Šta čeka Stefanovića u subotu: Pet mogućih scenarija

Glavni odbor Srpske napredne stranke na kojem bi trebalo da se odlučuje i o sudbini ministra Nebojše Stefanovića zakazan je za 29. maj. Iako su odbori ove stranke po Srbiji listom glasali za smenu Stefanovića sa čela gradskog odbora i sa ministarske pozicije, to nije garant da će se to zaista i desiti. Sagovornici portala Nova.rs ocenjuju da će konačnu odluku doneti predsednik stranke Aleksandar Vučić, a da postoji pet mogućih scenarija kako će se ova drama u nastavcima završiti.
Nebojša Stefanović je od desne ruke Aleksandra Vučića u nekoliko preokreta postao persona non grata u SNS.
Glave mu nisu došli ni afera Krušik, kada je utvrđeno da je njegov pokojni otac imao izvesnu ulogu u švercovanju oružja, niti rušenje u Savamali, pa ni lažna diploma.
Kap koja će preliti čašu, ispostaviće se, biće sumnjičenje da je imao izvesnu ulogu u prisluškivanju predsednika Srbije.
Na prošloj sednici Predsedništva SNS, izdat je nalog predsedniku Izvršnog odbora SNS Darku Glišiću da u roku od dve nedelje anketira svih 169 odbora stranke o poverenju Stefanoviću. Listom su glasali za njegovu smenu.
Konačna odluka biće doneta na Glavnom odboru u subotu.
Odlučuje samo Vučić
Govoreći o tome čemu Stefanović može da se nada, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da to u ovom trenutku zna samo Aleksandar Vučić.
„Ja ne mogu da uđem u mozak Aleksandra Vučića, a znamo da svi oni njegovi opštinski, mesni i gradski odbori mogu listom da traže jedno, a da on na kraju odluči nešto sasvim drugo. Dakle, odlučiće Vučić, s tim što mi je malo verovatno da Nebojša Stefanović neće trpeti baš nikakve posledice, jer bi to bilo ponižavajuće za sve te ljude koji su bili primorani da glasaju, među njima i oni vrlo bliski Stefanoviću koji su morali da se pospu pepelom“, kaže Milivojević i dodaje:
„Pretpostavljam da će ga skloniti sa neke funkcije, a nešto će mu ostaviti. Ono na šta bih uložio novac i što mi je najlogičnije jeste da ga skine sa čela gradskog odbora. Uvođenjem Šapića u stranku Vučić je jasno pokazao da ni Stefanović, ni njegovi saradnici nisu dobri kandidati za gradonačelnika. Postoji mogućnost da ga skloni i sa ministarskog mesta, međutim, on ovaj posao ministra odbrane radi na tako vulinovski način, da ne vidim razlog zašto bi ga odatle dirao. Na kraju krajeva, ukoliko ispuni „želju odbora“ i skloni ga sa svih stranačkih i državnih funkcija to meni znači - neka lepa ambasada“.
Pet scenarija
Politički analitičar Boban Stojanović za Nova.rs kaže da je u igri najmanje pet scenarija.
1. Da se ne desi ništa 2. Da bude smenjen sa mesta predsednika gradskog odbora u Beogradu i sa pozicije u Predsedništvu stranke i da bude izbačen iz stranke 3. Da bude smenjen samo sa mesta predsednika gradskog odbora i sa ministarske funkcije 4. Da bude smenjen sa partijskih, ali i sa ministarske funkcije i pozicije sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost 5. Da bude smenjen sa mesta predsednika gradskog odbora, ali da ostane ministar i sekretar Saveta“, kaže Stojanović.
Ipak, njegovo mišljenje je da će biti smenjen samo sa čela gradskog odbora.
„Za mene je najrealnije da bude smenjen samo sa pozicije predsednika gradskog odbora, kao nekakva vrsta primirja u kojoj Vučić dobija čist gradski odbor pred izbore i sa “popisanim” članstvom, a da će Nebojsa ostati ministar i verovatno i dalje sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. I da će se tu staviti tačka za sada, a da će naredni pokušaj uklanjanja Stefanovića biti nakon narednih izbora. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 27.5.2021)

Da li će SNS proglasiti pobedu nad koronom – „kao da su svi lekari naprednjaci“

Korona posustaje, ali je nismo pobedili. Sve je manji broj i zaraženih i umrlih od virusa, ali je i dalje i zaraženih i umrlih. Uprkos tome, nedeljama unazad u medijima se licitira ne da li će, nego kog će datuma, Srpska napredna stranka proglasiti pobedu nad koronom, a u pripremi za štampu navodno su i bilbordi, plakati i majice.
„Predaja nije opcija, predaja nikad nije bila opcija, borićemo se i pobedićemo“, rekao je ranije predsednik Vučić.
Predaja nikad nije bila opcija, ali je pobeda nad koronom bila opcija i to čak dva puta. Prvi put već u aprilu kad joj se zaista niko nije ni nadao i kad su za nju saznali samo oni koji čitaju stranačko glasilo Srpske napredne stranke.
Sudbina je htela da Srbija drugi put koronu pobedi baš uoči izbora.
„Oduvek smo znali kako da dobijamo velike bitke…“, poručilo nam je nasmejano lice predsednika države 13. juna prošle, a već 18. juna neki vedri glas pozvao je ljude da se vrate normalnom životu ukoliko žele puteve, škole, plate….
A onda su se i naša i vaša deca, njihove babe i dede, mame i tate našle u drugom talasu korone koji je i pobednike izbora tresnuo o pod. Kroz sve veći broj zaraženih i umrlih od korone – bilo je jasno da pobeda ovog virusa nije ni na vidiku. Doduše nisu bili ni izbori. Sada jesu, a od toga da li će istovremeno s beogradskim, krajem godine ili na proleće sledeće, biti raspisani i vanredni parlamentarni ili će se uvažiti zahtev opozicije u dijalogu kojim posreduju Evropljani, da se izbore razdvoje – zavisiće i proglašenje pobede nad koronom od strane SNS, smatra politikolog Cvijetin Milivojević.
„S obzirom na to da vrlo brzo očekujemo takvu vrstu odgovora koji će biti dat 29. maja kada je sednica GO SNS, onda je sasvim logično da početkom juna kao krunski argument, u pokušaju da ponovo privuku birače na svoju stranu, naprednjaci ponude pobedu nad koronom jer u delu te priče koja se zove pandemija i menadžerisanje pandemijom – oni zaista jesu postigli određene rezultate, pre svega činjenica da imamo dovoljno vakcina“, kaže Milivojević.
Imamo dovoljno vakcina, ali ne i dovoljno vakcinisanih, dodaju epidemiolozi i virusolozi, ovoga puta ujedinjeni u stavu da nemamo razloga za slavlje.
„Nema mesta euforiji, nema mesta proslavama, možemo govoriti o dobrim rezultatima, pogotovo kad je vakcinacija u pitanju, još bolji nam trebaju. Dakle, pobedu nad koronom može da objavi samo Svetska zdravstvena organizacija. Jer nije važno samo u jednoj zemlji ili u jednom gradu da se potisne korona. Bilo gde da ostane džep ili žarište – ugroženi smo svi“, poručuje epidemiolog Branislav Tiodorović.
Ukoliko pak SNS ipak proglasi pobedu nad koronom, nezvanične informacije koje prenosi list Danas kažu, učiniće to preko bilborda, majica i plakata. Bila bi to klasična zloupotreba rezultata u borbi protiv virusa od strane jedne političke partije, dodaje Cvijetin Milivojević.
„Kao da su svi ti lekari, to medicinsko osoblje, svi građani zapravo koji su se borili – naprednjaci“, ističe Milivojević. (TV N1, www.rs.n1info.com, Maja Nikolić, 26.5.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/da-li-ce-sns-proglasiti-pobedu-nad-koronom-kao-da-su-svi-lekari-naprednjaci/
https://rs.n1info.com/video/n1-reporteri/n1-reporteri-o-pobedi-nad-koronom-i-novom-rektoru-bu/

"Можемо", али само у Хрватској

Бирачи у Хрватској, судећи према првим резултатима посљедњих локалних избора, окрећу леђа великим партијама које су деценијама неприкосновене на тамошњој политичкој сцени, те се одлучују да дају шансу новим лицима. Иако многи у томе виде позитиван сигнал и додатни вјетар у леђа развоју, у осталим земљама насталим распадом СФРЈ такав заокрет се још не назире.
Први круг мајских избора у Хрватској је завршен уз велика изненађења и то, прије свега, у два највећа хрватска града - Загребу и Сплиту, гдје су ХДЗ и СДП претрпјели пораз. Најубједљивији је уписан управо у главном граду, јер су у други круг прошли Томислав Томашевић из зелено-лијеве коалиције "Можемо" и кандидат десног Домовинског покрета Мирослав Шкоро.
У Сплиту је побиједио кандидат организације "Центар" Ивица Пуљак, док је у други круг прошао и кандидат ХДЗ-а Вице Михановић.
Иако ће коначни побједници тих избора бити познати почетком јуна, када се одржи други круг гласања у 14 жупанија, главном граду и још 55 градова и 87 општина гдје ниједан од кандидата није у првом кругу освојио гласове више од половине бирача, саговорници "Гласа" су углавном сагласни да се у Хрватској очигледно мијења перцепција код грађана, те да је тај талас још далеко од осталих држава са којима је у заједничкој творевини до почетка деведесетих била и та република.
Јединствен став 
Велике промјене у Хрватској почеле су, без сумње, да се дешавају 2013. када су постали пуноправни дио Европске уније. Управо у томе многи виде кључ промјена и код бирача, те повезницу због чега тога још нема, на примјер, у БиХ и Србији. Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић за "Глас" истиче да је Хрватска довршена држава, за разлику од осталих из бивше заједнице.
- Теме које су на дневном реду у БиХ или Србији сигурно нису на дневном реду у земљи која је чланица ЕУ. Други разлог је што је Хрватска успела за две деценије да, од дела комунистичке Југославије, републике који никада није имала своју потврђену државност, први пут у историји добије државу. Ту је дошло до апсолутног општенационалног консензуса по том питању и зато код великих хрватских партија СДП-а и ХДЗ-а нема разлика у погледу докле је та земља и шта је хрватска територија. Нема разлике ни у односу према положају Хрвата изван Хрватске, ни према суседима. Нема разлика у односу према језику којим се говори о последњем рату на простору бивше Југославије. Сви кажу да је Србија агресор, да су Хрвати бранили домовину, сви су домољуби. У таквим земљама је на дневном реду онај прави живот - истакао је Миливојевић.     
Логично је, додаје, да у Србији и БиХ није тако, јер су недовршене државе, а ту има и грешака грађана, али много више спољне интервенције с циљем да никада и не буду завршене.
- У Србији је противправно, без одлуке УН и тако даље, на сцени узурпација. Најпре агресија, затим окупација од стране НАТО-а 17 одсто њене територије, и у трећој фази десило се признање Косова од стране највећих сила те алијансе. Бивша Југославија се растурала по обрасцу Бадинтерове комисије 1991. године, а коју је формирао западни део међународне заједнице. Распала се по шавовима бивших република. Настаје њих шест, а не седам. Никакво Косово се не помиње 1991. као држава. У БиХ имате Дејтонски мировни споразум, који је зауставио рат, јасан текст, односно Анекс четири који је претворен у њен Устав, а онда стиже, неколико година касније, намерно, лицемерно и навијачко тумачење појединих делова споразума. Сад не знамо да ли је БиХ оно што је из Дејтона, односно врста државне заједнице три конститутивна народа и два конститутивна ентитета или је оно што желе да кажу Брисел или Вашингтон - каже Миливојевић.
У том смислу у БиХ и Србији, такозване, животне теме су можда видљиве на локалним изборима у срединама које погоде неке природне катастрофе.
- Иначе, на великим изборима, па и на локалним, доминирају "велике" теме државног, националног типа које потенцирају странке - подсјећа Миливојевић.
Ипак, враћајући се на новонасталу ситуацију Хрватској након избора, сматра да се ни Томашевићеве изјаве, када би га питали нешто на тему нације или хрватске државе, не би разликовале од оних које дају челници ХДЗ-а и СДП-а.
- Е, то је Хрватска. Тамо се, такозвано домољубље схвата као апсолутан консензус о ономе докле је Хрватска, шта је њено право хрватског народа и однос према грађанском рату. Сви други су агресори, само су они бранили домовину - закључио је Миливојевић.
Пажњу на чињеницу да је Хрватска дио ЕУ скреће и професор Факултета политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић. Истиче да, упркос чињеници да смо некада живјели у заједничкој држави, три деценије након разлаза свака држава бивше Југославије има своје аутентично политичко искуство друштвене и културне специфичности, због чега треба бити опрезан приликом сваке политичке компарације.
- За разлику од Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније, Хрватска не само што је у ЕУ, већ је држава са готово потпуно етнички хомогеним становништвом, заокруженим државним и националним питањем, али и много слободнијим медијима, нарочито јавним сервисом. Хрватски интелектуалци храбрије и разноврсније наступају у јавности, дебате су зрелије, а власт подложнија промјенама. Према индексу демократије који се сваке године објављује у часопису "Економист", већ дуго котирају много боље од осталих држава, што, наравно, не значи да у Хрватској нема популизма, шовинизма, криминала, кршења људских права, поготово озбиљних социјалних проблема и слично - истиче Вуковић.
Он додаје да, када је ријеч о нивоу политичке писмености и партиципације, у Хрватској је очигледно годинама уназад могућа афирмација нових имена и покрета, без обзира на њихове касније домете, политичку виталност и амплитуде популарности.
- И тамо се воде жучне политичке борбе, падају тешке ријечи, али су услови за фер и демократску изборну утакмицу много бољи него у БиХ и Србији. Треба нагласити и да разна истраживања политичке културе свједоче да становници Хрватске имају много више самопоуздања у своју моћ и потенцијале да на изборима мијењају власт, него што је то случај у БиХ - истиче он.
На питање да ли је могуће да се ситуација из Хрватске прелије и на друге државе бивше Југославије у наредним изборним циклусима, он каже да су бројни примјери да велике партије не могу остати недодирљиве, чак и кад не постоји јединствена опозициона алтернатива.
- Али у Црној Гори су режим Мила Ђукановића уздрмали локални професор који до тада није био познат јавности и два младића без гломазне партијске инфраструктуре. И ту је на видјелу била жеља бирача да, прије свега, казни власт, па тек онда размишља о политичкој компетенцији или идеолошким оријентацијама нове снаге. Мислим да су и побједе опозиционих кандидата у Бањалуци и Бијељини израз истог или веома сличног ентузијазма бирача. Уосталом, савремена политикологија и указује на промјене у политичкој пракси, опадање повјерења грађана у традиционалне партије и ступање на јавну сцену више да се казне или раскринкају одређени политичари него као алтернативни политички пројекти са визијама и рјешењима за нагомилане проблеме и фрустрације у друштву - казао је, уз оцјену да и у Републици Српској неизбјежно предстоје потпуно другачији политички процеси од оних на које смо се навикли претходних година.
- Да ли ће они бити позитивни или негативни видјећемо, то не зависи само од изборних резултата - закључио је Вуковић.
Незаустављив процес
Политички аналитичар из Сарајева Жарко Папић сматра да је веома важна политичка промјена до које је почело долазити у Хрватској, односно у главном граду, али и да су нове опције препознате и у другим срединама. То је, подвукао је, критика СДП-а јер је паралелно с тим ХДЗ остао стабилан.
- У Хрватској не постоји унутрашња национална напетост, односно нема производње националних тензија као у БиХ између три водеће националне партије које углавном на узајамним конфликтима освајају власт. У Србији је ситуација другачија. Тамо, објективно, имамо ауторитарни, једнопартијски режим, гдје је врло мало простора да се нека нова снага појави. Волио бих, а бојим се утопијски и безуспјешно, када би лекција коју су хрватском СДП-у дали "Можемо" и зелена коалиција била озбиљно схваћена у БиХ. Не може се нова позиција градити на мање-више истим ставовима као код националних странака - истакао је Папић.
Политичари се, подвлачи, требају усмјерити на директне потребе грађана, а не да крију, на примјер, степен сиромаштва у БиХ. С друге стране, имајући у виду да је већина грађана свјесна свог социјалног статуса и стања у друштву генерално, одговор на питање због чега поново на изборима дају глас онима који су кривци за то, треба тражити у томе што је, како каже, грађански концепт у БиХ инструментализован.
- Не може се грађански концепт супротстављати нацији. Родно мјесто грађанског друштва је нација. Пуна национална равноправност је услов да се у свакој нацији пробуде грађани. Ако неко бира члана Предсједништва из једне бошњачке нације, није необично да ХДЗ БиХ постаје једина партија у хрватском националном корпусу и да их све држи. Зашто? Осјећају угроженост. Без пуне националне равноправности, говорим о ФБиХ, неће се грађанин Хрват пробудити, осим некад повремено, и нешто радити за њих - закључио је Папић.
Да се процес демократизације "одоздо" може објаснити чињеницом да је Хрватска ушла у ЕУ, потврђује за наш лист и посланик у Хрватском сабору Нино Распудић.
- Велики мит о меду и млијеку који ће потећи чим се оствари тај "сан" великим странкама је служио као темељна политичка фантазија у очекивању које су грађани трпјели постојеће стање. Након остварења "сна" и сусрета с тврдом реалношћу почињу нови политички процеси, помало пуца дуопол ХДЗ-СДП, јављају се нови играчи, не само локални, и слијева и здесна. И тај процес је незаустављив - рекао је Распудић.
Ипак, видљиво је да су резултати на локалном нивоу у односу на државни нешто другачији и да се Влада не може саставити без "главних играча". Распудић каже да су ова два нивоа повезана и да се нове тенденције прво показују локално.
- Очекујем да ће сљедећи парламентарни избори показати наставак тенденција које су се огледале на овим локалним изборима. Наставак урушавања досадашњег дуопола, ново преслагивање политичке сцене - истиче Распудић.
Већина оваквих листа произашла је из "мејнстрим" партија, СДП-а и ХДЗ-а, па се намеће теза да ове опције можда ипак имају залеђе од стране "главних играча" на политичкој сцени.
- "Можемо" је настало на темељу параполитичке структуре коју су чиниле невладина удружења финансирана углавном извана, али и прилично испреплетена с СДП-ом. Кад се показало да СДП не може више бити политички конкурентан, ушли су директно у игру с новом опцијом. Дио људи који су остварили успјех на локалном нивоу је поникао у ХДЗ-у, с којим су се касније разишли, но свеједно су успјели, попут Пенаве у Вуковару или Милиновића у Лици - истиче Распудић.
На питање да ли је парадокс да се Хрватска оптужује за нарастајући фашизам, а да истовремено побјеђују лијеве и зелене опције, он истиче да свако може другога оптужити за фашизам и да су Стаљин и Тито један другог слично етикетирали.
- Употреба те етикете је доживјела толику инфлацију да је нужно дошло до девалвације. У Хрватској нема ничег упоредивог са Златном зором у Грчкој или мађарским Јобиком, који имају паравојне формације и туку неподобне. Хрватска демократија је у много чему незрела, а Хрватска је пуно сигурнија земља и друштво с мање насиља од већине западноевропских земаља данас - истиче он.
С једне стране, у хрватској јавности постоје оне опције које су знале упућивати нетрпељиве изјаве, с друге стране се побједничке странке с ових локалних избора често ограђују од јефтиног национализма. На питање да ли је то знак да је у Хрватској дубоко подијељено друштво или, можда, да су једни или други изузетак од правила у одређеном тренутку, Распудић каже да ствари не треба посматрати црно-бијело.
- Пуно мржње, предрасуда, демонизирања неистомишљеника наћи ћете и на зелено-лијевој, или како већ себи сами воле тепати, сцени, само на другим основама. Ми смо плурално друштво у којем се политичка сцена дијели на различите политичке опције, вриједности и визије, које конкуришу на демократским изборима, а не на добре и лоше, на толерантне и мрзитеље, прогресивне и заостале и слично - закључио је он.
Константин из Теслића и Бели Прелетачевић
Када је ријеч о БиХ и Србији, једини примјери нечег другачијег од устаљене праксе јесу појава Константина Савића као кандидата за начелника Теслића и Белог Прелетачевића као кандидата за предсједника у Србији. Ђорђе Вуковић каже да они нису примјери за расправу о новим именима и перспективним снагама у смислу политичких промјена и декорисања идеолошког плурализма.
- Они су прије протест против неуспјеха демократије, израз неповјерења у политичке партије и естрадизације политике. Епизодне улоге са мање или више оригиналности, али свакако као докази незадовољства политичком понудом у којем се више не разазнају програми, визије, идеологије, начелности - истакао је Вуковић. (Глас Српске, www.glassrpske.com, Ведрана Кулага Симић, Александар Стојановић, 23.5.2021)

Čistka u SNS-u: Stefanović pred izlaznim vratima

Ministar odbrane Nebojša Stefanović odbacuje umiješanost u bilo kakve aktivnosti koje bi ugrozile predsednika Srbije.
Srpska napredna stranka, stožerna partija vlasti u Srbiji koja, prema procjenama, broji blizu 750.000 članova, preispituje rad vrha svog rukovodstva.
Lokalni odbori širom zemlje glasaju o povjerenju nekoliko visokih funkcionera, među kojima je i ministar odbrane i član predsjedništva partije Nebojša Stefanović.
Istražio Ognjen Zorić. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, 20.5.2021)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/5/20/cistka-u-sns-u-stefanovic-pred-izlaznim-vratima

Zašto Vučić na ovaj način smenjuje Stefanovića

Smena ministra Nebojše Stefanovića pretvorena je najveći politički rijaliti koji smo gledali decenijama unazad. Gotovo pa javno glasanje po odborima, zasipanje saopštenjima u kojima se traži odlazak šefa beogradskog odbora SNS, uz prateće zakletve na vernost predsedniku stranke i teatralna upozorenja i obrazloženja stranačkih kolega - u najmanju ruku jeste čudno, pogotovu kad se uzme u obzir da se sve ovo moglo uraditi mnogo diskretnije. Prema mišljenju sagovornika portala Nova.rs, to može značiti dve stvari: pokušaj Vučića da glumi demokratiju ili dogovor predsednika i njegovog dojučerašnjeg pulena da političkom predstavom zamaskiraju odsustvo pravne odgovornosti za ono što se Stefanoviću stavlja na teret.
Koliko god se dugo pričalo o sukobu na relaciji Vučić – Stefanović, ovakav rasplet malo ko je očekivao.
Odbori Srpske napredne stranke po Srbiji glasaju, svi kao po komandi traže smenu Nebojše Stefanovića, funkcioneri SNS šalju više nego otvorene poruke sa svojih profila na društvenim mrežama, saopštenja lete sa svih strana. Rok do kog je traženo da se izjasne bio je 17. maj.
Kao „dan D“ navedi se 29. maj i sednica Glavnog odbora SNS na kojoj će se SPAS Aleksandra Šapića utopiti u SNS, a Stefanović najverovatnije izbaciti iz stranke. Do tada javnost drži dah i pita se šta stoji iza svega i zašto ga lider naprednjaka Aleksandar Vučić na taj način smenjuje.
Glumljenje demokratije
Komentarišući zašto je Vučić izabrao baš ovako „javno“ otpisivanje Stefanovića, politički analitičar Boban Stojanović kaže da deluje da se sve dešava po jasnim koracima.
„Prvo najava ujedinjenja sa SPAS-om, jasno stavljanje do znanja da će nešto da se menja u beogradskom odboru, a onda i “namig” da se krene sa javnim saopštenjima o zahtevima za promenama. Mislim da je ovo i jedna vrsta popisa unutar SNS-a, da se vidi da li iko sme da stane na stranu Stefanovića i jasna poruka šta će biti ako neko to uradi (svi zapisniici o izjašnjavanju se šalju u centralu stranke). I to treba da pokaže Stefanoviću da niko nije na njegovoj strani, a naravno da će svi po odborima to da rade (pa i Rakovica među prvima), valjda da bi zadržali svoje pozicije“, kaže Stojanović.
Simptomatično je i to što se sve to radi vrlo otvoreno.
„Kao da su odjednom zaboravili da je Stefanović bio najbliži Vučićev saradnik, jedno vreme potpredsednik stranke, ministar u dva najvažnija ministarstva, pa čak i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost na koje ga je lično predsednik Vučić imenovao, kao da nema odgovornosti samog predsednika stranke i slično. Ali svakako je ovde u pitanju popis unutar članstva i lokalnih odbora i priprema za smenu pre svega sa mesta predsednika Gradskog odbora, kao i glumljenje nekakve demokratije u stranci koja je sve samo ne demokratska“, navodi Stojanović.
Bolje politička smena nego hapšenje
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da ga fascinira to što Vučićeva propagandna mašinerija nije odmakla od početka, te mu ovakav vid obračuna sa Stefanovićem podseća na staljinovski.
„Ova diferencijacija koja se sada dešava u SNS je toliko puta viđena od Staljinovih čistki, do onih koje se vezuju za drugu polovinu osamdesetih godina i glasanje opštinskih komiteta posle Osme sednice protiv Ivana Stambolića, a za Slobodana Miloševića. Uz svu medijsku podršku. Mislim da je Vučić ovakav nastup izabrao zbog manjka kreativnih ideja, a i zato što cela ova priča ima privatnu sferu. Nebojša Stefanović je njemu odani prijatelj od osnivanja SNS i verovatno postoji odnos koji Vučić ne može tek tako da preseče. Zato to radi sve ovako preko odbora, javno, navodno transparentno, zapravo u rukavicama“, kaže Milivojević i dodaje:
„Drugi aspekt priče je moj lični utisak, da predsednik neće slagati po deveti put, već da će se uskoro zaista povući sa čela stranke što je osam puta do sada obećao. I da je odlučio da pre nego što ode pročisti stranku“.
Uveren je, međutim, da iako možda trenutno ne izgleda tako, postoji dogovor između Vučića i Stefanovića.
„Ako je tačno sve ono što se Stefanoviću stavlja na teret, to onda nije stvar stranke, nego policije i tužilaštva. Stefanović bi trebalo da odgovara. Zato sam siguran da dogovor postoji i da će biti manje kazne, a više pristojne utehe za Stefanovića. Nekad su to bile ambasade, sad je to uglavnom direktorsko mesto u nekoj firmi daleko od očiju javnosti“.
Sličnog je mišljenja i član pokreta „Oslobođenje“ i bivši inspektor Uprave kriminalističke policije (UKP) Milan Dumanović, koji za Nova.rs kaže da ovakav rasplet događaja odgovora i Vučiću i Stefanoviću.
„Mislim da je ovaj momenat izabran zato što Vučić trpi veliki pritisak zbog afere Belivuk i da se od njega traži da procesuira Nebojšu Stefanovića. On to ne sme da uradi, jer je Stefanovič dugo bio na mestu ministra i verovatno mnogo toga zna, tako da otvoreni sukob ni jednom ni drugom ne odgovara. Vučiću je zato najbezbolnije da ga politički ukloni. Sa druge strane, ukoliko su sve optužbe koje se stavljaju na teret Stefanoviću tačne, jasno je da bi on u najmanju ruku trebalo da bude uhapšen, tako da i njemu više odgovara politička smena nego pravni progon“, zaključuje Dumanović. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 18.5.2021)

Чистка: „Не ћутим се кривим и признајем само суд Партије“!

„У дворану је доведен Ј.Б. Његово лице има нешто од оних физиономија које потсјећају на челик. Свијетлим очима гледа преко цвикера врло хладно, али енергично и мирно... Записничар је забиљежио да Ј.Б. разумије оптужницу, те исказује: „Ја се не ћутим кривим иако признајем оно, за што ме тужи Д.о, јер не сматрам овај суд компетнтним, већ само суд Партије! Не признајем буржоаски суд, јер се сматрам одговорним само својој комунистичкој партији. Признајем да сам члан илегалне Комунистиче партије Југославије, признајем да сам радио на ширењу комунистичких идеја и пропагирао комунизам, те приказивао каква се неправда чини пролетеријату од буржоазије... Ја Закон о заштити државе нисам читао, али сам био свјестан да својим чином гријешим против тога закона. Ја држим да су природни закони виши од оних које створи једна класа, да притисне другу. Ја сам за своје идеале спреман жртвовати и свој живот!“
... Овако су, 8. новембра 1928, из велике дворане загребачког судбеног стола, са комунистичког (“бомбашког“) процеса против Јосипа Броза и осталих извештавале загребачке „Новости“.
Тако некако замишљам и Стефановић др Небојшу пред врховним напредњачким кадијством, с том разликом да он, „ћутао се или не ћутао кривим“, свеједно,  не признаје чак ни „суд своје партије“, већ само „Божји“, пардон, суд Врховника лично.
Разумем и председника Републике зашто је кршење Устава Републике Србије и противуставни останак на положају врховног команданта паравојске Ес-ен-еса продужио „за до септембра“, пошто се, у међувремену, дохватио и „Торовог маља“ и замахнуо њиме према свим криминалцима, па и онима у сопственим редовима. Пре неки дан најавио је и „рат мафији у фудбалу“, што сам ја – да ли грешим – најавио као претњу истима онима које је управо сам Врховник довео на чело „два вечита најљућа ривала“ и Фудбалског савеза, приде. А да не говоримо о томе да нашег Врховника није мрзело ни да педантно израчуна да су „против њега“, тј. за „рушење, хајде њега, али и Србије“ (у разноразне медије, организације које подржавају, као и разне аналитичаре), баш сада, тајкуни споља и изнута, уложили 1,3 милијарде евра!
Зато се до рујна, пре него што коначно испуни обећање и постане председник свих нас, а не само чланова своје партије – као председник Републике, дохватио најпречег посла, чистки у једној од 100 партија у Србији. С намером, ваљда, да своме наследнику ову партију остави– чисту као апотеку!
Кад смо већ код чистки, оне најпознатије код нас свакакао су, не рачунајући Његошеву фиктивно-литерарну, „истрагу потурица“, претрага  „ранковићеваца“ после „афере прислушкивања“ и  Брионског пленума, те „диференцијација“ и јавно елиминисање „стамболићеваца“ након Осме седнице ЦК СКС.
Та „диференцијација“ , кз друге половине осамдесетих, била је, као, „иницирана из базе“, наравно, по наруџбини, а по правилу, једногласно и акламативно, без расправа; све што је као налог долазило „одозго“, бивало је потврђивано „одоздо“ и тако цементирано, опет се враћало „овамо горе“ под завршни мур.
Путем медијске припреме и пропагандне „обраде“ неподобних преко „Одјека и реаговања“ и рубрика типа „Рекла – казала“ и „Крици и јауци“,  провлачења кроз „топлог зеца“ и јавне инкриминације, после Осме седнице је до толике мере, од „издајничких“ елемената „очишћена“ та, у том моменту једина, партија да је Милошевићу, три године касније, када је легализовано вишестраначје, остало само да је, тако „умивену“, а подгојену, преименује, из комунистичког у, тада трендсетерскије, социјалистичко име.
У модерном свету, Стаљинове чистке из тридесетих  које  су потрајале  све до 1938, када се над Европом и СССР-ом надвио црни облак нацизма и фашизма – немају обиљног такмаца. Након хапшења и елиминације првог ешалона партијских, војних и политичких руководилаца, хапшене су и стотине хиљада „обичних“ људи, који су отуживани (и којима је пресуђивано) због наводне саботаже, шијунаже, издаје, припреме атентата на највише државне руководиоце. Десетине хиљада људи је свакодневно и признавало те оптужбе, што се развило у масовну „епидемију признавања“ најмонстрознијих оптужби и „епидемију покајања“. Прекаљени борци, реолуционари  осведочене личне храбости, под најстрашнијим уценама - промптно су признавали злочине које нису починили, па се, шта више, и додатно самооптуживали  и за више од онога што им је на душу стављао тужилац!
Уз нужну ограду да су „сви ликови измишљени и да је свака сличност са стварним ликовима и догађајима у Србији 2021. случајна“, овде препоручујем враћање књизи професора Владимира Адамовића („Од власти до параноје – психобиографија Ј. В. Стаљина“), објављеној пре 32 године, а која обрађује и ово раздобље Стаљинове владавине.
Проф. Адамовић, уз напомену да је „жудња за влашћу  била мотор који је Стаљина покретао, а власт била у позадини свих његових одлука и мотив поступака“,  овако слика Џугашвилијеву психобиографију:
„... Апсолутна власт коју је стекао врло спретно користећи историјске околности, била је мотор његове активности. Потпуна моћ је проузроковала његову параноидност, јер је постепено, како је јачала, доводила до прекида општења са околином... На врху пирамиде, он је остао осам. Усамљености и прекид комуникације, уз искуства пређеног пута, дали су логичан резултат – параноидни синдром. Посебан животни стил који називамо параноидним: сумња, опрезност, лукавост, уз високу интелигенцију, снажну вољу и способност да препозна намере противника, тежња ка усамљености, непоказивању осећања, биле су његове најбитније одлике... па се тим особинама дода, необуздан нагон ка власти... Стварност се претворила у фикцију; инфантилни сан о свемоћи је реализован; улаз у психозу је отворен...“
Психијатри и филозофи (Фром, Саливен, Бубер) заступали су тезу о дијалошкој природи човека – успостављање дијалога сматрали су за основну егзистенцијалију човека, односно начин за избегавање усамљености. Проф. Душан Кецмановић („Између нормалног и патолошког“ , Мала едиција Идеја, Београд, 1973) такође је истицао да је „суштина човека у његовој дијалошкој природи“ и да је „битна способност човека да општи са другима, да живи са другим људима, а не напросто међу њима или поред њих“.
Док је, насупрот томе, Стаљин „како се све више пењао ка врху, све више и више кидао везе које су га везивале за масе, саборце, пријатеље, породицу; и, најзад, када је, негде пред рат, скупио потпуно власт у својој руци, нашао се потпуно усамљен, без  могућности комуникације“ (В. Адамовић).
„Комуникација“ за којом је посезао је била једносмерна: „преносници власти, замишљени почетком двадесетих година, функционисали су само у једном правцу: они су на доле преносили поруке, али се одјек тих порука, због недостижности власти и ограђивања личности вакуумом моћи, није враћао“.
Тако је Стаљин постао усамљеник, талац тоталне моћи и заробљеник монолога. Докле је то тамо, у СССР-у, ишло, само још неколико подсећања. Од фасцинације тајним службама, заверама и полицијама, до патолошког страха од људи које је сам бирао и постављао на та места: Јагода (бивши апотекарски помоћник, стручњак за „прашкове“), шеф Стаљиновог НКВД, смењен је и елиминисан под оптужбом да је, уз помоћ лекара, тровао и ликвидирао; његови претходници Ђержински и Менжински, шефови ЧЕКЕ, такође су ликвидирани, и потоњи шеф НКВД Јежов скончао је тако, сви уз „помоћ“ или „асистенцију“ лекара......
Еленштајн („Хисторија стаљинског феномена“, Школска књига, Загреб, 1980), у прилог чињеници да је Стаљин, у зениту моћи, показивао све веће неповерење према својим највернијим сарадницима, подсећа: „На крају живота је толико нарасло његово неповерење да је уклонио Ворошилова са оптужбом да је енглески шпијун, пријетио је Молотову и Микојану, дао је депортирати Молотовљеву супругу и двоје Микојанове дјеце. Такође је наредио да се ухапси Кагановичев брат (и сам члан Централног комитета)...“
Последице „Велике чистке“ (1936 – 1940) биле су погубне и по Комунистичку партију Југославије која је, у ригидну стаљинизацију, гурнута још 1928. године. Процењује се да је „елиминисано“ 600-700 чланова КПЈ, велики број оснивача и скоро цело дотадашње руководство. У Москви су, под лажним оптужбама да су ковали завере против властите и совјетске партије бољшевика, стрељани сви дотадашњи генерални секретари КПЈ: Филип Филиповић, Сима Марковић, Ђуро Цвијић, Јован Малишић и Милан Горкић, а преживео је само Горкићев наследник, горепоменути Јосип Броз.  
Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин је – слажу се историчари – у својој земљи, уништио више пријатеља и следбеника него непријатеља. Наводно је било довољно само да Стаљин (на)чује да се прича да се неко спрема или да некога хоће да, можда и против његове воље, кандидују чак не и за Генералисимусовог  наследника, већ ту негде, при врху - па да Стаљин, али врло опрезно и стрпљиво, почне да припрема његову елиминацију или чак и ликвидацију...
Да је Стефановић др Небојша, уместо што је „о'мах отишао на полицију“, послушао мој бесплатан савет („Мали Шенген на великом полиграфу“, 13.11.2019), можда би и имао, какве – такве, шанске да се данас неокрњен извуче: „Све и да је невин да невинији бити не може, већ чињеница да се први полицајац Србије “самопозвао” на полиграф у полицију, уз изгледну могућност да бројило, тј. истиномер / лажомер, као и у више једнако сензибилних случајева раније, очитава Врховни(к) командант лично – личи на претпоследњи чин седмоипогодишње фарсе. Да је мене послушао још ономад, када га је оно Бошко Фашиста, открићем да је “дипломирао на Сава центру”, изуо из цокула, па да је рекао “добро људи, можда ме је Џон Мића Незбит насамарио, увалио ми лажни факултет и диплому са бувљака, али моје знање није спорно, ето, нека ме пропитају највећи експерти са државних универзитета” –  имао је Стефановић др Небојша неку шансу да се, као некоћ онај крушевачки керамичар, извуче само са једногодишњом суспензијом из високе политике.“
На његову жалост, Доктор ће политички завршити као што, по правилу, сврши већина јавних чанколиза, муфтаџија, пустосвата, увлакача, удворица, поданика, послушника, полтрона, лакташа и подрепаша, (о чему сам понешто написао у прошлој колумни, „Шта се згоди кад се улизица роди“,6.4.2021).
Вишак амбиције је Доктору дошао политичке главе.
Поверовао је у једном тренутку самом Врховнику да ће баш он, „Небојша из Београда“, постати калиф уместо калифа у Партији, као што је Врховник постао Његовој екс-екселенцији, у јесен 2012.
А тек када је Врховник казао да „он и Небојша могу само заједно из власти“ (16.12.2018) – Доктор је био уверен да ће, баш он, Божјим (Врховниковим) провиђењем постати први виделиста (напредњак) „Српског света“!
Та неопрезност коштала га је – (теледириговано, из „Комитеје“, а по хоризонтали и вертикали спуштено, до локалних одбора) диференцијације, како се то „китило“ у вакте после Осме седнице. И баш зато што натукнице долазе са истог врховног места, саопштења, пардон, праве мале оптужнице, од Бујановца и Велике Хоче, до Међе и Хоргоша,  а  контра Доктора, личе као јаје јајету. Па се, што је и очекивано, од Стефановић др Небојше, најбрже и најгласније ограђују најближи „пријатељи“, баш они којима је највише помогао и које је онолико исподуживао.
Ако „падне (само) на прислушкивању“, још би се, на крају, Доктор могао дичити и потоњом славом, са истим образложењем пометених, Леке Ранковића и презимењака му (Ћеће) Стефановића!
Овако, сад ће, осим од „Небојше из Београда“,  и од др Лончара и Марије на Пркосима Обрадовић почети изнутра да се ограђују... и да опет – по налогу из централе - хорски запевавају Врховнику да, по осми пут у четири године, слаже и не испуни своју уставну обавезу о повлачењу са положаја врховног команданта напредњачке паравојске од 750.000 паравојника!
Јер, нема Ес-ен-ес  чак ни онолицно унутрашње демократије у себи, колико је, рецимо, пре чистке, имала илегална бољшевичка Ка-пе-јот, у време фракцијских борби које су отпочеле 1921, а привидно окончане на Дрезденском конгресу, 1928, познатом и по одлуци југословенских комуниста о рушењу Југославије и стварању независних држава Србије, Косова, Македоније, Хрватске, Босне, Словеније, Војводине и Црне Горе.
Ако је реч о процесу пречишћавања и прочишћавања са крајњом Врховниковом намером да своме наследнику на врху странке, остави чисту странку – хајде да навијамо за то. Пошто обећање да ће, на крају пута, Врховник почистити и самог себе са чела Ес-енеса, већ имамо!
Да Врховник као председник Србије није, противно Уставу,истовремено и председник најмногољудније странке међу Србима и у ближем и даљем иностранству, ово би требало да буде само тема за најсвесније и „најпристојније“ (цитат: Врховник) чланове нашег друштва, мислим на чланове Ес-ен-еса. Али, пошто то није тако – цела Србија се, уместо стварним животом, тиме данас замајава.
Председник, јелте, никад не лаже, па му, ево још једном да подсетим у инат свим његовим лажним „браниоцима“ из странке – држим фиге да, коначно, испуни своје, осам пута од 1917, јавно изречено обећање да ће испоштовати Устав (и Мирослављево јеванђеље) на коме се заклео и повући се са антиуставне функције председника Ес-ен-еса. Обећање је последњи пут орочено на следујушчи септембар...
А, ако до тога дође, немам сумње да ће такву одлуку  - као што налаже актуелна напредњачка политичка пропаганда, на претходним изборима у Србији, „позајмљена“  од немачких националсоцијалиста из половине тридесетих година 20. века:  „Führer hat immer recht „ (Вођа је увек у праву). И: „Ja! Führer wir folgen Dir!“ (Да! Вођо, пратимо Те!) – испоштовати и његова, у том случају, бивша партија. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Odnos SNS prema Stefanoviću podseća na staljinističke čistke

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da odnos Srpske napredne stranke (SNS) prema predsedniku beogradskih naprednjaka i aktuelnom ministru odbrane Nebojši Stefanoviću podseća na "staljinističke čistke", navodeći da je višak ambicije ono što predsedniku Srbije i SNS-a Aleksandru Vučiću smeta kod Stefanovića.
Milivojević je za agenciju Beta naveo da je Stefanović očekivao da će naslediti Vučića na čelu stranke, do čega nije došlo od 2017. godine, kada je Vučić stupio na mesto predsednika Srbije.
On je kazao da bi Vučić trebalo da se povuče sa mesta predsednika Srpske napredne stranke (SNS), navodeći i da to nalaže Ustav, nakon čega bi o položaju Stefanovića u SNS-u trebalo da odlučuje stranka dok bi o njegovoj ministarskoj poziciji trebalo da odlučuje Vlada.
Milivojević je dodao i da ga zanima zbog čega se Vlada ne oglašava po tom pitanju, navodeći da Stefanović ima važno mesto u Vladi Srbije.
Kako je naveo, o eventualnom hapšenju ne treba da odlučuju opštinski odbori SNS koji su izglasali nepoverenje Stefanoviću, kao ni predsednik Srbije, već tužilaštvo.
Milivojević je ocenio da saopštenja tih opštinskih odbora liče "kao jaje jajetu" i istakao da su rečenice gotovo prepisane, zbog čega je zaključio da "dolaze sa istog mesta".
"Radi se o diferencijaciji, to dolazi iz vrha stranke a lokalni odbori su u obavezi da potvrde šta vrh traži", rekao je Milivojević.
Prema njegovoj oceni, sva dešavanja vezana za Stefanovića su početak "prečišćavanja" SNS-a, koji predsednik najavljuje duže vreme i da postoje navodi o izglasavanju nepoverenja ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović.
Politikolog je naveo i da veruje da se u SNS-u priča da Stefanović "previše zna" i da se još uvek smišlja adekvatno rešenje "kako da ga sklone", ali da mu daju "utešno mesto". (Beta, www.beta.rs, 17.5.l2021)

Gosti N1 o Nebojši Stefanoviću: Tihi odlazak uz „utešno“ mesto

"Nebojša Stefanović je već otišao, Vučić mu je pokazao gde mu je mesto. Stefanović nema tu vrstu autoriteta, on je mali od kužine. Međutim, odan je i to ga može spasiti neke odmazde", smatra analitičar Cvijetin Milivojević. Dejan Vuk Stanković je rekao da misli da neće biti političkih posledica odlaska Stefanovića. "Neće biti nove stranke, afera, niti će Stefanović postati gost opozicionih televizija. Mislim da će biti kao u slučaju Tomislava Nikolića", rekao je Vuk Stanković.
Nakon održanog Predsedništva Srpske napredne stranke na kom su najavljena nova kardovska rešenja i ujedinjenje sa Srpskim patriotskim savezom, nekoliko opštinskih odbora SNS izglasalo je nepoverenje predsedniku beogradskih naprednjaka i aktuelnom ministru odbrane Nebojši Stefanoviću. Izjašnjavanje o visokim funkcionerima stranke i ocenjivanje njihovog rada, kako mediji prenose, biće nastavljeno sve do 29. maja, za kada je zakazana sednica Glavnog odbora, na kojoj bi mogla biti određena sudbina pojedinih visoko pozicioniranih funkcionera.
„Reč je o diferencijaciji, naloži se iz vrha stranke i lokalni odbori su u obavezi da potvrde ono što želi vrh ili ide dotle da su kao oni autonomni, da su oni to predložili. Svi odbori daju dijagnozu, traže isključenje, pomeranje s funkcija, a samo mu se jedna stvar stavlja na teret – a to je prisluškivanje predsednika, sve ostalo visi, očigledno da je istina drugačija“, smatra Cvijetin Milivojević.
Analitičar Dejan Vuk Stanković misli da se radi o procesu koji je baziran na nekoliko pretpostavki.
„Prva je da SNS smatra da je za ovu krizu institucija, kao što je policija, objektivnu odgovornost treba da snosi prvi čovek u prethodna dva mandata, druga je povezana sa radom stranke u Beogradu i potencijalom stranke, a to je nemogućnost Stefanovića da sprovede pobedu. Treća stvar, to se može iz medija pročitati, mislim da je Stefanović zbog dugo vremena na funkciji počeo u stranci da razvija svoj centar moći. Taj zaplet oko Beograda i dolazak Šapića podrazumeva da će Šapić postati oslonac SNS u Beogradu. U tom kontekstu mislim da je otvoreno pitanje Stefanovića, postoji uverenje da je bolje da oni sami ocene rad funkcionera nego da negativnu ocenu daju građani“, rekao je Stanković.
Na pitanje zašto bi opštinski odbori želeli smenu Stefanovića, Milivojević kaže da oni prate želju predsednika SNS.
„To nam govori da poruka koju je Vučić dao bila jasna – da ovo sa Stefanovićem treba da se završi dok se ne vrati iz Slovenije. Stefanović je u stranci završio svoje, njemu će se dati neko utešno mesto, biće verovatno pomeren s mesta ministra. Verovatno će se sad setiti da je plagirao doktorat, iako je, kad je ta tema otvorena, Vučić rekao da to nije tako“, rekao je Milivojević.
Stanković smatra da se radi o ptencijalu da se iznese teret beogradskih izbora, koji su, kaže, više od lokalnih.
„Otvoreno je i pitanje objektivne odgovornosti vezano za rad ministra policije, Stefanović je rotiran na mesto ministra odbrane. Što se tiče tehnologije – dve stvari, u SNS je nesporni autoritet Vučić, on ima neku vrstu instinkta i iskustva da konroliše štetu u ovakvim stvarima. To neće biti kao odlazak Koštunice iz DSS, ili kada su Nikolić i Vučić otišli iz SRS i napravili stranku ili kad je Tadić otišao iz DS. To će biti tiho povlačenje uz medijsku pripremu“, rekao je Dejan Vuk Stanković.
Milivojević je naglasio da je Aleksandar Vučić zloupotrebio mesto predsednika Republike ostavši na mestu predsednika stranke i pita zašto bi problem SNS-a morao da bude problem Srbije.
„Za mene je pitanje da li će vlada smeniti Stefanovića? Ako je tačno da je umešan u afere kao što pišu režimski mediji, on mora da bude smenjen. Režimski mediji i opštinski odbori reaguju na naređeje, ako oni insinuiraju da je on radio ono što je radio mora da bude smenjen danas. Ova stvar će se razrešiti kad Vučić podnese ostavku na mesto predsednika stranke, jer Vučić treba da se bavi pitanjem života svih građana“, smatra Milivojević.
Stanković je istakao da niko nije došao na funkciju predsednika tako što je bio slobodan građanin i da se svuda u percepciji predsednik ne odvaja od stranke.
„Identifikaciju predsednika Republike, koji se direktno bira, ne možete da odvojite od političke opcije“, poručuje Stanković.
Kada je u pitanju izglasavanje nepoverenje i Zlatiboru Lončaru, Cvijetin Milivojević je navepo da je pročitao da je jedan odbor izglasao nepoverenje i ministarki Mariji Obradović i zato napominje da to nije samo unutarstrančka tema.
„Vučić stvara problem funkcionisanja državnih institucija. Mi imamo otvaranje na partijskom nivou pitanja tri ministra – odbrane, zdravlja i lokalne samouprave, što je veoma važno mesto. Umesto da je to tema za predsednicu vlade i parlament, to ne može biti tema za gradski odbor Niša. Da će to da se desi bilo je jasno kada je Šešelj počeo kampanju protiv Lončara, bilo je jasno da ta kapmpanja ima pozadinu. Protiv Obradović su neki tabloidi krenuli s kampanjom. Optuižili su je da je umešana u neke opasne kriminalne radnje, to ne treba da bude tema za partiju“, kaže Milivojević.
„Ti ljudi su izabrani od te partije, zašto ne bi bila tema? Partije su subjekti i partija je ta koja je delegirala i poslanike i ministre. Ako partija ima negativan stav prema njima, ne vidim šta je problem da se izjasni. To je sastavni deo demokratskog društva. Kao što je i predsednik izabran kao predsednik partije, ne može on da zaboravi stranku“, smatra Dejan Vuk Stanković.
Ujedinjenje Srpskog patiotskog saveza i SNS Milivojević vidi kao deo „unutarpartijskog pročišćavanja“ i dodaje da je jasno da ulazak Šapića znači „micanje“ Stefanovića.
„Kako Vučić koji je završio fakultet i bio dobar student, dozvoljava sebi da bude orkužen ljudima sa sumnjivim diplomama. U ovom trenutku SNS nema adekvatnog kandidata za gradonačelnika, tu je reč o pokušaju da se zauzmu dobre startne pozicije pred lokalne izbore. Kako SNS među 750 hiljada članova nema jednu osobu da bude kandidat, ja da sam član stranke ja bih se osećao posramljeno. Uvozite čoveka da vam bude kandidat za gradonačelnika“, rekao je Milivojević.
„Ja ne znam da li će opozicija da izađe, ili će izaći u više kolona, opasnost od rasipanja glasova, ne znamo ko su kandidati. Ako ne izađu na izbore to će biti kraj ove političke elite u opoziciji, jer stranke postoje da bi izašle na izbore. Priča o doktoratima jeste relevantna, ali daleko manje nego što se ovde pretpostavlja. Nije ulaznica za neko mesto da li imate doktorat“, smatra Dejan Vuk Stanković. (TV N1, “Novo jutro”, www.rs.n1info.com, Minja Miletić 17.5.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-o-nebojsi-stefanovicu/

DVOSTRUKA IGRA Vučić javno podržava Dodika, a tajno pokušava da ga se riješi

Da li zvanični Beograd radi na rušenju trenutne vlasti u Srpskoj kako bi se riješili lidera SNSD Milorada Dodika i zbog čega bi to bilo u interesu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

O ovoj temi se već duže vrijeme raspravlja u javnosti Srbije i BiH, a ulje na vatru ponovo je prekjuče dolio član Glavnog odbora SNSD i bivši izvršni sekretar te stranke, Rajko Vasić, koji tvrdi da „Vučić sve radi da obori sadašnju politiku Republike Srpske i njene aktere“.
Vasić kaže da Srbija, odnosno aktuelna vlast u Beogradu, utiče na politička zbivanja u Srpskoj, te da je to uvijek činila. Ne zbog srpstva, kako kaže Vasić, već zbog koristi svoje vlasti.
– Što se tiče Dodika, on je prišao Vučiću iz nekoliko pragmatičnih razloga. Da mu neko drugi ne priđe, da zna šta Vučić misli, barem izdaleka i da uzme neke pare za Srpsku. S druge strane, Vučiću odgovara da malo srbuje sa Srpskom, jer to ne ugrožava njegovu izdaju tamo – rekao je Vasić.
On kaže da je Vučić uvijek za BiH, te da nikad nije pomenuo samostalnost Republike Srpske.
– Pogledajte koga sve Vučić od ovdašnjih prima na terasi. Pogledajte ko ga hvali. Pogledajte kako je zvao Draška Stanivukovića u Beograd, na otkrivanje spomenika, koji ni po čemu, po bilo kakvom protokolu, ne pripada tu – rekao je Vasić.
Zašto bi vlastima Srbije bilo u interesu da se riješi lidera SNSD i šta bi time dobili?
Direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda, Dušan Janjić, smatra da ima mnogo istine u Vasićevim riječima.
On kaže da Dodikova trenutna politika smeta Vučiću iz nekoliko razloga.
S jedne strane, kako ističe Janjić, Dodik je sve više na meti zapadnih diplomata. Amerika mu je već uvela sankcije, a o istom razmišljaju i neke evropske zemlje što predstavlja teret za Srbiju.
– Dodik sve više počinje da biva teret za Srbiju. Njegova poltika više nije produktivna, a stalna priča o odcjepljenju Republike Srpske nikome trenutno ne odgovara, pogotovo ne Srbiji, a posebno jer Dodik to često povezuje sa Kosovom. Status Kosova je i dalje sporan jer, ne samo što otcjepljenje ne priznaje vlast Srbije već ni mnoge druge zemlje, dok status Republike Srpske nije sporan. Ona je međunarodno priznata kao jedan od entitet u BiH. Ukoliko se stalno veže priča Republike Srpske sa Kosovom, time se na neki način legitimira zahtijev Kosova o odcjepljenju. To Srbiji sigurno ne odgovara – kaže Janjić.
On ističe da ta priča nema podršku ni kod građana Srbije. Podsjetio je da je 2018. godine u Srbiji rađeno istraživanje javnog mnjenja o tome da li podržavaju da se u zamjenu za priznanje Kosova dobije Republika Srpska uz sjever Kosova. Janjić kaže da je samo sedam odsto građana Srbije podržalo tu ideju.
– Istovremeno, ideja da se Srbija razgraniči i da uzme sjever Kosova imala je podršku 14 odsto građana, što je duplo više. Dakle, ta Dodikova priča nema podršku u javnosti Srbije i zbog toga je ni Vučić ne podržava – kaže Janjić.
On dodaje da Srbija ima svoje interese i da joj Dodik sa svojom ličnom politikom koju vodi u ime SNSD i Republike Srpske često pravi probleme. Janjić kaže da se građani Srbije najviše plaše dvije stvari, a to su inflacija i rat. Dodikova retorika ih, kaže on, upravo asocira na rat jer je očito da bi svako nasilno odvajanje Srpske vodilo u rat u koji bi bila uvučena i Srbija.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže da zvanična politika Srpske, koju predstavlja Dodik, nekada odgovara Srbiji, a nekada ne.
Milivojević ističe da vlast Srbije kroz Republiku Srpsku kompenzuje sve one ustupke i loše poteze koje su imali kada je u pitanju Kosovo. On ističe da Vučića i Dodika vežu međusobni interesi, a nikako neka ljubav, i da obojica imaju koristi od međusobne saradnje.
– Drugim riječima ko god bio na vlasti u Srbiji Dodik će sa njim imati saradnju, a isto tako ko god bio na vlasti u Republici Srpskoj Vučić će sa njima sarađivati. Nema tu ljubavi već lični interes – smatra Milivojević.
On dodaje da Vučić vješto koristi saradnju sa Republikom Srpskom kako bi se zapadu predstavio kao čovjek koji može uticati na Dodika.
Time sebi uvećava rejting kod zapadnih diplomata, a s druge strane dodvorava se svom biračkom tijelu koje je porijeklom iz BiH, a kojima se nameće kao čuvar Republike Srpske.
Milivojević kaže da i Republici Srpskoj odgovara apsolutna podrška državnog rukovodstva institucija Srbije, tako da i jedni i drugi imaju koristi od te saradnje.
– Vučić pokušava da se predstavi kao jedna vrsta garanta za Republiku Srpsku. U stvarnosti je veći garant za poziciju Srpske, Rusija nego Srbija. Vlast u Srbiji je od 2012. godine pogoršala poziciju Srbije u odnosu na Kosovo jer je ispotpisivala razne ustupke. Dakle, ako je vlast Srbije spremna da se malo po malo odriče nadležnosti na Kosovu, onda im ne bi bilo teško ni da se odreknu i Republike Srpske. To ne znači da Republika Srpska nema podršku Srbije već da ta podrška nije ni u kvalitetu ni u kvantitetu onolika kolika je u ovom trenutku podrška Rusije – smatra Milivojević.
Na pitanje da li vlast Srbije daje bezuslovnu podršku trenutnoj vlasti Srpske ili sjedi na dvije stolice, Milivojević je stava da je u pitanju ovo drugo.
On podsjeća da je novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković odmah nakon svoje pobjede pozvan u Beograd.
– Najpre inkognito od strane najviših predstavnika vlasti, a potom i javno na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu. Podsjetiću da su na jednim od proteklih izbora u BiH Vučićevi najbliži savjetnici za politički marketing istovremeno pomagali i SNSD i SDS. Vučić kao stari politički mešetar igra na dva kolosjeka – tvrdi Milivojević.
On dodaje da Vučić trenutno igra na kartu Dodika jer je on trenutno vlast. Kada dođe druga vlast, kako ističe Milivojević, igraće sa njima.
UTICAJ NA IZBORE
Prema tvrdnjama Rajka Vasića Srbija, odnosno njen aktuelni predsednik, može da utiče na izbore u Srpskoj i odredi tok tih izbora.
– Može da utiče na izbore. Nije to Vučić, to je Služba, tu je Dačić, tu su instalisani ljudi koji su još u socijalizmu radili za Službu. Tu su oni koji su došli iz Hrvatske, mnogi od njih su bili Udbaši. To je ogromna snaga. Ogromna jer se ne vidi. Vučiću je problem to što Republika Srpska iskače iz onih miljea koje je on poravnao “k’o vo rasadu”. Što duže bude na vlasti, Vučić će da bude opasniji po Republiku Srpsku, ne samo po Dodika i SNSD – tvrdi Vasić. (EutoBlic, www.srpskainfo.com, Snježana Karić, 13.5.2021)

ZAŠTO EU OVOLIKO "SMARA"?!

 Dok Rusija i Kina pucaju iz svih propagandnih oružja, Evropska unija skrštenih ruku gubi PR bitku u Srbiji - posebno među mladima!

Zagovara veličanstvenu ideju demokratije, mira i prosperiteta iza koje stoji moćna ekonomska mašinerija. Svi bi da žive u njoj, čak i njeni deklarisani protivnici! Ima sva moguća čuda komunikacije na raspolaganju, a opet u igri propagandne moći i širenja uticaja gubi od Rusije i Kine. Pogodili ste iz prve - Evropska unija!
I ne samo da gubi, već kao da skrštenih ruku posmatra PR bitku u kojoj najmoćniji autokratski režimi neometano šire svoj uticaj i svoju viziju novog svetskog poretka. To se možda najbolje vidi upravo na primeru Srbije, gde Moskva i Peking propagandom udaraju na srce i dušu običnog čoveka, dok EU, zapravo, ne zna gde udara.
Posledica je bezbroj, posebno po mlađe generacije:
Evropska unija je Srbiji najveći investitor, trgovinski partner i donator, ali većina građana Srbije misli da nam većina pomoći dolazi iz "bratskih" Kine i Rusije.
Čak 41 odsto mladih u Srbiji ima negativnu reakciju na sam pomen EU, a pozitivnu svega 18 odsto, pokazuju istraživanja.
Čak 45 odsto mladih se protivi ulasku Srbije u EU, dok ga podržava svega 30 odsto.
Ovakva situacija je eskalirala tokom pandemija koronavirusa, kada je posebno Kina pametnom vakcina-diplomatijom stekla novi uticaj i meku moć širom sveta, pa i u Srbiji, gde je "Sinofarmovu" vakcinu primilo oko milion građana.
S druge strane, EU dozovljava da se odnos Unije i Srbije u propagandnom smislu svede na negativan kontekst stalnih uslovljavanja, pritisaka, premišljanja i neodlučnosti. Da, uslovi jesu neophodni u pristupnom procesu, ali da li je to promotivna poruka koju može da svari prosečan građanin Srbije?
Drugim rečima, da li biste radije kupili sreću, uživanje, porodičnu radost, Božićna veselja... kako nam se "koka-kola" godinama pametno reklamira, ili "osvežavajuće bezalkoholno piće prirodne arome, uključujući i kofein", kako zaista piše na svakoj flašici ili konzervi ovog gaziranog pića?
I tu dolazimo do pitanja iz naslova, izrečenog žargonom mladih u Srbiji: zašto Evropska unija toliko smara? Zašto se Brisel služi suvoparnim, birokratskim, staromodnim kampanjama i tako praktično radi u korist i svoje i naše štete?
Užasno dosadno, jalovo i "odrađeno"
Praktičan primer za situaciju dao je Robert Čoban, izdavač brojnih magazina u Srbiji, koji je primetio je da je projekat "Mapping", to jest prikazivanje interaktivne mape projekata koje finansira EU, a kojim je EU slavila Dan Evrope, u Novom Sadu gledala šačica ljudi.
- Sasvim je sigurno da u ovom momentu ne postoji veća ideja i sjajniji skup zemalja sa lošijim PR-om, nego što je to slučaj sa Evropskom unijom u Srbiji. Večeras je na Trgu slobode u Novom Sadu njihov "maping" gledalo jedva desetak građana. Veče je bilo lepo i toplo, bašte pune, puna čak i sala u SNP na BDP predstavi "Živo meso", narod željan događaja, ali ovo što je EU imala da "ponudi" kao da nije zanimalo nikog. Tokom dana su se neki aktivisti u EU majicama muvali po centru nosili neke daske, premeštali nekakvu izložbu... - napisao je Čoban.
Čoban je ocenio da je sve bilo "užasno dosadno, jalovo i odrađeno".
- I to nakon verovatno najgore godine u istoriji EU, kada je bilo više nego ikad povoda da "zablista" i pokaže da nije onakva kakvu je doživljavamo zbog potpunog odsustva solidarnosti u pandemiji i totalnog nesnalaženja u procesu vakcinacije - napisao je Čoban na Tviteru.
Zašto je to tako? Zašto EU ne uspeva, ili čak i pokazuje da joj nije ni bitno da uspe?
EU mora da se spusti među narod
Cvijetin Milivojević, stručnjak za odnose sa javnošću, smatra da bi EU umesto projekata koji privlače šačicu ljudi trebalo da nađe način da se spusti među ljude i na prijemčiv način proklamuje one vrednosti za koje se zalaže.
- EU mora da se spusti među narod i sve moćne sile su našle način da to urade. Kina je prepoznala vakcinaciju i Bor kao nešto što je bitno Srbima; Rusija se koristi idejom prijateljstva koja je kod nas romantizovana, pa i vakcinom. Reagovali su i kad je bila britanska deklaracija o Srebrenici, a EU nikako ne uspeva da u narod usadi pozitivnu sliku o sebi. Ako to želi, nije dovoljno samo ulaganje i investiranje, neophodno je jasno proklamovanje nečega što postoji kao vrednost unutar EU - kaže Milivojević.
Jedan od važnih načina da EU dopre do Srba je slanje jasne poruke oko Kosova, smatra Milivojević.
- Sve zemlje članice EU su ušle u EU neokrnjenog suvereniteta. Samo za Srbiju to ne važi, a kada građani čuju tu poruku da "EU nije priznala Kosovo", mislim da bi se i odnos prema EU promenio. Jer, EU nije priznala Kosovo, a ide se dotle da neke zemlje priznaju nezavisnost Prištine kao stav EU, iako on ne postoji. Uporno stiže taj eho - kaže Milivojević.
Građani svih zemalja su tako španovani, napominje Milivojević, i svima je važna celovitost zemlje.
- O tome govori i činjenica da u EU postoji teritorija nad kojom vlada trojni suverenitet. Pa, EU se u doba pandemije vratila granicama i zato ne mogu nonšalantno da se ponašaju prema onome što Srbija brani kao 17 odsto svoje teritorije - kaže Milivojević.
U svemu tome, EU treba da se okrene i novim kanalima komunikacije.
- To su društvene mreže i drugi kanali. Mora da se objasni šta je EU, ali tako da poruke budu edukativne, informativne, da se jasno kaže da nam žele dobro, da se u zemljama EU bolje živi nego u zemljama koje nisu u EU, ali da to ne znači odricanje od naše tradicije. Mora da stvori neka vrsta gladi za ulaskom u EU. Jer, ako poruka ne uspeva da dopre do građana, nije krivica samo do građana Srbije, već i do vas u EU - zaključuje Milivojević.
Evropo, pravac na "Tik-tok" i "Instagram"
Borislav Miljanović, stručnjak za komunikacije, kaže za "Blic" da se Evropa ponaša kao plemić zarobljen u svom vremenu i prostoru, dok se oko njega svet neumoljivo menja.
- Rusija i Kina napadaju sa svih strana, a Evropa se drži okoštalih procedura i gubi bitku za popularnošću. I u komunikaciji je spora, drži se procedura od pre 30 godina i to se onda u praksi i vidi. Ne mogu pravila koja su važila osamdesetih godina da važe i sada, moraju institucije i zemlje da se menjaju, da budu prisutne, odmah i sada. EU ne može da se zadovoljava reklamom na TV-u koja će se vrteti neko vreme, koja će biti skupo plaćena, ali neće izazvati dovoljan efekat - kaže Miljanović.
Umesto toga, EU mora da se okrene mladima i snažno prigrli moderna sredstva komunikacije, poput "Tik-toka" i "Instagrama".
- Ideja EU mora da se promoviše među mladima. Trebalo bi da jure generaciju od 15 do 18 godina, pošto su one od 18 do 25 već ispustili iz ruku. To znači da mora da bude neprestano prisutna na kanalima na kojima su mladi stalno, a ne da se obraćaju generaciji 45 plus - kaže Miljanović. (Blic, www.blic.rs, Danijela Luković , 13.5.2021)

Utapanje Šapićeve stranke u SNS – izranja li mu funkciju gradonačelnika

Koje će funkcije Aleksandar Šapić dobiti ulaskom u Srpsku naprednu stranku, još nije poznato. Politički analitičari ocenjuju da je to normalan proces, kako bi se prvo naprednjaci navikli na činjenicu da im ponovo dolazi neko sa strane. A 120.000 glasova, koje je Srpski patriotski savez osvojio na prošlim izborima, neće se svi preliti u SNS.
„Stig’o pre vremena, dobrodošao, jesi prvi put ovde?“, upitao je predsednik SNS Vučić.
„Prvi put“, odgovara Šapić.
Prvi zvanični sastanak Vučića i Šapića u Srpskoj naprednoj stranci trajao je sat vremena, ali detalji sa njega se još čuvaju u tajnosti.
„Mislim da bi krajem maja trebalo da bude Glavni odbor i tad bi trebalo sve da se spakuje“, kazao je Šapić.
Šta se pakuje i kome će teret pasti sa leđa, kriju i naprednjaci, ali mnogi ovaj potez vide kao dobar za oba Aleksandra.
„Ono što bi trebalo da radi opozicija radi Vučić, umesto da se smanjuje broj entiteta opozicije jer mnoge od njih ne možete nazvati strankama i da se ukrupnjavaju, oni to ne žele. Vučić je uradio dobar potez i on i Šapić, i SNS je sada jača“, ocenio je Zoran Panović iz Demostata.
Na prošlim izborima SPAS Aleksandra Šapića osvojio je 120.000 glasova. Međutim, oni se neće automatski preliti kod naprednjaka.
„Većina birača Šapića su ljudi koji nisu hteli da glasaju za Vučića, oni su hteli da glasaju za nekakvu opoziciju, ne možda za Đilasa ili Obradovića, ali ni za Vučića. Nisam siguran da će veći deo tih birača glasati za tu stranu“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Utapanje SPAS-a u SNS najverovatnije je deo dogovora za naredne izbore, pre svega beogradske, jer se pretpostavlja da će Šapić biti kandidat naprednjaka za gradonačelnika.
„Mene zaista ne bi iznenadilo da pre kraja mandata sadašnje Skupštine grada Šapić bude izabran za gradonačelnika. To je optimalno dovoljno vreme da se isproba kakve su njegove sposobnosti i da li on zaista nosi 120 hiljada glasova ili su oni nestali njegovim ulaskom u SNS“, dodaje Milivojević.
„Ono što je za Vučića malo neobično, što dva njegova glavna čoveka za Beograd su dvojica žutih ili demokrata – Vesić i Šapić, Vesić je najbliži saradnik Zorana Đinđića i Šapić je iz faze Đilas – Tadić, tako da ne može Vučić bez DOS-a totalno“, kaže Panović.
Aleksandar Šapić nije prvi koji ulazi u SNS i koji će dobiti po svemu sudeći visoke funkcije. I aktuelna premijerka Ana Brnabić bila je čak nestranačka ličnost, pa ministarka, pa je na kraju postala i deo Srpske napredne stranke. (TV N1, www.rs.n1info.com, Žaklina Tatalović, 11.5.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/utapanje-sapiceve-stranke-u-sns-izranja-li-mu-funkciju-gradonacelnika/

ЦВИЈЕТИН: Избори могући до краја године!? Ово је позадина нон-пејпера (ВИДЕО)

Гост Дејана Петра Златановића у емисији ''Интервју'' је најбољи српски политички аналитичар и власник ПР агенције ''Прагма'', политиколог Цвијетин Миливојевић.
У веома интересантној анализи, Миливојевић је открио да би Александар Вучић могао раније да распише ванредне изборе, односно можда већ до краја године, али је о открио целу позадину случаја „нон-пејпер“ и да ли би и на који начин могло да дође до премене граница на Балкану.
Такође, Миливојевић је изнео своја очекивања када је реч о преговорима опозиције са режимом око изборних услова.
Једна од опција јесте раздвајање избора, што би значило да избори на неком нивоу могу да се одрже и крајем ове године, због чега је кампања „победе над короном“, по оцени Миливојевића, у овом тренутку важна за власт.
– С обзиром на технологију владавине Српске напредне странке, не бих искључио могућност такве кампање. Треба подсетити да је прошле године ванредно стање искоришћено од стране СНС и Александра Вучића за кампању. Све личи на то да ће се слично десити и сада, а хоће ли то бити званично „победа“ и кампања, то је мање битно. Битно је да нам следе обавезни београдски и председнички избори и, рекао бих супер обавезни, парламентарни избори, истакао је Миливојевић за „Данас“.
Он додаје да парламентарни избори нису обавезни по закону, али и да „сила мења закон“ зато што их призива Брисел.
– Брисел је наложио Вучићу да спере своју срамоту коју је направио нелегалним и нелегитимним изборима прошле године тако што ће расписати ванредне парламентарне. И овај пут оба дела опозиције који учествују у преговорима ће инсистирати на раздвајању различитих нивоа избора, што би значило да неки од тих избора морају да буду одржани до краја године. У том случају уопште није рано за размишљање о „победи“ над короном и таквој кампањи, закључује Миливојевић. („Центар – званични канал“, youtube, www.srbin.info, Дејан Петар Златановић, 10.5.2021)
https://www.youtube.com/watch?v=lrW03wZnPYY

Da li je Srpska mogla da sačuva svoje nadležnosti

POVRATAK NA IZVORNI DEJTON

Povratak na izvorni Dejton i vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj koje su joj oduzete odlukama visokih predstavnika u BiH - tema je koju političari iz Srpske u proteklih nekoliko godina često “potežu”.
O ovom pitanju u nekoliko navrata raspravljala je i Narodna skupština Republike Srpske na svojim posebnim sjednicama, ali i Senat Srpske. Tako je na posebnoj sjednici NSRS u novembru 2019. godine raspravljano “o neustavnoj transformaciji Dejtonske strukture BiH” i doneseno nekoliko zaključaka.
U jednom od tih zaključaka se govori o povratku na izvorni Dejton, te o omogućavanju Republici Srpskoj povrat oduzetih nadležnosti i funkcionisanje u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Ista tema našla se na dnevnom redu posebne sjednice NSRS i u martu ove godine. I na njoj se raspravljalo o OHR, Dejtonskom mirovnom sporazumu i vraćanju izgubljenih nadležnosti.
– Srbi su za izvornu primjenu Dejtonskog mirovnog sporazuma, za ukidanje visokog predstavnika i za referendum o statusu Republike Srpske ukoliko se njihovi stavovi ne uvaže – izjavio je u uvodnom obraćanju te sjednice lider SNSD Milorad Dodik.
On je podsjetio da su Srpskoj oduzete 83 nadležnosti koje su prenesene na nivo Bosne i Hercegovine.
Među najvažnijim oblastima u kojima je RS izgubila ingerencije su pravosuđe, energetika, javne nabavke, upravljanje granicom, pitanja izbjeglica, statistika…
Podsjećamo da je u decembru 1996. godine, Predsjedništvo BiH donijelo odluku da Savjet ministara ima samo tri ministarstva – Ministarstvo za spoljne poslove, spoljnu trgovinu i ekonomske odnose i civilne poslove.
Međutim, četiri godine kasnije, pod pritiskom Međunarodne zajednice formirana su i Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice, te Ministarstvo za trezor institucija BiH.
Nešto kasnije visoki predstavnik nameće izmjene zakona o Savjetu ministara, kojim se uvode Ministarstvo transporta i komunikacija, Ministarstvo bezbjednosti i Ministarstvo pravde.
Kasnije je, Zakonom o odbrani formirano i Ministarstvo odbrane, čime je faktički ukinuta Vojska Republike Srpske.
Osim novih ministarstva, sa entiteta na zajedničke institucije prenesene su brojne nadležnosti iz oblasti odbrane, bezbjednosti, pravde.
Formirane su obavještajno bezbjednosne agencije, Visoki sudski i tužilački savjet, Sud i Tužilaštvo BiH, a na zajedničke organe preneseni su i carina i indirektni porezi, ali i jedinstvena evidencija ličnih podataka.
Srpska je ostala bez dijelova nadležnosti iz oblasti energetike, javnih nabavki, telekomunikacija, statistike, koncesija, akreditovanja…
Od Ministarstva unutrašnjih poslova RS nadležnost je na BiH prenesena u nadzoru i kontroli granice, bezbjednosti saobraćaja, centralnom registru vozača i vozila, ulasku i boravku stranca i u oblasti međunarodne krivične saradnje.
Spisak prenesenih nadležnosti je dugačak, a ono što se često može čuti u javnosti jeste pitanje, da li je to moglo da se spriječi?
S jedne strane dio političara tvrdi da su nadležnosti izgubljene zbog slabosti tadašnjih političara koji nisu željeli da se suprotstave visokim predstavnicima, već su ćutke potpisivali sve što im se stavljalo na sto.
S druge strane, brojni analitičari i političari tvrde suprotno. Ističu da tadašnji političari iz Srpske nisu mogli ništa da učine kako bi spriječili prenos nadležnosti jer bi automatski bili smjenjeni, a prijećeno im je i hapšenjima te montiranim optužnicama.
Šta se u međuvremenu promijenilo?
Sociolog i redovni profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, Drago Vuković, ističe da je pitanje prenošenja nadležnosti, koja nisu predviđena Dejtonskim sporazumom vrlo komplikovano i veoma pogodno za političke manipulacije.
On kaže da politička retorika napadanja zbog navodne izdaje je zapravo izraz stanja politike gdje je produktivnije dijeliti ljude na patriote i izdajnike nego raditi u interesu građana i baviti se suštinskim pitanjima bitnim za čovjeka i zajednicu.
– Danas je sasvim drugačija pozicija i uloga međunarodne zajednice u odnosu na vrijeme poslije Dejtona sve do kraja vladavine visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna. To je bilo vrijeme političkog terorizma i drskosti OHR gdje su ljudi, ne samo smjenjivani, nego im je bilo zabranjeno praktično da žive i bilo šta rade – ističe Vuković.
On dodaje da optuživati danas nekoga za nekakvu izdaju je u najmanju ruku politički nekorektno.
Činjenica da je broj zabranjenih i kažnjenih srpskih političara bio veoma veliki, kako dodaje Vuković, pokazuje zapravo da su se tada političke elite najoštrije suprostavljale takvoj politici OHR.
– Danas je, međutim uloga OHR potpuno drugačija. Ova međunarodna insitucija je potpuno politički devastirana, kompromitovana i mislim da je sasvim svjesna da je potpuno strano, nekorisno tijelo u sistemu BiH. Ovdje, naravno, mislim  na štetu koju OHR nanosi jednoj državi, koja bi trebala da bude suverena i samostalna, na njenom putu ka EU- kaže Vuković.
On ističe da je svima jasno da OHR toliko dugo opstaje samo zahvaljujući bošnjačkoj politici koja nema volje ni hrabrosti da zajedno sa Srbima i Hrvatima traži rješenja za budućnost države, nego to čini pogrešno se oslanjajući na međunarodnu zajednicu.
Dobro je, kako kaže Vuković, da se u važnim centrima međunarodne politike uviđa ovaj problem. On dodaje da nema budućnosti društva u BiH bez unutrašnje sinergije njenih politika i i samostalnog dogovaranja, bez mentorstva sa strane.
Vuković ističe da je u svim fazama uticaja međunarodne zajednice bilo manje i više hrabrih političkih lidera koji su iskazivali svoje jasne političke stavove u različitim situacijama.
– Često se potura teza da je neko iz Srpske izdajnik ako sarađuje sa SDAi HDZ. Svi koji su do sada participirali u vlasti na državnom nivou morali su da prihvataju političke subjekte iz FBiH, odnosno iz RS. To je osnovna predpostavka saradnje i partnerstva u složenoj višenacionalnoj državi. Nema tu političke ljubavi, imaju samo interesi i obaveza da se sarađuje. Ako bi to preveli na ovo pitanje podrške OHR u prenošenju nadležnosti, sasvim je jasno da to nema nikakve veze sa tim odnosima na državnom nivou – kaže Vuković.
Politička izolacija
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević ističe da su političari u Srpskoj prije 15-20 godina bili u drugačijoj situaciji nego danas jer su tada bili izolovani i nisu imali podršku ni jedne zemlje, pa čak ni Srbije i Rusije.
– Sjetite se da su nadležnosti Republici Srpskoj počele da se oduzimaju nakon NATO agresije na Srbiju, koja je tada izgubila Kosovo i bila u političkoj defanzivi. S druge strane Rusija je bila u političkoj letargiji i Republika Srpska prosto nije imala nikoga ko bi stao na njenu stranu- ističe Milivojević.
On podsjeća i da je Brčko dobilo status Distrikta uporedo sa NATO agresijom na Srbiju, čime je Srpska presječena na dva dijela.
– Prvih godina poslije Dejtona visoki predstavnici u BiH su se bavili implementacijom Dejtonskog mirovnog sporazuma i nisu dirali u nadležnosti entiteta. To je činjeno kasnije, nakon agresije na Srbiju – kaže Milivojević. (EuroBlic, www.srpskainfo.com, Snježana Karić, 10,5.2021)

„Pobeda nad koronom“ neophodna režimu za izbore

 Kao datum za početak kampanje navodi se 20. maj, a "krunisanje" kampanje trebalo bi da se desi 28. juna, proslavom Vidovdana u Kruševcu, saznaje Danas
Ukoliko vlast pokrene kampanju „pobede nad koronom“ krajem maja ili na Vidovdan 28. juna, što su datumi kojima se u javnosti licitira, ona će pre svega biti u funkciji pripreme za izbore, koji bi mogli da se održe već krajem ove godine ako se tako odluči u pregovorima vlasti i opozicije, kao dokaz „neverovatne sposobnosti režima“ i stvaranja atmosfere koja uliva nadu biračima, ocenjuju sagovornici Danasa.
O kampanji „pobede nad koronom“, koju će režim pokrenuti preko flajera i bilborda koji su već zakupljeni, kako je pisao prema nezvaničnim saznanjima portal Direktno.rs blizak opoziciji, uveliko se spekuliše po društvenim mrežama ali i u političkim krugovima.
Kao datum za početak kampanje navodi se 20. maj, kada bi trebalo da budu postavljeni bilbordi, a prema nezvaničnim saznanjima Danasa, „krunisanje“ ove kampanje trebalo bi da se desi 28. juna, na Vidovdan, proslavom u Kruševcu kojoj će prisustvovati ceo državni vrh.
Naime, kako je već zvanično potvrđeno, svi članovi Vlade Srbije i predsednik Aleksandar Vučić prisustvovaće proslavi kojom se obeležava 650 godina od osnivanja grada Kruševca, u kome su uveliko u toku radovi na rekonstrukciji centralnog gradskog trga gde će predsednik Vučić položiti venac na Spomenik kosovskim junacima.
Do ovog datuma, ujedno, trebalo bi i da se završe stranački izbori u SNS, konsoliduje članstvo i pripremi infrastruktura za nove izbore na svim nivoima, kako je za Danas ranije rečeno iz vrha vladajuće stranke.
Paralelno sa tim trebalo bi da budu završeni i pregovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima, na dva koloseka, bez i sa posredstvom Evropskog parlamenta, te dogovoreni uslovi, jer su predstavnici opozicije insistirali da sve bude završeno do kraja juna, kako bi ostalo vremena za primenu dogovorenog.
Jedan od glavnih zahteva oko koga su saglasni svi pregovarači iz opozicije, podseća Cvijetin Milivojević, analitičar i marketinški stručnjak, jeste razdvajanje izbora, što bi značilo da izbori na nekom nivou mogu da se održe i krajem ove godine, zbog čega je kampanja „pobede nad koronom“, po oceni Milivojevića, u ovom trenutku važna za vlast.
– S obzirom na tehnologiju vladavine Srpske napredne stranke, ne bih isključio mogućnost takve kampanje. Treba podsetiti da je prošle godine vanredno stanje iskorišćeno od strane SNS i Aleksandra Vučića za kampanju. Sve liči na to da će se slično desiti i sada, a hoće li to biti zvanično „pobeda“ i kampanja, to je manje bitno. Bitno je da nam slede obavezni beogradski i predsednički izbori i, rekao bih super obavezni, parlamentarni izbori, istakao je Milivojević. On dodaje da parlamentarni izbori nisu obavezni po zakonu, ali i da „sila menja zakon“ zato što ih priziva Brisel.
– Brisel je naložio Vučiću da spere svoju sramotu koju je napravio nelegalnim i nelegitimnim izborima prošle godine tako što će raspisati vanredne parlamentarne. I ovaj put oba dela opozicije koji učestvuju u pregovorima će insistirati na razdvajanju različitih nivoa izbora, što bi značilo da neki od tih izbora moraju da budu održani do kraja godine. U tom slučaju uopšte nije rano za razmišljanje o „pobedi“ nad koronom i takvoj kampanji, zaključuje Milivojević.
Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže za Danas da je za sada nezahvalno govoriti o bilbordima koje još nismo videli, ali da se može očekivati neki vid proslave pobede nad koronom, što je bio slučaj i uoči prethodnih izbora.
– Mislim da je neozbiljno „spekulisati“ na ovu temu. Bilbordi će se pojaviti ili neće. Kada se pojave, biće tema. Sa profesionalnog aspekta mogu da kažem da su bilbordi kao medij za oglašavanje daleko manje efikasni od elektronskih medija, osim ukoliko želite da pokažete „moć“. Poruka može biti: „Svaki dan smo na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u svim tabloidima, pa evo možemo i na bilbordima!“ – koji će sigurno biti plaćeni iz budžeta. Proslavu pobede nad koronom smo već imali pre prethodnih izbora, a u skladu sa „Nije mala, nije mala, triput ratovala“, možemo očekivati i još po neku. A kako će preminuli i njihove porodice slaviti pobedu „između dva kruga“, ostaje da vidimo, kaže Avžner.
Primerenost ovakve kampanje u situaciji kada građani Srbije još uvek umiru od posledica virusa, dovodi u pitanje i politikolog i urednik portala Talas Miloš Nikolić. On kaže za Danas da je veoma verovatno da će biti ovakve kampanje, „osim ukoliko ne dođe do nekog potpuno neplaniranog događaja“, a da je ona, iz ugla političkog marketinga, u vezi i sa kampanjom vakcinacije.
– Postoji dominantno uverenje da se proces vakcinacije odvija uspešno, pa bi se ovakvim proglašavanjem pobede taj proces krunisao, a uspeh celokupnog zdravstvenog sistema bi se uzdizao kao dokaz neverovatne sposobnosti režima. Stvorena je dinamika da se stalno poentira, da se svakodnevno održava ta atmosfera pobede jer to ljudima uliva nadu i gradi poverenje da se ide u dobrom pravcu, naglašava Nikolić.
On misli i da će Srpska napredna stranka težiti da što više nametne motive višeg životnog standarda, izgradnje i opšteg ekonomskog prosperiteta kao vodeće motive kampanje pre nego motive u vezi sa korona krizom.
– Građani će želeti što pre da zaborave ovaj haos i vlast to razume, kaže Nikolić. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 8.5.2021)