Milivojević: Vučić će voditi izrazito nacionalnu kampanju, neće priznati Kosovo do formiranja Vlade

"Neće Vučić priznati Kosovo do formiranja nove Vlade Srbije, budite sasvim sigurni. Ja sam sasvim siguran da se Vučić, poznavajući raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji, neće igrati sa tim. Dakle, on će biti najveći nacionalista na ovim izborima, kao što je prošle godine eskivirao priču o uvođenju sankcija Rusiji", izjavio je politički analitičar Cvjetin Milivojević.

On je govoreći o neuspehu pregovora stranaka državotvornog pokreta u emisiji Dan uživo, koje nisu ispele da se dogovore i da idu u jednoj koloni na izbore, istakao da to ne mora da znači krah dogovora ove političke grupacije. Primećuje i da proevropske stranke nisu uspele da se izbore za zahteve koji su postavljeni na početku protesta „Srbija protiv nasilja“.

„Da je uspela opozicija da se izbori za održavanje samo beogradskih izbora, onda bi imalo smisla grupisanje stranaka opozicije u jednoj koloni. Ali je opozicija, paradoksalno, prizvala Vučića da raspiše zajedno beogradske i vanredne parlamentarne izbore. Ona kao da je radila u korist svoje štete. Valjda su mislili da će proći ako istog dana budu i parlamentarni izbori, ali to je ono što je Vučić želeo. On je želeo da svojim imenom i prezimenom natkrivi sve izbore“, kazao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, dve opozicione kolone nacionalne opozicije, kao i jedna kolona proevropske opozicije, nije ništa loše, jer će prema njegovom verovanju – sve četiri kolone preći cenzus.

„Ne bi bilo dobro da ih je šest, sedam, jer onda dolazi do rasipanja glasova, i ti glasovi bi išli najjačoj stranci, a to će najverovatnije biti SNS, odnosno koalicija oko te partije“, ukazuje Milivojević.

Ocenjuje da je ujedinjenje proevropske opozcije „dobar signal“, kao i da će ovoj listi ipak faliti još neke partije proevropske provenijencije.

„To je izuzetno dobar znak. Bilo bi još bolje da su za beogradske izbore uspeli da naprave i jednu kolonu sa nacionalnom opozicijom, ali tako je, kako je“, podvukao je on i dodao da je vidljiv izostanak stranke Borisa Tadića u pregovorima proevropske opozicije.

Predviđa da će na republičkom nivou Vučićeva stranka imati najveći broj glasova, i da to neće biti sporno. Takođe, smatra da će prilikom donošenja odluka o Kosovu, kakva god ona bila, sadašnji predsednik imati podršku određene političke grupacije. Ukoliko odluči da prihvati predlog EU i prizna nezavisnost Kosova, imaće podršku najvećeg broja stranaka iz proevropskog bloka, dok će u slučaju odbijanja ovog predloga, imati podršku stranaka nacionalno nastrojene opozicije.

„Opet je Vučić neka vododelnica, neki znak raspoznavanja. On postavlja kriterijume, I to vam je gore nego imati tehničku koaliciju sa Vučićem, ukoliko bi on bio u poziciji da zove nekog iz opozicije za ulazak u vlast“, smatra sagovornik N1.

Milivojević očekuje da će Vučić voditi izrazito nacionalnu predizbornu kampanju i da ne veruje da će priznati Kosovo, kao što postoje pretpostavke, u februaru.

„Neće ni do formiranja nove Vlade Srbije , budite sasvim sigurni. Ja sam sasvim siguran da se Vučić, poznavajući raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji, neće igrati sa tim. Dakle, on će biti taj najveći nacionalista na ovim izborima. Kao što je prošle godine eskivirao priču o uvođenju sankcija Rusiji“, naglasio je gost N1.

Dodaje da njemu građani veruju kada on pošalje značajne poltičke poruke, kao što je budućnost Kosova.

„Ne smemo potcenjivati Vučića. Imamo neke stvari koje su egzaktne. Ja sam prošao auto-putem Ruma Šabac i ne možete reći da to nije dobro. Opozicija se previše šali na takve stvari. A to je nešto što ljudi vide i osećaju. Ili ona šala sa parizerom. Dakle, to je egzaktna stvar da postoje neki njegovi rezultati“, podsetio je Milivojević.

On je ocenio da je opozicija protestima nakon masovnih ubistava u našoj zemlji „imala situaciju u svojim rukama“, kao i da se „Vučić uplašio“, i da je tada ponudio politički dijalog.

„Da je opozicija potražila beogradske izvore, kao neku vrstu lakmus papira ili testa, dobila bi ih do leta. Međutim, do toga nije došlo. Niti su ispunjeni zahtevi, niti je opozicija ušla u dijalog, niti je izborila bepogradske izbore, nego je izborila ono što je Vučić želeo – izbore u jednom danu, gde će se njegova lista zvati po njegovom imenu. Pa je l’ to bio zahtev opozicije“, zapitao je Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, voditeljka Maja Dragić, 31.10.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-vucic-ce-voditi-izrazito-nacionalnu-kampanju-nece-priznati-kosovo-do-formiranja-vlade/?comments

Шта спаја неспојиве лидере опозиције

Привилегије власти, политички утицај, комбинације око тендера, службени аутомобили и секретарице – довољан су лепак да споји и оне који у неким другим околностима не би ни кафу попили заједно

Било да је реч о искреној жељи или нечијем туђем налогу да се удруженим снагама сруши Александар Вучић, до јуче незамислива постизборна коалиција опозиционих странака с различитих политичких полова све је извеснија. Доскора су једни друге описивали непримереним речима – „фашисти” и „издајници”, али изгледа да су, зарад скидања Вучићеве главе како је председник још у мају упозорио, сви спремни да пређу преко свега уколико би после 17. децембра могли да формирају Владу Србије, макар са само једним гласом више. Очито су привилегије које са собом доноси власт – политички утицај, комбинације око тендера, службени аутомобил и професионални возач, секретарица и гомиле новинарских камера – довољан лепак да споји и оне који у неким другим околностима не би ни кафу попили заједно.

Да ли смо на прагу непринципијелних коалиција, видеће се сат-два после затварања бирачких места 17. децембра. Колико би такав савез био непринципијелан, сведочи податак да су појединци који се сада договарају не тако давно, под окриљем ДС-а, размењивали најтеже и најгоре оптужбе једни против других. Сада наговештавају да су спремни да стану под један барјак, који би могао да се назове – власт по сваку цену. Очигледно је да опозицију не повезује никаква идеологија, нити програмски принципи. Зато се намеће питање да ли је главни циљ да се дође до власти, не би ли се, при томе, попуниле и истањене благајне.

До тада су у току преговори на оба пола опозиције. Како наводе извори „Политике” из дела опозиције који се назива проевропским, разговори унутар овог савеза се одвијају по плану и вероватно ће следеће недеље, када би требало да буду расписани ванредни парламентарни и београдски избори, доћи до договора. Кажу да је потребно време да се утаначе детаљи, не само о коалицији већ и о расподели мандата који могу да буду озбиљан камен спотицања ових политичких партија. А председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић истиче да ће, када буде готов договор странака организатора протеста „Србија против насиља” и странке Србија центар (СРЦЕ), изаћи пред грађане на једној заједничкој изборној листи. Навео је да ће на предстојећем гласању грађанима бити олакшан избор и биће им понуђена конкретна алтернатива актуелне власти.

Лидер странке СРЦЕ Здравко Понош рекао је да преговори о заједничком наступу опозиције иду добро. „Ако није могуће оно што сам ја предлагао, цела опозиција заједно у ороченом мандату, синергија у овом формату је солидна. За сада изгледа да ће ово дати резултат који очекујемо. Свака од странака ће бити ускраћена за нешто и не можемо да сви будемо 100 одсто задовољни, али такав наступ опозициона јавност очекује”, рекао је Понош за Н1. У овој колони требало би да се нађе и Социјалдемократска странка Бориса Тадића, који је изјавио да та партија жели да буде на предизборној листи „Србија против насиља” јер је важно „поново поставити стандарде политике у Србији”. „Постоји простор да ’Србија против насиља’ – а то је једна од важних порука: да је Србија против насиља у сваком смислу, не само унутрашњем већ и спољашњем, трпели смо га годинама – направи кохерентну политику и да имамо унутрашњи договор”, рекао је Тадић, бивши председник Србије, у емисији РТВ „Прави угао”. Подсетивши да је његова странка ван парламента, он је рекао да СДС води „органске разговоре” с Народним покретом Србије Мирославом Алексића о будућој сарадњи и да Алексић „има идеју да СДС учествује на тој листи”.

 

А на десници се у овом моменту чини се да ће бити две изборне колоне тако што ће на једној бити Двери и Заветници, док ће на другу НДСС, ПОКС уз могућност прикључења Народне странке. Војислав Михаиловић, лидер ПОКС-а, каже да то не би било ништа страшно јер, како тврди, најважније је да не буде расипања гласова. Додаје да је најбитније да свака коалиција опозиције буде принципијелна, заснована на усаглашеним програмским циљевима и да буде довољно јака да сигурно прелази цензус. „Наша коалиција НАДА једина није растурена после избора. Опстаје већ три године и трајаће и после избора. Ми смо отворени и за ширење коалиције, али само са онима који могу гарантовати да после избора неће ићи у коалиције са СНС-ом, ни на једном нивоу, јер су држави потребне свеобухватне промене, од косовске политике до економије и државног уређења”, каже за наш лист Михаиловић.

Радун: СПС као језичак на ваги

Политички аналитичар Бранко Радун каже да има једна занимљива ствар на политичкој сцени Србије, а то је да сви политички актери позивају на јединство иако у већини случајева избори нису ни расписани. За „Политику” истиче да поново присуствујемо ритуалном позиву политичара пре свега из опозиције да се уједине, јер су они разједињени. „Они позивају месецима, а ништа конкретно по том питању не раде, јер предизборне коалиције не могу да се баш праве непосредно пре избора. То се обично ради неколико месеци раније, али се сви позивају на изборе, а то раде зато што је популарно, добијају симпатије код опозиционих гласача, јер се то од њих очекује, да се они коначно уједине. Само уједињени они могу да буду озбиљан такмац владајућој коалицији, а не подељени. Уколико би самостално излазили на изборе, онда би дестимулисали гласаче. Поготово када се на то додају унутарстраначке поделе, као на пример у Народној странци, која је за неколико година неколико пута подељена, па је на крају чак и променила свој политички курс и уместо у проевропском блоку сада се сместила у национални корпус партија. Оно што је било пре годину дана више не вреди, то је проблем за опозицију”, каже Радун.

Опозиција озбиљно не разговара о том проблему док не крене изборна грозница, што је контрапродуктивно и онда им је потребан кохезиони фактор. Такође, непринципијелне коалиције би могле и озбиљно да збуне гласаче па се тако најављује да је после избора могућа сарадња оних који су за приближавање ЕУ и оних који су готово против било какве сарадње са Европском унијом. Међутим, Радун нема сумње да уколико опозиција буде видела шансу да има већину, она ће се и ујединити. „Али и у тој варијанти мислим да ће кључну улогу имати СПС, који би могао да буде језичак на постизборној ваги”, закључује Радун.

Миливојевић: Јуначење и заклетве

Политиколог Цвијетин Миливојевић сматра да опозиција својим понашањем иде наруку власти. Нелогичност око сарадњи разних партија може се видети када је реч о коалицији опозиције и о одговору на питање ко хоће, а ко неће да потпише заклетву „Никад с Вучићем и СНС-ом у коалицију”. „То је грађанима периферно питање. Много је важније шта би се десило када би, рецимо, дошао председник у Скупштину Србије са ’француско-немачком планом’ да буде ратификован. Могу да ставим руку у ватру да би највећи део коалиције ’Договор за победу’ подржао власт. Истовремено, да СНС дође са идејом да нико неће потписати ниједан документ којим се признаје независност КиМ, сигуран сам да би добар део националне колоне подржао Вучића. Према томе, на конкретним питањима су спремни да уђу у коалицију с Вучићем, а на другој страни они сада принципијелно јуначе ко сме, а ко не сме да потпише да неће да иде у коалицију с Вучићем”, каже Миливојевић. (www.politika.rs, Политика, Дејан Спаловић, 27.10.2023)

Gde je zapelo: Kako će desnica na izbore posle propalih pregovora o ujedinjenju

Pregovori državotvorne opozicije o ujedinjenju u jednu predizbornu kolonu propali su. Sastanka je novdno pre potpisivanja sporazuma prekinuo suprug Milice Đurđević, Stefan Stamenkovski, iz stranke Zavetnici.

Gde je zapelo kod desnice, ako su im stavovi za najvažnija državna pitanja isti, malo je zvaničnih informacija. Dokument o jednoj koloni bio je, prema saznanjima N1, spreman za potpisivanje, navodno ga je pisao Miloš Jovanović, a doradio ili može se reći „ublažio“ Vuk Jeremić.

„Suštinski mislim da recimo naš stav da se ova vlast mora menjati skoro po svaki cenu i uz saradnju sa proevropskim strankama možda njima zvuči rogobatno ili čak i neprihvatljivo“, rekao je predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović.

I u dokumentu u koji je N1 imao uvid piše da se stranke obavezuju da neće biti saradnje sa strankama na vlasti na bilo kom nivou, a da je sa drugim opozicionim strankama na republičkom nivou moguća jedino tehnička saradnja. Iako je sporazum bio na stolu, iz stranke Zavetnici se ograđuju.

 „Nema mesta bilo kakvim intrigama i pokušajima da se pronađe krivac, kako bi se uneo razdor u državotvornu opoziciju“, poručila je predednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski.

Čak je i akademik Matija Bećković sinoć rekao da su se stranke desnog bloka dogovorile o formiranju jedinstvene izborne liste. Bećković je za Betu rekao da je bio na sastanku sve dok dogovor nije postignut, kao i da ne zna ko je i zašto sve prekinuo

Prema saznanjima N1 televizije sastanak je prekinuo Stefan Stamenkovski, ali tu informaciju niko od učesnika nije želeo da potvrdi.

N1: Da li je tačno da je muž Milice Đurđević prekinuo sastanak?

„Pa nije, nije nije, prosto reč je o tome da ta neka vrsta nesaglasnosti koja postoji je takva da se ne može prevazići“,  odgovara Miloš Jovanović.

Ostaje otvoreno pitanje kome od desničarskih stranaka odgovara vlast Aleksandra Vučića.

„Ništa logičnije nije bilo nego da za beogradske izbore čitava opozicija ima jednu listu. Reč je o komunalnim problemima, umesto da su razmišljali o tome, videli ste da je deo opozicije nažalost proevropske, prizivao u istom danu beogradske i parlamentarne izbore, izgleda paradoksalno ali to je prizivanje sopsvenog samoubistva“, smatra analitičar Cvijetin Milivojević.

Iz Narodne stranke poruka je da su voljni da pokušaju ujedinjenje još jednom. (www.rs.n1info.com, TV N1, Žaklina Tatalović, 31.10.2023)

https://n1info.rs/vesti/gde-je-zapelo-kako-ce-desnica-na-izbore-posle-propalih-pregovora-o-ujedinjenju/

Како сам систематски уништен од градоначелника, комада два (2)

Поткрај деведесетих, у време када сам био одговорни уредник дневног листа „Демократија“, а поготово од момента када је СПО, уз „малу помоћ пријатеља“ из СПС-а и ЈУЛ-а, срушио Зорана Ђинђића са места градоначелника Београда, тужакали су ме (нас), свако мало, Вук Драшковић и његови „по бабине линије“ из те партије. Због пренетог саопштења ДС-а или ДСС-а или Шешељеве и Вучићеве изјаве, свеједно, тек – накупило се тога, ихахај.

Тек, негде иза петооктобарске (контра)револуције, зове ме једног дана речени Вук, запомаже, вели, сви су их из ДОС-а издали и заборавили, они, пак, остали изван парламента, жуту банку немају, и пита би ли ја и моја бивша директорка, написали изјаву да се одричемо некаквих пара (ако се сећам, беше то неке хиљаде марака) које СПО треба да нам плати. Ја појма немам о чему се ради, кажем Вуку да никога, па ни њега ни његове никада у животу нисам тужио, па од њих ништа ни не потражујем, али вели Вук, ниси ти нас, али јесу ове будале тебе и вас, па смо све те парнице, у међувремену, изгубили, и сад они нама треба нешто да плате, ваљда то тражио адвокат „Демократије“, а он, Вук, ето, извињава се и моли да се одрекнемо те одштете...

И би како је Вук Драшковић замолио. Халалих часном Херцеговцу и одрекох се „хеликоптерских“ дојч марака.

Од Петог листопада наовамо, за ове 23 године, тужила ме само двојица.

.   .   .

У фебруару, када буде одржано следеће рочиште, садашњи градоначелник Доктор Шапић и ја, ући ћемо у четврту календарску годину нашега парничења. Тужибабио ме народноме суду, зато што сам му - пише тако у тужби коју су срочили његови одвјетници - нанео душевну бол јер сам се, наводно, спрдао с његовом докторском титулом, вели он „нисам ја украо своју диплому“ и томе слично, иако је белодано да сам један од ретких који га у јавности, све ове године, уредно ословљава онако како и приличи, његовом научном титулом, елем, Доктор Шапић.

За сада ми не помаже ни то што наше законодавство о високом школству већ пола деценије препознаје институт „академске честитости“. Нисам га убедио у супротно ни када сам му подастр'о црно на бело да нисам ја него његов доскорашњи председник странке (Врховник, дакле, лично), у божићном интервјуу „Куриру“ (5.1.2018) рекао да „Шапић није ни прошао поред било какве образовне установе...“ А на констатацију новинарке да се „човек бавио спортом“, председник СНС-а је појаснио – цитирам: „Па, какве то везе има? Шутирате лопту и онда треба да водите државу или град. Је л' то једини аргумент? А можете да шутирате лопту и ако сте образовани и ако сте школу завршили.“

Доктор, престоницоначелник, потражује ми око две тисуће. Евра. Он ангажовао угледни одвјетнички биро. Ја се браним сам. Али, о том, нешто више неком другом приликом.

Но, кад смо већ код бившег председника СНС, што значи тренутног председника свих грађана Србије, он је, 11. децембра 2017, изјавио и то да је – цитирам – „ (бивши градоначелник) Ђилас много успешнији, озбиљнији и образованији од Шапића који је био његов помагач. Шапић је за рачун Ђиласа тукао људе. Сећам се тога у Раљи.“ Завршен цитат. 

.   .   .

Е, управо тај, „много успешнији, озбиљнији и образованији“, други је, додуше бивши, градоначелник који би од мене да инкасира цирка две тисуће. Евра. Он ангажовао угледни одвјетнички биро, ја се поново браним сам.

Тужилац  Драган Ђилас тврди: „Тужени је (тј. Ц.М) од децембра 2022. године почео медијску кампању против овде тужиоца изношењем, на медијима ТВ Нова С и ТВ Н1, низа неистинитих чињеница о овде тужиоцу, а које су „да је господин Ђилас ишао код господина Вучића када је однос владајуће коалиције и опозиционих странака у одборничким мандатима у Београду био 55:55 и да је тужилац својим одласком на састанак код господина Вучића као председника највеће политичке партије која је на власти омогућио да задржи власт у Београду, а да је тужилац након тог састанка испред зграде Председништва пред окупљеним новинарима изјавио да је СНС победио у Београду“.

Да ово што сам изјавио није никаква „неистинита чињеница“ већ истина, доказ су прелиминарни резултати београдских избора који стоје у документу Градске изборне комисије, под насловом „Резултати избора за одборнике Скупштине града Београда – прелиминарни резултати“, на дан 12.4.2022, а на основу 99,49 одсто обрађених бирачких места и 99,46 одсто обрађеног бирачког тела, где пише да су владајућа коалиција и опозиција добиле по 55 одборничких мандата, а опозиција у збиру 70.000 гласова више од владајуће коалиције.

А да су прелиминарни резултати, у тренутку састанка председника Српске напредне странке и Странке слободе и правде, били баш такви како сам и ја изјавио, потврђује, у делу тужбе који цитирам, чак и сам тужилац Ђилас.

Зато je contradictio in adjecto да тужи мене да сам рекао нешто што управо и он сам тврди.

Такође, делимично је тачно – и ја нигде нисам ни рекао другачије - да је тужилац Ђилас, као што тврди у тужби, „као председник политичке партије ССП, изашао на прес конференцију опозиционих политичких партија на којој је саопштио однос 55:55“.

Али, тужилац не цитира до краја шта је рекао у одговору својим колегама из опозиције (изборне листе које су такође освојиле мандате у Скупштини Београда: Народна странка, Не давимо Београд, Еколошки устанак, националне опозиционе странке), које су га критиковале зато што иде на договор са председником СНС, иако још нису били објављени коначни резултати. Ђилас им је тада одбрусио да "(Вучић) у било ком тренутку може да направи већину, јер сви добро знају да мандат припада одборницима, као што знају да су поједине странке опозиције идеолошки блиске СНС-у“, импутирајући да ће неки одборници издати опозицију и прећи на Вучићеву страну, што се у једном случају и обистинило, али се десило и то да је чак и потпредседник баш странке тужиоца Ђиласа (Дејан Булатовић) прешао на страну власти!

Нешто од тога сам истакао и у званичном одговору (Првом основном суду) на тужбу поштованог тужибабе:

„Тврдњу тужиоца Ђиласа да тужени „без иједног доказа намеће јавности своју малициозну конструкцију о наведеним неистинитим чињеницама и поступању тужиоца“ најдиректније демантује управо тужиочев „доказни материјал“ против туженога.

Управо, сам тужилац Ђилас, већ у првом транскрипту гостовања туженог који прилаже као доказ (емисија „Нови дан“, ТВ Н1, 3.12.2022), цитира речи туженог Цвијетина Миливојевића: „Господин Ђилас је, нажалост – вероватно није имао ту намеру – изручио будућност власти у Београду, будућност избора у Београду у руке господину који није овлашћен по Уставу за то“.

Дакле, моја изјава не садржи чак ни назнаку некакве моје наводне тврдње да је тужилац Драган Ђилас свесно или намерно „издао опозицију“. Напротив, овде га чак и браним од таквих оптужби које су долазиле из редова његових опозиционих колега.

Зато моје подсећање на стварне изборне резултате (према извештају Градске изборне комисије), у тренутку сусрета председника Странке слободе и правде са тадашњим председником Српске напредне странке, не може бити никаква наводна моја „малициозност и једина неприродна жеља за стигматизацијом тужиоца“, пошто се и сам тужилац позива на стандард за критике јавних личности Европског суда за људска права који упућују на „обавезу јавних личности да покажу већи степен толеранције и прихватљиве критике“.

Све остало што ми се импутира у тексту тужбе тужиоца Ђиласа је предизборна политизација и манипулација у сврху предизборне кампање његове политичке партије, односно покушај тужиоца Ђиласа да ми, претњом високим одштетним захтевом, а уз неспорну чињеницу да Ђилас има огромну медијску моћ у Србији - ускрати или чак забрани моје, Уставом гарантовано, право на лични, стручни (као политиколога), аналитички или политички став и моје грађанско право на јавно изношење ставова, анализа и прогноза, искључиво на бази истинитих чињеница.“ – срочио ја као самоуки бранилац / сам себи адвокат у одговору на тужбу.

Вели даље тужибаба у свом тужбеном захтеву да су му моји наводи „нанели пуно стреса, нервирања, непријатности, здравствених проблема и нелагодних ситуација, како у приватном, тако и у пословном животу“?! Те, да „обезвређујем тужиочеву част и углед који ужива у друштву и ниподаштавам тужиочев досадашњи друштвени ангажман“. Те, да „наводим гнев и бес јавности на тужиоца“; те, да је, наводно, мој циљ да се „настви јавни линч на тужиоца из разлога јер има другачије политичко мишљење од тренутно владајуће партије“...?!

O, sancta simplicitas! Да се човек, после овога - Боже им опрости не знају шта раде - осети као онај ко је узвикнуо „О, света простото!“, као Јан Хус којему је, док је спаљиван на ломачи, пришла једна проста жена, прекрстила се и побожно убацила цепаницу у ватру.

Да, све то, и још штошта, тужибаба импутира управо мојој маленкости који сам, у време највеће режимске хајке на њега (1. април 2019), објавио, примера ради, и овакав осврт, због чега су ме режимски вучићоиди назвали, ни мање ни више него, „тајкунским Ђиласовим аналитичарем“:

„Мејдан на (Таш)Мајдану

Јавна визита, до јуче причувног, Тајкуна Ђиласа Вашингтону, добила је, већ како налаже наш државни протокол који заслужује лидер опозиционог Савеза против Србије, а за силовање, вешање, тестерисање итд (даље упиши сам), огроман публицитет у најомиљенијим Врховниковим медијима.

Хај'мо редом, од 25. до 29. марта. Све насловна до насловне стране за Тајкуна Ђитлера. Из дана у дан, само му се додавало на интензитету:

-         "Ђилас отишао у САД, тамо тражи помоћ да руши власт".

-         "Ђилас признао да у САД договара хаос у Србији."

-         "Ђилас би да убија! Из Америке прети насиљем и жртвама."

-         "Опасан план ђиласоваца: Спремају "Мајдан" у Србији!"

-         "Ђилас спреман на убиства."

Дакле, ово је списак оних с којима је Тајкун Ђилас по Америци договарао "рушење државе" (ове наше, српске): главни директор Савета за националну безбедност за Европу и Русију Џон Ерат, директор за европске послове истог тога савета Вилијам Беркли, заменик помоћника државног секретара Метју Палмер, представници Сената и Конгреса...

Уколико теорију и праксу хаоса тумачимо објашњењима из репертоара онога "ако лептир замахне крилима у Бразилу, он може узроковати ураган на Флориди", стварно бисмо морали да се, што би рекао друг Тито, "спремамо као да ће сутра бити рат, а живимо као да ће 100 година бити мир".

Али, чек', чек'!

А с ким се то од Американаца, не рачунајући учестала дружења с, некоћ омраженом, фамилијом Шорош, у последње време, виђају наш Врховник и Његови доглавници?

Ако коза лаже, не лаже рог: Врховнику најомиљенија "општила човекових продужетака" (Маршал Меклуан) уредно су забележила да се Дотајник Дачић, пре мало више од месечка дана, у част пуне обљетнице столећног пријатељства Срба и Амера, у сред Белог града, љубио са изасланицима Беле куће. Један се вика Џон Ерат, други, нећете веровати, Вилијам Беркли! Сам Врховник, пак, се, само током прошле године, састао најмање три пута - у априлу, јулу, октобру - са Ђитлеровим "организатором хаоса" по Србији Метјуом Палмером!

Па, ко то онда и с ким "договара хаос" и "рушење државе" (читај: Врховника)? Или су и Ђитлер и Врховник, заједно, у "тајном дилу" с Америма ради, нпр, рушења институције која, по Уставу, води политику државе, тј. влада Србијом, а то је влада "легално и легитимно изабране" Тајнице Брнабић...? Или је Врховник, након што је изгустирао Вебера, пожелео да буде, ни мање ни више него, Пјер Симон де Лаплас који је, а пропо, хаоса изрекао чувену реченицу:  "Уколико бих био у стању да спознам положај и кретање сваког атома у свемиру у прошлости и садашњости, могао бих да до апсолутне тачности предвидим будућност!". (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

.   .   .

Ђилас је, 12. априла 2022 - након пријема на Андрићевом венцу, где није седиште СНС-а већ институције председника Републике - саопштио да је тражио нове изборе, јер је воља Београђана нова власт у главном граду, те да га је председник „саслушао и рекао да ће разговарати са својим страначким колегама“: „Ни њему није било превише лако, кад сам ја од стране његових бирача означен као ђаво, те овакав разговор није ни могао да буде другачији, него најблаже речено – тежак, када Александар Вучић на све гледа другачије. Искрено, ми данас нисмо имали велики  степен сагласности о ономе о чему смо причали, сем да ће пред Србијом бити велики изазов. С  обзиром на то да је Србија подељена и, још једна ствар око које смо се сложили – да је легитимитет важан да би нека власт функционисала. Обавестили су га колеге да има преко 60 одборника у београдској скупштини, али није морао да ми то саопштава, јер сам видео како гласају на седницама ГИК. Видим изјаве људи из ПОКС који кажу да не могу са онима који кажу за свој народ да је геноцидан, што је бесмислица. Зато сам изашао са захтевом за новим изборима.“

Противуставни председник СНС је вођи ССП-а одговорио на, грађанима најпримеренијем месту, на „Хепију“, код Марића, па у ружичастом „Хит твиту“: „Мој посао је да примам грађане, а посебно политичке лидере. Ја сам председник свих грађана и желео сам да га саслушам. Имали смо пристојан разговор, сви знају шта он мисли о мени, он се тиме хвали сваки дан. Сви знате шта ја мислим о њему, а ја немам потребу да о томе говорим. Ђилас сматра да је питање легитимитета београдских избора спорно, а ја се не слажем с њим. Имамо већину у Београду, а можемо да формирамо још већу већину. Логично је да се избори понове у марту (2023), мислим да треба да прође бар шест месеци, али уколико опозиција буде инсистирала, то се може десити и раније. Мој одговор Ђиласу је „да“! Опозиција није растурена Ђиласовим доласком код мене, већ много раније, због недостатка планова и због мржње.“

И од тог тренутка, све до предизборног распакивања „пакта о ненападању“, дотадашњи „Тајкун / жути лопов 619 милиона евра“, више од годину дана, био је „Господин Ђилас“.

Сам Ђилас је то овако разумео: „Много пута сам рекао да ће Вучић, када се први пут буде осетио угроженим, поново почети са брутални нападима на све лидере. Да вас подсетим, никога од нас није било на насловним странама годину дана. Пошто сам ја био десет пута нападанији од других, то се највише видело.“

Па, шта је то онда толико заболело лидера Ес-ес-пеа да се, у тренутку када је, за потребе режимске виделистичке (мало „н“, напредњака) пропаганде, поновно катапултиран у главног имагинарног непријатеља народа и државе, у Орвеловог Емануела Голдштајна, вођу „Братства“, тајне, контрареволуционарне организације која се насилно супротставља вођству „Великог брата“ – шта га је нагнало да, поред толиких могућих „зицер“ тужби, тужи баш мене?

Да ли је, против мене „пресудило“, то што сам говорио да је опозиција још у мају, када су протести били најмасовнији, када их се и сам Врховник уплашио, па изнебуха нудио политички дијалог (и био на све по реду спреман, осим на жртвовање Гашића), требало да прихвати дијалог и захтева „већ за јуче“ одржавање ванредних београдских избора, само њих а не спојених или наткриљених неким другим, пре почетка лета, а да то буде некакав улог и сигнал спремности на компромис, али и тест колико је Врховник озбиљан у обезбеђивању равноправних изборних услова, после чега би, опозиција изашла и на остале изборе?

Уместо тога, опозиција је прихватила да се и даље не раздвајају локални од „великих“ избора, па је, да апсурд буде већи, сама затражила да се одрже скупа ванредни београдски и ванредни парламентарни већ до краја године, што значи да више није било времена ни за наставак оног дијалога власти и опозиције о поспешењу изборних услова, започетог 2020. и 2022. године. А, доскора најјача опозициона партија, Ђиласова ССП, чим су прошли избори окончани, уместо принципијелног противљења санкцијама Русији, постала горљиви заговорник увођења санкција уз несувисло објашњење да ћемо тако најбоље сачувати Косово у Србији. Па, још, од „наших европских пријатеља“, затражила и санкције председнику Србије...

Све то је баш оно што је Врховник, пред надолазеће изборе, могао само да пожели!

.     .    .

Не желим ни да помислим да је ова тужба индиректна честитка лидера, доскора водеће, опозиционе странке који се у (тада већ владајућу!) Демократску странку учланио тек 2004. године, дојучерашњем лидеру највеће владајуће странке и некадашњем министру информисања, поводом његовог јубилеја, четврт века од доношења тзв. Шешељ – Бојић – Вучићевог Закона о јавном информисању (21. октобра 1998) или, можда, носталгија „медија бајинг“ могула за неки прошлим медијским временима?

„Демократија“, дневни лист који сам уређивао је, на срећу, извршила самоубиство две недеље раније, тачније оног тренутка када је (8. октобра 1998) донета „Уредба о посебним мерама у условима претњи оружаним нападима НАТО-а“, популарна „уредба о ћутању“.

Тако да, примера ради, колега Владо Мареш и моја маленкост, нисмо, попут мог некадашњег уредника у оној храброј „Борби“ Славка Ћурувије, „дочекали бомбе“, како нам је то, те 1998, у пакету са Ђинђићем, пожелела знаменита злослутница „Политика експрес“. У тексту – потерници под насловом "За "спонзоруше" су и терористи жртве" и поднасловом "У написима "демократија", "дневних телеграфа", "данаса" и сличних, јасно је уочљива тема коју су им задали финансијери и налогодавци: представнике легалних државних органа треба прогласити за "бруталне силеџије" који редом убијају све што је албанско"?! А у коме је, између осталог, писало и ово: „... Пука је случајност, вероватно, да се терминологија у текстовима из новина које потписују Ћурувија, Миливојевић и Мареш, укључујући и кључне ставове, подударају с оним што о стању на Космету говори Клаус Кинкел, код кога често гостује Ибрахим Ругова, а комшија из Бона Бујар Букоши сврати му готово сваке недеље...“

Пролог:

Размишљам како бих могао да се браним од инквизиције (копродуцента српске ријалити верзије) „Великог Брата“. У књизи „Говори који су променили свет“ (Лагуна, 2022) Сајмон Сибаг Монтефјоре „нуди“ и Сократову одбрану, пред судом, у његовој Атини, године 399. пре нове ере, када му се судило (и пресудило) због наводног безбожништва и кварења омладине.

Важна је и предисторија. Ово суђење дешавало се након 27-годишњег Пелопонеског рата између Атине и Спарте, па потоње, пораженој Атини од Спарте наметнуте, диктатуре олигархије, после које ће поново бити успостављена демократија, али ратним поразом фрустрирани грађани Атине, нису могли да трпе истину коју им је Сократ сасипао у лице.

Дакле, можда овако:

„Какву сам казну или глобу заслужио за то што ми је пало на памет да у свом животу не мирујем него сам запустио оно за шта се многи старају: гомилање новаца, домаћу привреду, војводство, државништво, и све остале службе, завере и буне, што се дешавају у јавном животу?... Трудио сам се да саветујем свакога од вас да се ни за шта своје не стара пре него што се за се постарао како ће бити што бољи и што разборитији, и да се не стара за државне прилике пре него ли за саму државу, па да се на тај исти начин стара и за све остало...

Ја сам уверен да ниједном човеку не чиним неправду намерно, али вас у то не могу уверити, јер смо се мало времена разговарали једни с другима... Нисам баш љут на оне који су ме осудили и тужили. Ипак, они нису мени судили и оптуживали ме у тој намери него зато што су мислили да ми шкоде; и зато су заслужили да се коре...

Осуђен сам због несташице, али зацело не речи него дрскости, и безочности, и воље да вам говорим онакве ствари какве би вам било најпријатније слушати: да плачем и јадикујем и друге многе ствари да радим и говорим које су мене, колико ја мислим, недостојне, а такве ствари сте ви и навикли да слушате од других.“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 26.10.2023)

Štrajkovao glađu i žeđu, podneo ostavku, pa marginalizovan: Nikolić se vraća iz političke penzije

Član Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić najavio je kadrovsko osveženje u toj partiji, uoči izborne kampanje koja sledi. U redove naprednjaka, pravo iz političke izolacije, stiže predsednik Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom. Prvi predsednik Srbije - Šumadinac - trebalo bi da stabilizuje nacionalno krilo stranke koju je osnovao i koju je doveo do prve izborne pobede 2012.

Štrajkovao je glađu i žeđu: „Nijedna žrtva nije prevelika kad je Srbija u pitanju“.

Plakao je i doživeo nešto u šta je i sam sumnjao: „Doživeo sam da stranka koju vodim pobedi na parlamentarnim i predsedničkim izborima“.

Podneo je ostavku, predao stranku Aleksandru Vučiću: „Poraslo dete, osamostalilo se“.

A dete je potom gledalo da sistematski marginalizuje svog političkog oca, uz zahtev da ne traži drugi mandat na čelu države 2017. godine.

„Ja nisam konkretan odgovor dobio od Aleksandra, izuzev ovoga što je nastavak kampanje protiv mene pojedinih članova SNS, koja traje pet godina“, rekao je Nikolić tada.

Nikolić je kao kompenzaciju dobio od Vučića čelo Saveta za saradnju s Rusijom i Kinom, dobio je i pravo da nastavi da živi u predsedničkoj vili na Dedinju u Užičkoj 23, za čije se održavanje prema zvaničnim podacima plaća iz budžeta četiri hiljade evra mesečno, dok dodatno održavanje spoljnog i unutrašnjeg bazena košta građane Srbije još 3,8 miliona dinara godišnje.

Kada se već činilo da će dugo mirno uživati, Nikolićevoj političkoj izolaciji je došao kraj, prošle subote u Šapcu.

„I zato ću biti zajedno na vašim skupovima i sa Tomislavom Nikolićem“, najavio je predesnik Srbije Aleksandar Vučić u subotu, obraćajući se okupljenima u Šapcu, na proslavi 15. godišnjice Srpske napredne stranke.

„Da li će Tomislav Nikolić biti politički grobar SNS-a? To je meni interesantno pitanje“, kaže urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović.

Ali, zašto Vučiću treba sedamdsetdvogodišnji bivši saborac?

„U ovom trenutku je izvesno da je Srpska napredna stranka u problemu. U problemu je zato što je nivo motivacije njihovih birača u sliaznoj putanji“, navodi profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić.

Bivša Nikolićeva saradnica iz vremena boravka na Andrićevom vencu, Stanislava Pak, smatra da Vučić pokušava da sačuva svoje tradicionalne birače i članove stranke od kojih su mnogi razočarani.

„Vraćanjem Tomislava Nikolića, koji je dugi niz godina u političkoj izolaciji, Vučić pokazuje strah od gubitka svojih birača s jedne strane i onih koji su imali hrabrosti da mu se suprotstave i pokažu da postoji alternativa. Ta opasnost za njegov opstanak na vlasti je realna“, ocenila je Stanislava Pak.

A koji bi bio Nikolićev motiv da sada pomogne Vučiću koji ga je pre šest godina poslao u političku izolaciju?

„Možda eventualno cementiranje tog njegovog sinekura položaja koji je dobio. On je direktor te fantomske kancelarije za saradnju s Kinom i Rusijom. Ili ga je možda Aleksandar Vučić ubedio da jeste tačno da Srbija ima četiri vektora spoljne politike, ali da su sada dva vektora Kina i Rusija mnogo bitniji i bliži“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.

A ukoliko angažovanje Nikolića ne vrati SNS na uzlaznu trajektoriju, ostaje im još samo jedan štih u rukavu.

„Od Voje u Srbiji nema boljeg“. Tako je Nikolić govorio u reklami koju je snimao za svog tadašnjeg šefa Vojislava Šešelja. (www.rs.n1info.com, TV N1, Petar Gajić, 24.10.2023)

https://n1info.rs/vesti/strajkovao-gladju-i-zedju-podneo-ostavku-pa-marginalizovan-nikolic-se-vraca-iz-politicke-penzije/

 

Emisija "Signali": Da li će biti vanrednih izbora?

Decembarski izbori još nisu raspisani, ali je kampanja uveliko počela. Ko ih spremnije dočekuje, vlast ili opozicija? Kome više odgovaraju objedinjeni izbori, na tri nivoa? Ko će sa kim u kampanju, odnosno, u koliko kolona? Da li je već pao neki postizborni dogovor? Kakva nas kampanja očekuje i koje teme će biti dominantne? Ko sa kim hoće, a ko sa kim neće? Šta sada pokazuju istraživanja javnog mnjenja? Na ova i slična pitanja odgovarali su gosti RTV-a. Cvijetin Milivojević, politikolog, Đorđe Vukadinović, urednik "Nove srpske političke misli"i Vladimir Pejić, vlasnik agencije "Faktor plus"

Prema mišljenju politikologa Cvijetina Milivojevića još je neizvesno da li će biti izbora uopšte jer oni nisu raspisani.

"Diskusija o njima je u sferi nagađanja. Stvar je kalkulacije režima i njihove političke volje i procene" rekao je i dodao da nema ni jedne zemlje u Evropi u kojoj se održavaju zajedno parlamentarni i lokalni izbori.

"Opozicija treba da insistira na njihovom razdvajanju pa cenu da bojkotuje " bitku" za parlamentarne mandate, odnosno poslanike.

On se pita, zašto bi opozicija izlazila na vanredne parlamentarne izbore kad ih je , neposredno posle prošlih izbora predsednik Srbije najavio za dve godine, što po kalendaru pada na proleće iduće godine.

Prema rečima urednika Nove srpske političke misli Đorđa Vukadinovića opozicija je prilično konfuzna, raznolika što Vučiću i vlastima odgovora.

"Verujem da će biti izbora onako kako o njima gotovo svi pričaju" kazao je Vukadinović uz opasku da je opozicija " legla na rudu" i prihvata i ono što joj objektivno u ovom trenutku ne odgovara.

Dodao je da su beogradski izbori neizvesni, da ta činjenica režimu na odgovora i da se zato razmišlja i o parlamentarnim i pokrajinskim izborima u kojima nema nikakve bojazni za vlast jer , u ovom trenutku ne vidi ko bi to mogao da pobedi u Vojvodini sem postojeće vlasti.

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić je rekao da ne bi stavio ruku u vatru da će biti izbora.

On smatra da opozicija treba da bude jedinstvena a ne poput "rogova u vreći " i da nema veze da li će ići u jednoj ili tri kolone.

U predizbornoj kampanji dominiraće ekonomske teme, priča o životnom standardu i svakako o Kosovu i Metohiji , dok će sporadično pojedine političke grupacije govoriti i o EU integracijama ali u znatno manjoj meri. (www.rtv.rs, Radio-televizije Srbije, emisija ”Signali”, voditeljka Aleksandra Popović, 20.10.2023)

https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/emisija-signali-da-li-ce-biti-vanrednih-izbora_1485556.html

Predizborne kalkulacije: SPS u koloni ili solo - dobar izborni rezultat ili pusti snovi?

Socijalistička partija Srbije je poslednjih 15 godina postala siguran učesnik svake Vlade

Manje od dva meseca nas deli od očekivanih vanrednih parlamentarnih izbora. U ovom trenutku verovatno se najviše govori o "jednoj opozicionoj koloni", koja je i dalje pod velikim znakom pitanja. No, ne treba zaboraviti da su i vladajuće stranke pre nekoliko meseci najavljivale formiranje širokog pokreta i zajednički nastup.

Bez obzira na to da li se od takvog udruživanja odustalo ili je ono samo odloženo, proveravali smo da li bi Socijalistička partija Srbije dobila ili izgubila takvim utapanjem.

Od partije koja je 1990. godine osvojila čak 194 poslanička mesta, onda se prve decenije dvehiljaditih srozala na manje od 6% podrške i otišla u opoziciju, SPS je poslednjih 15 godina postao siguran učesnik svake Vlade. Najpre demokratama, kasnije naprednjacima, socijalisti su bili poželjan partner, nekada čak i jezičak na vagi.

Sa takvim potencijalom, mnogima je neobično zazvučala izjava Ivice Dačića pre tri meseca da bi "učešće te partije u Narodnom pokretu bilo dobro i za Srbiju i za SPS".

"SNS plus SPS, odnosno SNS-ova koalicija je imala skoro isto koliko bi SNS dobio bez socijalista. A SPS bi mogao samo da izgubi", kaže za UNU marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević.

Moguće je da je takva matematika, ali i kratak rok do izbora, kaže Bojan Klačar iz CESID-a, navela vladajuće stranke da ostanu u dve kolone, ali da nastupaju koordinirano.

"SPS-u, objektivno, više odgovara samostalan nastup, ali mi se čini da, pod ovim okolnostima, samostalan nastup SPS-a verovatno više odgovara i čitavoj koaliciji i samoj SNS", kaže Klačar za UNA televiziju.

Iako bi se period od 2000. do 2007, kada su bili opozicija, mogao nazvati najgorim za socijaliste, ni poslednjih deceniju i po njihove vlasti, nije uvek bilo sjajno.

"SPS je zapravo od 2014. bio u određenoj krizi sa brojem glasova koje je osvajao, oni su imali manje, ostali su bez PUPS-a, koji je veoma važan partner bila SPS-u jer je, na nekim način, 'davala šmek', bila je prirodna za saradnju sa SPS-om, da bi se SPS u potpunosti oporavio i konačno stabilizovao tek 2022. kada su profitirali, jer ih birači nisu videli kao direktno odgovorne za sve stvari u Srbiji i pod broj dva, profitirali su, jer su imali neku vrstu koketiranja sa proruskim stavovima, koji su za te izbore bili važni", dodaje Klačar.

I Milivojević primećuje da je SPS živnuo na prošlogodišnjim izborima, ali da može da zahvali i nasleđu na svom uspehu.

"Biračko telo SPS ima reminiscenciju o stranci Slobodana Miloševića. Mislim da je to ključni razlog uspeha SPS-a na prošlim izborima. Ne zaboravite, njihovo biračko telo je jako na jugu i u centralnoj Srbiji. U Beogradu nisu previše jaki", kaže on.

Naš sagovornik napominje da postmiloševićevski SPS nema više nikakve ideologije i da je jedino važno da budete u vlasti. Što se tiče ostalih u vladajućoj koaliciji, naprednjaci priznaju samo SDP-u i PUPS-u da imaju potencijal da i van koalicije ostvare dobar rezultat na izborima. (www.unaworld.com, TV Una, Zvonko Ninkov, 19.10.2023)

https://una.rs/vesti/politika/predizborne-kalkulacije-sps-u-koloni-ili-solo-dobar-izborni-rezultat-ili-pusti-snovi

Cvijetin Milivojević i Dragomir Anđelković: Vučićeva molba Srbima na KiM – priznanje greške?

Ceo kosovski krug tenzija, konfuzija i manje-više čudnih odluka na relaciji Beograd-Srpska lista sada rađa jednu novu epizodu. Sećamo se svi povlačenja Srba iz institucija i tog prkosa i prenosa skidanja uniformi. Sećamo se i bojkota izbora koji je Albancima omogućio da preuzmu vlast u četiri opštine. Posle svega toga Srbi su kako su sada mnogi komentarisali, ostali prepušteni sami sebi. I svi ovi trenuci posle tih odluka sada dobijaju i jednu dimenziju i stalno pitanje - šta su bile i šta će biti posledice odluke da Srbi ostanu van tog institucionalnog radara.

Da li je ta dilema tištila Beograd pa se sada došlo do toga da Vučić sada zamoli Srbe na Kosovu da učestvuju na izborima tvrdeći da je on za tu opciju bio i ranije, uz odgovor Srpske liste da su saglasni sa time. Da li se na taj način traži način da se neke uočene greške isprave ili je o nečemu drugome reč. O tome su u emisiji „Među nama“ govorili politikolog Cvijetin Milivojević i istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković.

„Da je u pitanju neko drugi, neki svetski državnik, takve stvari bi mi bile začuđujuće. Ali kada je Vučić u pitanju, već smo navikli. Kod njega je takvih promena već bilo. Ova je malo bolnija promena jer je naš narod na Kosovu egzistencijalno ugrožen, pa kad se poigrava sa tim ljudima onda to deluje potpuno tragično. Ako se mi sad vratimo na novembar 2022. godine kada je sve ovo krenulo, ova faza kosovskog zapleta, Vučić je vrlo lukavo nastupio i rekao ‘Eto ja sam 10 puta nagovarao Srbe da ne izlaze ali više ne mogu’. To je njegovo licemerje. Uvek je neko drugi kriv, uvek je neko sam preduzeo poteze, a on jadan sa strane gleda to i ništa ne može. Ostavlja sebi manevarski prostor da žrtvuje sve druge, da prebaci krivicu, kao sa Banjskom. On koji je o svemu odlučuje u Srbiji ne zna da se nešto dešava, to je na granici naučne fantastike. I onda Radoičić odmah izađe i prizna, jer je neko sam radio on to neće da prizna. Pošto je priznao znači da je pritisnuto dugme sa više instance. Tako je i sa Srbima i njihovim izlaskom iz institucija, što je omogućilo potpunu okupaciju severa Kosova“, rekao je Anđelković. (www.nova.rs, TV Nova S, „Među nama“, voditeljka Maja Nikolić, 16.10.2023)

Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.

https://www.youtube.com/watch?v=1knAUDNwpKE

Posle borbe na terenu usledila borba za „bogati sendvič“: Šta stoji iza masovnih učlanjenja bivših sportista u SNS?

Bivši košarkaški reprezentativac Željko Rebrača još jedan je u nizu sportista koji su u poslednje vreme pristupili Srpskoj naprednoj stranci.

Za razliku od Dejana Tomaševića i Janka Tipsarevića, koje je u maju vladajuća partija dočekala porukom u kojoj su nazvani „legendom“, odnosno „majstorom“, Rebračin potpis pozdravljen je rutinskom, pomalo hladnom informacijom: „Košarkaška legenda Željko Rebrača od danas je član SNS porodice. Dobro nam došao“.

I dok su Tomašević i Tipsarević pristupili SNS-u posle tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Rebračin ulazak u političke vode deo je kampanje posle događaja u Banjskoj, a pred predstojeće izbore.

– Koliko znam, Rebrača razvija neki biznis u Apatinu i to mu pomaže da taj biznis sačuva. Većina sportista ima zarađen „čist“ novac, ali ako nemaju političku zaleđinu taj novac ne mogu da ulože u normalan posao jer imaju probleme koje im rešava članstvo u SNS – kaže za Danas politikolog Cvijetin Milivojević.

On dodaje da postoje tri najmnogoljudnije i najsigurnije baze glasača SNS – penzioneri, žene i navijači Crvene zvezde. Potez sa Rebračom je važna poruka i predstavlja način da se obuhvati i deo pristalica Partizana.

– Pred prošle izbore sam pisao da onaj slogan „Mir, stabilnost, Aleksandar Vučić“, zapravo treba da glasi „Mir, stabilnost, Zvezda šampion“, jer dok god je Zvezda šampion nećete imati navijače kao neku vrstu nukleusa opozicionih gibanja. Još od vremena Slobodana Miloševića, skandiranje sa tribina predstavljao je vid naznake političkih promena. Možda ovaj ulazak Rebrače u SNS predstavlja jednu vrstu obraćanja navijačima Partizana. Ljudi u SNS to fantastično hendluju, jer znaju po istraživanjima da je prepoznat problem sa navijačima Partizana, koji iz čiste fudbalske strasti mogu glasati protiv te stranke – kaže Milivojević za Danas.

Poznati advokat Božo Prelević rekao je da su poznati sportisti koji se učlanjuju učlanjuju u SNS „jadni u moralnom smislu, jer to rade zbog „bogatog sendviča“, odnosno prilike da to unovče, a Milivojević smatra da neki zaista imaju želju da se dokazuju u politici.

– Neki od njih imaju želju da nastave da se dokazuju i takmiče i po završetku sportske karijere, a politika je nešto čime se može baviti svako, bez obzira na školu, iskustvo ili znanje. Ima i druga grupa koja smatra da nakon što su završili karijere, ulazak u politiku predstavlja način da sačuvaju „poznatost“ u javnosti i da će to iskoristiti da postanu funkcioneri, u najvažnijim klubovima ili savezima, a kasnije u ministarstvima. Takav primer je Vanja Udovičić, koji je prekinuo sportsku karijeru da bi postao ministar sporta. Uspešni sportisti nose nešto što političari nemaju, harizmu, imidž ili rejting pozitivnih asocijacija koje ako pametno iskoristi donose veliku korist stranci – kaže Milivojević za Danas. (www.danas.rs, Danas, Vladimir Niškanović, 15.10.2023)

Vučić je izgubio prednost od 5:0 na Kosovu, može li izbore?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vanredni izbori biti održani 17. decembra, nakon što se mesecima, čak i “malo” više od toga, spekulisalo oko potencijalnih datuma izbora. Čak se, u jednom trenutku, i sumnjalo da će do njih uopšte doći. Ipak, čekanju je došao kraj – očekuju nas parlamentarni, beogradski i izbori u Vojvodini.

Najava izbora dolazi kao odgovor na zahteve opozicije da se beogradski i parlamentarni izbori održe pre kraja godine.

Parlamentarni izbori moraju biti raspisani do 2. novembra, prema rečima predsednika Vučića. Ovaj korak je važan jer se u poslednje vreme često diskutovalo o postojanju krize legitimiteta organa vlasti u Srbiji. Predsednik ističe da je važno da građani iznesu svoj stav o „trenutnom pravcu kojim zemlja ide, naročito kada se postavlja pitanje legitimnosti vlasti“.

Pored parlamentarnih, lokalni izbori će biti održani u 60 do 70 gradova i opština. Konačan broj zavisi od toga koliko predstavnika lokalnih vlasti odluči da podnesu ostavku, takođe prema rečima Aleksandra Vučića.

Ipak, prema Ustavu Republike Srbije, ovaj odgovor nije trebalo da nam da predsednik Vučić jer pitanje da li će i kada biti održani izbori, zapravo nije pitanje za predsednika. Izbore za lokalne zajednice, prema najvišem državnom pravnom aktu, raspisuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije; za najavljene vojvođanske izbore – predsednik skupštine AP Vojvodine; jedino bi po Ustavu za parlamentarne Vučić imao ingerencije.

Politikolog Cvijetin Milivojević za Nedeljnik kaže da je veliko pitanje zašto naša javnost i opozicija i dalje pitaju predsednika kada će biti izbori.

“Ovo znači da svi koji predsedniku postavljaju to pitanje saučestvuju u njegovom permanentnom kršenju Ustava. To je loša poruka građanima Srbije, što dalje znači da, kada bi opozicija došla na vlast, verovatno bi slično reagovala. Hoće li ili neće biti izbora, nažalost, protivustavno, zna samo jedan čovek, a to je Aleksandar Vučić, i to je paradoks našeg višepartijskog sistema. Mi se i dalje ponašamo kao da živimo u jednopartijskom sistemu u kom odlučuje jedna partija i jedan čovek. Što je loša poruka biračima“, objašnjava Milivojević.

Još jedno veliko obraćanje predsednika, odigralo se po dobro poznatom scenariju – rekao je da je važno da građani imaju priliku da biraju, da on želi da izađe opoziciji u susret, pa onda dodao malo za njega neophodnog cinizma u stilu – evo, sigurno će pobediti kada su toliko jaki.

Analitičar Milivojević smatra da je ovo samo odlika predsednikovog političkog stasavanja, odrastanja i sazrevanja u Srpskoj radikalnoj stranci, a da je to bila jedna od osobenosti  njihovog PR stila koji su negovali. „Bili su prepoznatljivi po verbalnoj agresivnosti, cinizmu bez pokrića, ali i neduhovitim pošalicama“, objašnjava on.

Uprkos tome što je 2008. godine obukao naprednjačko, reformatorsko odelo, ostao je onaj Vučić kakav je bio i u radikalnoj stranci.

“On sve to čini vrlo jednostavno, zato što, nikada, od kako je na vlasti, nije učestvovao ni u jednom dijalogu koji je najšira javnost mogla da vidi. Nikada nije bio u televizijskoj emisiji gde je sa druge strane imao nekog oponenta koji ima drugačije, kritičke političke stavove. On je uvek igrao simultanke. Igra sam protiv svih, dok je u njegovim rukama i novinar, i mikrofon, i snimatelj, kamerman. On vodi monologe pa se kroz njih, kao u ovom slučaju, šali i pokušava da bude duhovit. Kad god se pokretalo pitanje izbora, uvek je govorio “evo vam izbori jer znam da ste mnogo jaki, pobedićete”. Njegovi sigurni glasači misle da je on duhovit i da se na ovaj način igra sa opozicijom“, objašnjava Milivojević.

Novi izbori su i novo političko poglavlje, ili bi tako trebalo da bude u demokratskoj zemlji, u kojoj strane, nezavisne institucije i tink-tenk organizacije ocenjuju napredak u slobodama izveštavanja i govore o napretku u političkom diskursu.

I jesu novo poglavlje, ali sa starim igračima i po starim pravilima.

Nakon prethodnih izbora, predsednik je opoziciji i Beograđanima obećao nove, vanredne, jer je došlo do scenarija u kom je opozicija imala isti broj odbornika i 70.000 glasova više nego vlast, objašnjava Milivojević. On dodaje da je tada, na sastanku sa Draganom Đilasom, Vučić izneo određene predloge „u koje je Đilas poverovao“.

„Predložio je Đilasu da neki od odbornika iz opozicionih stranaka “pretrče” na njegovu stranu, čime će se situacija „ispeglati“. Đilas je poverovao Vučiću, čime se faktički složio sa tim da Vučić formira vlast. Zauzvrat, Vučić je njemu i građanima Srbije obećao nove, beogradske izbore u roku od 6 meseci, zato što će opozicija ćutati o tome da je – uprkos izbornoj pobedi – dozvolila da Vučić formira vlast. Tih izbora nije bilo više od godinu i po dana“, objašnjava Milivojević.

Nakon što je Vučić odredio datum izbora, spekulisalo se o tome da postoji nekakva veza između nedavnih događaja u Banjskoj i ove odluke, međutim, Milivojević za Nedeljnik kaže da sve i da postoji, ta veza je indirektna.

“On je vanredne parlamentarne izbore najavio odmah nakon što su održani prethodni izbori, Kada je obelodanio ime novog mandatara za sastav nove Vlade – Anu Brnabić – koja je tada ušla u istoriju jer je po broju mandata na čelu Vlade stigla Nikolu Pašića, rekao je i da će to biti oročena Vlada, da će potrajati dve godine, te da će možda posle doći do novih parlamentarnih izbora ili će se unutar sadašnje Skuštine izvršiti menjanje premijera”, objašnjava Milivojević.

On zaključuje da su na kraju sve te stvari spojene jer je to Vučićev manir i jer „ne bi dozvolio da beogradski izbori budu sami, bez velikih parlamentarnih uz njih“.

„Te parlamentarne će da natkrije svojim imenom i prezimenom, i tako ponovo pokuša da prevari Beograđane koji će da misle da glasaju za njega, da on bude gradonačelnik. Onda, posle izbora, on postavi nekog drugog, kao što to radi na lokalnim izborima širom Srbije. Na svim tim izborima učestvuje nešto što se zove Aleksandar Vučić, prošli put se to zvalo Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, 2020. je to bilo Aleksandar Vučić – Za našu decu… Ne učestvuje nikakva stranka, nego nešto što se zove Aleksandar Vučić. Sada mislim da će da učestvuje nešto što se zove Aleksandar Vučić – Zato što volimo Aleksandra Vučića i kada to nešto pobedi na izborima, neće Aleksandar Vučić – Zato što volimo Aleksandra Vučića biti predsednik opštine Babušnica, Bojnik, Medveđa itd, nego će on iz Beograda odlučiti ko će tim građanima upravljati“, zaključuje Milivojević.

Od Banjske, preko intervjua na CNN-u, do načina komunikacije sa medijima, jasno je da predsednik Srbije uspeva da održi makar nekakav kontinuitet u političkim okolnostima koje se brzo i navodno „neočekivano“ menjaju. Protiv Kurtija je vodio 5:0, a izvesno je da je posle događaj iz septembra rezultat drugačiji.

Glavno pitanje za sve predstojeće izbore je – ume li Vučić da sačuva rezultat i ume li opozicija da ga preokrene? (www.nedeljnik.rs, portal, Nikolina Ilić, 13.10.2023)

https://www.nedeljnik.rs/vucic-je-izgubio-prednost-od-50-na-kosovu-moze-li-izbore/

Milivojević: Bilo je jasno da će Vučić spojiti sve izbore, iskoristio nesnalaženje dela opozicije

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je danas da je još kada je deo opozicije zatražio da vanredni parlamentarni i beogradski izbori budu održani do kraja godine, bilo jasno da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa njima spojiti i prevremene vojvođanske i lokalne izbore.

Komentarišući Vučićevu najavu da će svi ti izbori biti održani 17. decembra ove godine, Milivojević je za agenciju Beta rekao da Vučić spaja izbore da bi u istom danu, "o istom trošku", imao mogućnost da svojim imenom i svojim rejtingom pomogne Srpskoj naprednoj stranci (SNS) čiji je predsednik do 26. maja.

"SNS bi bez imena Vučića na tim izborima pobedio, ali bi imao relativnu pobedu, vrlo verovatno nedovoljnu da formira vlast u mnogim od tih gradova, verovatno i u Beogradu. Ovako će sa Vučićem, koji će pozajmiti svoje ime i prezime za sve te izbore, dobiti dodatnih 10 ili 15 odsto u odnosu na stvarni rejting SNS kao političke stranke", kazao je Milivojević.

Ocenio je da zahtev opozicije da beogradski i parlamentarni izbori budu održani zajedno do kraja godine nije bio "zla namera da sahrani samu sebe", već da je reč o jednoj vrsti nesnalaženja koju je Vučić iskoristio.

"Insistiranjem da traži vanredne parlamentarne izbore do kraja godine, opozicija je propustila ono što su obećali i evroparlamentarci - da se pre narednih izbora moraju popraviti izborni uslovi. Sada nema vremena da se to popravi", naveo je Milivojević.

Pred prošle izbore, kako je dodao, postojao je nekakav, "fingiran" dijalog vlasti i opozicije, ali sada nema ni toga.

"Ne može fizički, jer Vučić mora već do početka novembra da raspiše izbore da bi oni bili održani do kraja godine. Onog trenutka kada on raspiše izbore, tada počinje izborna kampanja. Tada ne možete pregovarati o poboljšanju izbornih uslova", rekao je on.

Milivojević smatra da je "tužno" za državu sa demokratskom istorijom političkog pluralizma poput Srbije "da mora da se gleda u pasulj ili karte" da li će Vučić raspisati izbore za 17. decembar, navodeći da će oni, ukoliko budu tada, biti održani nakon kratke kampanje i sa istim ili gorim izbornim uslovima nego 2020. i 2022. godine.

"Da ne govorim o tome kako u ovom trenutku izgledaju mediji. To je tragikomično. Dakle, vi prihvatate da idete na izbore sa vrlo kratkom kampanjom, u trenutku kada nemate nikakve medijske slobode, nemate medijsku zastupljenost, a prizivate neku vrstu političkog samoubistva", ocenio je Milivojević. (www.beta.rs, 13.10.2023)

Велики попусти на књиге Цвијетина Миливојевића поводом Међународног сајма књига

 Три деценије политичког плурализма у Србији - у петокњижју (пет књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "На прву лопту - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)

2. "Мостови и избори - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)

3. "Духовна колаборација" (499 дин)

4. „Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја“  (699 дин)

5. И најновија: “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (цена 999 дин)

 

Додатни попусти и за још неке, добре старе, а као нове, књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1.     1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2.       2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +387 11 3234 439, Теразије 3А, Београд

Vučić izborima zaokružuje izdaju!?

On nije nikakav vrhovni komandant..

Cvijetin Milivojević, politikolog, objašnjava aktuelnu političku situaciju, kao i njenu povezanost sa predstojećim izborima u Srbiji. (youtube kanal “Balkanska oštrica”, 7.10.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=Wmz5EZzx4uo&pp=ygVjQ3ZpamV0aW4gTWlsaXZvamV2acSHIC0gVlXEjEnEhiBJWkJPUklNQSBaQU9LUlXFvVVKRSBJWkRBSlUhPyAtIE9uIG5pamUgbmlrYWthdiB2cmhvdm5pIGtvbWFuZGFudC4u

Kosovo bi mogla biti glavna tema izbora: "Opozicija se decenijama ravna prema najjačem u vlasti umesto prema građanima"

Kosovo će, uz eventualne izbore u decembru biti, aposlutno dominantna i top tema dinamične političke jeseni, saglasni su gosti emisije "Direktno sa Minjom Miletić"  politikolog Cvijetin Milivojević i politički konsultant Nikola Tomić.

Smatraju da će najava da bi izbori mogli da se održe na četiri nivoa doprineti lošijem rezultatu opozicije nego da se izbori održavaju samo u Beogradu, kako je to bilo najavljeno pre samog formiranja vlasti u Beogradu.

Milivojević je podsetio na dogovor predsednika Aleksandra Vučića i predsednika SSP Dragana Đilasa da će izbori u Beogradu biti ponovljeni nakon šest meseci, što se nije desilo.

"Dogovor je bio šest meseci, čekamo godinu i po dana da bi se neko iz opozicije dosetio da ne budu samo beogradski nego i vanredni parlamentarni izbori", rekao je Milivojević i naveo da opozicija nije uspela da kandiduje ni datum izbora.

Tomić smatra da je neko nekoga iz opozicije hteo da "izminira" kada su uputili zahtev za "rapisivanje", a na "održavanje" izbora do kraja godine, ali i da se ispostavlja da bi liderima opozicije više odgovarala "verzija sa raspisivanjem izbora do kraja godina".

"Iz ugla opozicije, u njenom je interesu da se do kraja godine održe vanredni izbori u Beogradu i da onda na krilima dobrog rezultata, pobede ili nerešenog stanja, idu na parlamentarne izbore na proleće. Posle ovoga što je opozicija uradila - od vuvuzela i cirkusa u parlamentu, što je bilo neukusno i pogrešno - do menjanja zahteva protesta, pa na kraju do tog pisma sa zahtevom o izborima - se još čude zašto je Aleksandar Vučić odlučio da budu izbori", rekao je Tomić.

I Milivojević smatra da su samostalni izbori u Beogradu bili šansa za opoziciju, koja je na prethodnim izborima u glavnom gradu na proleće 2022. dobila 70.000 glasova više od stranaka na vlasti.

"Uvek je opozicija sama sebi podgrejavala optimizam. Saglasana sam da je Beograd bio šansa, izdao je onaj deo opozicije koji je sumnjičio onaj drugi deo opozicije", rekao je Milivojević i naveo da su građani razočarani opozicijom.

Milivojević smatra da će, ako u decembru istovremeno budu i beogradski i vanredni parlamenti izbori, SNS pobediti uprkos padu rejtinga te stranke, s obzirom na na visok rejting Aleksandra Vučića.

Tomić je naveo da mu nije jasno zašto postoji insistiranje na parlamentarnim izborima do kraja godine i da se čini kao da je tzv. proevropsku opoziciju ili njen deo, neko sa strane ohrabrio, inspirisao i motivisao da traži izbore što pre, da dobiju ukupno između 20 i 25 odsto i da ohrabre Vučića da bude još prozapadniji nego sto jeste. To je jedino racionalno objašnjenje koje ima smisla, sve ostalo je igra za malu decu. Čini mi se da je tačno da zapad dugi niz godina nije video mogućeg partnera u opoziciji i zbog manjka snage i politike", rekao je Tomić.

On kaže da su pojedini predstavnici tzv. proevropske opozicije posle događaja u Banjskoj "prenose Kurtijeve poruke i pretnje" u pokušaju da dobiju glasove sa Zapada i nametnu se kao alternativa.

"Mislim da je to greška jer tako neće dobiti glasove birača. Ne mogu da budu veći Evropljani od Vučića i veći nacionalisti od Vučića", rekao je Tomić i dodao da će drugi deo opozicije "biti mali Rusi".

I Milivojević smatra da opozicija greši jer se tri decenije uvek ravna prema najjačem u vlasti umesto prema građanima.

"Ako je odricanje od Kosova cena za ulazak EU, četiri petine građana kažu da ne treba da uđemo u EU. Opozicija treba da razmišlja o toj činjenici. U percepciji birača Aleksandar Vučić je istovremeno i najveći Srbin i Evropljanin. On iz ove situacije izlazi jači kada je reč o rejtingu", rekao je Milivojević.

Kako je naveo, većina građana je zaplašena i zato kaže da bi da rizikuje i da veruje da Vučić neće ići do kraja kada je reč o odustajanju od Kosova.

Paradoks rešavanja kosovskog problema

Iz ugla vlasti i Vučića Kosovo je "bogomdana tema za spinovanje", kaže Milivojević ali i navodi da je Vućić dobro "ishendlovao" situaciju u vezi sa događajima u Banjskoj.

"Opozicija je počela da horski likuje, da priča da je Vučić pukao, za dva dana se, pogotovo nakon intervjua CNN-u,  stvar preokrenula. Vučić fantastićno hendluje pričom. Ako želi da raspiše izbore, može da zada temu za opoziciju, ne sumnjam da će njegov narativ biti nacionalni, za dve oktave više", rekao je Milivojević.

Milivojević smatra da ne stoji tvrdnja da će kosovski problem da reši EU.

"Paradoksalna situacija je da (visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep) Borelj, koji je iz Španije, zemlje koja ne priznaje Kosovo, i Lajčak iz Slovačke, takođe zemlje koja ne priznaje Kosova, kao posrednici rade na nezavisnosti Kosova. Ovde će sve zavisiti od dobre volje pre svega Amerikanaca i nekoga sa istoka, Moskve", rekao je Milivojević.

Tomić kaže da je situacija teška i da dodatni pritisak na Vučića predstavlja izajava kosovske predsednice Vjose Osmani da Kosovo ne želi dijalog bez sankcija Srbiji za koje smatra da ih u ovom trenutku i ovom periodu neće biti.

"Ne verujem da bi se iko na samitu Evropske političke zajednice viđao s Vučićem. I premijeri Španije, Velike Britanije, Islanda, Norveške, Italije... svi su se oni viđali s Vučićem i svi su se oni smejali s Vučićem, smejali su se i sa Osmani, ali ne bi se viđali sa Vučićem na taj način", naveo je Tomić upitan koliko je realno uvođenje sankcija Srbiji.

Na pitanje da li je zbog događaja u Banjskoj smanjen pritisak na Prištinu da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje ZSO, Milivojević je rekao da način na koji je ZSO podgrejana devet godina nakon isteka roka za njeno osnivanje govori da je ZSO "neka vrsta utešne nagrade Srbiji za defakto priznanje Kosova."

"To je taj francusko-nemački sporazum. Zaboravili smo da je jedna radna grupa srpske strane napisala temljeni dokument za ZSO. Misleći da je to dogovoreno, rekao sam odlično - to je bio dobar dokument, ZSO bi imala pravo na imovinu i budžet u koji bi Srbija imala pravo da uplaćuje novac. Nažalost, naši režimski mediji su predstavili da je to dogovoreno, ali druga strana nije. Formiranje ZSO ne znači ništa ako ostane mrtvo slovo na papiru, ako nema suštinu. Kurtiju se može da to ne ispuni", rekao je Milivojević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, emisija „Direktno sa Minjom Miletić“, 5.10.2023)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/101528/kosovo-bi-mogla-biti-glavna-tema-izbora-opozicija-se-decenijama-ravna-prema-najjacem-u-vlasti-umesto-prema-gradanima/vest

Hoće li Kosovo biti glavna tema izbora? Milivojević i Tomić Direktno sa Minjom Miletić

https://www.youtube.com/watch?v=gkBAyTmqP7o

Da li će se odjeci napada u Banjskoj čuti na izborima u Srbiji

U ovom trenutku dve su teme ključne na političkoj sceni Srbije – Kosovo i napad na policiju u Banjskoj sa jedne, i najavljeni izbori sa druge strane. Iako su tek indirektno povezane, kako vreme odmiče, a primiče se 17. decembar, kao dan koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić pominje kao mogući termin za održavanje, tako se i ove dve teme sve više približavaju.

Iako poslednjih dana sve više glasova iz redova opozicije izražava sumnju u najavu Vučića da je vlast spremna za izbore i da će oni biti održani u decembru, politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da sami izbori nisu previše sporni. Datum održavanja možda jeste, ali sami izbori nisu sporni, kaže Milivojević u razgovoru za Glas Amerike:

 “S obzirom na to da su otišle predaleko te pripreme za raspisivanje izbora – podnošenja ostavki od strane gradonačelnika i zbog toga što postoji jedna vrsta obećanja koje mora da se ispuni a već kasni (raspisivanje beogradskih izbora) verujem da će izbora biti. Da li baš 17. decembra nisam baš siguran, možda budu i tamo prve, druge nedelje od Nove godine”, kaže Milivojević i ističe da je opozicija napravila grešku tražeći da se svi izbori – od lokalnih i beogradskih do parlamentarnih održe istog dana.

“Ako istog dana budu dva ili tri nivoa izbora, vrlo su male šanse da opozicija dobije čak i Beograd… Da je malo pameti u opoziciji, insistirali bi na jedinstvenoj listi na beogradskim izborima i tu bi pobedili. E onda da traže parlamentarne izbore na proleće sledeće godine”, smatra Milivojević i ističe da sa druge strane Aleksandru Vučiću uvek odgovaraju izbori:

 “On se na neki način uvek kandiduje i na taj način nadomešćuje ono što SNS nema kao stranka. Ona ne može pobediti na izborima ako Vučić nije ime i prezime te liste. Iako je Vučić posle 25 obećanja ispunio svoju ustavnu obavezu i povukao se sa čela stranke, on njome de facto i dalje upravlja. I više je nego izvesno da i stranka očekuje da on na predstojećim izborima kamuflira njen rejting koji je sve lošiji svojim imenom i prezimenom jer njegov rejting nije okrnjen ni posle svih ovih dešavanja”.

Prema mišljenju stručnjaka za marketing Igora Avžnera Vučić je poznat kao čovek koji često menja mišljenja i neko ko ne sprovodi uvek u delo ono što kaže, ali samo pitanje održavanja izbora nije previše sporno, smatra sagovornik Glasa Amerike.

“Opozicija i građani traže izbore. Da li će on biti spreman da izađe u susret ili ne ostaje da vidimo ali mislim da je on u svojoj ovakvoj vladavini sve slabiji. Aleksandar Vučić ne može za vreme čitave svoje vladavine da radi samo ono što mu odgovara. Mislim da je došao trenutak kada će morati da radi i ono što mu ne odgovara”, kaže Avžner i naglašava da Vučićeva vlast najlošije reaguje na teme koje im nisu omiljene, koje su im nabačene, kada pokazuju da imaju jako loš krizni menadžment.

Ali uprkos svemu, on veruje da će opozicija ostvariti dobar rezultat na izborima, ali, kako kaže – najmanje svojom zaslugom:

“Duboko sam uveren da će opozicija ostvariti sasvim solidan rezultat i to ne zahvaljujući svojoj kreativnosti, inventivnosti i sposobnosti za organizaciju što ova opozicija baš i nema, već zbog nesposobnosti vladajuće koalicije da sprovedu bilo šta”, kaže Avžner i dodaje:

“Ja ne mislim da opozicija dobro reaguje, mislim da čak potcenjuju sopstvene snage i mogućnosti što se videlo kad je 300.000 ljudi izašlo na proteste i imam utisak kao da su se uplašili tolike količine ljudi koju nisu mogli da 'ishendluju'. Ali mislim da će oni, ne svojom zaslugom ostvariti mnogo bolji rezultat, možda čak i više nego što zaslužuje”.

Do napada u Banjskoj najopasnija predizborna tema po vlast bila je sve teži život u Srbiji, stalna poskupljenja i inflacija. Samoposluga je mesto gde padaju Vučić i njegov režim – bilo je opšte uverenje. Međutim, stvari su se u međuvremenu dosta promenile, Kosovo je preko noći izbilo u prvi plan i sasvim je logično pitanje kako će Banjska uticati na izbore.

Cvijetin Milivojević smatra da uprkos svemu dešavanja na severu Kosova u kontekstu izbora idu na ruku Vučiću i da je on je iz te situacije za koju je deo opozicije smatrao da je za njega bezizlazna izašao relativno neokrnjen jer se pokazao kao kooperativan:

“U nekoliko dana se zaigrao kriznog menadžmenta, ispunio je dva zahteva SAD – ušao je u neku vrstu sudskog procesa prema Radoičiću i povukao je snage iz kopnene zone bezbednosti. On je opet igrač na koga Zapad računa”, naglašava Milivojević i ističe da je snaga Vučića u tome što je on političar na koga i Zapad i Istok mogu da računaju u nekim situacijama.

Igor Avžner procenjuje da je napad na policiju u Banjskoj oštetili Vučićev imidž i da će nekom po tom pitanju morati da odgovara – bilo da je u pitanju međunarodna zajednica ili lokalna zajednica na Kosovu:

“Na pitanje da li dešavanja na Kosovu mogu da promene nešto kada su izbori u pitanju – ja se tu ne bih oslanjao uopšte na delovanje opozicije. Ja bih da sam na njegovom mestu razmišljao o tome kako će ljudi sa Kosova glasati. Jer ako oni vide da su ostavljeni na cedilu što jeste realna situacija, nisam siguran koliko su voljni da mu daju glas. Sa druge strane – ti ljudi su preplašeni, ucenjeni, jednostavno ne znaju gde se nalaze. Oni su sada u poziciji nekoga ko je između čekića i nakovnja”, kaže Avžner misleći na Beograd i Prištinu. (www.glasamerike.net, Stefan Miljuš, Rade Ranković, 4.10.2023)

https://www.glasamerike.net/a/srbija-kosovo-izbori-banjska-kriza-vlast-opozicija/7296809.html

Вирус суверениста шири се Европом

Актуелна политика Брисела, економска, безбједносна и политичка криза те промоција права која нису у складу са породичним вриједностима, натјерали су грађане појединих европских држава да се окрену и на изборима подрже конзервативне политичке партије којима су суверенитет и национални интереси на првом мјесту.

Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић, коментаришући резултате избора у Словачкој, на којима је побједу однијела странка Смер ССД коју предводи бивши премијер Роберт Фицо који је већ у неколико наврата истакао да ће, уколико успије обезбиједити неопходну већину за састав нове владе, престати са слањем оружја Украјини.

Према ријечима Миливојевића, уколико он то успије Словачка неће радикално промијенити своју спољну политику, али ће бити слична оној коју тренутно води премијер Мађарске Виктор Орбан.

- Верујем да би у том случају Фицо прекинуо са досадашњом политиком Братиславе, а која је врло често била равна садизму према сопственом народу, баш као и у већини европских земаља. Неће бити више тог болесног ентузијазма, односно толике “европске солидарности” која је, како се показало, спремна да жртвује све зарад интереса одређених центара моћи, дубоке државе, а преко леђа својих грађана - каже Миливојевић.

На питање да ли је на помолу стварање неког новог европског блока унутар Европске уније, а који би чинили Словачка, Чешка и Мађарска, па можда и Пољска, који би опасно могао заљуљати европски брод, Миливојевић одговара како је погрешно то називати блоком, јер свака од ових земаља има своје интересе, али им је заједничко што се противе оном што све агресивније и под пријетњама санкција покушавају наметнути поједини челници Брисела.

- За ове земље карактеристично је да су грађани на изборима изабрали суверенистичку, односно конзервативну политику. Наравно, ту је и Пољска, које се не либи да покаже зубе Бриселу када јој нешто не одговара, рецимо када су у питању мигранти или снабдевање украјинским житом. И то би требало да буде једна нормална политика сваке одговорне државе. Исто тако сматрам да ове земље неће тек тако и преко ноћи повући ручну када је у питању подршка Украјини, макар она вербална, али и да када су на вази национални интереси и Украјина, одабрати први тас - наводи Миливојевић.

У том контексту, како каже, треба посматрати и на јачање деснице у Шпанији, Француској, Грчкој, скандинавским земљама па и самој Њемачкој. Објашњава како се и у овим случајевима не ради о класичним десничарима, већ о конзервативним политичким покретима, који се залажу за национални идентитет, суверенитет, породичне вриједности те мирно и компромисно рјешавање глобалних спорова, додајући да је данашње колоквијално поимање деснице намјерно искривљено и погрешно представљено, управо због пропагирања “западних вриједности” и “либерализма”.

- Верујем да ће ови покрети и даље јачати. То је једна врста покушаја отпора либерализму, односно анахроном либерализму, који пропагирајући нека права, а на основу агенде коју је успоставила дубока држава, у ствари ствара једну сегрегацију и све већи отклон код обичних људи. Конзервативна друштва не желе да нешто што је било минус, преко ноћи постане плус и обрнуто. И то је један процес који траје већ 15 година, а сада је само убрзан. Људима је доста отуђености и накарадних вредности која им се намећу - поручио је Миливојевић.

Ко држи карте

Када је у питању актуелна глобална политичка, безбједносна и економска криза те да ли може наслутити и видјети “дно”, Миливојевић каже карте у својим рукама и даље држе велике силе те да ће сукоб у Украјини завршити тек када за заједнички сто сједну представници Вашингтона и Москве, али и вјероватно Пекинга.

- То ће тако бити и убудуће, с тим да треба рачунати и на Индију. Када је у питању Европа, на њу ће се вероватно гледати као на “један глас”. Земље ЕУ, чак и Француска и Немачка, нису више глобални играчи. Није то ни Велика Британија - рекао је Миливојевић. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Вељко Зељковић, 3.10.2023)

Vučić se sprema da ponovo izvede dobro poznatu izbornu prevaru

Sudeći prema onome što je rekao u poslednjem gostovanju na RTS-u predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet će “pozajmiti ime” Srpskoj naprednoj stranci za sve one izbore koji nas čekaju u decembru. I tako će se sa pozicije predsednika države naći na listi naprednjaka za republiku, Beograd, pokrajinu i neke lokalne izbore. A to je prema mišljenju sagovornika Nova.rs obmanjivanje i manipulacija birača.

Upitan da li će biti na listi SNS-a na izborima koji će u Srbiji biti održani 17. decembra, Aleksandar Vučić je u sredu uveče na RTS-u rekao da će biti ako to od njega budu tražili.

“Ako budu tražili to od mene, prihvatiću sa najvećim zadovoljstvom i najvećom čašću. Ako im moje ime nešto znači. Ako im moje ime ne znači ništa, skloniću se, radostan što sam nekada mogao toj stranci da pomognem. Ta stranka je donela velike promene i pokazala kako se zemlja vodi”, rekao je Vučić.

I tako se ponavlja situacija u kojoj se ime jednog čoveka koristi na takav način, kao da je istovremeno predsednik, kandidat za premijera, gradonačelnika i predsednika opštine…

“On bi sad na to mogao reči – “A što da ne?”, kaže politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs, komentarišući još jedan krug izbora u Srbiji koje će natkriliti ime Aleksandra Vučića.

“Iako je i posle prošlih i posle pretprošlih izbora rekao da više neće “pozajmljivati” stranci svoje ime, to će očigledno opet prekršiti. Pored toga, tu ima i krivice opozicije, koja mu je opet dozvolila da uradi ono što se ne radi nigde u Evropskoj uniji, niti u zemljama regiona, da u istom danu spoji sve izbore, parlamentarne, beogradske, pokrajinske i neke lokalne. Tako će njegovo ime biti na svim tim listama, pa bi slogan sad mogao da bude “Aleksandar Vučić – Zato što volim Vučića”, kad smo već ranije imali “AV – Za svu našu decu” i “AV – Zajedno možemo sve”. Ovim je još jednom obesmislio izbore koji bi trebalo da budu demokratski”, kaže Milivojević.

Odgovarajući na pitanje zašto je za SNS važno da upravo Vučićevo ime bude na svim listama, od lokala do republike, kaže:

“Zato što je njegov rejting neuporediv s rejtingom SNS, vladajuće koalicije, bilo koje opozicione stranke i opozicionih lidera. I zato ćemo imati situaciju da će Vučić biti kandidat na svim ovim izborima i to dok je na funkciji predsednika države. I onda ćemo na kraju imati situaciju kao i svakog puta, da će Vučić posle toga mesecima držati u neizvesnosti sve iz vlasti ko će biti izabran na koju funkciju. Dakle, građani biraju njega, a on bira sve ostale. To je manipulacija i obesmišljavanje izbora”, zaključuje Milivojević.

Dovođenje birača u zabludu

Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov kaže da su oni godinama predlagali da se ovako nešto onemogući odredbom zakona, ali da to nije prihvaćeno.

“Ono što znamo do sad jeste da je već godinama jedna od naših glavnih preporuka za ravnopravnije i fer izbore to da neko ko nije kandidat ne može da bude nosilac liste. Naš stav je da situacija u kojoj izbornu listu predvodi neko ko nije kanndidat za tu funkciju dovodi glasače u zabludu. Pošto taj naš predlog nije usvojen u Predlogu izmena Zakona o izborima, koji je usvojen prošle godine, zaključak je da stranama koje su na vlasti tako nešto ne odgovara”, rekao je Nedeljkov za Nova.rs. (www.nova.rs, portal i list „Nova“, Jelena Jelovac, 1.10.2023)