Ни риба, ни девојка, већ Српска Напредна Сирена

Србија 2022: између „анексионе кризе“, 1908. и Дејтонског споразума, 1995.
И Пашић је, с почетка прошлог века, био између чекића и наковња, имао Косово над главом и у срцу, али и „своје Србе“ у Босни и Херцеговини, „незапамћене“ спољнополитичке притиске с истока и са запада, и велику, и још по српским леђима, „анексиону кризу“.
Па, да видимо како је то он, за разлику од овога који га је (и њега, и Карађорђа, и Милоша, и све оне потоње до 2012), „историјски надгорњао“, то решавао.
После аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине, 7. октобра 1908, министар спољних послова „Ка унд Ка монархије“ Ернтал је, у писму немачком канцелару кнезу Билову, објаснио да окупација, а затим и анексија БиХ „значе уништење сваког сна о великосрпској држави између Дунава, Саве и Адрије“. Речени Ернтал је, истовремено, вршио притисак на свог руског колегу Извољског да овај промптно „притисне“ Београд  да српска влада извршену анексију БиХ призна као „готову чињеницу“, што неодољиво подсећа на реченицу из најновијег немачко-француског „нонпејпера“, у коме се од данашње Србије захтева да, апропо Косова, „призна реалност, а не независност“. А који је данашњи Врховник српски само летимично погледао и храбро одбио да узме у своје руке...
Основни Пашићев став, пак, те 1908, био је:  Србија је дужна, позивајући се на начело (самоопредељења) народности, да захтева аутономију за БиХ, а ако се она не може добити, да онда питање анексије мора остати отворено. Дакле, „статус кво“. Казимировић у своме делу „Никола Пашић и његово доба“, чак, тврди да Баја „није хтео ни да чује за то да Србија прихвати анексију за неке компензације, као накнаду“, за шта се залагао министар дипломатије Милован Миловановић, јер је то сматрао као „напуштање терена морала и правде“.
Било како било, у тадашњој српској политичкој елити, расправљало се о томе да ли је министар Миловановић омануо у поставци преговарачке платформе, тиме што је, уместо да пође од максимума, кренуо од минимума, за разлику од Пашића који је сматрао да би „компензација“ (за евентуално признавање анексије БиХ), ако би уопште и долазила у обзир, могла бити узета у разматрање само онда кад сва друга средства оману. С тим да ни тада, таква иницијатива не би смела потећи од Србије, већ од других, „да се не би компромитовала ослободилачка улога Србије“.
„Анексиона криза“, ако бисмо је компарирали са данашњим положајем Србије, добар је наук из још једног разлога. Она је пример праве државничке, државне и националне одговорности ондашњих српских политичара и власти и опозиције – како у кризним временима по државу и народ, када, као у оној пословици, кад је „цича зима“, чак и миш и мачка треба да спавају заједно, треба да се понашају одговорни народни трибуни.
Одмах по проглашењу анексије, Пашић је, са принцем Ђорђем, тада престолонаследником, преко Беча, кренуо за Петроград, где је остао месец и по дана, јер је проценио да, упркос томе што он није био у најбољим односима са руским министром спољних послова, само Русија може да помогне Србима после проглашења анексије БиХ.
Био је то почетак широке акције да се цела Европа „заинтересује за босанско питање“. Министар Миловановић је кренуо на турнеју по Западној Европи, Стојан Новaковић се запутио у Цариград; општенародној државној кампањи придружили су се и бројни угледни јавни делатници, независно од партијске припадности. Велики противник радикала, али и Пашића лично, Светомир Николајевић имао је, као истакнути масон, задатак да заинтересује слободне зидаре Европе за цело питање. У Берлин је послат професор Београдског универзитета Божа Марковић, у Париз Јован Цвијић, а перјаница династије Обреновића др Владан Ђорђевић у Немачку..
Најновија ововремена „анексиона криза“, за Србију је почела, изгледа парадоксално, управо оног тренутка, када је Врховник српски, први пут јавно, тек у десетој години своје владавине, смогао куражи да, под сводовима седишта Уједињених нација, каже оно што је морао да учини пре него је, у априлу 2013, скупа са Дачићем, сапотписао Бриселски споразум компатибилан са косовским, а у дубокој супротности са Уставом Републике Србије!
А рекао је да није први пут од Другог светског рата, у Украјини, агресијом нарушен територијални интегритет једне земље, већ је то било 1999, када је НАТО напао једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности УН.
И питао - у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и Србије, па је у нашем случају он грубо нарушен, а чему су многе западне земље дале међународно признање и легитимитет?
Уместо да је тако, све претходне године, уистину, и говорио, делао и владао, Врховник је узурпирао све неприпадајуће му прерогативе власти, поништио институције, правио фикусе од људи који су формално обнашали најважније државне функције. Играо се генија, улагао, по правилу на поражене, америчке председничке кандидате („Зато што сам паметан!“), а једноме (Трампу), чак, са хоклице, ничим изазван, уручио и предизборни поклон у виду бесмисленог антисрпског „Вашингтонског споразума“. Горан В. Ђорђевић и Исак Давидов, у књизи „Споразум из Вашингтона и правни поредак“, тврде да је овим једностраним актом Србија, у домену међународних односа, прихватила „препознавање“ или „признавање“ посебног статуса једног ентитета (Косово), препуштајући му контролу над одређеном територијом, и то не само у војном, већ и у цивилном смислу (кроз признање постојања цивилних органа власти), а особито у виду прихватања капацитета деловања у међународним односима!
И док штампани и електронски вучићоиди, хорски ускликују „Пакао у најави! Највећи притисци на Србију од бомбардовања 1999!“, Врховник и даље не може да побегне од странчарења и политичарења. Како се приближава новембар, за који је, по јубиларни 20. пут, најавио повлачење  са противуставног места шефа Српске напредне странке, тако се наш председник Републике аутоматски бацио на оснивање нечега што би могло да личи на покрет, странку, фронт, платформу и томе слично, а било би искључиво – у функцији априори подршке њему лично и „његовој политици“, ма шта она значила. Пошто ће, пре тога, опет он да одлучи коме је „Србија изнад свега“, ко је то достојан пристојне Србије, а ко није; ко, дакле, може, а ко не може у „Српски блок“ који ће покушати да буде оно што није успело СНС-у: не пола риба, пола девојка, већ, изистинска, српска сирена!
На другој страни, Врховник не може да опрости Додику што се, ево већ други пут од пролећа, видео са Путином; па, што му је, на пропутовању кроз БиХ, на хацијенду код Лакташа, свратио хрватски председник Милановић који се „гади убијене српске деце“; па не може да заборави Додику и патријарху Порфирију, заједно, што су му „забили нож у леђа“ одласком на комеморацију у Јасеновац, а њему Хрватска није дозволила...
Онда то, беспотребно трошење енергије, на „хендловање“ тензиометром. Прво, најава да ће се Врховник, „у наредна 72 сата обратити нацији и саопштити најважније одлуке које ће битно одредити нашу државну политику, како и којим путем да Србија крене даље“. Но, чекај, чекај! Каква сад одлука  „којим путем ће Србија да крене даље“. Откуд протоколарном председнику Републике, са само осам церемонијалних надлежности, право да он сам одлучује о тако важним питањима!? Где је Уставни суд, где је Влада, зашто ћути Народна скупштина, је ли опозицији маца одгризла језик!?
Па, онда, „да се Власи не досете“, Врховникова (техничка) Тајница усред „експлозије невиђених притисака на председника“, изнађе времена да истрачари министре које је, ваљда, сама изабрала! Који, ето – тврди она - због притисака које трпи Србија, „желе да држава промени своју политику како би притисци нестали, а да председник жели да водимо самосталну спољну политику колико год то тешко било“.
И, када би политички незаинтересован грађанин очекивао да ће премијерка, због „подривања државне политике“ (издаје?), те министре избацити ногом у задњицу из здања у Немањиној, одједанпут ето министра спољног који, помирљиво, за две октаве тише, и са десним мигом ка западу, објашњава како „Србија не може да прихвати резултате референдума у украјинским регионима, због наше принципијелне посвећености принципима и правилима међународног јавног права“. Пошто је претходно намигнуо истоку, јавно потписујући, неки безначајни документ са Лавровим, у инат западу, усред Њујорка...
За то време, рецимо, Амбасада Украјине, без пардона, уз прећутну подршку овдашњих „надлежних органа“, по Србији денунцира и јавно проскрибује српске политичаре и јавне личности који имају разумевања за референдум у четири области на југоистоку Украјине о присаједињу Русији.
Амерички амбасадор, још један наш драги дипломатски гост који, на дневном нивоу, крши обичаје дипломатског понашања, поручује нашем Врховнику, оном истом који за себе тврди да „може да га зове и сам Бајден или Путин, али на њега не могу да утичу“  - да „у овом тренутку не треба ништа да потписује са Русијом која је брутално напала свог суседа“.
Еди Рама, сувладар „Отвореног Балкана“, у истом дану, у истом Њујорку, у коме га наш Врховник хвали као великог пријатеља, каже да Србија треба да се извини и призна независност и подржи пријем Косова у УН!
И, на све то, из српског Министарства дипломатије, не само да нема демарша него – ни мукајета. 
Да се, на крају, вратимо на ону српску дипломатску акцију, након„анексионе кризе“ 1908.
Руски цар Николај Други је Пашићу изразио велике симпатије за Србију, али и рекао да без рата не може бити спречена анексија БиХ, али да се у том тренутку Русија налазила у току великог наоружавања, па није могла ратовати. Међутим, обећао је и да Русија неће признати анексију, а да ће „Аустрија то платити другом приликом“.
То је Пашићу било довољно да у Београд телеграфише отприлике следеће:  мирно држање, споразум с Турском, спровођење војних припрема и – чекање! У ствари, његов оптимални циљ је и био оно што је добио као одговор од руског цара: да Русија не призна анексију и да се анексија не прихвати у Европи као дефинитивно решење, већ да остане отворена као спорно питање.
А има ли реалистичног пута ка неком компромису у вези са Косовом данас?
Решење за Косово и Метохију на бази поштеног компромиса свакако да би могло да се нађе, ако за то постоји воља, пре свега, оних који су, агресијом на Србију, ту квазидржавну творевину и формирали. Тим пре што би било које радно решење које би се евентуално породило из бриселског процеса, морало да дође натраг, у Савет безбедности који, на основу Резолуције 1244, има изворни мандат за одлучивање о коначног статусу. А кад постоји добра воља, онда се без проблема нађе до договора који „ради“, као што је, на пример Дејтонски споразум за БиХ, чије су архитекте, и то вреди подсетити, амерички дипломатски „булдожери“, на челу са покојним Холбруком, а међу њима је био и садашњи амбасадор у Београду Хил.
Подсећања ради, почетни предратни захтев Срба био је останак целе БиХ у федералној Југославији макар са Србијом, Македонијом и Црном Гором. Муслимани, у рату преименовани у Бошњаке, пледирали су, с обзиром на своју бројност, за тзв. независну грађанску БиХ, без конститутивности народа, јер су тиме обезбеђивали националну хегемонију какву су Срби имали у СФРЈ; а Хрвати из БиХ су желели да, најпре, БиХ одвоје од Србије, а потом, територије на којима су они чинили већину, припоје независној Хрватској.
Дејтонским мировним пројектом сви су постали помало победници и сви помало поражени: Срби су добили „државу у држави“, свој ентитет на 49 одсто територије БиХ; Бошњаци привид целовите грађанске државе; а Хрвати пола ентитета Федерације БиХ. Али, паралелно, све три стране су добиле и оно што нису хтели: Бошњаци нежељену Републику Српску и хрватске парадржавне кантоне у свом ентитету;  Срби над Српском имају „наддржаву“ БиХ; а Хрвати нису суверени ни на целој територији свог ентитета који деле са Бошњацима...
Али, данас, 27 година после Дејтона, у БиХ не само да постоји апсолутна слобода кретања, него тамо, упркос троипогодишњем, много крвавијем рату него на Косову, скоро да није забележен нити један озбиљан међунационални инцидент!
„Уставописцима“ из америчке војне базе Рајт – Петерсон, мора се скинути капа за тај Анекс 4 Дејтонског споразума који је, у ствари, Устав БиХ. Већ у преамбули Устава је дефинисано да су „Бошњаци, Хрвати и Срби конститутивни народи“, да се „БиХ састоји од два ентитета: Федерације БиХ и Републике Српске“. Такође, „постоји држављанство БиХ и држављанство сваког ентитета“, ентитетима је допуштено да успостављају посебне паралелне односе са суседним државама, пре свега Србијом и Хрватском, обезбеђена је заштита виталног националног интереса сваког од три народа... Такође, Устав БиХ управо инсистира на ономе за шта званични Београд тврди да Запад не жели ни да стави у агенду бриселских разговора о Косову, а то је право на имовину!
Међутим, без Русије и Кине, које су се, до сада, принципијелно супротстављале међународном признању и потенцијалном пријему Косова у УН, шансе за, макар симболични останак КиМ, у Србији не постоје. Председник Републике је, на последњој седници Скупштине, уважио предлог  опозиције да се Москви и Пекингу упути писмо са захтевом да спрече сваки покушај увођења Косова у УН. Добро обавештени извори тврде да голуб писмоноша још није полетео из голубарника на Андрићевом венцу. (НИН, www.nin.co.rs, Цвијетин Миливојевић, 29.9.2022)

„Srpski blok": Tri ključna cilja nove političke formacije koju je Vučić najavio i ko bi mogao da je čini

Ukoliko se najave predsednika Srbije i lidera SNS ostvare, na političkoj sceni Srbije bi u narednom periodu mogla da nikne nova politička formacija. Ona ne bi bila ni stranka, niti koalicija, već bi trabalo da predstavljala konsenzus oko najvažnijih nacionalnih pitanja. Šta bi onda zapravo trebalo da predstavlja novi pokret?
Sagovornici Euronews Srbija ukazuju na nekoliko ključnih stvari - pre svega, u tom pokretu ne bi bilo mesta za političke ekstremiste i one koji se bore protiv nacionalnih interesa, pa bi on na izvesan način bi trebalo da bude i put i ka otklonu od "rusofislih stavova". S druge strane, ukazuju, pokret bi trebalo da bude i put ka izvesnoj reformi Srpske napredne stranke. 
Ipak, krenimo redom.
Takozvani "srpski blok", koji je Vučić najavio kao blok "pristojnosti i normalnosti" trebalo bi, kako je sam istakao, da čine oni koji nisu ni za Istok, ni za Zapad.
"Svi imaju svoje političke stranke, jedni su za jedne, drugi za druge, zato je važno da se formiraju pokreti u centru, koji su za Srbiju i vole ovu zemlju više od svega. Ta borba neće biti laka zato što se svi oni zajedno bore protiv nezavisnosti Srbije, svi ti ljudi u našoj zemlji. Svi ti ljudi, političari, partije bore se direktno protiv interesa Srbije, zato će biti važno da formiramo blok pristojnosti i formalnosti, srpski blok koji će da se suprotstavi i jednima i drugima", rekao je Vučić.
Analitičari smatraju da ovakve najave ne dolaze slučajno baš u ovom trenutku. Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost za Euronews Srbija kaže da je takav potez zapravo neophodan s obzirom na to šta se dešava na globalnoj sceni, te da se u našem društvu od početka ruske invazije na Ukrajinu "emocije posebno izražene" i da je stav javnosti polarizovan.
Ukazuju, međutim, i da to možda nije jedini razlog, već da u potencijalnom formiranju novog pokreta postoji i pokušaj da se "neutrališu" rusofilski glasovi u Srpskoj napredanoj stranci, ali i sama stranka reformiše usled lošijeg rezultata na aprilskim izborima, pogotovo kada se on poredu sa brojem glasova koje je Vučić osvojio kao predsednički kandidat.
I dok se i dalje nagađa šta bi novo ovakav blok mogao da donese na srpsku političku pozornicu, još je zanimljivije pitanje ko bi ga činio, pa tako mesto u njemu analitičari vide pre svega za partije vladajuće koalicije, ali ne isključuju mogućnost da on bude i širi kako bi se ostvario "nacionalni konsenzus". Ta širinu, međutim, kako ukazuju, beće se tražiti među strankama desne orjentacije koje su na talasu rata u Ukrajini uspele da uđu u parlament. 
Šta su ciljevi ukrupnjavanja političke scene
Govoreći pred medijima, a nakon što je uručio orden ministru spoljnih poslova Kube, Vučić je rekao da će u skorijoj budućnosti doći do pregrupisavanja na političkoj sceni. On je objasnio da ne misli na ujedinjavanje političkih stranaka, već na "ukrupnjavanje" političke scene, ali je pojasnio i šta misli kada kaže "srpski blok".
"Kad kažem srpski - ne mislim nacionalno srpski, nego mislim i građanski i nacionalno, blok pristojnosti koji će se suprotstaviti i jednima i drugima", rekao je on.
Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da bi to verovatno za početak bila neka vrsta platforme. On smatra da to ne bi bila čvrsta organizacija, ali da bi u jednoj fazi mogla da postane pokret.
"Meni se učinilo, pogotovo nakon ove rasprave o izveštaju o pregovorima o Kosovu, zapravo da to treba da bude neka vrsta platforme za početak. Platforma podrške pregovaračkoj poziciji Aleksandra Vučića, pre svega kada je reč o pitanju Kosova i onome što on naziva crvenom linijom. Verovatno platforma podrške neuovođenju sankcija Rusiji i nekim takvim temama koje u ovom trenutku traže konsenzus", naveo je Milivojević.
Od početka ruske invazije, kako napominje Rajić, u Srbiji postoje emocije koje su čak "navijačkog tipa", pa je to jedan od razloga zbog čega se ide u formiranje, kako je rekao, "suverenističkog bloka" koji bi gledao isključivo srpske nacionalne interese i ne bi se svrstavao ni na jednu stranu.
"Nama su definitivno neophodni i EU i Rusija i mi od te politike ne odustajemo. Jako je teško takvu politiku voditi i biće sve teže to je jasno, ali sve odluke koje se donose i koje će biti donošene će biti kreirane u skladu sa našim nacionalnim interesom i u tom kontekstu ja vidim i tu neku vrstu formiranja jednog novog političkog subjekta ili bolje reći ukrupnjavanje političke scene time što bi postojeći politički subjekti formirali jedinstven blok", rekao je Rajić.
Reforma naprednjaka
Ovakva najava, međutim, prema Milivojeviću, mogla bi da ima veze i sa samom Srpskom naprednom strankom, odnosno činjenicom da je SNS na aprilskim izborima ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnom glasanju, dok je sam Vučić kao predsednički kandidat u prvom krugu dobio podršku veću od 50 odsto. Osim toga, sagovornici Euronews Srbija podsećaju i na Vučićevu najavu o povlačenju sa čela stranke, koja takođe ima uticaja i na potrebu za sveobuhvatnom reformom.
"To u prevodu govori da je stranka odradila svoje, da u ovom trenutku takva stranka nije potrebna Vučić, nego je Vučić potreban stranci. I svaki put kada Vučić najavi povlačenje krene kampanja da bez njega ne mogu", rekao je on i dodao da je reč o stranci koja vlada deset godina, ali koja, kako kaže nema nikakvu ideologiju, te da je za 750.000 članova "jedina vezivna tačka" upravo Vučić. (www.euronews.rs, 28.9.2022, TV Euronews Srbija, 21.9.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/62992/srpski-blok-tri-kljucna-cilja-nove-politicke-formacije-koju-je-vucic-najavio-i-ko-bi-mogao-da-je-cini/vest

„Potez“, TV K3, Prnjavor – Tema: Analiza političkih odnosa

Urednik i voditelj: Jelena Demonjić
Gosti: Boban Stojanović, analitičar i Cvijetin Milivojević, analitičar
(TV K3, Prnjavor, www.tvk3.info, emisija „Potez“, voditeljka J. Deronjić, 27.9.2022)

http://tvk3.info/potez-tv-k3-tema-analiza-politickih-odnosa-27-09-2022/

https://www.youtube.com/watch?v=yG0je2v9nq8

Šta će nam to saopštiti Vučić za 72 sata i zašto Brnabić priča o neslaganju

 Mandatarka nove Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je Srbija pod najvećim i najžešćim pritiscima od 1999. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tim povodom će se obratiti javnosti za 72 sata. To može biti danas, sutra ili prekosutra, u zavisnosti od toga da li će biti saglasnosti između stavova Vlade i predsednika. Kao da je moguće da na ovim relacijama bude nesaglasnosti… Zato, prema mišljenju sagovornika lista “Nova”, sve miriše na još jednu predstavu za unutrašnju političku upotrebu.
Termin “veliki” ili čak “ogroman pritisak” predstavnici srpske vlasti često upotrebljavaju. Poslednji put predsednik Srbije je ove reči upotrebio odmah po dolasku u Njujork, gde je prethodnih dana prisustvovao 77. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Predsednik je tada rekao da je na polovini sastanaka kojima je prisustvovao glavno pitanje bilo kada ćemo uvesti sankcije Rusiji, a zatim je najavio još jedno obraćanje javnosti kad se vrati.
“Pola jučerašnjih sastanaka bilo je reči o Rusiji, a da nijednom nisu izgovorili ime naše zemlje, ja sam rekao “Ljudi, recite slobodno da mislite na nas”. Pola sastanaka je bilo “a kad ćemo sankcije”? Ja kažem “razumeo sam poruku”, ispričao je Vučić i dodao:
 “Mi ćemo u narednih sedam do 10 dana donositi važne odluke, sa kojima ćemo upoznati građane i verujem da ću se tokom naredne nedelje obratiti i sa nekim merama i odlukama važnim za budućnost Srbije“, rekao je Vučić prošle nedelje.
Zatim je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na sastanku sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim u Njujorku potpisao plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve države, što je izazvalo burne reakcije evropskih i svetskih zvaničnika.
Vučićeva predskazanja
Odmah potom se pojavljuje vest da će se Vučić obratiti javnosti u naredna 72 sata, a da je moguće i da se oglasi dan ranije ukoliko ne bude bilo moguće usaglasiti zajednički stav predsednika i Vlade Srbije.
Pokušavajući da objasni kako je moguće da između vlade i predsednika bude nesuglasica, mandatarka Ana Brnabić je gostujući u emisiji “Hit tvit” na televiziji Pink rekla:
“Radi se o najvećim i najtežim pritiscima na Srbiju do sada, od 1999. godine“.
Podsetila je i da svi koji su “pažljivo slušali predsednika Vučića u njegovim obraćanjima i razgovorima tokom jula i avgusta“ znaju da je on nekoliko puta jasno pomenuo da će u drugoj polovini septembra ti pritisci na Srbiju biti neverovatni.
“To se sada i dešava. Posebno nakon njegovog izlaganja u Generalnoj skupštini UN, gde je on imao potpuno iskren, otvoren, izuzetno hrabar govor i gde je bez preteranih emocija, suštu istinu rekao i sasuo u lice svim velikim silama. Ja sam dan nakon toga rekla da mu neće ovo oprostiti. I sve ovo što vidimo danas, a pakleni vikend je bio iza nas, odgovor je na to obraćanje“, poručila je Brnabić.
Mi kao treba da poverujemo
Politikolog Cvijetin Miilivojević kaže da je besmislica da predsednik i Vlada Srbije imaju različito mišljenje, jer u Srbiji vlada jeste predsednik.
 “Po Ustavu, po Zakonu o Vladi i Zakonu o predsedniku to je naravno moguće i u tom slučaju presuđuje stav vlade. Problem je u tome što je naša vlada u tehničkom mandatu, što je predsednica te tehničke vlade istovremeno i mandatarka nove, a predsednik je de facto predsednik države, ali mu je tih osam protokolarnih dužnosti bilo malo, pa je preuzeo i vladu. Ujedno je i predsednik najveće stranke. I sad kao mi treba da poverujemo da tu ima nekih nesuglasica. Ovo čemu svedočimo je jedna karikatura, a ne tema za ozbiljnu političku analizu”, kaže Milivojević.
Kako dalje navodi, povod za ovu “novu krizu” mogu biti samo sankcije Rusiji ili rešavanje kosovskog pitanja.
“Iskreno, ja ne verujem da ćemo u tom novom Vučićevom obraćanju čuti bilo šta konkretno, ali ako je kojim slučajem tačno da tu postoje nesuglasice, onda neki ministri u vladi gospođe Brnabić imaju različita mišljenja o tome gde je Srbija i dokle je Srbija, kao i da li treba uvesti sankcije Moskvi. Aako je tako Brnabić bi trebalo da ih “počisti” iz Vlade, ali moram da napomenem da to onda nike pitanje čak ni za Vladu Srbije, već za parlament i referendum”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Nova, Jelena Jelovac, 27.9.2022)

Ko je „opozicija“ u tehničkoj vladi, a ko „opipava puls“ za Srpski blok

 Pored ministara koji brinu za pritiske pod kojima se našla Srbija, od predsednice tehničke i mandatarke za sastav nove vlade saznajemo da u vladi ima onih koji bi da se tih pritisaka reše. Ko su ministri koji ne razumeju trenutnu politiku predsednika Aleksandara Vučića, Ana Brnabić ne otkriva. Analitičari veruju - u pitanju je opipavanje pulsa pred formiranje Srpskog bloka koji najavljuje Vučić.
S vremena na vreme se moglo primetiti da pojedini članovi SNS-a po nekim stavovima štrče od većinskog mišljenja u vladajućoj stranci. Od mandatarke za sastav nove čujemo da u tehničkoj vladi ima opozicionih mišljenja trenutnoj politici balansiranja.
„Imate mnogo političara, pa čak i u našoj stranci. I članova vlade, doduše u ovom trenutku tehničke Vlade koji žele da se taj pritisak samo ukloni. I žele da u stvari Srbija promeni svoju politiku, kako ti pritisci ne bi bili takvi i kako oni ne bi, kao članovi vlade ili stranke, snosili odgovornost za moguće posledice“, rekla je Brnabić.
Prema njenom svedočenju u pitanju je više od jednog člana vlade. Ko su i koliko ih je, ne otkriva.
„Pa ja vidim da se sad gospođa Brnabić kandiduje za najvećeg patriotu ovde. Tako da pretpostavljam da misli na onaj deo sadašnje tehničke vlade, gde postoje ljudi koji su u toj vladi pod pritiscima Vašingtona i dela Evropske unije, misli na njih, a ne na one koji su tu na mig Moskve“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Dok Brnabić veruje da mimoilaženje među ministrima nije razlog za formiranje Srpskog bloka, koji je najavio i sam predsednik Vučić, Milivojević smatra – u pitanju je opipavanje pulsa.
Pitanje je, kaže, da li će taj blok biti pod A: „front oko teze da nikada nećemo priznati Kosovo, niti uvesti sankcije Rusiji i boriti za autonomiju Republike Srpske u Bosni i Hercegovini“.
Ili blok B: „onih koji smatraju da je Kosovo manje bitno od ekspresnog ulaska u Evropsku uniju a da je jedan od najbržih načina uvođenje sankcija Rusiji“.
„Očigledno da su u igri oba ta bloka. I očigledno da vlast, kada kažem vlast mislim na predsednika Vučića, naravno da ne mislim na Anu Brnabić, ispipava kakav je puls javnog mnjenja bilo za opciju A, bilo za opciju B. Ja ne dovodim u pitanje da je Vučiću verovatno bliža opcija A, da se Kosovo ne prizna i tako dalje, ali on je za ovih deset godina pokazao da je on baš po pitanju Kosova spreman da čini mnogo veće ustupke nego oni koji su deklarativno bili kao za Evropsku uniju, mislim na bivšu vlast“, kaže Milivojević.
Možda odgovore ko se sa predsednikom slaže vidimo već u novoj vladi. Milivojević veruje da će njeno formiranje biti maksimalno odlagano a među ministrima će, prema njegovom mišljenju, kao i do sada, biti i onih kojima namiguju Vašington i Brisel i oni kojima mig stiže iz Moskve. (www.rs.n1info.com, TV N1, Sanja Sovrlić, 26.9.2022)

"Dok me smrt ne rastavi od funkcije": Politički veterani na čelu stranaka u Srbiji i po nekoliko decenija

Nenad Čanak i Vojislav Šešelj, ideri stranaka sa višedecenijskim iskustvom i ljuti politički protivnici ovoga puta povlače isti potez - najavili su da odlaze sa čela stranaka. Jedan kaže da nema više istu energiju, ali da ostaje u političkom životu, a drugi ima utisak da je "dosadio narodu".
U Srbiji ima još nekoliko predsednika stranaka sa višedecenijskim iskutvom, a analitičari smatraju da je to jedna od retkih evropskih država u kojima lideri ne proizvode svoje naslednike, već dugo ostaju na funkcijama.
Nenad Čanak je na čelu Lige socijaldemokrata Vojvodine proveo 32 godine, pre nego što je odlučio da da odstupi s te funkcije. Zaključio je da je vreme da se povuče sa mesta prvog čoveka stranke kojoj je, kako je rekao, potrebno novo rukovodstvo i modernizovan program.
"Ja sam evo već četvrtu državu na čelu LSV-a – SFRJ, SRJ, SCG i Srbija. Da li vi stvarno mislite da kroz te stvari, kroz šest ratova, sad najedanput dođeš u poziciju da možeš dalje posle 32 godine? Ja sam imao 31 godinu kada sam postao predsednik stranke. Sad imam 63. Duže sam predsednik stranke nego što sam pre toga bio živ. Da li stvarno mislite da čovek može to da radi sa istom energijom? Jednostavno, sve u svoje vreme", rekao je Nenad Čanak.
Potez Nenada Čanaka ne viđa se često u političkoj istoriji Srbije, jer se retko kad lider neke veće političke grupacije odriče predsedničke funkcije.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da najčešće važi princip – dok me smrt ne rastavi od funkcije, ili "ne daj bože, neki unutrašnji puč".
Posle ostavke Nenada Čanka, istim putem će po svoj prilici krenuti i njegov najžešći politički protivnik Vojislav Šešelj. Najavio je da će ostati u politici ali da više neće voditi radikale jer, kako je objasnio, ima utisak da je dosadio narodu.
Koji su još političari sa trodecenijskim liderskim iskustvom?
Pored ova dva politička veterana, sa trodecenijskom liderskom karijerom ostaju još Rasim Ljajić, Sulejman Ugljanin i Vuk Drašković. Nijednom od njih, za ovih 30 godina, pozicija u stranci nije bila upitna.
"Očigledno da većina naših političara, ali govorim o političarima koji su početkom devedesetih stvarali te stranke i bivali na njihovom čelu, nisu imali interesa da na neki način pokušaju da edukuju, obrazuju i stvore svoje naslednike. Štaviše, svako ko im se učinio mogućim naslednikom, postao je opasan takmac i po prirodi stvari bio je uklonjen sa vrha političke stranke", naveo je Milivojević.
Odlazak u političku penziju posle loših izbornih rezultata skoro i da se ne događa u Srbiji. Vojislav Koštunica je jedan od retkih koji je to uradio - 2014. godine, pošto Demokratska stranka Srbije nije ušla u parlament, čovek koji je pobedio Slobodana Miloševića, podneo je ostavku i više se nikada nije vratio u politiku.
"Nisu se nametnuli lideri mlađe-srednje generacije"
Miloševićev naslednik na čelu SPS-a Ivica Dacić sada slavi tri decenije bavljenja politikom i cini se da kao lider stranke nema konkurenta.
"Čini mi se da među ovim novim liderima ovih novih stranaka koji su mnogo mlađi i energičniji nije uspeo da se nametne neki politički lider mlađe-srednje generacije za koga možete reći da ima neku vrstu autoriteta. Neko ko bi sutra mogao da bude stožer nekog okupljana", smatra Cvijetin Milivojević. 
U poslednjih nekoliko godina, političkih funkcija odricali su se Saša Janković, Sergej Trifunović, Zoran Živković i Aris Movsesijan, ali se nisu isključili iz političkog života. To ne namerava ni Nenad Čanak.
"Ja ne nameravam da se povučem iz politike, ne nameravam da se povučem iz javnosti. Ne nameravam da budem manje rečit nego do sada", poručio je. 
Kao što je retko da predsednici stranaka podnose ostavku, tako je još ređe da se lideri odriču stranačkih funkcija dok je partija na vlasti. To je 2012. uradio Tomislav Nikolić prepustivši čelo SNS-a Aleksandru Vučiću koji će, kako najavljuje, sići sa te pozicije. (www.euronews.rs, Euronews Srbija TV, Marko Subotić, 24.9.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/63193/dok-me-smrt-ne-rastavi-od-funkcije-politicki-veterani-na-celu-stranaka-u-srbiji-i-po-nekoliko-decenija/vest

SNS mora da odluči da li je riba ili devojka ili će nestati

Šta će biti sa SNS ako Vučić osnuje državotvorno-nacionalni blok?
Srpska napredna stranka dala je njenom sadašnjem predsedniku Aleksandaru Vučiću sve što je mogla i ako on odluči da je napusti i formira državotvorno-nacionalni blok koji najavljuje, SNS ima male, gotovo nikakve da opstane, kažu sagovornici Danasa komentarišući budućnost stranke na čijem je čelu Vučić koji osim što je već više puta najavio povlačenje sa njenog čela sada najavljuje i formiranje novog političkog entiteta.
Tema formiranja nacionalnog i državotornog pokreta u narednih šet meseci, za naše sagovornike je i idealan mamac za medije, zainteresovanu javnost, ali i opoziciju da se međusobom sumnjiči za to ko je bliži Vučiću.
Politikolog Cvijetin Milivojević zato smatra da parlamentarna opozicija treba pred Vučiča da postavi pitanje kada će da ispoštuje član 115 Ustava po kojem predsednik Republike ne može da bude i predsednik partije.
– Onog trenutka kada Vučić ispoštuje Ustav i Zakon o sprečavanju korupcije i povuče se sa mesta predsednika te, nazovi, stranke, nje neće biti u ovom kapacitetu u kom je danas. Jasno je da je brend Vučić, a ne SNS koja od početka bitisanja na vlasti nema ideologiju i zato je moguće da su u njoj i američki i NATO lobisti i ruski lobisti. Onog trenutka kada Vučić ode iz tog parapolitičkog pokreta, njega neće biti ili će morati da se opredeli da li je riba ili devojka, jer sirena nije. A kad se opredeli, biće samo jedna od političkih stranaka na političkoj sceni Srbije pored tog nacionalnog pokreta koji će Vučić da napravi – kaže Milivojević za Danas.
On dodaje da je Vučiću jasno da mu stranka više ne može pomoći.
– Pomogla mu je koliko je mogla i sad jedino on pozajmljuje svoje ime i rejting njoj – ukazuje Milivojević.
Kako smatra, Vučiću je bolje da odgovornost za odluke koje mu predstoje podeli sa nekim.
– Nisam siguran da je to samo desnica, kako neki misle. Zašto taj državotvorni pokret ne bi bio pokret sa nekim drugim? Ako govorimo o uvođenju sankcija, jasno je da ga ne bi podržala desnica ako bi uveo sankcije Rusiji i da bi ga podržali ovi što se sad predstavljaju kao prava opozicija, zeleni, levica neki demokratski centar. On, nažalost po građane, ima dve mogućnosti. Da pravi dva državotvorna pokreta u zavisnosti od toga za šta se odluči – zaključuje Milivojević.
U Demostatu za Danas kažu da procenjuju da Vučić još nije odlučio da li će taj pokret biti reberendiran SNS kojem je to preko potrebno posle 11 godina na vlasti i loših rezultata na poslednjim izborima pogtovo u urbanim sredinama, nova politička stranka, nova koalicija ili savez stranaka i pokreta i sa desnice i sa levice akoji bi činili neku novu vladu.
Kako nam je rečeno, ako Vučić ne bude odlučio da pravi novu stranku SNS mora da osveži novim licima iz nevladinog sektora, poznatim nestranačkim ličnostima ili sportistima jer u suprotnom SNS ima male šanse da opstane.
U Demostatu konstatuju da je do izbora vlade, ako je i bude, ostalo još pet nedelja i podsećaju da je ona oročena do 2024.
Zato, u ovom istraživačko-izdavačkom centru procenjuju da ukoliko bude novih izbora u Beogradu, na prolće naredne godine, kada i ističe rok od šest meseci, koji je Vučić pomenuo za formiranje novog bloka, možda u Skupštini Srbije dođe do nove proširene koalicije koja bi mogla da bude predstavljena kao srpski ili nacionalni Vučićev blok, čiji bi cilj bio smirivanje strasti u društvu i podrška Vučićevim odlukama o Kosovu ili sancijama Rusiji ukoliko Vučić zaista bude doteran do zida.
Deo javnosti na politickoj sceni smatra i da pokreta o kojem Vučić priča neće ni biti, te da je to samo zamajavanje javnosti. (www.danas.rs, 20.9.2022, Danas, L. Valtner, 21.9.2022)

Ne biraju riječi ni sredstva: Umjesto kampanje, na djelu BRUTALNA PROPAGANDA

Optužbe koje posljednjih dana razmjenjuju vlast i opozicija u Republici Srpskoj spadaju u primjere klasične političke propagande čiji je jedini cilj što više ocrniti protivnika.
Ovo za Srpskainfo kaže Cvijetin Milivojević, politički analitičar i direktor PR agencije „Pragma“ iz Beograda, komentarišući navodne inkriminišuće „dokumente“ i optužbe kojima su u posljednje vrijeme posebno izloženi kandidati vlasti i opozicije za predsjednika Republike Srpske Milorad Dodik i Jelena Trivić.
Ističući da je prljava predizborna kampanja postala „specijalitet“ ovih prostora, Milivojević podsjeća da je prije objavljivanja u javnosti kontroverznog dokumenta koji, navodno, dokazuje da je kandidat PDP za predsjednika Srpske Jelena Trivić američki „plaćenik“, opozicija iznosila i još uvijek iznosi teške optužbe na račun lidera SNSD.
– O Dodiku se svih ovih godina iz redova opozicije svašta moglo čuti. Od toga da je došao na vlast na NATO tenku, pa do toga da je hrvatski špijun, što je u posljednje vrijeme postala i najčešća opaska zbog nekih njegovih političkih poteza. Na drugoj strani sad imate taj papir o Trivićevoj, čija se vjerodostojnost dovodi u pitanje zbog brojnih pravopisnih grešaka koje ne priliče jednom takvom dokumentu – kaže Milivojević.
On zaključuje da se takva vrsta kampanje nikako ne može nazvati primjerenom, iako je ona, prema njegovim riječima, postala karakteristična za ovdašnje političke subjekte.
– Ni priča o Dodiku kao hrvatskom agentu, niti priča o Trivićevoj kao američkom plaćeniku ne priliče ozbiljnoj političkoj kampanji. Ozbiljne kompanije koje se bave političkim marketingom, ozbiljni konsultanti i agencije, to sebi nikad ne bi dozvolili. Ovo su klasični primjeri brutalne političke propagande – ističe Milivojević.
Dodaje da su birači u Republici Srpskoj i BiH već navikli na takvu vrstu propagande te da nije isključeno da će se slične, možda čak i teže optužbe na račun navedenih kandidata za predsjednika Srpske u javnosti pojaviti do izbora.
– Na ovim prostorima građani su već naviknuti na takve vrste podmetanja, ne samo u izbornim kampanjama već i u redovnim vremenima, kad izbora nema. Srbija i BiH su najbolji primjer. Legitimno je da svog političkog protivnika želite da diskvalifikujete, ali postoji velika razlika između političke kampanje i marketinga, odnosno legitimne političke borbe od diskvalifikacija koje predstavljaju najcrnju propagandu – objašnjava Milivojević.
UTICAJ NA NEOPREDIJELJENE
Na pitanje koliko navedeni primjeri propagande mogu uticati na izborni rezultat glavnih protivkandidata za predsjednika Republike Srpske, Milivojević odgovara da oni mogu uticati na neopredijeljene birače.
– Oni opredijeljeni su zakovani za svoje opcije. Glasači SNSD će vjerovati da je Trivićeva američki ili britanski agent, kao što će drugi vjerovati da je Dodik „ustaški“ špijun. Važan je uticaj na neopredijeljene birače. Poruka da je Trivićeva „uzela“ 10 miliona dolara od Amerikanaca može uticati na neopredijeljenog da ne glasa za nju, isto kao što neko neće glasati za Dodika jer „radi“ za Hrvate – kaže Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 20.9.2022)

Doviđenja SNS, dobar dan Moja Srbijo?

 

Doviđenja SNS, dobar dan Moja Srbijo? – gosti Cvijetin Milivojević i Vladimir Pejić (TV Nova S, emisija „Među nama“, youtube, voditeljka Maja Nikolić, 14.9.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=AYFMpgN7GtI

URANAK1 | Maratonska sednica o KiM nastavlja se i danas | Dejan Vuk Stanković, Cvijetin Milivojević

URANAK1 | Maratonska sednica o KiM nastavlja se i danas | Dejan Vuk Stanković, Cvijetin Milivojević (TV K 1, emisija „Uranak“, voditeljka Jovana Joksimović, youtube, 14.9.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=RAs9u5NIMbY

Cvijetin Milivojević: Dobro što je Vučić prihvatio da pošalje pismo Kini i Rusiji

Milivojević ističe da je važno što je javnosti predstavljen izveštaj o tome šta je do sada urađeno po pitanju KiM, ali da to, kaže, nije dovoljno, jer se ne nudi konkretno rešenje kosovskog problema.

Politikolog Cvjetin Milivojević ocenjuje kao pozitivno što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvog dana rasprave o Kosovu i Metohiji u Skupštini Srbije prihvatio predlog Narodne stranke da napiše pismo Kini i Rusiji i zatraži da stave veto na prijem Kosova u UN. (www.tanjug.rs, 14.9.2022)

Milivojević: Opozicija nije iskoristila šansu da iskaže svoje stavove biračkom tijelu (VIDEO)

Opozicija u Srpskoj nije iskoristila šansu da iskaže svoje stavove biračkom tijelu, rekao je politikolog Cvijetin Milivojević, komentarišući nedolazak kandidata PDP-a za predsjednika Srpske Јelene Trivić u emisiju Srpska bira na RTRS-u.
Naveo je da je opozicija suštinski pobjegla od mogućnosti da predstavi svoje stavove biračima u Srpskoj.
- S druge strane kandidat DNS-a Radislav Јovičić je imao konstruktivnu raspravu sa kandidatom SNSD-a Miloradom Dodikom - naveo je Milivojević, gostujići u našem Јutarnjem programu.
Naveo je da je Dodik koristio nekoliko ključnih riječi tokom obraćanja građanima.
- A to su sigurnost i stabilnost. I poručio je da upravo on predstavlja stabilnost za građane Srpske - istakao je Milivojević.
Istakao je nema prinicijelnosti kod Јelene Trivić.
- Ne smetaju joj izborni spotovi na RTRS-u, a ne želi da se pojavi u TV debati - naglasio je Milivojević (www.rtrs.tv, Televizija Republike Srpske, Jutarnji program, 9.9.2022)

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=485825

Na Balkanu RADO VIĐEN SULTAN: Može li Erdogan da relaksira zategnute odnose u regionu

On je rijedak strani državnik pred kojim se ne svađaju tri člana Predsjedništva BiH. Njega s jednakom ljubaznošću dočekuju u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu. On je Redžep Tajip Erdogan. Može li turski predsjednik, zvani „sultan sa Bosfora“, jedan od najmoćnijih lidera NATO, postati kohezioni faktor među balkanskim rogovima u vreći, naročito u BiH?
Novu balkansku turneju Erdogan je počeo u BiH, nastavio u Srbiji, a plan je da je okonča u Hrvatskoj.
Iza sebe ostavlja mnogo obećanja, ali i sporazuma poput onog koji će omogućiti građanima BiH i Srbije da u njegovu zemlju putuju s ličnom kartom. Uz to, spreman je da kreditira i gradi budući auto-put od Beograda do Sarajeva, turske firme posluju u ovom dijelu Balkana, po Srbiji su poznati neimari…
Ali, u ovom dijelu Evrope politika odavno dominira nad ekonomijom, te se postavlja pitanje ima li Erdogan moć da posreduje među ovdašnjim vladajućim elitama, da relaksira odnose među zemljama i narodima ili možda samo širi neki tajni turski uticaj i politiku, koju javnost za sada ne vidi.
Otklon od Zapada
Profesor geopolitike, Srđan Perišić, smatra da Turska na našem prostoru ne vodi tajnu politiku, nego da otvoreno i javno igra aktivnu ulogu, posebno u posljednjih šest godina.
– Zašto ima dobre odnose s Rusijom, dobre odnose sa Srbijom i dobro je primljena od RS? Zato što je Turska napravila otklon od Zapada. Od NATO, uopšte od američke geopolitike. Oni su to uradili 2016, neposredno pred neuspjeli državni udar na Erdogana. Nekoliko mjeseci prije toga Erdogan je smijenio predsjednika Vlade, Davutogluoa, tvorca neoosmanističke politike Turske – objašnjava Perišić za Srpskainfo.
Kada je riječ o BiH, naglasak stavlja na odnose Ankare i Sarajeva, za koje kaže da su samo formalno srdačni, ali da uopšte nisu sadržajni. Perišić ističe da to Sarajevo ne želi javno da pokaže, uvijek ga srdačno dočekaju, ali se od strane sarajevske politike sve završava na toj srdačnosti.
– Nema dubljih, sadržajnijih odnosa zato što Sarajevo nije napravilo distancu od Zapada, nego i dalje vode američku politiku u BiH. Zato ne vidim da će Erdogan i Turska nešto ovdje relaksirati situaciju. Evo, u proteklih šest godina nije relaksirana situacija bez obzira na svu tu srdačnost. Zato što ne daju SAD. Ne daju da Turska relaksira odnose u BiH. Umjesto toga SAD su, pogotovo u posljednjih deset godina, ubacile Arape u Sarajevo. Mnogi Turci su mi rekli, kada slijeću u Sarajevo, oni ne vide Tursku u Sarajevu, nego vide Saudijsku Arabiju, a poznati su animoziteti, čak neprijateljski odnosi između arapskog svijeta i Turske. Dakle, glavni problem u BiH zbog koga Erdogan ne može da relaksira odnose leži u Vašingtonu. Kroz njihovo djelovanje i djelovanje Bošnjaka u Sarajevu – zaključuje Perišić.
Kohezioni faktor
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, kaže da u praktičnom smislu Turska jeste potencijalni kohezioni faktor na Balkanu. Pogotovo u dijelu bivše Jugoslavije.
– I u geopolitičkom, i u politikom, a rekao bih i u ekonomskom smislu. Ima tu nekoliko stvari s kojima je Turska vrlo aktivan činilac. Ako krenemo od ekonomije, ne zaboravimo da je jedini siguran dotok gasa trenutno iz Rusije ka Evropi gasovod Turski tok, koji ide preko teritorije Turske, Bugarske, Srbije, ka Mađarskoj. On je potencijalni dotok gasa i za dio jugoistočne Evrope, računajući Srbiju i BiH, vrlo vjerovatno još neke u EU, od Mađarske pa dalje. To je činjenica. Tu je Turska izdržala neku vrstu pritisaka koji su postojali od dijela zemalja članica NATO i EU, da se Turski tok ne završi – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Na drugoj strani, dodaje on, Turska je u ekonomskom smislu vrlo direktno ušla u investicije i infrastrukturne priče koje se tiču ovog dijela Balkana.
– Ne zaboravimo da je za oba kraka auto-puta, Beograd – Sarajevo preko Sremske rače i drugi, preko Užica i Višegrada, Turska spremna da kreditira radove. A na prvom toku auto-puta od Kuzmina prema Bijeljini, računajući i most u Sremskoj Rači, turski izvođači već rade. Takođe, Turska ima jako puno investicija, pogotovo u tekstilnu industriju, gdje jeste najmanja zarada, ali ima najviše uposlene radne snage u Srbiji. Znamo i da je ozbiljan investitor u BiH, pogotovo u FBiH – kaže Milivojević.
NATO sila
Prema njegovim riječima, treći nivo turskog uticaja je geopolitički, gdje treba imati u vidu da je Turska druga sila NATO, dok istovremeno s Rusijom ima besprijekorne odnose.
– Kada govorimo o BiH, tu nije sporno, kao što je Rusija neka vrsta direktnog zaštitnika Republike Srpske, tako isto Turska čini na planu zaštite interesa Bošnjaka. Vrlo je zanimljivo da ne vidimo neki ozbiljan spor između Turske i Rusije u tom dijelu priče. U konkretnom smislu riječi, u BiH naravno da nije sporno da Erdogan ima partnerstvo sa SDA, ali i vrlo korektne odnose, koji nisu odnosi ljubavi, ali jesu odnosi interesa prema Dodiku, prema poziciji Srpske. To jeste odnos razumijevanja bez obzira što je jasno da Turska u BiH ima stranu za koju navija – kaže Milivojević.
Podsjećamo, srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik, nakon sastanka s Erdoganom zahvalio mu se na stavu da BiH sama treba rješavati unutrašnja pitanja, bez nametanja sa strane.
– Predsjednika Erdogana doživljavam kao velikog lidera i državnika. Smatram da je to danas pokazao. Njegov odnos prema nama u BiH jeste sa emocijama i simpatijama, ali i s pragmatizmom koji ukazuje na to kako treba rješavati stvari ovde u BiH – rekao je Dodik.
MIROVNI AUTO-PUT
Poslije sastanka u Predsjedništvu BiH, Erdogan je najavio putovanje u Tursku samo s ličnom kartom, projekat auto-puta od Beograda do Sarajeva nazvao je mirovnim, naglasio važnost podizanja trgovinske saradnje, a dotakao se i budućih opštih izbora u BiH. Rekao je da je protiv najavljenih nametanja izmjena Izbornog zakona BiH od strane Kristijana Šmita. Erdogan smatra da o tome treba da se dogovore „ova trojica lidera“, misleći na svoje domaćine.
– Ovu državu očekuje u narednom periodu intenzivna politička agenda i od vitalnog je značaja da izbori budu transparentni. To je važno za cijelu regiju. Zbog toga je promovisanje izborne atmosfere posebno važno za mir i stabilnost BiH. Želim da izborni rezultati budu od koristi za cijelu BiH – rekao je Erdogan. (www.srpska.info, EuroBlic, Banjaluka, Slobodan Popadić, 8.9.2022)

Milivojević: Ako Zorane i Vulina ne bude, biće njihovi foto-roboti

Treba li Vučiću Zorana Mihajlović u novoj vladi? 
Pozicija Zorane Mihajlović, članice Predsedništva SNS i nekadašnje potpredsednice vladajuće stranke, sada potpredsenice vlade i ministarke rudarstva i energetike, postaje sve zanimljivija kako se bliži formiranje nove vlade.
Mediji bliski vlasti spekulišu da će sektor energetike koji vodi, u novoj vladi preuzeti premijerka Ana Brnabić jer će, kako je i sama nagovestila, energetika biti prioritet budući da je taj resor posle početka rata u Ukrajini postao najvažniji i to ne samo u Srbiji.
Može se reći da bi se Brnabić sasvim snašla u novoj ulozi, jer bi, prepustila da glavnu reč i odluke donosti predsednik SNS, koji obavlja i funkciju predsednika države, Aleksandra Vučića.
Ukoliko se to i dogodi, takođe prema pisanju medija bliski vlasti, ona ipak ostaje u vladi.
Mihajlovićeva je, uz Nebojšu Stefanovića, jedna od najnapadanijih ministara od strane pripadnika vlasti, a odavno i proglašena za „američkog igrača“ u vladama u kojima je bila. Bez obzira na to, ona je bila u svim SNS vladama od 2012.
Najnovije packe dobila je od ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, koji ju je optužio da laže kad tvrdi da je Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, zloupotrebljava činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Ona je, podsetimo, rekla, da pokušaj ruskog zvaničnika da pokaže da Srbija podržava napad na Ukrajinu iako je glasala za rezoluciju UN kojom se invazija osuđuje, stavlja Srbiju u dodatni nelagodni položaj.
Vulin je, naravno, stao u odbranu Lavrova optuživši Mihajlović da nastavlja da laže i da „njeni prijatelji“ podržavaju nezavisnost Kosova, kao i da nema izjave Lavrova u kojoj se zloupotrebljava Srbija.
Reagovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, koje je, kako prenosi N1 Hrvatska, pozivajući se na rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti, istaklo da Rusija sa Srbijom ima „potpuno međusobno razumevanje o aktuelnim temama na međunarodnom dnevnom redu“.
„U kontaktima sa partnerima otvoreno iznosimo svoje viđenje situacije u Ukrajini. Poštujemo želju Beograda da u ovim teškim uslovima održi uravnoteženu, i što je najvažnije, nezavisnu liniju“, naglasilo je, između ostalog, rusko ministarstvo.
Upitan očekuje li Mihajlović u novoj vladi i da li je potrebna Vučiću, politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da je verbalni rat Mihajlović i Vulina dokaz više tezi da su sve vlade, računajući i prvu vladu 2012, kompromis onoga što je očekivao politički zapad i očekivanja Moskve.
– Danas smo posle 10 godina došli u situaciju da, čak i ako ne bude u vladi Zorana Mihajlović i ako ne bude Vulin, da ćemo imati foto-robot Mihajlovićeve po želji Zapada i foto-robot Vulina po želji Moskve – navodi on.
Kako dodaje, neverovatna je situacija da Mihajlovićeva optužuje Lavrova, a ćuti o tome da još teže stvari o statusu Kosovu govore zapadne diplomate, jer ne postoji nijedan ozbiljni diplomata iz zapadne Evrope koji nije rekao da Kosovo nije deo Srbije već da je nezavisna država.
– Tu su najvažnije SAD, jer se ona smatra američkim čovekom. U tom smislu reči, oboje su delimično u pravu, a potpuno u krivu. Problem sa Zoranom Mihajlović nije političke prirode, jer je ne percipiram kao nekoga ko je političi edukovan i politički izgrađen kao politička ličnost. Ona je u srpsku politiku ušla kao ekspert za energetiku i bila je šef kabineta potpredsednika vlade, Labusa iz G 17, kao stručnjak za energetiku. U SNS je pretrčala iz G 17 takođe kao stručnjak za energetiku. I onda se kroz sve ove vlade provlačila kao nekakav ekspert. Njen problem sa Rusima počinje onog trenutka kada je, kao funkcioner G 17 plu,s lobirala za neke druge kompanije koje su se takmičile za naklonost vlade Tadić-Koštunica u prodaji NIS-a. Tadašnja vlada je optirala za Ruse, a ona je lobirala za jednu zapadnu kompaniju. Njena politička bitka je sporedna bitka, jer se ponaša pre svega kao ekonomski lobista – kaže Milivojević.
Uz sve to, on dodaje i da se oboje očigledno osećaju nesigurnim, jer bi kompromis koji bi zadovoljio Amerikance i Ruse mogao da bude da ih u novoj vladi ne bude.
– Ona ima i dodatni problem, to što je deo stranke u kojoj je 90 odsto biračkog tela rusofilno, a ona je tu po volji glavnog čoveka te partije koji pravi keč ol pokret u kojem su ljudi poput nje potrebni za pokazivanje pred Zapadom. Vulin ima, uslovno rečeno, slobodu jer ima svoju stranku, ali njegova politička budućnost zavisi od volje Aleksandra Vučiuća – zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, L. Valtner, 2.9.2022)

Политиколози јединствени: Бирачи без обзира за кога гласају, воле јединство политичких актера

БиХ захваљујући Републици Српској, односно Милораду Додику, није увела санкције Русији, рекао је политиколог Цвијетин Миливојевић, те додао да се на жалост опозиција није прославила у томе.
- Захваљујући томе што нису уведене санкције Русији снабдијевање гасом ће бити релативно нормално. Због тога статус Републике Српске не може бити угрожен - рекао је Миливојевић.
Истакао је да бирачи, без обзира за кога гласају, воле јединство политичких актера. Такође истиче да бирачи желе да да виде да су и њихови фаворити и они други на једном мјесту када је ријеч о неким важним питањима за грађане и Републику Српску.
- Мени апсолутно није јасно како СДС може да својим бирачима оправда и објасни зашто није подржао, зашто није дошао на скупштину када се гласало о заштити виталног националног интереса, у два наврата. Како то објаснити бирачима - пита Миливојевић.
Сличног мишљења је и политиколог Бобан Стојановић, који каже да опозиција мора да одговори и на национална питања.
- Свакако, то је велика предност СНСД и Додика, да одговоре, да буду довољно убједљиви према бирачима да покажу и да они бране српске интересе - каже Стојановић.
Са становишта избора, бирачког тијела у Републици Српској, каже Миливојевић, таква врста кокетирања са неким ко није препознат као високи представник, већ неко ко је препознат као човјек, који не ради у интересу српског народа, није нешто што ће, како истиче, донијети политичке поене и неће донијети гласове.
Стојановић наводи да бесумучно нападање политичара који има највећи рејтинг, а то је како каже Милорад Додик, по некад није паметно.
- То мислим да је погрешно и то се опозицији у Србији обило о главу. Други, односно опозиција у Српској, што је у потпуности исто, то је што су разједињени - истакао је Стојановић.
Оно око чега су и Миливојевић и Стојановић сагласни јесте да ће најважнија питања за бираче, бити очување Републике Српске и економска политика. (www.rtrs.tv, RTV Republike Srpske, 1.9.2022)