среда, 26. фебруар 2020.

Руси, Руси - а зашто их Врховник коначно не позове?



Кад је оно, јесенас, наш Врховник, пригодом осам векова аутокефалности Српске православне цркве, постао кандидат за подвижника (за сада, носилас ордена) Светога Саве, први пут сам се упитао је ли то Божји знак да ће и он, баш као и отац Растка Немањића, велики жупан Стефан Немања ("велики владар и ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, заснивач владарске породице која је владала српским земљама два века, бранитељ православља и прогонитељ јереси"), после бриљантне владарске каријере, драговољно предати власт и повући се у манастир.
Можда не баш на Свету гору, као Свети Симеон Мироточиви чији дан данас обележавамо (уосталом, и Доглавник му Дачић је, колико јуче, у Душановом Солуну примио једно хиландарско одличје), али у добровољно тиховање и одвикавање од зависности (свевласти), свакако. Као, ко? Ко - па, као Коштуница који се повукао у часно самоизгнанство...
Пре неки дан - кад је оно Врховник драматично најавио да ће "Србија, до краја године,  добити понуду коју неће моћи да прихвати, а не сме да одбије", па ће он, ето, онда "да пита народ" - јави ми се други пут исто предсказање.
Па, добро, брате, хајде већ једном питај тај народ! Питај, па ако се народ не сложи с тобом (или ти с народом?), поведи се примером праотаца оних чије име на ордену носиш.
Испуни, бар једном, реч коју си дао том народу.
Обећао си (у априлу 2013), па слагао, да ћеш, најкасније до јуна 2013, народни плебисцит да распишеш и поводом Бриселског споразума!
Или, ако си толико сигуран да имаш а приори мандат народа, ма шта да ти падне на памет да учиниш, кандидуј онда, на пример, већ на долазећим октроисаним изборима, твој најновији генијални план „Плус минус једна тачка“ за Косово!
Играј и победи с њим (тим “+-.“ планом)!
Који је, укратко, ултиматум (тзв. Ахтисаријев "плус плус план") у коме ће ти Вашингтон и Берлин, већ почетком марта, понудити да прихватиш независност Косова и његово чланство у Уједињених нацијама, а заузврат, ето, добићеш право на наставак сна о о врапцу на грани (тј. ЕУ), али, још важније, нећеш добити нову изолацију Србије која ти, иначе, прети од твојих евроатлантских пријатеља!
Ако ти се баш толико жури, данас у "Мини Шенген" са Албанијом и Северном Македонијом које су директно биле укључене у окупирање КиМ; сутра у ЕУ, прекосутра, можебити, и у НАТО – прихвати коначно то што од тебе траже, признај независно Косово, дај му фотељу у УН, као што си отћутао и његов пријем у МОК, у УЕФА, у ФИФА, у ФИБА и томе слично!
А, пошто си свестан да би то био крај и твоје политичке каријере и крај политичког инстант напредњаштва јер чак и две трећине твојих највернијих  гласача, између чланства Србије без Косова у ЕУ и останка Косова у Србији, бира Косово и Метохију – признај коначно да је то–то: да нема убрзавања тзв. евроинтеграција ако не потпишеш одрицање од 17 одсто (21 годину окупираног дела) територије Републике Србије!
Тек кад претходно признаш да си чак и своје бираче осам година свесно обмањивао, да си мешетарио и да си од 2012. побеђивао зато што си, перманентно извргавао руглу тзв. косовски мит у сопственом народу, а пред сваке изборе, нападно развејавао патриотску реторику и исти тај косовски мит - имаћеш права да, као председник Републике, молиш за народно јединство и грађански консензус. Али, за тако нешто неопходан ти је још један пун круг преумљења...
Према томе, није немогуће да та „шаргарепа“ у обличју батине, једна у низу којим су нам, за ове три деценије откако су нас „узимали под своје“, Американци махали – дође и много, много раније него што си очекивао.
Да ли ће нашег залепљеног вођу освестити, барем, јучерашњи позив Стејт дипартмента „свим (америчким) савезницима и партнерима да одустану од трансакција са Русијом које би могле да доведу до увођења санкција под Законом о супростављању америчким противницима кроз санкције", а све поводом испоруке првог дела руског противваздушног ракетног система "Панцир С" Србији...?
Јер, за оне који су мислили да се Американци шале, подсећање да је, у истом дану, стигла и зацементирана претња попечитељства за спољну политику и безбедност Европске уније у коме се Влада Србије упозорава да, ако је већ „интеграцију у ЕУ означила као стратешки приоритет“, онда се од ње очекује – „да се понаша у складу са обавезама које је преузела“, што значи да „усагласи своју спољну политику са спољном политиком Европске уније, у складу са преговарачким оквиром”!
И, шта ћемо сад?
Чекаћемо да САД, НАТО и врх ЕУ промене свој став, "одрекну се своје ружне прошлости" и сопственог чеда на 17 одсто територије Србије и одустану од независности Косова или ће, пре, наше Врховништво и формално одустати од Косова од кога је практично одустало оног тренутка када је прихваћен тзв. Бриселски споразум у коме се нити на једном месту не помиње име државе Србије?
Ако желиш да послушаш,  макар, вољу твојих бирача (можеш чак и да заборавиш три четвртине Србије која, и иначе, не гласа за тебе!), ето ти прилике која се намешта само једном у животу.
На обележавање 21. годишњице НАТО агресије, 24. марта, у посету нам долази руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Скупи, коначно, храбрости! Послушај глас народа, макар у овоме. Не брини, не боли.
Треба ли, као лајт-мотив, да подсетимо Врховника на недвосмислено нуђење Руса да их позовемо да се непосредно укључе у дипломатску арену у којој се одлучује о судбини Косова и Метохије?
Јер, о томе годинама не зборе само "тамо неке" Јелена Гускова и Катарина Ентина, просрпски гласови из руске академске заједнице, које подсећају да свако решење до кога би, уз посредовање ЕУ, евентуално, дошли Београд и Приштина, не може да буде потврђено без сагласности Русије у Савету безбедности!
Неки депутати Руске думе, попут Сергеја Железњака, чак су тврдили да "Русија не би подржала никакав сепаратни споразум о којем би се испреговарало у Бриселу између Београда и Приштине".  
Да Русија једва чека да је Београд позове, више пута је потврдио први руски "дубоки глас" у Влади Србије, министар Ненад Поповић. Он је, још пре годину и по, најавио да је "Русија спремна да се укључи у преговоре у вези са статусом Косова, ако би се САД директно укључиле у тај процес и ако би Београд то званично тражио од Москве".
Први услов је, као што видимо, већ испуњен, остаје овај други - да се Врховник коначно умили и окрене Путинов број...
Портпаролка руског Министарства иностраних послова, "Наша Маша" (Марија Захарова) јасно је ставила до знања да процес преговора у Бриселу  "мора да се одвија уз поштовање међународног права, а да је камен темељац за решење косовског питања Резолуција 1244, у складу са којом је Косово саставни део Србије"!
И коначно, пре непуне две недеље, руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко је, црно на бело, рекао да је председник Руске Федерације спреман да, уколико Србија позове Русију да се укључи у дијалог, одмах именује свог специјалног изасланика за Косово! И поновио да "Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација мора да буде темељ договора!"
Цитат говори боље од хиљаду препричавања: "За Москву је најважнији оријентир став Београда и ако буде позива из Београда и жеље, биће и нашег ангажмана у овим преговорима" - казао је велепосланик Боцан-Харченко.
Дакле, само од Врховника зависи!
Остало је само да Врховник званично затражи оно што нам Москва, годинама, бесомучно и званично (!) нуди: да је позове да се директно укључи у преговоре о Косову!
А да би до тога дошло, Врховник наш насушни мора одмах да престане да изиграва кловна у луткарској представи у Бриселу, да се игра "преговора" по формули „два против једног“, у коме је, по правилу, „неутрални“ арбитар представник неке од земаља које су нас бомбардовале осиромашеним уранијумом. Да престане да се о судбини грађана државе чији је председник, о територији те државе, о националном и природном богатству 17 одсто територије Србије, договара искључиво са белосветским хохштаплерима, а иза леђа чланицама међународне заједнице у којима живи три четвртине човечанства!
И, да – ако заиста жели свеграђански консензус у вези са овим питањем, мора из ових стопа да нареди својим сатрапима да престану да силују у здрав мозак четири петине грађана Србије! Да одложи изборе до краја године, да за то време уљуди медије, обузда одметнуте парадржавне топузине, пружи руку већинској Србији, оној у бојкоту и оној која не гласа за његову притворну политику!
И, када буде расписивао оне праве демократске изборе који треба да буду народна свечаност, а не насилно притеривање уз ћораве кутије, мора да подсети своју "Нашу Мају" да јој је, не добра воља већ, уставна обавеза (коју Врховникова власт крши, ево већ осам година) да локалне изборе распише за све локалне самоуправе, од Хоргоша до Драгаша, а не да несрпски живаљ на КиМ силом утерује у држављанство и бирачко тело једине НАТО државе у Европи!
Ако му фали још аргумената, ево му и података из истаживања које презентује његов омиљени вучићоид: Путин ("воли га 85 одсто Срба") је убељиво најомиљенији страни политичар у Србији, други је Си Ђинпинг, а Трамп је тек на 13. месту ("воли га само 23 одсто")!
Све ово вреди само уколико Врховник већ није одлучио да се "самораспусти" из свих својих функција, оних које јесу да јесу и оних које нису да нису, и ода се политичком тиховању. Подржао бих га и у томе. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

уторак, 25. фебруар 2020.

Utisak nedelje: Cvijetin Milivojević, Nebojša Zelenović, Saša Paunović




Zelenović i Paunović: U Šapcu i Paraćinu postoje uslovi za slobodne izbore

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović izjavio je u Utisku nedelje da njegova odluka o izlasku na lokalne izbore ne predstavlja kršenje Sporazuma sa narodom, jer u Šapcu postoje uslovi za slobodne i demokratske izbore. Potpredsednik DS-a i gradonačenik Paraćina Saša Paunović rekao je da još nije doneo odluku o izlasku na lokalne izbore, i da čeka odgovor stranke na molbu da se Paraćin izuzme iz odluke o bojkotu. Politički analitičar Cvijetin Milivojević mišljenja je da je opozicija trebalo da traži razdvajanje lokalnih i parlamentarnih izbora.
Gradonačelnik Šapca i lider stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović doneo je odluku da izađe na lokalne izbore u tom gradu i pored odluke Saveza za Srbiju da se izbori bojkotuju na svim nivoima. SZS je potom saopštio da se Zelenović takvom odlukom diskvalifikovao iz daljeg rada Saveza i srpske opozicije koja bojkotuje izbore i poštuje obaveze prema građanima iz Sporazuma sa narodom. "Nisam nikoga slagao, nisam nikoga obmanuo, i ne mislim da sam prekršio Sporazum sa narodom", odgovorio je Zelenović u Utisku nedelje. Kako je objasnio, u Sporazumu sa narodom piše da se neće učestvovati na lažnim izborima, dok u Šapcu postoje slobodni lokalni mediji, demokratski lokalni parlament - a samim tim i demokratska gradska izborna komisija - ali i volja građana da se bore za ono što su dosad osvojili. "Razumem ja da je negde Sandokan na nivou dosetke, ali (Milan Ostojić) Sandokan je opasan za Šabac. Sandokan je ozbiljan kriminalac, koji je vođa organizovane kriminalne grupe - 'šabačke grupe', i koji je osuđen na 20 godina robije, i javili su mi ljudi koji to rade - sad je on šef SNS-a u Šapcu. To je strašna opasnost za grad Šabac. Strašno je što u Srbiji ima 170 Sandokana, i tužno je što imamo priliku da se borimo samo u jednom ili dva mesta protiv takvih tipova, ali to je igra sudbine i ja ne bežim od nje, i ja ću se boriti", poručio je Zelenović. Kazao je i da bi voleo da SZS podrži odluku stranke Zajedno za Srbiju o izlasku na lokalne izbore u Šapcu, jer kako je rekao, ne vidi da ima išta loše u tome da imamo jedno ili dva mesta u Srbiji u kojima se vodi normalan politički život. Mišljenja je da odluka o izlasku na izbore u Šapcu zapravo jača ideju bojkota republičkih izbora, jer pokazuje da je opozicija spremna da izađe na izbore tamo gde postoje uslovi za to, pa i da je moguća pobeda tamo gde postoji minimum poštenih uslova.

Paunović: Nekoga ću morati da izdam

Da li će gradonačelnik Paraćina Saša Paunović krenuti stopama Zelenovića i izaći na lokalne izbore, još nije izvesno, jer kako je rekao u Utisku nedelje, odluku će doneti nakon što dobije odgovor Demokratske stranke na molbu da se grad iz kojeg dolazi izuzme iz odluke o bojkotu. "Tek iza toga možemo da znamo šta nam je činiti (...) Neku odluku ću morati da donesem. Postoje te dve javnosti - opoziciona javnost Srbije i DS-a, i javnost Paraćina, ljudi za koje sam radio. Nekog ću morati da 'izdam', bilo koju odluku da donesem", kazao je Paunović. Ukoliko stranka ne podrži njegovu molbu, rekao je da na izbore ne bi izašao kao član DS-a, jer stranka ne treba da trpi posledice jedne lokalne odluke. Ponovio je i argumente za izlazak na izbore koje je izneo i Zelenović - da u Paraćinu posotoje slobodni mediji koji se projektno sufinansiraju, kao i da sastav lokalne izborne komisije određuje lokalni parlament koji opozicija u prethodnom periodu nije bojkotovala, kao što nije bojkotovala ni šabački, jer u njima postoje demokratski uslovi za normalan parlamentarni život.

Milivojević: Trebalo je tražiti razdvajanje izbora

Gost Utiska nedelje bio je i politički analitičar Cvjetin Milivojević koji je kazao da mu argumenti Zelenovića i Paunovića delimično piju vodu, ali da je i ranije upozoravao na to da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj su lokalni izbori već 30 godina spojeni sa nekim "velikim" izborima - ili parlamentarnim ili predsedničkim. "Šta je moja primedba? Niko od njih, računajući i stranke koje su imale vlast, nije javno kandidovao tu temu, čak ni u prvim razgovorima na FPN-u na kojima su učestvovali. (...) Postoje modusi da se izađe na lokalne izbore i da se bojkotuju veliki izbori (...) Krunsko pitanje je razdvajanje (lokalnih i parlamentrnih izbora). Je li to odnos prema provinciji? Jeste, to je beogradski odnos prema provinciji - jednom muhom, u ovom slučaju Aleksandrom Vučićem, da pobedite na svim izborima", kazao je Milivojević. Stoga je upitao i kako će u praksi izgledati izlazak na lokalne izbore, a bojkot parlamentarnih, kada građanin na biračkom mestu dobija dva listića, i gde na oba piše "Aleksandar Vučić, za našu decu". "Teško je odlučiti se sad, čeka me komisija, kako da ne uzmem jedan listić... Nadam se da razmišljaju kako da reše taj vrlo važan problem. To znači i povećavanje izlaznosti, čime se ideja bojkota urušava", upozorio je Milivojević.

Zelenović i Paunović: Ko se boji sigurno neće bojkotovati izbore

Zelenović i Paunović, s druge strane, smatraju da je moguće sprovesti bojkot parlamentarnih izbora sa istovremenim izlaskom na lokalne.
"Formalno su lokalni izbori potpuno odvjeni od parlamentarnih. Lokalne sprovodi gradska ili opštinska izborna komisija, a parlamentarne sprovodi radno telo. Ulazite, imate jedan spisak i jedan listić za lokalne izbore, taj listić za lokalne uzmete i potpišete spisak, onda dođete za parlamentarne i ne uzmete listić i ne potpišete se", objasnio je Zelenović.
Paunović je dodao i da će oni koji se plaše sigurno izaći na izbore, dok kod onih koji bojkotuju izbore straha nema.
"Taj koji se plaši će da glasa sve moguće, a ko hoće da bojkotuje, neće izaći ako smatra da ne treba, iako radi u bolnici ili upravi, a kad dođe, glasaće za one koje treba da glasa", kazao je Paunović.
Zelenović i Paunović su rekli i da nije tajna da postoje kapilarni glasovi, kao i da ponovo očekuju džipove na ulicama, jer ih je bilo i na izborima 2016. godine, ali i da očekuju da će uspeti da se izbore sa pritiscima.
"Ne znam da li će biti 1.500 ili 3.000 džipova ili automobila, ali ono što znam je da će biti poštena borba", rekao je Zelenović.
Paunović je podsetio na slučaj opštine Čajetina gde su građani, prema rečima tamošnjeg predsednika opštine Milana Stamatovića, nakon što su videli sumnjive džipove na ulicama, počeli masovnije da izlaze na izbore i glasaju za njega, jer nisu hteli da im takvi sa džipovima dođu na vlast.
Dodao je i da Opštinska izborna komisija, ukoliko uoči da je ono što se zbiva "van svake pameti", može da obustavi izborni proces usled nedostatka uslova.
Kada je reč o razdvajanju lokalnih od republičkih izbora, kazali su da u SZS nije bilo razgovora o toj temi, jer nisu želeli da sporednim pitanjima krnje front bojkota koji se uspostavljao. Mada je Paunović rekao da predsednik DS-a Zoran Lutovac jeste pominjao tu mogućnost u javnosti, ali da je isuviše malo vremena bilo na raspolaganju da se izvrši takva promena zakonodavstva.

Milivojević: Uspeh bojkota se ne meri izlaznošću

Milivojević nije saglasan sa ocenom da su lokalni izbori sporedni front, i mišljenja je da je lokalni front nekada važniji od velikog. Pobede opozicije nad Miloševićem 2000. godine ne bi ni bilo da opozicija nije uspela da sačuva izbornu pobedu u 50-ak gradova i opština 1996/97, istakao je on.
Kazao je i da se uspeh bojkota ne meri izlaznošću, već činjenicom da li će parlament, posle izbora, imati pun legitimitet ili ne. Sudeći po današnjoj izjavi predsednika Vučića da će Srbiji do kraja godine biti ponuđeno rešenje za Kosovo koje "neće smeti da prihvati, ali neće moći da odbije", parlament neće imati pun legitimitet, dodao je on.
"Zato su njemu bitni izbori u punom kapacitetu, da bi sebe mogao da legitimiše kao nekoga ko odlučuje o ključnim nacionalnim pitanjima - dokle je Srbija", kazao je Milivojević.
("Utisak nedelje", TV Nova S, www.rs.n1info.com, 23.2.2020)

https://www.google.rs/url?sa=t&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwj1qf68nOznAhXKRBUIHReeBxAQwqsBMAB6BAgKEAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DnyWL8JtFZMc&usg=AOvVaw3bYh2sY3uPRykzHYvXy5kh

петак, 21. фебруар 2020.

Slogan „Za našu decu“: Nepristojno poigravanje sa emocijama roditelja



Sagovornici Danasa komentarišu slogan "Za našu decu", sa kojim će vladajuća stranka krenuti u kampanju za parlamentarne izbore
Srpska napredna stranka na zvaničnom Tviter profilu objavila je kratak spot koji se završava sloganom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, što je potvrdilo vest da je vladajuća stranka donela odluku da sa pomenutim sloganom izađe na izbore.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića, slogan „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ je – nepristojan. On poručuje da takav slogan implicira da „naša deca“ ne mogu da opstanu bez Vučića.
– Ovaj slogan zapravo šalje poruku svim odgovornim roditeljima u Srbiji poput pretnje, da se slučajno ne usude da ne glasaju za listu Aleksandra Vučića, jer ako, ne daj bože, to ne učine, oni rade protiv interesa sopstvene dece. Ima li išta jednom roditelju svetije od njegovog deteta? Mislim da nema. Otkud nekome pravo da šalje poruku da je on, u metaforičkom smislu, bolji otac našoj deci od svih drugih koji su roditelji? To se više ne može nazvati političkom nekulturom. To je toliko nepristojna poruka da iziskuje reakciju organizacija koje se bave pravima i zaštitom deteta – naglašava Milivojević.
On ukazuje da izborna komisija ne bi smela da prihvati tako neprimeren naziv izborne liste. Milivojević zbog toga očekuje da će reagovati ne samo nevladine organizacije već i nadležna tela za zaštitu prava dece, bez obzira što ta tela po pravilu vode članovi SNS-a.
– Zaista ne znam šta ima dalje posle ovoga? Ja sam slogan razumeo ovako: onaj ko ne glasa za Aleksandra Vučića, ne misli o budućnosti sopstvene dece, a jedini koji misli na svu decu Srbije je Aleksandar Vučić. Hoću da verujem da se neko sa lošom namerom grdno i ozbiljno našalio na Vučićev račun. Neću da verujem da je on to smislio. Želim da verujem da je to uradio neko ko je „trojanski konj“ u njegovoj stranci – ističe Milivojević.
Prvi utisak izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara je da je SNS pred ove izbore u kampanju krenula veoma rano, što prema njegovoj oceni znači da će „naprednjaci“, kada izbori budu zvanično raspisani, već imati definisanu ključnu poruku koju će poslati biračima. Klačar kaže da SNS svoj slogan vezuje za decu, mladost i budućnost, što se na neki način poklapa sa planovima koje je izneo predsednik stranke Aleksandar Vučić, da će na predstojećim izborima izaći sa mnogo novih i mladih lica.
– Svojim sloganom oni žele da prate promene koje planiraju unutar stranke, a koje su vezane za podmlađivanje. Još jednu stvar koju vidim kada je pomenuti slogan u pitanju, jeste da oni njime otvaraju možda i najveći problem sa kojim se Srbija suočava, a to je proces migracija. Reč je o zaustavljanju iseljavanja mladih i generalno stvaranju boljeg okruženja za njih, kako bi se negativni migratorni trendovi zaustavili – smatra Klačar.
Prema njegovom viđenju, u načelu gledano, slogan je u zanatskom smislu dobar, jer se obraća mladima i okrenut je ka budućnosti.
– Obraća se većini populacije koja ima razumevanja i saosećanja sa problemima dece i mladih. Moto je i aktivistički, jer poručuje „za našu decu“ – dakle, radimo i borimo se za nešto, a to „nešto“ su naša deca – objašnjava Klačar.
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“, ocenjuje da je „Za našu decu“ emotivna poruka koja definitivno utiče na svakog čoveka i ima višestruko značenje, poput „za našu decu“ u Srbiji, van Srbije, kao i u smislu školovanja ili zdravstvene zaštite.
– Zanatski, slogan je prilično solidan i efektan, jer pokriva širok spektar ciljnih grupa. Moje mišljenje je da slogan nije nešto što može u velikoj meri nekog da vine ili da ga upropasti, osim ako se ne radi o nekom teškom kiksu. Slogani su bitni, ali im ne bih pridavao neki veći značaj i posebnu pažnju. Svi su uglavnom pozitivni a, u ovom slučaju, i relativno emotivni. Mnogo je bitnija suština, politika koja se nudi i neki rad. Makar bi tako trebalo da bude – zaključuje Pejić. (Danas, www.danas.rs, Miloš D. Miljković, 20.2. 2020)

Milivojević za Insajder: Rusija je prvi mentor RS, a ne Beograd!


Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević tvrdi da srpski član Predsjedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik ima podršku Rusije za većinu političkih poteza koje povlači s ciljem decentralizacije BiH.
- Činjenica je da veći dio srpskog naroda, kao i većina Bošnjaka želi da se u BiH više miješaju Rusija i Turska, a ne SAD i pojedine zemlje Evropske unije. To je, de fakto, već i prisutno ne samo u političkom, već i u ekonomskom smislu. Postoji jasna raspodjela interesa i u ovom trenutku ne vidim da između Rusije, koja jeste prvi mentor Republike Srpske, danas čak i više od Beograda, i Turske, koja nikad nije ni prestala da bude prvi mentor Bošnjaka, postoji bilo kakav konflikt. Tačno se zna gdje je čiji uticaj i to je vrlo jasno. Čak možemo reći da je to po granici entiteta. Zbog toga mislim da za većinu poteza koje vuče, posebno smanjenje unitarizacije BiH, Dodik ima podršku iz Moskve - kaže Milivojević za Insajder.
Komentarišući posljednju odluku Ustavnog suda BiH zbog koje je Dodik zaprijetio referendumom i izlaskom Srpske iz BiH, Milivojević smatra da je Ustavni sud BiH već dugo "sam sebe diskvalifikovao kao ozbiljnu i nepristrasnu instituciju".
- Povjerenje koje bi trebalo da postoji u tu najvišu sudsku instancu u jednoj zemlji ne postoji kod najmanje dva konstitutivna naroda, Srba i Hrvata, a zbog činjenice da neke od svojih ranijih odluka ne uspijeva da sprovede teško da u Ustavni sud mogu da povjerenje imaju i Bošnjaci. Ono što u ovom trenutku nudi Dodik, ali i Čović, a to je da predstavnici tri konstitutivna naroda moraju da sjednu i da se dogovore kakav Ustavni sud žele, mislim da je dobar put. Očigledno je da je ovom posljednjom odlukom Ustavni sud BiH, žargonski rečeno, preuzeo na sebe bonska ovlaštenja visokog predstavnika. S druge strane, ne volim kad se olako maše referendumom, jer referendum jeste jedna od opcija, ali to je opcija koju ne treba potrošiti prevelikom upotrebom te riječi. Tada postajete neozbiljni - kaže Milivojević. (www.insajder.in, Banja Luka, 19.2.2020)

среда, 19. фебруар 2020.

Похвала јединоме оцу Српчетовом



Објашњавајући, превасходно верским лаицима, своје схватање оне контроверзне реченице из "Јеванђеља по Матеју" ("Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан."), свети владика Николај посредно је признао да пуни смисао ове поруке, на крају крајева, могу да докуче само искрени и посвећени верници.
"Овако чудне речи може ти рећи само Онај, који има више заслуге за твој живот, него ли твој земаљски отац и мајка. Овако се усуђује говорити једино Онај, који те више љуби него што те љубе отац и мајка. Онај који љуби и твога сина и твоју кћер више него што их ти можеш љубити. Отац и мајка родили су те само за овај тренутни живот, а Он те рађа за вечни живот; отац и мајка родили су те за муку и понижење, а Он те рађа за вечну радост и вечну славу. И још, отац и мајка узимају од Њега па дају теби. Отац и мајка спремају ти храну, а Он ти даје дисање. Шта је важније - храна или дисање? Отац и мајка кроје ти одело, а Он ти је скројио срце. Шта је неопходније одело или срце? Он те је довео у овај свет, отац и мајка су капија, кроз коју те је увео. Ко је заслужнији - онај који те води у неки град или капија, кроз коју улазиш у град?..." - говорио је и писао епископ Николај.
Овог вечног питања - може ли се, заиста, ико волети више од рођене деце и родитеља (?) - присетих се јуче док сам, не верујући да пише то што пише, неколико пута читао "вест за несвест" да ће се будућа листа напредњака звати - "Александар Вучић - за нашу децу"!? 
Пошто сам, паралелно, на Јавној (медијској) кући пратио директан пренос парламентарног заседања, где је свако обраћање напредних народних посланика почињало и завршавало се редом монолога, рецитације и заклетве Најдостојнијем међу нама који је, тако верглају Напредни, заслужан за све и свја добро на овоме свету - учини ми се да ми је, однекле, познат шаблон на коме се заснивају ове скуштинске "Молитве Врховнику".
Да, то је то! "Молитва господња" баш тако гласи: "Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Амин."
Већ наредна асоцијација одлутала ми је онај филм Горана Марковића ("Тито и ја"), о десетогодишњем Зорану (Димитрије Војнов) кога је победа на школском конкурсу за најбољи састав о другу Титу, одвела, ни мање ни више, већ у Загорје, на марш Титовим завичајем, где га малтретира несрећни Џугашвилијев идолопоклоник друг Раја (Лаза Ристовски).
А сећате се, Зоран је победио тако што је написао песму у којој каже да друга Тита више воли и од оца (Мики Манојловић) и мајке (Аница Добра)!
Стихове који следе, да одмах разлучимо ствари, није написао ни онај први ни онај други наставник здравственог одгоја са Више школе за медицинске сестре (шефови напредног посланичког клуба), нису ни оне напредне, сонету и акростиху литерарно склоне, скупштинске хероине, већ имагинарни јунак Марковићевог филма!
Елем:
"Питајте ме да ли волим Тита?/ Знајте, тако нешто се не пита!/
Њега воле сви људи на свету
/ подједнако Кинези, Шпанци/ Индијанци, Јапанци, црнци/ свако дете на овој планети./
На њег
' мисли војник док маршира/ мали пастир док у фрулу свира./
Њега трава има у виду док расте
/ и кравице кад јој пасу/ свуда је на доброме гласу.../
А кад мени дођу црни часи
/ када Сунце почне да се гаси/ тужан легнем ја у касне сате/ склопим очи и мислим на Тита/ рекао бих тада да ме неко пита/ њега волим више од маме и тате!/
Питајте ме - да ли волим Тита?/ Знајте, тако нешто се не пита!".
Ево, покушајте да урадите мали тест. Замените у овој песмици име друга Тита именом данашњег Врховника и пробајте да се сетите имена оних познатијих напредњака и осталих вучићољубаца који би, безрезервно, потписали овакав панегирик. Верујем да ћете, непогрешиво, из цуга, сви пребацити бројку од најмање 10 таквих имена и презимена!
Неумерено удварање Врховнику или беспризорно улизивање (полтронисање, увлачење, шлихтање... даље упиши сам), свеједно, тек, од израза дивљења "менталног и физичког" (и "физиолошког"), као што је то чинио онај ВаздуПЛоховац, преко онога млађаног "Миљарде", прве луле белиградске Палилуле, аутора вицешампионског панегирика: "У Србији има 175 општина и када би сваки председник ископирао 30 одсто Вучића, Срвија би била - васиона!"; до виспреног "лихт-жутог" Заменика (Београдовог) градоначелника који је свог идола упоредио са - Светим Савом!?
Од "Мезимчета тетке Доке" које је наредило да се велике фотке "Врховног команданта" окаче у канцеларијама Министарства одбране, преко нишких напредњака који су, као верујућа паства, на страначком штанду, пред камерама, Врховникову слику љубили као икону; преко Врховника лично који је, хвалоспевно, све позивајући се на наводне речи руског ђенерала Сергеја Шојгуа испевао псалм самоме себи: "Водите рачуна да не останете без Вучића, јер таквог нећете имати!"
До Његове светости Иринеја и његових пронапредњачких благосиљања: "благодаримо Господу на Вучићу"; "председник Вучић се лавовски и јуначки бори за наш народ и за нашу државу на КиМ и честитам му на томе"; "Бити на његовом месту данас, то је нешто што нико од нас не може да замисли колико је тешко, али његово држање и његова борба говоре да он зна шта ради; молимо се да му Господ помогне и да снаге да истраје у тешкој и праведној борби"...
И, наравно, апсолутни шампион, тзв. Проф. др Атлага: "Дајем на знање грађанима Републике Србије и вама, господо народни посланици, да је експозе председника Владе Александдра Вучића најпрецизнији, најконкретнији, највећи (скраћена верзија 260 страна) и најбољи од свих 73 претходна експозеа председника влада Србије, почевши од председника Владе модерне Србије проте Матеје Ненадовића 1805. године до данас!"
Но, није да није и Врховник својим најгласнијим полтронима умео "срчано" да узврати кад им је било баш загустило. Да подсетимо заборавне, док је, рецимо, хрватски премијер истовремено посмењивао чак 13 својих министара, наш Врховник је, пркосећи аферама, јавности и грађанима, узвикивао: "Не дам Бату и Лончара!... Не дам Вулина!... Не дам Малог, не дам Нешу, не дам Шарчевића!... Не дам господина Радојичића!... Не дам... НЕ ДАМ!"
Шта је панегирик? У изворном смислу, у античкој Грчкој, био је то назив за јавни говор изречен у похвалу, по правилу, мртве особе, с циљем подстицања грађана да следе његов, али и морални пример осталих својих предака.
Међутим, од 100. године после Христа, откако се римски сенатор и философ Плиније Млађи, у благоглагољивом говору поводом добијања конзулске части, у тексту од чак 20 хиљада речи (мерено ондашњом хартијом, за то би био неопходан свитак папируса дугачак најмање осам метара!), захвалио тадашњем цару Трајану - панегирик се почео користити и "у славу" живих моћника.
У тој ласкавици нећака Плинија Старијег посвећеној цару Трајану чуло се, између осталог, и следеће: "... Ниси ли због толиких и таквих заслуга завредио и нову почаст, нову титулу? Но, ти си одбијао чак и назив оца домовине. Како смо се дуго борили с твојом скромношћу!... Теби јединоме припала је част да оцем домовине будеш пре него што си то и постао; јер, то си био у нашим душама у нашим очима; и није било важно јавној оданости која је твоја титула, осим што би сва јавност саму себе сматрала незахвалном да те морала звати Императором и Царем, кад те осећа - оцем!... Како живиш са својим грађанима, попут родитеља с децом!... Једнак си свима, и већи од осталих само утолико што си бољи!.."
Од тада је, кроз историју, било много ласкаваца по професији који су нападно хвалили врлине, у тим временима, актуелних владара и других моћника, на једној, уз перманентно набрајање свих мана, пропуста и лоших дела њихових претходника, на другој страни. Дакле, уз обилато коришћење контраста.
Контраст је, данас у Србији, онај "бивши (најгори у историји!) режим", прецизније, "жути олош" и он му дође као почетна инспирација за све творце вучићопанегирика. Јер, јелте, као што је пре Трајана владао окрутни Домицијан, император који се био прогласио господарем и Богом, па га је, након атентата, римски сенат посмртно казнио брисањем из памћења (damnatio memoriae), тако је пре данашњег српског Врховника председник Републике био "лењи и ограничени" Његова екс-екселенција Тома, а пре њега, "још гори, па још и жути диктатор" Тадић.
А онда је, сам Бог, испада тако по преовлађујућој политичкој и јавној мисли у Србији, послао овога данас.
Питам се зато гласно, Боже ми опрости, онима који не изађу у бој (не за Косово, већ за "АВ - за нашу децу") или изађу, али "анпак" заокруже неког другог, макар и из конструктивне, тј. излазеће опозиције, а не баш "АВ - за нашу децу" - да ови богомпослани не донесу неки нови "лекс специјалис", па им, по закону, не одузму децу?! (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

уторак, 18. фебруар 2020.

Kontekst: Predizborno bure baruta





Zbog čega je zapaljiva retorika postala sastavni dio obraćanja političkih zvaničnika u regiji? Kome treba podgrijavanje atmosfere i je li ovo početak predizborne kampanje? Je li crvena linija već pređena? O tome je li oštra retorika plod predizborne kampanje ili nagovještaj nečega drugog, razgovaramo s gostima, a to su:
- u Beogradu Cvijetin Milivojević, politički analitičar,
- u Zagrebu Josip Kregar, profesor na Pravnom fakultetu Zagrebačkog univerziteta, i
- u Sarajevu Žarko Papić, direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju.
Voditeljica je Marina Riđić, a urednik Emil Sućeska.
(www.balkans.aljazeera.net, 18.2.2020, TV Al Jazeera, SA, BG, ZG)



https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjlsqG-iN3nAhVi1qYKHUwgCwsQtwIwAHoECAkQAQ&url=http%3A%2F%2Fbalkans.aljazeera.net%2Fvideo%2Fkontekst-predizborno-bure-baruta&usg=AOvVaw1Ph12SohN0uYeePSdxYjLX

четвртак, 13. фебруар 2020.

Ако се ослободе медији, компромис може бити излазак на локалне изборе

Гостовање Цвијетина Миливојевића у емисији "Закључак" (водитељ Марко Јеремић), 8.2.2020, на Слободној телевизији

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjYgZTgxc7nAhWQYMAKHfNkDlYQwqsBMAB6BAgKEAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6Tfw1lOPelQ&usg=AOvVaw3D_bm8lLSyRxoj2QqawY3f

среда, 12. фебруар 2020.

Za razdvajanje lokalnih od parlamentarnih izbora u Srbiji



Politički analitičar Cvijetin Milivojević očekuje da će političari koji su na čelu lokalnih vlasti izaći na naredne izbore iako su članovi Saveza za Srbiju koja zagovara potpuni bojkot izbora.
On je za Agenciju Beta rekao da političari koji su na vlasti u opštinama, pre svega imaju odgovornost prema gradjanima koji su ih birali, te očekuje da je moguće da još neka članica SzS-a odustane od bojkota.
Savez za Srbiju može da preuzme veliki rizik i proglasi potpuni bojkot, ili da ipak napravi kompromis sa onima koji žele da učestvuju na lokalnim izborima i nadje "način da ne kazni gradjane" koji na lokalno nivou nisu podržali aktuelnu republičku vlast.
Milivojević je istakao da su SzS i ostale opozicione stranke propustile da odlučnije zatraže razdvajanje lokalnih od parlamentarnih izbora, što je uobičajena praksa u mnogim zemljama.
"Kod nas se svi izbori namerno organizuju istog dana, jer svaka vlast želi da osvoji više glasova spajajući potpuno različite teme", rekao je Milivojević.
Rekao je da se na lokalnom nivou ljudi poznaju i trebalo bi da biraju vlast na osnovu poverenja i "planova o asfaltu, kanalizaciji, domu zdravlja i ostalim životnim temama".
Rekao je da je SzS još prošlog leta napustio Milan Stamatović sa svojom Zdravom Srbijom koja je u Čajetini osvajala daleko više glasova od Srpske napredne stranke.
To je, smatra Milivojević, morao biti znak da će istim putem krenuti u Šapcu Nebojša Zelenović iz Zajedno za Srbiju, u Paraćinu Saša Paunović s delom Demokratske stranke, a još nema odluke šta će biti u beogradskoj opštini Stari Grad gde je opozicija takodje na vlasti.
Milivojević kaže da su i vlast i opozicija potcenili značaj lokalnih izbora, kao da su zaboravili da je posle izbora 1996. godine i masovnih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević morao da leks specijalisom prizna poraz u Beogradu što je bio "početak njegovog kraja".
Eventualni izlazak Zelenovića i Zajedno za Srbiju iz SzS-a bi smanjio mogućnost za najavljeno ujedinjenje Demokratske stranke, koje je do sada više puta odlagano, rekao je Milivojević.
"Demokratska stranka se svaki put kada se promeni stranačka vlast, cepala na manje delove i ideja o ponovnom ujedinjenju jeste dobra, ali bi to morali da urade odmah", rekao je Milivojević i dodao da s novim problemima "čak i Demokratska stranka postaje balast Savezu za Srbiju". (www.beta.rs, 11.2.2020)

субота, 08. фебруар 2020.

У потрази за Врховниковим противкандидатом


Врховник да части!
Има разлога, озбиљног. После факта располућења у вези са (не)бојкотом, за пролеће најављених, избора, најзаслужнији за даљу дезинтреграцију, атомизацију и аутодеструкцију онога што се представља опозицијом у Србији, могао бих да будем ја! Односно, наводна моја изјава: „Цвијетин Миливојевић: Опозицији је потребан неко попут Млађана Ђорђевића - председничког кандидата који би могао да победи Александра Вучића“!
А шта сам, заправо (ако је то некоме, после свега, уопште битно), у одговору на сасвим успутно питање, изрекао у емисији „Ожиљци и опомене“, на Радио Светигори?
Открио сам рупу на саксији да већина грађана Србије никад није чула за Млађана Ђорђевића (у даљем тексту: Мла-Ђо), пре него га је Врховник лично, од пре једно месец дана, почео нападно да помиње, да не кажем, таргетује...
Додао сам да ми је познаник с факултета, да мислим да није (и није био) члан нити једне странке, али да га Врховник (скраћено: Сам Врх) увек циља на три, увек (зашто ли?) на три теме: тврди да ради за Русе, да има одличне везе у Српској православној цркви (СПЦ) и да кадрира по Цркви, те је, приде, у добрим односима са митрополитом Амфилохијем и да, треће, нешто изакулисно, иза леђа Српској листи, дела по Косову, а не можеш баш да му кажеш да је издајник пошто је пореклом с тог Косова....
Гласно сам се самозапитао „шта би било кад би било“ - елем, да Врховник изнебуха послуша „Бојкоташе“, па им одложи парламентарне до краја године, али зато скрати сопствени мандат, па за април закаже ванредне председничке изборе – тј. „сучим би пред Милоша“, у том случају, погубљена опозиција, ова У БОЈкоту, она у полубојкоту, али и ова тзв. контруктивна?
Ко би, збиља, био КО-Коштуница, ако је већ „Ђитлер“ (официјелно: „Ђики Мафија“) данас, оно што је Ђинђић био 2000, тј. главни менаџер и неформални лидер опозиције?
У проскрибованој изјави продубио сам тезу коју јавно износим од прошлог пролећа (погледати књигу: Цвијетин Миливојевић, „Духовна колаборација“, 2019) како је време да опозиција црта фоторобот свог кандидата који би са, извесним шансама, могао да стане на линију Самом Врху. Рекао сам да је опозицији неопходан такав кандидат који, у појавном смислу, има основне карактерне црте садашњег Самог Врха, јер баш у Врховнику већина његових гласача види гарант опстанка Косова у Србији, и у њему гледа највећег Србина. Изгледа шашаво, али управо је сам Врховник схватио да би баш таква врста играча могла да му буде нешто озбиљнији такмац на председничким изборима, независно од тога би ли то био Мла-Ђо или неко други, трећи, небитно. Тиме је Врховник скицирао и опозиционог фоторобота који би имао некаве шансе за успех. Поновио сам и своју двоиподеценијску тврдњу (с којом се, у лето 2000, прагматично сложио и Ђинђић) да је „онаквог Милошевића“, могао да скине с власти једино националдемократа какав је био Коштуница.
Дакле, нигде нисам рекао да онај који би, у име "Бојкот опозиције", на евентуалним превременим, ничим изазваним,  председничким изборима, требало да стане на црту Врховнику, мора да буде Мла-Ђо!
Али, јесам приметио да У БОЈкоташи немају чак ни фоторобот свог кандидата.
И јесам приметио да, већ неки месец, Врховник, неопрезно или намерно (да их наведе на погрешан траг), риса обрисе свог противкандата.
А тај, у овом тренутку, неодољиво подсећа на дело Мла-Ђоа.
Питао сам само, као што то чиним од прошлог пролећа, а летос сам то питање и записао ("Глумац је глумац је глумац", cvijetinmilivojevic.blogspot.com) - има ли опозиција неког ко може да стане на црту Врховнику? То се питање било наслонило на једно прошлозимско „Зимовање у Јакобсфелду“, пардон скијање у америчком Аспену, па сам допустио себи мало уметничке слободе да подсетим на случај глумца Володимира Зеленског кога је, у улози наставника Василија из „Слуге народа“, упамтило, па предложило (на концу, и изабрало!) за правог председника тамошње напредно ђаштво, радништво и поштена интелигенција. Из „поузданих (логично, анонимних) западних извора“, верујте ми на реч, био сам сазнао да се „негде на важном месту“ и о Глумцу Анархисти, размишљало као о „Глумцу Пројекту“, а опет, у том тренутку, Врховник је најотровније своје стреле, тада, осим у Бошка Фашисту, био одапео баш у Глумца!
Да наставим потрагу за фотороботом „онога ко сме на црту Непорецивом“, сугерисао ми је Врховник лично.
Да подсетим оне који ми не верују: Сам Врх Србије је роб рејтинга.
Чини увек оно што му истраживања јавног мнења сугеришу да је најопортуније са становишта његовог о(п)станка у свим највишим државним фотељама. Дакле, удара на оне који би, макар у назнакама, могли да поткопају његову неприкосновеност.
Осим латентног хибридног рата који, већ годину и по дана, свим конвенционалним и неконвеционалним оружјима, води – пазите сад парадокса – искључиво против оних који неће да изађу на његове октроисане изборе, а не и против оних који хоће да изађу на те изборе и положе своју политичку главу као своју жртву у корист његовог извесног изборног тријумфа, константан је и латетни лов на све оне критички мислеће појединце који би, према његовом схватању ствари, могли да му угрозе рејтинг.
Прошле године у ово време Врховна команда парадржавне пропаганде ловила је Сержа Трифоа.
Потом, једно кратко време, академика Теодоровића.
Онда је интензивирана офанзива на Фашисту.
Па је, живот око нас, у главну ловину промовисао Маринику Тепић.
Коју је као мету заменио „Бугарски шпијун“ Александар Обрадовић.
Пред Нову годину сви локални шерифи добили су тјералицу за Глумцем бр. 2, Бјелогрлићем.
Кога је, као таргет, сменио судија Мајић...
У „Около дођох, вођо, потоком топовском рову“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
написао сам да је Мла-Ђо човек за кога Врховник тврди да, уз подршку Руса, руши, Врховнику братску, власт у Црној Гори, смењује и поставља владике и (опет уз руску помоћ!) мешетари нешто по Косову Тачију и нашем Врховнику иза леђа! А ако Врховник каже да је тај опасан (а Србин је са Косова, добар са Русима, па још кадрира у Цркви - дакле, све оно што обожавају тренутни бирачи Ес-ен-еса!), онда, до даљег, запамтите то име!
Због чега је, са првим фебруарским снегом – а не пада снег да прекрије брег, већ да свака зверка открије свој траг – кренуло хорски, из свих артиљеријских оруђа са по десетине почасних плотуна.
Вредно помена је да су, у почасном воду за почасну паљбу, напредњаци своја места у првим борбеним редовима, великодушно, препустили својим причувним ешалонима.
Узимајући здраво за готово ово што сам ја, као, рекао – („Жути олош“) Кена визионарски закључује: Ево их, хоће да кандидују агента Ка-ге-беа за председника Србије!
Примили се и („Жути олош“) Балшоне, Самарџић (Радованов) др Никола.
Примила се и многопоштована В. Пешићева Хвала јој што ме је, као и Врховник кад сам му оно, 2013, критиковао „Први Бриселски споразум“, назвала, да цитирам обоје, „нацошем“.
Видим, примили се и неки опозиционари антибојкоташи, Жиле, па нешто што се одазива на Ес-ем-ес... Што је, опет, традиционално породична и пословично дубокоумна Ружичаста ТВ тровачница, уз Жилетово саслуженије, превела као: „ЦМ је рекао да Србију треба да води неко попут Млађана Ђорђевића који је кум Драгана Ђиласа, а он је Миливојевићу послужио као пример да га опише као вођу опозиције...“
Навукли се (да ли?) вучићоиди, па спинују ли спинују: „Ђилас гура свог кума за председника“...
Како сада свима њима да објасним да сам се шалио? Да сам, потпуно аутономно, забацио удицу, чак и без мамца...
Или, пак, то што су се упецали многи, и из власти и из опозиције, наводи на закључак да – има ту нечега! Или би, бар, могло да буде...
Како сада да им објасним да није Ђитлер кренуо са промоцијом свога кума, већ је Врховник – у три наступа у недељу дана – управо Мла-Ђоа запљунуо по три пута, увек на три теме: Русија, Црква, Косово!
Откада то Веберове апологете и Меркелине београдске климоглавце, такорећи протестанте по верском и етичком опредељењу, одједанпут позанимало „свето Косово“, Српска црква и Русија?
Или се, можда, Врховник слаже са мном кад тврдим да његови бирачи управо та три питања разумеју као Врховникове (да ли само спиноване или стварне?) врлине? То да само он никада, као, неће дозволити одлазак Косова. То да је само он тај који ће, као, спасити Српску цркву на Косову и Метохији, у Црној Гори, БиХ, Хрватској и свугде тамо где је има. То да је баш он и једино он тај који ће отерати, силом инсталирану, америчку НАТО базу поред града с именом сина цара Душана Силног, посред окупираног КиМ, а у Србију ће, ако се већ мора, призвати Русе...
Све ме ово забавља.
Жао ми је ако ће неког разочарати крај ове реченице: иза ове МОЈЕ идеје, пардон, удице, не стоји нико, па чак ни „Ђики Мафија“!
Радујем се, ако сам овим „фејк-њузом“ помогао Врховнику да својим „звонце опозиционарима“ обезбеди додатни алиби пред њиховим бирачима и савешћу за то што ће ставити главу на пањ на предстојећим изборима, пошто, јелте, и они би бојкотовали, али сада исључиво „због Млађе Ка-ге-беа“, прелазе на Врховникову страну рова... (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)