Moja Pirova pobeda nad vetrenjačama

Ne mogu, dakle, da se ne samopohvalim. Kad već drugi  (da prostite: ulizičluk i čankolizaštvo iz vlasti i „zgubidanski“ bašibozuk iz opozicije im) neće da priznaju da sam jedini verovao da (moj) predsednik Republike ne laže, a to znači – neće više ni da krade ono što mu po Ustavu (član 115) ne pripada.
Em, 31. studenog 2021, em: „Deset godina sam na čelu stranke, i tu ću biti do maja. Mislim da je to dovoljno, u glavi već imam četvoro kandidata za naslednika. Vreme je za nove ljude, ja sam već 10 godina na njenom čelu. Povlačim se tada jer ne želim ugroziti bilo šta pre toga i pobedu stranke na izborima.“
Što se ono kaže: deseta – sreća!
A sad vam nije smešno što sam, godinama, kao onaj Sizif, onu kamenčinu uz brdo, gurao Član 115, zbog čega se sila Vrhovnikovog dvorskog poltronluka i intelektualnog „krem de la krem“ (čak i onaj pripadnik „Menze“ što brka genitalije sa ostalim udovima), braneći Idola od njega samoga, iz svih verbalnih artiljerijskih  oruđa, obrušavala na me, a (i moga) predsednika svih građana Srbije nagovarala da, i narednih pet godina, čini krivična dela obavljajući antiustavne radnje.
Isplatio se onaj moj usklik „Dum spiro, spero“ („Dok dišem, nadam se“) koji je, svaki put kad sam ga izgovarao, nailazio na salve podruge, podsmeha ili dobronamernih „saveta“ da član 115 Ustava Srbije ne sme da se čita baš onako kako piše.
A tamo, u članu 115 („nespojivost funkcija“) Ustava iz 2006, podsećam, piše: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“
Zato me strah što je neko iz Vrhovnikovog okruženja, mog predsednika Republike, očigledno, nagovorio (a on, izgleda, pristao na to) da još jednom, na vanrednim paralmentarnim, redovnim predsedničkim i redovnim beogradskim izborima, ponovo brutalno krši  Ustav, najavljujući svoje i učešće svoje partijske liste na njima. Jer, šta drugo može da znači njegovo obećanje da će se sa mesta predsednika partije povući tek nakon što – veruje – početkom travnja, još jednom, protivustavno izbori pobedu za (svoju) partiju, na čijem čelu, po Ustavu, ne bi smeo da bude. Šta ako ne – „navlačenje na tanak red“? Teorija zavere? Ne, što reče Čola, „ne bi’ ja tu ništa dir’o“.
A da je to, na prošlim izborima činio, ne tvrdimo samo Ustav Republike Srbije i moja malenkost. To tvrdi (prema tome, slaže se s tim) i sam predsednik Republike Srbije koji je još 8. oktobra 2020. godine, primajući godišnji izveštaj Evropske komisije o tadašnjem (ne)napretku Srbije u evrointegracijama, kazao (citat: novinska agencija): „Predsednik Srbije izjavio je da je prihvatio kritike komesara za proširenje Ollivera Varheija koje su upućene na njegov račun. Vučić je, nakon sastanka sa Varheijem, rekao da su kritike bile usmerene ka „korišćenju funkcije predsednika države, čime je pridobijao građane Srbije za stranačku listu koju je vodio“.
Zašto sam, tamo od kraja novembra, kada se (najavljena kao redovna, izborna!) Skupština videlista (naprednjaka), retroaktivno, umesto skupštinom ili kongresom,  prozvala „svečanom akademijom“, a naš Vrhovnik samoproglasio partijskim „v.d. predsednikom za do kraja aprila“ – tvrdio da je, od tada, naš Vrhovnik, sa statutarnog stanovišta te partije, u njoj nešto kao Grčić Milorad Mića u EPS-u – elem, nepostojeći?
Prosto zato što Statut Es-en-es ne poznaje funkciju v.d. predsednika, a član 40 izričito propisuje: Mandat predsednika stranke traje četiri godine!
Vrhovnik je na vrh svoje stranke ustoličen 28. maja 2016. godine, što znači da mu je mandat istekao pre 19 meseci!  Član 41 objašnjava da predsednika stranke bira Skupština (stranke), po pravilu, tajnim glasanjem, ali Skupština može da odluči da se izbor predsednika obavi i javnim glasanjem.
Sledi, član 43 Statuta Es-en-es koji nalaže da predsedniku stranke funkcija prestaje istekom mandata (što se i desilo pretposlednjeg 28. maja, prema tome, pretprošlog proleća). Isti član kaže da član stranke kome je istekao mandat predsednika stranke može da bude ponovo biran na tu funkciju – što redovna skupština te stranke, pre mesec dana, nije učinila.
Ah, da: prema članu 27 Statuta SNS, redovna sednica Skupštine održava se jednom u četiri godine, a poslednja takva, izborna, održana je pre više od pet i po godina!
A kad, Vrhovnik sadašnji, kao što je to učinio u poslednjem ovogodišnjem obraćanju, kaže i to da „ako neko misli da je moguće da se vrati na mjesto premijera, osim što je teorijski moguće, vidi se da me ne poznaje“, to upravo znači suprotno od toga šta je kazao. Jer, dok je nosio uniformu Kancelara srpskog, tamo do početka 2017, Vrhovnik se isto tako kleo u sve mu milo i drago da mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika Republike!?
U novogodišnje predvečerje, kada je oktroisana Narodna skupština besomučno jurila usvajanje akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa i, o istom trošku, Zakona o referendumu koji je ukinuo svaki cenzus izlaznosti, među silnim aktima koje je parlament usvojio, „prošvercovao“ se (da li?) i jedan, kao pisan za izlazni alibi našeg Vrhovnika.
U Izveštaju o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godinu (koji je usvojen tek potkraj ove!), tek onako, usput, piše i ovo: „Javni funkcioner je dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju. Javni interes ne sme da podredi privatnom i da javnu funkciju koristi zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije, predstavlja sukob interesa. Agencija za sprečavanje korupcije ima isključivu nadležnost da rešava o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija u postupcima koje pokreće po službenoj dužnosti, i po prijavama fizičkih i pravnih lica...“
A šta bi to moglo da znači? U sadašnjoj verziji Zakona o sprečavanju korupcije (koju su izglasali naprednjaci) postoji član 50 koji potpuno „visi“, odnosno, u totalnom je nedosluhu sa onim što iza njega u tom zakonu sledi. Taj član, naime, kaže da „javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno pollitičkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima“?!
Ali, samo pod sledećim uslovom: „Ako to ne ugrožava vršenje njegove (osnovne) javne funkcije“! Te, ako, može da odoli izazovu da ne poziva birače da glasaju za stranku čiji je predsednik; ako ne koristi javne resurse za promociju svoje političke stranke; ako ne koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera za promociju svoje stranke; ako ne poziva birače da glasaju za nekog od učesnika na izborima...
Naravoučenije: ako hoće da ostane svevladar, a da to, ipak, bar delimično, bude vraćeno pod ustavni okvir, Vrhovnik se, pod hitno, mora vratiti na funkciju samoproglašenog Kancelara ili, da budemo pravnopolitički korektni, predsednika Vlade Srbije.  
A i o tome sam govorio. Zna predsednik Republike vrlo dobro šta piše u Ustavu, šta piše u Zakonu o predsedniku Republike, a šta u Zakonu o Vladi, zna mnogo bolje nego svi mi, laici, da, po našem ustavno-pravnom i političkom sistemu, vlast „stanuje“ u Nemanjinoj, a ne na Andrićevom vencu.
Zna moj predsednik Republike da građani koji su protestovali protiv trovanja zemlje, vode i vazduha nisu nikakvi „zgubidani, fašisti i strani plaćenici“, kako ih je nazvao iz odela predsednika partije; ako i „nije bio obavešten“, uverio se u to kad je posetio Gornje Nedeljice, u koje je, takođe, otišao kao na tribinu mesnog stranačkog odbora, a vratio se otrežnjen, napola spreman, da bude opet predsednik svih građana, pa se opet presvukao u partijsko uho kada mu je Njegovo veličanstvo rejting došapnulo „ne valja, ne popuštaj - priteži“, i tako dalje i tome slično.
Više se niko iz Vrha Vrhova i ne trudi da spori, kako su današnju srpsku vlast, mahom, okupirali oni koji su se „u partizane“ (videliste) upisivali 1945, tj. na koncu „rata sa žutima“, sa sve večernjim tečajevima od škola i diploma. Pa, zar nismo - dok je predsednik Es-en-esa, u unformi predsednika Republike, bio partijsku bitku života u Nedeljicama Gornjim – uživo, iz studija glavne medijske trovačnice, slušali Vrhovnikove „analitičare“ – pretorijance koji su se upinjali da dokazuju kako iza ovih koji žele da sruše i ubiju „Rio Tinto i državu Srbiju“ stoji nekakav Nemac „Konrad Adenauer Štiftung“!? Presudiše jednoglasno tako (jadnog predsednika ni ne konsultujući), a da pojma nemaju da ih je (njih, naprednjake) taj isti (fašista?) „Adenauer“, u ime Angele Merkel, prvi podojio, krstio i godinama prepovijao!?
Kao da ih je kolektivno zarazio onaj drugi znameniti Nemac, Alchajmer, pa su se, sve hodajući iza Vrhovnikovih širokih leđa, gazeći ka vrhu Vrhovnikovom senkom, ispozaboravljali ko su, šta su, odakle su i kako su (i uz čiju pomoć i zaslugu) došli do toga do čega su došli, neki od njih dodirujući i same zvezde.
Ili je kliconoša bio onaj anglasaksonski dvojac, Dejvid Daning i Džastin Kruger koji je među napredni poltronluk plasirao onaj čudni kongnitivni poremećaj u kome manjak znanja rađa višak samopouzdanja, pa čak i one iluzorne superiornosti u kojoj i ne znaš koliko, zapravo, ne znaš. Kada pominjem Daning—Krugerov efekt, ne mislim, naravno, samo na nesrećanog „Miću“, jer taj oblik saznajne pristrasnosti („dvostrukog prokletstva“) dovodi do toga da mnogi visokopozionirani naprednjaci ne samo da nemaju sposobnosti za obavljanje nekog, ozbiljnog stručnog zadatka, već im nedostaje i sposobnost da prepoznaju sopstvenu nesposobnost.
A kad imate takvu kadrovsku politiku, onda vam se može sve, pa čak i da ne trepnete na takvu javnu, nacionalnu, građansku i državnu sramotu, kakvu nam je, u predvečerje 2022, u godini 80-obljetnice osnivanja „Nezavisne države Hrvatske“ i njenih logora smrti - priredila napredna apsolutna većina oktroisanog narodnog sabora Srbije, odbijajući da u dnevni red parlamenta uvrsti – zamislite – „Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945. godine“!? I to, predlog koji je, već treći put u ovom sazivu, podnela poslanica Es-pe-esa Smilja Tišma (r. 1929), jedna od retkih, i danas živih, logorašica iz dečjih logora smrti u NDH!?
Nije pomogao ni njen vapaj: „Zar treba da molimo (vlastiti parlament) da se osudi  genocid nad genocidima u 20. veku, nad sopstvenim narodom?“ Ni objašnjenje da „preživeli logoraši moraju probiti gromoglasnu tišinu i ćutanje u Skupštini, jer bi odgovornost za neusvajanje ove rezolucije snosila Skupština Srbije“. Ni njena tužna primedba da bi usvajanje rezolucije  bio „poslednji proboj logoraša Jasenovca“...
I ništa. Posle toga usledilo je glasanje u kome jeu 113 naprednih ruku, od ukupno 143 prisutna nenarodna poslanika (srpskog?) parlamenta, ostalo nepodignuto! Isto kao i, ne tako davno, kada je ovaj oktroisani saziv parlamenta odbio da izglasa izgradnju memorijalnog centra za srpske žrtve genocida u 20. veku.
Kao građanin ove zemlje, verujem da je takvo bestidno ponašanje oktroisanim poslanicima Es-en-esa naredio šef njihove partije.
Jer, moj predsednik Republike, pa zvao se on i Aleksandar Vučić, predsednik svih građana - kako onih koji su glasali za njega, tako, još više, onih koji nisu za njega glasali – koji, po Ustavu, „odražava državno i građansko jedinstvo“, to nikada ne bi učinio.
Zato, predsedniče Es-en-esa, kad ste me već, posle dugog nećkanja, poslušali  – ne prolognirajte to za kraj aprila, učinite još jedan malecki napor: ratosiljajte se te partijske bede, odmah, promptno, bez odlaganja, pre izbora, ma i pre onog nevoljnog referenduma, i onda budite ono što verujem da jeste, predsednik svih građana.
A dok ste još, paralelno, i „kapo di kapo“ naprednjaka, naterajte ih, još pre Božića, ponovo, u poslaničke klupe da, po hitnom postupku usvoje rezoluciju Smilje Tišme. Ako su već mogli da, na popravnom, pod pritiskom građanskih gibanja, popravljaju „kečeve“ iz eksproprijacije i referenduma, neka spasu malo preostale nacionalne i građanske časti i obraza, dok je, Bože im oprosti, gospođa Tišma još živa. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Je li stvaran ekonomski rast Srbije o kojem govori Vučić

Prema viđenju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, ta je zemlja ostvarila najveći privredni rast u Evropi i to drugu godinu zaredom.
Prema viđenju predsjednika Srbije, ta je zemlja ostvarila najveći privredni rast u Evropi i to drugu godinu zaredom.
Finansije su stabilne, kaže Vučić, a potvrđuje i ministar finansija, pa će zato novčana pomoć osim majkama, penzionerima i zdravstvenim radnicima, biti data i mladima od 16 do 29 godina, i to u visini od 100 eura.
Fiskalno vijeće Vlade Srbije, koji je ovakve mjere i ranije kritikovalo, saopštilo je da će one dodatno zadužiti državu. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, Jelena Glušac, 30.12.2021)
https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/30/ekonomski-rast-srbije-realnost-ili-predizborne-projekcije

Kakva je bila 2021. za vlast, a kakva za opoziciju?

Da su poslanici Evropskog paralemnta Tanja Fajon i Vladimir Bilčik posredovali u dijalogu Aleksandar Vučića, predsednika SNS, koji obavlja i funciju predsedika Republike i Nebojše Stefanovića, člana SNS koji je na funkciji ministra odbrane, možda bi ih i pomirili, ali vlast i opoziciju oko poboljšanja izbornih uslova nisu.
Tako bi u šali mogli da se sumiraju događaji kojima se protekle godine najviše bavila vlast, ali i opozicija.
Ove godine su kulminirale sve započete afere iz prošlih godina, a nastale su i nove kako bi stare bile zataškane.
Godina je počela svečanim otkrivanjem spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, kada je, kasnije će se ispostaviti, planiran ko zna koji po redu atentat na predsednika države.
Predsednika su još iz 2020. morile brige zbog sve jačeg pritiska medija i opozicije oko afere Jovanjica i umešanosti njegovog brata u to, pa je, čini se, veličinom spomenika pokušao sebe i građane da ubedi u sopstvenu veličinu.
Na samom kraju 2020. javnost je obavestio o novom državnom udaru, odnosno da ga prisluškuju službe.
Pošto ni to nije bilo dovoljno za zatrpavanje Jovanjice, čini se da se poslužio najboljim oruđem, skretanjem pažnje.
Početkom februara javnost i mediji potpuno su skrenli s puta Jovanjice jer je hapšen Veljko Belivuk, tada vođa grupe navijača Partizana, za kojeg će se ispostaviti da je beskrupulozni ubica, kako optužnica kaže.
Na konto ovoh hapšenja ređaju se događaji koje je ova vlast krckala kad god joj treba magla pred očima građana, poput toga da je ministar Stefanović bio ako ne zaštitnik ono blizak Belivukovoj grupi, preko svoje državne sekretarke Dijana Hrkalović, koja je i sama uhapšena u oktobru ove godine ili da je u grupi zaverenika, koje je vrbovala strana služba, s ciljem da se sruši Vučić.
Stefanović, nakada najbliži lični prijatelj i saradnik Vučića, je sve to demantovao, ali je u stranci razvlašćen na zahtev i sreću svih članova. Ostala mu je samo državna funkcija ministra odbrane.Vučić zna zašto.
Zaštita građana od virusa, postala je u odnosu na borbu za održavanje rejtinga i vlasti u drugom planu, budući da je danima umiralo više od 60 ljudi, a mere se nisu pooštravale.
„Briga“ o zdravlju kulminirala je ulaskom članice, više puta kompromitovanog Kriznog štaba Darije Kisić Tepavčević u SNS, s pretkorakom članstva u vladi.
Kao i premijerka Ana Brnabić pre nje Kisić je svoje učlanjenje zabetonirala sramnim vređanjem reditelja Gorana Markovića.
Opozicija, večita žrtva vlasti, glodala je date joj kosti, a propast dijalog o poboljšanju izbornih uslova sa onima za koje je znala da su korumpirani, lažljivi i prevrtljivi režirala je sama, sada se ispostavilo, otvoreno lažući javnost da je bojkot izbora i dalje opcija.
Dozvolila je razvodnjavanje dijaloga na dva koloseka, sa i bez stranih posrednika i najpre se tu podelila.
Kada je Dragan Đilas, predsednik SSP, koje je posrednike iz EP zvao u pomoć, očekujući da će se ponoviti scenario iz Crne Gore i Severne Makedonije, a zatim maltene proglasio za Vučićeve saradnike, opozicija se opet podelila.
Na onu koja nije prihvatila kakve takve rezultate dijaloga (SSP, DS, PSG, NS, ZZS, NDMBG, PZP) i onu koja je bila konstruktivnija (SDS, NS, Dveri, DJB, DSS).
Tri meseca pred izbore, ništa se nije maklo sa papira u pogledu otvorenosti medija i ravnopravnih uslova kampanje.
Dve opozicione kolone su već tada bile izvesne, a sada ih ima bar duplo više.
Pošto saradnja odavno nije bila moguća, šanse za nenapadanje sada i nisu velike.
Optimisti još veruju u dogovor oko zajedničkog predsedničkog kandidata i kandidata za gradonačelnika Beograda.
Ono što je iznenadilo i najveće optimiste je bunt građana protiv kompanije Rio Tinto.
Kada je većina smatrala da nema te nepravde i događaja koji bi ponovo probudio građane iz letargije na red su došli zakoni o referendumu i eksproprijaciji kojma se otvarao put za nesmetano kopanje litijuma u dolini Jadra što bi zagadilo životnu sredinu.
Građanske inicijative Kreni- promeni i Ekološki ustanak pozvali su ljude krajem novembra na blokadu puta.
Putevi su širom Srbije bilo blokirani a na blokade 4. decembra je izašlo više desetina hiljada ljudi koji su ekologiju shvatili ozbiljno.
Vučić je po, vrlo kratko postupku, popustio, povukao zakone i doživeo prvi ozbiljan poraz pred izbore.
Ove građanske proteste su u međuvremenu nekako sponatano i ne previše očigledno „preuzeli“ pretendenti na vlast i učesnici narednih izbora Ekološki ustanak i inicijativa Akcija.
Oni narede proteste najavljuju za posle Božića sa osnovnim zahtevom da se Rio Tinto protera iz Srbije zauvek.
Pre njih 3. januara puteve blokira Savez ekoloških organizacija koji traže da se ukine uredba vlade o projektu Jadar.
 
Politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da u političkom smislu reči ono što je obeležilo ovu godinu ima posledice i na druge sfere života, a to je pokušaj predsednika Republike da ne održi svoju reč i nastavi da krši član 115 Ustava koji kaže da predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost.
– Iz toga proizilaze svi problemi. Jer predsednik nemilosredno kršeći Ustav i nepovlačeći se sa mesta predsednika stranke se zapravo ponaša kao svevladar, samodržac koji je istovremeno i tužilac, i sudija, i advokat, i poligrafista, i ministar pravde, finanasija, vojske, policije, predsednik vlade, gradonačelnik i predsednik svih opština – objašnjava on.
Kako dodaje, ova godina je obeležena i time jer je za nju najavljeno da će konačno održati više puta pomerani kongres SNS.
– Od kako je 017. Vučić izabran za predsednika Srbije devet je puta najavljivao povlačenje sa mesta predsednika stranke. Poslednji put za ovaj kongres, odnosno izbornu skupštinu koja je završena svečanom akademijom povodom 13 godina od osnivanja SNS. Predsednik ponovo nije otišao sa mesta predsedniak stranke. Nije ni ponovo biran na mesto predsednika stranke. On je sebi oročio v.d. stanje do kraja aprila što znači da ponovo ima nameru da direktno krši Ustav i da se meša u izbore na svim nivoima – ukazuje Milivojević.
Prema njegovim rečima, on je u poslednjoj godini svog predsedničkog mandata uz kršnje Ustava kršio i Zakon o predsedniku Republike u kojem lepo crno na belo piše da predsednik ima samo osam ustavnih nadležnosti.
Kada je reč o opoziciji, Milivojević navodi da je ovu godinu obeležilo njeno veliko neslaženje nakon što je prošle godine bojkot uspeo.
– Oni nisu imali odgovor za dan posle bojkota. Upecali su se kao som na bućku i zagrizli su mamac koji se zove dijalog vlasti i opozicije nadajući se pomoći evropskih prijatelja. Bilo je suludo očekivati da će im EU pomoći da sruše Vučića u trenutku kada je Vučić njihov igrač, budući da EU podržava stabilokratiju u ovom regionu i žmuri na kršenje evropskih vrednosti. Opozicija je poverovala u to i zagrizla mamac i prihvatila da učestvuje u dva dijaloga u kojima je zapravo arbitrirao Ivica Dačić kao oktroisani predsednik Narodne skupštine – navodi on.
Prema njegovim rečima, i građanski aktivizam je probudio nade opozicije, pa partijska opozicija pokušava da se šlepa uz njega.
– Opozicija može da se nada i gleda u nebo i boga i eventulano da pogleda u građanske aktiviste i traži svoju šansu – zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, Lidija Valtner, 30.12.2021)

Milivojević: Vučić o svemu van nadležnosti, konferencija – okruglo pa na ćoše

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je u emisiji Iza vesti da je predsednik Aleksandar Vučić danas na godišnjoj konferenciji govorio o mnogim stvarima, a da one "nisu u njegovoj ustavnoj nadležnosti". "On je toga svestan, zato je ta pres konferencija izgledala tako okruglo pa na ćoše", kaže on.
Kako je rekao Milivojević, čini mu se da se „Vučić nalazi stalno negde između čekića i nakovnja“.
„On je govorio danas o mnogim stvarima. Sve to nije u njegovoj ustavnoj nadležnosti, on je toga svestan, zato je ta pres konferencija izgledala tako okruglo pa na ćoše. Onih 300.000 zvuči lepo, a ovo ostalo ne razume ni gospodin Vučić, on je stručnjak za pravo“, kaže on.
On je, kako kaže Milivojević, "priznao da je svestan da brutalno krši Ustav".
"On je u novembru posle četiri i po godine vladavine primetio da nije ustavno da bude predsednik stranke. Normalno je da se ne kandiduje, mene čudi ta zavera ćutanja o tome", kaže on.
Izneo je i svoj stav o predstojećim izborima.
"Moj stav je da opozicija koja je bojkotovala izbore prošle godine i postigla uspeh, izašlo je neuporedivo manje od polovine građana, ali opozicija nije dala odgovor na pitanje šta posle tih izbora, ali što je gore, opozicija nije dala odgovor na pitanje zašto sada izlazi na izbore, kad su uslovi gori, a ne bojktovati ih", kaže on.
Rekao je da je gledao četiri sata prenosa iz Gornjih Nedeljica.
"Zahtev protestanata o Zakonu o referendumu je bio kozmetički, ali suštinski ne možete da pravite zakon o referendumu, a da pravite različite cenzuse za različita pitanja. Umesto što su slavili pobedu nad Vučićem i taj njegov postupak, trebalo je da čuju šta je rekao", kaže on.
Ističe da su ustavne promene "jedan fantastično bačen mamac opoziciji".
"Mi se sad bavimo tom temom, umesto da se bavimo izborima", kaže.
Prema njegovim rečima, vidi se da se opozicija konsoliduje.
"Kristališu se linije razdvajanja i spajanja, blokovi sarađuju korektno, kako će to izgledati dalje to ne možemo da znamo", kaže on. (www.rs.n1info.com, TV N1, “Iza vesti”, Danica Vučenić, 29.12.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-vucic-o-svemu-van-nadleznosti-konferencija-okruglo-pa-na-cose/

Referendumske podele

Neslaganje o izmeni Ustava i kod opozicije i kod vlasti, a do glasanja ostalo manje od mesec dana
Do referenduma o promeni Ustava ostalo je manje od mesec dana, a referendumska kampanja kao da nije počela. Većina opozicije protivi se ustavnim promenama, a referendumsko pitanje unelo je nove podele u opozicione ali i u redove vladajuće stranke.
Republička izborna komisija dostavila je, podsetimo, građanima na kućnu adresu informaciju o promenama Ustava Srbije, o kojima će se izjašnjavati na referendumu 16. januara. Cilj promene Ustava je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, napominje RIK. Istaknuto je i da se amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.
Predsednik Srbije Aleksandar Vućić i premijerka Ana Brnabić nemaju dilemu. Oni su pozvali građane da 16. januara glasaju za, kako kažu, nezavisno sudstvo.
"Udruženje tužilaca takođe kaže - ovo je šansa koju ne smemo da propustimo. Ovo je važno za građane i građani treba da izađu 16. januara zato što svi oni znaju kako to izgleda kada ne možete na vreme da dođete do pravde i ostvarite svoje interese na sudu, kad čekate dugo i kada ste nezadovoljni sudijama i ovo je ustavna izmena koja sve to menja", istakla je premijerka.
Međutim, tako ne misle svi funkcioneri Srpske napredne stranke. Poslanik u Narodnoj skupštini Vladimir Đukanović najavio je da će se na referendumu izjasniti protiv.
"Ja kao građanin izlazim i glasam "NE", motivisanost moja je ta što su to loše ustavne promene. Van svake pameti i logike je da u potpunsoti isključite parlament u izboru sudija, to nije normalno, zato što kad donosite presude u ime naroda, a jedina veza naroda sa državom je parlament, jer vi izborima prenosite suverenitet na poslanike, da vi u potpunosti izbrišete parlament. To po meni nije normalno i nisam pristalica toga, i ja otvoreno kažem da ću glasati ne", rekao je Đukanović.
Pozivi i na potpuni bojkot
Stavovi opozicije, sa druge strane, kreću se od poziva građana da izađu na referendum i glasaju protiv ustavnih izmena do njegovog potpunog ignorisanja. Za bojkot referenduma zalažu se Stranka slobode i pravde i Demokratska stranka jer je, kako kažu, izostao stručni i politički konsenzus kao i javna rasprava o promeni Ustava Srbije.
Za isti odgovor na referendumsko pitanje zalažu se i desno orijentisane partije i deo zeleno-levog bloka. Koalicija NADA, Srpska radikalna stranka, pokreti Ne davimo Beograd i Dveri, pozivaju građane da izađu na glasanje i zaokruže "ne".
"Pokret Ne davimo Beograd u predloženim izmenama Ustava vidi jednu novu manipulaciju SNS. Smatramo da se tim izmenama neće unaprediti pravosuđe već će doći do novih manipulacija pri izboru najviših pravosudnih organa i saveta, visokog saveta sudstva i tužilaštva, te zbog toga smatramo da bi građani trebalo da kažu ne na referendumu. Ono što je takođe važno je da razumemo da na ovom referendumu nema cenzusa, tako da bojkot takvog referenduma ne bi imao smisla i zbog toga i pozivamo ljude da se izjasne protiv", rekao je Radomir Lazović iz Pokreta Ne davimo Beograd.        
Iz koalicije Pokreta Obnove Kraljevine Srbije i Demokratske stranke Srbije poručuju da je od svih ponuđenih, bojkot najgora opcija.
"Mi smatramo besmislenom tu ideju jednog dela opozicije da se referendum bojkotuje jer znamo kako se završio bojkot izbora i kako se bilo koji bojkot kada završio. Dakle jedna besmislica koja nemam nikakav cilj, jedini  način da se borimo je da pozivamo ljude da glasaju protiv promena Ustava posebno iz razloga što neki sa strane žele da menjaju Ustav, dakle to je nešto što je trajna kategorija. Ja često kažem američki ustav je star koliko i njihova država, ovde svaka vlast nosi sa sobom ustav u džepu, i dakle on treba da bude opšti pravni akt i da se to menja samo u ekstremnim situacijama", naveo je Miloš Parandilović iz koalicije NADA.
Dveri su svoje mišljenje menjale. Pre nekoliko meseci lider pokreta Boško Obradović je rekao da će Dveri pozvati građane da ne izlaze na referendum, poručio je tada da taj referendum pokreće Narodna skupština u kojoj nema opozicije, da nije legalan i da aktuelni skupštinski saziv nije demokratski. Međutim, pre samo nekoliko dana Boško Obradović poručuje suprotno, da ima mnogo razloga zašto 16. januara treba izaći na referendum i glasati protiv Vučićeve vlasti i promene Ustava.
Zvaničan stav o referendumu iznela je i Narodna stranka. Njeni članovi jednoglasno se protive promenama Ustava, ali pozivaju građane da sami odluče da li će u referendumu učestvovati.
Građani neupućeni, a političari podeljeni
Iako šalju različite poruke i pozive građanima, predstavnici opozicije saglasni su oko jednog - većini građana nije jasno za šta tačno glasaju 16. januara. Sa tim je saglasan i politički analitičar Cvijetin Milivojević koji je za Euronews Srbija rekao da je kampanja skoro nevidljiva.
"Organizator referenduma bi na pravi način trebalo da objasni šta je suština promene. Ja sam pokušao da saznam šta dobijam kao građanin ako glasam za, nije mi jasno", rekao je on za Euronews Srbija.
Kada je reč o podeli koja postoji unutar opozicije, ali i same vlasti oko pitanja referenduma, Milivojević kaže da se delimično mora saglasiti sa Vladimirom Đukanovićem.
"Ne znam koji su motivi gospodina Đukanovića, ali ja se kao građanin moram delimično složiti. Vi isključujete iz daljeg izbora sudija i tužilaca zakonodavno telo najviše, i sad će se time baviti neka dva tela. Kako su izabrane te sudije tu? Pa izabrane su voljom politike", rekao je on.
Na pitanje zašto do ovog referenduma dolazi baš sad, Milivojević ističe da bi za to moglo da postoji nekoliko razloga.
"Možda je nekome palo na pamet da je to zgodno vreme da možda oduže dug EK koja je pre izvesnog vremena malo pogledala kroz prste našoj vlasti kada je reč o tome što su potrebne reforme. Drugo, možda je neko mislio da je to dobra generalna proba za izbore, da vidimo kako se glasači ponašaju. Treće, možda je to dobar mamac, većina stranaka je tu pogubljena, neki će izaći, neki uopšte neće izaći", naglasio je on.
Milivojević ističe da trenutno po pitanju ovog referenduma postoji "karambol" i podseća na prethodni referendum o ustavnim promenama održan 2006. godine kada se, kako kaže, konsenzus pravio na liniji Tadić, Koštunica, Dačić, Nikolić, Vučić i Šešelj koji je tada bio u zatvoru.
"Oni su se svi dogovorili da podrže donošenje novog ustava", rekao je Milivojević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 28.12.2021)
https://www.euronews.rs/srbija/politika/30829/referendumske-podele-neslaganje-o-izmeni-ustava-i-kod-opozicije-i-kod-vlasti-a-do-glasanja-ostalo-manje-od-mesec-dana/vest

Milivojević: Srbija je monarhija, jer je vodi njegovo veličanstvo rejting

 Zašto i vlast i opozicija još ne objavljuju kandidate za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda
Srbiju ne vodi Aleksandar Vučić nego njegovo veličanstvo rejting. Srbija je u tom smislu monarhija, jer njegovo veličanstvo rejting odlučuje o potezu koji će Vučić povući. Ovog trenutka, zbog ekoloških protesta, njemu je rejting pao i nije sasvim siguran da će pobediti u prvom krugu i zato taktizira. Kada je reč o opoziciji bojim se da nema kandidata koji bi mogao da pokuca na vrata drugog kruga predsedničkih izbora – kaže za Danas politikolog Cvijetin Milivojević, odgovarajući na pitanje zašto ni vladajuća SNS ni opozicija još ne objavljuju kandidate za predsednika Srbije.
Nešto malo više od tri meseca do izbora ni vladajuće partije a ni opozicija u zeleno-levom bloku i grupaciji u kojoj su SSP, DS i NS ne objavljuju svoje kandidate za prvg čoveka glavnog grada i države.
Predsednik SSP Dragan Đilas, najavio je da će se to dogoditi u januaru, ali i do sada je bilo takvih najava koje nisu ispoštovane, pa se postavlja pitanje ima li opozicija uopšte kandidata koji bi mogao da parira naprednjacima.
Uz to, ni naprednjaci, za koje se veruje da će im Vučić biti kandidat za predsednika to ne potvrđuju, a o gradonačelniku ćute.
Milivojević podseća da je predsednik SNS i Republike posle devet najava, ponovo rekao da će se povući sa čela partije krajem aprila.
– On može da se ne kandiduje za predsednika Republike i posluša Ustav koji kaže da vlada vlada, a da je predsednik ceremonijalna funkcija, te da odluči da bude premijer i bez pardona bude nosilac liste na svim nivoima što je inače i bio – navodi Milivojević.
Kako dodaje, bilo šta da odluči, to lako može da brani.
- Ako odluči da se ne kandiduje za predsednika nego premijera, on će zapravo ispoštivati ono što Ustav i zakon kažu. Ali može biti i kandidat za predsednika Republike. Ako pobedi može se i formalno oprostiti sa stankom i povući sa mesta stranačkog predsedika. Postoji još jedna razlog a to je da ne želi da otkriva karte dok sa druge strane makar ne budu odškrinute karte. One nisu to sada. Ne vidimo ni fotorobot tog nekog protivkandidata koji ima neke šanše – kaže Milivojević.
On se šali da možda Vučić želi da ispuni jedini nedosanjani san, jer je bio sve što je hteo jedino ne gradonačelnik.
Na pitanje, zašto opozicija ne izlazi sa imenom on odgovara da bi bilo bolje po opoziciju da je to što još nema kandidata plod njihovog dubokog strateškog i taktičkog razmišljanja, ali da se boji da nemaju nekog ko bi pokucao na vrata drugog kruga i da je to razlog.
Kako dodaje, za gradonačelnika Beograda možda je stvar taktike opozicije.
– Mogu da razumem da se ne otkrivaju karte. Ali mnogo važnije od kandidata je da opozicija dođe do većine u Skupštini grada. Da postoji dogovor, jer će biti više listi, o tome da će se napraviti vlast ako budu u pozicjiji za to, i da neće biti rasipanja glasova i da će lista koja bude imala najviše odbornika dati gradonačelnika – ukazuje on.
Upitan, ako opozicija taktizira oko imena gradonačelnika zašto SNS ćuti, Milivojević odgovara da se tu vodi mala kampanja i naziru se kandidati sa više i manje šansi.
– Koliko razumem odnose u SNS, vidim da tamo postoje ljudi koji su ubeđeni da će biti kandidati za gradonačelnika i zato su i prešli u SNS prošle godine. Jedan od njih je doktor Šapić. Postoje i neki ljudi koji su poverovali da su oni najozbiljniji kandidati jer su vremenom postali visoki stranački funkcioneri u Beogradu. Mislim na Anu Brnabić. A postoje i ljudi koji su već na pozicijama, poput Zorana Radojičića, gradonačelnika, koji jeste malo vidljiv ali nisam siguran da nema ambiciju da nastavi da to bude. I postoji čovek koji je najvidljiviji, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, koji ima i želju i ambicinju da bude prvi čovek grada – smatra Milivojević.
Prema njegovim rečima, kad bi se napravila anketa među građanima koji glasaju za SNS, pobedio bi Vesić.
– Gledano iz ugla onoga ko vodi SNS, bolje da na tom mestu nemate neku jaku ličnost, već neku kojom možete upravljati. Zato su mnogo zahvaliniji doktor Šapić i Brnabić – zaključuje Milivojević. (www.danas, Danas, Lidija Valtner, 23.12.2021)

BiH u začaranom krugu: "Specijalni rat" prenet na međunarodni teren ili diplomatija koja je izmakla kontroli

U već usijanoj atmosferi na političkoj sceni Bosne i Hercegovine dodatnu temperaturu podigli su navodi sarajevskih medija o navodnom dogovoru komesara za proširenje Evropske unije Olivera Varhejija i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, što je ponovo pažnju javnosti skrenulo na takozvani Inckov zakon zbog čijeg nametanja je i došlo do najnovijeg zatezanja političkih odnosa u Federaciji.
Po tim tvrdnjama, visoki zvaničnici Evropske unije iza kulisa rade na ispravljanju "Inckovog zakona" zbog toga što bi moglo da dođe do rasplamsavanja novog sukoba u regionu. Mediji u Bosni i Hercegovini su objavili sadržaj dokumenta koji je navodno šef Delegacije Evropske unije u BiH i specijalni predstavnik EU Johan Satler napisao neposredno nakon posete komesara za proširenje i politiku susedstva Olivera Varhejija BiH, gde je boravio 24. i 25. novembra i održao sastanke s političkim predstavnicima i predstavnicima vlasti o pokušaju izlaska iz trenutne krize.
Portali su preneli da se u zapisniku sa sastanka kao "krivac za krizu u BiH" vidi bivši visoki predstavnik Valentin Incko i zakon koji je nametnuo poslednjeg dana mandata. Uz to, navode portali, Oliver Varheji dogovorio je sa Dodikom održavanje sednice Skupštine Republike Srpske, na kojoj je razmatran prenos nadležnosti sa nivoa BiH na nivo entiteta, ali i moratorijum od šest meseci na odluke kako bi se dalo vreme pregovorima.
Činjenica da Republika Srpska ne priznaje visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita je, po tim dokumentima, označeno kao “usko grlo” pa je, dodaje se, komesar istakao da je neophodno pažljivo raditi na ovom pitanju i pronaći rešenje kroz poziv ekspertima OHR-a da olakšaju rad na političkom rešenju za pitanje državne imovine pre nego se zakon pošalje na usvajanje.
“Isticanje značaja mandata OHR-a i to da nije krivica visokog predstavnika Šmita što je trenutna situacija takva kakva jeste, komesar je podelio iskrenu ocenu kako je njegov prethodnik, visoki predstavnik Incko, kriv za trenutnu političku situaciju u BiH kao i delegitimizaciju OHR-a”, navodi se u dokumentu koji je objavljen i dodaje da je činjenica da je Incko odluku o nametanju dopuna zakona doneo poslednjeg dana svog mandata "problematična".
Tvrdnje koje svi negiraju
Međutim, ubrzo su stigli demanti - i od Republike Srpske i od Evropske unije. Tako je predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović nazvala "opasnim podmetanjem" navode sarajevskih medija koji se pozivaju na pomenuti izveštaj i navela da je na sceni najobičnija "orkestrirana kampanja gde se, nakon histerije u političkom Sarajevu, specijalni rat prenosi na međunarodni teren".
Portparol Evropske komisije Peter Stano takođe odbacio tvrdnje o dogovoru između evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija i vlasti RS.
Tužilaštvo BiH nastavlja istragu protiv zvaničnika Republike Srpske - ispitivanja zbog zaključaka parlamenta
Mađarska "čuva leđa" Dodiku: Nemačka pozvala na uvođenje sankcija, jedan veto u EU već siguran
Ipak u Stranci demokratske akcije nisu bili zadovoljni ovakvom reakcijom koju su protumačili kao izostanak demantija, pa su pozvali Varhejija i Satlera da, kako kažu, "razjasne o čemu se radi i da li su navodi u dokumentu njihovi lični, ili stavovi Evropske komisije".
Odgovor je stigao od delegacije Evropske unije, odnosno iz  Kancelarije specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini. Oni su demantovali navode pojedinih medija da je srpski član Predsedništva Milorad Dodik od evropskog komesara za proširenje Olivera Varhejija dobio saglasnost za održavanje posebne sednice NSRS o prenosu nadležnosti sa države na Republiku Srpsku.
"Činjenica da je član Predsedništva BiH i predsednik SNSD-a Milorad Dodik obavestio komesara Varhejija tokom njegove posete BiH 24. i 25. novembra o svojoj nameri da sazove sednicu Narodne skupštine Republike Srpske za 10. decembar kako bi započeo proces povlačenja nadležnosti, ni na koji način ne implicira da je za takve planove dobio pristanak niti saglasnost. Naprotiv, komesar Varheji se usprotivio ovim planovima", navode iz Delegacije EU.
Ni Milorad Dodik nije propustio priliku da reaguje, pa je poručio da Republika Srpska ništa neće raditi pod pritiskom i  poručio da je pristup Republike Srpske isti, da "onako kako su zabrljali, tako i odbrljaju".
"Imate načine, završite to kako hoćete, iz pravnog prometa povucite Inckove zakone i mi ćemo se vratiti u institucije BiH. Neće nas videti tamo sve dok je taj zakon u pravnom prometu", poručio je Dodik i rekao da je on obavestio Varhejija o održavanju sednice NSRS 10. decembra.
Ipak, iako iz EU dolazi gotovo jednoglasno negiranje tvrdnji iznetih u navodnom zapisniku sa sastanka, analitičari su saglasni da EU nema jedinstvenu politiku prema Bosni Hercegovini, te da to otežava angažovanje u aktuelnoj situaciji.
Neusklađena politika EU
Nakon zalaganja za uvođenje sankcija Miloradu Dodiku, koje pre svega dolaze od Nemačke, sa čime nisu bile saglasne sve članice EU, postalo je vidljivije da u bloku nema konsenzusa kada je u pitanju situacija u Bosni i Hercegovini.
Ta neusklađenost bi mogla da utiče na dalji tok događaja u BiH, imajući u vidu da nejedinstvena politika ni na koji način ne bi mogla da reši krizu, već samo da je produbi.
"EU nema jedinstvenu politiku prema BiH, to je pre svega problem. Ona najčešće zdravo za gotovo uzima ono što ponude visoki predstavnici, a kao što znamo, trenutno Kristijan Šmit nije legitimno izabran na tu funkciju", kazao je za Euronews Srbija politikolog Cvijetin Milivojević.
Kako je rekao, situacija sa tzv. Inckovim zakonom je "otišla predaleko", posebno kada se uzme u obzir činjenica da se sledeće godine održavaju izbori u BiH.
"Incko je 10 godina čekao i onda poslednjeg dana mandata nametnuo taj zakon, a da ga prethodno nije inicirao. Ostavio je 'vruć krompir' novom visokom predstavniku, koji sada nije ni izabran. Takođe, 'faktor X' su SAD, koje svojim angažovanjem sada onemogućavaju EU da razumno deluje u BiH", kazao je Milivojević.
On je podsetio da, sa stanovišta međunarodnog prava, taj zakon i ne postoji.
"Visoki predstavnik nema mogućnost da nametne zakon, ako ga prethodno nisu prihvatila sva tri konstitutivna naroda, prvo entitetske skupštine, a potom i na centralnom nivou, kroz parlamentarnu skupštinu BiH, a najmanje jedan i verovatno još jedan narod u BiH to ne želi", objasnio je Milivojević.
Sa druge strane, analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić rekla je da je kriza otpočela upravo nametanjem tzv. Inckovog zakona, ali da je on sada uzet kao izgovor za istupanje iz odbrambenog, poreskog i pravosudnog sistema BiH.
Takođe, jasnije je postalo i da Dodik i RS imaju podršku Mađarske, jer je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto najavio da će Mađarska staviti veto na eventualni predlog o uvođenju sankcija, te Topić povodom aktuelnih navoda medija kaže da bi trebalo uzeti u obzir činjenicu da i Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje dolazi iz Mađarske i da neki od njegovih izjave dolaze i iz tog ugla.
"Samo nastupanje Olivera Varhejija je bilo da se kriza reši dijalogom, jer bi u suprotnom pretilo povlačenje određenih sredstava iz EU koja su stavljena BiH na raspolaganja. Ono što je ključno je da je upitno da li je dogovorena sednica Skupštine RS, jer ako jeste, pitanje je da li je za to Sijarto imao saglasnost EK jer su takve stvari, kao pravljenje ustupaka, u suprotnosti za evropskim vrednostima", kaže Topić.
Ona ističe da će trenutna dešavanja dodatno podgrejati tenzije i uticati na nastavak međusobnih  optuživanja.
"Idu međusobna optuživanja, političara, mediji, optužuje se Mađarska i način postizanja dogovora, a sa druge strane dolaze optužbe iz RS", navodi Topić ističući da se BiH nalazi u "začaranom krugu" u kojem i dalje "ostaje da se vrti".
Ne nazire se kraj
Podsetimo, institucionalna kriza u BiH otpočela je upravo donošenjem izmena Krivičnog zakona koje je je nametnuo bivši Visoki predstavnik Valentin Incko, a koje se tiču zabrane i kažnjavanja negiranja genocida. RS je potom donela i zakon kojim se poništava važenje ove Inckove odredbe, a od kraja jula zastupnici entiteta Republike Srpske bojkotuju rad državnih institucija zbog spornog zakona.
Međutim, na sednici Skupštne Republike Srpske održanoj 10. decembra, o kojoj govori dokument koji je objavio portal Istraga.ba, raspravljalo se o vraćanju nadležnosti entitetima u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti, a ovaj predlog je usvojen.
Tako se kao najveći faktori trenutne destabilizacije izdvajaju blokada rada institucija BiH koji dolaze iz Republike Srpske kao i negiranje izmena Krivičnog zakona, a uz to je primetna i eskalacija kada je reč o predstavnicima u Predsedništvu BiH.
Istovremeno, usvajanje informacije o „prenosu nadležnosti sa BiH na nivo Republike Srpske“, u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti mnogi su videli kao prvi korak ka otcepljenju Republike Srpske.
Zbog aktuelnih dešavanja i nedefinisanja dalje politike međunarodnog faktora, stiče se utisak da epilog političke krize u BiH nije na vidiku, a da svaki korak preti da izazove lavinu čije bi posledice bilo teško sagledati. (www.euronews.rs, Euronews Srbija, T.K, 22.12.2021)

Hoće li vlast omogućiti ravnopravan medijski tretman opoziciji?

Sagovornici Demostata o formiranju Privremenog nadzornog tela za medije
Cvijetin Milivojević: Uozbiljimo se ljudi: umesto raznih tela i “delova tela”, dovoljno je samo da samodržački vrhovni komandant svega ovoga ovde dozvoli da se primene već postojeći (odlični!) zakoni iz oblasti izbornog i medijskog zakonodavstva
Rade Veljanovski: Konačno se dogodio neki dijalog vlasti i opozicije koji je na dva koloseka rezultirao zaključcima koji nisu idealni, ali jesu ono do čega se moglo doći
U Skupštini je 29. oktobra potpisan Sporazum o unapređenju izbornih uslova, u kojem je, izmedju ostalog, precizirana oblast medija u procesu izbora i osnivanje Privremenog nadzornog tela kako bi se regulisao dugogodišnji problem neravnopravne medijske zastupljenosti vlasti i opozicije u pokušaju da se obezbedi ravnopravni tretman političkih aktera, pluralizam političkog mišljenja i političkog predstavljanja. Ipak, period medijske dominacije vladajuće većine i mehanizmi koji odrzavaju kontinuitet neravnopravnog tretmana političkih aktera ne daje mnogo prostora za optimizam da će pomenuti dokument i Privremeno nadzorno telo moći da omogući izlazak iz te uigrane matrice.
Sporazum su potpisali: SNS, SPS, Dveri, DJB, POKS, SRS, DSS, Zavetnici I Zdrava Srbija (prvi kolosek dijaloga o izborima, bez prisustva stranaca) a nešto ranije, odnosno 18. septembra 2021, usvojeni su Zaključci drugog koloseka dijaloga o izborima (uz prisustvo posrednika iz Evropskog parlamenta) koje su prihvatili SNS, SPS, Dveri, DJB, SDS, Nova, SMS, GDF, LSV, SDA, SPP-USS, PUPS, SDPS, SVM, JS. Izvan dijaloga su svojom voljom ostali SSP, NS, NDBG, ZZS, PSG, DS i pokret okupljen oko ekološkog aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute. Osnivanje Privremenog nadzornog tela Vlade čije će nadležnosti, između ostalog, biti praćenje medija i sprovođenje preporuka za privatne medije sa nacionalnom pokrivenošću bi, po svom sastavu, trebalo da obezbedi politički pluralizam I profesionalnu stručnost. Privremeno nadzorno telo, prema Sporazumu iz dijaloga, treba da ima 12 članova. Šest predlaže Regulatorno telo za elektronske medije (REM), šest opozicija, od čega su tri člana iz redova onih koji su bili u dijalogu sa evroparlamentarcima, a tri od onih koji su učestvovali u dijalogu bez posrednika iz EP. Uloga novoformiranog tela bi trebalo da bude savetodavno-nadzorna i realizovala bi se kroz praćenje procesa na koje je do sada bilo primedbi.
Sporazum, između ostalog, predviđa da su javnim medijski servisi “dužni da u predizbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog I uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata odnosno izbornih lista i kandidata na izborima”. Pored toga kriterijumi po kojima se određuje cenovnik političkog reklamiranja trebalo bi da budu isti za sve kandidate. Jedna od oblasti koju bi Sporazum trebalo da reguliše je i “funkcionerska kampanja” u predizbornom periodu koja se prikazuje kao njihova svakodnevna aktivnost, a zapravo je deo političke kampanje. Mediji su obično o tome izveštavali van blokova za predsavljanje stranaka, a novi dokument predviđa dodatno ograničavanje za medije u izbornoj kampanji, u smislu “zabrane prenošenja otvaranja infrastrukturnih objekata na kojima učestvuju javni funkcioneri 10 dana pred izbore”, i mada tih “10 dana” neće sasmim eliministai neravnopranost,  treba podržati pokušaj da se prvi put reguliše medijski prostor u vreme izbora. Pre poslednjih izbora bilo je pokušaja da se postigne sličan dogovor, ali to nije dalo rezultate.
Ipak, politikolog Cvijetin Milivojević ne veruje da će Sporazum nešto bitno da promeni.
- Koji sporazum? Sporazum podrazumeva najmanje dve strane potpisnice, a koliko znam, opozicione stranke koje su učestvovale u onom koloseku dijaloga vlasti i opozicije uz “kofasilizatorsku ulogu”,  delegacije evroparlamentaraca, nikakav sporazum nisu potpisale! A to nekakvo kontrolno “vizitorsko telo” je lični organ predsednika oktroisanog parlamenta, jer ga je on imenovao po nekim čudnim kriterijumima: šest osoba delegirao je REM čije je (ne)delovanje, inače, jedan od važnijih razloga opozicionog bojkota prethodnih parlamentarnih izbora, a šest su, valjda,opozicionari i “opozicionari”, koje je probrao predsednik vladajuće Socijalističke partije u uniformi oktroisanog predsednika Narodne skupštine, zbog čije se nelegalnosti i nelegitimnosti, raspisuju vanredni parlamentarni izbori?! I kad stavite prst na čelo - šta, stvarno, može da se očekuje od takvog tela nad telima? Dajmo, ljudi, uozbiljimo se: umesto raznih tela i “delova tela”,  dovoljno je samo da samodržački vrhovni komandant svega ovoga ovde dozvoli da se primene već postojeći (odlični!) zakoni iz oblasti izbornog i medijskog zakonodavstva, počev od člana 115 Ustava koji predsedniku Republike zabranjuje da, istovremeno, bude i predsednik (najjače vladajuće!) partije,  kaže Milivojević za Demostat
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma, Rade Veljanovski pored toga što smatra da je realno sumnjati u realizaciju Sporazuma, ipak se nada da će u postojećem odnosu snaga on doneti makar malo poboljšanje.
- U zemlji u kojoj se vrlo malo poštuju dogovori, sporazumi, a i zakoni, teško je verovati u bilo šta. Ipak, ovoga puta se konačno dogodio neki dijalog vlasti I opozicije koji je na dva koloseka rezultirao zaključcima koji nisu idealni, ali jesu ono do čega se moglo doći. To znači da, taman da se i ostvari sve što je dogovoreno, okolnosti neće biti idealne, a ranopravnost učesnika u izborima će tek neznatno biti poboljšana. Manji problem će biti period od raspisivanja izbora, jer su za taj period pravila jasnija, ali i do tada je potrebna veća ravnopravnost i nediskriminacija političkih aktera. Ja očekujem izvestan napredak koji bi mogao da bude početak promena za koje je potrebno više vremena, dogovora i korektnog odnosa, navodi Veljanovski za Demostat. (www.demostat.rs, Snežana Čelić, 22.12.2021)

Zajednička lista za Parlament BiH, ali ne i za NSRS…

Strategija lidera DNS za izbore otvorila raspravu u opoziciji
Da li opozicija iz Republike Srpske na opšte izbore sljedeće godine treba da izađe sa zajedničkom listom za sve nivoe vlasti ili bi bolje prošla sa samostalnim listama – tema je koja ovih dana mori opozicionare.
Priču je „zakotrljao“ predsjednik DNS, Nenad Nešić koji je izašao u javnost sa idejom da opozicija na sljedeće izbore izađe sa jedinstvenom listom za sve nivoe vlasti. Nešić smatra da bi jedinstvena lista spriječila kalkulisanja i međusobne optužbe.
– Neće biti mjesta da se bilo koja opoziciona partija optužuje za saradnju sa režimom, jer neće biti ostavljen prostor za tu saradnju. Ja sam za zajedničku listu na kojoj bi bili ljudi koji uživaju najveći autoritet kod građana, nebitno iz koje stranke dolaze. Bitno je da su to ljudi koji mogu pobijediti kandidate vladajućih partija – navodi Nešić.
Kako je za Srpskainfo potvrđeno u opoziciji, Nešić je ovih dana poslao i zvaničan dopis u kojem, osim zajedničke liste, predlaže da se svi zajedno okupe oko dva kandidata za inokosne funkcije (predsjednik Republike i srpski član Predsjedništva BiH).
– U dopisu se navodi da će DNS podržati ta dva kandidata, ma ko da oni budu, ali da se opozicione partije obavežu da će DNS dobiti mjesto premijera- potvrdio nam je predsjednik “Liste za pravdu i red” i narodni poslanik, Nebojša Vukanović.
On dodaje da nije saglasan sa ovim prijedlogom jer smatra da se ne mogu dijeliti funkcije, a da se uopšte ne zna ni ko će osvojiti koliko mandata.
– Siječe se ražanj dok je zec u šumi. Nisam za to, kao što nisam ni za zajedničku listu opozicije.  Smatram da ona ne bi ništa donijela, bar kada je u pitanju parlament Srpske, dok bi za Parlament BiH, takav nastup možda bio dobar i produktivan –  smatra Vukanović.
On pojašnjava da zajednička lista po njemu nije pametna ideja jer ima građana koji bi možda glasali za SDS, ali ne bi ako je tu SPS ili DNS, i obrnuto.
Možda bi, kaže on, neko glasao za jednu stranku, ali ne simpatiše onu drugu i to bi mu bila prepreka da da svoj glas. Vukanović ističe da je cenzus od tri odsto za NSRS nizak i bilo bi mnogo praktičnije i efikasnije izaći u tri opozicione kolone, nego u jednoj.
– Možda bi trebalo raditi na tome da se napravi zajednička opoziciona lista za Parlament BiH jer mnoge stranke ne mogu preći cenzus, pa se gube glasovi. Međutim, za NSRS mislim da to nije pametno i ne bi dalo rezultat – kategoričan je Vukanović.
Lider SPS, Goran Selak ističe da njegova stranka principijelno ne komentariše stvari koje, po njegovom ubjeđenju, trebaju biti predmet razgovora između partija, a ne dio neke javne rasprave.
– Pitanje jedne ili više listi je pitanje procjene koja ima smisla isključivo za one subjekte koji samostalno ne mogu da obezbijede cenzus. Svaka partija koja ima mogućnost da sama uđe u parlament matematički nema razloga da ide na objedinjene liste – ističe Selak.
On dodaje da je građanima bolje ponuditi više opcija, jer nisu afiniteti svih onih koji su za promjene trenutnog stanja isti.
Selak ističe da neko preferira pitanja socijalne pravde, neko ekonomske teme, nekome se najvažnija nacionalna pitanja i slično.
– Dakle ne smatram jednu listu posebno potrebnom. Smatram da je najbitnije da se koncipiraju jasne politike za ekonomska i demografska pitanja, jasan odgovor za nacionalno važna pitanja i kompletan program uspostavljanja principa vladavine zakona. Uz to i dva dobra kandidata stvara se realna šansa da građani podrže pozitivne promjene. SPS će kao i do sada biti dio rješenja, a ne problema kada su ove stvari u pitanju – poručuje Selak.
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević smatra da bi zajednička lista bila pogrešna jer se nisu stekli uslovi za tako nešto.
On ističe da opozicija ne mora da ide sa zajedničkom listom da bi sačuvala glasove, a kao primjer navodi iskustvo sa izbora u Crnoj Gori.
Milivojević podsjeća da ni u Crnoj Gori nije došlo do rasipanja opozicionih glasova jer je opozicija izašla sa tri liste – građanističkom, prosrpskom i jednom državotvornom crnogorsko-srpskom.
– Sve tri liste su uzele svoj dio biračkog tijela, jer nije bilo gađenja prema glasanju za neku opozicionu stranku s kojom birači ne dijele stavove. Tako može da uradi i opozicija u Republici Srpskoj – smatra Milivojević.
On dodaje da je Crna Gora pravi primjer kako se glasovi ne rasipaju, jer je svaki opozicioni glas ušao kao podrška nekoj od tri liste.
Milivojević ističe da zajednička lista u nekim vremenima ima smisla i može da bude dobitna kombinacija. Međutim, kako kaže on, riječ je o specifičnim vremenima i onda kada se slože okolnosti.
Prema njegovim riječima, takav slučaj je bio 2000. godine u Srbiji kada su se ujedinile sve opozicione stranke kako bi srušile režim Slobodana Miloševića, nakon NATO agresije na Srbiju povodom Kosova.
– Sve opozicione stranke su se tada složile da je Milošević glavni problem da bi se na jednoj strani sačuvalo Kosovo unutar Srbije, a na drugoj strani da bi Srbija krenula ka EU – pojašnjava Milivojević.
On ističe da takav trenutak sad nije u Srpskoj. Milivojević kaže da je trenutno goruća tema u BiH, vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj. On navodi da sve srpske stranke u Republici Srpskoj, i iz vlasti i opozicije dijele isti stav, a to je da RS treba vratiti nadležnosti.
Međutim, ne slažu se u taktici kada je pravo vrijeme za to i na koji način to učiniti.
– To nije dovoljno da motiviše birače da izađu i kažu: “taktika od ovih je bolja od one koju predlaže lider SNSD, Milorad Dodik”. Ne možete onda napraviti jedinstvenu listu opozicije koja će poništiti Dodika na najjačoj temi. A, to je upravo najvažnija tema koja će se protezati sve do izbora. Opozicija mora naći neku drugu temu, ali teško je gurnuti sada neku drugu temu na kojoj je Dodik ranjiv, a da ona ne bude u sjenci ove velike teme – navodi Milivojević.
ŠEHIĆ: ŠANSA ZA MALE PARTIJE
Politički analitičar i bivši član Centralne izborne komisije, Vehid Šehić, ističe da partije trebaju same odlučiti da li im je bolje da idu u jednoj, zajedničkoj koloni ili više njih.
– Moraju vidjeti raspoloženje građana prema svakom političkom subjektu i onda donijeti odluku. Tako nešto u principu rade manje stranke koje ne mogu preći izborni prag od tri odsto, pa im je zajednička lista neka vrsta garancije da će možda uspjeti dobiti neki mandat – ističe Šehić.
On dodaje da bi strankama trenutno bilo pametnije da se bave problemom bojkota izbora od strane građana, što je najbolje vidljivo na primjeru Prijedora, gdje 70 odsto stanovnika nije izašlo na izbore. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 20.12.2021)

Država na “poček”: Sve važne odluke Vučić odložio za posle izbora

Sve ono što narod “žulja” predsednik Srbije je odložio. Uglavnom na šest meseci, dakle, za period posle izbora. Zakon o vodama, Zakon o eksproprijaciji, sporazum sa Rusijom o nabavci i cenama gasa, poskupljenje cena osnovnih životnih namirnica… Odložio je predsednik i svoj odlazak sa čela SNS. Sagovornici novina Nova ocenjuju da je razlog samo jedan - njegovo visočanstvo rejting.
“Mnogi će reći ovo je Vučićev poraz, ali ja sam predsednik svih građana, ma koliko voleo partiju na čijem sam čelu, moj posao je da brinem o građanima i da vraćam zakone protiv kojih su građani. Evo ispunite sve, a znate zašto? Kažu uplašio se Vučić, čuva vlast. Ja ne čuvam nikakvu vlast, ja imam još dva i po meseca”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon što je doneo odluku da Skupštini Srbije vrati Zakon o eksproprijaciji, protiv kojeg su protestovali građani širom Srbije i blokirali auto-put i sve velike saobraćajnice.
I to samo nekoliko dana nakon što je rekao: “čini mi se da ću potpisati Zakon o eksproprijaciji“, “konsultovao sam tri različita mišljenja stručnjaka i tu nema ničeg protivustavnog i “ulici nikad neću da podilazim”.
Ipak, izgleda da jeste.
Kao i u slučaju Zakona o vodama.
Šta li će reći stručnjaci?
Poslanici su u julu usvojili izmene ovog zakona, što je izazvalo revolt građana i ekoloških organizacija. Organizovani su protesti, najavljivane su tužbe, jer se izmenama zakona praktično legalizovala korupcija i pojedinim državnim organima davalo diskreciono pravo dodele vodnog zemljišta koje vredi na desetine milione evra, bez tendera ili aukcije. Dakle kome god oni žele…
Devet dana po usvajanju ovog Zakona, Vučić je odbio da ga potpiše i vratio ga Skupštini Srbije na ponovno glasanje.
Hleba i igara
Vlada Srbije ograničila je na dva meseca i cenu osnovnih životnih namirnica, kristal šećera, brašna tip T-400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog buta i UHT mleka sa 2,8 procenta mlečne masti. Cene ovih proizvoda neće smeti da prelaze nivo od 15. novembra ove godine. Za kršenje navedenih odredaba predviđene su i novčane kazne od 100.000 do dva miliona dinara, kao i zabrana obavljanja te delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Gde je momenat odlaganja? U oba slučaja rečeno je da će konačna odluka biti doneta nakon šestomesečne javne rasprave.
Kad je odbio da potpiše Zakon o eksproprijaciji Vučić je rekao:
“Zamolio bih da se ne donosi nikakav novi Zakon o eksproprijaciji, već da se zamoli Nacionalni konvent i svi drugi ljudi, sva udruženja, čak i iz oblasti rudarstva i energetike, da se napravi jedna najšira javna rasprava koja može da traje i šest meseci, pa da vidimo možemo li da dođemo do širokog društvenog konsenzusa. Bez njega nećemo ići na novi Zakon o eksproprijaciji“, rekao je Vučić.
Nakon što je u skupštinsku proceduru vraćen Zakon o vodama Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odlučilo je da predloži Vladi Srbije istu stvar – povlačenje iz procedure predloga tog zakona i sprovođenje javne rasprava.
Na šest meseci odloženo je i poskupljenje cena po kojima Srbija dobija gas od Rusije.
Nakon sastanka sa predsednikom Rusije u Sočiju Aleksandar Vučić je rekao se Vladimir Putin saglasio da se cena gasa za Srbiju u narednih šest meseci ne menja i da ostane 270 dolara za 1.000 kubnih metara.
Šta će biti posle toga, ne znamo.
Kad padnu brojke
Politikolog Cvijetin Milivojević za novine Nova kaže da je lako zaključiti zašto je predsednik doneo ovakve odluke.
 “Da sam ja savetovao Vučića isto bih mu rekao, samo što je trebalo da odloži i besmisleni referendum o ustavnim promenama koji će se održati u januaru. Da je ranije odložio sve to, ne bi imao proteste ni pad rejtinga, a to je dobio i on to zna, te je zato i bio tako blagoizvoljiv”, kaže Milivojević.
Na pitanje da li misli da će sve “odložene” odluke biti donete posle izbora Milivojević kaže:
 “Ako Vučić pobedi na izborima, hoće. E sad, zavisi za koje će se izbore kandidovati, da li za predsedničke ili će predvoditi stranku na parlamentarnim i postati premijer ili će ispuniti svoju davnašnju želju da postane gradonačelnik Beograda, u šta najmanje verujem. Ako opet bude premijer onda ima mogućnost da sve ove teme vrati na sto i da legitimno bude ono što je bio na sednici Vlade u nedelju, kada je postrojavao premijerku i ministre, smenjivao direktore, kupovao gas i ugalj i objašnjavao kako se ugalj odvaja od zemlje”.
E, moj Mićo…
Nakon prolećnih izbora na svim nivoima i Srpska napredna stranka će dobiti novog predsednika, jer je prema rečima premijerke Ane Brnabić Vučić odbio novi mandat na čelu stranke.
“Nastaviće da vodi SNS do izbora, odnosno da podrži stranku i da joj pomogne”, rekla je Brnabić.
Milivojević kaže da se tu, zapravo, krije najveća greška.
“Vučić je sad u statusu Miće Grčića (direktor EPS Milorad Grčić). Prema statutu SNS predsednik se bira na četiri godine, a Vučić je predsednik već pet i po godina. A prema statutu ne postoji vd predsednika SNS”.
Politički analitičar i glavni urednik časopisa “Nova srpska politička misao” Đorđe Vukadinović kaže da su nam celo društvo i država na “počeku” do izbora.
 “Kao da se vreme u Srbiji meri od izbora do izbora i od mandata do mandata Aleksandra Vučića. SNS je i do sada vladala na isti način, dovoljno je samo da vidite koliko je direktora u državnim institucijama u vd stanju. To je sada još pojačano. Stvar je u tome da Vučića u ovom trenutku ne zanima ništa osim pobede na izborima i sve njegove odluke se iz tog ugla mogu posmatrati. A kad izbori prođu onda će se donositi sve neprijatne odluke. Zato ih je i odlagao”, kaže Vukadinović za list Nova. (“Nova”, Jelena Jelovac, 17.12.2021, www.nova.rs, 18.12.2021)

„Moskva stoji iza Dodikove politike, on i Vučić nisu prijatelji“

Jasno je da sada Rusija mentor Srba u Bosni i Hercegovini, a Turska mentor Bošnjaka. Amerikanaca u BiH nije bilo deset godina, a sada je malo verovatno da će uspeti da rašire svoj uticaj, ocenjuje za "Novu" politikolog Cvijetin Milivojević.
Narodna Skupština Republike Srpske nedavno je usvojila zaključke o prenosu nadležnosti sa nivoa BiH na RS. Ova odluka izazvala je brojne reakcije širom regiona, mahom negativne. Milivojević smatra da u ovom slučaju Ustav BiH nije prekršen, kao ni Dejtonski sporazum, za šta mnogi optužuju Milorada Dodika.
„Reč je o zaključcima, ne izvršnim odlukama o prenosu nadležnosti. Za to postoji rok od šest meseci koji je ostavljen za dodatne razgovore. Nije ovde reč o kršenju Ustava BiH, jer je on deo mirnovnog Pariškog sporazuma, koji je parafiran u Dejtonu, a potvrđen u Parizu. Nemoguća misija je da neko krši Ustav BiH, jer konstitutivni narodi imaju svoje ustave“, kaže politikolog.
Zbog aktuelne situacije, mnoge zapadne sile razmišljaju o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku. Pored toga, postupci Narodne Skupštine Republike Srpske izazvali su negodovanje međunarodne zajednice i ostalih političkih subjekata u Bosni i Hercegovini. Analena Berbok, nova ministarka spoljnih poslova Nemačke, istakla je da se lično zalaže za uvođenje sankcija Miloradu Dodiku.
„Situacija u Bosni i Hercegovini je zabrinjavajuća. Napori da se entitet otcepi su neprihvatljivi. Za mene lično to znači, i ja sam ovde na marginama za to i lobirala, jeste da se postojeće sankcije odmah primene na gospodina Dodika“, navela je Berbok.
Nemačka smatra da su pozivi da se RS odvoji od BiH, kao i postupci koji slabe BiH – neodgovorni i neprihvatljivi, a kao glavnog vinovnika vidi Milorada Dodika. Sam Dodik je poručio da će biti spreman da uzvrati na postupke Zapada, naročito Nemačke.
„Možda će neki pokušati da ismeju ovo što ću reći, ali ni Republika Srpska nije bez kontramera. Ako Nemačka uvede sankcije, uzvratićemo. Nisam slep da ne znam šta su Amerika i Nemačka. Ali moja poruka je – preterali ste. Sve ste učinili da zamrzimo BiH, a nikada je nismo ni voleli“, rekao je Dodik.
Dodik i Vućić nisu prijatelji
Ne postoji prijateljski odnos Vučića i Dodika, jer je on isti takav odnos imao sa Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem, istakao je Milivojević. Kada je reč o navodima da Vučić „ruši“ Dodika preko Ričarda Grenela, Milivojević kaže da su te tvrdnje verovatno istinite.
„Verovatno neko traži od Vučića da utišava Dodika, ali ima i onih koji ne traže. S obzirom da Dodik nije baš uvek dobijao podršku od Vučića, on je tražio tamo gde su ga više slušali, a to je Moskva. Više Moskva stoji iza njegove politike, nego Vučić. Tako iza politike Bakira Izetbegovića stoji Erdogan i Turska“, ocenio je politikolog.
Milivojević, pak, smatra da uvođenje sankcija neće preterano promeniti situaciju u Republici Srpskoj.
„To što neko uvodi sankcije lično Dodiku, građane Republike Srpske ne treba da zanima. On je još od mandata Baraka Obame na listi sankcija Sjedinjenih Država, to je njegov rizik“, ocenio je on.
Slika koja o srpskom članu Predsedništva BiH postoji u javnosti, ali i stranim medijima je pogrešna, kaže Milivojević.
„Strani mediji prave od Dodika ratnog zločinca. Sa stanovišta Srba u BiH on je više dezerter. On je jedini čelnik tamo koji nije učestvovao u ratu, tako da ne možete na silu napraviti ratnog zločinca“, kaže politikolog.
Iako postoje brojni problemi koji trenutno onemogućavaju normalan rad institucija BiH, Milivojević smatra da je rešenje prilično jednostavno.
„Pustite ta tri naroda da žive na bazi onoga što jeste Dejton, a ne na načine na koje ga tumače političke administracije. Ovim se nikada nisu bavili ljudi koji nešto odlučuju u evropskoj i američkoj administraciji, već samo pomoćnici pomoćnika. To je u najmanju ruku nepoštovanje te države i ljudi koji predstavljaju svoj narod. Pustite ljude da razgovaraju, i ne nemojte praviti od jednih dežurne krivce“, zaključio je Milivojević za naš list. (www.nova.rs, Anđela Krstović,  15.12.2021)

Gosti N1 o protestu: Deo zahteva ispunjen, dalji koraci zavise od poteza vlasti

Đorđe Miketić iz ''Ekološkog ustanka'' i politički analitičar Cvijetin Milivojević složili su se u Novom danu da je nakon prve dve blokade deo zahteva demonstranata ispunjen, ali napominju da je jedan od krajnjih ciljeva protesta "proterivanje" kompanije Rio Tinto iz Srbije, odnosno uvođenje moratorijuma na iskopavanje litijuma u našoj zemlji. Miketić je naglasio da se protesti neće zaustaviti, a da će dalji koraci zavisiti od poteza vlasti. "Videćemo šta će vlast da uradi, i na osnovu toga ćemo reagovati", naglasio je Miketić.
Podsetimo, Pokret „Ekološki ustanak“ i oko 40 drugih organizacija organizovali su novu blokadu puteva na više lokacija širom Srbije. Na protestu je bilo manje ljudi nego prošle subote, a bilo je nekoliko incidenata u Beogradu i Nišu. Na samom kraju blokade došlo do tuče na uključenju na autoput kod Sava centra, da bi potom grupa ljudi koji su se predstavili kao ratni veterani, nakratko ponovo blokirala saobraćaj. Oni su verbalno napali i vređali reportera TV N1 napali i našeg reportera.
Incident se dogodio i u Nišu, gde se jedna žena koja nije mogla da prođe automobilom, verbalno sukobila sa učesnicima blokade. Ekološke blokade održane su i u Novom Sadu, Kragujevcu, Preljini, Šapcu i Užicu. Lider “Ekološkog ustanka“ Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da se sa protestima neće stati sve dok se kompanija Rio Tinto ne „protera iz Srbije“.
„Mi smo baš zadovoljni jučerašnjim protestom, jer je u Beogradu bilo manje ljudi, svakako zbog vremena, ali je bilo više lokacija. Lista zahteva što se tiče ‘Ekološkog ustanka’, odnosno lista problema je ogromna. Gde je iskopavanje na Makišu, gde je Ziđin, gde su nove termoelektrane koje se planiraju? Ogromni su problemi, ali mi ne idema na ‘listu želja’. Mi smo se fokusirali na provi problem – Rio Tinto, odnosno iskopavanje litijuma u Jadru. Naš predlog je da sa ekspertskim timom izađemo sa zakonom o moratorijuma na iskopavanje litijuma u Srbiji“, istakao je Miketić.
Milivojević ocenjuje da su ovi protesti logičan niz onih od prethodne dve nedelje.
„Deo zahteva koji su organizatori prvobitnih protesta postavili su ispunjeni, i sa njihove tačke je bilo vreme da prepuste mesto nekima koji istrajavaju u nekim drugim zahtevima. Otpočetka je jasno da suština ovih protesta nisu ta dva zahteva, oni su samo neka vrsta oruđa, ali je suština oterati Rio Tinto iz Gornjih Nedeljica, ali i, ja sam tako razumeo, zabraniti svakoj drugoj kompaniji iz bilo koje zemlje da se bavi rudarenjem litijuma u Srbiji“, naveo je Milivojević.
Miketić: Nema dijaloga, zašto moramo sve da izglasavamo po hitnoj proceduri?
Dodaje da je opšte mišljenje da treba početi sa ekspoatacijom litijuma onda kda to počne i Nemačka, odnosno kada to bude bezopasno za životnu sredinu.
Govoreći o odnosu predsednika Vučića prema demonstrantima, Milivojević je podsetio da ih je Vučić jedne nedlje nazivao „zgubidanima i fašistima“, a da im je druge nedelje izašao u susret svim zahtevima.
 
Miketić se nadovezuje i ukazuje na slučaj izglasavanja u Skupštini Srbije izmene Zakona o referendumu.
„Mi živimo u trenutku u kome nema dijaloga. Mi pozivamo sve na dijalog. zašto sve mora po hitnoj proceduri, zašto mora sve tako brzo? Ljudi, mi moramo da naučlimo da razgovaramo“, upitao je on.
Miketić je ustvrdio da je oko rudnika u Jadru „nema priče, odnosno da ne „postoji mogućnost da se na toj lokaciji otvori rudnik“.
Kaže da buduća strategija zavisi od poteza trenutne vlasti.
„Videćemo šta će vlast da uradi, i na osnovu toga ćemo reagovati“, otkriva predstavnik “Ekološkog ustanka“.
Milivojević navodi da je u Loznici na vlasti, u nekom obliku, u kontinuitetu, već 15 godina „ekipa G17 plus.
„Gospodin koji je gradonačelnik je zapravo izabran kao kandidat G17, on se u međuvremenu samo ubacivao u druga amorfna stanja. Tu politiku rudarenja po zapadnoj Srbiji, u lokalnom smislu, ali i u državnom smislu, vodi zapravo G17 linija, koja je obukla SNS odelo“, objašnjava oni dodaje da je Vučić u pravu kada kaže da „kontitunuitet pokušaja uvođenja Rio Tinta traje od 2004. godine“.
Gost N1 naglašava da je „tema svih tema“ vanustavno delovanje Aleksandra Vučića.
„Deo opozicije, predstavnici EU, Ustavni sud ćute i žmure nad činjenicom da predsednik Republike završava svoj petogodišnji mandat vanustavno delujući, protivno članu 115 Ustava, iz pozicije predsednika jedne od političkih stranaka, a izaći će ponovo kao predstavnik na izborima jedne od stranaka, o čemu mi pričamo? I na kraju, dok god Evropska unija žmuri nad činjenicom i forsira da ova vlast, koja je posledica nelegalnih i nelegitimnih izbora, biće posledica po državnu politiku“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N 1, Marija Šehić, 12.12.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-o-protestu-deo-zahteva-ispunjen-dalji-koraci-zavise-od-poteza-vlasti/

Milivojević i Miketić: Zaustaviti Rio Tinto, rudnika neće biti u Jadru

U večerašnjoj epizodi emisije "Među Nama" gosti Đordje Mikitić iz Ekološkog ustanka i politikolog Cvijetin Milivojević razgovarali su o prvoj pobedi, referendumu i sutrašnjim protestima.
Na pitanje sa kojim zahtevima se ide na proteste sutra i kada se oni završavaju, Mikitić odgavara da Ekološki ustanak izlazi sa istim zahtevima kao sa početka i da se protesti završavaju kada se raskinu svi sporazumi sa Rio Tintom.
„Rio Tinto nema šta da traži u Srbiji, rudnika nece biti u Jadru“, kaže Mikitić i dodaje da oni konkretno traže da se raskine ugovor koji je potpisan između Republike Srbije i Rio Tinta i da se dolina Jadar zaštiti od rudnika litijuma koje god kompanije.
Cvijetin Milivojević veruje da je ovo sada ustanak a da je ovo što smo imali sa pokretom Kreni promeni bio „zastanak“.
On veruje da ljudi koji protestuju ne shvataju najbolje ni jedan ni drugi zakon, već da su izašli pre svega da bi se zaustavio Rio Tinto.
Što se tiče referenduma u kontekstu Rio Tinta, Mikitić smatra da prvo moramo da raskinemo sve što je do sada dogovoreno i potpisano jer ljudi moraju da čuju istinu da bi uopšte mogli da razmišljaju o tome šta će da zaokruze na referendumu.
„Ugovore na sto, memorandume na sto, pa cemo onda da pričamo“, kazao je on.
Na pitanje ko ostaje na protestima u subotu, Mikitić odgovara da ostaju svi. On od policije očekuje da štiti građane od bilo kakvih provokacija i kaže da su ih iz Ekološkog ustanka pozvali da im se priključe i zaštite svoje građane.
„Šta god se dešavalo na ulici, policija mora da vas štiti. Sve drugo je nepostupanje policije. Mi smo to videli u Šapcu i tu je država kapitulirala. Policiju pozivamo da dođe i da se pridruži“, kazao je on. (www.nova.rs, TV Nova S, "Među nama", voditelj Maja Nikolić, 10.12.2021)
Pogledajte celo gostovanje: https://nova.rs/emisije/milivojevic-i-miketic-zaustaviti-rio-tinto-rudnika-nece-biti-u-jadru/

"Crna lista" neće učiniti BiH boljom

Analiziramo kakav je učinak američkih sankcija na političare. - Američke sankcije za Srbe sa Kosova vjerovatno predstavljaju samo uvod u nova imena iz regiona na "crnoj listi" koja bi mogla da budu objavljena ovih dana, a sve oči uperene su u BiH.
Američko ministarstvo finansija uvelo je sankcije protiv 13 Srba sa Kosova i Metohije, kao i protiv niza preduzeća povezanih sa ovim osobama.
Obrazloženje je da Zvonko Veselinović vođa organizovane kriminalne grupe koji učestvuje u velikoj koruptivnoj šemi sa prištinskim i srpskim bezbjednosnim zvaničnicima koji omogućavaju šverc između Kosova i unutrašnjosti Srbije.
Kada je riječ o Srpskoj i BiH, na američkom spisku odavno se nalaze pojedini političari, biznismeni, organizacije, stranke, koje smatraju odgovornim za korupciju, rušenje Dejtonskog sporazuma, za pomaganje nekadašnjim bjeguncima od Haškog tribunala… Da li će i kada ta lista da bude proširena ili skraćena, ne zna niko mimo američke administracije.
Ipak, izaslanik američkog predsjednika za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, potvrdio je da su nove sankcije na stolu, ali nije želio da govori o imenima i trenutku.
Međutim, svi spekulišu da su na spisku političari u Srpskoj, na čelu sa Miloradom Dodikom, zbog zakazivanja posebne sjednice o vraćanju nadležnosti sa BiH na RS.
Još iz vremena Baraka Obame, Dodik je na američkoj “crnoj listi” zbog navodnog podrivanja Dejtonskog sporazuma, a zabranjeno mu je putovanje u SAD, kao i posjedovanje imovine u toj državi. Zato se ovaj put nove sankcije više pominju u kontekstu korupcije, mada je svima jasno na šta se misli.
Iako političari u Sarajevu takav potez SAD očekuju kao ozeblo sunce, postavlja se pitanje da li su sankcije zaista i dalje efikasno sredstvo SAD za disciplinovanje neposlušnog dijela svijeta, odnosno da li su u dosadašnjim slučajevima kod nas dovele do promjene ponašanja i stavova onih koji su njima obuhvaćene?
Na primjeru Dodika, ne bi se reklo, mada Eskobar ne misli tako.
– Nije istina da sankcije nisu uticale na Dodika. Zato jer mu je smanjen posao, poslovni interesi. Ne želim govoriti o pojedincima – rekao je Eskobar za N1.
Svjetski policajac
Politički analitičar, Cvijetin Milivojević, smatra da su sankcije imale efekat samo u trenutku kada su na velika vrata uvedene na svjetsku scenu, krajem osamdesetih, u vrijeme raspada bipolarnog svijeta, kada je postojala jaka samo američka diplomatija.
– Ali, onog trenutka kada se neke druge sile, vojne ili ekonomske, poput Rusije, Kine pa i EU, počele da vode neku drugačiju vrstu spoljne politike, od tog trenutka su sankcije same po sebi ostale jedan daleki eho onoga što SAD misle da i danas mogu da rade. Da budu svjetski policajac. Ne mogu više ni da se sjetim kojim sve zemljama, liderima, poslovnim ljudima širom svijeta su uvodili sankcije. One su vjerovatno imale smisla. Ali, s obzirom da su sankcije uglavnom bile politički intonirane, protiv svih koji nisu bili isključivo na fonu Stejt departmenta, onda su sve obesmilili. Sada to postaje jedna vrsta dobrog vica. Kao američki predsjednik Bajden smišlja neke sankcije protiv Rusije ili Kine – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Prema njegovim riječima, sankcije bi danas imale efekat ako bi bile plod razmišljanja i odlučivanja unutar Savjeta bezbjednosti UN. Umjesto toga, sve se i dalje svodi na to da restriktivne mjere uvedu SAD, potom sakupljaju podršku iz zemalja članica NATO, dok se od EU uvijek očekuje da ih podrži. Međutim, kaže Milivojević, na primjeru gradnje gasovoda “Sjeverni tok” vidi se da ne ide baš uvijek po američkom planu.
On podsjeća na velike pritiske prema Njemačkoj zbog toga što ima svoj autentični ekonomski interes da se snabdijeva energentima tamo gdje je najjeftinije, to je Rusija.
– Kada govorimo o našim prostorima, nije to ništa novo. Milorad Dodik je jedan od tih ljudi, još iz vremena prethodne demokratske administracije. Istovremeno, nikakvih sankcija nije bilo za neke dokazane stvari koje su se ticale uticaja dijela bošnjačke vladajuće elite, od rušenja Svjetskog trgovinskog centra u Njujorku, do nekih stvari koje su se dešavale na prostorima gdje je odjednom krenula ekspanzija ISIL i drugih terorističkih organizacija. A govorilo se o imenima ljudi koji su imali pasoše BiH ili su na neki način bili povezani sa BiH. Sada imamo prijedloge za nove sankcije, kao da ih piše bošnjačka politička elita: Pored političara iz RS, da se na spisak stave i loši momci iz Herceg-Bosne zato što oni nesretnici insistiraju na poštovanju Dejtona, konstitucije BiH od tri konstitutivna naroda u kojoj ne može jedan narod drugom da bira predstavnike – kaže Milivojević.
Kako kaže, čini mu se da iza sankcija prema kompletnom prostoru bivše Jugoslavije ne stoji nikakav vrh američke administracije, nego ljudi koji su interesni lobisti, koji imaju ambicije da će ovdje postrojavajući političke lidere napredovati u američkoj hijerarhiji.
– Upravo oni u BiH i u međunarodnoj zajednici koji se verbalno najviše zalažu za “građansku” BiH, zapravo najviše čine na razbijanju BiH. Podsjetiću da ona nije stvorena kao zajednica tri konstitutivna naroda samo Dejtonskim sporazumom, ona je takva bila i kada je bila socijalistička republika unutar SFRJ. Svi u bošnjačkoj eliti se zaklinju u ZAVNOBIH, a upravo u njemu se govori o Bosni Srba, Hrvata i Muslimana, o ničijoj i svačijoj zemlji. I ne može sada neki sekretar sekretara pomoćnikovog zamjenika u Stejt departmentu da crta neku BiH kao svoju dječiju igrariju. To je razultat tih sankcija. Rezultat tih sankcija je obrnut – zaključuje Milivojević.
Maligno ponašanje
Diplomata Lučiano Kaluža tvrdi da sankcije unutar BiH nikada nisu dale rezultat koje su željeli oni koji su ih donijeli ili priželjkivali. Umjesto toga, naglašava da se mnogo više može postići razgovorom, odnosno dobrovoljnim dogovorom entiteta, naroda i stranaka.
– Sve ostalo, sankcije ili njihovo priželjkivanje, pokazuje nemoć političkog Sarajeva, pokazuje da nemaju politički odgovor na diplomatsku i političku inicijativu institucija RS. Tamo gdje je uspostavljen zajednički dogovor u okviru svih u BiH, to funkcioniše. Tamo gdje je bilo kakva vrsta pritiska, to ne funkcioniše. Meni je kao diplomati neshvatljivo da političke stranke sa sjedištem u Sarajevu priželjkuju sankcije kako bi na taj način riješile svoje političke želje – kaže Kaluža za Srpskainfo.
Može li se desiti da sankcije, zapravo, izazovu kontraefekat, odnosno da sankcionisani krenu u smjeru u kome inače ne bi krenuli?
– Ja bih sa druge strane posmatrao. Tu postoji politička i možda neka druga vrsta odgovornosti. Republika Srpska tvori BiH. Dakle, vi na jedan način insistirate da, uslovno rečeno, dio vaše teritorije potpadne pod određenu vrstu sankcija. Koji je to apsurd! Koliko je to nepostojanje logike, to je upravo ta vrsta unutrašnje samodestruktivnosti. To je maligno ponašanje – zaključuje Kaluža. (www.blic.rs, srpskainfo.com, EuroBlic, Slobodan Popadić, 10.12.2021)

Političke posledice blokada: Mogu li protesti da ugroze Vučića?

Šta se dogodilo u subotu nije bilo važno, mnogo je bilo važnije šta će većina ljudi misliti da se dogodilo. I to u velikoj meri ima veze sa svetom postistine u kom živimo, koju mnogi pogrešno poistovećuju sa suvoparnom laži. I od referenduma, i od eksproprijacije, i od Rio Tinta, mnogo su bile važnije “šačice koje maltretiraju ljude”, “bakica koja nije mogla na ručak”, “pedeset ljudi koji su blokirali Koridor 10” i slične konstrukcije kojima je vlast opisivala proteste što se dve poslednje subote organizuju u Srbiji. Još su SPO i Vuk Drašković, koji nije bez razloga nosio nadimak “kralj trgova”, devedesetih godina na teži način naučili – a devedesetih ništa nije moglo da se nauči na lakši način – da svaki vid agresije na protestima bez obzira ko je izaziva, dovodi do pada podrške, čak i kada izvuče veći broj ljudi na ulice.
O tome su za novi Nedeljnik govorili Savo Manojlović, Dobrica Veselinović i Cvijetin Milivojević
“Ne znam ko će politički kapitalizovati, ali znam da ostavljamo jednu poruku da smo mi građani ti koji se pitamo u našoj zemlji, da Srbija nije kolonija, a mi nismo pleme gde se strane države i međunarodne korporacije dogovaraju sa poglavicom o našoj sudbini. Ako snaga demokratije nije u snazi Ustava, nego ‘u kolektivnom kapacitetu građana da prave promene’, kako je to rekao Tokvil, onda su subotnje blokade časovi demokratije”, rekao je Manojlović, jedan od organizatora protesta.
“Videlo se iz istraživanja Srećka Mihailovića da je 14 odsto glasača SNS-a za ovu vrstu protesta. Dakle, suštinski Vučić ima strepnju od protesta. Opozicija s druge strane otkriva afere koje nisu vidljive u ovoj medijskoj situaciji. Ovo se ispostavilo kao tema koja pogađa svakoga. Mogućnost da ostanete bez dedovine u kojoj su tvoji živeli 300 godina. Opozicija ne kandiduje ove teme, ne bi možda ni ovo kandidovala da građanski aktivisti nisu otvorili ovo kao priču”, ocenio je politički analitičar Cvijetin Milivojević.
“Protesti svakako daju dodatnu snagu pred borbu koja nam sledi. Svakako da su protesti način borbe koji je nama najbliži. No, ni politika nam nije daleko, prvenstveno jer smo pokazali da je u takvom prostoru moguće insistirati na drugačijim vrednostima od onih koje godinama gledamo”, naveo je Dobrica Veselinović iz “Ne davimo Beograd”. (www.nedeljnik.rs, Veljko Miladinović, Dušan Telesković, 8.12.2021, ceo tekst je objavljen u Nedeljniku od 9. decembra)

Nedelja, i svi ste tu, a mene na RTS-u nema

Žali se tako, otoič, po ko zna koji put, predsednik Srpske napredne stranke (Es-en-es), što ga nema – ne razumeh, da li još više ili uopšte - na Javnoj kući medijskoj kad mu, po zakonu, i inače “vreme nije”. Ili, pak, jeste?
Zapevao tako on, “u lajv imaginarijumu” (suza suzu stiže), kolovoditelju “Srećne televizije”: “Šta da kažem ocu, kad me pita, gde sam, s kim sam, kako sam, šta radim… Šta da kažem majci, što me nema, da se javim u dom, da joj (makar preko RTS-a) svratim…” Pa: “Šta da kažem, šta da slažem sad, a da je ne rastužim, da joj bol ne pričinim?” Pa, s pravom, zaključuje kako je “nedelja, i svi ste tu, a mene s vama nema”, jer je, on, predsednik wsvega ovoga ovde, “daleko negde, sam”…
Dok u srpskom televizijskom rijelitiju, da ne kažem, realnosti, to, glede predsednika Es-en-esa, najbliže sliči Čorbinoj pesmi, u  kojoj je pokojni Džej, ponovo u ulozi predsednika, opet glavni junak: “Na priredbi kod Frankfurta; peva Kurta, peva Murta; Sinan, Hasan, Jašar, Šaban, Nino, Šeki i još neki… i, naravno, Džej… Mala Maja Marijana; Anči, Brzi i Dajana; Keba, Kemiš, Rođa, Jami; svi zajedno u galami… i, naravno, Džej… Mica, Cica i Zorica; Zoki, Boki, Rodić Roki; Slađa, Kobra, Stela, Nela; slatka mala Karamela… i, naravno, Džej… Lepa Brena, Ekstra Nena; Lepa Lana i Cakana; Lepi Bora, Lepi Gagi; Lepi Mića, svi su dragi… i, naravno, Džej… Era, Gedža, Bekić Beki; I, naravno, Super Sneki; I sa njima zmija Veki; Viki, Šiki, Viki, Riki i… naravno, Džej!”
Ako sam ispravno razumeo predsednika Republike oli Es-en-esa (ne mogu da pohvatam), on je na nekakvoj “sivoj listi” sagovornika RTS-a, dočim su, veli, DJV i Marić na “crnoj listi”, pa ih Javni medijski nikada ne zove za sagovornike!
(Nije da se žalim Vrhovniku, ali može tu slobodno da “turi” i moju malenkost: Mene u “očima svih građana Srbije” nema osam godina, tačnije otkako sam javno primetio da se u Prvom briselskom sporazumu, od koga se računa “kalendar po evropskom Vučiću” – ni na jednom jedinom mestu ne pominje ime “Srbija”!)
Predsedniku Es-en-esa (ili Republike, ne mogu da dohvatim) nije dovoljno ni to što je, prethodnog meseca, u RTS-ovom Dnevniku 2, čak 40 minuta bio pozitivno, te 10 minuta neutralno predstavljen.
No, ne bi škodio jedan letimičan uvid u količinu “odsustva” našeg Vrhovnika iz programa RTS-a.
Monitoring Dnevnika RTS-a koji je, za period 15. ožujak – 30. travanj (izvorni srpski nazivi meseci preuzeti iz teksta “Dušanovog zakonika”) ove godine, radio Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pokazuje da je Vrhovnik bio predstavljen dva sata i devet minuta, bez jedne jedine sekunde kritike!
Da podsetimo malo na vreme kada je isti ovaj protivustavni, istovremeni, predsednik Es-en-esa i države bio formalno, po Ustavu i zakonima Srbije, predsednik Vlade, a u stvarnosti – kancelar u nemačkom pravnom kapacitetu.
Prema analizi “Javni servisi (ni)su u službi građana”, objavljenoj 2015. godine na sajtu regionalne medijske organizacije “SEE Media Observatory”, premijer Aleksandar Vučić i vladajuća Es-en-es zauzimali su dve trećine Dnevnika 2 RTS-a. Već tada je, kao ubedljivo najcitiranija ličnost Informativnog programa, AV bio i najrelevantniji subject i sagovornik za komentarisanje svih mogućih tema: od ekonomskih, preko godišnjica (ubistvo Đinđića), kriminala (zlostavljanje dece), do spoljne politike, donacija, Međunarodnog dana žena, pa čak i sporta.
A tokom prošle godine, u vreme vanrednog stanja, Vrhovnik je u informativnim emisijama RTS-a kritikovan “celih” 13 sekundi i to, indirektno, “kroz usta” tadašnjeg crnogorskog premijera o vakcinama!? BIRODI je izračunao i da je, u tom periodu, na TV Pink, predsednik Republike i Es-en-esa bio glavna tema u osam sati, 45 minuta i 29 sekundi, od čega je 92,5 odsto bio pozitivno predstavljen!
Zašto se onda naš Vrhovnik “primio” na neku “teoriju zavere” (a svaka teorija zavere, jelte, u sebi, ipak, možebiti, sadrži i mrvicu istine) da Javna medijska radi protiv njega i njegovih?
Psiholog Igor Mikloušić tvrdi da kreatori teorija zavera ne moraju previše da se trude da bi smislili sve detalje. Jer, kada jednom tome skloni ljudi odluče da “zaigraju tu igru”, onda oni sami “traže poveznice”, interpretiraju fragmente informacija, “pišu” svoje scenarije i teorija zavere je tada već zaživela svojim životom, nošena “kreativnom imaginacijom” protagonista koji u nju veruju i koji su željni da podele svoja opažanja sa svetom. Ovako motivisana kognicija goni aktivnog protagonistu teorije zavere da vidi samo stvari koje se slažu s njegovim narativom, a ako neki deo informacije “ne paše”, on ga ignoriše ili stvara alternativni svet koji će i taj komad informacije da “integriše”.
Dakle, Vrhovnik je, ali tek delimično, u pravu. Zakon o predsedniku Republike (član 6) propisuje da je rad predsednika Republike javan” i da su “informacije o radu predsednika Republike dostupne javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka”.
Ali, zato član 9. prepisuje ustavnu definiciju “nespojivosti funkcija I sukoba interesa”. Pa, još jednom ponavlja ono što već piše u članu 115 Ustava: “Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.” I dodaje da je “predsednik Republike dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.”
Idemo dalje. Član 4 Zakona o izboru predsednika Republike obavezuje predsednika Narodne skupštine da izbore za predsednika Republike raspiše “90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora”. Dok član 5 kaže da se u odluci o raspisivanju izbora utvrđuje dan glasanja za predsednika Republike i  - “dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji”.
Isti zakon (član 8) dalje upućuje na “shodnu primenu drugog zakona”, tj. u pitanjima koja ovim zakonom nisu posebno uređena “shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izbor i prestanak mandata narodnih poslanika”.
Pa, da vidimo kako izbornu kampanju za predsednika Republike uređuje taj “shodni” zakon – Zakon o izboru narodnih poslanika.
Član 25 je nedvosmislen: “Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan održavanja izbora i dan od koga počinju teći rokovi za izvršenje izbornih radnji!”
Što znači da, pre te odluke o raspisivanju izbora, bilo kakve izborne partijske propagande u javnom prostoru, a pogotovo u medijima, a pogotovo na Javnom medijskom servisu, a pogotovo od strane akutelnog predsednika Republike i predsednika Es-en-esa, ne bi smelo, ni u primisli, da bude!
Jer, tek od trenutka kada počnu da teku izborne radnje, “podnosioci izbornih lista imaju pravo da u javnim glasilima obaveštavaju građane o programima i aktivnostima, kao i o predloženim kandidatima”.
Prema članu 49, organizacije koje emituju radio i televizijski program, čiji je osnivač Republika Srbija, obavezne su da, od dana raspisivanja izbora, u okviru političko-informativnog programa čija su čujnost i vidljivost obezbeđene na celoj teritoriji Republike, obezbede predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, kao i iznošenje i obrazlaganje izbornog programa podnosilaca tih lista. Prema tome, od tog trenutka, ali nikako pre početka izborne kampanje i nikako isključivo za potrebe predsednika (i verovatnog kandidata za predsednika Republike) Es-en-esa!
Međutim, pošto je ceo ovaj Vrhovnikov mandat na, po Ustavu ceremonijalnom, čelu države, protekao u jednom veeliiikom kršenju Ustava i zakona “u produženom trajanju”, izgleda da svoje kvazipravne argumente u prilog samodržačkom ponašanju, naš Vrhovnik ne traži u poztiivnom zakonodavstvu ove, nego u zemlji Nikola Makijavelija, s kraja 15. veka. I panegiriku “Vladalac”, posvećenom „uzvišenom Lorencu Drugom od Medičija“,  vojvodi Urbina i vladaru Firence koji je bio toliko nedostojan svog poklona da su mu više pažnje privukla dva psića koja mu je Makijaveli poslao kao dar uz knjigu, nego samo delo.
A Makijaveli je, podsetimo se, svog nepristojnog savremenika, inače nećaka Lorenca Veličanstvenog, između ostalog, savetovao i ovo:
„Za vladaoca je mnogo bezbednije da ga se plaše nego da ga vole. Jer, za sve ljude važi da su nezahvalni i nestalni, da se izdaju za ono što nisu, da su kukavice i lakomi na novac. Dok god si dobar prema njima, u potpunosti su uz tebe – nude ti svoju krv, imanje, život i decu, ali onda kad za tim nema potrebe. No, samo neka te nevolja pritisne, odmah će te napustiti... 
… Kako vladaoci treba da se drže date reči? Mudar vladalac ne može i ne treba da se drži obećanja kada je to na njegovu štetu i kad je nestalo razloga zbog kojih je obećanje prvobitno dao. Vladalac treba da bude lisica, da bi se umaklo zamkama, i lav, da bi se zastrašili vuci. Oni koji su samo lavovi, ne opstaju... Vladalac je uvek imao načina da u zakon odene svoje verolomstvo. Pučina se uvek drži samo onog što vidi i što je krajnji ishod neke stvari, a svet nije ništa drugo nego puk!” (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, kraća verzija u “Dosije NUNS o medijima”, 8.12.2021)