Abazovićev ples na tankoj žici: Vlada oročenog trajanja ili nove reforme

Novoizabrana manjinska Vlada Crne Gore, na čijem je čelu predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović ima oročeno trajanje, verovatno do narednih parlamentarnih izbora. Po svim pravilima, ona bi trebalo da bude nestabilna, ali prilika da se situacija preokrene je nastavak borbe protiv organizovanog kriminala koju je Abazović započeo kao vicepremijer u sada bivšoj vladi, ocenjuju za "Novu" profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić i politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Nakon skoro tri meseca opstrukcija i krize izvršne i zakonodavne vlasti, crnogorski poslanici izabrali su 43. vladu. Nju čine manjinske partije, Građanski pokret URA, Socijaldemokratska partija (SDP) i Socijalistička narodna partija (SNP), dok će joj podršku u parlamentu pružati Demokratska partija socijalista (DPS), na čijem je čelu crnogorski predsednik Milo Đukanović.
Zbog političke situacije u zemlji i činjenice da rad parlamenta trenutno blokiraju Demokratski front (DF), Demokrate, Ujedinjena i Prava Crna Gora, postavlja se pitanje može li ova vlada da opstane na duži vremenski period.
"Čini mi se da je ova vlada oročena. Najlogičnije je da potraje do narednih izbora, ali se u međuvremenu dešavaju neki lokalni izbori, pa me ne bi začudilo da potraje i kraće. Ona ima smisla ako ima jasan cilj, kao što je imala prošla vlada uprkos tome što su je mnogi kritikovali iz raznih razloga", kaže za "Novu" Cvijetin Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, sada opozicioni DPS pretrpeo je gubitke na lokalnim izborima, zbog čega sada želi da stvori bolju poziciju za naredne parlamentarne izbore. To će, smatra Milivojević, učiniti putem podrške manjinskoj vladi. Da li će nova izvršna vlast opstati, u velikoj meri zavisi od premijera Abazovića.
"Da se ne lažemo, izborna volja građana nije ova vlada, a nije bila u punom smislu ni prethodna. Ovo je ples na tankoj žici Dritana Abazovića. Ako stane sa borbom protiv korupcije, on i URA nemaju šta da traže na sledećim izborima. Zato mislim da će pokušavati da nastavi sa misijom. Postoji i treća mogućnost, da sam Abazović odustane od te vlade i da se ide na vanredne izbore", kaže politički analitičar.
Moguć preokret
Istog mišljenja je i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić, koji smatra da ovoj vladi nije suđeno da bude dugovečna i snažna.
DF i Demokrate će osporavati vladu
Kada je reč o čelnicima Demokratskof fronta i Demokrata, doskorašnjim partnerima Dritana Abazovića i njegovog pokreta URA, Bešić ističe da će oni u narednom periodu učiniti sve da ospore legitimitet manjinske vlade.
"Oni će nastaviti sa osporavanjem, naročito Demokrate, njihove poteze nije teško predvideti. Na svim frontovima će proglašavati pokreta URA za izdajničku strukturu koja je na krilima borbe protiv DPS-a došla do podrške te partije. Učiniće sve da vlada traje što kraće, a pitanje je koliko će biti uspešni", smatra profesor FPN-a.
"Atmosfera koja je pratila fomiranje ove vlade nije prijatna zbog podrške DPS-a, zbog toga što njen legitimitet osporavaju DF i Demokrate, jer je njeno fomiranje dugo trajalo, a delom i jer se u njoj nalaze SNP i SDP. Sva je prilika da nema naročite izglede da bude dugovečna i snažna", smatra Bešić.
Međutim, postoje dve stvari koje mogu da preokrenu ove prognoze i dovedu do dužeg trajanja vlade. Reč je o nastavku sa reformama koje idu na štetu DPS-a, kao i ubrzanju procesa evropskih integracija, što, prema Bešićevom mišljenju, nije nemoguće obzirom na podršku stranih ambasada.
Pitanje nad pitanjima
Jedno pitanje u vooj situaciji nameće se kao najvažnije, ocenjuje profesor na FPN-u, a tiče se premijera Abazovića.
"Pitanje svih pitanja je kako će Abazović nastaviti borbu sa kriminalnom uz DPS u parlamentu. Na prvi pogled to izgleda nemoguće, njihovi funkcioneri bili bi prvi na udaru u tom slučaju. Ali, kada se zagrebe ispod površine, ja sam duboko uveren da je Abazović dobio dve garancije", kaže Bešić.
Jedna garancija je da će Milo Đukanović uskoro da se povuče sa poltičke scene u Crnoj Gori, a drugo je da će DPS u parlamentu morati da pruži podršku svim zakonima.
"Ako pogledate Abazovićeve izjave, mislim da se vidi da je dobio obećanje stranih ambasada da će to da se desi. Abazović je u ove garancije poverovao, a da li će se to zaista desiti, ostaje da vidimo. Često dobijete obećanje, a u stvarnosti se desi nešto drugo", zaključuje Bešić. (portal www.nova.rs, Anđela Krstović, 30.4.2022)

Novinarstvo u PR-u & PR u novinarstvu: Cvijetin Milivojević

U trećoj epizodi serijala "Novinarstvo u PR-u & PR u novinarstvu" razgovarali smo o odnosu između ove dve profesije, o tome kakvim kodeksima je povinovan PR menadžer, kao i koliko je tanka linija između legitimnog i opasnog PR promovisanja. Takođe, pokušali smo i da odgovorimo na pitanje zašto studenti novinarstva  beže u PR.
U našem studiju ugostili smo Cvijetina Milivojevića, političkog analitičara i direktora PR agencije "Pragma", a sa njim je razgovarala Sofija Ljubišić. Izvinjavamo se na pomalo mutnom snimku, došlo je tehničkih problema, studenti smo i još uvek se učimo :)
(“Slušaonica 6”, studentski podcast Fakultet političkih nauka, Youtube, 28.4.2022)
https://youtu.be/o4CAhpVijVQ

Umesto objašnjenja, saopštenje: Zašto Karen Donfrid ne sme da govori u Beogradu

Pomoćnica državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Karen Donfrid u poseti je Beogradu, gde će se u toku dana, kako je najavjeno, sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Anom Brnabić. Za razliku od jučerašnje posete Prištini, kada se tamošnjoj javnosti Donfrid obratila dva puta, jednom nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, a zatim i posle razgovora sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, u Beogradu neće biti moguće postaviti pitanja. Sudeći prema najavama sa Andrićevog venca i iz Nemanjine 11, javnost će o detaljima sastanaka biti obaveštena saopštenjem. Zato se logično nameće pitanje - zašto kod nas nema pitanja?
Ako je suditi po onome što je govorila juče, Donfrid iz Prištine u Beograd donosi dve ključne poruke – priznavanje Kosova i sankcije Rusiji.
Dve za Srbiju vrlo neprijatne teme, te stoga možda i nije za čuđenje da ni predsednik Vučić ni premijerka Brnabić nakon današnjih odvojenih sastanaka sa Donfrid neće biti raspoloženi za pitanja novinara.
U najavi današnjih događaja redakcijama je poslato saopštenje u kojem piše da će snimateljima i fotoreporterima biće omogućeno snimanje početka sastanka, a da će nakon njega medijima biti prosleđeno saopštenje.
Dakle, srpska javnost će kako trenutno stoje stvari sigurno biti uskraćena za pojašnjenja predsednika i premijerke, a vrlo verovatno i same Donfrid.
Ukoliko sama ne odluči drugačije.
Prvi susret imali su sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani. Nakon završenog sastanka Donfrid i Osmani su na zajedničkoj konferenciji za štampu poručili da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da se fokusira na uzajamno priznanje.
U međuvremenu je usledio i sastanak sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Donfrid je nakon ovog sastanka kazala da mir ne bi trebalo da se uzima zdravo za gotovo i zatim govorila o Rusiji.
“Jedini način da se Rusiji ne ostavi prostor na Zapadnom Balkanu je privođenje kraju dijaloga Beograda i Prištine”, ocenila je Donfrid.
Kako je objasnila ove dve stvari su povezane.
„Rusija želi da uništi svako jedinstvo i demokratsku konsolidaciju u zemljama Zapadnog Balkana, da osigura da se vi i susedne zemlje ne integrišete u evropske i evroatlantske institucije. Rusija veruje da će jači Balkan sa stabilnijim demokratskim prosperitetom predstavljati pretnju njenom uticaju“, kazala je, prenosi Gazeta Express.
Ocenjuje da je lako suprotstaviti se ovakvom uticaju Kremlja.
„Kosovo i Srbija moraju da se udruže i hitno da se ponovo uključe u dijalog uz podršku EU, uz snažnu podršku SAD. Naš cilj je i vaš cilj, sporazum koji unapređuje vaš odnos, fokusiran na uzajamno priznanje. Želim da vas uverim da posvećenost Sjedinjenih Država i naših saveznika i partnera ostaje snažna. Kosovo ima NATO sa svojom misijom KFOR“, zaključila je Donfrid.
U Beogradu po svemu sudeći neće biti ovakvih poruka. Makar javno izrečenih.
Krivično delo
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je Donfrid u Prištini bila kao prijatelj, a da u Beograd dolazi samo da saopšti da Kosovo mora biti priznato što pre.
“U svakom slučaju, ona posle Prištine svraća u Beograd da isporuči njihove želje najvišim državnim funkcionerima, to je sramota za našu državu i institucije, a za to su krivi predstavnici naše vlasti. Jasno je da ona dolazi kao prijatelj Prištine i neko ko treba da isporuči njihove intencije i saopšti Beogradu da što pre treba da prizna Kosovo. Ostaje nejasno kako Aleksandar Vučić i Ana Brnabić mogu uopšte da pregovaraju o tako ozbiljnim pitanjima. Jer to nije među onih osam Ustavom određenih nadležnosti predsednika države, a predsednica Vlade je u tehničkom mandatu. S druge strane, kad je reč o Rusiji, Vučić mora da poštuje Ustav i spoljnopolitički stav Srbije koja nas obavezuje na političku i vojnu neutralnost, okrenutu ka sva četiri centra spoljne politike - Vašingtonu, Moskvi, Briselu i Pekingu. To je volja građana Srbije i sve ostalo bi bilo krivično delo”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.4.2022)

НАЈНОВИЈА КЊИГА У ПРОДАЈИ: "Нулта 2020 тачка – тридесета зима вишестраначја у Србији”

 

 Три деценије политичког плурализма у Србији - у четири књиге Цвијетина Миливојевића:

1. "На прву лопту - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)

2. "Мостови и избори - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)

3. "Духовна колаборација" (499 дин)

4. И НАЈНОВИЈА: „Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја“  (699 дин)!

 

Dodatni popusti za "Pragmine", dobre NOVE i STARE, a kao nove, KNJIGE

bukvari, azbučnici, priručnici iz oblasti: novinarstva, odnosa s javnoscu, političke komunikacije, propaganda, politike...

 

I - za samo 999 dinara, paket od dve knjige; autor Cvijetin Milivojević:

Knjiga "DUHOVNA KOLABORACIJA" (izdanje decembar 2019)

Politkomunikološke paralele srpske sadašnjosti i ne tako davne prošlosti

Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

 

 

II - za 999 dinara, paket od dve knjige; autor Cvijetin Milivojević:

1. Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

2. Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“ (izdanje 2008)

Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“

 

 

III - POLITKOMUNIKOLOŠKO TROKNJIŽJE! za 1.399 dinara, paket od tri knjige; autor Cvijetin Milivojević:

1. Knjiga "DUHOVNA KOLABORACIJA" (izdanje decembar 2019)

Politkomunikološke paralele srpske sadašnjosti i ne tako davne prošlosti

2. Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

3. Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“ (izdanje 2008)

Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“:

 

IV - za samo 699 dinara:

Knjiga "NOVINAR - VAŠ PRIJATELJ; priručnik za uspešne odnose s medijima" (izdanje 2003; autor Cvijetin Milivojević)

Bukvar odnosa s javnošću (PR-a)

 

V - za samo 399 dinara:

Knjiga „PUTNICI LUDOG TRAMVAJA“

Novinarstvo za početnike – početnica za novinare

(priređivači: Ivan Mrđen, Đoko Kesić i Slaviša Lekić; izdanje „Vreme knjige“)

 

VI - za samo 399 dinara:

Knjiga "GLOBALNO POTEMKINOVO SELO - medijski rat od 1990 - 1995" (izdanje 1996; autor Cvijetin Milivojević)

Kako su vođeni medijski ratovi devedesetih

 

Knjige se mogu naručiti pouzećem ili nabaviti lično u Agenciji „Pragma", office@pragma.rs, tel. +387 11 3234 439, Terazije 3A, Beograd

Kako je SNS na ponovljenim izborima sa manjim brojem birača dobio više glasova

Srpska napredna stranka je na ponovljenim izborima na šest biračkih mesta u Beogradu dobila 501 glas više nego 3. aprila, iako je na novo glasanje izašlo 976 birača manje. Politikolog Cvijetin Milivojević objašnjava u razgovoru za portal N1 da razlog za to leži u činjenici da „SNS ima vojničko ustrojstvo“, što, kako kaže, najviše dolazi do izražaja kada se glasa u izbornim jedinicama sa malim brojem birača.
„SNS je jedina partija koja ima ozbiljno iskustvo sa izbora za mesne zajednice i ona fantastično kontroliše svakog svog birača. Uz to, naprednjaci mogu da dodatno mobilišu birače ukoliko im je to bitno. Na ovim ponovljenim izborima njima je bila bitna poruka opoziciji s jedne strane, ali i poruka delu sopstvenih birača koji je prestao da veruje da je SNS nepobediv“, ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, izbori na tih šest biračkih mesta nisu ni bili ponovljeni da bi neko iz opozicije prešao cenzus, konkretno lista „Ajmo ljudi“, već da bi „Srpska napredna stranka naknadno demonstrirala ono što nije uspela u Beogradu na izborima 3. aprila“. Ona je želela da pokaže da su se čak i oni koji su pomalo sumnjali u SNS vrlo brzo opametili videvši da od opozicije nema ništa i da su vratili naprednjacima“, uveren je Milivojević.
Sagovornik portala N1 osvrnuo se i na rezultat koji su na ponovljenim izborima u Beogradu ostvarile opozicione partije.
„Najvažniji razlog za fijasko opozicije leži u tome što je Dragan Đilas uleteo u neverovatnu poziciju koju bih nazvao ‘lovljenje ribe na bućku‘. Progutati takav mamac u trenutku kada imate situaciju da ni Gradska izborna komisija, a kamoli Upravni sud nisu bili ni blizu donošenja odluka, da vi prihvatite da razgovarate o novim izborima u Beogradu sa nekompetentnom i za to nenadležnom osobom. Umesto da pokušate da kapitalizujete tu razliku od 70.000 glasača dok traje izborni proces, vi polazite od toga da ste izbore izgubili, čime ste demotivisali birače. Oni nisu u veliko broju izašli na ponovljene izbore 16. aprila i pet dana kasnije jer su videli da ste već ušli u ‘trange-frange‘ varijantu, a da niste ni ispoštovali čitav izborni proces“, napominje Milivojević.
On ističe da to ne znači da Đilas nije trebalo da razgovara sa (Aleksandrom) Vučićem, ali naglašava da je to trebalo da se radi onog trenutka kada se sva pravna sredstva iscrpe i kada se izborni proces okonča.
„Ovako je to bila jasna poruka biračima opozicije da ne treba da izlaze na (ponovljene) izbore, jer su se, nezavisno od toga, Đilas i Vučić nešto dogovorili. Treba imati u vidu i to da birači opozicije malo više uključuju mozak nego, na primer, glasačko telo Srpske napredne stranke, koje glasa po ‘o-ruk sistemu‘. Opozicioni glasači više razmišljaju i zato postavljaju pitanje ‘čekajte, ko ovde koga zeza?‘. Zovete me da glasam za listu Ajmo ljudi, a istovremeno ste već napravili dogovor o nekakvim novim izborima“, podvlači Milivojević.
Na novim izborima bili bi još lošiji uslovi za opoziciju
Cvijetin Milivojević tvrdi da je ključna stvar to ko će organizovati eventualne nove beogradske izbore.
„Ispada da će ih organizovati aktuelna vlast. I šta je onda Đilas dobio u pregovorima sa Vučićem? Nove izbore pod još lošijim uslovima jer će vlast mnogo ozbiljnije da nastupi na tim izborima. Stvar ni sada nije potpuno izgubljena, jer postoji još jedna mogućnost. Ukoliko je opozicija uverena da je na izborima pokradena, ona ne mora da pristupi čak ni konstituisanju parlamenta. Ali je očigledno da ne postoji takva uverenost i to ne samo u desnom delu opozicije u koji svi sumnjaju, već i u uslovno rečeno centru i u zeleno-levoj koaliciji. Svi su oni, koliko vidim, zadovoljni činjenicom da će biti u budućoj gradskoj skupštini, što znači da neće zaustaviti proces konstituisanja, a onda će biti onako kako Vučić odluči“, smatra Milivojević.
Prema njegovim rečima, dobar deo javnosti je potpao pod uticaj onih koji tvrde da je to već gotova stvar i da će izbori biti ponovljeni.
„Stvari mogu da krenu i drugačijim tokom. Na primer, poruka vlasti može biti i ovakva: to što su se dogovorili Đilas i Vučić je jedan deo priče, ali mi sad imamo većinu u gradskoj skupštini i mi ćemo sad da oformimo sve organe vlasti, ali ćemo učiniti plezir opoziciji i raspisati nove izbore za godinu dana. To je sve jedna velika papazjanija i to može da demotiviše birače“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, portal, Nikola Kojić, 22.4.2022)

"Bez cenzure": Cvijetin Milivojević, Siniša Kovačević i Srđan Škoro (KTV, 21.4.2022)

 BEZ CENZURE | Beograd u aprilu | Cvijetin Milivojević, Siniša Kovačević i Srđan Škoro

(www.ktv.rs, KTV televizija Zrenjanin, Youtube Bez Cenzure - zvanični kanal, 21.4.2022)

"Ubistveni" marketing ili kažnjivo uznemiravanje javnosti?

Pevačica Marija drži pištolj i sa plakata pominje ubistvo
"Ovakva vrsta javnog manifestovanja takve poruke podleže nekim drugim zakonima i možda ima mesta da se primeni neki član krivičnog zakonika"
Veliki deo Beograda ovih da oblepljen je plakatima na kojima je pevačica Marija Lukić sa pištoljem u ruci i porukom "Hoću da te ubijem", uz fotografije krvi.
Poruka koja je ispisana na posteru je, zapravo, naziv njene pesme, ali ovaj marketinški trik nije se dopao mnogim korisnicima društvenih mreža koji su ga osudili, smatrajući da je u pitanju loš način za promociju jer šalje opasnu poruku.
Da se radi o osetljivom materijalu, govori i činjenica da joj je spot za pesmu najpre bio uklonjen sa svih onlajn platformi, kako zbog scena eksplicintnog nasilja, tako i zbog vernog prikaza ubistva.
Sociolog Ratko Božović za 24sedam objašnjava da je za ovakve reklame društvo samo krivo jer prihvata nasilje kao nešto svakodnevno i obično.
- Mi nepravilno govorimo o nasilju koje se uspostavlja u svakodnevnom životu, a zaboravljamo da mi to nasilje indukujemo. Učimo ljude koji su u dilemama, kad su u pitanju vrednosti, da se priklone tom nasilju. Dovoljno je da pogledate rijaliti programe koji se emituju na nacionalnim televizijama, gde se od jutra do sutra prikazuje samo nasilje. To nasilje je ozvaničeno i gleda ga milion ljudi, i onda to postaje dokaz da je nasilje dozvoljeno i odobreno, pa čak i poželjno - kaže Božović i dodaje:
- Zato ove reklame i takve marketinške varijante, koje su po mom mišljenju i krajnje riskantne, čine svoje. Ambijent je stvoren tako da te stvari prolaze u našem društvu i da to može vršiti uticaj.
Sociolog objašnjava i da je stvar definitivno izmakla kontroli.
- Gubimo kontrolu i to je sve posledica jedne nevolje - tranzicione promene. Jedan sistem je srušen, a drugi nije uspostavljen, tradicionalno je srušeno, a moderno nije uspostavljeno. Tako da mi nemamo alternativu da se borimo za nju, već samo prihvatamo nasilje i edukaciju o nasilju kao nešto što je svakodnevno i obično, a to znači da je već prihvaćemo.
Kao društvo prihvatamo ono što nam se servira i ne bunimo se, tako i dajemo za pravo da marketing određuje šta nam je društveno neprihvatljivo, a šta ne. Međutim, marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević za naš portal kaže da je cilj marketinga profit, a propagande manipulacija. A propaganda ne bira sredstva da bi se došlo do cilja, i to je ono sa čime se ovde susrećemo.
- Ovde nije reč o marketingu, takva vrsta "poziva na nasilje" je nešto što se u oblasti te manipulativne javne komunikacije pre naziva klasičnom propagandom, jer cilj marketinga je pre svega stvaranje profita. Ali je marketing i zakonski omeđen i poštuje ono što zakoni koji uređuju tu sferu dozvoljavaju - kaže Milivojević i dodaje:
- Zato je propaganda jedina veština u kojoj je dozvoljeno sve, pa i laž. Laž je ono što njome dominira. Pod laž spada sve, čak i poruke koje bi trebalo da se zakonski sankcionišu kao što je ova poruka kojom se promoviše određeni estradni umetnik. Ovakva vrsta javnog manifestovanja takve poruke podleže nekih drugim zakonima koji ne uređuju medije, nego možda ima mesta da se primeni neki član krivičnog zakonika ili neki drugi zakon.
Milivojević kaže da je baš zbog te propagande ova poruka primećena, a samim tim i umetnica koja je šalje kroz svoju pesmu.
- Ako govorimo o samoj poruci koja se šalje putem ovih plakata, ona apsolutno skreće pažnju. Poznato je da u svim oblicima i marketinga i PR-a, pa i propagande, suština je da budete primećeni. Pevačica čiji je to marketing je u tome uspela, primećujemo je i njen prvi cilj je ostvaren.
Ima li u ovoj propagandi elemenata krivičnog dela?
- Nema elemenata krivičnog dela jer ne postoji pasivni subjekt, odnosno nema lica kome je upućena direktna ili indirektna pretnja, i onda tu nema nikakvih elemenata što se pravosuđa tiče. Da je pretnja stvarna i ozbiljna, to bi onda bilo krivično delo ugrožavanja sigurnosti - kaže advokat Luka Labus za 24sedam. (www.24sedam.rs, Dijana Antonijević, 21.4.2022)

Nema povlačenja, nema predaje - Cvijetin Milivojević

Moj gost je politikolog Cvijetin Milivojević. (podcast „Tanjin kod“, Youtube TV kanal, 14.4.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=nN-tOG_he90

8.643 glasova u opticaju, Tadiću treba svaki sedmi

 Beogradski izbori ponavljaju se na šest biračkih mesta, a glavno pitanje je da li će lista "Ajmo ljudi" preći cenzus
Izbori u Beogradu ponoviće se u subotu i tokom sledeće sedmice na ukupno šest biračkih mesta na kojima je upisano ukupno 8.643 birača. Glavno pitanje na tim ponovljenim izborima biće da li će lista "Ajmo ljudi" preći cenzus za koji joj je, kako kažu u ovoj koaliciji, potrebno oko 1.200-1.300 glasova? Takođe, velika je dilema koliko su opozicioni birači motivisani da glasaju za tu listu?
U subotu će se izbori ponoviti na četiri mesta u Beogradu i to u osnovnim školama "Ivan Milutinović" i "Filip Višnjić" na Paliluli, u Mesnoj zajednici Terazije na Starom gradu i u Domu kulture Velika Moštanica na Čukarici.
Ukupan broj upisanih birača na ta četiri biračka mesta je 5.803 dok bi sledeće sedmice izbori trebalo da se ponove na još dva biračka mesta u prestonici: u Mesnoj zajednici "Vojvoda Putnik 2" na Zvezdari i u obdaništu "Kanarinac" u Rakovici.
Na ova dva mesta upisano je ukupno 2.840 birača što znači da je na šest biračkih mesta na kojima će se ponoviti izbori u Beogradu u opticaju ukupno 8.643 glasova.
Na dva mesta ponavljaju se izbori u četvrtak
Kada će biti ponovljeni izbori u dva biračka mesta na Zvezdari i Rakovici znače se tek kada odluku o tome donese Gradska izborna komisija.
Član GIK-a Zoran Alimpić ističe za "Blic" da će se najverovatnije na ovim mestima glasati pre pravoslavnog uskrsa.
- Trebalo bi to da budu ili sreda ili četvrtak pošto su sledećeg vikenda praznici. Odluku o tome doneće GIK na sednici - naglašava Alimpić.
Inače, pred GIK-om je još posla u vezi sa izborima koji su održani još 3. aprila.
-Treba da razmotrimo još 200 prigovora na glasanje. Takođe, liste čije smo prigovore odbili podnele su žalbe Upravnom sudu. Tako da je to sve proces koji traje. Do kada će trajati zavisi i od toga kada će predsednik GIK-a zakazati sednicu - objašnjava Alimpić.
"Ajmo ljudi" juri cenzus i tri mandata
Ukoliko bi lista "Ajmo ljudi" prešla cenzus dobila bi verovatno tri odbornička mesta u Beogradu dok bi SNS izgubio dva, a lista "Ujedinjeni za pobedu Beograda" jedan mandat. Na taj način vladajuća koalicija SNS-SPS, s jedne, i opozicija, sa druge strane, imali bi najverovatnije isti broj odbornika u skupštini prestonice - po 55.
Iako su u koaliciji "Ajmo ljudi" uvereni da će preći cenzus u Beogradu na ponovljenim izborima, veliko je pitanje koliko je to realno?
Sastanak Đilasa i Vučića demotivisao birače?
Politikolog Cvijetin Milivojević ističe za "Blic" da je to matematički svakako moguće.
-Postoji inercija kod naročito opozcionih birača da još jedna lista uđe u gradsku skupštinu. Međutim, smatram da je sastanak Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića mnoge birače demotivisao. Ja sam uvek za razgovore najjače vladajuće i opozicione liste, ali mislim da je ovo dijalog u nevreme - ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, susret dvojice lidera vlasti i opozicije može se protumačiti kao donošenje presude pre konačnih rezultata.
- Mi još ni ne znamo koji su konačni rezultati beogradskih izbora, a već imamo razgovore o novim izborima u prestonici. To može da demotiviše mnoge opozicione birače. Takođe, veoma je teško kao predstavnik jedne liste organizovati glasanje za drugu listu. Tako da lista "Ajmo ljudi" može biti kolaterala šteta susreta Đilasa i Vučića - zaključuje Milivojević.
Manja izlaznost na ponovljenim izborima
I izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar smatra da će prelazak cenzusa biti veliki izazov za listu "Ajmo ljudi".
-Ta lista, prvo, mora da osvoji glasove koje je dobila 3. aprila, a onda na to da osvoji dodatno još glasova koji će je odvesti preko cenzusa. S tim što je na ponovljenim izborima obično manja izlaznost pogotovo što motivacija birača nije na visokom nivou pošto je posizborna scena izmrvljena i izdrobljena - kaže Klačar.
Kako se glasalo 3. aprila na šest biračkih mesta gde se ponavljaju izbori?
Palilula - biračko mesto 31 (lista broj glasova)
SNS 322
SPS 66
SRS 23
Zavetnici 36
Ujedinjeni za pobedu Beograda 278
NADA 80
Moramo 126
SDS 31
Šarović 9
Suverenisti 17
Patriotski blok 29
Rusi 4
Palilula - biračko mesto 49 (lista broj glasova)
SNS 323
SPS 63
SRS 15
Zavetnici 29
Ujedinjeni za pobedu Beograda 142
NADA 60
Moramo 80
SDS 19
Šarović 5
Suverenisti 9
Patriotski blok 26
Rusi 2
Stari grad - MZ Terazije (lista broj glasova)
SNS 65
SPS 15
SRS 4
Zavetnici 6
Ujedinjeni za pobedu Beograda 127
NADA 14
Moramo 53
SDS 15
Šarović 3
Suverenisti 6
Patriotski blok 7
Rusi 1
Čukarica - Dom kulture Velika Moštanica (lista broj glasova)
SNS 440
SPS 82
SRS 17
Zavetnici 35
Ujedinjeni za pobedu Beograda 142
NADA 65
Moramo 47
SDS 15
Šarović 7
Suverenisti 19
Patriotski blok 36
Rusi 2
Zvezdara - Vojvoda Putnik 2 (lista broj glasova)
SNS 275
SPS 64
SRS 8
Zavetnici 23
Ujedinjeni za pobedu Beograda 287
NADA 77
Moramo 144
SDS 37
Šarović 4
Suverenisti 27
Patriotski blok 28
Rusi 4
Rakovica - "Kanarinac" (lista broj glasova)
SNS 248
SPS 53
SRS 10
Zavetnici 19
Ujedinjeni za pobedu Beograda 127
NADA 55
Moramo 79
SDS 24
Šarović 2
Suverenisti 11
Patriotski blok 30
Rusi 3
(www.blic.rs, Marko Tašković, 14.4.2022)

Cvijetin Milivojević za Tanjug: Formirati širu vladu koja bi "kupovala vreme"

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da bi, ako se poštuje izborna volja građana, trebalo formirati vladu širokog konsenzusa koja bi bila oročena i pokušala da "kupuje vreme" kada je reč o pritiscima zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
Milivojević kaže da je Srbiji, ni krivicom vlasti ni opozicije, nametnuta "tema svih tema" - pritisak zapadnog dela međunarodne zajednice da Srbija uvede sankcije Rusiji i ističe da je to ozbiljna strateška odluka koju ne može da donese nijedna vlast, već da mora biti plod konsenzusa.
"To menja strategiju naše spoljne politike. To je zadiranje u ono što je proklamovano kao strategija naše spoljne politike, a to je politička i vojna neutralnost", kaže Milivojević za Tanjug. (www.tanjug.rs, 13.4.2022)
http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&&GalID=559698
 
Cvijetin Milivojević za Tanjug: Formirati širu vladu koja bi "kupovala vreme"...http://www.tanjug.rs › full-view, 13.4.2022.

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da bi, ako se poštuje izborna volja građana, trebalo formirati vladu širokog konsenzusa koja bi, kako kaže, bila oročena i pokušala da "kupuje vreme" kada je reč o pritiscima zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

Milivojević: Dijalog nužan i izmedu političkih neistomišljenika, ali nije pogođen tajming - TANJUGhttp://www.tanjug.rs › multimedia, 13.4.2022.
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da bi, ako se poštuje izborna volja građana, trebalo formirati vladu širokog konsenzusa koja bi, kako kaže, bila oročena i pokušala da "kupuje vreme" kada je reč o pritiscima zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji

2 videa
snimatelj: Zoran Colić

URANAK1: Predrag Marković, Cvijetin Milivojević i Nikola Tomić

| Ko će formirati gradsku vlast? | Predrag Marković, Cvijetin Milivojević i Nikola Tomić (www.k1tv.rs, K 1 televizija, Youtube, voditeljka Jovana Joksimović, 13.4.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=vsuZuQrx37M

Прави угао: Цвијетин Миливојевић - 12.04.2022.

Емисијом "Прави угао" РТВ Војводине наставља серијал актуелних разговора и оставља студио отвореним за дијалог и сучељавање различитих ставова, које ће, надамо се, прихватити сви релевантни актери наше политичке, друштвене и културне сцене. (www.media.rtv.rs, Радио-телевизија Војводине, емисија „Прави угао“, ауторка и водитељка Љубица Гојгић, 13.4.2022)
https://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/73532

Сибирска зима кад се колена с брадом састављају

Да ли и, нетом ресетованом, Врховнику свесрпском и целе Србије без Косова*, прети судбина Милана Стојадиновића (МС) након избора, одржаних 11. децембра 1938, на којима је и он убедљиво победио, освојио 54,1 одсто гласова и 306 посланичких места у Скупштини Краљевине Југославије (наспрам 67 мандата „Блока народне слоге – др Влатко Мачек), али - није (п)остао власт, тј. премијер краљевске владе?
Исувише је подударности између кампање Стојадиновићеве Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ, Јереза) за парламентарне изборе 1938. и управо минуле кампање изборне листе „Александар Вучић – Заједно можемо све“, за председничке, парламентарне и београдске изборе.
Ударни Стојадиновићев слоган тада је био: „Дела говоре“ („Дела говоре више од речи“ или „Кад дела говоре, речи су сувишне“). Баш као и Врховников у првој фази ове кампање, пре него што му је руска инвазија на Украјину „наместила“ логично, победничко, домаћинско и заштитничко: „Мир. Стабилност. Вучић.“
Или, како се то др Стојадиновић хвалисао својим подвизима: „У једној ужасној катаклизми, када је вихор носио државе и мењао границе, ми смо успели да нашој земљи сачувамо мир, што значи успели смо да чувамо и сачувамо Југославију.“
На челу Јерезине Секције за унутрашњу политичку акцију и пропаганду налазио се, нико други до тадашњи министар Драгиша Цветковић, који ће након тих децембарских, последњих пре Другог светског рата, избора, одиграти улогу Брута.
Дакле, био је шеф исте оне „Секције“ која је претходно наложила да се на свим Стојадиновићевим скуповима морају истицати његови портрети, као и транспаренти са паролама попут : „Мир на границама”, „Добре финансије - добра политика”, „Подигао вредност динару”, „Он је за омладину”...
Јереза је у кампању кренула још у јулу уз слоган „Дела говоре”, пропагирајући привредно јачање државе, социјално и економско оснаживање земљорадника и обезбеђење њихових дугова и снажење грађанских политичких слобода. Једнако важни били су и Стојадиновићев општи програмски слоган „Један краљ, један народ, једна држава, благостање унутра, мир на границама“, те  партијски слоган Јерезе „ЈРЗ – ради народа, за народ и са народом!“
Из чега су проистицале поруке намењене конкретним циљним групама: „Други задуживао, он раздужио сељаке!“; „Ево шта је Милан Стојадиновић учинио за сељака“; „Ми не дамо да нам разделе Југославију“.
И, док су окупљене народне масе диљем земље еуфорично скандирале „живео“, „вођа, вођа“, а свему томе будно, из првих редова, терцовали униформно униформисани редари, шеф Јерезе је, водећи класичну функционерску кампању из позиције власти, шпартао уздуж и попреко Краљевином, од Скопља до Љубљане.
Овако је, на пример (Петровград – Зрењанин), МС палио ватру победе у Петровграду (Зрењанину): „1935. у јужном Банату, нисмо дали ни један једини мандат опозицији! Ја познајем вас као што ви познајете мене. Борба моја је само за победу. И зато, познајући вас, ја вам верујем да ћемо 11. децембра, имати пуну, највећу и најславнију победу коју до сада никада у Банату нисмо имали.“
На митингу у Неготину зборио је овако: „На привредном пољу, успели смо да смањимо порезе и смањимо сељаку дугове и да у исто време повећамо цене сељачким производима и да дамо добре жетве... то су огромни успеси, то су управо чуда у привредној политици наше земље... Али, створили смо и једно чудо невиђено и на политичком пољу: Рад моје владе и Јерезе успео је да помири и вашег земљака Петра Живковића и доктора Мачека у Загребу. Наш народ каже да када је зла, тешка зима, онда мачка и миш заједно спавају. Ја бих могао да закључим да и ова два господина предвиђају ове године једну врло злу и рђаву зиму за њих. Та зима биће тежа него она са врхова Старе планине, то ће бити за њих једна сибирска зима, када се колена састављају са брадом.... Данас имамо лепо време, то је најбољи доказ да је и сам Бог са нама, наша је победа!“
На народном збору у Бијељини, вођа Јерезе је поново митраљирао Мачека и његову удружену опозицију: “ И тако, браћо, за идуће изборе ви имате на једној страни нашу листу, са једним програмом и са народним првацима које годинама познајете, док се на другој страни налази једна мозаик листа састављена из разних група без заједничког програма која тачно не зна шта хоће, ни куда иде, али која, у сваком случају, представља једну опасност за будућност ове државе, јер све те групе желе да руше, а не да стварају. Та листа Мачекова већ због самог таквог састава унапред значи пропаст за све оне, који су на њојˮ.
Његови чауши и евет-ефендије су, током ове кампање, испредали бајке о свом вожду: „доласком владе МС наступило је у унутрашњој политици смиривање и стишавање“; „економска политика достигла је тај ниво који нашој земљи обезбеђује ужурбани и плански рад на модернизирању и усавршавању наше путне мреже: из милијардског зајма из 1935. године, ми смо успели да комплетирамо првих 1000 км савремених путева у нашој земљи, успели смо да 1000 насеља, села, варошица и вароши обезбедимо водом, да подигнемо безброј сталних мостова“; „на међународном плану,  МС прима и враћа посете државницима Европе“;  „крупне реформе у интересу нашега раднога света су изведене“, „МС је Југославију повео путем препорода ка бољој и сретнијој будућности!
Баш на ову изборну кампању најуспешнијег српског политичара између два светске рата (трипут министар финансија, попечитељ дипломатије и у два мандата председника владе!) први пут је пожелео да се угледа наш Врховник уочи претпоследњих београдских избора, 2018. године. Посебно га је, рече тада, фасцинирао плакат „на коме је Стојадиновић показао маказама како је смањио дуг сељацима“. Радило се, заправо, о једној од главних порука ЈРЗ са тих избора из 1938. године: "Не заборавите да је влада Милана Стојадиновића смањила сељачке дугове две милијарде 700 милиона динара".
Врховникова жеља – Божја заповест. И, као што је пре две године, наш Врховник име своје изборне листе позајмио од немачких националсоцијалиста са избора из марта 1936 (“Unseren Kindern - Die Zukunft durch AH”), а овопролећно име („АВ – Заједно можемо све“) са последњег слета поводом Дана младости – тако су, овај пут, његови пропагандни стратези, без пардона, плагирали пропагандну мустру и сашили Врховнику одело великог мештра који је старост доживео у Аргентини.
Још у понечему је Врховник ископирао МС. Композиција његових обраћања и говора на предизборним митинзима има исти Стојадиновићев шаблон: нападна подсећања на оно добро што је урађено, упадљиво „прескакање“ неиспуњених и кандидовање нових обећања; дисквалификација политичких противника; компарације типа онога „како пре рата није било ништа, а онда су дошли Немци и отели нам све“, односно прича о немерљивом расту и експлозивном развоју у односу на време пре његове власти; самохвалисање себе и сопствене власти; улагивање месту или региону у коме говори; жалопојке о притисцима на њега, а он „стамен кано клисурина“...
Пре тачно осам година (било је то време када је наш Врховник тек постајао Канцеларем), у тексту „Старе снаге у новом паковању“, подсетио сам како се, пред те последње изборе у упокојеној Краљевини, у памфлету под насловом „Социјална сарадња, а не класна борба“, Јереза хвалила трогодишњим резултатима економске и социјалне политике краљевске владе, тако што је тврдила да, пре Стојадиновића, „у нас није прописана ни једна значајнија законска мера за унапређење привредног, социјалног и здравственог положаја радника“!?
Први носилац оног слогана „За нашу децу“, немачки канцелар Хитлер је, 22.4.1939, устврдио: „Вероватно нико и никада неће уживати толико поверење немачког народа као ја. У будућности вероватно неће постојати човек који ће имати толико ауторитета као ја!“
Требало је да прохује чак 83 априла, да би неко могао нешто слично да изјави: „Поносан сам на чињеницу што сам успео да урадим оно што нико није у Србији. Једини сам који је два пута победио у првом кругу. После Николе Пашића, најдуже сам у Србији био на власти!“
Стојадиновићева пропаганда градила је о њему слику као добродошлом и радо виђеном госту на свим меридијанима, као пријатељу свих великих играча тога доба: „настојао је да сачува земљу споразумом о пријатељству са Француском и пактом о ненападању са Италијом“; „имао је партнерске односе са Немачком која је била највећи трговински партнер Југославије“...
Био је Герингов, али и интимус Дучеовог зета и министра дипломатије грофа Ћана (овај је Јерезу хвалио као „праву копију италијанске фашистичке партије“!), дакле, и немачки и италијански „човек“.
Овај популиста трудио се да, за сваки случај, модернизује и војску, непрестано понављајући: “У случају рата, ми морамо тежити неутралности до последњег часа, али морамо бити јаки и на никог се не смемо ослонити.”
Током те кампање у предвечерје Другог светског рата, иако му је Мачек био главни опозициони такмац, Стојадиновић му је, на неки начин, омогућио несметану кампању, па и акцију, у „западним југословенским земљама“, верујући да ће тако доћи до двопартизма у коме ће, као озбиљни лидери, опстати само њих двојица. (Ко је овде поменуо нечије оводање „први пут с Врховником на повечерје“ у Новом двору?)
Неколико дана уочи оних октроисаних избора 21. јуна 2020. године, у тексту "Сељачке маказе др Милана Стојадиновића у напредним рукама“, јавило ми се да би Врховников победнички говор 21. липња, око 21 сат, могао и овако да звучи:
 „Нисмо имали мало непријатеља!...Познате су и њихове пароле, као и њихов начин агитације. Три и по године они су рили и роварили, па се нису зауставили ни стукнули ни за време избора пред карактером оруђа. Није се, дакле, бирало средство, није се пазило на морал. Превртало се и по костима мртвих... Дајући нам за право, народ нас је, у ствари, осоколио да наставимо своје дело. Он нам је дао легитимацију и пуномоћје да довршимо оно што смо започели, водећи увек рачуна о трајним и врховним интересима земље и народа. Потребно је зато да се зна да ми никоме не допуштамо ни да тврди да може бити већи пријатељ народа од нас... Победила је политика нашег Вође, а не "политика" оних који су се коалирали да би на изборима рушили ту политику! У ствари, победила је народна свест, победио је здрав разум једног народа који стварно и јасно види положај своје земље и који зна и уме правилно да одлучи коме треба оставити вођство у народним пословима, а коме се оно мора да оспори!...“
Реч је, заправо, о уводнику дневног листа "Самоуправа", главног партијског гласила ЈРЗ, од 12.12.1938, дан после убедљивог тријумфа тадашњег премијера др Стојадиновића и његове странке на изборима за парламент Краљевине Југославије. Мада је, без проблема, овако је могао гласи и овоизборни Врховников говор, од 3. травња увече.
А онда, после велике, али, испоставиће се, Пирове победе, 5. фебруара 1939, формирана је нова краљевска влада. Премијер је постао - Драгиша Цветковић. И, другу, последњу владу у покојној Краљевини, која је потрајала од 26. августа 1939. до војног пуча, 27. марта 1941. године, саставио је исти човек, а била је познатија као влада Цветковић - Мачек или „влада народног споразума“.
Према томе, упркос тријумфу на последњим изборима у Краљевини Југославији - др Стојадиновић је изгубио власт! Формални „кривац“ био је кнез Павле, неки кажу да је то учинио превентивно, из бојазни да не доживи судбину нејаког италијанског краља у сенци Мусолинија, други тврде да је то учинио због Стојадиновићевих финансијских проневера, трећи, да су се уплели и Британци, али и Немци, и Италијани. Јер је, наводно, МС дубоко ушао у „пројекат разграничења“ са грофом Ћаном, што би значило да Италија, помогне проглашење "Велике Србије", а да Србија, заузврат, напусти западне (хрватске) крајеве Краљевине .
Зато је кнез намесник, по диктату Британаца, мандат за формирање нове владе поверио једном од дотадашњих Стојадиновићевих скутоноша, Цветковићу, са задатком да "реши хрватско питање"! А овај га је "оправио" тако што је са Мачеком потписао споразум о формирању, скоро па независне, Бановине (Велике) Хрватске, из које ће се, годину и по доцније, породити "Независна Држава Хрватска". (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Stojanoviću nejasno što opozicija razgovara tek sad, Milivojević pita – a Dačić

Politikolog Boban Stojanović izjavio je u Novom danu da mu je nepojmljivo što opozicija u Beogradu razgovara tek - posle izbora. "Da li je iko očekivao da će Moramo, Ujedinjeni moći bez ovih desnih da prave beogradsku vlast i obrnuto. Dolazimo u situaciju da oni prvi put razgovaraju posle izbora", kaže on. Politikolog Cvijetin Milivojević, s druge strane, postavlja pitanje "zašto je sad problem opoziciji, da može da na primer razgovara Đilas sa Vučićem, a ne može sa Dačićem" i dodaje da je pobednik ovih izbora - SPS.
Prema rečima Milivojevića, „sem predsedničkih izbora, koji manje više nisu sporni ni iz ugla opozicije, sve ostalo je pod znakom upitnika“.
„Čini mi se da smo suviše stavili u stranu rezultate izbora u Srbiji, kao da je fokus samo na Beogradu, ja moram da podsetim da je SNS izgubila te izbore, ima relativnu većinu, bez tradicionalnog partnera SPS, ona ne može formirati vlast, čini mi se da na tome ne insistira dovoljno opozicija“, kaže on.
Stojanović smatra da je "Vučić platio ozbiljnu cenu svog egzibicionizma sa cenzusom od tri odsto".
"Mislim da će prvi korak Skupština kad bude formirana možda biti vraćanje tog cenzusa od pet, ili neko stepenovanje", kaže.
Ipak, njemu je najupečatljivije što opozicija u Beogradu razgovara tek - posle izbora.
"Da li je iko očekivao da će Moramo, Ujedinjeni moći bez ovih desnih da prave beogradsku vlast i obrnuto. Dolazimo u situaciju da oni prvi put razgovaraju posle izbora. Meni je to nepojmljivo, ja to nisam mogao da procesuiram u svom mozgu", kaže.
Milivojević ističe da je pobednik ovih izbora SPS.
"Ja to moram da kažem, jer sam ja mislio da neće preći cenzus u Beogradu. Zašto je sad problem opoziciji, da može da na primer razgovara Đilas sa Vučićem, a ne može sa Dačićem, zahvaljujući kome je njegova vlast u Beogradu opstala još skoro godinu i po dana nakon 2012. godine", kaže.
Dodao je da "može da nađe opravdanje za Đilasa zašto je prihvatio taj susret".
"Ali je besmislen dok traje brojanje glasova, dok sud ne da svoju konačnu reč, tajming je ovde suština", kaže on.
Stojanović citira Milivojevića i kaže da je Vučić "predsednik i GIK i RIK i Upravnog suda".
"Svi pričaju o tom formalizmu, dok se broji, meni to recimo nije problem. Da Đilas ide u svoje ime i ime svih saradnika, poruka bi bila - mi imamo čoveka koji ide da pregovara da se zaštiti izborna volja. Ostavljam mali prostor da zaista nešto dobro može da izađe iz toga. On je izgubio u ovih par dana dok se ovo samo najavljuje", kaže Stojanović.
Milivojević je ponovio pitanje "zašto se opozicija fokusira sve vreme na Beograd".
"Gde su ti kontrolori, nisu uspeli da iskontrolišu ni Beograd, a kamoli nešto drugo", kaže on.
Stojanović naglašava da ne treba zanemariti reći Miloša Vučevića, koji je "pozvao na nove izbore".
Milivojević je upitao "šta znači ponavljanje izbora".
"Ono ima smisla jedino ako se formira, Vlada je ta koja formira prinudnu upravu, to je van mandata tehničke vlade, ima smisla novi ponovljeni izbori na svim biračkim mestima, samo u slučaju da vlada, na osnovu dogovora na primer Đilasa i Vučića fomira privremeni organ koji upravlja Beogradom, koji će činiti predstavnici svih lista koje su išle na izbore. Sve ostalo je besmisleno, jer će ista vlast organizovati izbore", kaže on. (www.rs.n1info.com, TV N1, voditeljka Nataša Miljković, 11.4.2022)
https://rs.n1info.com/izbori-2022/stojanovicu-nejasno-sto-opozicija-razgovara-tek-sad-milivojevic-pita-a-dacic/

Marker: 7.4.2022.

O izbornim rezultatima i postizbornim kalkulacijama - vladajuća koalicija ćuti, opozicija se svađa. Ko odlučuje o izborima - dva čoveka ili volja birača? Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović danas pred sudom - negirala krivicu. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija „Marker“, voditelj: Branko Veselinović, 7.4.2022)
https://insajder.net/emisije/marker/marker-7-4-2022-qlvfrmpb

Signali - 06.04.2022: SRBIJA POSLE IZBORA

Kako da tumačimo rezultate nedeljnih izbora? Ko su pobednici, a ko gubitnici? Da li će i šta biti drugačije kako na političkoj sceni, tako i u životu građana?
U emisiji SIGNALI analiziraju:
VLADIMIR PEJIĆ, direktor agencije Faktor plus
CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, politikolog
BOJAN BILBIJA, urednik u Politici
OGNJEN KARANOVIĆ, direktor Centra za društvenu stabilnost (Radio-televizija Vojvodine, www.media.rtv.rs, emisija “Signali”, voditeljka Aleksandra Popović, 6.4.2022)
https://media.rtv.rs/sr_lat/signali/73375

Tri puta za Ponoša

 

 Kandidat opozicije odlazi iz NS sa mirazom od 18 odsto glasova i sve se pitaju koji mu je SLEDEĆI KORAK i da li ga čeka sudbina SAŠE JANKOVIĆA
Predsednički kandidat koalicije "Ujedinjeni za pobedu Srbije" izgubio je izbore, ali dobio je politički miraz od 18,1 odsto sa kojim je napustio Narodnu stranku samo dva dana nakon glasanja. Zbog toga se postavlja pitanje kakva ga politička budućnost čeka? Da li će doživeti sudbinu Saše Jankovića ili će dobijenu podršku znati da politički valorizuje?
“Ne planiram da ne pobedim”! Ovako je Zdravko Ponoš desetak dana pred izbore odgovorio na pitanje “Blica” kakav mu je plan “B” ukoliko ne pobedi Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima i hoće li možda osnovati svoju stranku.
Ponoš nije pobedio, a u međuvremenu, dva dana po objavljivanju izbornih rezultata, napustio je Narodnu stranku. Deceniju i po duga saradnja i prijateljstvo sa Vukom Jeremićem završena je slično kao i odgovor na pitanje “Blica”, kratkom rečenicom: “Poštovani, ovim putem vas obaveštavam da istupam iz Narodne stranke”.
Kako je sve počelo?
Godine 2008. Zdravka Ponoša je sa mesta načelnika Generalštaba Vojske Srbije smenio Boris Tadić. Loš odnos Ponoša i tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca nije bio nikakva tajna, a sve je kulminiralo Ponoševim intervjuom u kojem je rekao da “država nema politiku odbrane”. Za neupućene, nije baš sve do intervjua...
- Suština je da je na skupštinskom odboru rekao nedopustivu rečenicu da “civilna kontrola nije sveta krava”, čime je sebe stavio iznad civilne kontrole i vlasti - otkriva sagovornik “Blica”.
Šutanovac je nedavno otkrio da je Ponoš imao nameru da postavi aparate za prisluškivanje u zgradi Generalštaba za šta postoje dokazi, na šta je Ponoš odgovorio da je izvršavao zadatak.
Uspon u karijeri Zdravka Ponoša počeo je 2003. godine kada je upoznao Vuka Jeremića u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju gde je bio potpukovnik.
- Odatle je za dve godine unapređen čak tri puta, da bi postao zamenik načelnika Generalštaba, što se ne dešava ni u ratnim uslovima, a kamoli u miru - otkrio je izvor “Blica”.
Nakon smene, bio je neraspoređen u Ministarstvu odbrane.
Jeremićev broj 2 više od decenije
Godinu kasnije, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pozvao je Šutanovca i pitao ga da li ima nešto protiv da angažuje Ponoša u svom kabinetu. Ovaj se nije usprotivio, pa se Zdravko Ponoš, 2010. godine obreo u MSP-u na mestu Jeremićevog pomoćnika, a tu odluku na Vladi je podržao i Šutanovac.
I kada je otišao u Njujork da bude predsedavajući Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Jeremić je poveo Ponoša za sobom. Duže od decenije Ponoš je bio Jeremićev broj 2, a saradnju su nastavili i tokom trke za mesto generalnog sekretara UN, ali i nakon toga. Najpre, u okviru nevladine organizacije CIRSD, a potom i u Narodnoj stranci.
Predsednička kandidatura - jabuka razdora
Vladika Grigorije se jednom prilikom, nekoliko meseci pred izbore, sastao sa Vukom Jeremićem i Draganom Đilasom i tada je rekao da bi Ponoš bio dobar protivkandidat Vučiću. Problem je nastao pošto Jeremić to nije preneo svom potpredsedniku, već je ovaj to čuo od Đilasa.
 
Izvor “Blica” iz Narodne stranke svojevremeno je ispričao da Ponoš nikada o toj svojoj ambicini nije govorio na stranačkim organima, a da je postojao dogovor da Narodna stranka ne da kandidata, pošto je bilo više nego jasno da ko god izađe Vučiću na crtu - gubi.
- Nikada nam nije rekao da želi da se kandiduje. To smo čuli od drugih, kada je napustio Predsedništvo - kazao je naš izvor.
Đilas je pred Jeremića, sa kojim je već bio u lošim odnosima, stavio ultimatum.
- Ponoš je kandidat, uzmi ili ostavi.
Posle mnogo razmišljanja i neprospavanih noći, Jeremić nije imao kud, a plašio se da ne bude optužen za rušenje jedinstva opozicije. Prihvatio je i Narodna je stala iza svog dojučerašnjeg potporedsednika.
Tajac u kampanji
Podrška, međutim, nije značila vođenje kampanje za Ponoša. Ako samo pogledate društvene mreže istaknutih funkcionera Narodne stranke, Ponoš kao da nije postojao.
- Nisam glasao za njega, ne bih nikad - rekao nam je jedan funkcioner Narodne stranke, uz insistiranje da ostane anoniman.
Stranačke kolege, bilo je očigledno, nisu mu oprostile. Sve se završilo juče kada je i definitivno napusti stranku uz nekoliko reči. Elektronskim putem.
Hoće li se Ponoš posle svega priključiti Đilasovoj stranci ili će možda osnovati svoju, ostaje nam da vidimo?
Poređenje sa Jankovićem
Zanimljivo da mnogi Ponoša porede sa bivšim predsedničkim kandidatom Sašom Jankovićem koji je na izborima 2017. godine uz podršku, pre svega, Demokratske stranke, ali i velikog broja javnih ličnosti, osvojio 16,3 odsto glasova da bi potom osnovao svoj Pokret slobodnih građana. Međutim, svega godinu i po dana kasnije napustio je PSG i otišao iz politike.
Politikolog Cvijetin Milivojević ističe za "Blic" da je Ponoš pred izbore bio u donekle drugačijoj situaciji od Jankovića.
- Janković nije imao stranku dok je Ponoš bio u Narodnoj stranci koja nije voljno stala iza njegove kandidature nego iz koalicione solidarnosti - ocenjuje Milivojević.
Pred Ponošem dva puta
Kako kaže, pred Ponošem su dva puta pošto politički miraz od 18,1 odsto glasova nije dobio na osnovu harizme već kao proizvod odluke koalicije "Ujedinjeni za pobedu Srbije" da ga podrže.
- Jedan pravac je da dobijeni potencijal pretvori u novu političku organizaciju kao što je svojevremeno uradio Saša Janković. A drugi pravac je da miraz uloži u neku već postojeću političku organizaciju ili stranku. Logično bi bi bilo da uđe u neku od organizaciju u okviru koalicije "Ujedinjeni za pobedu Srbije" koja ga je podržala - naglašava Milivojević.
Naš sagovornik nije siguran da će Ponoš preći u SSP.
-Ponoša sam tek u ovoj kampanji politički upoznao, ali nisam uspeo do kraja da pročitam da li se njegovi stavovi slažu sa stavovima SSP-a. Nije nemoguće da Ponoš uđe i u neku manju organizaciju u okviru te koalicije pod uslovom da nema liderske sujete - smatra Milivojević.
Možda i izađe iz politike
Politikolog ne isključuje mogućnost da Ponoš iskoristi ogromni publicitet i pokrene posao mimo politike.
- Mislim da bi mu najveća greška bila da osnuje novu, svoju stranku jer već imamo na desetine političkih organizacija što se vidi i po parlemantu u koji su samostalno ušli jedino "Zavetnici" - zaključuje Milivojević. (www.blic.rs, 6.4.2022)

Samo da formiram Vladu: Vučić 16 puta najavio da će se povući sa čela SNS

Ukupno 16 puta je predsednik SNS Aleksandar Vučić najavio da će se povući sa čela stranke. Na svečanoj akademiji SNS povodom 13 godina od osnivanja stranke Vučić je rekao da se više neće kandidovati za ovu funkciju i da će ostati na čelu stranke do izbora. Četiri meseca kasnije u intervjuu za Politiku pomerio je rok do formiranja nove Vlade. I tako u nedogled…
“Na sledećoj skupštini neću se kandidovati za predsednika stranke, ali se nikada neću odvojiti od ove stranke. Zajedno ćemo se boriti za pobedu na izborima 3. aprila, a od vas tažim da ta pobeda bude najjača do sad. Nema povlačenja pred onima koji bi da pljačkaju našu zemlju i vaš novac stavljaju u džepove“, rekao je Vučić na svečanoj akademiji SNS prošlog novembra.
Uoči izbora Vučić je u intervjuu za Politiku rekao:
“Biću tu pri izboru vlade i svakako ću, koliko je to moguće, uticati na izgled vlade, a onda ću se pomeriti sa čela stranke”, rekao je Vučić.
To, svakako, nije prvi put da Vučić daje slična obećanja.
Prvi put predsednik Srbije je najavio da će otići sa čela SNS u julu 2017. godine, nakon pobede na predsedničkim izborima. On je tada u emisiji Ćirlica na TV Hepi rekao da će u januaru 2019. predložiti kandidata koji će ga naslediti na mestu predsednika SNS.
“U 2018. je deset godina SNS-a, ja mislim da se kongres partije zakazuje za januar 2019, početak 2019, kada planiram da izaberem naslednika… da predložim naslednika, a verujem da će ga izabrati većina u partiji koju vodim“, rekao je Vučić, a preneo je Istinomer.
U feruaru 2018. Vučić je rekao da je maksimalno još godinu dana predsednik SNS“.
O ovome je govorio i u maju 2021. kada je rekao da želi da ostane još malo.
“Želim da bar do skupštine stranke u oktobru doprinesem borbi protiv kriminalaca i tajkuna. To je jedan od snažnih motiva koji me drži na tom mestu, da pružim otpor onima koji su uništili i opljačkali Srbiju i kojima sam opsesija“, rekao je Vučić.
I tako ukupno 16 puta, prema evidenciji politikologa Cvijetina Milivojevića.
“Za pet godina Vučić je obećao da će se povući sa čela SNS 16 puta i to računam samo kad se oročavao na maj, novembar, možda decembar… A istina je da Vučić krši članove 111 i 115 Ustava Republike Srbije jer je istovremeno predsednik vladajuće stranke i države”, kaže Milivojević.
Komentarišući novo odlaganje za period nakon konstituisanja Vlade Milivojević kaže:
“To je logično. Bilo da se formira Vlada do kraja njegovog aktuelnog mandata koji ističe u maju ili u toku novog mandata koji sledi nakon toga Vučić kao predsednik republike procenjuje na osnovu dokaza da li neko može da obezbedi većinu i formira Vladu. Najlogičnije je da pregovore sa predsednikom stranke koja je ostvarila najbolji rezultat na izborima, što bi značilo da će primiti samog sebe. Zatim bi trebalo nekome poveri i mandat za formiranje Vlade, pa bi logično bilo zaključiti i da će taj mandat poveriti sebi”, kaže Milivojević.
Napominje da Vučić krši i statut sopstvene stranke.
“U Statutu SNS piše da se predsednik stranke bira na četiri godine, a to bi značilo da je Vučić i to prekršio jer je dve godine duže od predviđenog na ovoj funkciji”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 6.4.2022)

Cvijetin Milivojević: Izgledalo je kao da Vučića podržavaju i Zapad i Rusija

Politikolog Cvijetin Milivojević u razgovoru za BUKU analizirajući izbore u Srbiji kaže da je najveće iznenađene izbora rast SPS-a. Vjeruje da se razlog u jačanju SPS-a Ivice Dačića krije u njegovoj otvorenoj rusofiliji. Pobjeda Aleksandra Vučića u prvom krugu je, kako kaže, bila očekivana.
„Opozicija je imala skroman cilj - ne da neko od opozicionih kandidata pobijedi Vučića nego eventualno da ga odguraju u drugi krug izbora. To je očigledno taktika koja nije urodila plodom. Na takvim izborima je potrebno imati što više kvalitetnih kandidata koji bi smanjili šansu Aleksandru Vučiću da pobedi u prvom krugu“, ocjenjuje Milivojević.
On smatra da nije bilo dovoljno takvih protivkandidata Vučiću, te da je pobjedu obezbjedio dogovorom sa Ivicom Dačićem i Vojislavom Šešeljom da se ne kandiduju.
„Jer da se kandidovao Dačić čija je stranka osvojila 13% glasova na parlamentarnim izborima i Šešelj čija je stranka osvojila 2%, to bi značilo 15% manje za Vučića. Time bi vrlo izvesno bilo drugog kruga“, smatra Milivojević.
On rezultate izbora tumači i kao dokaz dramatičnog pada povjerenja u Srpsku naprednu stranku na nivou izbora za Skupštinu Srbije.
„Oni su osvojili 10% manje od prognoziranog, a čak 15% manje nego što je osvojio Vučić kao kandidat za predsjednika. Vučić nije zadovoljan izborima i on neće imati većinu kao što je imao do sada. Sada mora tražiti partnere za formiranje Vlade. SPS se sam nudi“, dodaje Milivojević.
Neizvjesnosti nije bilo, a jedina neizvjesnost su izbori za Skupštinu Grada Beograda. Socijalisti Ivice Dačića sada su ključni tas na vagi. U ovom trenutku najizglednije je da stanu na stranu aktuelnog partnera Vučića, ali kada je u pitanju „najpoželjnija politička udavača“, ništa ne bi bilo iznenađujuće. Ne treba zaboraviti da je Dačić dva puta mijenjao kurs za 180 stepeni.
„To je stranka koja je već dva puta umesto očekivanih koalicija birala druge strane. 2008. kada je umesto očekivane koalicije sa DSS Vojislava Koštunice i strankom radikala koji su vodili Vučić i Nikolić dok je Šešelj bio u Hagu izabrala drugačije. Umesto da bude sa njima u koaliciji i sa njima formira vladu ona je prešla na stranu Borisa Tadića i Demokratske stranke. Dačić je četiri godine bio potpredsednik te Vlade, a onda je 2012, iako su i on i njegova stranka podržali kandidaturu Borisa Tadića, kada je Tadić izgubio predsedničke izbore , prešao na stranu naprednjaka - Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića“, rekao je Milivojević za BUKU te podsjetio da je Dačić tada dobio mjesto premijera.
SPS najbolja udavača
Milivojević naglašava kako je SPS najbolja udavača i na državnom i na beogradskom nivou jer su pažljivo slušali osjećaje biračkog tijela i u skladu s tim gradili kampanju.
 
„Dačić je u posljednjih mesec i po dana potpuno zaoštrio retoriku i on je bio veći rusofil, barem verbalno, nego ove stranke desnice i umerene desnice koje su po prirodi stvari rusofilski orijentisane. On je to dobro iskoristio.“
Vučić je, zbog predsjedničke funkcije, morao da taktizira i igra toplo-hladno. Potezi koje je povlačio na međunarodnom planu su bili usmjeri na zadovoljenje dvije strane. Zapadne i ruske.
„On je povukao dva poteza koja mu je sugerisao Zapad i jedan potez koji je od njega očekivala Moskva. Za sada mu je to uspelo. On je faktični nastavio da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, a na drugoj strani dva puta je Srbija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasao za osudu Rusije. Na zahtev Moskve on je odbio da uvede sankcije Rusiji koje je uvela EU i Vašington. Ta igra je njemu očigledno prošla. Izgubio je 10% glasova koji su otišli SPS-u i strankama desnice“, kaže naš sagovornik.
Odnos prema BiH se neće mijenjati
Odnos prema BiH Srbija neće mijenjati jer sve stranke u Srbiji, ocjenjuje Milivojević, poštuju teritorijalni integritet, ali uvijek imaju „ali“ BiH je zajednica dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
Kada je riječ u odnosu prema BiH, tu zaista ne postoji razlika.
„Ne možete naći nijednu relevantnu stranku koja misli da BiH treba biti unitarna država. Ne vidim da će se bilo šta promijeniti.“
Takođe, nema nijedne političke opcije koja se javno zalaže za prihvatanje nezavisnosti Kosova pa promjene ni o ovom pitanju neće biti.
Vučiću su na izboru čestitali svi
Igranje na dvije karte je za Vučića bila dobra politika. Iako je stranka koju vodi imala manje glasova, uspio je zadržati simpatije najbitnijih geopolitičkih aktera.
„Vučiću su na izborima čestitali svi; od Evropske unije do Putina. On je uspio da oni koji predstavljaju zvaničnu Moskvu, Peking, i Vašington i EU budu na njegovoj strani. Izgledalo je, ako smem da tako kažem, kao da svi spolja podržavaju Aleksandra Vučića, a ne nekoga ko se bori za ideje koje su bliže idejama EU ili idejama Rusije, Pekinga“, zaključuje Milivojević.
Igra na dvije stolice za Vučića je već godinama dobitna kombinacija. Očigledno je da to godi i biračima. (www.buka.ba, Slađan Tomić, 6.4.2022)

Milivojević: Šapić sigurno neće biti kandidat za gradonačelnika

“SNS je na silaznoj putanji, ali on je uvek bio prenaduvani balon. Podrška SNS nikada nije bila ista podršci Aleksandru Vučiću. Ako se glasovima koje je on dobio na predsedničkim izborima pridodaju glasovi socijalista, radikala i manjina dolazi se do razlike u zbiru glasova koje je Vučić dobio na predsedničkim izborima i glasova koje je dobila njegova stranka na parlamentarnim”, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.
Na pitanje gde su otišli glasovi nekadašnjeg SPAS-a Aleksandra Šapića, odgovara spremno – socijalistima.
“Šapić nije uneo nikakav miraz u SNS, jer SNS ne samo da nije porasla tih devet odsto koliko je imao SPAS, već je čak i pao u odnosu na prethodni rezultat. Zato verujem da kada SNS uđe u pregovore sa SPS oko formiranja gradskih vlasti, Šapić sigurno neće biti kandidat za gradonačelnika. Nije nemoguće da će kandidata predložiti koalicioni partner. Nisam siguran da u koalicionoj igri nije i mesto premijera koje će tražiti koalicioni partneri. Naročito sumnju budi izjava Zorane Mihajlović da neće Dačića za premijera. To znači da čak i o tome razmišljaju”, ističe Milivojević.
On podseća da Srpska napredna stranka odavno na izbore nije izašla pod sopstvenim imenom.
“Od kako ga je Vučić prigrlio, SNS ne postoji. Postoji samo Aleksandar Vučić. I na ovim izborima nije izašla Srpska napredna stranka, već nešto što se zove Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, kaže Milivojević i dodaje da će Vučić nakon šesnaest puta datog obećanja da će podneti ostavku na mesto predsednika stranke ovoga puta to verovatno i učiniti.
Napominje da ne zna da li će se Vučić na ovaj način distancirati od SNS koji nije stranka, već pokret, narodni front, ali da je jasno da mu je stranka koju je prigrabio od Tomislava Nikolića pomagala u uzletu, sve do trenutka dok sama nije dostigla zenit. Milivojević napominje da iako veruje da će se Vučić povući sa mesta predsednika stranke i da će zadržati zlatni glas odlučivanja, siguran je da će nasledniku u stranci ostaviti u amanet da se bavi čistkama. (www.danas.rs, M. R. Milenković, 5.4.2022)

Politolog Milivojević: Jačanje desnice u Srbiji je posljedica ruske invazije na Ukrajinu

U nedjelju su u Srbiji održani izbori na kojima je ponovno pobijedio Aleksandar Vučić. HRT-ov reporter Dragan Nikolić rekao  je kako je tvrda desnica osvojila svoj mali trijumf i to nakon što je otkinula dio birača SNS-u, a priznao je to u sinoćnjem pobjedničkom govoru i Vučić.
- Vučić je rekao da on snosi dio odgovornosti za to. Zanimljivo je vidjeti novi savez srbijanske Skupštine u kojem je najmanje 40-ak zastupnika koji su pupčanom vrpcom vezani uz Kremlj i uz pitanje Kosova, koji ne žele pregovarati na koji način će njihovo prisustvo otežati donošenje nekih bitnih vanjsko-političkih odluka Vučiću u dogledno vrijeme. S druge strane, kažu da je Vučić zaslužan za njihov nastanak i djelovanje, rekao je Nikolić.
Politolog Cvijetin Milivojević komentirao je za Dnevnik HTV-a izbore u Srbiji.
- Jačanje desnice u Srbiji je posljedica ruske invazije na Ukrajinu. Najveći dobitnik je u partijskom smislu stranka Aleksandra Vučića, 2/3 njegovih birača su "rusoljubi". Najviše govori njegov predsjednički rezultat gdje je on došao do pobjede u prvom krugu od 58%. Usputni dobitnici su tri liste stranaka desnice. To su stranke umivene desnice. Ekstremni kandidati desnice nisu ušli u parlament, rekao je Milivojević. 
Rekao je da naprednjaci igraju na način - "catch all".
- Situacija da imate od ekstremne ljevice do ekstremne desnice. Imate od eurofanatika do rusofanatika. Njima je to uspijevalo na prijašnjim izborima. Ovo su prvi izbori gdje neće imati apsolutnu većinu u parlamentu, nego će to morati dijeliti s nekim političkim subjektima. Postoje dvije grupacije opozicije - zeleno-lijeva, druga je koalicija umjerenog lijevog centra, rekao je.
Naglasio je da su izbori za grad Beograd, jedini izbori u kojima je na neki način posljednjih deset godina ozbiljno načeta Vučićeva vlast.
- Očigledno je da opozicija ima veći broj glasova u relativnom, nominalnom iznosu, postocima, dodao je.
Milivojević je naglasio da je tragikomično što je Vučić i na ovim izborima bio prvi favorit, ne samo Moskve i Pekinga, nego istovremeno Washingtona i Bruxellesa.
- To je spoljna politika Srbije, sjedenja na četiri stolca ili dva stolca, kako netko kaže, i ona je kontinuitet od 2000. godine. Vučić sada čini dva ustupka, jedan Zapadu, a jedan Rusima. Priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, ne priznaje odcjepljenje Krima, aneksiju Krima ili Donbasa na jednoj strani, a na drugoj strani glasa za Rezoluciju na generalnoj skupštini UN-a protiv Rusije, a istovremeno ne uvodi sankcije Rusiji. Ta njihova politika bit će dozvoljiva sa svih strana, zato što će biti potrebno neko vrijeme za formiranje nove izvršne vlasti. Po srpskim zakonima to može trajati četiri mjeseca. On se na neki način oslobodio direktnog pritiska. Zasad su zadovoljni Bruxelles, Washington i Moskva, rekao je Milivojević.
Dragan Nikolić zaključio je da Srbija nastavlja po starom s novim-starim vladarom. (www.vijesti.hrt.hr, Hrvatska-radio televizija, autor: Dragan Nikolić/T.D./Dnevnik/HRT, 4.4.2022)
https://vijesti.hrt.hr/svijet/uzivo-iz-beograda-srbija-nastavlja-po-starom-s-novim-starim-vladarom-6557018

Milivojević: Opozicija je pobedila u Beogradu, ali formiranje vlasti nije izvesno

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je opozicija pobedila u Beogradu, ali da to ne znači da će i formirati gradsku vlast.
Milivojević je agenciji Beta kazao da je opozicija napravila veliku grešku što u izbornoj noći nije saopštavala rezultate glasanja s biračkih mesta.
"Opozicija je osvojila većinu u Beogradu, ali nije znala da sačuva pobedu. Opozicija je ćutala 35 sati nakon zatvaranja birališta, što se nikada nije desilo od početka višepartizma 1990. godine", istakao je on.
Na pitanje Bete da li očekuje da će opozicija formirati vlast u Beogradu, Milivojević je kazao da nije optimista.
"Nedopustivo je da čitava opozicija dva dana nije imala rezultate s biračkih mesta, čak ni rezultate izlaznosti u glavnom gradu. Opozicija je morala da tokom cele izborne noći saopštava rezultate pre svega sa mesta gde je ostvarila dobre rezultate, kako bi širila optimizam kod gradjana i vršila pritisak na vlast. Da je opozicija to radila, ne bi palo na pamet predsedniku Republičke izborne komisije (RIK) da se u izbornoj noći samoraspusti i ode u karantin, a da funkciju predsednika RIK-a preuzme predsednik SNS Aleksandar Vučić", ocenio je politikolog.
Milivojević kaže da i ponašanje RIK-a ukazuje da je bilo mnogo izbornih nepravilnosti u Beogradu i da postoje objektivni razlozi za ponavljanje izbora na mnogim biračkim mestima.
"Očekujem da će opozicija uspeti da se izbori za ponovaljanje glasanja na pojedinim biračkim mestima i da će lista Borisa Tadića 'Ajmo ljudi' ući u gradski parlament, što bi u mnogome promenilo odnos mandata opozicije i vlasti", kazao je on.
Milivojević je kazao da je opozicija već u izbornoj noći morala i da pozove na saradnju Ivicu Dačića i SPS.
"Ne bi trebalo zaboraviti da je SPS dve godine podržavao gradsku vlast Demokratske stranke (DS), iako je bio u vladi sa SNS-om", naveo je politikolog.
Po njegovim rečima, ishod parlamentarnih i predsedničkih izbora nije neočekivan, ali da je na beogradskim izborima moglo da se osvoji više glasova.
"Opozicija je napravila veliku grešku u julu prošle godine kada u dijalogu s vlastima i evroparlamentarcima nije insistirala da se beogradski izbori razdvoje od predsedničkih i parlamentarnih. Takodje, jedan od zahteva je morao da bude da predsednik Republike napusti poziciju predsednika stranke. Aleksandar Vučić je na ovim izborima maksimalno zloupotrebio te dve funkcije", rekao je Milivojević.
Dodao je, da je opozicija ta dva ključna zahteva postavila na pravi način, sigurno bi dobila podršku od posrednika iz Evropskog parlamenta i rezultati nedeljnih izbora bi bili drugačiji.
Upitan da prokomentariše razloge zbog kojih je SNS dobila za skoro 380.000 manje glasova nego na prethodnim izborima, Milivojević je kazao da su birači masovno glasali za Vučića, ali da nisu hteli za stranku zbog "mangupa" u njegovim redovima.
"Vučić je svojevremeno izjavio da će smatrati za ozbiljan poraz ako njegova stranka na izborima dobije manje od 40 odsto glasova. Evo, sada je u Beogradu dobio 38 odsto i to je realan odnos gradjana prema onome što radi ova vlast. Birači su kaznili izbornu koaliciju SNS-a, ali nisu kaznili Aleksandra Vučića", zaključio je Milivojević.
Na osnovu 99 odsto obradjenog uzorka, najviše glasova u Beogradu osvojila je lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve", odnosno 38,1 odsto, pokazuju podaci koje je objavila CRTA.
Na drugom mestu je lista "Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda" sa 21,3 odsto osvojenih glasova, zatim lista "Moramo" sa 10,8 odsto glasova. a na četvrtom mestu je lista "Toma Fila – gradonačelnik Beograda" sa 6,9 odsto glasova.
Koalicija NADA osvojila je 6,3 odsto glasova, Zavetnici 3,5 odsto, dok se na osmom mestu nalazi koalicija Dveri-POKS sa 3,4 procenata osvojenih glasova.
Koalicija "Ajmo ljudi" je ispod cenzusa sa 2,8 odsto osvojenih glasova, kao i Suverenisti sa 2,2 odsto, Srpska radikalna stranka sa 1,6 odsto, lista "Nemanja Šarović – za sav normalan svet" sa 0,6 odsto i Ruski manjinski savez sa 0,4 odsto osvojenih glasova.
Nevažećih listića je bilo 2,1 odsto, a izlaznost na lokalne izbore u Beogradu je 57,2 odsto, pokazuju podaci Crte. (www.beta.rs, 5.4.2022)

Ostaje li Beograd u rukama vlasti: Kakva je Vučićeva postizborna kombinatorika

Ukoliko opstane koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, Beograd ostaje u rukama aktuelne vlasti. Rezultati beogradskih izbora i postizborna kombinatorika za sad idu na ruku samo SNS i Aleksandru Vučiću. Stoga, ako ne dođe do nekih velikih iznenađenja, mogućnosti da opozicija preuzme glavni grad u ovom trenutku su gotovo nepostojeće.
U toku izborne večeri čuli smo rezultate i predsedničkih i parlamentarnih izbora. Beogradski su, pak, ostali u tajnosti. Nije ih saopštavala vlast, a ni opozicija. Kako će se znatno kasnije pokazati, upravo zato jer su odlučivali mali procenti.
Govoreći rečnikom lidera SNS Aleksandra Vučića njegova stranka je izgubila Beograd, jer je više nego jednom rekao da svaki rezultat manji od 40 odsto smatra porazom. A u Beogradu je ovog puta, pokazuju rezultati Ipsosa i CeSida, a potvrđuju podaci Crte, SNS osvojila 38,1 odsto glasova. Shodno tome projektovano im je 48 od 110 odborničkih mesta u Beogradu.
Na osnovu 99 odsto obrađenog uzorka, utvrđeno je i da će lista “Ujedinjeni za pobedu Beograda” koju je vodio Vladeta Janković imati 26 mandata, lista “Moramo” 13, SPS osam, NADA sedam i Zavetnici i Dveri Boška Obradovića po četiri mandata. Ostale liste nisu prešle cenzus.
Ili sa SPS ili sa Zavetnicom i Jovanovićem
Imajući u vidu dugogodišnju koaliciju Srpske napredne stranke i SPS Ivice Dačića, Aleksandar Vučić u Beogradu bez obzira na svoj rezultat nema razloga za brigu. Ove dve stranke u zbiru imaju 56 odborničkih mesta u Skupštini grada - dakle većinu.
Ukoliko se nešto, ipak, promeni u odnosima SNS i SPS, Vučić bi u Beogradu morao da traži ne jednog, već dva koaliciona partnera. Kako sada stoje stvari, u tom slučaju mogao bi da pregovara samo sa Zavetnicima Milice Đurđević Stamenkovski i Milošem Jovanovićem ispred koalicije NADA.
Đurđević Stamenkovski je rekla da ne bi odbila poziv za sastanak sa Vučićem, dok je Miloš Jovanović nakon prvih rezultata koji su pokazali da bi mogao biti “tas na vagi” rekao da će prvo razgovarati sa opozicijom.
“Na stranu politika u Beogradu, dela i nedela u Beogradu, ima nešto što se tiče šireg konteksta, prevelika moć, očigledno SNS ne ume da se nosi sa ovolikom koncentacijom moći, mislim da bi za sve nas bilo bolje da se to uravnoteži“, rekao je Jovanović.
Dačić uvek odlučuje
Politikolog Cvijetin Milivojević za list Nova kaže da nema razloga da se Jovanoviću ne veruje.
“Bez obzira šta mislili o politici Miloša Jovanovića, ja mu zaista verujem da bi prvo pregovarao sa opozicijom, pa tek onda s vlašću. S druge strane Zavetnici su rekli da bi pregovarali, to ne znači da bi i prihvatili. Kad je SPS u pitanju, oni su postali bitni i na beogradskim izborima, a Ivica Dačić je iskusan političar i poslao je jasnu poruku onim “Dačić za premijera”. Ne verujem da bi mu Vučić dao baš mesto premijera, ali nije nemoguće da mu u zamenu za saradnju u glavnom gradu pokloni recimo mesto gradonačelnika Beograda”, navodi Milivojević.
Zato je, kaže dalje, upravo Ivica Dačić trebalo da bude prva adresa za opoziciju.
“Izborne večeri sam bio fasciniran činjenicom da se opozicija koja je postigla izuzetan rezultat na beogradskim izborima, ne oglašava. Jer, svi smo videli brojne nepravilnosti, gužve na biračkim mestima, znamo da je opozicija uoči izbora govorila da će se boriti za svaki glas i onda kad je došlo do toga da bukvalno mali broj glasova odlučuje, oni ćute. Jedino što mogu da razumem jeste da su se u međuvremenu sasatali svi zajedno i da nešto pripremaju. Po mom mišljenju, logično bi bilo da su se sastali isto veče, obratili se svojim biračima i pošalju poruku Dačiću da su spremni da razgovaraju sa SPS. U tom slučaju SNS bi mogao da ide samo u opoziciju, gde joj je prema rezultatu i mesto. A to kažem zato što je Vučić nekoliko puta rekao da je izgubio svake izbore na kojima dobije manje od 40 odsto”, zaključuje Milivojević.
I na ovu i na onu stranu
Novinar Ljubodrag Stojadinović kaže da čisto sumnja da opozicija može da formira vlast u Beogradu.
“Postoji bar desetak različitih mehanizama koji će Vučiću omogućiti da to uradi i da ta dva ili tri odbornika koliko mu nedostaje prevede na svoju stranu. Milica Đurđević Stamenkovski je rekla da ni sa kim neće razgovarati, a ujutro je rekla da će razgovarati. Meni je tu klimava pozicija i Miloša Jovanovića, koji je prvo rekao da se oseća dobro zato što je jezičak na vagi. Jezičak na vagi može na ovu i na onu stranu”, navodi Stojadinović. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 5.4.2022)

Draža Petrović: RIK se samoraspustio, opozicija potpuno zbunjena

Cvijetin Milivojević politikolog i Dragoljub Draža Petrović glavni i odgovorni urednik Danasa bili su gosti emisije "Među nama" sa kojima je novinarka Maja Nikolić razgovarala o hibernaciji RIK-a i gubitnicima odnosno pobednicima izbora.
Milivojević je rekao da se RIK ni sinoć nije raspustio, jer su neki ljudi radili i brojali glasove ali oni koji treba da to prezentuju javnosti, su se samoraspustili.
„Godine 1990. kada su bili prvi izbori, tada su bili većinski izbori u dva kruga, RIK se na dva ili tri sata oglašavao sa rezultatima koji su stigli. Paralelno, stranke učesnice su imale prve rezultate već u 10 uveče iako nije bilo mobilnih telefona ni interneta. Fiksnim telefonima, neki su čak iz unutrašnjosti donosili kopije biračkih spiskova. Meni je čudno da do danas ne znamo šta su rezultati prema računanju opozicije. Ajde da ostavimo po strani predsednika RIK-a Aleksandra Vučića i njegovu igrariju. Ali zamislite da opozicija nema ni rezultate iz Beograda“, rekao je Milivojević.
Petrović je naveo da je to što je predsednik rekao da je RIK otišao u hibernaciju, shvatio kao da je on konačno izašao iz frižidera i da je RIK otišao na njegovo mesto, da se zamrznu, jer nije više bilo upražnjenog mesta.
"Ako ozbiljno gledamo, ja se sećam da smo mi na nekim prethodnim izborima sedeli u nekim izbornim emisijama i da je RIK odustajao od brojanja glasova, pa smo se mi zezali da su im riknuli kompujteri, i to pred ponoć. Ovo nije prvi put i zato su se raspustili mnogo rano", rekao je Petrović.
Dodao je i da je njegov utisak da je bio prećutni dogovor sa vladajućom strankom, odnosno predsednikom, da će on da se pojavi u 23 sata i saopšti te rezultete, a posebno svoj.
"Ako gledamo istoriju računanja izbornih rezultata, radikali su od 1990. godine prvi objavljivali rezultate. Pošto je napredna stranka neki pravni naslednih tih radikala, verovatno da i oni imaju dobar način računanja glasova. Ali, začudilo me je to što je RIK bez ikakvog objašnjenja otišao i zatvorio radnju za to veče, kada oni treba najviše da rade, a najviše su radili analitičari ili procenjivači SNS koji su imali prvi rezultate", naveo je Petrović.
On je dodao da su čak i opozicioni analitičari, odnosno oni koji su im tamo brojali glasove, potpuno omanuli.
"Mi smo imali opoziciju koja je potpuno zbunjena i koja govori neke rezultate koji su verovatno čuli sa prethodne konferencije koju je držao Vučić", kaže glavni i odgovorni urednik lista Danas.
Sa druge strane, Milivojević je rekao da se opozicija hvalila da su postojali kontrolori na svim biračkim mestima.
"Ja sam rekao pred izbore da nemam utisak da su dobro koordinirali posao tih kontrolora, članova biračkih odbora jer sam imao podatke o tome. Ispostavilo se da čak i u Beogradu, koji je trebalo da bude u fokusu opozicije, ako su želeli da pobede, to nije organizovano na valjan način. Zamislite vi da opozicija koja planira da bude vlast, nije mogla 24 sata da saopšti kolika je izlaznost u Beogradu, a kamoli koji su rezultati. Ništa lakše, svako ko je bio kontrolor na nekom mestu pozove, to je pet minuta posla, sabere se to i moglo je već u 23 sata da se zna", rekao je Cvijetin Milivojević.
Petrović je rekao, prateći izbore poslednjih 30 godina, da je opozicija nekad bar nabijala tenziju pa je objavljivala sa nekih izbornih mesta gde oni dobro prolaze.
"Objavljivali su rezultate sa Starog Grada, da je DOS dobio 78 odsto, koji tradicionalno glasa za demokratske opcije, pa su nabijali tenziju tokom večeri sa izbornih mesta gde imaju najbolji procenat, a sada ni toga nije bilo", naveo je Petrović. (www.nova.rs, TV Nova S, „Među nama“, voditeljka Maja Nikolić, 4.4.2022)
Pogledajte celo gostovanje: https://nova.rs/emisije/draza-petrovic-rik-se-samoraspustio-opozicija-potpuno-zbunjena/