ZSO na stolu i jasni signali iz Vašingtona - jesu li SAD spremne da iz dogovora "isključe" Kurtija

Pritisci na Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština se intenziviraju, a u pozivima da se ovo pitanje konačno reši Vašington je postao posebno glasan. U ambasadi SAD na Kosovu u utorak bi trebalo da se održi rasprava o ZSO. Iako je kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdio da na taj sastanak on nije pozvan Ambasada SAD u Prištini saopštila je večeras da su iz njegove i kancelarije i predsednice Vjose Osmani potvrdili učešće u diskusiji.
Novu fazu odnosa, barem prema Kurtiju, sugerisale su nedavne izjave specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je nakon posete Beogradu i Prištini ukazao da međunarodna zajednica zahteva od kosovskog premijera da formira ZSO. Kako je rekao za Glas Amerike, "Kurti ne mora da se složi, Kosovo se već složilo".
A upravo su Eskobar i savetnik u Stejt departmentu Derek Šole u ponedeljak još jednom istakli da je ZSO međunarodna obaveza i da je vreme za njeno osnivanje. U autorskom tekstu za Kohu, dvojica američkih diplomata objasnili su kako bi ta zajednica izgledala, te da je vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić za Euronews Srbija kaže da nikada nije bio ovakav intezitet diplomatske ofanzive u vezi sa dijalogom Prištine i Beograda, a posebno u vezi sa SZO.
"O tome govori i činjenica da imamo i jedan vrlo razrađen predlog, kao što je ovaj Fridrih Ebert fondacije koji ima 18 članova, sa puno detalja o kojima se može diskutovati. Očigledno se uporno insistira na tome da nema nikakvog odustajanja od onoga što je usvojeno u Briselskom sporazumu, a da se o detaljima može razgovarati", kaže ona.
Prema oceni političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, ako SAD uistinu žele ZSO, ta zajednica će biti formirana.
"Prvi put pokazuju spremnost da izvrše ozbiljan pritisak na Kurtija i da albanskom društvu nametnu formiranje zajednice", rekao je on za Euronews Srbija.
U međuvremenu, Kurti se suočava sa brojnim pritiscima i kod kuće, pa iako dijalog sa Beogradom pri formiranju vlade nije bio ni u prvih deset prioriteta, sada je on na prvom mestu, a analitičari ukazuju da ga ZSO dovodi u sukob sa međunarodnom zajednicom iz kog će on izaći kao "poraženi".
Jasan signal Vašingtona
Tema ZSO dosad je bila u začaranom krugu pokušaja da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke, pa je njeno formiranje, sa jedne strane, preduslov Srba da se vrate u kosovske institucije, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti dosad bio izričit u navodima da ona nije u saglasnosti sa kosovskim ustavom i da od formiranja ZSO praktično nema ništa.
Međutim, više neko ikada, Zapad je u poslednjih nekoliko meseci jedinstven u stavu da se ZSO, koja je dogovorena Briselskim sporazumom još pre deset godina, mora formirati. U tom pozivu naglasnije su SAD, pa će se u organizaciji američke ambasade u Prištini 31. januara održati diskusija o ZSO koja će okupiti različite grupe lidera civilnog društva, vladinih zvaničnika, političkih lidera i diplomata. Iako je ambasada SAD potvrdila Kurtijevo prisustvo na ovom skupu, to je učinjeno tek nakon njegovih javnih tvrdnji da na skup nije pozvan. Ekspert za politička pitanja Arbnor Sadiku kaže da je ovo ignorisanje jasna poruka iz SAD.
"To je dokaz da kosovska strana nije ta koja sarađuje sa Kvintom oko postizanja sporazuma o ZSO, a istovremeno je upozorenje da SAD zaista mogu da naprave Zajednicu na Kosovu i bez Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija", ističe Sadiku, prenosi Kosovo online.
Profesor Driter Arifi dodaje da je sastanak koji organizuju SAD pokazatelj da vlada beži od odgovornosti.
"Ovo vidimo kao neku vrstu bekstva od odgovornosti vlade Kosova. Na neki način, sva ovlašćenja po pitanju ZSO predata su američkoj ambasadi. SAD su ozbiljno shvatile ovo pitanje da bi završile ovu tačku Briselskog sporazuma i da možemo ići do konačnog dogovora", objašnjava Arifi, prenosi Dukađini.
Amerikanci su, kako podseća Anđelković, više puta verbalno institirali na formiranju ZSO, ali nisu pokazivali spremnost da se umeštaju iako i te kako imaju kapacitete da deluju na Kurtija.
"SAD prvi put pokazuju spremnost. Ne treba zanemariti činjenicu da nije samo Kurti protiv toga, bukvalno sve albanske partije ili su protiv formiranja ZSO ili je doživljavaju kao nevladinu organizaciju. Mi moramo da institiramo na tome da ona bude u formatu koji je predviđen Briselom, a taj format se ne obazire na kosovski ustav", rekao je on.
Minić ističe da je Eskobar u svojoj nedavnoj izjavi, kada je rekao da ne može jedan čovek da igra odlučujuću ulogu i koči proces i da ako Kurti ne bude kooperativan postoje drugi na Kosovu sa kojima se može raditi, bio brutalan.
S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević navodi da SAD nisu ni sa čim pozvane da određuju odnose između Beograda i Prištine i postavlja pitanje otkud to da se SAD posle deset godina "vraćaju u igru" i preuzimaju od EU ulogu "glavnog arbitra".
Na pitanje kakve efekte očekuje od razgovora u američkoj ambasadi, Milivojević kaže da ne razume zašto se odgovori na sva pitanja traže u ambasadi.
"Formiranje ZSO sa ovakvim nadležnostima je tragikomično, a zauzvrat tražiti od Srbije da dozvoli ulazak Kosova u UN... tu nema ni 'k' od 'kompromisa'. Ako se želi kompromis, on stanuje u komšiluku - mi slušamo jednu neverovatnu stvar, gde se američki ambasador u Prištini slaže sa Kurtijem koji kaže da ZSO ne sme ličiti na Republiku Srpsku. Ona upravo mora da liči na RS ako se želi kompromis", rekao je Milivojević.
Uticaj dijaloga na Kurtijevu vlast
Stranka Samoopredeljenje, lidera Aljbina Kurtija, na vlast je došla sa osvojenih čak 48 odsto glasova građana Kosova. Samo nekoliko meseci kasnije, ubedljiva pobeda na parlamentarnim, pretvorila se u ubedljiv poraz na lokalnim izborima, kada je vlast osvojila u samo četiri, od 38 opština. Trenutna ekonomska i politička situacija, a posebno dijalog između Beograda i Prištine mogli bi i te kako da utiču na premijera, ali je pitanje šta opozicija može da uradi povodom toga.
Proteste medicinskih i prosvetnih radnika, kao i bivših pripadnika takozvane oslobodilačke vojske Kosova, opozicija je podržala. Sve to, kao i negodovanje protiv nezaposlenosti, nepotizma, poskupljenja struje, životnih namirnica i povećanja poreza, prošlo je bez većih posledica po Kurtija i njegovu vladu.
Dijalog sa Beogradom sada je jedan od glavnih prioriteta što mu opozicija zamera, a međunarodna zajednica je jednoglasna u insistiranju na formiranju već dogovorene zajednice opština sa srpskom većinom što Kurti ne želi.
"Znači alternativa tome će biti: deset opština sa srpskom većinom, koje imaju blizu 250 odbornika, da se jednog dana sakupljaju negde u Zubinom Potoku ili Zvečanu i da proglase Zajednicu srpskih opština. Institucije Kosova će reći da je to neustavno, nezakonito. Međutim, počeće susreti između međunarodnog faktora i tih činioca koji su to uradili, jer je to međunarodna obaveza Kosova. E tada počinje jedna nova kriza, u kojoj krizi mislim da Kurti će biti sigurni gubitnik", rekao je Fatmir Šeholi iz Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
Ovakavi stavovi Kurtija dovode u sukob sa međunarodnom zajednicom.
"A kako će se to odraziti uopšte u odnosu Kosova sa međunarodnom zajednicom uopšte, ne samo sa SAD, treba tek da se vidi u idućim danima, krajem ovog meseca, idućeg meseca", rekao je Adrijan Arifaj, bivši savetnik Hašima Tačija.
Objavljen nacrt - ZSO po kosovskom ustavu i uz simbole
U međuvremenu, Fondacija Fridrih Ebert Štiftung (FES) objavila je svoj Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, u kojem se navodi da će ovo udruženje imati zvanične simbole, uključujući zastavu, i da će biti osnovano u skladu sa Ustavom Kosova.
U Nacrtu statuta koji su zajednički izradili FES i Evropski institut za mir (EIP), udruženje se naziva "Asocijacijom opština u kojoj je zajednica kosovskih Srba većina", a sam nacrt ima 18 članova.
Milivojević međutim ističe da je ovde suština da je Nacrt naslonjen jedino na kosovski ustav, te da ne zna otkud je ova fondacija pozvana da se bavi uređenjem pitanja nekih drugih država.
"Treba imati u vidu da je reč o stranačkoj fondaciji vladajuće stranke u Nemačkoj. Ne znam otkud je ona pozvana da se bavi uređenjem pitanja nekih drugih država, ali hajde, ostavimo to po strani... Suština je to da je ovaj predlog naslonjen isključivo i jedino na ustav Kosova, na zakone Kosova i tako dalje - od unutrašnjeg uređenja te zajednice, do budžeta, dakle i budžet Zajednice odobrava vlada Kosova, koja se bavi i razrešenjem svih nedoumica. Ne vidim u čemu je tu pomak u odnosu na ono što gledamo deset godina, da Kurti i njegovi prethodnici na mestu premijera Kosova ne žele da formiraju ZSO zato što što nije u skladu sa ustavom Kosova", istakao je Milivojević.
Kako kaže, od onih je što smatraju da, ako će Zajednica funkcionisati na osnovu ovakvog statuta koji predlaže Fridrih Ebert fondacija, onda je bolje da se ne formira.
"Ako prihvatimo da su Albanci time što su formirali ovakvu ZSO učinili korak napred u pregovorima, automatski će se od Srbije tražiti ono što mi znamo da će se tražiti, a to je pristanak da Kosovo uđe u UN", zaključio je Milivojević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 30.1.2023)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/76441/zso-na-stolu-i-jasni-signali-iz-vasingtona-jesu-li-sad-spremne-da-iz-dogovora-iskljuce-kurtija/vest

Šta je Vučić radio u Briselu 9. decembra?

Evropski plan za rešenje kosovskog pitanja i dalje je u centru pažnje. Ali osim što ne znamo precizno šta u tom planu piše, ne znamo ni šta je predsednik radio u Briselu 9. decembra, a što bi potencijalno moglo imati veze sa celom ovom situacijom. To pitanje je u našoj emisiji pokrenuo lider Pokreta Srbija centar Zdravko Ponoš.
„Mi ne znamo šta je on spremao, šta je dogovarao, šta je potpisivao, šta piše u nekim aneksima koji će biti tajni, a šta se dogovorio da tu ne piše. On privatnu spoljnu politiku vodi. Evo, neka kaže šta je radio 9. decembra sam u Briselu, s kim je razgovarao, ne o Kosovu, druga tema je bila. Ne vodi se tako država. Šta se desilo 9. decembra u Briselu? Ja mislim da bi bilo lepo da on kaže. Aha, pozivate ga da kaže? Da“, rekao je Zdravko Ponoš, predsednik Pokreta SRCE.
Odgovora od predsednika Srbije za sada nema pa tako dodatnog fokusa na 9. decembru nema takođe. Zašto bi baš taj datum mogao biti važan?
Očigledno da se ovde radi o nečemu između Vučića i Ponoša, što možda samo oni znaju, primećuje politički analitičar Cvijetin Milivojević
„Ne zaboravite da je Ponoš bio načelnik Generalštaba, dakle čovek koji verovatno ima neke bliske veze i u sedištu NATO saveza, meni je to prva asocijacija. Kada kažete Brisel, nije mi asocijacija sedište EU. Mislim da niko ništa pouzdano ne zna u vezi sa tim. Verujem da Ponoš zna nešto više i očekujem da mu predsednik na to odgovori“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.
(www.nova.rs, TV Nova S, emisija “Medju nama”, Marija Čanković, 26.1.2023)

Opširnije u prilogu emisije „Među nama“:

https://nova.rs/emisije/sta-je-vucic-radio-u-briselu-9-decembra/

https://www.youtube.com/watch?v=za9C8bsOpeU

Србија после још једне Вучићеве претње oставком: И шта ћемо сад

 

Фаталистичка прогноза Дарка Глишића да „без Вучића нема ни СНС, али ни државе“ брзо је заборављена, јавност је преплавио талас подршке напредњака свом лидеру, у коме се стидљиво пласирају идеје о још једним ванредним парламентарним изборима, па и референдуму о решењу косовског питања Мораш да одговориш одмах. То су, под претњом разним врстама санкција, од председника Србије, како тврди сам Александар Вучић, захтевали они који већ двадесет година „менторишу и кажњавају владавину права и механизме демократског одлучивања у Србији“. Вучић тврди и да није ништа потписао, а нејасно је након још једног обраћања нацији остало да ли је позитивно одговорио на француско-немачки предлог који је у Београду, прошле недеље, пред њим елаборирала „петорка“, изасланици Француске, Италије и Немачке и представници ЕУ и САД. Ултиматум, до јуче еуфемистички називан предлогом, још је дефакто постао део Преговарачког оквира за Србију, што значи будућа мера за интеграције, казао је Вучић, иако из ЕУ то не желе ни да потврде, ни да демантују. А и не могу, јер су за такву одлуку потребни гласови и пет земаља које не признају Косово. Две недеље већ портпарол Европске комисије Петер Стано није одговорио на питања НИН-а када се и где о овом предлогу одлучивало, што је неопходан услов да би се звао европским и да би се у било ком смислу тицао процеса придруживања Србије. Штавише, у овом случају се тражи решење одоздо - да се потписом на папир по коме ће, између осталог, признати територијални интегритет и неће кочити чланство Косова у међународним организацијама, Србија обавеже, као и Бриселским споразумом, да то постане њена обавеза на путу до ЕУ. Под претњом прекида евроинтеграција, заустављања па и повлачења инвестиција и флуидне и нејасне казне „свеобухватних мера у политичком и економском смислу које ће нанети штету Републици Србији“, Вучић није прецизирао шта је он одговорио, иако су од њега захтевали да одговори „одмах“. Већ је грађанима Србије обећао специјалне тимове у Влади који ће реаговати ад хок, институционалну транспарентност, консултације са шефовима посланичких клубова у Народној скупштини и да одлуку неће донети он, него „надлежни органи, па ако треба и народ“. „Наравно да није он тај који треба да одлучује, по Уставу није требало ни да води преговоре, али њему је Устав толико небитан да га крши и због неких четам хаус правила, па каже да не сме да обавести јавност о предлогу који је пред њим“, каже политиколог Цвијетин Миливојевић. „Ако он лично не поштује Устав, како може пред другима у преговорима на њега да се позива? Дељење одговорности је стари манир. Влада му је дала мандат да води преговоре, наводно, па ваљда му је дала и инструкције, али видимо да то није случај него он саопштава Влади своје одлуке. Уосталом, премијерка каже да Влада нема план за преговоре, али да најбољи план има председник. Ово је наплата онога о чему опозиција ћути већ годинама, а то је кршење члана 115 Устава и Закона о борби против корупције, по којима су две Вучићеве функције неспојиве.“ Током вишедневног застрашивања грађана глађу и новим бомбардовањем, јер од прекида европских интеграција мало ко и зазире, те две узастопне кампање подршке лидеру СНС-а, једне симболизоване у чопору вукова, и друге, главом и брадом функционера напредњака након састанка у штабу странке, који је Вучић, под претњом оставком, демонстративно напустио - поткрадале су се стидљиво и идеје о ванредним парламентарним изборима, па и референдуму. Та врста куповине времена имала би смисла, сматра Миливојевић, ако се рачуна на неке боље околности за преговоре и промене које би нам обезбедиле бољу позицију. Али Западу се изузетно жури и чини се да је време поскупело, као и други деривати. По Миливојевићу, међутим, квалитет идеје о референдуму пре свега зависи од формулације питања. „Једино о чему се има смисла гласати је избацивање преамбуле из Устава. Ако се, дакле, сруши Устав, онда је легитимно на преговоре гледати другачије. На македонском примеру уласка у НАТО и промене имена видели смо да није важно о чему се гласа него како се резултат тумачи.“ У свим прошлогодишњим анкетама пред питањем да ли бисте подржали независност Косова у замену за чланство у ЕУ, 85 одсто грађана или више одговарало је негативно, али је тај проценат био нешто мањи пред питањем да ли бисте жртвовали КиМ (и Републику Српску) зарад економског напретка. Пошто шаргарепу нико и не нуди, него се само прети батином, председник је одлучио да пред грађанима звучи као мегафон „петорке“, тврдећи да ће „напади и убиства Срба бити свакодневна“ ако не прихватимо да о новим условима разговарамо. Прваци невладиног сектора попут Наташе Кандић, уз Чедомира Јовановића и Драгана Ђиласа, подржали су пристајање на услове, док је реакција СПЦ остала непримећена у дубини сајта Патријаршије. У дану када је примио „петорку“, на Светог Јована Крститеља, Вучић је присуствовао ломљењу славског колача, где му је речено, пише у саопштењу СПЦ, да је „КиМ неотуђиви део Србије, да је очување у границама уставна обавеза и да патријарх и архијереји изражавају уверење да руководство неће и не може пристати ни на каква условљавања“. Реакцију цркве затражио је и Српски национални форум, неке невладине организације из покрајине најавиле су протесте, од странака једино НАДА, Заветници и Двери јавно захтевају нови приступ преговорима, а подршку државни врх нема ни од Демократске странке. „Ако сматра да не треба да прихвати ултиматум, да нам куповина времена обезбеђује бољи положај и неке боље околности за разговоре, ванредни избори нису лоша идеја и обезбедили би шест месеци. У договору са опозицијом, то је оно на чему треба да позове на јединство. Али не видим да је то идеја, јер је све лидере опозиције, осим наравно Ђиласа, у свом обраћању побројао на веома вулгаран начин. Да Вучић није председник странке, могао би у пуном капацитету да буде и глас опозиције, дотле ће и најављене консултације бити смешне, као и својевремени дијалози власти и опозиције“, каже Миливојевић. Медији су „неспретно“ известили о инциденту унутар СНС, описујући след тако да је након „паметовања“ неких Вучић напустио просторије, понудивши оставку на место председника, да би потом извештавали о оставци на место шефа странке. Пре њих, Војислав Шешељ је у живом програму Пинка већ објаснио да је оставка на месту шефа државе неприхватљива, не само зато што Вучић више нема право да се кандидује на изборима за председника, него и зато што то не би било државнички и морално, „јер ако брод тоне, капетан мора да тоне заједно с њим“. Фаталистичка прогноза председника ИО СНС-а Дарка Глишића да „без Вучића нема ни СНС, али ни државе“ брзо је заборављена. „Лично сам избројао 22 пута да је обећао да ће се повући са чела странке, а последњи пут орочио, пре месец дана, да ће то учинити на пролеће 2024, али питам се како ће сад кад позива на јединство и парламентарне странке на разговор симболизовати то јединство. У тим разговорима он може бити само шеф највеће странке. Ствари треба вратити уназад, јер је својим чињењем и нечињењем, опозиција изручила право Вучићу да ради шта хоће“, сматра саговорник НИН-а и подсећа да су бланко подршку Вучићу дали функционери СНС, али не и Ивица Дачић, каже Миливојевић. Ишчекивана реакција „десног крила“ напредњака, у које спада Владимир Ђукановић, стигла је у форми несрећног поређења Вучићевих избора са ситуацијом Милана Недића у време немачке окупације. „Народ не мора да брине, јер нити смо шта потписали нити игде има наш параф. У сваком случају, пред нама је тежак период и биће нам потребно више труда, рада, енергије, пре свега јединства“, казао је Вучић. „Народ не мора да брине, јер нити смо шта потписали нити игде има наш параф. У сваком случају, пред нама је тежак период и биће нам потребно више труда, рада, енергије, пре свега јединства“, казао је Вучић. Питање - какав је то пут јачања Србије који се може завршити „трагедијом“ какво би било повлачење инвестиција - Вучић је уобичајено предупредио подсећањем на катастрофалне грешке претходне власти, рачунајући на страх од старе јеврејске клетве - дабогда имао па немао. Не Косово и Метохију, него стандард, „викенд путовања у Беч“, а лицитирао је и радним местима, па чак и пензијама, иако су током протеклих више од 10 година зарад јачања Србије прво жртвоване пензије и радничка права, која су драстично смањена законским изменама 2014. „Лажни патриота“ је и онда био свако ко се прибојавао да ће круг који је започео паролом - „дођите у Србији, земљу јефтине радне снаге“ да заврши вапајем – „ево вам и Косово, само да из ње не одете“. (www.nin.co.rs, НИН, Драгана Пејовић, 26.1.2023)

Evropska unija najslabija karika plana za Kosovo

Štap sve duži, šargarepa sve manje ukusna: Srbija ne zna šta dobija pristajanjem na dogovor sa Prištinom, ali na jednoj stvari mora da INSISTIRA
Amerika i Evropska unija od sredine septembra guraju dijalog Beograda i Prištine u novi pregovarački okvir, a predlog koji je nedavno predstavio predsednik Aleksandar Vučić postavljaju za temelj u rešavanju kosovskog pitanja. U tom procesu, dve strane vagaju razloge za (ne)postizanje dogovora, a od onih koji bi bili garant, čini se da je najslabiji deo karike Brisel, jer Evropska unija u sadašnjem kapacitetu sad nema šta da ponudi.
Ulazak Srbije u EU traje već dve decenije, ali umesto da je bliži tom cilju, evropska perspektiva Beograda sve je zamagljenija. Proširenju se protive najmoćnije zemlje EU, a što su Beograd i Brisel udaljeniji to više raste evroskepticizam u Srbiji.
Tako je priča o štapu i šargarepi, članstvu u EU koji je bio jak argument za dogovor sa Prištinom, vremenom izbledela: geopolitičke okolnosti su promenile, agresija Rusije na Ukrajinu uticala je da se izvrši pritisak i za rešavanje pitanje Kosova, a zavesa je skroz pala kada je francusko - nemačkim planom nagovešteno šta se Beogradu nudi ukoliko kaže "da".
Iako do sad plan nije obelodanjen, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kada je savljen na sto, rekao da se Srbiji se nudi ubrzan ulazak u EU i značajne ekonomske koristi ako pusti Kosovo u UN.
Ali, do sada su zvaničnici EU uvek govorili da "ne treba stavljati brzinu ispred kvaliteta samog procesa, kao i da sve zavisi od urađenog posla", što baca senku na obećanja.
"Znamo da je proces mrtav"
To vrlo jasno i glasno govori novinar lista "Frankfurter algemajne cajtung" Mihael Martens, koji ocenjuje da u slučaju da Srbija pristane na novi evropski predlog za Kosovo i potpiše sporazum, ne bi imala neki progres u članstvu u EU, kao ni Kosovo, "jer mi znamo da je taj proces mrtav".
On kaže da strani pregovarači moraju nešto novo, konkretno da predlože ako hoće da se reši pitanje Kosova.
- Zapad je došao praznih ruku, nema ni štap ni šargarepu - kaže on za N1.
Dodaje da ima utisak da strani pregovarač stvarno želi da reši pitanje Kosova.
- Problem je da nije dosta da nešto hoćeš, ako nemaš ideju i koncepciju. Mora nešto novo da se izmisli, nešto konkretno da se predloži. Postoji ideja koja već nekoliko meseci kruži, da EU predloži, nemamo trenutno predlog članstva u EU, ali možemo da vam predložimo da budete član evropskog tržišta, da nema razlike između Srbije, Kosova, Severne Makedonije i na primer Francuske i Španije u ekonomskom smislu, ali to još ne postoji kao zvaničan predlog. I trenutno možete da pregovarate sa Beogradom i Prištinom i četvrti, peti i šesti put, nećete dobiti ništa - poručuje on, i dodaje da članstvo "nije više u izlogu", i da Srbija može da traži članstvo u EU, ali ga neće dobiti.
"Ne žele nas"
Sličnog stava je i politički analitičar Cvijetin Milivojević koji napominje da EU ima šta da ponudi zemljama Zapadnog Balkana ali nas istinski ne želi unutar sebe.
- BiH je toliko učinila što se tiče reformi, a postali su kandidat tek nedavno, pre nje je Ukrajina to ekspresno postala i to zbog agresije Rusije. Da nas EU stvarno želi unutar sebe, primila bi nas mnogo davno - napominje Milivojević.
Kao prilog svojoj tvrdnji on podseća na to u kakvom su stepenu spremnosti za članstvo bile Rumunija i Bugarska kada su primljene u "krug odabranih".
- Zemlje koje su sada kandidati, Srbija i Crna Gora, odmakle su mnogo dalje u reformama nego što su to učinile Rumunija, Bugarska pa čak i pribaltičke zemlje SSSR onda kada su postale članice. Ne deluje više priča koju nam EU plasira, "bićete prvi u redu", i plašim se da će odgovor naš biti kao i i slučaju Turske “ma baš nas briga, uzimaćemo od vas šta nam odgovara, a ne moramo da postanemo članovi" - napominje Milivojević.
"Darovi" kojih nema
Deo navodnih "darova" otkriven je u oktobru prošle godine, ali posle poslednjeg sastanka Vučića sa "velikom petorkom" 20. januara, nije rečeno šta se nudi. Umesto toga, jasno je stavljeno do znanja bez čega Beograd ostaje: procesa evrointegracija, investicija i vizne liberalizacije.
I u tom smeru treba razmišljati kada se govori o francusko - nemačkom predlogu, napominje za "Blic" direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
- Recimo, Evropski investicioni plan za Zapadni Balkan iznosi 9 milijardi evra, a Srbija bi kao najveća država zahvatila najviše novca. Odlazak investicija bi napravio ogromnu štetu, a gubitak vizne liberalizacije bi nas bacio u fazu totalne izolacije u kojoj smo bili devedesetih godina - podseća smatra Popov.
"Prazan paket za dogovor"
Zato bi Srbija trebalo da traži da se u dogovor sa Prištinom stavi jasno utvrđen, fiksiran, ulazak u EU kaže za "Blic" bivši diplomata Srećko Đukić.
- Pregovori o Šolc-Makron planu još nisu počeli, ali ulazak Srbije u EU je zamagljen i zato bi trebalo u dokumentu instistirati na konkretnoj godini. To bi možda mogla biti 2027. godina. Bez toga je paket za dogovor je prazan, nepotpun - napominje Đukić.
On podseća i da još javnost nije čula šta sve ide uz prihvatanje dogovora.
- A možda ovoga puta nije ni bilo razgovora o tome. Verujem da uz ovaj osnovni dogovor ide još čitav paket aneksa i da će i Kosovo i Srbija dobiti podsticajne mere, u cilju infrastrukturnog povezivanja, integracije sa EU - kaže Đukić.
Zaboravljeni datumi
Prve korake ka Evropskoj uniji Srbija je napravila krajem decembra 2009. godine, kada je podnela zahtev za prijem u članstvo. U martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015. godine.
Od tada pa do danas baratalo se datumima priključenja. Poslednja je u igri bila 2025. godina, ali je onda i taj datum naprasno zaboravljen. Najmoćnije zemlje EU, poput Francuske, protivile su se proširenju dok se ne reše unutrašnji problemi u EU, ali je onda u igru ubačena ideja o Evropskoj političkoj zajednici, koja bi, kako je objašnjeno, poslužila za brži ulazak u EU. (www.blic.rs, Danijela Luković, 26.1.2023)

Objavljuju slike vukova, a u sebi misle „dokle više matori“: Još jedna Vučićeva drama uživo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vanrednom sastanku u sedištu SNS najavio je odlazak sa čela stranke. I kao da si rekao “tri četiri sad” društvene naloge naprednjaka preplavljuju fotografije vukova, predsednik Izvršnog odbora Darko Glišić ima dramatično uključenje u emisiju "Hit tvit" na Pinku, najavljuje se Vučićevo prisustvo na današnjoj sednici Vlade, a zatim i vanredno obraćanje građanima. Tenzija na maksimumu, malo iz zbilje, a malo jer smo na to navikli…
Prema oceni sagovornika Nova.rs vrlo verovatno gledamo još jednu dramu izrežiranu u kabinetu predsednika države sa navodno neizvesnim epilogom.
Sve se zakuvalo nakon dugo najavljivanog Vučićevog sastanka sa petorkom – predstavnicima SAD i EU koji su prema rečima predsednika pred Srbiju postavili ozbiljan ultimatum.
Onda je o pritiscima Zapada Vučić obavestio svoje stranačke kolege na vanrednom sastanku u SNS. Navodno se neko usudio i da se usprotivi Vučiću, a on je rekao da je spreman da se povuče ako neko misli da ume bolje i zatim, prenose režimski mediji, demonstrativno napustio sastanak. Sa njim i predsednik IO NS Darko Glišić, koji se naknadno uključio u program emisije “Hit tvit” na Pinku, gde je rekao da će ukoliko Vučić ostane pri onome što je izgovorio, to značiti kraj za SNS.
Na nalozima na društvenim mrežama članova SNS kao po komandi osvanuli su vukovi. Od ministra odbrane Miloša Vučevića, preko ministarke za brigu o porodici Darije Kisić, ministra za građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, predsednika pokrajinske vlade Igora Mirovića, poslanice Nevene Đurić, čak i direktora PIO Fonda Relje Ognjenovića…
Svi oni postali su vukovi tek nedavno, nakon što je ovaj termin Vučić prvi put upotrebio na sastanku sa kosovskim Srbima u Raškoj, a zatim i na Instagramu gde je napisao:
“Ako krenu da vas love kao zečeve, onda je gotovo, onda nema više nijednog sporazuma, nema ničega. Ako uhvate jednog od nas, ili dvojicu kao zečeve, nema više zečeva, ti zečevi postaju vukovi”.
I tako su se aktivirali vukovi na profilima iz SNS sa porukom: “Predsedniče, vukovi tvoji uvek su uz tebe”.
A u stvari, smatra direktor vesti Televizije Nova Slobodan Georgiev, većina bi mu rekla – “dokle više matori”.
Izdrži legendo
“Verovatno u celoj toj priči ima nešto što je drama, ali ovog puta u toj drami ima i istinitih stvari. Njemu je tu bilo pet ljudi u isto vreme i svi su mu rekli isto. Pitanje je šta će odlučiti. Mimo tih ozbiljnih stvari, opet imamo prateću dramatičnu situaciju na koju smo navikli sa njegovom najavom odlaska, kuknjavom i podrškom stranačkih kolega. Iskreno mislim da na to njegovo kukanje i vrištanje su i ovi njegovi sad već u fazonu “matori dokle više, volimo te, ali…”. U stilu izdrži legendo”, kaže Georgiev.
Objašnjava i zašto sve opet miriše na predstavu, kakvih smo u poslednje vreme dosta odgledali.
“Mislim da je to sve njihov PR. Da se ne lažemo, ko bi to iz SNS njemu mogao da se suprotstavi i kaže “ovako više ne može”. Pa oni ništa i ne znaju, on ih o svemu obaveštava. Znaju ono što im on kaže. Isto kao što i premijerka Brnabić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić bez problema kažu da ne znaju o čemu je on razgovarao sa petorkom. Dok ne počnu da glasaju odbori jedan po jedan, kao onomad kad su smenjivali Nebojšu Stefanovića, mislim da je to o njegovom odlasku prazna priča i zamajavanje javnosti”.
Smejurija
Politikolog Cvijetin Milivojević nada se da ovo nije još jedna Vučićeva predstava za odvlačenje pažnje javnosti s pravog problema, iako sve vodi u tom pravcu.
 “Možda je ovo neki pokušaj manevra, da se kupi vreme za donošenje odluke u vezi zahteva EU i SAD. Možda Vučić najavom povlačenja sa čela stranke, a možda i čela države, želi da obezbedi još neki mesec, po cenu toga da se ide na nove izbore. U suprotnom, reč je o običnoj propagandi, a na to liči. Da zaista želi nekakvo jedinstvo, on bi kao predsednik države juče razgovarao sa predstavnicima svih političkih organizacija. Umesto toga on je pričao sa Darkom Glišićem, Nevenom Đurić, Draganom Šormazom… To je smejurija”, zaključuje Milivojević.
Ujedinimo se
Da podsetimo, na jedinstvo je Vučić pozvao nakon sastanka sa diplomatskom petorkom. Tom prilikom sastao se sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, savetnicima za spoljnu i bezbednosnu politiku predsednika Republike Francuske i kancelara Savezne Republike Nemačke, Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom i diplomatskim savetnikom predsednika Vlade Republike Italije Frančeskom Taloom.
Tom prilikom rečeno je da se ne odustaje od nemačko-francuskog plana za Kosovo, koji u tački četiri predviđa i saglasnost Srbije za ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, a to znači i u UN, što je Vučić u nekoliko navrata podvukao kao crvenu liniju, odnosno nešto na šta Srbija neće pristati.
U ovom trenutku, izgleda da se i ta opcija razmatra, jer je Vučić posle sastanka istakao da je Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana za Kosovo uz jednu rezervu. Najavio je i da će narednih dana o tome obaviti konsultacije sa članovima Vlade, parlamenta i svim društvenim grupama, a zatim je i na Instagramu pozivao na jedinstvo:
“Juče je bio jedan od najtežih dana za Srbiju i nikada nisam krio od ljudi kada se takvi stvari događaju. Imaćemo mnogo muka i problema sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti i zato nam je potrebno jedinstvo”, poručio je Vučić.
Međutim, podrška zasad stiže samo sa Instagrama i Tvitera članova SNS. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 23.1.2023)

Vučićevo obraćanje medijima: ucenjen čovek, uplašen narod

U sinoćnjem obraćanju javnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je da bi mogao da prihvati francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa sa Kosovom. Kako je naveo, pred njega je postavljen izbor- prihvatiti plan ili će uslediti posledice prekida pregovora o pristupanju EU i povlačenja stranih investicija.
„Ako je izbor da dobijemo sankcije – a šta bi bila gora sankcija od povlačenja investicija – ili da s druge strane odmah prihvatimo sve što članstvo Kosova u UN znači, onda sam za put kompromisa, ma koliko on bio sporan“, objasnio je Vučić.
Anđelković: Manipulacija kako bi se izbegla odgovornost
Predsednik Vučić nam govori o ultimatumu, ali mi do sada nismo čuli od Evropske unije da je ultimatum Srbiji postavljen, kazao je za Medija centar politički analitičar Dragomir Anđelković. Po njegovim rečima, da bismo stvarno shvatili da se o tome radi, moraju da progovore oni koji to ne iznose, a za sada možemo samo da zaključimo da predsednik traži izgovore.
Anđelković je pri stavu da se radi o sofisticiranoj igri, kako bi onaj ko treba da donosi odluke izbegao odgovornost.
„Vučić kao predsednik ne treba o tome da donosi odluke jer to nije njegova ingerencija, ali Vučić je ujedno i predsednik SNS-a, vladajuće stranke i njegovi ministri postupaju u skladu sa odlukama na koje on utiče i njegova je ključna odluka, a on pokušava da se sakrije sa jedne strane iza EU koja navodno postavlja ultimatum i time preti građanima, a sa druge strane se sakriva iza građana, koji navodno treba da daju svoj sud na referendumu“, objasnio je sagovornik Medija centra.
Kako navodi Anđelković, čitavo jučerašnje obraćanje bilo je u funkciji izbegavanja odgovornosti onoga koji je do juče tvrdio da je ključni čovek ove zemlje.
Upitan da prokomentariše izjave da će na kraju “narod odlučiti“, Anđelković smatra da je referendum neophodan ako Srbija želi da prihvati nekakav plan koji je u suprotnosti sa aktuelnim Ustavom. „Ustav kaže da državni funkcioneri nemaju pravo da učine ništa na unutrašnjem i spoljnom planu što remeti integritet Srbije. Ako bi neko želeo da prihvati rešenje koje nije u skladu sa Ustavom RS i to je legitimno, ali morao bi prvo da promeni Ustav, što podrazumeva referendum. Sa druge strane, sama odluka o prihvatanju nekog sporazuma ne bi trebalo da bude na referendumu, jer je to pitanje političkog stava onih koji vladaju zemljom, ali pre toga oni bi morali da menjaju Ustav. Po mom mišljenju oni za tako nešto nemaju hrabrosti i ovde se zapravo radi o čitavom nizu manipulacija kako bi se izbegla odgovornost“, zaključio je Anđelković.
Korać: Vučić izrazio spremnost za suštinske pregovore i mirovni sporazum sa Prištinom
Predsednik Vučić je bio vrlo otvoren i rekao je da je Srbija suočena sa zahtevemo da na osnovu predloga koji mu je predočen što ranije zaključi sporazum sa Prištinom i da mu je rečeno ako to ne uradi, da će Srbiji biti uvredne sankcije, pre svega formalno zamrzavanje procesa priključenja i zamrznute investicije, kaže za Medija centar psiholog Žarko Korać..
„Vučić je rekao da je to shvatio vrlo ozbiljno i da bi taj pritisak doveo do toga da se Srbija praktično odvoji ne samo od evropskih integracija, već i od ostatka Evrope i izrazio je spremnost da na osnovu te platforme što ranije moguće počne da zaista suštinski pregovara sa Prištinom da bi se konačno zaključio jedan mirovni sporazum i da bi se našlo političko rešenje za odnose Beograda i Prištine“, ocenjuje Korać.
Naš sagovornik uviđa da je to vrlo različito od svega što smo čuli od njega za ovih deset godina i vrlo različito od onoga što je međunarodna zajednica od njega tražila, dakle ovo su bili predstavnici Evropske unije i SAD. „Drugim, rečima on je izložen vrlo jasnom pritisku i moj utisak je da je on taj pritisak shvatio krajnje ozbiljno“, kazao je Korać.
Stojanović: Plašenje naroda i izazivanje straha
Kako navodi Boban Stojanović za Medija centar „ne znam kako smo nakon deset godina snage Srbije, najboljeg položaja u svetu, poštovanja i uvažavanja, jačanja Srbije na međunarodnom planu i velikih međunarodnih pobeda došli do toga da tzv. petorka dođe sa ovakvim pretnjama o sankcijama i slično ukoliko se predlog ne prihvati“.
Prema njegovoj oceni nije sasvim izvesno da li su pretnje takvim sankcijama tačne i da li postoje, „posebno jer bi to bile vaninstitucionalne sankcije ili se iza ovog Vučićevog načelnog prihvatanja sporazuma kriju pritisci i ucenjivanje njega samog i političke podrške njemu samom“, rekao je on.
Naš sagovornik je smatra da je jučerašnja konferencija služila za plašenje naroda i izazivanje straha, za pokušaj da se sve predstavi kao neizlazna situacija iako nije objašnjeno otkud takve pretnje koje do sada nikad nismo imali iako smo sada “nikad cenjeniji u svetu”.
„Sada na teren izlaze istraživači i treba videti Vučićevu komunikaciju od narednog ponedeljka kada dobije sve rezultate istraživanja, odnosno da vidimo da li je ovakvim pretnjama uspeo da ubedi građane da možda treba razmisliti o prihvatanju sporazuma. Pošto bilo kakvo prihvatanje nezavisnosti Kosova apsolutno nije prihvatljivo za birače u Srbiji, a posebno ne za birače SNS-a“, poručio je Stojanović.
Milivojević: Evropska unija računa da je Vučić taj koji će dovršiti odricanje Srbije od Kosova
Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je da u ovoj zemlji sve ključne odluke donosi isključivo Aleksandar Vučić, iako je njegova ustavna pozicija protokolarna i nije na njemu da takve odluke donosi, ali je realnost takva da ih donosi.
Milivojević je za Medija centar rekao da krivica u ovom trenutku nije samo na Srbiji, a opet delimičan razlog za to što u ovom trenutku najjači i najglasniji predstavnici EU imaju dosta licemeran odnos prema Srbiji je činjenica da se na sve to nadovezala priča sa rusko-ukrajinskim ratom.
„Napredak Srbije u mnogim poljima kada je reč o pregovorima o integraciji Srbije ka EU u nekim segmentima ide brže nego što je to bio slučaj sa nekim zemljama koje su davno primljene u EU, poput Bugarske i Rumunije, koje su iz geopolitičkih razloga primljene ekspresno i paralelno su primane u NATO kao vid štita prema Rusiji. Ove zemlje su, ni krive ni dužne, poranile u Evropsku uniju i u mnogo čemu kaskaju za celim Zapadnim Balkanom, koji nije u EU”, kazao je on.
Po njegovoj oceni, licemerje čelnih zemalja EU se ogleda i u tome što njih apsolutno ne zanima manjak vladavine prava i slobode medija .
„Evroparlamentarci koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije oko izbornih uslova vrlo licemerno su saslušali želje opozicije, a onda su ispoštovali volju vladajuće stranke. Njih boljitak građana Srbije ne zanima nešto preterano, već ih zanima opstanak Vučića na vlasti. Sve dok je Vučić konstruktivan po pitanju svih pitanja, koje se zove odricanje od Kosova”, objasnio je Milivojević.
On smatra da je sve ovo što se trenutno dešava jedna vrsta nastavka te priče.
„Evropska unija očigledno računa da je Vučić taj koji će dovršiti odricanje Srbije od Kosova. Na strani Prištine se za ovih deset godina promenilo barem sedam do osam pregovarača, a Vučić je sve vreme glavni pregovarač u ime Srbije, bilo da je bio premijer, bilo da je potpredsednik vlade ili predsednik. Dokle god je Vučić spreman da ćuti da ZSO na osnovu Briselskog sporazuma ne može da bude formirana jer to „nije u skladu sa Ustavom Kosova“ kako kaže premijer Kurti, a Vučić paralelno ćuti na to da nije nezavisno Kosovo u skladu sa Ustavom Srbije, on će biti čovek koga EU trpi ili više-manje podržava”, ocenio je sagovornik Medija centra.
Milivojević smatra da je priča o referendumu izgovor za strance koji Vučića pritiskaju da se odrekne Kosova, ali je istovremeno i jedna vrsta mamca za opoziciju u Srbiji. „Ako se tako ulazi u jednu priču koja se tiče nečega što je osnovni identitet jedne države i tiče se dela teritorije, onda prvo treba pokušati da se promeni Ustav, a tek onda građanima ponuditi opciju da KiM nije deo Srbije. Takva vrsta promene Ustava nikada ne bi prošla ovde i protiv toga bi glasali i birači SNS. Referendum je ujedno jedna vrsta taktičkog manevra prema Zapadu da se na neki način Zapad odobrovolji jer on mora da pita narod.”, kazao je on.
Međutim, kako navodi naš sagovornik, Vučić takve odluke ne može da donese jer nije ovlašćen ni da pregovara, „prebacivanje konačne odluke na građane može izgledati kao beg od odgovornosti, ali on tu odgovornost zapravo i nema, to je na Narodnoj skupštini i to što je juče išao da nešto referiše Vladi RS i Ani Brnabić, zapravo bi trebalo da je obrnuta stvar”, zaključio je Milivojević.
Biserko: Bez obzira na Vučićev “poraz”,  ovo je pozitivan scenario
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ističe da se ceo svet i Evropa nalaze u ratnim okolnostima i da je agresija na Ukrajinu temeljno promenila bezbednosni okvir. „Evropa i Zapad generalno su imali za cilj ovim pritiskom na Vučića da zatvore jedan mogući front. Od kada je ambassador Hil došao u Beograda traje jedan proces pripreme predsednika Vučića za evropsku orijentaciju. U poslednih deset dana su bile tri veoma važne delegacije. Jedna je bila Američka, u čijem sastavu je bio predstavnik Pentagona, što je inače neuobičajeno i sa tog sastanka nemamo nikakve prave informacije. Drugi sastanak je bio sa nemačkim ambasadorima iz regiona, sa kojeg, takođe, nemamo nikakve informacije, pritom treba imati u vidu da je Nemačka najveći investitor u Srbiji i najveći davalac podrške i pomoći godinama i da se Vučić od kada je Angela Merkel sišla sa vlasti okrenuo protiv Nemačke i orijentisao na Sjedinjene Američke Države. Treća delegacija je došla sa usaglašenim stavom svih EU zemalja, čak i onih pet koje nisu priznale Kosovo. Na stolu je jedna ponuda iza koje stoje sve Evropske zemlje, Amerika i NATO, tako da Vučić nije imao velikog izbora”, objašnjava Biserko.
Ona smatra da ono što je predsednik Vučić izneo u javnost i rekao da je njemu rečeno da će uslediti ako Srbija ne prihvati taj papir je više nego dramatično, jer Srbija ne može da izdrži tu vrstu sankcija.
„To bi značilo povlačenje investicija, ukidanje finansijske pomoći, uvođenje viza i tome slično, što direktno pogađa sve građane Srbije. Treba imati u vidu činjenicu da većina građana odlazi iz zemlje, ali na Zapad, ne u Rusiju. Šizofrena situacija građana u Srbiji je deo medijske kampanje koja traje deset godina i koju je sam predsednik Vučić inicirao i inspirisao. On je u situaciji kada mora da pravda svoje okretanje. Već imamo neke iskorake u medijskoj politici, ali to još nije dovoljno, i nemamo još uvek reakciju Moskve. Moskva se neće tako lako povući odavde. Međutim, činjenica je da Srbija pripada evropskom krugu zemalja i da je ovo poslednji trenutak da se Srbija sabere i prihvati novonastale okolnosti i odrekne se svoje imperijalne politike koju se niko do sada od raspada SFRJ nije odrekao i da prihvati to što je na stolu”, navodi Biserko.
Ona ističe da nije reč samo o okvirnom sporazumu, već se radi o određenoj ekonomskoj pomoći i raznim drugim stvarima koje trebaju Balkanu za stabilizaciju i otvaranje evropske perspektive.
„Poslednju deceniju je Balkan u svojevrsnoj regresiji, gde dominiraju autoritarni lideri koji su iskoristili priliku kada Zapad nije obraćao pažnju da sprovode svoje sopstvene ambicije i agende i da traže alternativne partnere gde je netransparentnost omogućila još veći stepen korupcije. Ovde se govori da su Rusija i Kina naši oslonci, međutim, Kina sa svojim inevsticijama zapošljava svoje radnike i donosi vrlo skupe kredite, a Rusija je anektirala naš energetski sitem. Biće jakih reakcije sa druge strane jer suviše dugo traje proruski lobi. Već su najavljeni protesti u Kosovskoj Mitrovici, a zna se da su Vagnerovci bili na granici, zbog kojih je zapravo i dolazio predstavnik Pentagona jer postoje osnovane sumnje da će praviti terorističke akte po Evropi. Zbog toga Amerika mora da obezbedi ovaj front i da pokuša da potisne uticaj Moskve”, smatra Biserko.
Bez obzira na Vučićev “poraz”, sa njene tačke gledišta ovo je pozitivan scenario. „Vučić će dugo  ostati na vlasti i treba reći da je taj obrt dobar, iako će svakako trpeti kritike. Vučić je u svom obraćanju krivicu svalio na Kurtija- da on izaziva tenzije i nestabilnosti, što nije tačno. Sve te incidente provocira Srbija, dovođenjem vojske i Vagnerovaca na granicu sa Kosovom. Nije još isključeno da tu neće biti nekog sukoba, ali se nadam da SAD imaju uvid i da će kao do sada zaustaviti potencijalne sukobe”, zaključila je Biserko. (www.mc.rs, portal, 24.1.2023)

Da li će Vučić preći sopstvene crvene linije: Ako se usvoji evropski plan, dajemo saglasnost za Kosovo u UN

Crvene linije Beograda po pitanju dijaloga sa Prištinom, prema onome što je do sada govorio predsednik Aleksandar Vučić, jesu saglasnost sa prijemom Kosova u Ujedinjene nacije i priznanje nezavisnosti. Sudeći prema predlogu sporazuma, odnosno najnovije varijante nemačko-francuskog plana koji je procureo u javnost, na stolu se nalazi baš ono što smo rekli da nećemo nikad - pristanak na ulazak Kosova u UN. Zavijeno u pažljivo sročenu formulaciju tačke broj četiri predloga sporazuma.
Nakon sastanka sa evropsko-američkim timom diplomata u Beogradu, Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija spremna da prihvati koncept i da radi na implementaciji evropskog plana za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
On je istakao i da je „po jednom važnom pitanju“ iz plana pokazao „svu brigu i rezervisanost“.
Nije precizirao o kom pitanju je reč, ali je vrlo verovatno da se radi upravo o tački broj četiri.
Prema predlogu sporazuma koji je procureo u javnost ta tačka glasi ovako:
“Stranke polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”.
To “bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”, ocenjuju sagovornici Nove, podrazumeva i UN što bi simbolično predstavljalo priznanje Kosova kao nezavisne države.
Ne zavisi samo od Srbije
Izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da je jasno da se misli i na UN, kad se kaže “sve međunarodne organizacije”.
 “Tekst koji je procureo u javnost sigurno je predlog, ali ne verujem da je to finalni tekst. Očekujem da i Srbija i Kosovo daju svoje predloge za izmenu teksta, samim tim da Beograd još jednom podvuče svoje crvene linije, a to je između ostalog i to da neće dati saglasnost za Kosovo u UN”, navodi Štiplija za Novu.
Ukoliko tekst, ipak, ostane ovakav kakav jeste i da Srbija pristane na to, smatra da to ne garantuje ulazak Kosova u UN.
“Ovako nešto, na kraju krajeva, zavisi od nekih drugih država koje smatraju da Kosovo nije država. I to ne zato što oni vole Srbiju, nego zato što imaju sličan problem u svojim državama. Dakle, i da Kosovo dobije naš pristanak za ulazak u UN, to ne znači ništa. To je simbolika koja treba da stvori predstavu da neka država ima punu nezavisnost i to je ono na šta Srbija ne želi da pristane. Za Kosovo to članstvo je preduslov za članstvo u nekim drugim organizacijama, poput Unicefa recimo”, navodi Štiplija.
Korak bliže NATO-u
Politikolog Cvijetin Milivojević međutim smatra da Vučić nema mandat da tako nešto potpiše.
 “Jasno je da se ovim podrazumeva naša saglasnost za ulazak Kosova u UN. Ova navedena formulacija “sve međunarodne organizacije” smišljena je kao izlazna strategija ove petorke da bi onaj ko bude spreman da potpiše tako nešto imao mogućnost da se delimično opravda pred građanima Srbije. Jasno je da je reč o našoj saglasnosti za ulazak Kosova u UN, kao što je jasno i da niko u ovoj zemlji nema ni u pravnom, ni u politikološkom, ni u moralnom smislu nema mandat za tako nešto, jer niko, pa ni Vučić, nije dobio izbore propagirajući ideju da treba odustati od Kosova”, navodi Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, takva odluka bila bi u suprotnosti s Ustavom Srbije, a omogućila bi Kosovu sledeći korak, a to je kandidatura za ulazak u NATO.
Vučić je ovim povodom danas prisustvovao sednici Vlade Srbije, a večeras će se obratiti javnosti.
U više navrata ranije je rekao da za mandata njegovog predsednikovanja, neće biti priznata nezavisnost Kosova i Kosovo neće ući u Ujedinjene nacije.
Tako je i u decembru 2022. za RTS kazao, govoreći upravo o nemačko-francuskom planu za Kosovo, o kojem se razgovaralo i na sastanku sa pet diplomata u Beogradu.
„Postoji jedna stvar koju sam njima stavio do znanja a to je članstvo Kosova u UN, to Srbija neće prihvatiti. Ostalo možemo da razgovaramo“, rekao je tada Vučić. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 23.1.2023)

Milivojević: Vučić 22 puta najavljivao odlazak i uvek nudio opravdanje zašto to nije učinio

 Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada 22 puta najavio odlazak sa čela Srpske napredne stranke (SNS) i da je uvek tražio neku vrstu opravdanja zašto to nije već učinio.
Milivojević je za agenciju Beta rekao da je očigledno da je sinoćna informacija o Vučićevom povlačenju puštena iz štaba SNS-a.
"On je u maju, nakon izbora, najavio odlazak nakon što bude formirana Vlada, koja je izabrana početkom jeseni. Do Nove godine predsednik je tu odluku povukao, pa je pred Novu godinu najavio da će se povući tokom ove godine, da bi odmah neposredno posle novogodišnjih praznika rekao da će se povući, ali početkom sledeće godine, dakle 2024. godine", rekao je Milivojević za agenciju Beta.
Ponovio je da je Vučićeva ustavna obaveza da ode sa mesta predsednika stranke.
"Prvobitno je išlo da je najavio povlačenje sa mesta predsednika Republike, da bi tek jutros mi saznali, od najviših funkcionera stranke, da je zapravo najavio povlačenje sa mesta predsednika stranke, a njegovi najbliži saradnici su ga, po ko zna koji put, ubedjivali da to ne sme nikako da uradi, jer ako on ode iz SNS-a, pući će SNS, a time će da pukne i Srbija. To je tragikomično i propagandno. Ispod časti je tako nešto i komentarisati", rekao je Milivojević.
Kazao je da nije jasno koju predsednikovu odluku predstavnici SNS-a podržavaju.
"Članovi SNS-a danima puštaju poruke podrške predsedniku, ali podršku za šta. Da li mu daju podršku ako odluči da prizna Kosovo, tj. dozvoli njegov ulazak u UN ili mu daju podršku ako se odupre tim pritiscima da ne prizna Kosovo ili mu daju podršku za bilo što odluči. Očigledno je reč o tome trećem, a za nekog ko se profesionalno bavi politikom, to je poražavajuće i uvredljivo. Neko ko je najbliži saradnik predsednika daje mu podršku za bilo kakvu odluku u vezi sa teritorijom Srbije, to je jedna vrsta dečije politike", rekao je Milivojević za agenciju Beta.
Milivojević je istakao da ukoliko Vučić namerava da, kao jednu od mogućnosti za kupovinu vremena u vezi sa Kosovom, kandiduje i vanredne predsedničke ili parlamentarne izbore, onda je trebao da razgovara sa predstavnicima svih političkih stranaka, i vlasti i opozicije.
"Mislim da oni koji treba da razgovaraju sa Vučićem nisu predstavnici njegove stranke. U toj stranci je grupa njegovih poltrona, oni sebe ne vide u politici ako Vučić nije u stranci, zato što ne bi imali svoje funkcije da nije Vučića i njegovog rejtinga. Nisu na tim funkcijama zbog rejtinga stranke", kazao je on. (www.beta.rs, 23.1.2023)

"KRITIKE GAĐAJU U METU PREKO VARHELJIJEVIH LEĐA"

Zahtev za istragom o evropskom komesaru pokazao svu zbrku i nesaglasje Brisela, a ozbiljna nevolja je u tome što je baš on zadužen ZA PROŠIRENJE EU
Pune tri godine Oliver Varhelji je komesar za proširenje Evropske Unije (EU) i za to vreme prešao je dug put od osporavanja, preko optužbi da protežira Srbiju pa do aktuelnog prišivanja etikete da potkopava značaj demokratskih reformi zemalja koje žele članstvo i zahteva da se pokrene istraga tim povodom. I sve te kritike i osporavanja stizale su od članica EU i, kako smatraju sagovornici "Blica", postale svojevrsan simbol zbrke i nejednoglasnosti Brisela.
One su ujedno, kažu neki, odraz licemerja i nepostojanja iskrene želje da region bude primljen u EU.
O tome svedoči i način na koji se zvaničnici EU obraćaju zemljama koje žele da budu deo "kruga odabranih". Sa jedne strane je Varheljiji koji nije isključiv i umerenim izjava promoviše evropske vrednosti i zadatke koje zemlje treba da ispune, a sa druge zvaničnike i poslanike, poput članova zelenih iz Nemačke, koji barataju znatno oštrijom retorikom.
A upravo se Varhelji juče našao na tapetu Evropskog parlamenta, i to u okviru usvojene rezolucije o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike. U okviru nje, usvojen je amandman koji se odnosi na ovog komesara, a u kom se apeluje na pokretanje nezavisne istrage o njegovom ponašanju u vezi sa zemljama kandidatima.
Ne samo to, otišli su i korak dalje i zatražili od Evropske komisije (EK) da reaguje.
- Apelujemo na EK da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova EK i obaveza koje ima po ugovoru - navodi se u rezoluciji.
"Radi u korist Srbije"
Ne tako davno, portal "Politiko" objavio je da Varhelji, "svim silama i na sve načine radi u korist Srbije". Neke od optužbi bile su, između ostalog, kako su preneli, da je jasno stavio do znanja da želi da pojača kampanju Beograda za članstvo u EU.
Ni sam početak njegove karijere nije bio na stabilnim nogama, jer se pri njegovom izboru u EU se vodila polemika da li će on moći dosledno da zastupa stavove, s obzirom na to da je blizak evroskeptiku i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i njegovoj vladi.
Sada se ponovo čuju kritike, šta je posredi? Zbog čega je Varhelji u problemu?
To objašnjenje bih i ja voleo da čujem, kaže za "Blic" politički analitičar Cvijetin Milivojević.
- Kako to Varhelji podriva demokratiju i reforme? Da li to onda znači i da Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, zemlje članice a koje ne priznaju Kosovo, protežiraju i prave zbrku unutar EU? Te kritike su nelogične, i prenebregavaju činjenicu na čemu se zasniva EU. A to je princip konsenzusa, konsenzus, da sve članice moraju da se saglase da bi neka zemlja postala član EU - napominje Milivojević.
On ocenjuje i da je u pitanju svojevrsno licemerje EU.
- Otkud nekima u EP pravo da na taj način optužuju Varheljija, a koji predstavlja zemlju članicu EU? Brisel je posredovao dijalogom više od decenije, a onda se iznenada i bez najave pojavi separatni plan dve zemlje članice EU, Francuske i Nemačke, zar to nije potkopavanje? - kaže Milivojević.
"EU nas ne želi"
On smatra i da EU ima šta da ponudi zemljama Zapadnog Balkana, ali ne sme.
- BiH je toliko učinila što se tiče reformi, a postali su kandidat tek nedavno, pre nje je Ukrajina to ekspresno postala i to zbog agresije Rusije. Da nas stvarno želi unutar sebe, primila bi nas mnogo davno. Zemlje koje su sada kandidati, odmakle su mnogo dalje u refrmama nego što su to učinile Rumunija, Bugarska, pa čak i pribaltičke zemlje SSSR onda kada su postale članice. Ne deluje više ta priča koju nam EU plasira "bićete prvi u redu", i plašim se da će odgovor naš biti kao i i slučaju Turske “ma baš nas briga, uzimaćemo od vas šta nam odgovara, ne moramo da postanemo članovi”- napominje Milivojević.
Nešto drugačijeg stanovišta je viši istraživač u Centru za evropske politike Strahinja Subotić. On kaže da je svojevrsni presedan i da je dokaz da je EP evoluirao i da je spreman da interno kritikuje i jasno pokaže svoj stav.
- Varhelji je iz Mađarske, a znamo šta EP misli o toj zemlji, da ne zavređuje da bude član EU. Ni prema Srbiji nisu blagonakloni, smatra da ono što se dešava i Mađarskoj, promena društva ka autokratskom, može da se desi i u Srbiji i žele to da spreče. EP ovim kritkama gađaju u metu, a sve preko Varheljijevih leđa. Žele da se osnaže, pošto su poslednji u lancu odlučivanja - kaže Subotić.
Ko je Oliver Varhelji?
Nasledniio je Austrijanca Johanesa Hana, iskusni je diplomata koji sa EU i u vezi sa njom radi gotovo čitav radni vek. Međutim, kako su pisali mađarski mediji, u isto vreme je lojalan Orbanu i njegovoj vladi.
Mađarski mediji su ga opisivali kao diplomatu koji ne teži dogovorima, već samo potpunoj pobedi. Sa druge strane, oni koji ga poznaju, za njega smatraju da je bio kompetentan i dobro pripremljen profesionalac koji je imao jasan pogled na to kako stvari funkcionišu u Briselu.
Takođe, o njemu se pre dve godine spekulisalo kao o mogućem kandidatu za mađarskog ministra spoljnih poslova , kao i da on ne bi bio loš izbor, tim pre što mađarska vlada ima ne tako prijateljske odnose sa Briselom, za razliku od njega koji godinama radi pri EU.
Studirao je evropsko pravo u Danskoj, a stekao je i diplomu prava na Univerzitetu u Segedinu. Od 1995. je u javnim službama, najpre kao pripravnik u Ministarstvu industrije i trgovine, i to u Kancelariji za evropske poslove. (www.blic.rs, Danijela Luković , 20.1.2023)

Milivojević: Ko daje mandat Saracinu da nas natera da priznamo Kosovo kada ni EU nema zajednički stav

Politički analitičar Cvijetin Milivojević pitao je danas ko daje mandat specijalnom izaslaniku Nemačke za Zapadni Balkan Manuelu Saracinu da „natera“ Srbiju da prizna Kosovo i Metohiju, kada ni Evropska Unija nema zajednički stav o tome.
„Pet zemalja EU ne priznaje Kosovo, pa ko onda daje mandat nekom Saracinu ili (specijalnom predstavniku EU Miroslavu) Lajčaku da natera predstavnike Srbije da priznaju Kosovo. To što se neko predstavlja da je to stav EU, to je nešto drugo. Sve odluke tog tipa u EU se donose saglašnošću svih članica“, kazao je Milivojević za agenciju Beta.
Kako je ranije objavljeno, Saracin je rekao da je stav Berlina da Srbija ne može da postane članica Evropske unije bez priznanja Kosova.
On smatra da EU deset godina pokušava da posreduje u pregovorima Beograda i Prištine i to neuspešno, dakle, prema njegovim rečima, mandat se vraća Savetu bezbednosti.
„U medjuvremenu se, samoinicijativno, kao neka vrsta ‘nadposrednika’, ubacuje neki Vašington, (bivši američki diplomata Ričard) Grenel, (američki izaslanik Gabrijel) Eskobar, (savetnik Stejt Departmenta Derek) Šole – koji su kao neki supervizori tog neuspešnog procesa, ali po kom osnovu, zato što su Sjedinjene Američke Države član Saveta bezbednosti s pravom veta, pa jesu, ali još četiri članice ima to pravo“, objasnio je on.
Milivojević je naglasio da sve mora da se vrati u Savet bezbednosti UN, jer nije EU dobila mandat da reši kosovsko pitanje, već da posreduje o pregovorima odnosno, da bude neutralan posrednik.
Rekao je da Saracinova izjava „nije ništa novo“ i da Srbija može da nastavi pregovore, jer čak i kada bi priznala Kosovo, ne bi ubrzala svoj prijem u EU.
„Ta priča (Saracinova izjava) koja se sada plasira i koja je dobila na intenzitetu verovatno zato što deo zapadnog dela medjunarodne zajednice želi da iskoristi ono što se dešava u ukrajinsko-ruskom sukobu kao povod da ubrza pritisak na Srbiju, to je drugi deo priče, na Srbiji je da ne odgovori kompromisom na to“, kazao je Milivojević.
Niko nema pravo da prizna odustajanje od dela teritorije, naglasio je politikolog, to se nekad zvalo veleizdaja i nijedna vlast to neće uraditi. (www.beta.rs, 19.1.2023)

Da li je Kurti u pravu kada kaže da Vučić više iščekuje povratak Trampa u Vašington nego kraj rata u Ukrajini?

Premijer Kosova Aljbin Kurti nije u pravu kada kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić više iščekuje povratak Donalda Trampa u Vašington nego kraj rata u Ukrajini, smatraju sagovonici Danasa.
Kurti je uoči posete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu govorio za švajcarski list Tages-Anzeiger i između ostalog rekao: „Naš problem je što naši zapadni partneri veruju da se Srbija vodi samo oportunizmom, da čeka kraj Putinove ere i da će tada biti jasno orijentisana ka Evropi. To je naivno. Aleksandar Vučić više iščekuje povratak Donalda Trampa u Vašington nego kraj rata u Ukrajini. 80 odsto stanovništva ima pozitivno mišljenje o Vladimiru Putinu. Srbija sebe vidi kao deo panslovenske, pravoslavne sfere van Evrope“.
Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, se ne bi složio sa Kurtijem jer ne vidi kako bi bilo koji od ta dva scenarija popravio srpsku poziciju u pregovorima sa Prištinom.
– Sa jedne strane, „deonice“ Donalda Trampa su u padu još od objavljivanja njegove kandidature. Trampovi lojalisti su koštali republikance pobede na međuizborima i doveli do blamaže u Predstavničkom domu gde će Kevin Mekarti biti lider jedne od najjalovijih većina u novijoj istoriji Kongresa. Republikanci danas većinski smatraju da će Ron Desantis biti budućnost partije, a ne Donald Tramp – navodi on za Danas.
Kako dodaje, s druge strane, takođe ne vidi kako bi bilo koji od realističnih ishoda rata u Ukrajini išao na ruku predsedniku Vučiću i Srbiji.
– Čak i Pirova pobeda Rusije, koja je danas više nego upitna, ne bi dovela do jačanja uticaja Moskve na Balkanu, već obratno. Zapad je rešen da izbaci Rusiju iz našeg regiona uz pomoć raznih inicijativa, od gasne diversifikacije do pojačanog diplomatskog delovanja SAD i EU. Rusiji je onemogućeno da bude fizički prisutna ( setimo se posete Lavrova) i njenu uticaj slabi u regionima koji su joj mnogo bitniji od zapadnog Balkana, kao recimo Kavkazu, gde i pored ugovornih obaveza nije u stanju da pomogne Jermeniji u konfliktu sa Azerbejdžanom, ili Siriji gde se povlači pred Turskom – ukazuje on.
Prema njegovim rečima, cilj ovakve Kurtijeve izjave je da Srbiju 2023. prikaže kao Srbiju 1999. godine, koja podržava antidemokratske snage kako u svetu, poput Putina i Sija, tako i u dvorištu svog najvećeg saveznika SAD.
A istoričar i politički analitilar Dragomir Anđelković za Danas kaže da Vučić vodi krajnje oportunističku politiku, čiji prioritet je opstanak na vlasti i nesmetano apsolutisticko vladanje.
– On nije opterećen ni personalnim simpatijama, niti ideološkim stavovima. To se vidi i po tome da je podržao Hilari Klinton na predsednickim izborima, a onda je ubrzo počeo da se zaklinje u prijateljstvo sa Trampom koji je tada pobedio. U sadašnjim okolnostima on nastoji da se dodvorava Bajdenovoj administraciji, čemu pogoduju i dugogodišnje veze koje ima sa Soroševim klanom. Otuda, Kurti nije u pravu. Vučic se drži principa – ko u Beloj kući na vladi, on je sa njim u paradi – navodi Anđelković.
Dragan Šormaz, osnivač Evroatlanskog saveta Srbije, pak smatra da Vučić nije naivan i da ima veliko iskustvo u politici.
– Svima je jasno da se rat u Ukrajini neće skoro završiti, a što se tiče Trampa kao predsedničkog kandidata republikanaca, sve je više pokazatelja koji govore da on ne može da pobedi na izborima, a i činjenica je da mu je sve manja podrška u partiji! Kurti nije u pravu! Kurti pokazuje neozbiljnost jer niko na onoga ko želi svoj ugled da popravi govoreći „preko plota“ loše o svom komšiji, ne gleda baš dobronamerno – ukazuje Šormaz.
A politikolog Cvijetin Milivojević podseća na propuste i Kurtija i Vučića.
– Kurti, čiji je prethodnik Haradinaj priznao da Kosovo nema svoju spoljnu politiku već je to isto što i spoljna politika SAD, verovatno da ima neku “dojavu” iz Vašingtona u vezi s tim. A što se našeg Vrhovnika tiče, on se već dvaput kladio na gubitnike na američkim izborima – prvi put na Hilari, drugi put na Trampa. Ovome drugome je čak, kao “svadbeni dar” poklonio besmisleni Vašingtonski sporazum kojim je “zamolio” Izrael da prizna Kosovo – zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, L. Valtner, 19.1.2023)

Cvijetin Milivojević: Beograd na vodi predivno izgleda, opozicija maši poentu

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je u Novom danu da se ne slaže sa kritikama većeg dela opozicije na račun predsednika Aleksandra Vučića zbog toga što se "slika na auto-putevima". Ocenio je da je izgradnja auto-puteva dobra stvar i da opozicija ne treba zbog toga da se podsmeva Vučiću, već da insistira na pitanjima koliko ti putevi koštaju i da li se poštuju ugovoreni rokovi.
„Kad Vučić priča o prugama i putevima, ja se ne smejem tome, ne sme da se smeje ni opozicija, to su dobre stvarei. Drugu stvar opozicija ne razume – da vidimo rokove i koliko to košta. Nije pitanje zašto se slika na auto-putevima, hvala Bogu da se slika, nek’ se slika“, poručio je Milivojević.
Opozicija, prema njegovim rečima, treba da istera na čistac zašto je Moravski koridor za, kako je rekao, 300 miliona evra skuplji u odnosu na prethodnu ponudu, i zašto na izgradnji puteva i pruga moraju da budu angažovani malo Rusi, i malo Kinezi, i malo Amerikanci, i malo Azerbejdžanci itd.
„Beograd na vodi, pa predivno izgleda! Kakvo rušenje Beograda na vodi!? Ko priča o rušenju? Tu je deo opozicije progutao tu udicu. Ali ima drugo pitanje – čiji je Beograd na vodi, zašto je Srbija vlasnik samo 30 odsto ako smo dali sve, i ko je vlasnik tih 70 odsto“, kazao je Milivojević.
Na pitanje da li Vučićevi učestali obilasci gradilišta sugerišu na to da nam se bliže izbori, Milivojević je odgovorio da to niko ne zna, pa „čak ni Đilas koji je dogovorio sa Vučićem vanredne izbore“ u Beogradu.
Ukazao je, međutim, na to da odbornici SNS-a u Skupštini grada Beograda nisu glasali protiv smene Aleksandra Šapića sa mesta gradonačelnika, kada je opozicija pokrenula tu inicijativu, već jednostavno nisu glasali. To, prema njegovim rečima, može značiti da je Šapić privremeno rešenje i deo dogovora Vučića i Đilasa o vanrednim izborima.
Zašto Šapić nije tužio Vučića nego mene?
Upitan da prokomentariše odluku gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapić o besplatnim udžbenicima i vrtićima, Milijevojević je rekao da ne bi mogao da govori u tome, jer je prvi čovek grada u sudskom sporu sa njim.
„Tužio me je zato što smatra da sam doveo u pitanje kredibilitet njegovog naučnog zvanja (…) Nisam ja doveo kredibilitet njegovog naučnog zvanja u pitanje, Aleksandar Vučić je u jednom intervjuu 2019. rekao da ne samo da Šapić nema doktorat, nego nije prošao ni pored neke škole“, podsetio je gost Novog dana.
Dodao je i kako Šapić spor protiv njega vodi iz pozicije gradonačelnika i ne dolazi na ročišta već šalje svoje advokate.
„Ja sam bez advokata, jer mislim da me brani istina“, rekao je Milivojević i upitao zašto Šapić nije tužio Vučića nego njega.
 
Vučić ne može pred Amerikancima da se poziva na Ustav, a istovremeno ga sam krši
Pojedina israživanja, međutim, ukazuju da je homogenost unutar SNS-a u padu, te da je vladajućoj stranci neophodan neki vid rebrendiranja i prepakivanja, o čemu piše i ovonedeljni NIN.
Ako Vučić zaista formira „srpski blok“, navodi NIN, Vučić bi konačno mogao da ispuni obećanje da uskoro više neće biti predsednik SNS-a, jer će predvoditi taj novi pokret, kako god se on zvao i ko god bude u njemu.
Milivojević je podsetio da stalno broji koliko je već puta Vučić javno oročio da će se povuči sa mesta predsednika stranke.
„Dvadeset i dva puta se oročavao kada će se povući“, istakao je Milivojević i podsetio kako se Vučić nedavno u intervjuu jednoj televiziji branio rečima da je „Cvijetin Milivojević nikakav pravnik“.
Vučića je verovatno zabolelo što sa rekao da čovek koji ne poštuje član 115 Ustava, ne može da se poziva na Ustav pred predstavnicima Vašingtona, dodao je gost Novog dana.
Milivojević je rekao i kako Vučić nije tek tako došao na vlast, nego su prethodno komandu dale Nemačka i Rusija, jer je „i jednima i drugima nešto obećno“.
Ocenio je i da se EU pravi gluva i slepa na sve što se događa građanima Srbije, a istovremeno nagrađuje samo poteze Aleksandra Vučića koji idu u pravcu odricanja od Kosova.
To, kako je rekao, licemerje je uzrok manje podrške EU u Srbiji. Milivojević je mišljenja da bi na fer referendumu o prijemu u EU pod istim uslovima pod kojima su primljene druge države, 80 odsto građana Srbije glasalo za pridruživanje Uniji, ali da većina ne može da podrži odricanje od 17 odsto sopstvene teritorije.
Ako je to mera kompromisa, da zahvalimo Kurtiju što ne formira ZSO
Gost Novog dana je rekao i kako je očekivao da će imenovanje Kristofera Hila za ambasadora SAD u Beogradu, značiti da će biti biti ponuđen neki zaista konstruktivan sporazum o Kosovu, budući da je Hil bio deo tima Ričarda Holbruka koji je bio konstruktor Dejtonskog sporazuma, a prema kom se ni jedna strana u BiH ne oseća ni kao potpuni pobednik, ni kao potpuni gubitnik.
Dejton, prema Milivojevićevim rečima, zato i funkcioniše i u BiH se već 27 godina nije desio nijedan veći međuetnički incident.
U slučaju Kosova, istakao je Milivojević, „emisari Vašingtona“ nažalost nisu ponudili nešto tako.
„(Specijalni savetnik Stejt departmenta Derek) Šole doneo je ponudu – dobićete Zajednicu srpskih opština po kosovskom ustavu. Ako je to mera kompromisa, milsim da Srbija treba da se zahvali Kurtiju što ne dozvoljava ZSO. Po ustavu Kosova ne postoji takva vrsta zajednica, a da ima izvršnu moć“, podsetio je.
Takva ZSO, a da Srbija pritom svojim nečinjenjem dozvoli ulazak Kosova u UN, prema Milivojevićevim rečima, nije nikakav kompromis.
Stoga je ponovio i da Srbija ne bi trebalo da uvodi sankcije Rusiji, iako postoje moralni razlozi za to, ali je, prema njegovim rečima, u nacionalnom interesu da se ne gura prst u oko jednom od dva garanta teritotijalnog integriteta Srbije u Savetu bezbednosti UN. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisija “Novi dan”, voditeljka Marija Šehić, 15.1.2023)

https://n1info.rs/vesti/cvijetin-milivojevic-beograd-na-vodi-predivno-izgleda-opozicija-masi-poentu/

Raportira se samo svojim građanima

 Zenović: Nije narušen ugled države, ali lokalni funkcioneri moraju dati opravdanje skupštinama i sugrađanima. Milivojević: Pomoć koja ide prema Srbima u regionu, faktički ide prema strankama bliskim SNS-u. Komnenović: Nije se problematizovalo kad su funkcioneri iz redova drugih naroda učestvovali u radu sličnih tijela
Posjeta funkcionera Demokratskog fronta (DF) Skupštini Srbije nije sporna, ali jeste nastup u njoj u svojstvu čelnika crnogorskih opština i lokalnih parlamenata, pa je stoga neprihvatljivo da je koriste za polaganje računa bilo kome osim građanima koje predstavljaju.
To je “Vijestima” kazao teoretičar politike Predrag Zenović, komentarišući učešće lokalnih funkcionera iz redova DF-a sredinom decembra na sjednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, gdje su, između ostalog, predstavili rezultate koje su ostvarili po dolasku na vlast.
Sjednici na kojoj se razgovaralo o položaju i perspektivi Srba u Crnoj Gori, prisustvovali su predsjednici opština Nikšić, Berane i Mojkovac, Marko Kovačević, Vuko Todorović i Vesko Delić, te šefovi skupština u Danilovgradu, Herceg Novom i Tivtu, Velimir Đoković, Ivan Otović i Miljan Marković.
Delić i Todorović saopštili su na sjednici da su vratili trobojke u kabinete i grad, Otović je rekao da je Herceg Novi uvijek imao “jasan predznak srpskog grada” i da su uvijek gledali na Srbiju kao maticu, dok je Đoković predložio da se na nekoj od narednih sjednica sretnu s predstavnicima Srba iz drugih država.
Kovačević je istakao da Srbi u Crnoj Gori imaju poseban sentiment prema Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori, i da su shvatili da današnja Crna Gora nije ta država, već da većinu elemenata koji su im bili značajni iz prošlosti ima Srbija.
Zenović navodi da dobrosusjedski odnosi u regionu podrazumijevaju i saradnju dijaspora i matica, i da to nije sporno, ali da jeste svojstvo u kom su predstavnici DF-a prisustvovali sjednici u Beogradu.
Objašnjava da su lokalne samouprave izraz evropskog, emancipatorskog odnosa prema centralnoj, nacionalnoj vlasti, ukorijenjen u dugoj tradiciji autonomije i slobode gradova, i da je zato neprihvatljivo bilo šta što može da liči na polaganje računa, odnosno da predstavnici lokalne vlasti izvještavaju bilo koga osim građane tih opština.
”Saradnja lokalnih samouprava je dobra, u evropskom kontekstu je sve više prekogranična, projektna i putokaz razvoja evropskog identiteta i evropske ideje, ali favorizovanjem saradnje koja je isključivo etnonacionalna može se narušiti osjećaj jedinstva koji svaka država mora da posjeduje da bi se suočila s problemima i izazovima jedne političke zajednice”, ističe Zenović.
Kaže da ne misli da se posjetom ili izrečenim porukama urušio ugled države ili opština, ali dodaje da vjeruje da se funkcionerima nameće obaveza da zbog toga daju opravdanje skupštinama i sugrađanima.
Upitan kako objašnjava to što su u Beogradu bili isključivo funkcioneri DF-a, sagovornik odgovara da vjeruje da je to u skladu s politikom i programom tog političkog saveza.
”U prvom redu Nove srpske demokratije. Legitimno je da kao nacionalna partija Srba u Crnoj Gori budu u posjeti koja se odnosi na srpsku dijasporu, ali kao predstavnici te političke grupacije i pripadnici srpskog naroda u Crnoj Gori”, podvlači Zenović.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kazao je “Vijestima” da je dolaskom na vlast Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića institucionalna saradnja sa Srbima u susjedstvu, preko Skupštine dijaspore i Srba u regionu, potisnuta u drugi plan, i da je SNS krenuo da “po vertikali i horizontali” sarađuje direktno s nekim poličarima ili partijama.
To je, prema njegovim riječima, pogotovo slučaj u Crnoj Gori.
”Tako se u jednom trenutku javnosti u Srbiji nametnula priča da imate dva političara iz Crne Gore koji zapravo predstavljaju sve Srbe u Crnoj Gori. Tako je spinovana priča. Očigledno je da ta politika koja je imala dobru namjeru, da Srbija vodi računa o kulturnim, nacionalnim i drugim pravima svog naroda koji živi u drugim državama, otišla u nešto drugo, u jednu vrstu politiziranja. Tako smo mogli da gledamo kako neki političari iz Crne Gore dolaze u Srbiju da pred izbore daju podršku Vučićevoj partiji. Takođe smo vidjeli da ta pomoć koja ide prema Srbima u regionu, faktički ide prema strankama koje su bliske SNS-u”, podvukao je Milivojević.
Na poruke lokalnih funkcionera burno su reagovali iz opozicionih Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP), ocjenjujući da je posrijedi rušenje ustavnog sistema i narušavanje teritorijalnog integriteta države, i da su funkcioneri DF-a pokazali vazalski odnos i pokušali narod u Crnoj Gori da predstave kao narod s kompleksom niže vrijednosti.
DPS je najavio inicijativu za smjenu šest čelnika crnogorskih opština koji su, kako su kazali iz te partije, “neprimjerenim, podaničkim stavom u državnoj instituciji Srbije zloupotrijebili javnu funkciju”. Iz DPS-a su rekli da je Klub odbornika Evropski tim za Nikšić već podnio lokalnom parlamentu predlog za razrješenje predsjednika te Opštine Kovačevića.
S druge strane, Kovačević je najavio da će podnijeti tužbu protiv odbornika DPS-a i članova nikšićkog odbora te partije za povredu slobode izražavanja nacionalne i etničke pripadnosti.
Iz SDP-a su pitali Demokrate, Građanski pokret URA i Pokret Evropa sad da li će hitno pokrenuti pitanje odgovornosti i razriješiti one koji “s budžeta Crne Gore očigledno služe interesima i podnose izvještaje drugoj državi”.
Predsjednik Opštine Tivat Željko Komnenović (Narod pobjeđuje), rekao je “Vijestima” da ne vidi ništa sporno u činjenici da je šef tamošnjeg parlamenta Marković učestvovao u radu Odbora u Beogradu. Marković je inače 13. decembra izdao saopštenje za javnost o tome.
”Lično u tome nisam učestvovao, niti sam pozivan na sjednicu, pa stoga ne vidim razlog da nešto posebno u vezi toga komentarišem. Ukoliko g. Marković smatra da tim učešćem doprinosi boljitku svih građana koje kao funkcioner Opštine Tivat predstavlja, a među kojima su i ljudi koji glasaju DF, u tome ne vidim ništa posebno problematično. Ovo tim prije što su do sada i brojni drugi crnogorski javni funkcioneri iz redova nekih drugih naroda učestvovali u radu sličnih tijela parlamenata i vlada susjednih država, pa to niko do sada nije posebno problematizovao”, istakao je, dodajući da bi se kao čelnik Tivta odazvao da sličan poziv dobije od, na primjer, Sabora Republike Hrvatske, jer u Tivtu živi veliki broj građana hrvatske nacionalnosti.
”Vijesti” su komentar na ovu temu pokušale da dobiju i od funkcionera Demokrata koji su u koaliciji s DF-om, ali su oni uputili na jučerašnje saopštenje poslanika Dragana Krapovića, koji je rekao da je njemu i Demokratama matica isključivo Crna Gora.
”Crna Gora je naša otadžbina, naša kolijevka i naš grob, a sa svim našim susjedima, a na prvom mjestu sa Srbijom, želimo da gradimo prijateljske i bratske odnose, kao što to činimo decenijama i vjekovima gradeći porodične, rodbinske, kumovske i drugarske veze između građana naših prijateljskih i bratskih zemalja”, poručio je.
Funkcioneri koji su se našli na udaru javnosti, oglasili su se saopštenjima.
Delić je juče poručio da je “orkestriran, ali bezuspješan napad poslanika bivšeg režima i njima bliskih medija”, pokazao nastavak negativnog djelovanja onih koji žele da ljude u Crnoj Gori diskriminišu po osnovu nacionalne pripadnosti, u ovom slučaju, srpskom narodu.
Naveo je da je većina medija iz Crne Gore i Srbije ispratila sjednicu koja se održala prije skoro mjesec, ali da su tek prekjuče krenuli “histerični ispadi Đukanovićeve intelektualne kvazielite”.
”Jako je bitno da plaćenička kvazielita iz redova DPS-SD-SDP prihvati da je vrijeme progona, šikaniranja i zastrašivanja prošlost, te da su srpski narod i njihovi predstavnici u Crnoj Gori istrajni u namjeri da nastave proces oslobađanja i ukidanja svih oblika ideoloških diskriminacija”, dodao je.
Kovačević je preksinoć istakao da reakcija na vijest staru skoro mjesec, koju niko nije krio, ukazuje na jasno djelovanje onih koji žele da ljude u Crnoj Gori diskriminišu po osnovu nacionalne pripadnosti srpskom narodu. On je na Fejsbuk nalogu 13. decembra objavio da je prisustvovao sjednici.
Čelnik nikšićke Opštine naveo je da oni koji posjetu Beogradu kritikuju “na ove ogavne načine”, imaju istu svijest i namjere “kao i oni koji su pokušali da ubiju srpskog dječaka na Kosovu i Metohiji za Božić”.
Opština Nikšić je krajem 2021. godine dobila o Srbije dva miliona eura pomoći za rekonstrukciju ulica, uređenje kvartova, parkova...
Osim funkcionera DF-a, sjednici u Beogradu prisustvovali su i bivši poslanik tog saveza Emilo Labudović, predsjednik Srpskog nacionalnog savjeta Momčilo Vuksanović, urednik portala IN4S Gojko Raičević...
Sjednicu je vodila predsjednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, iz desničarske partije Zavetnici, koja je ocijenila da srpski narod u Crnoj Gori “već dugo živi teško”, da rukovodstvo Srbije poštuje suverenitet Crne Gore, ali da ne mogu da prihvate da je “naš narod u Crnoj Gori u inostranstvu”.
Zenović: Politički uticaji neprihvatljivi
Na pitanje šta je interes Srbije sa sjednicama nalik spornoj, Zenović odgovara da sve države koje pate od “trijanonskog sindroma” imaju potrebu da djelovanjem matice utiču na svoju nacionalnu dijasporu.
”Posebno u kontekstu rješavanja kosovskog pitanja, odnosa Prištine i Beograda, koje ide ka nekom svom epilogu, potreba Srbije za konsolidacijom nacionalnog korpusa postaje snažnija i kao unutrašnja legitimacija, i kao spoljnopolitička strategija. Vjerujem da su kulturna i ekonomska saradnja legitimni oblici političkog djelovanja matice i da mogu samo doprinijeti boljim odnosima u regionu. Politički uticaj, međutim, s koje god adrese dolazio - nije ni demokratski, ni legitiman, ni prihvatljiv”, naglašava on.
Ćutanje o angažmanu Vuksanovića u Savjetu Vlade Hrvatske
Predsjednik Hrvatske građanske inicijative (HGI) Adrijan Vuksanović je kao odbornik, bivši poslanik i bivši ministar već dugi niz godina član Savjeta Vlade Republike Hrvatske za odnose s Hrvatima van Hrvatske. Na taj način on, iako je javni funkcioner, pomaže u kreiranju dijela politike vlade jedne strane države prema pripadnicima hrvatske manjine u Crnoj Gori.
Naime, prema propisima Hrvatske, Savjet njihove Vlade je savjetodavno tijelo “koje pruža pomoć Vladi u kreiranju i provedbi politike, aktivnosti i programa u odnosu na Hrvate izvan Republike Hrvatske”. Do sada niko na crnogorskoj javnoj sceni nije dovodio u pitanje učešće Vuksanovića kao javnog funkcionera u tom tijelu druge države.
Član Predsjedništva HGI-ja i predsjednik odbora te partije u Tivtu Ilija Janović bio je 2015. kandidat na izbornoj listi koalicije desničarskih stranaka u Hrvatskoj. Kasnije je bio i potpredsjednik Opštine Tivat. (www.vijesti.ba, Vijesti, Podgorica, Nikola Dragaš, Siniša Luković, 12.1.2023)