Boško Obradović promovisao sedmu knjigu „Promena sistema“

Lider pokreta Dveri Boško Obradović promovisao je večeras svoju sedmu knjigu – „Promena sistema“, zbirku autorskih tekstova u poslednjih godinu i nešto dana, od izbijanja korone, među kojima su „izabrani govori i članci raznim povodima“ u novinama ili na sajtu te partije.

Ovo je neobična promocija, meni dragocena, jer govori o otvorenoj kulturnoj debati. Ovo govori da Srbija treba da krene na novi politički put i da to treba da bude normalno, rekao je Obradović.
On je istakao da govornici na promociji nisu članovi Dveri, nego „cvet te nepokorene Srbije“.
Kako je objasnio Obradović, partije treba da menjaju sistem, bilo sadašnji Srpske napredne stranke, ili onaj prethodni, od posle 5. oktobra 2000. godine, koji su naprednjaci „razvili do vrhunca kriminala i korupcije“
U slobodi medija ništa se nije promenilo za više od tri decenije. Jedan od boljih štoseva koji sam čurekao je on, pitajući da li postoji mogućnost promene sistema ili da se računa na decu komunizma i socijalizma, duhovnu i fizičku, koji vladaju već 30 godina, „taj deo koji po odluci UDBE ostaje u vlasti, bez obzira ko bio na njoj“.
Politikolog Cvijetin Milivojević je, ukazujući da se poslednjih godina bavio fenomenom manipulacija u političkim komunikacijama, shvatio da se bavio istom temom kao i Obradović u svojoj knjizi, iako nema iste političke stavove sa njim.
Kao primer je naveo to što je upozoravao da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, kao i sadašnji Vučić, kršio Ustav, član 115, jer su obojica bili na čelu svojih partija.
Dveri i Obradović nikad nisu bili vlast i zato imaju pravo na šansu, naglasio je Milivojević, uz ocenu da je Obradović u avgustu 2019. dao najbolje objašnjenje zašto ne treba učestvovati na izborima naredne godine.
Novinar Srđan Škoro rekao je da su mu se, kad su čuli da će govoriti na promociji, javili mnogi poznanici i zamerili mu, jer smatraju da je Obradović „legao na rudu“ i „ima dil sa vlasti“.
Ja se prijatelja ne odričem, poručio je Škoro, uz konstataciju kako se nada da će propašću dijaloga koji se o izbornim uslovima sa vlašću „vodi na dva koloseka“, a u njemu učestvuje Obradović, lider Dveri „vratiti na fabrička podešavanja“. (www. danas.rs, Danas i Beta, 29.6.2021)

Ipsos partijska agencija SNS

 Istraživanja koje je radio Stratedžik marketing imaju za cilj kreiranje pronaprednjačkog javnog mnjenja
Da su izbori danas, Srpska napredna stranka, prema najnovijem istraživanju Ipsosa, ubedljivo bi pobedila sa 59,8 odsto dobijenih glasova, SPS bi osvojila 8,5 odsto, Stranka slobode i pravde 4,2 odsto, POKS 3,2, a „Dosta je bilo“ Saše Radulovića bi imala oko tri odsto.
Marko Uljarević, direktor Sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsosa, objašnjava da je kod rejtinga SNS presudno to je što predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispuni ono što obeća.
Ta istraživanja, kažu sagovornici Danasa, skrojena su prema finansijeru, odnosno naručiocu istraživanja, Srpskoj naprednoj stranci i ne odražavaju pravu sliku stvarnosti, te imaju za cilj manipulaciju i kreiranje pronaprednjačkog javnog mnjenja. Oni ističu i da upravo takva istraživanja Ipsos svrstavaju u partijsku agenciju za istraživanje javnog mnjenja.
Cvijetin Milivojević, politikolog, kaže za Danas da veruje da su rezultati istraživanja Ipsosa tačni, ali da veruje i da su oni rađeni na ciljnoj grupi koja je stratifikovana prema bliskošću sa SNS.
„Ali postoji jedno ali, koje uvek sreću kvari. Mene jako zanima da li agencije koje rade namenska istraživanja samo za Srpsku naprednu stranku, istražuju i ostale potencijalne ciljne grupe, odnosno više od 50 odsto onih koji nisu izašli na prošle izbore. I zašto jedna tako kredbilna agencija kao što je ova dozvoljava godinama unazad da njeni klijenti medijski plasiraju samo delove njihovih istraživanja i to one delove koji se koriste, ne da bi se informisala javnost, već da bi se javnost kreirala, odnosno da bi se kreiralo pronaprednjačko javno mnjenje. Zašto ta agencija sa velikom reputacijom konačno ne istupi i kaže to je nedopustivo, jer se time ugrožava ugled agencije. Zbog onoga što njihov glavni kllijent, SNS, pušta po medijima, ispada da je to partijska agencija, a to nije dobro za njih, jer je ta agencija, barem u prošlosti, bila agencija kojoj se čak i verovalo“, ocenjuje Milivojević.
Sagovornici Danasa napominju da naručioci istraživanja, koji su ujedno i finansijeri, imaju pravo da odaberu pitanja, čak i redosled kako su ponuđeni odgovori, a od formulacije pitanja uglavnom zavise rezultati. Podsećaju i da politički marketing i pozivanje na istraživanja nikad nisu bili popularniji nego u poslednjih nekoliko godina.
Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja napominje da SNS ima podršku 60 odsto onih koji su se opredelili da će glasati. On postavlja i pitanje kakvo je javno mnjenje u državi koja ima ovakvu medijsku sliku i napominje da ta istraživanja mere zapravo cenzurisano javno mnjenje.
„Ono što svako ko se stvarno bavi istraživanjima javnog mnjenja zna je da stavovi građana zavise od informacija koje ispitanik ima. BIRODI monitorinzi, a ne samo naši monitorinzi govore da su teme afera marginalno ili spinovano predstavljene u medijima iz kojih se informišu glasači SNS. Da li je ikada Aleksandar Obradović bio na RTS, ili porodica Stanike Gligorijević? Odgovor je ne. Da li je Aleksandar Obradović bio gost na Pinku? Nije. Bez slobodnih medija koji izveštavaju u skladu sa članom 47 Zakona o elektronskim medijima, ili članom 15 Zakona o javnom informisanju imaćemo istraživanja javnog mnjenja koja mere cenzurisano javno mnjenje. Svrha tih istraživanja javnog mnjenja nije istraživanje, već njegovo kreiranje, jer ta istraživanja mere cenzurisano javno mnjenje – ističe Gavrilović.
Za razliku od njega, Bojan Klačar, direktor CESID-a, ocenjuje da kontinuirano visoki rejtinzi SNS imaju utemeljenje pre svega zbog velikog poverenja u njihovog lidera Aleksandra Vučića.
„Vučić je i spontano i na zatvorenom pitanju političar sa ubedljivo najviše poverenja u njegov rad. Osim toga građani Srbije pozitivno ocenjuju pravac u kome se Srbija kreće i u dužem periodu su ti procenti veći od 50 odsto populacije. Iza SNS stoji jaka stranačka infrastruktura, prisutna u svim krajevima Srbije, a percepcija je i da je Srbija relativno dobro odgovorila ključnim izazovima u poslednjih godinu i po dana, prevashodno zdravstvenim i ekonomskim“, kaže Klačar. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković, 29.6.2021)

Demagogija i iznuđena taktika za birački korpus

Kako se poruke zvaničnika razlikuju u zavisnosti od toga kako teče proces vakcinacije
Srbija je na 42. mestu u svetu po procentu građana koji su primili bar jednu dozu vakcine u odnosu na ukupnu populaciju, pokazuju podaci sajta Our world in data, koji vodi Oksford, a koje prenosi Njujork tajms u svojoj tabeli. Prema ovim podacima u Srbije je bar jednom dozom vakcinisano 39 odsto građana, dok je obe doze primilo 35 odsto (vidi okvir).
Ovi procenti međutim ne mogu se čuti u izjavama zvaničnika, koji poslednjih dana ističu da je vakcinu primilo oko polovine punoletnih stanovnika Srbije, iako epidemiolozi upozoravaju da kada se govori o udelu vakcinisanih, odnosno pragu kolektivnog imuniteta, mora se uzeti u obzir cela populacija. Ono što takođe izostaje iz izjava predstavnika vlasti, a što je u prvim nedeljama vakcinacije isticano u prvi plan, jesu poređenja sa ostalim državama sveta kada se uzme u obzir procenat vakcinisanih.
Na početku procesa vakcinacije, predstavnici vlasti skoro da nisu propuštali priliku da kada govore o vakcinama pomenu da je Srbija među prvima u Evropi i svetu po udelu vakcinisanih. Kako je rastao broj država koje su zauzele „bolju poziciju“ na ovoj listi, tako se odustalo od poređenja sa ostalima.
Odgovarajući na pitanje zašto se ćuti o tome da su trenutno ispred Srbije mnoge zemlje po procentu vakcinisanih, kao i zašto se insistira na udelu vakcinisanih u odnosu na punoletnu, a ne ukupnu populaciju, sagovornici Danasa daju različite odgovore.
Dejan Bursać, istraživač u Institutu za politične studije, kaže da nije iznenađujuće što vlast želi da u prvi plan stavi pozitivne rezultate, te da se po tome ne razlikuje od ostalih u svetu. Na drugoj strani epidemiolog Zoran Radovanović i politikolog Cvijetin Milivojević smatraju da su poruke koje su zvaničnici slali od početka vakcinacije bile propagandne i vođene željom vladajuće partije da se ne zameri ni jednom delu biračkog tela.
Sva tri sagovornika međutim veruju da je nedostajala sveobuhvatna strategija za podsticanje što većeg broja građana da prime vakcinu.
– Svaka vlada gleda da istakne u prvi plan pozitivne rezultate a da stavi po strani ono što nije dobro. Bio je veliki uspeh nabavka vakcina, zatim postojalo je veliko interesovanje građana za vakcinaciju na početku, vakcinisani su ljudi iz regiona u Srbiji. Bilo je normalno da vlast to ističe u prvi plan pogotovu što su sve to bili opipljivi rezultati koji mogu da se pokažu, a ne obećanja ili nešto što je nemoguće proveriti, kaže Dejan Bursać.
On dodaje da je od načina na koji se govorilo o vakcinaciji problematičnije to što nisu osmišljene podsticajne politike usmerene ka onima koji su pasivni protivnici vakcinacije, a koji čine većinu.
– Trebalo je naći način da se do njih dopre. Sa smanjenjem broja obolelih i dolaskom leta, očekivalo se da će biti manja zainteresovanost za vakcinu. Bila nam je potrebna sveobuhvatna strategija, sa konkretnim merama koje bi se kontinuirano primenjivale, umesto ad hok koraka, poput nagrade od 3.000 dinara ili vakcinacije predsednika, što su taktike koje se, čini se donose na nedeljnom nivou, dodaje sagovornik Danasa.
Da je bila potrebna jasna strategija, odnosno zdravstveno prosvećivanje građana, slaže se i Zoran Radovanović. On međutim smatra da izostanak takve jedne kampanje proizilazi odatle što vlast ne želi da se zameri nijednom delu biračkog tela, odnosno iz činjenice da sve poruke koje se šalju su krojene tako da budu prijemčive biračima različitih stavova.
– Kod nas je sve propaganda i svemu se pristupa demagoški. Na početku pandemije bilo je važno samo nabaviti što više respiratora, podeliti ih pred kamerama, a niko se nije zapitao da li ti respiratori mogu da rade i ima li dovoljno stručnjaka koji znaju da ih koriste. Slično smo videli i na primeru vakcina. Mi smo nabavili vakcine, ali umesto agresivne kampanje koja bi isticala istinu i činjenice, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom pojavljivali su se redovno antivakseri. To nije bilo moguće bez prećutnog odobrenja vlasti koja je vođena logikom da ne želi nikome da se zamera, jer sve su to potencijalni birači. Iz istog razloga nije iskorišćena ni zakonska mogućnost da vakcinacija bude obavezna za određene kategorije stanovništva kao što su zdravstveni radnici, deo vojske i policije, a što je trebalo da bude urađeno, kaže Radovanović.
Njegovo mišljenje deli i Cvijetin Milivojević koji navodi da je od početka pandemije na sceni politički odnosno stranački narativ umesto javno-zdravstvenog narativa struke.
– Narativ koji prati koronu je na liniji onoga što ova vlast sve vreme radi, a to je konstantno licitiranje sa tim u čemu smo sve prvi i najbolji. Istovremeno, izostaje jasna strategija kako motivisati ljude da se vakcinišu. Primer Izraela, koji je uveo niz stimulacija za vakcinisane, je odličan. Ovde se međutim izgleda mislilo da tako nešto nije potrebno već da je predsednik toliko uticajan da je dovoljno da on primi vakcinu. Nama se takođe približavaju izbori. Na prošle je izašlo 48 odsto građana, vlast ne želi ništa da uradi čime bi se eventualno zamerila onoj drugoj polovini biračkog tela. Tako smo došli do toga da su se na kraju i one dobre stvari koje su urađene u vezi sa vakcinacijom izgubile u moru partijskih, pojedinačnih interesa, zaključuje Milivojević.
Stigla nas i „donirana“ Češka
Prema podacima sajta Our world in data, Srbija je na 42. mestu po udelu vakcinisanih u opštoj populaciji. Ispred se nalazi preko 20 evropskih država, uključujući i Češku kojoj je Srbija nedavno donirala 100.000 Fajzer vakcina. „Mi smo sad u situaciji da poklanjamo vakcine i to ne samo siromašnim državama u regionu, već i jednoj Češkoj, kako te vakcine ne bi propale, a kupljene su narodnim parama“, kaže Cvijetin Milivojević. Od država u regionu, približan procenat vakcinisanih bar jednom dozom imaju Slovenija (39 odsto) i Hrvatska (36 odsto), a slede ih Crna Gora (24 odsto) i Albanija (18 odsto).
Lekari, prosvetari i Crkva kao edukatori
Zoran Radovanović smatra da je zdravstvenim radnicima, uz zaposlene u prosveti, ali i predstavnike Crkve trebalo da bude dodeljena uloga posrednika, odnosno onih koji će građanima preneti poruku o važnosti vakcinacije. „Ovo su grupe kojima građani veruju, i oni su morali na sebe preuzeti edukaciju stanovništva“, kaže Radovanović. Upitan kako vidi odnos Crkve prema vakcinaciji, on kaže da je kao i na primeru pričešća iz iste kašičice, bilo dosta različitih tonova. „Čuli se se i ovakvi i onakvi glasovi, ostavljena je sloboda episkopima da se sami opredele, a mislim da nije bilo jedinstvenog stava Crkve“, kaže Radovanović. (Danas, www.danas.rs, Milica Radenković, 25.6.2021)

Milivojević: Dobro je što predsednik Vučić nije dobio batine

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je pozivom na "fer tuču" Aleksandar Vučić još jednom unizio funkciju predsednika Republike Srbije, ali da je dobro što prilikom susreta sa funkcionerima Narodne stranke (NS) nije dobio batine.

Milivojević je agenciji Beta kazao da su funkcioneri NS predvodjeni Vukom Jeremićem pokazali pribranost i da nisu naseli na uvrede i provokacije koje im je u predsedništvu uputio predsednik države i Srpske napredne stranke (SNS).
Predstavnici NS, Vuk Jeremić, Vladimir Gajić, Miroslav Aleksić i Borislav Novaković, došli su jutros na poziv šefa srpske države Aleksandra Vučića u predsedništvo na Andrićevom vencu. Vučić je prethodnog dana pozvao funkcionere NS da dodju i da pokušaju da ga "linčuju" i da će on, kako je rekao, sam da izadje na kraj s njih petoricom, računajući i Borivoja Borovića.
Do susreta izmedju funkcionera NS i Vučića je došlo u zgradi Predsedništva i kako su mediji objavili sve se završilo bez tuče, ali uz uvrede koje je predsednik države uputio članovima opozicione stranke.
"Ovo što je Vučić uradio juče i danas, najavljuje njegovu politiku nekim drugim sredstvima. Neprimereno je da predsednik Republike zove bilo koga na fer tuču, a posebno ne predstavnike opozicije", ocenio je Milivojević.
Prema njegovim rečima, predstavnici NS nisu došli nepozvani u predsedništvo, i "muški" su izašli Vučiću na crtu.
"Gledano iz marketinškog ugla, Jeremićeva stranka će sigurno, u biračkom telu, dobiti na simpatijama nakon današnjeg dogadjaja u predsedništvu", rekao je politikolog.
Istakao je da je dobro što nije došlo do tuče, jer bi predsednik države sigurno dobio batine od četvorice suparnika, naravno, pod uslovom da obezbedjenje bude po strani.
"Da je došlo do tuče, i da je Vučić dobio batine, on bi pozvao svoje članstvo da ga osveti u masovnom fizičkom obračunu protiv narodnjaka i ostalih opozicionih stranaka. Njegovi mediji bi objavili da je Vuk Jeremić došao da ga ubije. Sreća je što Vučić nije imao hrabrosti da se sam pojavi pred Vukom Jeremićem, bez obezbedjenja", rekao je politikolog.
On je kazao da ovo nije prvi put da Vučić unizi funkciju predsednika Republike.
"Vučić gotovo iz sata u sat unižava funkciju predsednika države, kršeći Ustav na najbrutalniji način. Od poziva na tuču, mnogo gori Vučićevi potezi, s nesagledivim posledicama, su bili potpisivanje Briselskog sporazuma ili Vašingtonskog dokumenta, bez ikakvog mandata vlade", kazao je Milivojević.
Naglasio je da Vučić, kršeći Ustav a pozivajući se na poligraf, nije dozvolio da sud utvrdi eventualnu umešanost pojedinih osoba u ubistvo Olivera Ivanovića.
Dodao je da je Vučić u svojim obraćanjima targetirao najmanje 100 osoba iz javnog života koji su postali mete režimskih tabloida.
"Vučićevi poltroni i šlihtare na državnim funkcijama su targetirale na hiljade najuglednijih ljudi u Srbiji. Mene su danas u jednom tabloidu optužili da zajedno sa SPS-om zabijam nož u ledja Aleksandru Vučiću. To je njima kao 'dobar dan'", kazao je Milivojević.
Da optužbe naprednjaka nemaju granica, podsetio je on, govori i to što je Aleksandar Vučić za Jelisavetu Vasilić rekao da je koruptivna ličnost.
"On je najčasnijeg člana vladinog Saveta za borbu protiv korupcije optužio za korupciju, a ne državne funkcionere, direktore javnih preduzeća ili kompanije koje su povezane s vlašću", naglasio je politikolog Cvijetin Milivojević. (www.beta.rs, 25.6.2021)

Putin nas je pitao: Zašto nikad niste tražili povratak 1.000 vojnika na KiM?

HelmCast #CvijetinMilivojević #Putin #Vučić

Putin nas je pitao: Zašto nikad niste tražili povratak 1.000 vojnika na KiM? Cvijetin Milivojević (Youtube TV kanal Helmcast, autor i voditelj Nikša Bulatović, 23.6.2021)

https://www.youtube.com/watch?v=mZ9bSQJK75o

"Beograd pokušava da disciplinuje vlast u Crnoj Gori"

Beograd — Usvajanje Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu izazvalo je očekivane reakcije u Beogradu - vlast i zvaničnici ne biraju previše reči govoreći o političkim akterima u Podgorici, a kriza unutar vladajuće većine se smatra nečim od čega bi Srbija mogla da profitira.
Iako blagonaklona prema Beogradu, sadašnja vlast u Crnoj Gori nije po volji Beograda i zato su usledile oštre rekacije, slažu se u ocenama sagovornici Glasa Amerike govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore posle Rezolucije o Srebrenici, a istoričar Milivoj Bešlin ističe da Beogradu nije cilj da destabilizuje, već da disciplinuje crnogorsku vlast:
“Dakle, to je jedan nivo problema, drugi nivo je sama činjenica da se Crna Gora sada usuđuje da uradi nešto što nema dozvou vlasti u Beogradu. Promena vlasti 30. avgusta u Crnoj Gori je u Beogradu doživljena kao povratak Crne Gore Srbiji, odnosno kao početak gubitka crnogorske državnosti”.
Sa ovom ocenom slaže se i beogradski analitičar Cvijetin Milivojević, koji smatra da “vlasti u Srbiji šalje poruku da njima ne odgovara ni srpska vlast u Crnoj Gori, ako ona nije instruisana ili, ako hoćete, kreirana iz Beograda”:
“Kada je formirana ova koalicija očekivanja iz Beograda su bila velika. Da će oni odmah da odpriznaju Kosovo kao nezavisnu državu, da će odmah da izađu iz NATO itd. To je bila smejurija, to je bio zaista utopizam. Koalicija nije formirana na tom osnovu, ona je formirana na osnovu onoga što ih spaja, ne onoga što ih razdvaja. Prema tome, ja mislim da je ova vlada samo uradila to što je uradila - sprečila donošenje onog zakona o verskim zajednicama u Crnoj Gori, ona je uradila posao”.
Govoreći o samoj rezoluciji, Milivojević kaže da je njemu sporna tačka tri u kojoj se pominje NATO, jer to, kako kaže, otkriva šta je zapravo pozadina, zašto se baš u ovom trenutku rezolucija usvaja i po čijem nalogu. Sa druge strane, kaže Milivojević, deo teksta rezolucije je nesporan:
“Ima tu odlična ideja, to je jedna od retkih rezolucija koja usvojena tim povodom, gde piše zapravo eksplicitno da se srpski, hrvatski i bošnjački narod oslobađaju kolektivne krivice. Ali, tu opet možete postaviti pitanje, a šta je tu sa crnogorskim narodom”.
Milivoj Bešlin smatra da je Beogradu najviše zasmetala upotreba reči genocid u rezoluciji, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kako kaže, u intervjuu koji je dao u Sarajevu, bio spreman da i negira genocid u NDH, ne bi li time negirao genocid u Srebrenici.
 “Problem da je akterima rata iz devedesetih godina, koji su u Srbiji ponovo na vlasti, i što je u osnovi mnogo gore - sa nepromenjenom politikom i nepromenjenom ideološkom orijentacijom - za njih je ta stigma problem i oni zapravo pokušavaju da sada sa tim zločinom identifikuju čitavu Srbiju iz 90-tih godina ne bi li time opravdali vlastitu zločinačku politiku”, kaže Bešlin i takođe podseća na deo crnogorske rezolucije u kojem se izričito ističe da nema zločinačkih naroda, ali da ima zločinačkih ideologija i politika.
Ne isključujući mogućnost da Beograd i Aleksandar Vučić zapravo pokušavaju da pomognu “starom savezniku” Milu Đukanoviću, Cvijetin Milivojević ističe da ponašanje Srbije zapravo pokazuje staru naviku vlasti u Beogradu da na neki način upravlja političkim procesima u susednim državama, pogotovo u državama u kojima Srbi čine ozbiljan deo građana i da vodi jednu veliku pansrpsku stranku:
“Stalna je potreba gospodina Vučića da ono što ima već na Kosovu, da ima stranku koja se zove Srpska lista, koja je faktički deo SNS, da recimo od Demokratskog fronta stvori nešto slično u Crnoj Gori. Da bude direktno stranačko upravljanje. I to će biti problem države Srbije sve do trenutka dok konačno Aleksandar Vučić ne počne da poštuje ustav koji njemu izričito zabranjuje da bude predsednik stranke”, kaže Milivojević i dodaje da se Vučić ponaša kao komandant te stranačke vojske koja broji 750 hiljada članova od ukupno sedam i po miliona građana Srbije.
Na pitanje da li Beograd pokušava da izazove raspad krhke koalicione vlasti i raspisivanje vanrednih izbora, sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da je prerano za taj potez.
Kako smatra Milivojević, čak i da Demokratski front dostigne svoj maksimum u biračkom telu, ova stranka nikada neće moći da sama formira vlast bez nekakve koalicije:
“Ja mislim da kada govorimo o rejtingu političkih stranaka u Crnoj Gori DPS-u nisu brzi vanredni izbori ozbiljna opcija. Milo Đukanović će proći lošije nego što je prošao na prošlim izborima. Da li je DF u interesu da sruši ovu vladu? Takođe ne mislim da im je u interesu. U ovom trenutku uzlazni trend ima Bečićeva Demokratska Crna Gora - ona je to pokazala i u Nikšiću, pokazala je i u Herceg Novom, a pokazuje i tim svojim umirujućim porukama koje stalno šalje. Prema tome, pitanje je sada ko bi dobio prevremene izbore. Ja mislim da je u interesu DF da ta vlada još malo potraje”.
Milivoj Bešlin smatra da je cilj Beograda prekompozicija vlasti u Podgorici, “ne bi li ta vlast još doslednije slušala instrukcije iz Beograda”:
“Čini mi se da akteri procenjuju da još nije vreme za nove izbore i da je ovo samo pritisak za preslagivanje odnosa unutar vladajuće koalicije u Crnoj Gori. Gde bi se što novim premijerom ili rekonstrukcijom stiglo do većeg uticaja DF, kao direktnog sprovodnika Vučićeve volje. Samo da se njihov uticaj poveća u toj novoj vladajućoj koaliciji. I ne samo da se poveća, nego da se njihova realna snaga saobrazi sa uticajem unutar vlasti”. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, 22.6.2021)

Nema dobrih odnosa dok Vučić uređuje medije

NASLOVNE STRANE I GLAVNE PORUKE VEĆINE SRBIJANSKIH MEDIJA IZ JEDNE GLAVE
Cvijetin Milivojević kaže da je Vučićeva propaganda protiv crnogorske Vlade kontraproduktivna; Vesna Rajković Nenadić navodi da je medije iz Srbije u Crnu Goru doveo DPS, te da sad svjedočimo efektu bumeranga; Milica Kovačević upozorava da se vrlo brzo može dogoditi da „neko ugasi“ medijsko svjetlo u Crnoj Gori
Dobri odnosi Srbije i Crne Gore ne mogu se graditi na kampanji koju protiv crnogorskih vlasti sprovode mediji pod kontrolom srpskog predsjednika Aleksandra Vučića - ocijenio je politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević.
On kaže da je predsjednik Srbije „glavni urednik“ medija koji ovih dana najbrutalnije napadaju crnogorske zvaničnike zbog usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Skupštini Crne Gore.
„Po naslovnim stranama i glavnim porukama tih medija vidite da ih je stisnula jedna ruka, tj. jedan mozak. Oni se sad samo deskriptivno razlikuju jedni od drugih. Onaj ko zaista želi dobre odnose Srbije i Crne Gore, odnosno Srba i Crnogoraca, ne može ih graditi na ovaj način. Ovo je čak i vrijeđanje zdravog razuma srpskog biračkog tijela u Crnoj Gori“, rekao je Milivojević „Vijestima“.
Vlada, premijer Zdravko Krivokapić i predsjednik parlamenta Aleksa Bečić glavne su mete kampanje beogradskih provladinih medija nakon usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ti mediji danima optužuju Krivokapića i Bečića da su Rezolucijom „osudili Srbe za genocid“, nazivajući ih „izdajnicima“, što je istovjetno narativu koji u Crnoj Gori promoviše Demokratski front. Medijskim napadima pridružio se državni vrh Srbije predvođen Vučićem, koji je saopštio da Crna Gora rezolucijom želi „da stavi žig na svakog pripadnika srpskog naroda“.
U kampanji učestvuju i mediji koji su godinama bili u službi Demokratske partije socijalista (DPS) i služili za najbrutalnije kampanje protiv kritičara vlasti, a koji su nakon zahlađenja odnosa između lidera DPS Mila Đukanovića i Vučića „prešli“ u naručje Demokratskog fronta (DF).
Milivojević smatra da je sve što Vučićev režim ovih dana radi pod firmom podrške Srbima u Crnoj Gori - potpuno kontraproduktivno.
„Ovo je medveđa usluga DF-u. Taj savez pro forme ima podršku zvaničnog Beograda, koji pokušava da ga predstavi kao jednu vrstu priručne stranke, odnosno kao Srpsku listu na Kosovu. To nije dobro za DF, jer treba imati u vidu da je njegovo biračko tijelo limitirano. Prema tome, DF - čak i da prođe bolje na sljedećim izborima - ne može formirati vlast bez koalicionih partnera. Ako ste naružili sve potencijalne koalicione partnere, onda je veliko pitanje da li će to biti Pirova pobjeda“, ističe sagovornik.
Novinarka Vesna Rajković Nenadić kaže za „Vijesti“ da dio beogradskih medija i zvaničnika nastavlja žestoku kampanju prema Crnoj Gori.
„Novo je samo da su sad na udaru Krivokapić i Bečić. Godinama smo svjedočili bjesomučnoj kampanji srpskih tabloida protiv predsjednika države Mila Đukanovića, posebno od usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti u decembru 2019. Na hiljade tekstova je objavljeno svaki put kad bi Crna Gora povukla politički potez koji se nije sviđao zvaničnom Beogradu. Svako ko napravi bilo kakav otklon od zvanične politike Beograda - proći će isto“, navodi ona.
Rajković Nenadić podsjeća da su najnoviju hajku protiv crnogorskih vlasti počeli funkcioneri DF-a, koji su, nezadovoljni usvajanjem Rezolucije, svoj narativ plasirali u srpskim medijima, koji su ga nakon toga nastavili sa zvaničnicima u Beogradu. U tome su, dodaje ona, učestvovali i neki etablirani mediji u Srbiji.
„Riječ je, naravno, o najprizemijoj propagandi koja dolazi s vrha - čuli ste Vučićeve izjave. U Crnoj Gori se čitaju srpski tabloidi, njihovi ’uradci’ se šire putem društvenih mreža, zatvorenih Vajber grupa, ali i preko desno orijentisanih portala koji su ’nakačeni’ na organizovane Fejsbuk grupe, pa tako dolaze do velikog broja građana. Ova kampanja uzela je maha početkom litija i sad samo svjedočimo nastavku - u zavisnosti koja tema ’žulja’ zvaničnu srpsku politiku“, naglašava novinarka.
Programska direktorica Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Milica Kovačević, kaže da tabloidnom kampanjom mogu biti iznenađeni samo oni koji ne prate dešavanja.
„Od 2018. godine, od kada je CDT pokrenuo portal ’Raskrinkavanje.me’, možemo da posvjedočimo da je svaki značajniji događaj u Crnoj Gori bio predmet slične kampanje. Ovo se odnosi na izbore, važne političke i ekonomske odluke, pa čak i sportske događaje. Sve ono što nije po volji zvaničnoj Srbiji i njihovim eksponentima ovdje, bilo je predmet ovakvih kampanja. Oni na taj način žele da utiču na tokove u Crnoj Gori, da ohrabre svoje pristalice ovdje, ali i da utiču na političku scenu u Srbiji predstavljajući sebe ’zaštitnicima interesa srpskog naroda’. I tako unedogled“, ocijenila je ona za „Vijesti“.
Kovačević navodi da su obrasci ovih kampanja gotovo identični. Riječ je, objašnjava, o kombinaciji zapaljivih izjava zvaničnika i lažnih ili pristrasnih vijesti medija, koje se dalje šire po društvenim mrežama.
„Nakon izbora održanih 30. avgusta promijenile su se mete napada. Ranije je to bila vlast Mila Đukanovića, a danas dio aktuelne vlasti. Zanimljivo da su neki akteri i prošle i sadašnje vlasti u prethodnom periodu bili miljenici ovih tabloida i kad im je to odgovaralo nijesu osuđivali ovu pojavu. Rečeno tabloidnim rječnikom - ’stigla ih je karma’“, ističe ona.
Sagovornica smatra da prethodna vlast nije uradila ništa da se na demokratski način suprotstavi ovim pojavama, te da to ne radi ni aktuelna. Napominje da u naš sistem nijesu implementirane demokratske brane miješanjima iz inostranstva, koje bi značile stvaranje otpornosti društva.
Kovačevićeva kaže da je CDT predložio osnivanje skupštinskog odbora koji bi se bavio ovim problemom, ali da se taj predlog, i pored javne podrške većine poslanika, nije našao na dnevnom redu parlamenta.
Ljudi su previše opterećeni, previše naelektrisani, previše se bave nekim tabloidima, koji u suštini ne treba da imaju nikakav značaj, rekao je Dritan Abazović.
U Crnoj Gori sve više medija čiji su vlasnici bliski srbijanskim vlastima
Sagovornice „Vijesti“ ocjenjuju da bi svakoga trebalo da zabrine činjenica što je u Crnoj Gori sve više medija čiji su vlasnici bliski srbijanskim vlastima, kao i medija koji su nakon 30. avgusta promijenili uređivačku politiku na način da sad slijede politiku zvaničnog Beograda. U predizbornim kampanjama za lokalne izbore su i Demokrate optuživale Demokratski front da ih napada preko medija koje su preuzeli.
Rajković Nenadić kaže da je medije iz Srbije u Crnu Goru doveo DPS, te da sad svjedočimo samo da se ta medijska politika vraća kao bumerang.
„Preko noći ste imali promjenu uređivačke politike Prve TV, kao i A1 TV. Vlasnike su promijenili mnogi lokalni portali. U prvih deset TV kanala na crnogorskim kablovskim mrežama imate stanice iz Srbije. To je jedan aspekat priče. Drugi je vlasništvo samih kablovskih operatera - ko stoji iza dva ključna ’kabla’, tj. koje kompanije, i zašto je Crna Gora svoj prostor prepustila njima? Treći aspekat je regulator koji nije radio svoj posao kako treba ni za vrijeme DPS-a, a ni sad. Njihov najveći domet bio je da na tri mjeseca zabrane prenošenje pojedinih srpskih TV koje su sijale najprizemiji zapaljivi govor i često govor mržnje. Dakle, priča je vrlo ozbiljna, kompleksna i traži sistemski odgovor. Mislim da se zakasnilo, ali bolje ikad nego nikad“, poručuje Rajković Nenadić.
Milica Kovačević misli da se vrlo brzo može dogoditi da „neko ugasi“ medijsko svjetlo u Crnoj Gori.
„Ako donosioci odluka nastave da ignorišu ove probleme, ostaće nam da jadikujemo, da se žalimo međunarodnoj zajednici i slušamo hvalospjeve o Vučiću“, zaključuje ona. (Vijesti, Podgorica, www.vijesti.me, Nikola Dragaš, 23.6.2021)

Vidojković sutra daje izjavu u tužilaštvu

Podneta prijava Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal za pretnje smrću autoru emisije "Dobar, loš, zao"
Pisac i voditelj emisije „Dobar, loš, zao“, koja se emituje na televiziji Nova S i na portalu Nova.rs, Marko Vidojković, dobio je pretnje smrću, a povod je bila najnovija epizoda u kojoj je kao tema pominjan genocid u Srebrenici.
Junajted Medija, u okviru koje posluju navedeni televizija i portal, podnela je juče prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, koje bi trebalo da predmet radi po hitnom postupku, a Vidojković je pozvan da da izjavu u sredu.
Na društvenoj mreži Instagram njemu je upućena poruka u kojoj pošiljalac kaže „znam gde stanuješ“ i preti „klanjem i sečenjem na komade“.
Kako Vidojković kaže za naš list, nema mnogo poverenja u brzinu i efikasnost rada nadležnih organa, poučen prethodnim iskustvom.
– Nadam se da će naći tog koji je pretio, ali iz dosadašnje prakse vidi se da je tužilaštvo za VTK veoma efikasno kad neko napiše predsedniku da je „govno“, ali je skroz sasvim neefikasno kad se preti novinarima. Voleo bih da vidim za koliko brzo bi našli nekoga ko bi napisao „Vučiću zaklaću te“, navodi Vidojković.
Haška presuda Ratku Mladiću ali i nedavno usvojena Rezolucija o zabrani javnog negiranja genocida u crnogorskom parlamentu uskomešali su duhove širom zemalja bivše SFRJ, pa je tako pre nekoliko dana pretnje primio i novinar i kolumnista iz Banjaluke Dragan Bursać, kome je preko društvenih mreža upućena poruka da ga čeka „metak u glavu“ ako „priviri u Crnu Goru“. A pretnje su letele i na račun lidera Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, a sa zidova u Beogradu i Banjaluci poručivalo se „Smrt Borisu Tadiću“, neposredno posle izricanja presude Mladiću.
Voditeljima emisije“ Dobar, loš, zao“ Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu ovo nije prva pretnja smrću, jedna od njih dogodila se u junu 2019, kada je u komentarima na Jutjub kanalu izvesni gledalac poručio da će ih pobiti „kada dođe na vlast“, jer „srpstvo znači uzvišeni cilj i spremnost da se za njega žrtvuje“. Ove pretnje voditeljski par nije prijavio policiji, jer ih nije shvatio ozbiljno.
Međutim, najveći problem je taj što i kada se javne ličnosti, pogotovu novinari, nađu na udaru ovakvih pretnji, i prijave ih svim nadležnim institucijama, istrage idu veoma sporo, a najčešće većina slučajeva ostaje bez sudskog epiloga.
S druge strane, reklo bi se da država ima druge aršine kada proceni da je ugrožen neko iz njihovih redova. Najsvežiji primer je privođenje Zorana Čička zbog satiričnog tvita o „Snajperu“ i izbora u mesnim zajednicama, koji je zgodno poslužio predsedniku a zatim i premijerki da list Danas optuže za fašizam, zbog teksta koji je Čičak komentarisao, a njega samog kao potencijalnog atentatora Aleksandra i Andreja Vučića.
– Režim već duže vreme primenjuje sledeću strategiju protiv kritičara – ne kažnjava brutalne pretnje koje dobijamo, pretvarajući ih tako u pravilo i priželjkujući da neki manijak zaista prikolje nekog od nas – kazao je Vidojković za Danas.
Dvostruki aršini u postupanju sudskih organa, brzina reakcije i rešavanja ovakvih slučajeva, a time i sam sudski epilog, nedvosmisleno postoje, saglasan je politički analitičar Cvijetin Milivojević. On međutim, skreće pažnju na sferu komunikacije koja se odvija na društvenim mrežama i smatra da taj prostor treba omeđiti nekim pravilima, kako se ne bi dešavalo da nekoga ko javno istupa pod imenom i prezimenom, napadaju horde anonimnih botova.
– Na društvenim mrežama se dešava da neko istupi pod imenom i prezimom sa određenim javno izrečenim stavom, svojom politikom i karijerom, a onda neki anonimus sakriven u slatkoj senci, sa malo mogućnosti da se dopre do njega, ima pravo da vas bespoštedno čereči, vređa, optužuje i predi fizičkom likvidacijom. Zato je nama potrebna neka vrsta omeđivanja tog javnog prostora. Jer, ako nešto objavite u tradicionalnom mediju masovne komunikacije, recimo u listu Danas, vrlo brzo ćete biti u poziciji da zbog toga snosite sankcije za nešto što ste objavili, ali zato bez pardona, svaka šuša, svaki bot, svako ko je umislio da treba da sudi, može to iz svoje anonimnosti da radi, navodi Milivojević.
On dodaje da, s obzirom da imamo vrlo pristrasno pravosuđe, „tek ponekad se desi da neko kome je prećeno, a nalazi se sa ove strane barikade, dakle kritički nastrojen prema vlasti, na neki način bude pronađen taj koji mu preti“.
– S druge strane, ako anonimac preti nekom javnom funkcioneru, pa se to još protumači kao pretnja porodici, to se vrlo brzo ažurira, kao što je Čičak priveden sa lisicama, lako se nađe njihov ID. A vrlo retko ako prete onima koji su kritički nastrojeni. Dešava se, retko, čisto za ukras, ističe Milivojević i naglašava da ova vlast nema u sebi nešto što se može zvati duh slobode, duh vrednosti koje bi trebalo da se propagiraju, ali da „EU ima mehanizme da ih na to natera“.
Zbog Srebrenice pretnje i novinaru Željku Veljkoviću
Salvu uvreda i pretnji sa različitih nepoznatih profila na društvenim mrežama primio je i poslednjih dana voditelj Pregleda dana na Njuz Maks Adria televiziji, nakon uvodnika u kome je govorio o Srebrenici.
– Nisam sve to doživeo ozbiljno, to su ljudi koji se kriju iza lažnih profila i nikova, mislim da njihove pretnje i uvrede neće izaći dalje iz tog sajber prostora. To su ljudi, što mi je teže da razumem, koji se nisu ni potrudili da razumeju o čemu sam ja govorio. Pomenuta je Srebrenica i desi se sve ovo. Ne mogu da razumem, živimo u zemlji koja priznaje sud koji je pravosnažno presudio da se tamo dogodio genocid. Najteže mi je bilo to što se taj prilog vrteo na Pinku u više termina, pritom je sadržaj izvučen iz konteksta. Te pojačane pretnje su krenule nakon priloga na Pinku, što je očito nekim ljudima signal da nekoga treba da počnu da gaze. To sa jedne strane jeste skupina ludaka sa društvenih mreža, ali sa druge strane, nije se slučajno sutradan na Pinku našao Nebojša Krstić da komentariše šta sam strašno rekao u tom uvodu. Apsolutno se ne obazirem na takve uvrede i napade, mislim da na bilo kog novinara ne treba da utiču takve stvari, ali svakako mislim da iza svih tih orkestriranih napada stoji država, kaže Veljković. (Danas, www.danas.rs, I. Nikoletić, 22.6.2021)

Vučić u Skupštini o Kosovu: Hoćemo li saznati nešto novo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneće danas Skupštini Srbije izveštaj o pregovorima sa Kosovom. To će biti drugi put da pred parlamentom govori o Kosovu. Hoćemo li saznati nešto? Sagovornici portala Nova.rs kažu - najverovatnije ništa. Baš kao i u maju 2019. godine kada je Vučić referisao parlamentu o KiM. Možemo očekivati, smatraju oni, novu turu presipanja odgovornosti na leđa bivše vlasti i obećanja da neće priznati Kosovo, sve to u direktnom prenosu na svih šest televizija sa nacionalnom frekvencijom i još jedno predizborno “pumpanje” rejtinga.
Po ko zna koji put javnost bi, možda, želela da sazna šta smo uradili po pitanju rešavanja kosovskog čvora, kakva su očekivanja i gde su nam crvene linije.
Predsednik Srbije rekao je da će o tome izveštaj podneti Skupštini Srbije 22. juna. Prethodno je na istu temu razgovarao i sa predstavnicima opozicije među kojima su pokret Dosta je bilo, Srpska radikalna stranka, Dveri, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i Zavetnici.
Mišljenje sagovornika portala Nova.rs je da će epilog ove spektakularne najave biti isti kao i maju 2019. godine.
O čemu je onomad pričao predsednik?
„Nakon sedam godina pregovora sa Prištinom mogu da vam kažem da nismo izgubili ništa od onoga što je već bilo izgubljeno i nismo trgovali ni sa čim što odavno neko nije prodao“, rekao je tada Vučić.
Zatim je dobar deo izlaganja “potrošio” na takse koje je Priština tada uvela na robu iz Srbije. Rekao je i da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom, a to su normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.
„Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu“, rekao je tada Vučić.
Govorio je i o slučaju braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koju su bili pripadnici nekadašnje Oslobodilačke Vojske Kosova. Uhapšeni su zbog nelegalnog boravka na teritoriji Srbije posle bombardovanja 1999. godine. Naknadno su i ubijeni. Vučić je te 2019. rekao da hapšenja nema, jer nema dokaza.
Rekao je i da je Briselski dijalog u interesu obe strane, da će svaki eventualni dogovor ići na referendum, te da je vreme da se napravi izbor između “slatke laži i gorke istine”.
Šta je slatko a šta gorko, nismo saznali.
Pretpostavke su da nas i sada čeka isti scenario.
Dve novo-stare teze
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je načelno njegov stav takav da od viška dijaloga o Kosovu i Metohiji glava ne boli, ali da je i ovog puta Vučić od tog državnog pitanja napravio predizbornu kampanju i još jedan TV spektakl koji će sve televizije sa nacionalnom frekvencijom prenositi, a delove govora zatim ponavljati nebrojeno puta.
Bez da saznamo išta novo.
 “Reč je o državnom pitanju. I radi se na neki način o zloupotrebi koloseka dijaloga vlasti i opozicije danas, ali ako to znači da će se predsednik vratiti u ulogu posrednika što je opozicija i tražila, onda je to dobro. Međutim, mislim da će on i danas i sutra u Skupštini Srbije kada bude govorio pred poslanicima predstaviti jednu verziju istine dijaloga sa Prištinom i to onu njegovu. Uvek kada je reč o dijalogu ukrstim ono što priča Vučić, sa onim što govori prištinska strana i negde u sredini se dođe do nečega što je najpribližnije onome o čemu su zaista razgovarali. S tim što je verzija prištinske strane nekako uvek bliža istini. Od Vučića ne očekujem ništa. Osim da će mu poslanici sutra ponovo polagati zakletve na vernost, da će ponoviti da on najbolje zastupa naše interese, a da on opet suštinski ne kaže ništa”, kaže Milivojević i dodaje:
“To ništa bi se moglo podeliti u dve teze. Prva je da su oni bivši uradili sve najgore, a da on sada vadi fleke. A druga je da on nikada neće priznati KiM, što zapravo radi svakog dana. Ćutanjem na ulazak Kosova u međunarodne organizacije kao što su UEFA, FIFA, Olimpijski komitet… Da zaključim, ovo je povod za još malo publiciteta, farse, televizijskog spektakla, koji će sve TV sa nacionalnom frekvencijom prenositi, a kasnije izvlačiti i citirati najveće momente Vučićevog govora. To je deo jedne velike predizborne kampanje”, navodi Milivojević.
Platforma nikad jasno definisana
Nakon najave da će Vučić poslanicima govoriti o dijalogu sa Prištinom i kosovskom problemu, asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić za Nova.rs je, takođe, rekao da od ovog obraćanja ne možemo očekivati ništa epohalno.
„Ne možemo očekivati ništa epohalno. Eventualno konstataciju da dijalog nije dao nikakve posebne rezultate u odnosu na 2019. godinu. A taj izveštaj koji je izlagao 2019. goodine bio je u svetlu uvođenja taksi na srpsku robu. Sad nema toliko gorućih problema, ali postoji tužba za genocid, reparacija… U suštini Vučić može da ponovi poruke iz 2019. godine, da se i dalje zalaže za kompromis, da je za dijalog, da je pod velikim pritiskom i da mu je potrebno nacionalno jedinstvo“, kaže Surlić.
Detalje o samom dijalogu, dokle je došao, koji su ciljevi Srbije, a šta su crvene linije, kako kaže, teško da ćemo saznati.
„Čak ni Vladimir Lajčak, ni Metju Palmer po ovom pitanju se ne izjašnjavaju i neće sve dok nešto ne bude zvanično potpisano. Glavni problem je što mi nemamo jasnu platformu. Mi ne znamo šta su nam ciljevi, ni crvene linije, to nikad jasno nije definisano. Na šta nećemo pristati, a šta možemo da ponudimo. Onda je lako naknadno predstaviti da je to što je potpisano više od onoga što nam je ponuđeno“, zaključuje Surlić. (www.nova.rs, Jelena Jelovac , 22.6.2021)

Raste napetost između Podgorice i Beograda

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore je neprimjerenim ocijenilo poruke koje su posljednjih dana upućene crnogorskim zvaničnicima i poslanicima sa najviših državnih srpskih adresa i tamošnjih medija
Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da zvaničnici Srbije komentarima o Rezoluciji o Srebrenici usvojenoj u crnogorskom parlamentu čine ogromnu štetu Srbiji i srpskom narodu.
"Ako se (u Rezoluciji) ne pominje odgovornost jednog naroda, a neko iz vrha države silom na sramotu pokušava da poveže genocid sa svojom državom i svojim narodom, onda je to bez lijeka autodestruktivno. Ne možete im pomoći, oni sistematski pokušavaju da tu optužnicu pripišu Srbiji i srpskom narodu, što nama u Crnoj Gori ne pada na pamet", istakao je Đukanović. Rekao je i da se Crna Gora ne miješa u dvorište Srebrenice, već u "pitanje genocida".
"Srebrenica nije dvorište Srbije, već dvorište Bosne. Gdje god se dogodi genocid, zdravorazumska politika mora da ga osudi. Svejedno da li se dogodio u Ruandi ili na Balkanu...", rekao je Đukanović.
Prethodno je srpski predsjednik Aleksandar Vučić optužio Crnu Goru da se usvajanjem Rezolucije koja je kako je ocijenio protiv vitalnog interesa srpskog naroda, umiješala u tuđa pitanja.
“Je li ta Srebrenica u Crnoj Gori? Kakve veze Srebrenica ima sa Crnom Gorom? Što se oni mešaju u nečije tuđe odnose?
Ranije u ponedjeljak, 21. juna, Ministarstvo vanjskih poslova (MVP) Crne Gore izrazilo je zabrinutost zbog reakcija zvaničnog Beograda na usvajanje Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu.
Za MVP je neshvatljiva izjava predsjednika Skupštine Srbije Ivice Dačića koji je 20. juna pozvao mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori Joanikija da se "pozabavi" crnogorskim premijerom Zdravkom Krivokapićem.
Mitropolit Joanikije stigao u Podgoricu, premijer Krivokapić tražio oprost
"Neshvatljivo je da ovakav stav dolazi od predsjednika parlamenta države koja je kandidat za članstvo u EU. Da i ne pominjemo da to što bi se ovakve i slične poruke mogle tumačiti i kao poziv na rušenje državnog poretka u zemlji, iako iskreno vjerujemo da to nije bila namjera gospodina Dačića", navedeno je 21. juna u saopštenju Ministarstva vanjskih poslova.
Skupština Crne Gore je 17. juna, na predlog Bošnjačke stranke, glasovima 40 opozicionih poslanika na čelu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) Mila Đukanovića i 15 poslanika iz vladajuće većine - Građanskog pokreta URA i Demokrata usvojila Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Usvajanju Rezolucije oštro se usprotivilo 16 poslanika prosrpskog Demokratskog fronta.
Za Rezoluciju glasalo je 55 poslanika iz opozicije i dijela vladajuće koalicije, dok je 19 poslanika vladajuće koalicije bilo protiv, a sedam uzdržanih.
Oštre reakcije Srbije
Ministarstvo je neprimjerenim ocijenilo poruke koje su posljednjih dana upućene crnogorskim zvaničnicima i poslanicima sa najviših državnih srpskih adresa i tamošnjih medija.
Iz MVP su posjetili na izjavu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića koji je poručio da „neće dozvoliti da se donošenjem Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom Parlamentu stavi kolektivni žig na svakog pripadnika srpskog naroda“, zaključno sa porukom “Daleko im lepa kuća“.
Vućić je ocijenio da su odluke crnogorskog Parlamenta usmjerene protiv interesa Srbije. Istog stava je i predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je, koji je gostujući na TV Pink 20. juna, rekao da je donošenje Rezolucije upereno direktno protiv Srbije i Republike Srpske, kao i da je to urađeno zbog pritiska iz inostranstva.
“Ovo je dio dobro osmišljenog projekta koji treba što više da optereti Srbiju i srpski narod, da bi se dokazalo da je Republika Srpska nastala na genocidu”, kazao je Dačić.
A Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije je izjavio da će tražiti da se, onima koji su u Skupštini Crne Gore glasali za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, zabrani ulazak u Srbiju.
„Neka svoje porodice, dobro raspoređene po Beogradu, viđaju u Crnoj Gori“, napisao je Vulin u saopštenju za javnost 18. juna.
I prvi čovjek Srpske pravoslavne crkve Patrijarh srpski Porfirije kritikovao je 20. juna vlast u Crnoj Gori jer je, kako je kazao, iznevjerila povjerenje pokojnog mitropolita Amfilohija i da se stavila u službu sila ovog svijeta koje postoje samo i isključivo na polarizacijama.
Vladajući Demokratski front na liniji zvaničnog Beograda
Predstavnici vladajućeg Demokratskog fronta, koji su glasali protiv Rezolucije, smatraju da je usvajanjem ovog dokumenta sprski narod proglašen genocidnim.
Iako u tekstu Rezolucije doslovno piše: „Osuđuju se svaki pokušaj pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bošnjačkom, hrvatskom ili bilo kojem drugom narodu za genocid, zločine protiv čovječnosti ili druge zločine, jer odgovornost može biti isključivo individualna, a nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački“, dio medija u Srbiji Rezoluciju o Srebrenici predstavljaju kao akt koji sprski narod predstavlja genocidnim.
„Sramno“ , „Izdaja“, „Đjukanović“, „Bečić i Krivokapić proglasili Srbe za genocidan narod“, „Najcrnji najgori udar na Srbiju“, „Veleizdaja“ - neki su od naslova iz srpske štampe ovih dana.
Na udaru su se osim poslanika koji su glasali za Rezoluciju, našli i predsjednik parlamenta Aleksa Bečić i premijer Zdravko Krivokapić.
Crnogorska opozicija ogorčena ponašanjem srpskih zvaničnika
Politički vrh Srbije i crkveni velikodostojnici kontinuirano i otvoreno se na najbrutalniji način miješaju u unutrašnja pitanja u Crnoj Gori, ocijenio je za Radio Slobodna Evropa funkcioner opozicione Socijaldemokratske partije Ivan Vujović.
„Poziv predsjednika Skupštine Srbije Ivice Dačića mitropolitu Jaoanikiju da riješi pitanje krize vlasti u Crnoj Gori pokazuje da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori zapravo institucija države Srbije“, navodi Vujović.
Komentarišući napade crnogorskim zvaničnicima Vujović navodi da se svako „ko se drzne“ da u bilo kom političkom trenutku vodi računa o interesima Crne Gore smatra izdajnikom srpstva i nekim ko je neprijateljski nastrojen prema Srbiji.
Zbog toga bi, smatra Vujović, pojedinim dijelu parlamentarne većine koji sebe nazivaju građanskim (URA i Demokrate) reakcije iz Srbije trebale da budu nauk.
„Oni bi trebalo da naprave otklon od političkih struktura sa kojima su u vlasti. Prije svega prema Demokratskom frontu i da shvate da su napravili pogrešan izbor, praveći stratešku saradnju sa ekstremno nacionalističkim desnim političkim snagama nakon izbora 30. avgusta“, kaže Vujović.
Vladajuću većinu u Crnoj Gori čine prosrpski Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret URA.
Vujović podsjeća i da je Skupština Srbije 2010. godine usvojila gotovo istovjetan tekst deklaracije.
Reagovali i iz Demokrata i URA
“Svima treba da bude jasno, a naročito zvaničnicima iz Beograda, koji se u poslednje vreme poprilično bave Crnom Gorom, da je ovo nezavisna država koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i ne pristaje na poniženja”, poručio je potpredsjednik crnogorske Vlade Dritan Abazović podgoričkim "Vijestima".
“Građani Crne Gore, osmjeh na lice. Konačno je došlo vrijeme da se Crnom Gorom upravlja iz institucija Crne Gore. Pobijedićemo prljave centre moći u i van Crne Gore, to vam obećavam”, napisao je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić na Twitter-u, 21. juna.
Rezolucijom o Srebrenici koja je usvojena u Skupštini Crne Gore, bolje se čuva i brani Srbija, nego što to radi predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, saopšteno je dan ranije iz Bečićevih Demokrata.
Premijer Krivokapić se nije konkretno oglasio povodom najnovijih napada iz Srbije.
Milivojević: Glavni igrači Vučić i Đukanović
Cvijetin Milivojević, politički analitičar iz Srbije kaže za RSE da je Rezolucija o Srebrenici donijeta u nezgodnom trenutku, a trenutna situacija između dvije države može rezultirati padom crnogorske Vlade.
„Očigledno da ovo nije bio spontan korak Vlade Crne Gore, niti je Skupština to uradila spontano, nego vjerovatno po nekom nalogu. Ova Vlada je formirana sa velikim očekivanjima iz Srbije, da će sa jedne strane zaštititi imovinu Mitropolije SPC u Crnoj Gori, a sa druge da će povući neke korake u planu odustajanja od priznanja Kosova, što je bilo nerealno očekivati jer je riječ o koalicionoj Vladi. S obzirom na to da očekivanja nisu ispunjena, onda se sada iz zvaničnog Beograda podmeće priča da je prioritet Krivokapića da se bavi 'izmišljenim genocidom u Srebrenici i izmišljenim zločincima iz redova srpskog naroda'“, poručio je Milivojević.
On kaže da ovakve reakcije iz Srbije imaju cilj da se „udari na sve što dolazi od nove izvršne vlasti u Crnoj Gori“, kao i da da Srbija dodatno destabilizuje sadašnju vlast u Crnoj Gori, uz pomoć Mila Đukanovića.
„Ovo je pokušaj da se ponovo vrati ona politika kada su apsolutni vladari, u Srbiji je to Vučić a u Crnoj Gori Đukanović, a koja se svodila na brutalno raspirivanje anticrnogorstva u Beogradu i brutalno raspirivanje antisrpstva u Podgorici. Gledano iz ugla poslovno-političkog partnerstva Vučića i Đukanovića, njima je ova situacija idealna. Mislim da je to jedna netaktična i nemudra politika“, kaže Milivojević.
Demokratski front pokušava da spoljnu politiku okrene ka Rusiji
Prema njegovim riječima Vučić pokušava da u Crnoj Gori uradi isto što čini na Kosovu, „gdje ima jednu satelitsku stranku, kao što je Srpska lista, koja se više bavi stranačkim pitanjima opstanka Vučića na vlasti, nego problemima lokalnog stanovništva “.
U Crnoj Gori Vučić ima bliske političke veze sa Demokratskim frontom.
Crnogorski suverenisti i pristalice patriotskih organizacija protestuju 28. decembra 2020. godine ispred Skupštine Crne Gore u Podgorici zbog izmjena Zakona o slobodi vjeroispovjesti koji je ranije usvojila Vlada predvođena Demokratskom partijom socijalista
Baletić: Ko će doći u zemlju gdje se ne zna 'ko pije, a ko plaća'
A problem miješanja zvaničnika iz Srbije u unutrašnja pitanja Crne Gore režiser Branko Baletić vidi u činjenici da Srbija odbija da se suoči sa realnošću više od 30 godina.
Poslednje poruke najviših zvačnika te države još jedan su dokaz da do razrješenja situacije na Zapadnom Balkanu neće doći dok ne dođe do suočavanja Srbije sa realnošću kaže Baletić, i dodaje da bi „susret Srbije sa realnošću bio bi veliki tresak koji ne bi mogao proći bez turbulencija, ne samo u Srbiji već i u regionu zbog nagomilanih problema“.
Baletić, koji je i jedan od članova Savjeta Građanske inicijative 21. maj za RSE kaže da ogovori iz Crne Gore treba da se zasnivaju na faktima i da imaju konstruktivan pristup bez politikantskog rječnika.
 
„Ali one priče o dva brata od iste majke i oca su nevjerovatne floskule, koje se iznova ponavljaju. Ta dva brata meni liče na dvojicu koja u istim pantalonama pokušavaju da se kreću, tamo - ovamo. Čitav taj rečnik je iz devedesetih, neprimjeren i ovom vremenu i poziciji u kojoj se obje, nesrećne tvorevine u nalaze. Zašto kažem nesrećne? Zato što je nevjerovatno da se ovim bavimo a u isto vrjeme želimo da što prije postanemo dio EU“, zaključuje Baletić.
Baletić smatra da činjenica da se zvanicnici Srbije obraćaju Crkvi da riješi političku krizu u Crnoj Gori govori o tome da znaju da se crkva miješa u sve pore društvenog života.
„Nadam se da zbog ovih zaoštrenih odnosa neće doći do većih sukoba jer sam uvjeren da najveći broj Crnogoraca ne mrzi Srbe i obratno, ali neodgovorna politika obje strane doprinosi ovakvoj atmosferi“, dodaje.
S obzirom da je trenutno glavni politički sukob u samoj vladajućoj većini u Crnoj Gori, između sa jedne strane Demokratskog fronta, kojeg podržava Beograd, a sa druge ostatka vladajuće većine (Demokrata i URA) i Vlade premijera Zdravka Krivokapića, Baletić smatra realnijim neku vrstu srpsko-srpskog obračuna, gdje su svi ostali građani Crne Gore kolaterala.
„Nije kompletna krivica za cijelu situaciju na Srbiji ali je činjenica da ne prestaju sa pritiskom na komšije, traženjem izlaska iz situacije otvaranjem novih frontova. U tom sklopu treba gledati ovo farsično jednoglasje povodom dešavanja u Crnoj Gori. U pozadini je i izazivanje haosa jer je započela turistička sezona. Ko će doći u zemlju gdje se ne zna ko pije, a ko plaća i ko je opozicija i vlast, koja je uloga crkve“, pita Baletić.
Politički 'uspjeh' SPC-a na nikšićkim izborima
Posljednjih mjeseci intenzivirane su tenzije iz vremena prije i tokom parlamentarnih izbora avgusta 2020. na kojima je nakon tri decenije promijenjena vlast u Crnoj Gori.
Vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS), stranke suverenističkog i procrnogorskog opredjeljenja, zamijenila je koalicija predvođena prosrpskim Demokratskim frontom (DF), Demokratama i Građanskim pokretom URA. Manjine su godinama bile i ostale politički partner DPS.
Na izborima Srpska pravoslavna crkva otvoreno je podržala tadašnju opoziciju i Zdravka Krivokapića.
Pojačane tenzije između pristalica procrnogorske opozicije, predvođene DPS-om, i podržavalaca vladajućeg prosrpskog DF u kontinuitetu proizvode proteste, sukobe, kao i porast govora mržnje na društvenim mrežama. (www.slobodnaevropa.net, Aneta Durović, 21.6.2021)

Najava lidera NS da će zabraniti rad SNS, SPS i SRS...

Narodna stranka otišla je korak dalje u promovisanju svoje politke revanšizma pa je tako najavila da će po promeni vlasti SNS-u, SPS-u i SRS-u biti zabranjen rad po zakonu. Analitičari to ocenjuju kao nekvalitetan populizam koji je praktično nemoguće realizovati što je i istorija pokazala.
Predsednik Pravnog saveta Narodne stranke Vladimir Gajić je otkrio kako bi ta politika mogla da izgleda.
-Narodna stranka obećava SNS-u, SPS-u i SRS-u da će im po promeni vlasti na osnovu zakona biti zabranjen rad, tako da se ti ljudi, koji su uništili Srbiju, više nikada ne vrate na vlast – objavio je Gajić na Tviteru.
Predsednik Narodne stranke pokušao je da pojasni šta znači revanšizam.
- Revanšizam je da budu zatvoreni (premijerka Srbije) Ana Brnabić i (ministar unutrašnjih poslova) Aleksandar Vulin. Revanšizam je pretpostavka da više nikada nikome ne padne na pamet da dolazak na vlast znači dozvolu za prisvajanje države – rekao je Jeremić na konstituitivnoj sednici Gradskog odbora Narodne stranke u Nišu.
Zvučne najave iz Narodne stranke izazvale su svakako polemike u javnosti i pokrenule pitanje šta takva obećanja mogu da donesu ovoj stranci u predizbornoj kampanji i koliko su realna?
Lacmanović: Obećanja kao iz kafane
Izvršni direktor agencije “Faktor plus” Predrag Lacmanović ocenjuje za “Blic” da Narodna stranka pokušava da “jakim obećanjima skrene pažnju na sebe”.
-To je naivan politički gest koji nema političku težinu jer nije realan. Mogu čak da kažem da i blago diletantski zvuči. Prošla su vremena ukidanja i zabranjivanja organizacija zbog različitog mišljenja i delovanja. Zato mi je to naivan, nezreo i nekvalitetan populizam. Liči mi na izjave iz kafane – naglašava Lacmanović.
Kako kaže, i celokupna politika revanšizma Narodne stranke deluje nerealno.
-Svaka ozbiljna država ima svoje zakone. Ne znam po kom zakonu i kojem zakonskom procesu će se sprovoditi ta politika revanšizma. Takva politika zahteva sudski process. Ne možete tek tako dekretom ukidati političke organizacije – zaključuje Lacmanović.
Milivojević: Ni lustracija nije uspela
Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da politika revanšizma nije nova ideja.
-Kada je DOS došao na vlast 2000. godine zagovarao je lustraciju. Šta više, izglasan je i Zakon o lustraciji koji nikada nije primenjen. Zanimljivo da su tada možda i najveći zagovornici lustracije bili Nenad Čanak i G17 na čelu sa Mlađanom Dinkićem koji su sada uz aktuelni režim. Jedno krilo DOS-a i deo DS-a zalagao se i tada da se zabrani rad SPS-u, ali je socijaliste spasio Vojislav Koštunica koji je 2004. godine napravio manjinsku vladu uz podršku SPS-a – apostrofira Milivojević i dodaje da je potom 2008. godine i DS sa Borisom Tadićem formirao vlast sa socijalistima.
Kako kaže, revanšizam za koji se zalaže sada Narodna stranka je širi pojam od lustracije.
-To je lustracija plus jako sudsko procesuiranje utemeljeno na zakonu. Međutim, veliko je pitanje da li će Narodna stranka ikada moći da ostvari tu politiku. Da li će ikada moći sama u skupštini da odlučuje da li će biti revanšizma ili ne – ocenjuje Milivojević.
Vučić: Njihov program – zabranićemo sve koji drugačije misle
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je najavu Narodne stranke da će po dolasku na vlast zabraniti rad SNS-u, SPS-u i SRS-u.
-Ceo njihov problem stao je u nekoliko reči: zabranićemo sve koji drugačije misle, a onda ćemo da maltretiramo pa do toga ako bude trebalo i da likvidiramo sve koji drugačije misle. Mi ćemo izaći sa drugačijim programom. Naš program će biti razvoj Srbije, napredak Srbije, ponos i dostojanstvo srpskog naroda i najviša stopa rasta u Evropi pa narod neka bira.Oni imaju veliku prednost danas u odnosu na samo jednu veliku partiju koja im se suprostvalja, oni su gotovo izvesno pobednici u Beogradu, ali mi ćemo da se borimo i naš cilj će biti da ih pobedimo na svim nivoima. Ako ne uspemo, čestitaćemo, onda ćemo da se spremimo za gulage, da se spremimo da odgovaramo i mi i naša deca pošto im je to jedina politika i plan, ali zemlju d anapuštamo nećemo. I borićemo s eprotiv onih koji žele zemlju ponovo da razore, da uništavaju i pljačkaju kao što su to činili od 2000. do 2012. Godine – istakao je Vučić. (www.blic.rs, M.T, 21.6.2021)

Prljava igra: Kako Amerika planira da sabotira Kinu huškajući male zemlje protiv nje

Bajden je sve glasniji u pozivima za zaustavljanje razvoja azijske sile, a nedavno je počeo da povlači i prve otvorene poteze koji jasno ukazuju na to - o tome je za 24sedam pričao novinar i analitičar Cvijetin Milivojević
Američki predsednik Džozef Bajden kritikovao je Kinu otkad je došao na vlast, nalazeći stalno nove razloge za to, ali je u proteklih nedelju dana postao posebno “agresivan” u tome. Tokom svoje evropske turneje, od 9. do 16. juna, iskoristio je sve sa kojima se nalazio da svetu pošalje poruku o “sistemskim izazovima” koje ona predstavlja.
Lideri grupe G7 (SAD, Kanade, Britanije, Nemačke, Italije, Francuske i Japana) samitom su želeli da pokažu svetu da mogu da ponude alternativu rastućem uticaju Kine, pa su izneli novi globalni plan pomoći siromašnim zemljama za izgradnju infrastrukture, u nastojanju da odgovore na kinesku inicijativu “Pojas i put”.
Osim toga, zemlje G7 su zajedničkim snagama izvršile pritiske na Kinu zbog ugroženih ljudskih prava u njenoj regiji Sinđan, pozvale Hongkong da zadrži visok stepen autonomije i zatražile potpunu istragu o poreklu koronavirusa u Kini.
Kina je na to reagovala upozorivši ih da su davno prošli dani kad su globalne odluke donosile male grupe zemalja, a kineska ambasada u Londonu izjavila je da se odlučno protivi pominjanju Sinđana, Hongkonga i Tajvana, ističući da su zemlje G7 iskrivile činjenice i da su time razotkrivene “zlokobne namere nekoliko zemalja poput Sjedinjenih Država”.
Ni NATO samit, na kom je Bajden prvi put učestvovao, nije imao mnogo drugačiji ton. Na kraju samita lideri 30 zemalja članica nazvali su Kinu u udruženom saopštenju “sistemskim izazovom” za Alijansu.
– Kineske ambicije i asertivno ponašanje predstavljaju sistemske izazove međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima i oblastima relevantnim za bezbednost saveza – rekli su NATO lideri.
Nakon toga je kineska misija pri EU pozvala Organizaciju da prekine da “preteruje sa teorijama o kineskoj pretnji”, ističući da je NATO “oklevetao” kineski mirni razvoj, pogrešno procenio međunarodnu situaciju i da poruka koju su poslali ukazuje na “mentalitet Hladnog rata”.
– Nećemo nikome predstavljati “sistemski izazov”, ali ako neko želi da nam postavi sistemski izazov, nećemo ostati ravnodušni – navodi se u odgovoru.
Pokušaj zloupotrebe Rusije
O svim ovim pritiscima na Kinu za 24sedam pričao je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević, koji je istakao da je čak i sastanak Vladimira Putina i Džozefa Bajdena iskorišćen za negativnu kampanju usmerenu prema Kini.
– Meni je pre svega zanimljivo kako su američki izvori prepričali sastanak Putina i Bajdena, sa jednom možda i najvažnijom porukom sa tog sastanka. Oni su se tu, navodno, našli da dobronamerno razumeju Rusiju, zato što Rusija želi da očuva status druge svetske sile posle Amerike, a takođe imaju razumevanja za to što se ona plaši da je Kina ne ugrozi, u ekonomskom, vojnom i svakom drugom smislu i što Kina planira da ona bude druga svetska sila posle Amerike. Ta vrsta lažnog dušebrižništva mogla se videti i u delu Bjadenove konferencije za medije, gde je on rekao nešto slično tome – naglasio je Milivojević.
Analitičar kaže i da je više nego očigledno da je Kina bila jedan od glavnih tema samita G7, a da NATO nije ni pokušao da sakrije da je na dnevnom redu najvažnije pitanje bila ova azijska sila.
– Inače je bilo jasno da je ovaj samit G7, grupe takozvanih nekada najrazvijenijih zemalja sveta, bio usmeren ka podrivanju uticaja Kine. Mene je uvek fasciniralo to kako Rusija nije u G7, jer, realno gledajući, uz sve poteškoće koje ima, njeni energetski, rudni i drugi potencijali neuporedivi su u odnosu na veći deo zemalja koje su članice. To znači da osnovni kriterijum nije ekonomska razvijenost, nego ekonomska razvijenost u slučaju da ispunite pretkriterijume – da ste članica NATO-a i da vodite tu politiku crno-belog sveta, da je NATO tu da štiti svoje partnere od nekog tamo imaginarnog neprijatelja. Dakle, svrha opstanka NATO-a je neobjašnjiva, osim ako ne žele da ratuju sa Marsovcima. NATO je imao svoju svrhu do raspada Sovjetskog Saveza, ali ko mu je neprjatelj od devedesetih godina? To svakako nije mogla da bude Rusija, jer ona je nakon rasprada SSSR-a bar 10 godina bila faktički jedna zemlja koja se tražila. Očigledno da je NATO sada definisao svoju strategiju – sada taj neprijatelj nije samo Rusija, nego i Kina. Zato kad neko govori o svetu bez vojnih saveza treba da postavi pitanje “Protiv koga se pravi taj vojni savez”. Očigledno je da je čitav dnevni red ovog poslednjeg samita G7 zapravo bio usmeren na sprečavanje daljeg napretka Kine i to je više nego jasno – istakao je Milivojević i dodao:
– Koliko sam ja razumeo, Amerika je postavila cilj s kojim je organizovana i turneja gospodina Bajdena po Evropi – i njegov susret sa Putinom, gde ga je dobronamerno upozoravao da Kina može da mu zauzme drugo mesto kada je reč o velesilama, i njegovi bilateralni susreti sa takozvanim evropskim saveznicima, i njegovi susreti sa zemljama članicama NATO-a, i sastanak G7 – sve je to imalo za cilj da se SAD sa svojim vojnim, ekonomskim i političkim partnerima suprotstave Kini i da se “nadmeću”, kako oni to kažu, na svim poljima na kojima ona strahovito napreduje. Počev od ekonomske trke, do sutra vojne trke, imajući u vidu da je Kina najmnogoljudnija zemlja sveta, a sve se čini pod izgovorom zaštite demokratije tamo negde ili, kako to Amerikanci kažu, “zaštite interesa američkog građanina” tamo negde.
Milivojević podvlači i da su stvari zbog kojih Sjedinjene Američke Države kritikuju Kinu beskrupulozno mešanje u unutrašnje poslove druge države, i da se ne mogu nazvati drugačije.
– Kina je plodno tle i onda se tu mešaju babe i žabe. Mešaju se u pitanja Hongkonga, iako je on nakon isteka onih 99 godina privremenog oduzimanja suvereniteta praktično deo Kine, ali oni sad ponovo zaoštravaju odnose, tražeći još veću autonomiju za Hongkong u odnosu na Kinu. Pa je tu Sinđan i navodni problemi u regiji sa velikim brojem muslimanskog stanovništva, gde je kao manjak ljudskih prava, manjak prava nacionalnih manjina, manjak demokratskih prva, i, naravno, Tajvan. Neverovatno je što se Tajvan interno zove Republika Kina, a oni ga ohrabruju da što više povlači barijeru prema Kini, iako u njemu živi 100 odsto Kineza. Šta je to nego mešanje u unutrašnje poslove? Sve se to opravdava zaštitom demokratije, a u stvari se Amerikanci i ne trude mnogo kada imaju nameru da negde intervenišu vojno ili na neki drugi način – uvek je ista priča. A opet, tamo gde stvarno treba da se umešaju i gde ima nesloboda, oni se ne mešaju – smatra naš sagovornik.
Nestabilni savez
Kada je reč o evropskim zemljama koje su stale uz SAD u nameri da se spreči dalji razvoj Kine, analitičar kaže da mu nije jasno kako definicija G7 kao “grupe ekonomski najrazvijenijih zemalja” može da se primeni na sve njene članice, koje su, bez obzira na to što delimično ekonomski zavise od azijske sile, pristale na udruženo delovanje sa Amerikom.
– Tu se, nažalost, moram složiti sa jednom rečenicom iz onih izjava kineskih zvaničnika – da iza svega toga logično stoje neke zlobne namere Sjedinjenih Američkih Država, koje huškaju te male zemlje koje ni po čemu ne zaslužuju da se nađu u grupi zemalja sa takvim atributima najrazvijenijih zemalja sveta. Čast tim zemljama, ali recimo jedna Italija, pa čak i Japan i Kanada, urpkos tome što je ona teritorijalno ogromna, ne bi trebalo da budu u ovoj grupi. Tu se Japan stavlja kao antipod Kini, onaj isti Japan koji je u Drugom svetskom ratu okupirao Kinu i počinio, kad je reč o Aziji, najmasovnije zločine, koji se današnjim jezikom međunarodnog prava zovu genocid. I sada ga SAD uspostavljaju kao azijski antipod Kini, što je veoma neozbiljno, uz svo poštovanje prema Japanu i njegovom ekonomskom razvitku. Ili Nemačka, koja je povela dva svetska rata, koja je počinila dva genocida, govorim u svetskim razmerama, postavlja se kao antipod Kini i objašnjava se kako će ona, Italija, Francuska, Britanija, Kanada i Japan voditi neku politiku zaustavljanja razvoja Kine, jer to moraju pošto su u društvu sa SAD. To su, prema mom mišljenju, besmislice, i moram priznati da se prvi put mogu složiti sa ocenom koju je dao i Tramp o Putinovom i Bajdenovom susretu – da je to neozbiljno. Kad to kaže jedan neozbiljni Tramp, sve je jasno – govori on i dodaje:
– Čini mi se da politika sankcionisanja, trgovačkog, ekonomskog i diplomatskog, Kine i Rusije, koju Amerika vodi već godinama, očigledno ne daje onakve rezultate kakve je Vašington očekivao. Sada oni, što milom, a rekao bih, više silom, šire taj front ekonomskog rata prema Kini. Uvlače u to neke zemlje koje realno nemaju takav interes. Čak kad govorimo o zemljama EU, ne razumem da li je to stav čitave Unije ili samo stav Nemačke, Francuske, Italije… Gde je Španija, šta ona misli o tome? Šta misle neke druge ekonomski moćne zemlje Evropske unije?
Malo drugačiji rat
Kao jedno od sredstava ekonomskog rata dobro je poslužio i koronavirus. Kina se pritiska da pristane na istraživanje njegovog porekla, a za to vreme ruske i kineske vakcine se označavaju kao neodobrene i samim tim se shvataju kao nedovoljno dobre, što ide u prilog državama koje preko njih pokušavaju da zarade.
– Priča o tome kako je nastao koronavirus, o njegovom poreklu, ko ga je stvario, da li ga je stvorio i tako dalje, to će trajati verovatno godinama. Rekao bih da tu ima različite krivice. Zašto je virus izašao iz laboratorije u najmanju ruku treba pitati ne samo Kineze nego i Amerikance. Bez obzira na to što Evropska agencija za lekove nije odobrila rusku i kinesku vakcinu, vi imate najmanje dve zemlje EU koje koriste njihove vakcine. I ovo je deo rata, jer je verovatno reč o pokušaju proizvođača vakcina sa zapada da steknu što više. Kina sama po sebi ima to tržište koje je toliko koliko je. Britanci su delimično ušli sa “Astrazenekom” u Indiju, koja je druga najmnogoljudnija zemlja sveta. Reč je o ozbiljnom novcu – vakcina postaje jedan od najkurentnijih izvoznih proizvoda na svetu i, kako stvari stoje, neće biti za jednokratnu upotrebu, nego će ljudi verovatno svake sezone morati da se vakcinišu. Prema tome, ona u narednih nekoliko godina postaje vrlo ozbiljan proizvod – smatra naš sagovornik.
Sve što SAD zameraju Kini i Rusiji malo je u odnosu na ono što se može spočitati njima, samo ukoliko bi ove azijske sile želele da se bave takvim prljavim igrama, kaže analitičar.
– Očigledno je da reč o klasičnom licemerju. Oni ukazuju na tri slučaja u Kini, Sinđan, Hongkong i Tajvan, i na dva slučaja u Rusiji, Krim i Donbas – ali to postaje toliko licemerno i toliko stereotipno da se i deo zapadne javnosti više ne peca na takve stvari. Kad bismo tako terali mak na konac, druga strana, kineska i ruska, mogla bi da nađe 10 puta toliko primera kršenja međunarodnog suvereniteta i unutrašnje demokratije u pojedinim zemljama koje kontrolišu upravo Sjedinjene Američke Države – zaključuje Milivojević. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 19.6.2021)

Врховников „алиби опозиционар“ Борис Први Лепи

„Погрјешно је мислити да су за агитационо-пропагандни рад, нарочито за његову организацију, потребни изузетни таленти. За тај посао су потребни обични, добри партијци.“  (Милован Ђилас, „Актуелна питања агитације и пропаганде“, реферат на Другом пленуму ЦК КПЈ, 28, 29. и 30. јануар 1949)

У данима када је октроисана, дакле, нелегална и нелегитимна, (Народна) скупштина, без пардoна, загазила у инжењеринг противуставне промене Устава Републике Србије, све уз громогласно ћутање или снебивање и самозване и такозване праве опозиције, један лидер опозиције имао је пречег посла, па се, видим, озбиљно позабавио маленкошћу ми. Поводом мојих папагајских тврдњи да Де-ес, ако је већ настала и, у Ђинђићева вакта, била странка демократског центра чије се клатно, прагматски, зависно од прилике, кретало некад мало десно, а некоћ мало лево, онда није требало да се, у потоњим временима власти „жутог олоша“, са све Ес-пе-есом у крилу, угурава у фотељу Социјалистичке интернационале, те поводом мога „открића рупе у саксији“ да су баш бивши „жути“ и породили (напредњачког) монструма који их је, у једном залогају, смазао за доручак - Борис Први Лепи ме је, на Ену Један, овако психоописао: „Није први пут да говори потпуне неистине. Не мислим да лаже, он просто човек не разуме, не располаже фактичким знањем.“ Па ми је још инпутирао и да сам, као, негде, изјавио да покојни Ђинђић није водио Де-ес у Социнтернационалу (што не поричем), него, Боже ми опрости, „у (некакав)либерални савез“!?  
С обзиром на неку врсту демоносталгије коју осећамо према Борисовим временима власти, не бих ово ни помињао да, управо у дану када је заменик помоћника главног Посредника у дијалогу власти и опозиције без посредовања странаца (мислим на Доглавника, октроисаног спикера октроисаног парламента) ексклузивно објавио да ће сва три нивоа сљедујушчијих избора, противно захтеву већег дела опозиције, бити одржана у истом термину – Борис Први Лепи није наставио да се „вади“. И то тако да би – као што је Слоба, у једном тренутку, тзв. Војводу и онодање радикале прогласио „омиљеном опозицијом“ – Врховник, без пардона, Бориса Првог Лепог могао да титулише својим „омиљеним алиби опозицинарем“.
Уз нешто самохвалисања типа „ја сам демократа који је управљао, а није владао“ или „нисам дао да изгубимо на Косову оно што ни у рату нисмо изгубили“ – за шта му се, компарирате ли га са актуелним Врховником, заиста мора скинути капа – Први Лепи се, и девет година након што му је „Слобин Мали“ забио нож у леђа и  скинуо скалп, куне у вечну љубав и пријатељство са Ес-пе-есом, парафирано испод слика покојних Милошевића и Ђинђића... Као да ће му, и у ближој будућности, од Доглавниковог „да“, попут оне 2008. или 2012, зависити формирање неке нове власти?! И то у моменту када се испоставило да Ес-пе-ес, без ПУПС-а у коалицији, не личи на себе, и да је на парламентарним изборима пао са 14.51 одсто и 570.000 гласова (2012), на 10,38 одсто и 330.000 гласова (2020)!?
Борис Први Лепи титулу Врховниковог „алиби опорбеника“ заслужује из више разлога.  Прво, зато што и даље тврди да напредњаштво није, вештачком оплодњом, зачето баш у његовом председничком кабинету и најближем страначком и тајнослужбеном окружењу. Друго, зато што у позитивне тековине своје власти убраја идеју и „остварење“ историјског помирења са Милошевићевим социјалистима, „као једини начин да се пацификује друштво“, јер је, пази сад, „Ес-пе-ес прихватио европску агенду“. Треће, вели он, тиме су „и некадашњи радикали (читај: напредњаци) схватили да треба да промене агенду“. Четврто, да је било другачије (читај: да се поштовала изборна воља грађана исказана на изборима 2008), тј. да су Коштуница, радикали и Ес-пе-ес формирали владу, за шта су грађани онда и гласали, „Србија би била заустављена на европском путу“!? Пето, зато што Прволепи више не крије, већ се још и нападно хвали, како су „ови други, увек имали већину грађана на својој страни, увек је већина на изборима била на конзервативној страни, а ми (европејци, прим.Ц.М) смо, на волшебан начин, у кампањи формирали већину за владу“?!
Рече још свашта екс-председник Републике, а све у прилог Врховниковом пропагандном „ми, за разлику од оних пре нас“ или „пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и срушили нам све“ наративу.
Алиби Опозиционар се Врховнику свесрпском и целе Србије без Косова и Метохије наместио и намешта у још понечему. Ето, на пример, Врховник ће и даље моћи да се вади на то да је „Тадић, а не он, изместио преговоре у вези са Косовом из („непристрасног“) УН-а у („антисрпски“) Брисел“. Па, ето, „није Врховник него Тадић ухапсио Караџића и Младића“, док је, тада млађахни, будући Врховник јуначки протестовао против тога.  
После председничких избора, 2012, на којима је Прволепи изгубио, многи су говорили како су бирачи казнили „видљиво лице власти“, а то је управо био човек који је истовремено био и председник државе, и председник најјаче странке и стварни премијер. А победио је „председник грађана, не политичке партије!“, како је, између два изборна круга, гласио изборни слоган Његове екс-Екселенције. На другој страни, вреди подсетити да је управо Де-ес предњачила у негативној кампањи против ривала: немилице се компарирало (сумњива диплома, спорна прошлост итд. једног кандидата, а у другога све супротно од тога!), што ће постати омиљено политичко оружје напредњака свих ових њихових владајућих година... Свикли смо се већ на то да је наш Врховник највећи градитељ аутопутева у модерној Србији, од 1804. до данас, изградио више него Карађорђе, Милош, сви Обреновићи и Карађорђевићи, Тито, Милошевић, Коштуница, Ђинђић и Тадић заједно...
Није ме мрзело да пронађем и могућу матрицу за све овакве компаративне монологе, којима је просечан грађанин Србије свакодневно бомбардован. Ево, на пример, реферат (поређење са временима руског царизма) Јосифа Висарионовича Џугашвилија са партијског скупа из раних тридесетих година 20. века (Стаљин.Ј.В:  „Питања лењинизма“, издавач „Култура“, Београд, 1946):
„Какви су резултати петолетке за четири године у области индустрије? Да ли смо извојевали победу у тој области?... – Да, извојевали смо је!
Ми нисмо имали црну металургију... – Сада је имамо!
Ми нисмо имали индустрију трактора. – Сада је имамо!
Ми нисмо имали индустрију аутомобила. – Сада је имамо!
Ми нисмо имали индустрију машина – алатљика. – Сада је имамо!
Ми нисмо имали озбиљну модерну хемијску индустрију. – Сада је имамо!
Ми нисмо имали праву и озбиљну индустрију за производњу пољопривредних машина. – Сада је имамо!
Ми нисмо имали индустрију авиона. – Сада је имамо!“
Нешто као литанија у основном значењу тог грчког појма – молитва која се пева тако што наизменично учествују свештеник и хор или верници; али и, фигуративно речено, придика, прекор, буквица, грдња тамо некоме, у овом случају, политичким противницима и онима који нас не подржавају. Дакле, чисто литанисање извире из 24/7 кампање напредњака: претенциозност, говорникова апсолутна самоувереност, јер је на другој страни „политички верник“, а он је, као и сваки верујући, без колебања или сумње, ту да верује у непорециву истину. А истина не допушта алтернативу: овако је било некада, када су други водили државу, а сада, када вас ми предводимо, сада је овако – много боље! Зато смо вам ми једини избор, ви другог избора немате!
Можда и кључни аргумент да је Прволепи данас, вероватно не својим избором, Алиби Опозиционар, лежи у чињеници да, мало – мало, па Врховникова пропаганда подсети да је, што се тиче неспојивости функција председника Републике и председника (најјаче) владајуће странке, све решено још далеке 2010! Тада се, наиме, (Тадићев!) Уставни суд, поводом иницијативе за оцену уставности и неспојивости функције председника Републике са функцијом председника Демократске странке - (пр)огласио, ни мање ни више него, ненадлежним!
Звучи познато? Шаблон коме се приклонио (сада већ Врховников) У-се-се, гледе иницијативе за оцену усавности Бриселских споразума, 2014. године.
Као што је психолога Прволепог било баш брига шта то пише у члану 115. Устава Републике Србије, јер, Боже мој, тај Устав је, на мишиће, изгурао Коштуница, још је мање брига за исту ствар и садашњег Врховника правника.
Зато, не верујте вашим очима када тамо прочитате следеће:  "Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност." И, тачка!
С обзиром да су исходи свих избора у последњој деценији умногоме зависили баш од овог факта бескрупулозног кршења Устава, подсећам поново и да, рецимо, Закон о спречавању корупције појам „сукоба интереса“ дефинише као - ситуацију у којој јавни функционер (а председник Републике је највиши државни намештеник) има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције. Чак и члан 50 (чланство и функција у политичком субјекту) овога закона који, на прво читање, допушта да јавни функционер може да обавља функцију и у политичкој странци, односно политичком субјекту, то, заправо, забрањује наставком реченице у том ставу: "... ако то не угрожава вршење (његове основне) јавне функције"! Следећа три става истог члана закона су апсолутно недвосмислени: „јавни функционер не може да користи јавне ресурсе за промоцију политичких странака и политичких субјеката (нпр. да позива бираче да за њих гласају на изборима итд!)... јавни функционер је дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке, односно политичког субјекта... јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката...“
Када би се само мало применио овај наш Устав насушни и произлазећи му закони, а то уопште не мора да боли, била би то прилика и да се, скупа, о истом трошку, обрадују и Врховник и Алиби Опозицинар, јер би, верујем, у том случају, неумољиви Брисел проевропској Србији, као знак добре воље, откочио макар један „кластер поглавља“ у нашим ЕУ-интеграцијама.
Јер, изгледа да Политком ЕУ не задовољава ова чистка у Ес-ен-есу, Стефановић др Небојша, Миљарда и томе сличне. Бриселски налог виа Вашингтон гласи: Још, још и још – више уподобљавања ЕУ-"вредностима", на једној, и мање Косова и Метохије у Србији, на другој страни!
Мада, признајте ми искрено, је ли и вама Доктор-Стефановићево појављивање пред преким партијским судом и Доктор-Шапићем у улози партијског џелата, у Дому синдиката, заличило на ону секвенцу из последње ми колумне (“Чистка: Не ћутим се кривим и признајем само суд Партије!”, 18.5.2021, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)? И на онај опис Ј.Б. Тита из суднице, у време „Бомбашког процеса“, 1928 („Новости“, Загреб): „У дворану је доведен Ј.Б. Његово лице има нешто од оних физиономија које потсјећају на челик. Свијетлим очима гледа преко цвикера врло хладно, али енергично и мирно...“
И још једном изражавам разумевање за председника Републике зато што је кршење Устава Републике Србије и противуставни останак на положају врховног команданта паравојске Ес-ен-еса, из разлога више силе, продужио, сада већ, „за до краја октобра“, али да му то буде стварно последње „обећање – лудом радовање“. Председник, јелте, никад не лаже, па му, ево још једном да подсетим у инат свим његовим лицемерним "назовибраниоцима“ из странке – држим фиге да, коначно, испуни своје, од 2017. године, девет пута јавно изречено обећање да ће испоштовати Устав (и Мирослављево јеванђеље) на коме се заклео и повући се са антиуставне функције председника Ес-ен-еса. Обећање је последњи пут орочено за конац листопада, када и, иначе, лишће опада...
(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Vučić bi četvrti put mogao da bude izabran za predsednika SNS

Još nisu počele pripreme za izbornu skupštinu Srpske napredne stranke
Izborna skupština Srpske napredne stranke najavljena je za kraj oktobra, ali za sada, kako navode u ovoj stranci, nema novih detalja.
Nema ni nagoveštaja ko bi mogli biti novi potpredsednici, niti da li će aktuelne zameniti neki mlađi kadrovi. Jedino što je izvesno je da bi Aleksandar Vučić, „pod pritiskom članstva“ i četvrti put mogao biti izabran za predsednika najveće stranke u zemlji.
Naprednjaci napominju da je „prirodno da na čelu stranke bude najbolji kojeg Srbija ima“, dok politički analitičari ocenjuju da je izborna skupština SNS zapravo poslednji trenutak da predsednik Republike Srbije ispoštuje Ustav i povuče se sa mesta predsednika stranke.
Bratislav Jugović, poslanik SNS kaže za Danas da će izborna skupština stranke, koja će biti održana na jesen biti prilika da se utvrde ciljevi budućeg delovanja, od kojih je jedan od najznačajnijih da SNS i kada ode u opoziciju treba da ostane najjača stranka na političkoj sceni, zato što svoju snagu crpi iz naroda.
 „Zbog toga i postoji potreba da se pripremi nova generacija političara koja učešće u političkom životu Srbije ne doživljava kao poziciju za sticanje privilegija, već kao prepreku tajkunima i lažnoj eliti kojima je sticanje privilegija jedini smisao bavljenja politikom. SNS ne sme da se pretvori u Demokratsku stranku“, navodi Jugović i dodaje da će o predsedniku SNS odlučivati članstvo.
Na pitanje koliko je izvesno da Vučić ponovo bude izabran za predsednika SNS, sagovornik Danasa kaže da je prirodno da na čelu stranke bude najbolji kojeg Srbija ima i da je to nesumnjivo Aleksandar Vučić.
Naprednjaci tvrde da ne postoji ni jedan član SNS koji je za to da se Vučić , pred predsedničke izbore, povuče sa mesta predsednika stranke. Ističu i da nije tačno da Ustav onemogućava predsednika države da istovremeno bude i predsednik stranke.
Njihovo mišljenje ne deli politikolog Cvijetin Milivojević, koji kaže da je izborna skupština SNS poslednji trenutak da predsednik Srbije podnese ostavku na stranačke funkcije.
„Postoji više razloga za to, a jedan je da bi Vučić, nakon podnošenja ostavke na mesto predsednika SNS napokon mogao mirno da se kandiduje za drugi predsednički mandat . Tako bi mogao da se predstavi kao predsednik svih građana, a ne kao predstavnik paravojske od 750 000 paravojnika stranke koja se zove SNS. Treći razlog za podnošenje Vučićeve ostavke na mesto predsednika SNS je da bi opozicija izašla na izbore“, ocenjuje MIjatović i dodaje da nakon eliminisanja Nebojše Stefanovića iz Gradskog odbora SNS Beograda , a potom i procesuiranja njegove desne ruke Aleksandra Jovičića na neki način je počelo to kadrovsko pročišćavanje SNS koji bi trebalo da se desi na skupštini stranke .
Milivojević, međutim smatra da pročišćavanje nikada neće biti dovedeno do kraja, ukoliko i posle oktobra time bude komandovao predsednik Republike. On podseća da se predsednik Vučić zakleo na Ustavu, ali i da ga i Zakon o predsedniku Republike i neke odredbe Krivičnog zakona o borbi protiv korupcije onemogućavaju da obavlja obe funkcije . Zato poručuje predsedniku da kao dobar pravnik, u pauzi čitanja Vebera i nekog drugog štiva prelista ponovo Ustav i zakone i priseti se nekih odredbi.
Boban Stojanović, politički analitičar, međutim, ne očekuje da se Vučić neće kandidovati za predsednika stranke, jer jepozicija predsednika stranke izvor moći u Srbiji.
„I njegova moć je u tome, a ne što je predsednik Republike. Posebno sada kada smo videli da SNS nije baš tako monolitan kako smo mislili. Vučić je iskoristio ostavku Nikolića i zacementirao svoj uticaj, pa je teško očekivati da će se odreći toga, bez obzira koliko god mislio da kontroliše process i ljude unutar SNS-a. Iako je to obećao milion puta, teško da će sam sebi polomiti granu moći na kojoj je“, smatra Stojanović.
Sagovornik Danasa je uveren da će skupština SNS poslužiti za konačni obračun sa ljudima Nebojše Stefanovića , ali i za kampanju pred predstojeće izbore.
„Poput Jovičića verovatno će još neki ljudi biti sklonjeni iz stranke, sa javnih funkcija, a neki će i u zatvor. Verujem da će sledeći korak u izopštavanju Stefanovića biti pokušaj uklanjanja sa pozicije člana predsednistva i uklanjanje svih njemu bliskih ljudi. Ali ne verujem da će se ići dalje od toga. Nakon narednih izbora će tek uslediti pokušaji da se on ostavi bez državnih funkcija“, zaključuje Boban Stojanović.
Luka Petrović zamenjuje Stefanovića?
Iako se o novim kadrovskim rešenjima do sada nije razgovaralo unutar SNS, sagovornici Danasa iz vrha ove stranke kažu da je velika verovatnoća da bi Stefanovića na mesto predsednika beogradskog odbora mogao da zameni Luka Petrović, član predsedništva SNS i koordinator za Istočnu Srbiju, koji važi za čoveka od poverenja Aleksandra Vučića i to nakon izborne skupštine. Petrović je vodio opštinski odbor naprednjaka na Starom Gradu, bio je zamenik predsednika IO SNS , kao i direktor Agencije za investicije i stanovanje pri Gradu Beogradu. Na neku novu funkciju, ističu naprednjaci, svakako bi mogao da računa i aktuleni predsednik Izvršnog odbora Darko Glišić , koji je „bio prvi u odbrani svog stranačkog vođe“, potom Vladimir Orlić, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, ali i poslanica Sandra Božić. Funkcioneri SNS koji su u izvršnoj vlasti, napominju naprednjaci, neće moći da računaju na stranačke funkcije. (Danas, www.danas.rs, M.R.Milenković, 11.6.2021)