da nema odgovornosti”.

Hapse da bi ih oslobodili

Cvijetin Milivojević smatra da je cela priča sa borbom protiv korupcije zapravo običan spin.

“Cilj je da se uteše studenti i građani na ulicama. Pa vi ste pre neki dan mogli da čujete da bivša ministarka Zorana Mihajlović priča kako je tužila Milorada Grčića jer je napravio štetu u EPS od 500 miliona, a koliko smo čuli sad se on i Aleksandar Papić terete za štetu od milion evra. To samo ide u prilog mojoj tezi da je reč o spinu, zapravo mislim da ih hapse da bi ih oslobodili. Praktično, da ih spasu za neke mnogo ozbiljnije i teže stvari zbog kojih bi morali da odgovaraju”. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 19.2.2025)

Sve je izvesnije da NEĆE BITI NOVIH IZBORA - Kada dobijamo NOVU VLADU?

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

VoditeljI: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Analiza jutra

Gosti: Rajko Kapelan iz Centra za društvenu stabilnost i Cvijetin Milivojević, politikolog (www.blic.rs, Blic TV, 18.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=csua1qR8n8I

Zašto Poglavica okreće Srbe izvan Srbije protiv Srba iz Srbije?

Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. (Zakon o državljanstvu Republike Srbije, član 23)

Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. (Ustav Republike Srbije: zaštita državljana i Srba u inostranstvu, član 13)

Zašto, uprkos ovim ustavnim i zakonskim odredbama, samo dvadesetak hiljada Srba (Dodik je u decembru 2023, tvrdio: samo 13.000 od million i nešto!) koji žive u Republici Srpskoj, osim BH, ima i državljanstvo Srbije, odgovor smo dobili na Sretenjskom kontramitingu Srpske napredne stranke u Sremskoj Mitrovici?

Jeste da se, uoči prošlogodišnjeg Svesrpskog sabora, popečitelj unutrašnjih dela Dačić pohvalio da je čak 590.988 ljudi koji su imali državljanstvo BiH dobilo (i) državljanstvo Srbije. Ali, kad malo začeprkate po popečiteljevom obrazloženju, vidite da je u periodu od 1997. do 2023. godine bilo 230.000 takvih slučajeva, od 2003. do 2013. još 186.000, a od 2014. do 2024. oko 170.000, što navodi na zaključak da je ovde, uglavnom, reč o ljudima koji su se, u vreme ratnih dešavanja i posle toga, iselili u Srbiju ili su u njoj živeli i pre raspada SFRJ, kada je bilo važno samo jugoslovensko, a ne republičko, srpsko ili bosanskohercegovačko, državljanstvo.

Baš zato i jeste pomenuti  Mali Hijavata iz Banjaluke više puta tražio od Velikog Poglavice sveg srpskog plemena da svi građani Srpske, baš kao cela hrvatska dijaspora državljanstvo Hrvatske ili mađarska Mađarske – “automatski dobijaju državljanstvo Srbije, a ne kao što je sada, uz komplikovane procedure”.

Što se, do dana današnjeg, za 13 godina vladavine “najvećeg Srbina u istoriji srpstva”, nije dogodilo.

A što znači da onaj član Ustava broj 23 baš i ne “radi” kako je propisano, već državljanstvo Srbije Srbin izvan Srbije može da dobije, ali pod dodatnim, specijalnim, “naprednim” uslovima, garancijama i zaslugama.

Partijskim kontramitingom Es-en-esa u rimskom Sirmijumu dominirao je transparent: “Vučiću, oče naše nacije”. Pa se setih prvog “Oca nacije”, pisca Dobrice Ćosića koji je, kao bivši komunista i doživotni nacional-levičar, priznao da “njegovima” (partizanima), na početku rata, “prioritet i nije bio rat s Nemcima, već ganjanje sa četnicima”.

Jednako kao ovaj danas koji nikako ne može definitivno da se odluči koji bi to pre strani neprijatelj – oli Ameri oli EU oli Rusi – da “sruši njega, tj. Srbiju, jer je on Srbija”, ne priznaje da mu je, uistinu, prioritet svih prioriteta proganjanje srpske mladosti i da bi “najvoleo” da mu unutrašnjopolitički protivnik bude nejaka politička opozicija, jer bi sa njom lako, a sa ovim studentima ne zna kako.

Zbog čega je blagoizvoleo da, kao, braneći srpstvo, Srbiju i Srpsku, izmišljajući da navodno postoji nekakva moćna unutrašnja sila koja bi da Vojvodinu otcepi od Srbije - izvede Srbe, one s leve obale Drine, protiv Srba iz Srbije.

Ko nas je kleo, nije dangubio!

Doveo je građane Republike Srpske na partijski miting svoje stranke u odumiranju i „Pokreta za blanko podršku AV-u za bilo šta o bilo čemu, makar i protiustano, da on odluči“ -  da bi ih predstavio i postavio kao pretorijansku gardu, ispred i oko sebe, koja će, ne Srbiju nego njega lično, na Dan državnosti Srbije, „braniti“ od Šumadije, od Kragujevca, od Novog Sada, Niša i Beograda!?

Slagao je sve njih da studenti hoće da sruše Srbiju.

Zaplašio je Poglavica Srbije i vascelog srpstva, uz nesebičnu pomoć Malog Hijavate iz Banjaluke, građane Republike Srpske bezočnom laži da bi, svaka druga vlast u Srbiji osim njegove naprednjačke, ne samo pustila Srpsku niz vodu, nego bi još i potpomogla zatiranju srpstva preko Drine.

A Mali Hijavata, umesto da se izvini za protivzakonito učešće (i manipulaciju najiskrenijim nacionalnim osećanjima Srbe iz Srpske) u izbornom inženjeringu na strani Vučićevog režima, na prethodnoj lakrdiji od lokalnih izbora u Srbiji, ide i korak dalje. On je otišao toliko daleko da je, kao nekakav samozvani vrhovni arbitar rodoljublja, besprizorno imputirao svima onima koji ne aplaudiraju Poglavici (ili njemu samom) da, zapravo, ruše Srbiju i Srpsku.

„Ne podnosim čak ni njihovo pravo da drugačije misle. Ne želim da gledam bilo koga ko urušava Srbiju. Ne volim nikog od njih. Ne podnosim čak ni njihovo pravo da drukčije misle ako ne vole Srbiju i žive ovdje...“, izdeklamovao je, u jednom dahu, Mali Hijavata dopumpani Poglavičin „message box“.

Šta li bi danas, kada bi mogli, na sve to rekli, Milošević ili Đinđić ili, kada bi hteli, Koštunica i Tadić, dakle, svi oni ljudi sa kojima je Mali Hijavata, kao sa predstavnicima Srbije, sarađivao, a sa nekim od njih čak i prijateljovao i strančario?

Vladajuće stranke iz Srpske, ali i dobar deo tamošnje opozicije, svih ovih 13 godina „poglavicovanja“, baš napadno bučno, uz prst u oko ovdašnjoj kritičkoj javnosti i opoziciji, ne samo rečju nego i delom (stranački lideri iz Srpske protivzakonito, pa još i transparentno, glasaju za SNS na lokalnim izborima u Srbiji) podržavaju sadašnji režim u Srbiji, ali je najsramnije to što zvanična Banjaluka danas šalje poruku da je sva mladost koja je ustala u zaštitu Ustava i zakona, prava i pravde u Srbiji – „antisrpska“?!

Oni koji i dalje veruju da, negde u potaji, Poglavica i Mali Hijavata „kroje svesrpsku strategiju i viziju“ i planiraju nešto veeeliko, sveeesrpsko, neka se prisete kako zvanični Beograd tituliše i tretira onog Nemca koga Banjaluka ne priznaje za tzv. visokog predstavnika.

Ili, neka se sete kako je prošloga leta, onoga dana kada je Skupština Srpske na dnevnom redu imala zakazanu raspravu o predlogu platforme za razdruživanje u BiH, sa francuskog aerodroma „Tesla“ u Surčinu u Mahovljane, sa sve fermanom i svilen gajtanom za Malog Hijavatu, doletela Poglavičina Tajnica AB i – rasprave o razdruživanju, evo do dana današnjeg, nije bilo.

Juče su Poglavica i Mali Hijavata bili kod Atile Biča Božijeg na randevuu. Kad su već tamo, mogli su, kad već neće od Kroata, da od Ugara prepišu „recept“ za efikasno ostvarivanje prava srpskog naroda u dijaspori: ekspresno automatsko državljanstvo matične države, biračko pravo na parlamentarnim (i predsedničkim), naravno, ne i na lokalnim izborima u matici, ali i konstituisanje izborne jedinice samo za dijasporu koja će imati direktnu prohodnost i zagarantovanih nekoliko poslaničkih mesta iz rasejanja u srpskom parlamentu.

Kad toliko voli Srbe izvan Srbije, zašto Poglavica, za ovih 13 godina samovlasti, nije obezbedio ne samo pasivno (da ih koristi kao biračko telo), nego i aktivno biračko pravo za srpsko rasejanje, kao što su to uradile Mađarska ili Hrvatska za svoju dijasporu?

Umesto toga, beogradske vlasti su zloupotrebljavale srpski patriotizam tako što su davanje državljanstva Srbima izvan Srbije ucenjivali obavezom tih novoupisanih državljana da se svojoj matici (čitaj: Poglavici) revanširaju tako što će, čak i na lokalnim izborima (kao da je fizički moguće da istovremeno imate dva stalna boravišta!), glasati za stranku na vlasti, a kad je stani – pa'ni, kao ovaj miting „za spas Vojvodine“, dođu i zdušno negoduju protiv „one druge“, a u stvari većinske Srbije koja tri meseca traži pravo i pravdu.

Ali, upravo to Svevladar srpski neće, jer bi time izgubio ključni „argument pritiska“ u kupovini srpskog glasačkog tela iz BiH, Hrvatske i Crne Gore, kao i posredni uticaj na milione građana Srbije koji su nekim kolenom poreklom s one strane Drine, Save i Dunava.

Više Poglavica voli lažnu brigu za Srbe izvan Srbije i plašenje mečke rešetom, tj. onima koji, kad bi nekim slučajem došli na vlast u Srbiji, „sto posto izdali“ Srbe iz okruženja.  

Kao da neko iz samog vrha režima u odumiranju želi da, kao poslednju liniju vlastite odbrane, sadistički kreira odijum Srba Srbijanaca prema Srbima izvan Srbije i obrnuto.

Hoće li poglavici Lavu Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) i Malom Hijavati – što upita Nebojša Romčević – „uspeti ono što nijednom okupatoru nije uspelo: da Drinu pretvore u neprelaznu granicu unutar jednog naroda“? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 18.2.2025)

Milivojević o govoru predsednika Vučića u Sremskoj Mitrovici: To je govor gubitnika

Politikolog Cvijetin Milivojević u emisiji "Marker specijal: Sretenje u Srbiji", govoreći o obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića okupljenima na skupu "Srećemo se na Sretenje" u Sremskoj Mitrovici - da je to bio "govor gubitnika". "Ako je ovo miting Srpske napredne stranke i govor gubitnika, onda nemam ništa protiv da to bude tako. Ako je ovo bio govor predsednika Republike Srbije, znači mog predsednika Republike onda se plašim - jer je ovo govor gubitnika", kazao je Milivojević.

"Tri su stvari koje je pobrojao kao ključne - 'zašto oni tamo', pretpostavljam iz sveta uz pomoć 'onih tamo', odnosno većinski deo naroda koji nije glasao za njega, zašto žele da sruše njega. Rekao je da ga mrze, a da tako mrze i Srbiju, ono što smo i prognozirali. Kaže, prva stvar zašto ga mrze, zato što ne da Kosovo. Pa, čija vlast je u aprilu 2013. prihvatila Osnovni briselski sporazum u kojem u 15 tačaka ni na jednom mestu se ne pominje Srbija, isključivo se pominje Kosovo kao država. To je prihvatila vlast Dačić-Vučić", rekao je Milivojević.

Milivojević je rekao da je druga tačka koju je predsednik Vučić naglasio u Sremskoj Mitrovici ekonomski prosperitet Srbije.

"Ako mi stalno slušamo od istog predsednika da nama nema života bez Evropske unije jer otuda stižu grantovi, investicije ili, bojim se, najviše krediti koje ćemo vraćati - kakav smo onda napravili ekonomski razvoj ako mi ne možemo da živimo bez EU. A sad kaže taj isti zapad hoće da uništi Srbiju", naveo je on.

Treća tačka koju je istakao predsednik Vučić, dodaje Milivojević, jeste da "neko iznutra" želi da unište Srbiju i dovedu na vlasti one koji će da "klimoglave".

"Pa, ima li većih klimoglavaca od ove vlasti? Mi smo došli do toga da tri godine ne  znamo šta je to protivzakonito prihvatio predsednik, a tiče se Francusko-nemačkog plana... Tešim se da ne govori kao predsednik, već kao predsednik stranke u nastajanju koje se zove 'pokret za blanko podršku Aleksandru Vučić bilo šta i o bilo čemu da odluči'", naglasio je Milivojević.

Na pitanje da li se predsednik u Sremskoj Mitrovici obraćao mladima, Milivojević kaže da je predsednik Vučić "stvorio situaciju u kojoj je njemu neprijatelj svako ko ne glasa za njega".

"Na ovu decu (u Kragujevcu) on ne računa, miting u Sremskoj Mitrovici je  smišljen da zadrži ovo što ima od biračkog tela. Misli da će mu uspeti da progura još jedne vanredne izbore, a da će ponovo Evropska komisija, jer ona je ključna pošto smo videli da je Evropski parlament bio spreman da donese odluku kojom će podržati decu. Imali smo rezoluciju EP o izborima, koju je zaustavila (predsednica EK Ursula) fon der Lajen koja se ponaša kao lobista Aleksandra Vučića. Sada smo u paradoksalnoj situaciji da je Srbija kandidat za EU u kojoj ne važe pravila, vrednosti i zakoni koji su u Uniji. Vučić igra na tu kartu. Brzi izbori na proleće, misli da će se deo opozicije polakomiti i izaći pod njegovim izbornim uslovima i time legitimisati stvar", naglasio je Cvijetin Milivojević, politikolog. (Izvor: Insajder, www.insajder.net, TV Insajder, emisija "Marker specijal: Sretenje u Srbiji", 15.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=vUL_XTZxx34&t=13259s&pp=ygUiTUFSS0VSIFNQRUNJSkFMOiBTUkVURU5KRSBVIFNSQklKSQ%3D%3D

(počev od 01 h 56 min i 55 sec do 03 h 06 min i 50 sec)

 

https://www.insajder.net/teme/milivojevic-o-govoru-predsednika-vucica-u-sremskoj-mitrovici-to-je-govor-gubitnika

Cvijetin Milivojević za Insajder: Skup u Sremskoj Mitrovici - prst u oko studentskim zahtevima (VIDEO)

Politikolog Cvijetin Milivojević u emisiji "Marker specijal: Sretenje u Srbiji", govoreći o skupu "Srećemo se na Sretenje" u Sremskoj Mitrovici, izjavio je da je taj događaj "prst u oko studentskim zahtevima" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Milivojević je rekao da bi za nadležne institucije "hitno pitanje" trebalo da bude: ko je organizator tog skupa, jer sumnja da je predsednik Srbije Vučić prekoračio svoja ustavna ovlašćenja.

"Nemamo odgovor na pitanja: ko je organizator skupa u Sremskoj Mitrovici? Institucija Predsednika Republike, Srpska napredna stranka, neka "fantomska" grupa "lojalista", nekakva grupa građana kao na Kosovu koja je proglasila nezavisnost a koja će sada proglasiti narodnu deklaraciju o Vojvodini. To je sve vaninstitucionalno. Ako je to Predsednik Republike, onda moraju da reaguju institucije - Agencija za sprečavanje korupcije mora da reaguje. Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, predsednik Republike ne sme da resurse do kojih dolazi shodno tome što obavlja funkciju predsednika Republike, niti informacije koje ima niti moć koju ima shodno toj funkciji povlači i koristi za promociju svoje političke stranke; bilo političke stranke koja se zove Srpska napredna stranka i čiji je on navodno samo običan član ili stranke u nastajanju koju on nemilosrdno propagira van izbornog vremena uz protivzakonite direktne prenose na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Znate da stranački skupovi mogu da se prenositi, kada govorimo o televizijama sa nacionalnom frekvencijom i javnom servisu isključivo u predizbornoj kampanji. Dakle, šta on to danas radi? On je pomešao babe i žabe; koliko sam ja razumeo, zvanična državna ceremonija povodom Dana državnosti održana je juče na Svetog Trifuna i Svetog Valentina a ne na Sretenje. Juče je bila svetosavska akademija u Starom zdanju Prve skupštine Kneževine Srbije u Kragujevcu, a danas pre podne je bila u Orašcu gde je govorio tamo najavljen kao predsednik Vlade (Miloš Vučević), a vi vrlo dobro znate da je predsednik Vlade u ostavci", kazao je Milivojević.

"Poruka koju ja čujem od studenata ovih meseca može da se svede na jednu rečenicu: "Da institucije rade svoj posao"; i ja sad postavljam javno pitanje da li institucija, koja se na primer zove Agencija za sprečavanje korupcije ili Savet za borbu protiv korupcije ili Tužilaštvo danas radi svoj posao", naglasio je on.

Milivojević je ocenio da je skup u Sremskoj Mitrovici "prst u oko studentskim zahtevima i pokušaj da predsednik Republike, zloupotrebljavajući Ustav, vodi stranačku kampanju".

"Ako je on danas ozbiljan predsednik Republike, koji poštuje Ustav Srbije, mogao je da donosi deklaraciju o opstanku Kosova i Metohije u okviru Srbije. Ja ne znam da postoji ijedna ozbiljna politička grupa, ne stranka nego i grupa pojedinaca koja se zalaže za separatizam Vojvodine. Ne postoji. Vučić provocira nešto što ne postoji kao problem. Spinuje i otvara problem kojeg nama, bežeći od problema koji nije rešio", rekao je Milivojević.

Studenti se sve vreme ograđuju od političkih partija i organizacija. Na pitanje kakav domet studenti mogu da ostvare bez jasne političke artikulacije, Milivojević odgovara da politička artikulacija studenata nije potrebna, već da treba da treća grana vlasti - sudska vlast - počne da radi svoj deo posla. Da se probudi Ustavni sud, da proradi Vrhovna državna tužiteljka, da prorade tužilaštva, da sudovi počnu da rade  svoj posao, onda nam nikakva politička artikulacija ne bi bila potrebna. Studenti zato i kažu: da se poštuju zakoni i Ustav i da institucije rade svoj posao. Nisu nam potrebne ni opozicija ni vlast, ako recimo na slučaju nadstrešnice počnu da rade sud i tužilaštvo ono što treba da rade. Ne treba tri meseca protesta da bi (vrhovna javna tužiteljka) Zagorka Dolovac najavila da će možda biti neka finansijska ili istraga o korupciji u slučaju nadstrešnice. Zar je bilo potrebno toliko? Je l’ treba još tri meseca protesta da Ustavni sud počne da radi svoj posao", naveo je Milivojević.

"Ne treba studentima vlast, oni nisu tu da bi srušili Vučića. Vučić vešto podmeće tu priču, on jedva čeka da mu zatraže "političku glavu". Da kaže: "Hoće da sruše mene da bi srušili Srbiju". Dosta je u tome saučestvovala i opozicija", dodao je on.

Milivojević kaže da je grešio u proceni studenata, odnosno današnje generacije mladih.

"Ja sam mislio da ne mogu da naprave nikakve masovne proteste, ali to je potpuno drugačiji način rezonovanja, drugačiji su vidovi komunikacija, digitalna tehnologija je otišla tako daleko da ne moraju da se viđaju. Priznajem da nisam bio u pravu. Ne samo da su ustali, nego su pogodili u suštinu problema", ocenio je Milivojević.

Na pitanje šta je rešenje trenutne situacije - rekonstrukcija vlade ili izlazak na nove izbore, Milivojević kaže da bi izbori pod trenutnim uslovima bili besmisleni.

"Tog dana kada bi neko iz opozicije izašao na takve izbore, taj ne da ne zaslužuje da bude u opoziciji nego ne zaslužuje da se bavi politikom. Rešenje je između rekonstrukcije vlade i novih izbora - kompromis", rekao je on.

Na pitanje da li opozicija može da bude faktor koji se za nešto pita u ovoj situaciji, Milivojević kaže da opozicija čeka svoju šansu i da ne bi bili u poziciji da bilo šta odlučuju da studenti nisu na ulicama.

"Unutrašnji pritisak - studenti i svi građani koji protestuju na ulicama i na drugoj strani naznake pritiska koje dolaze iz nekih zemalja koje su predsedniku Vučiću važne kao snaga pritiska - Vašington, Berlin i Pariz - mogli bi da budu put ka kompromisu. Dakle, između "ne dam prelaznu vladu" hoćemo prelaznu vladu po svaku cenu". Kompromis je ono što smo gledali u (Severnoj) Makedoniji. Amerikanci su imali recept, tamo je skoro pa bio građanski rat pre desetak godina i imamo sada dva izborna ciklusa gde pred izbore ta vlada u mandatu povlači i formira se tehnička vlada - koja nije prelazna nego privremena - i čiji je zadatak da obezbedi ravnopravne izborne uslove", istakao je Milivojević gostujući u specijalnom izdanju emisije Marker na Insajder televiziji.

Govoreći o današnjima događajima - studentskom skupu u Kragujevcu i skupu vlasti u Sremskoj Mitrovici, Milivojević kaže da je u toku "rat satnicom" u dva grada.

"Da vidimo ko će prvi nešto da kaže. Verovatno, zavisno od toga šta će Vučić da kaže, kojim tonom i na koji način, da će od toga zavisiti nastavak događanja u Kragujevcu. Mislim je to mudra odluka. Vučić je pomerio obraćanje za kasnije, za 17 sati a ne može kasnije. Ljudi su došli od juga Srbije do zapada Republike Srpske. Ljudi putuju desetak sati, mora tada se obrati", naveo je on.

 Na pitanje da li je brojnost na skupovima merilo bilo čega, Milivojević odgovara da nije.

"Neka u Sremsku Mitrovicu bude 'privedeno' 130.000 ljudi, a na drugoj strani, za tri meseca protesta prošlo je stotine hiljada ljudi u gradovima i varošicama u Srbiji. Čak bih rekao milioni, neki više puta. Ne odustaju", rekao je Milivojević. (Izvor: Insajder, www.insajder.net, TV Insajder, emisija “Marker”, 15.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=_rB_tPHk1KI&pp=ygUkaW5zYWpkZXIgbWFya2VyIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmlj

https://www.insajder.net/teme/cvijetin-milivojevic-za-insajder-skup-u-sremskoj-mitrovici-prst-u-oko-studentskim-zahtevima-video

"SARADNJOM INSTITUCIJA RADI SE NA BORBI PROTIV KORUPCIJE"

 Aleksandra Tomić: Zašto komisije ne žele da predsednik učestvuje, ko ima veću nadležnost od njega?

Najava frontalnog obračuna sa korupcijom dolazi u trenutku kada su građani više nego ikad zainteresovani za transparentnost i odgovornost institucija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio žestoku i nemilosrdnu borbu protiv korupcije, a kako saznaje Kurir, država u narednim danima kreće u opsežnu akciju koja bi mogla da uzdrma i vrhove politike i biznisa. Među uhapšenima bi mogla da se nađu zvučna imena, i to bez obzira na njihovu političku pripadnost.

Da li će borba protiv korupcije konačno dovesti do konkretnih presuda i kakvu ulogu u svemu tome imaju institucije, bila je tema jutarnjeg programa Kurir televizije “Redakcija”, gde su gosti bili prof. dr Aleksandra Tomić, naučni savetnik na Mašinskom fakultetu i član Predsedništva SNS-a, i Cvijetin Milivojević, politikolog.

Tomić je istakla da borba protiv korupcije nije nova tema, već da su prvi ozbiljni koraci napravljeni još 2013. godine, kada je Vučić bio potpredsednik Vlade:

- Borba protiv korupcije započela je 2013. godine, kada je predsednik Vučić bio potpredsednik Vlade i zaista se time bavio. Zaključak tadašnje strategije bio je da mora da postoji saradnja svih institucija, ali ta saradnja nije bila prepoznata na način koji bi pokazao jasan obračun sa korupcijom - rekla je Tomić.

Dodala je da su se u međuvremenu menjale okolnosti i zakoni, te da je upravo to razlog zbog kojeg je sada neophodno krenuti u frontalnu borbu.

- Predsednik je jasno rekao da je sada trenutak za frontalnu borbu i široku saradnju svih relevantnih institucija - naglasila je Tomić.

Milivojević je saglasan da je borba protiv korupcije obeležila 2013. godinu, ali dodaje da bi institucije morale da preuzmu primarnu ulogu, umesto da predsednik Srbije bude taj koji najavljuje akcije.

- Borbom protiv korupcije treba da se bave tužilaštva, sudovi i sudska grana vlasti, a ne predsednik države - rekao je Milivojević.

On smatra da se cela priča o korupciji direktno naslanja na studentske zahteve i pritiske sa ulice, što je, prema njegovom mišljenju, i podstaklo vlast da sada pojača retoriku i preduzme konkretne poteze.

- To je direktna posledica studentskih zahteva i njihove borbe da se izbori pravda - dodao je.

Tomić je istakla da je borba protiv korupcije nešto što mora da postane zajednička odgovornost celog društva, te da građani ne žele samo spektakularna hapšenja, već i pravosnažne presude.

- Građani žele da vide kraj svakog procesa i konkretne kazne za one koji su se ogrešili o zakon - naglasila je Tomić.

Ona je dodala da je država već napravila velike korake u zakonodavstvu, ali da su potrebna dodatna usklađivanja i ispravke u strategiji za borbu protiv korupcije.

- Sada su mnoge stvari promenjene i imamo prisutnu sinergiju više institucija koje će učestvovati u ovoj borbi - rekla je ona.

Milivojević je upozorio da plenum institucija može biti taj koji donosi odluke, a ne da predsednik preuzima ulogu tužioca i vodi borbu protiv korupcije.

- Mnogo je zakonitije da institucije rade svoj posao. Ustavni sud bi trebalo da bude najautoritativnija institucija, ali vidimo da neko na nju vrši pritisak - rekao je Milivojević.

On je dodao da bi bilo mnogo zdravije za društvo da se sudske odluke donose nezavisno, bez političkih pritisaka i uticaja.

Druga važna tema u emisiji bila je uloga profesora u proceni ispunjenosti studentskih zahteva, ali i pitanje ko snosi odgovornost za određene nesreće i propuste u javnim projektima.

Tomić je podsetila da su profesori preuzeli odgovornost u proceni studentskih zahteva, te da predsednik ima pravo da organizuje dijalog.

- Predsednik Srbije i predsednik parlamenta imaju pravo da traže podatke. Na osnovu toga svako može da uvidi dokumentaciju - rekla je ona.

Dodala je i da postoji volja da se dijalog sa profesorima proširi i institucionalizuje, ali da se čeka jasan odgovor rektorata.

Milivojević, s druge strane, smatra da je odgovornost neravnomerno raspoređena i da su politički akteri često izvan sfere krivice.

- Građanski zahtev svih nas bio je da se zna ko je odgovoran za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Da li je moguće da je kriv samo inženjer? To su ljudi koji su radili svoj posao najbolje što su znali, u domenu koji su imali - rekao je on. (www.kurir.rs, TV Kurir, emisija "Redakcija", voditeljka Olja Lazarević, 11.2.2025) 

https://www.kurir.rs/tv/emisije/Redakcija/79622/REDAKCIJA-11.02.2025.-2.-DEO

 

https://www.kurir.rs/tv/emisije/Redakcija/79629/REDAKCIJA-11.02.2025.-3.-DEO

Otkrivamo: Tri grada u igri za veliki Vučićev kontramiting oko Sretenja

Ostalo je pet dana do Sretenja i velikog mitinga koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da se i dalje ne zna gde će biti održan. Iako se već izvesno vreme spekuliše da bi to mogao biti Novi Sad, zvanične potvrde još nema, a prema saznanjima Nove o tačnom mestu i datumu skupa na kojem bi trebalo da bude doneta narodna deklaracija o Vojvodini, još nisu obavešteni ni naprednjaci. Iako su već počeli da pripremaju spiskove i kvote, ni sami još ne znaju gde tačno idu, a u igri su kako saznajemo još dva grada - Sremska Mitrovica i Sremski Karlovci.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će na Sretenje, 15. februara, ili dan ranije, biti organizovan veliki skup na kome će biti doneta narodna deklaracija o Vojvodini u Srbiji.

Vučić je u objavi na Instagramu rekao da se mladi ljudi u Srbiji zloupotrebljavaju za jačanje inicijative za davanje najšire autonomije Vojvodini. Od toga da Vojvodina bude republika, pa do toga da se govori vojvođanskim jezikom i na posletku ideje o otcepljenju od Srbije, istakao je Vučić i zaključio:

“Rezervnu otadžbinu nemamo, Vojvodina je Srbija. Zauvek. I nema popuštanja i uzmicanja pred onima koji bi zemlju da nam uruše. Srešćemo se na Sretenje“.

I pre nego što je najavio ovaj skup, koji se percipira kao kontramiting studentskim blokadama i protestima podrške koji se organizuju širom Srbije, pojavile su se informacije da je plan naprednjaka da bude održan upravo u Novom Sadu, gde je padom nadstrešnice sve i počelo. Ovo je navodno na stranačkom skupu u Temerinu saopštio premijer u ostavci Miloš Vučević, a da naprednjaci 15. februara planiraju miting u Novom Sadu objavio je i bivši radikal Nemanja Šarović.

Međutim, pet dana do pomenutog datuma, nikakve potvrde nema.

U jednoj poruci sa grupe naprednjaka u Zrenjaninu, u koju je Nova imala uvid, lokalni naprednjaci pozivaju da se počne sa pripremama spiskova aktivista koji idu na miting i navodi se da će 99 odsto to biti Novi Sad.

U međuvremenu, pojavile su se informacije da bi ovo za SNS, ali i za samog Vučića, bio preveliki zalogaj s obzirom na raspoloženje Novosađana nakon tragedije na Železničkoj stanici u kojoj je poginulo 15 ljudi. Organizovanje mitinga SNS u ovom gradu bi se nakon toga tumačilo kao prst u oko Novosađanima i jedan veliki promašaj.

Zato se sada kao opcije razmatraju Sremska Mitrovica i Sremski Karlovci.

Skretanje pažnje s tragedije

Potpredsednik Demokratske stranke i predsednik njihovog vojvođanskog odbora, Nebojša Novaković, kaže da ni Novosađani još nemaju nikakve pouzdane informacije.

“Svedoci smo ovih dana da Aleksandar Vučić u svojim naporima da ublaži pad rejtinga i ogromni gubitak poverenja, naročito kod svojih tradicionalnih glasača, igra na netrpeljivost i strah izmišljajući separatiste koji navodno žele secesiju Vojvodine. Već smo pokazali da su jedini separatisti u Vojvodini njegovi simpatizeri i ucenjeni radnici javnih preduzeća koji pokušavaju da podmetnu transparente neprimerene sadržine tokom obeležavanja Novosadske racije. Neće proći ni ova podmetačina zarad skretanja pažnje sa opravdanih zahteva studenata nakon velike tragedije u Novom Sadu kada je izgubljeno 15 ljudskih života”, kaže Novaković za Novu i dodaje:

 “Mi te zahteve u potpunosti i bespogovorno podržavamo i smatramo ih i svojim delom političke borbe za bolje i pravednije društvo. Odgovornim smatramo predstavnike najviših vlasti koji svojom pohlepom i brojnim kriminalnim radnjama rade protiv života građana. Sa razlogom se plaše narodnog gneva i suočavanja sa pravdom, a ovih dana na dugački spisak nedela dodajemo još jedno krivično delo: raspirivanje nacionalne i verske mržnje i destabilizaciju naše republike”.

Skup u Novom Sadu bi bio debakl

Politikolog Cvijetin Milivojević, takođe, smatra da se Aleksandar Vučić neće usuditi da ovaj miting održi u Novom Sadu.

 “Pre mislim da će to biti neki sever Bačke, recimo Apatin, u kojem su se na skupu SNS pojavili premijer u ostavci Miloš Vučević i predsednica pokrajinske Vlade Maja Gojković, na dan kad su studenti u Novom Sadu blokirali tri mosta. Jer, u Novom Sadu Srpska napredna stranka u ovom trenutku ne može da okupi više od 10.000 ljudi, što je više nego poražavajuće za Aleksandra Vučića. A da dovodi autobuse iz Niša, Prokuplja, Vranja ili, ne daj Bože, s Kosova, to bi im se tek obilo o glavu”, kaže Milivojević za Novu i podseća da je poslednji put kad je Vučić dovodio Srbe s Kosova na svoj miting u Beogradu, Aljbin Kurti upao na sever i zauzeo zgrade opština”.

“Kad smo već kod Aleksandra Vučića, uveren sam da se on neće pojaviti na tom skupu, gde god on bio, i da sa te govornice neće deliti građane na one pristojne koji su odani njemu, i one nepristojne, a to su ova deca koju uporno naziva stranim plaćenicima, ustašama itd. Jer on je, po Ustavu, predsednik svih građana, a ako bi se pojavio na takvom skupu, Ustavni sud bi zaista morao da reaguje, jer je prekardašio”, zaključuje Milivojević.

Na posletku, trebalo bi podsetiti gde je ova priča o secesionizmu počela, kao način da se skrene pažnja sa blokada, protesta i studentskih zahteva.

Ovu priču nedavno su počeli da plasiraju predstavnici vlasti, a da potom prenose mediji bliski režimu. Tokom protesta na Varadinskom mostu u Novom Sadu bio je razvijen transparent “Vojvodina Republika“, a po rečima reportera agencije Beta, učinili su to aktivisti Srpske napredne stranke, pod budnim okom komunalne policije. (www.nova.rs, portal i novine, Jelena Jelovac, 10.2.2025)

Cvijetin Milivojević za “Simptom”: Nadstrešnica i potonji protesti potpuno ogolili režim Aleksandra Vučića

BEOGRAD – Nema povratka na staro, na stanje pre ovih protesta i pada novosadske nadstrešnice, izričit je Cvijetin Milivojević, koji naglašava da su dve najveće tekovine aktuelnih protesta oslobađanje od straha ogromne većine građana Srbije, kao i to što su i do najudaljenijeg kutka naše zemlje došle priče i dileme “da li korupcija ubija i da li je neko uzurpirao državne institucije”.

Srpski politikolog i novinar ocenjuje za portal “Simptom” da je do ovih rezultata došlo zahvaljujući isključivo upornosti studenata, ali i činjenici da se, kako kaže, opozicija držala po strani, jer, navodi on, “da se u njih umešala mi bismo imali već upokojene proteste pre mesec ili dva”.

Na temu političke artikulacije i relevantnog političkog argumenta, Milivojević kaže da je do toga moguće doći ali je za to, smatra, potrebno vreme i najpre “da se protesti zadrže u određenom intenzitetu”, ali i da to bude neko središnje, kompromisno rešenje, u odnosu na dva krajnja polazišta (vlasti i opozicije), te u tom kontekstu pominje primer Severne Makedonije 2015.

Prema njegovim rečima, nadstrešnica je “školska studija” i klasični primer slučaja kako se na jednoj tragediji otvaraju sve slabosti i pukotine ovog sistema.

“Sad se vidi da ta priča da postoji jedan čovek – neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava sve, što je propagandna mantra koju SNS nameće sve vreme u vezi sa Vučićem, polako pada u vodu, i to zahvaljujući srpskim studentima. Priča da se on u sve meša, do pre koju godinu je bila nezanimljiva i za opoziciju. Opozicija je čak na neki način to stanje indirektno legitimizovala tako što je izlazila na izbore na kojima se Vučić kandidovao i na opštinskim, gradskim, parlamentarnim izborima… Međutim, studenti su svojim delanjem ogolili priču o svemoćnom predsedniku Srbije koji je istovremeno šef zakonodavne, izvršne i sudske vlasti”, ističe Milivojević.

U tom kontekstu dalje navodi da se, “kad je Vučić rekao da nije mogao spavati čitavu noć jer je (pazite sad!) on morao da iščita hiljadu dokumenata u vezi sa padom nadstrešnice”, kao kula od karata sve urušilo, te i, kako kaže, postavilo pitanje koje je imalo svoj odgovor u već poznatoj studentskoj paroli: “Nisi nadležan!”.

Ono što se po njegovom mišljenju takođe izdvaja jeste činjenica da “protesti ne traže ničiju političku glavu, tako ni Vučićevu”, već da institucije počnu zaista da rade svoj posao.

“On tobože nudi svoju glavu, sa tim izlaznim strategijama poput tzv. savetodavnog referenduma koji i ne postoji po našem ustavu, a ni u Zakonu o predsedniku, pri tome ga niko ne traži; kao i izbora, koje opet niko ne traži, ponajmanje studenti i građani u protestu, a u ovom momentu ni politička opozicija”, objašnjava politikolog, dodajući da se čini da stvari sada idu ka samo dva moguća scenarija.

“Ili će”, ističe Milivojević, “Vučić, koji nažalost i dalje o svemu odlučuje uprkos tome što ga dobar deo građanstva smatra nenadležnim, popustiti tako što će ići ka ispunjenju svih uslova studenata, ali ne tako brzo i po principu toplo-hladno, i uz veliku njegovu nadu da će se protesti ugasiti, ili će se ići na mogućnost nasilnog rešavanja problema.”

Kako kaže, za ovo drugo rešenje Vučić ne može dobiti podršku značajnih zemalja zaštitnica, SAD, Nemačke i Francuske.

 

“Mislim da više ne može dobiti tu blanko podršku za nasilno rešavanje problema studentskih protesta.”

Na pitanje o zahtevima opozicije u aktuelnom trenutku, Milivojević kaže da je jasno da opozicija ima drugačije ciljeve, a jedan od njih, po njemu praktično ključni, jeste prelazna vlada.

“Da bi se došlo do ispunjenja nekog zahteva potrebno je da se protesti zadrže u određenom intenzitetu. Bez toga Vučić to neće dati. Između ‘ne dam prelaznu vladu i nikad je neću dati’ i ovog drugog, opozicionog, stoji jedna vrsta kompromisa. Ali, na žalost svih nas, o tome nećemo ni mi kao građani odlučivati, a bogami ni Vučić, već neko drugi”, mišljenja je on, te upućuje na izjave pojedinih američkih analitičara koji se bave ovim delom Evrope, a koje, kako kaže, stoje na stanovištu “pa mi taj recept već imamo, primenili smo ga u (Severnoj) Makedoniji pre 10 godina”…

“To nije”, objašnjava Milivojević, “klasična prelazna vlada nego privremena vlada sa jednim jedinim ciljem: da se napokon organizuju normalni, fer i demokratski izbori. (Možemo je zvati kako se kome sviđa.)”

Milivojević potencira da bi, ako bi kojim slučajem, Vučić posegnuo za izborima pod postojećim uslovima “onaj (iz opozicije) koji bi na to pristao bio poništen i potpuno izopšten iz opozicije”.

“Ipak, ponavljam, uslov za bilo kakvo razrešenje krizne situacije jeste da studenti istraju u svojim zahtevima. Pre svega na onom prvom i ključnom koji Vučića najviše boli i žulja: da se na tom slučaju nadstrešnice ogoli čitav sistem zloupotrebe državnih institucija, počevši od lanca korupcije do permanentnog urušavanja dostojanstva svih institucija koje su sve odreda podređene volji jednog čoveka”, zaključio je Cvijetin Milivojević.

Protesti se nastavljaju današnjim demonstracijama na Gazeli (auto-putu) i sedmočasovnom blokadom najprometnije saobraćajnice koja prolazi kroz Beograd.

Takođe, niški studenti planiraju da blokiraju naplatnu rampu “Niš sever” na auto-putu Beograd–Niš–Skoplje. (www.simptom.rs, portal, M. M, 9.2.2025)

Cvijetin Milivojević: Rezultati kosovskih izbora ništa neće promeniti

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da rezultati parlamentarnih izbora na Kosovu neće ništa promeniti i da će albanska politička elita nastaviti da insistira na nezavisnosti i tvrdi da su Srbi nacionalna manjina na tom prostoru.

On je kazao Novinskoj agenciji Beta da na Kosovu "nema prave demokratije" i da Srbi tamo zapravo nemaju izbor.

"Nezavisno od toga ko će formirati novu vlast na Kosovu, albanska politička elita ima jedinstven stav da je Kosovo nezavisno. Srbi su nacionalna manjina za njih. Taj stav se kosi sa mišljenjem ostatka Srbije i našim Ustavom. Vučićeva vlast je kooperativna u kršenju Ustava (...) Srbi na Kosovu zapravo nemaju izbor, već su uslovljeni da glasaju za Srpsku listu. Svako ko nešto proba mimo te partije biva optužen za izdaju", rekao je Milivojević.

Po njegovim rečima, trenutno na Kosovu živi 30 odsto manje Srba nego 2012. godine, a to je posledica "loših poteza" aktuelne srpske vlasti.

"Nije Kurti isterao Srbe iz institucije, već Vučić", kazao je Milivojević.

Ocenio je da je najava vlasti da će doneti Vojvođansku deklaraciju odvlačenje pažnje od neuspeha na Kosovu.

Centralna izborna komisija (CIK) Kosova objavila je preliminarne rezultate jučerašnjih izbora za kosovski parlament prema kojima je Pokret Samoopredeljenje (PS) osvojio najveći broj glasova, odnosno 41,14 odsto.

Nakon obrade glasova sa 88,59 odsto biračkih mesta, odnosno 2.244 biračka mesta od ukupno 2.533, na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (DPK) sa 21,99 odsto.

Treći je Demokratski savez Kosova (DSK) sa 17,68 odsto, četvrta koalicija Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske inicijative (ABK Inicijativa) sa 7,65 odsto, dok je Srpska lista dobila 4,05 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je soinoć da je Srpska lista osvojila 10 mandata na parlamentarnim izborima na Kosovu i čestitao im na tome.

Skupština Kosova ima 120 poslanika od kojih je deset rezervisano za srpsku a deset za ostale  nealbanske zajednice. (www.beta.rs, novinska agencija, 10.2.2025)

KOJE SU POSLEDICE ODBIJANJA DIJALOGA

Kojčić: "Neki politički lideri se kriju iza studenata"

Gosti emisije „Puls Srbije“: Dragoljub Kojčić, politički filozof, Stefan Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike i Cvijetin Milivojević, politikolog.

(www.kurir.rs, TV Kurir, emisija “Puls Srbije”, voditeljka Milica Marković, 7.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=k_-mlX6HKJ0

Vučić u domoljubnom zanosu predstavio novu ideju, stručnjaci složni: ‘Spin-diktator koristi situaciju da smanji štetu‘

Aleksandar Vučić obožava sudbonosne deklaracije. Za Sretenje Gospodnje, ujedno srbijanski dan državnosti, Vučić je na Instagramu najavio skup na kojem će se "donijeti narodna Deklaracija o Vojvodini u Srbiji". Tu će, kako kaže, biti rečeno gdje je i kakva je budućnost Srbije.

– Posljednjih dana i tjedana, pokušavajući zloupotrijebiti mlade ljude u Srbiji, na sjeveru Srbije ponovno su pokrenute inicijative za davanje najšire autonomije Vojvodini, od toga da Vojvodina bude republika pa do toga da se govori vojvođanskim jezikom i do ideje o odcjepljenju Vojvodine od Srbije. Kao ljudi koji smo odgovorni, kao ljudi koji znamo što je Srbija, što je naša zemlja, što je naša otadžbina, dužni smo da se tome demokratskim putem, političkim sredstvima, suprotstavimo. I zato na Sretenje, ili dan prije, organizirat ćemo veliki skup gdje ćemo donijeti narodnu Deklaraciju o Vojvodini u Srbiji i gdje ćemo jasno reći gdje je i kakva je budućnost Srbije. I zato vas molim da pokažemo odlučnost jer rezervnu otadžbinu nemamo. Mi imamo samo jednu, a to je Srbija. Borit ćemo se i srest ćemo se na Sretenje – kazao je Vučić u dramatičnom domoljubnom zanosu.

Zbog čega Srbija slavi dan državnosti 15. veljače, na dan prvog srpskog ustanka protiv osmanske vlasti, a ne dva dana kasnije, kad je stekla neovisnost time što je Kosovo proglasilo neovisnost. S emotivne je strane razumljivo. Dan neovisnosti Srbija bi mogla obilježiti i 21. svibnja, na dan kad su se riješili Crne Gore, koja je tada održala referendum o obnovi svoje državnosti. No, čemu deklaracije o Vojvodini?

– Besposlen pop i jariće krsti – kaže srpski politolog Cvijetin Milivojević.

– Režim u Srbiji, pritisnut studentskim i građanskim prosvjedima, provocira i spinuje problem koji objektivno ne postoji; mislim na Vojvodinu. Da su zaista državno odgovorni kakvima se predstavljaju, Vučić i njegovi bi ovog trenutka podnijeli ostavke zbog kraha njihove politike na Kosovu – dodaje Milivojević.

Njegov kolega dr. Zoran Stojiljković s beogradskog Fakulteta političkih znanosti Vučićevom manevru kaže:

- Iz šire društvene krize, Srbija je padom vlade ušla u političko-institucionalnu krizu. Spin-diktator sada koristi situaciju da smanji štetu preusmjeravanjem krize na nova pitanja. Ova mu je priča zgodna jer na pitanju Vojvodine pokušava podijeliti opoziciju i tako joj smanjiti manevarski prostor - kaže Stojiljković, ali napominje da će, što god da se dogodi, tri važne stvari trajno ostaviti traga - najprije to da su studenti Vučića ‘stavili na ignore‘, što sada slijede i drugi proglašavajući ga objektivno nenadležnim zbog ustavnih ovlasti predsjednika. Drugo, Vučić ne može upotrijebiti silu, a treće, društvo je našlo novog lidera u studentima koji su kroz ravni Srijem, Vučićevu izbornu bazu, prošli uz svesrdnu podršku građana koji su im putem nosili hranu i piće.

Stojiljković smatra da je iza svih događanja u Srbiji na koncu ipak stoji Zapad jer podržava mjesnog stabilokratu, dok ne pronađe novog, kao što pokazuje i primjer Crne Gore.

Što će u konačnici pisati u Vučićevoj deklaraciji o Vojvodini nitko ne zna. Ultranacionalističke organizacije, poput Dveri, povremeno izvlače problem Vojvodine, bivše autonomne pokrajine u sastavu Srbije koja je imala vlastitu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast na svom području. Autonomiju joj je jamčio Ustav SFRJ, da bi "Jogurt-revolucijom" u listopadu 1988. i izmjenom Ustava Srbije 1990. režim Slobodana Miloševića tu autonomiju ukinuo. Unatoč predizbornim obećanjima onih koji su Miloševića srušili s vlasti, Vojvodini autonomija nikada nije vraćena u mjeri približno sličnoj onoj koju je imala ranije. Svejedno, nitko izvana nikada nije sporio da je Vojvodina dio Srbije, pa je borba koju Vučić spominje zapravo borba za očuvanje njegove vlasti.

Kao i "sretenska deklaracija". (www.slobodnadalmacija.hr, portal dnevnog lista, Split, Jadran Kapor, 7.2.2025)

Cvijetin Milivojević o porukama studenata u blokadi i ograđivanju od političkih organizacija

Studenti u blokadi Pravnog fakulteta u Novom Sadu doneli su odluku da se ograde od političkih stranaka, nevladinih organizacija sa političkim delovanjem i određenih inicijativa, ističući da protest ostaje nezavisan. U emisiji Presek, politikolog Cvijetin Milivojević analizira razloge za ovu odluku i njen širi društveni i politički kontekst.

Milivojević objašnjava šta znači depolitizacija studentskih protesta, kako vlast i opozicija koriste proteste u političke svrhe i kakav je širi značaj studentskog pokreta u Srbiji. Takođe, Cvijetin Milivojević se osvrće na trenutnu političku situaciju i pozive na dijalog, kao i na to da li postoji mogućnost kompromisnog rešenja između vlasti i studenata.

Kako studenti vide svoju ulogu u društvu i zašto insistiraju na nezavisnosti?

Kakav odgovor dolazi iz političkih krugova i da li postoji prostor za konstruktivan razgovor?

Pogledajte šta kaže naš sagovornik Cvijetin Milivojević o porukama studenata u blokadi i o njihovom ograđivanju od političkih organizacija. (https://newsmaxbalkans.com, TV Newsmax Balkans, emisija „Presek 1“, 6.2.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=P-lW1KmVics&pp=ygUPbmV3c21heCBiYWxrYW5z

Vučić i dalje može da računa na podršku siromašnih, a njih je mnogo

Na koga Aleksandar Vučić i dalje može da računa? Na starije, siromašnije i slabije obrazovane mada bi i to moglo biti poljuljano s obzirom na veliku inflaciju

Aleksandar Vučić najviše i dalje može da računa na podršku siromašnih i slabije obrazovanih građana Srbije, čiji broj nije zanemarljiv, slažu se sagovornici „Vremena“.

Oni pak imaju različite stavove po pitanju da li predsednik Srbije i dalje ima čvrsto uporište među penzionerima.

Te ocene donekle se poklapaju sa nedavno objavljenim rezultatima istraživanja organizacije CRTA koju pokazuju da su većinski protiv protesta i blokada fakulteta, kada su u pitanju starosne i obrazovne strukture, samo građani stariji od 65 godina (67 odsto) i oni sa završenom samo osnovnom školom (61 odsto).

Problem za političara – problem za državu

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković kaže za „Vreme“ da će Vučiću, dokle god je na vlasti, primarne ciljne grupe biti stariji od 55 godina, posebno penzioneri.

On navodi da su to konzervativniji ljudi koji se informišu posredstvom režimskih medija, i da će ti mediji na njih imati presudni uticaj dokle god Vučić kontroliše te medije.

„Oni su ti koji ličnosti ili stranke vezuju sa državom, pa osećaju da se državni sistem ljulja kada su u problemu političar ili stranka koje podržavaju. To se neće menjati dok Vučić ne padne sa vlasti“, smatra Milenković.

On ukazuje da je problem za vlast uvek bila pretnja da će se mladi ljudi aktivirati i pobuniti.

„Mladi su bili relativno pasivni i neuključeni, ali su sada ne samo čvrsto i organizovano stali protiv vlasti, nego je to postalo popularno među mladima. Reč je tu i onim mladima koji će tek dobiti pravo glasa. Ne treba zaboraviti koliki je broj srednjoškolaca stao protiv režima, i to su sve novi glasači koji pravo glasa ove, 2026. ili 2027. godine, što su ključne godine.“

Moguća promena političkog opredeljenja najsiromašnijih

On podseća da će izbori sigurno biti održani 2027. godine, ali možda i ove ili 2026. godine, „tako da su to ogromni problemi sa kojima se suočavaju oni koji žele da ostanu na vlasti“.

„Dosadašnja istraživanja pokazala su da Vučić ima podršku ekonomski slabostojećih ljudi i to je pre svega zbog toga što su oni, po mnogim tumačenjima, osetili boljitak u odnosu na one katastrofalne krizne godine koje su prethodile dolasku na vlast Srpske napredne stranke. Tada je bila svetska ekonomska kriza kojom je i Srbija bila drastično oštećena, ekonomska situacija je bila užasno loša i sve što je došlo posle, prevashodno kao globalni ekonomski napredak, što se na kraju prelilo i kod nas, oni su osetili na svojoj koži. Imali su osećaj da žive bolje, iako je to i dalje loše u poređenju sa drugim socijalnim slojevima i sa regionom ili Evropom“, kaže Milenković.

On međutim primećuje da novo političko opredeljivanje najsiromašnijih može da utiče činjenica da Srbija sada ima ekonomskih problema, pre svega zbog rasta cena i nemogućnosti da se finansiraju osnovne životne potrebe.

„To se već oseća neko vreme i sigirno je jedan od uzoka zbog čega imamo ovoliki broj ljudi na ulicama Srbije. Poznato je da je ekonomija ključ političkog opstanka vladajuće garniture, i u proteklih nekoliko godina imamo ekonomsko zatezanje i ozbiljan rast cena koji ugrožava svakodnevno funkcionisanje života, a to prvo osete oni koji imaju najmanje novca na raspolaganju. Zbog toga to potencijalno može da se konvertuje u prestanak političke podrške vladajućim strankama na izborima i potragu za nekim drugim političkim opcijama“, zaključuje Milenković.

Ovo nisu penzioneri iz Miloševićevog vremena

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da je uvreženo mišljenje da je Vučićevo biračko tradicionalno, patrijarhalno, srednje stari i najstariji građani, penzioneri i ljudi manjeg obrazovnog nivoa.

Međutim, on misli da stvari nisu baš sasvim u skladu s tim stereotipima.

„Mislim da nije tako jer ne treba zaboraviti da to više nisu penzioneri koji pamte Miloševićevo vreme, već ljudi koji su sredinom devedesetih možda bili na građanskim protestima“, kaže Milivojević.

Dodaje da bi Vučić mogao da računa na podršku na neki način „potkupljenih ljudi, pri čemu se ne misli da su svi oni tu da bi uzeli neki novac ili došli do neke sinekure“.

„To su ljudi koji iz straha za svoju i egzistenciju svoje porodice razmišljaju isključivo kao birači iz mikronivoa i zaključuju da im nije dobro, ali odmah dodaju da može da bude i gore. Mogao bi da računa i na one koji smatraju da će podrškom Vučiću sačuvati svoje posao ili posao članova svoje porodice“, kaže Milivojević.

Vučić ne uspeva da roditelje okrene protiv dece

On smatra da bi među onima koji podržavaju Vučića mogli da budu i oni koji su na u prethodnoj kampanji primili predizborni paket, ljudi na ivici socijalne egistencije ili ugrožene grupe, i ističe da svi oni nisu ni svesni da su potkupljeni.

... knjigu možete naručiti na office@pragma.rs ili +387 11 3234 439.

Milivojević ukazuje da je manji broj birača veoma je svestan za koga glasa i da su oni tu zbog klasičnog interesa, jer nema ideološki opredeljenih birača, „pošto Srpska napredna stranka od dolaska na vlast nije uspela da profiliše neku ideologiju, već je sve čist interes“.

„Prvi problem na koji je Vučić naišao su studentski protesti i to što mu ne uspeva – a nije prvi vladar koji je to pokušao, to je pokušao i Milošević – da okrene roditelje, bake i deke protiv dece“, kaže Milivojević.

Vučićevo glasačko telo se krnji

On ocenjuje da postoje samo dve snage koje mogu da spreče Vučića da organizuje izbore po dosadašnjem principu, da obavezno on pobeđuje na njima.

„To su studenti i sve društvene grupe koje se priključuju protestima, a od spoljnih faktora koji mogu da utiču na Vučića da pristane na relativno normalne izborne uslove tu su Vašington, Berlin i Pariz. Međutim, ti strani faktori neće uticati na Vučića ukoliko unutrašnji pritisak ne bude dovoljan. Ako bude takvih izbora više je nego jasno da će svaki simpatizer SNS-a između Vučića, koga može da voli najviše na svetu, i sopstvenog deteta birati sopstveno dete“, smatra Milivojević.

On ističe da se baza Vučićevog glasačkog tela koja se činila neiscrpnom „uveliko krnji“, a da se s druge strane ne može povećati, „jer ne postoji neki novi regrutni centar i rezervni rezervoar iz koga može da povuče te birače“.

„To ne znači da bi Vučića pobedila opozicija, ali bi na normalnim izborima koje bi pripremila tehnička vlada mogla da se pojavi i neka treća relevantna, ad hok politička snaga, koja može da se zove bilo kako. Tradicionalna opozicija ne može sama da sruši Vučića, čak ni ovako načetog“, zaključuje Milivojević.

Vučić nije značajno ugrožen

Politikolog Naim Leo Beširi ističe da Vučić u ovom trenutku „nije značajno ugrožen na političkoj sceni“.

On ukazuje da grupacija ljudi koja trenutno protestuje pripada obrazovanijem sloju društva koji mahom živi prosečno ili bolje od proseka.

„To je pozitivno jer se razlikuju od prethodnih protesta jer su sporadični, organizovani sa više strana i u više od 240 mesta u Srbiji. To mrda stolicu Vučiću i političkoj eliti što može voditi drugoj stvari, da se unutar SNS-a povećaju razdori, jer znamo da tamo postoje grupacije koje se međusobno ne podnose“, navodi Beširi.

On ukazuje da time što neke pristiska da daju ostavke Vučić njima i oduzima ekonomsku moć „da nameštaju tendere i korupcijom izvlače novac iz budžeta“ i ocenjuje da će to „više naštetiti Vučićevoj vladavini od protesta“.

„Vučićevo biračko telo je vrlo kohezivno, to su ljudi koji najčešće pripadaju grupi niže obrazovanih i najčešće su završili samo osnovnu školu, eventualno srednju stručnu školu. Njega podržavaju i ljudi nižeg ekonomskog statusa. Vučić na jednom od poslednjih mitinga sprdao sa 300 dinara, ali tih 300 dinara zaista nekim ljudima omogućavaju ishranu za čitav jedan dan. Kada Vučić poveća te niske penzije od 12.000 ili 15.000 dinara, a takvih penzija je mnogo, on ima direktan uticaj na te ljude“, kaže Beširi.

Budžet kao lična imovina

Dodaje da su pod Vučićevim direktnim uticajem i ljudi koji primaju socijalnu pomoć, i da on može da računa na podršku svih onih koji direktno zavise od budžeta, „jer on u njihovim očima budžetom raspolaže kao ličnom imovinom“.

Beširi ukazuje da sve njih Vučić svakodnevnim pojavljivanjima na televizija sa nacionalnom frekvencijom podseća da je on taj koji je odgovoran za povećavanje penzija, socijalnih davanja ili plata u državnom sektoru.

Podseća i da je dominantna većina svih zaposlenih na rukovodećim pozicijama u državnoj službi, suprotno zakonu, u statusu vršioca dužnosti, i da oni mogu dekretom, kao što su i postavljeni, da budu smenjeni ako ne obezbede dovoljan broj glasača.

„Čak i da se uspostavi prelazna vlada, za koju verujem da Vučić nikada neće biti spreman, i da ona obezbedi fer i slobodne izbore, ubeđen sam da bi vlast teško bila formirana bez Srpske napredne stranke. Tad bismo možda bili u istoj poziciji kao 2000. godine, kada Socijalistička partija Srbije nije ušla u vlast, ali je bila dovoljno velika da već prilikom sledeće promene vlasti ušla kao kohabitant“, zaključuje Beširi. (www.vreme.com, portal, Bojan Bednar, 6.2.2025)

Vlada još nije pala, a kad će ne znamo: Vučić i Vučević ponovo su obmanuli građane

Ostavka predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića još nije konstatovana u Narodnoj skupštini. Samim tim, Vlada nije u tehničkom mandatu, kako nam je rekao odlazeći premijer. To, takođe, znači da nije počeo da teče ni rok od 30 dana za formiranje nove Vlade. I tako dobismo još jednu obmanu, kojom je režim pokušao da ugasi “požar” u državi.

Miloš Vučević je 28. januara podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije.

„U ovom trenutku cela Vlada je u tehničkom mandatu. Ostavkom predsednika Vlade pada ceo kabinet, praktično cela Vlada je u ostavci. Radićemo svoj posao odgovorno do izbora neke nove Vlade ili do neke nove ili drugačije političke odluke“, rekao je tada Vučević.

Nekoliko sati kasnije nadovezao se predsednik države.

Aleksandar Vučić je tom prilikom izjavio da će u narednih 10 dana doneti odluku da li će se u Srbiji ići na prevremene izbore ili na sastavljanje nove Vlade sa novim mandatarom, a zatim dodao da je sada na potezu Skupština Srbije.

Do danas Skupština nije preduzela taj potez, odnosno predsednica parlamenta još nije zakazala sednicu na kojoj će ostavka Miloša Vučevića biti notirana.

Ovim povodom, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na društvenoj mreži X, napisao je sledeće:

“Po Ustavu, predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine. Skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje tu ostavku. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke. Faktički, predsednik Vlade je podneo ostavku ali ona nije konstatovana pa Vladi nije prestao mandat a već zakazanu sednicu skupštine Ana Brnabić je odložila i čeka instrukcije sa vrha”.

Šabić je zatim postavio i čitav niz logičnih pitanja.

Računamo od dana ostavke ili ne računamo

“Hoće li vlast u dogledno vreme postupiti po Ustavu? Ili će odugovlačiti konstatovanje ostavke, odnosno prestanak mandata Vlade, što može sve do marta, redovnog zasedanja? Pa tek od tada računati rok od 30 dana za izbor nove Vlade? Pa onda, ako proceni da joj je u interesu, kad rok istekne raspisati skupštinske izbore za sredinu možda čak i kraj juna? I potrošiti na njih milone evra a sprovesti ih po svojim „poštenim“ pravilima”, naveo je Šabić.

S obzirom na dosadašnja iskustva i način na koji vlast sve zakonske rokove rasteže do maksimuma, može se reći – vrlo logičan scenario.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Novu da ovo nije nikakvo iznenađenje.

 “O ostavci premijera se ne raspravlja, ona se samo konstatuje u Skupštini. Od tog dana bi trebalo da teče rok od 30 dana za izbor nove Vlade, ukoliko se to ne desi idemo na izbore. Problem je u tome što mi Skupštinu nemamo. Ona je zvanično prestala da postoji onog trenutka kad je predsednica parlamenta Ana Brnabić izvršila državni udar i sprečila da se glasa o najvažnijem zakonu, a to je Zakon o budžetu”, kaže Milivojević i dodaje:

“E sad, kad imate jednu takvu činjenicu, da skupština faktički ne postoji, onda je zaista ulaženje u sitna crevca to što mi sad raspravljamo da li rok za izbor nove Vlade teče od onog dana kad je Vučević podneo neopozivu ostavku i rekao da je Vlada u tehničkom mandatu ili od dana kad je ta ostavka konstatovana u nepostojećoj Skupštini”.

Još jedna vrlo interesantna stvar koju treba napomenuti je i to da u Skupštini nije potvrđen čak ni mandat dvema ministarkama koje su došle na mesto Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.

Ko tačno vodi ministarastva građevine i trgovine

Naime, Vlada Srbije je još 13. decembra predložila Aleksandru Damnjanović Sofronijević za novu ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a Jagodu Lazarević za ministarku unutrašnje i spoljne trgovine.

Do danas, 5. februara, nije sazvana sednica na kojoj bi njihovi mandati bili potvrđeni u Skupštini.

Tako da na papiru ova ministarstva i dalje vode ministar za javna ulaganja Darko Glišić i ministarka privrede Andrijana Mesarović.

Njih je još krajem novembra prošle godine, odlazeći premijer Miloš Vučević ovlastio da menjaju Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, do izbora novih ministara.

Uspevate li da pratite?

Govoreći o ovoj zavrzlami, Cvijetin MIlivojević kaže:

“Tačno, ni novim ministarkama mandat nije potvrđen u Skupštini. One obavljaju posao ministra, ali nisu ministri. Međutim, Vučić se na onim sednicama Vlade kada je postrojavao ministre njima obraćao, znači smatra ih za ministre, pa onda tako i ja. Nije smešno, iako na prvu loptu tako zvuči. U ovom trenutku, prema mom mišljenju, na čelu Vlade je Aleksandar Vučić. On vodi i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Pored toga je i predsednik Skupštine. Zato u potpunosti razumem studente kad kažu “nije nadležan”. To je nešto što ja, zapravo, pričam godinama”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, dnevni list “Nova”, Jelena Jelovac, 4.2.2025)