Fantomski pozivi za glasanje ljudima koji ne žive na toj
adresi, kupovina glasova, izražena funkcionerska kampanja predsednika države,
te svakodnevno otvaranje fabrika, škola i bolnica, zatim apsolutna medijska
dominacija i na kraju pesnice i fizički obračuni sa političkim
neistomišljenicima obeležili su finiš predizborne kampanje Srpske napredne
stranke. Agresivna završnica borbe
vladajuće stranke za svaki glas, prema mišljenju politikologa Cvijetina
Milivojevića, navodi na dva zaključka. Prvi je da pregovori o izbornim uslovima
između vlasti i opozicije nisu doneli apsolutno ništa, te da su pravila ove
igre u Srbiji sada još lošija nego što su bila. Drugi je da vlast strepi od
mogućnosti da izgubi beogradske izbore.
“U mom sandučetu pojavili su se pozivi za glasanje sa imenima ljudi koje ne poznajemo ni ja ni moje komšije”, rečenica je koja se ovih dana često može pročitati na društvenim mrežama.
Fantomski listići pojavljuju se u Beogradu, ali i u gotovo svim ostalim gradovima Srbije. Predsednik države na to kaže – “i šta s tim”.
“Pa vam kažu, stigao je neki poziv za nekoga ko ne postoji. I šta s tim? Imate po 30 kontrolora na svakom biračkom mestu. I šta s tim?“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o ovom problemu kao da je to ništa.
Kad ti stigne frižider za glas
Ništa, očigledno nije ni to da je predsenik kršeći Ustav i zakone u očiglednoj funkcionerskoj kampanji. Ovaj pojam označava aktivnost javnih funkcionera koja se prikazuje kao "redovan rad", a zapravo je deo političke promocije. To praktično znači da Aleksandar Vučić zloupotrebljava funkciju predsednika države kako bi obezbedio glasove stranci koju predvodi. To je utvrdila i Transparentnost Srbija u čijem izveštaju piše da je za predsednika države Aleksandra Vučića karakteristično "kombinovanje" funkcionerske kampanje i stranačkih aktivnosti tako što u nekom mestu nastupa kao državni zvaničnik, a potom tu održi stranački miting.
Nema pomoći za one koji ne glasaju po nalogu
Kako pokazuje istraživanje organizacije CRTA pokazue da su najčešće mete kupovine glasova penzioneri, poljoprivrednici, pripadnici romske nacionalnosti, korisnici socijalne pomoći i druge socijalno ugrožene grupe. Bivši stanovnik jednog romskog naselja posmatračima organizacije CRTA pričao je o pritiscima koje na Rome, korisnike socijalne pomoći, vrše zaposleni u centru za socijalni rad koji “podsećaju svoje klijente da glasaju za određenu partiju”. Kako je naveo, dešavalo se da socijalna pomoć bude ukinuta ili obustavljena onima koji nisu glasali onako kako je “dogovoreno ili sugerisano”, te da im jednokratna pomoć ne bude uplaćena.
Istraživanje organizacije CRTA pokazalo je i da je u prve tri nedelje kampanje, od ukupnog broja svih političkih aktivnosti čak 10 odsto imalo obrise kupovine glasova, a da su primećene isključivo kod vladajućih stranaka.
Registrovala je CRTA i da su stranke vlasti na adrese više desetina domaćinstava u Srbiji dostavljale poklone biračima - od frižidera, šporeta i televizora, do drva za ogrev i rotacionih svetala za traktore. Deljeni su i odeća i obuća, novac, paketi životnih namirnica, a išlo se dotle da je građanima adaptirani stambeni prostor, opremano kupatilo i sobe.
Besplatni marketing predsednika
Istovremeno, imamo i potpunu dominaciju predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića u medijima. To pokazuje poslednji izveštaj monitorinoga medija sa nacionalnom pokrivenošću Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
„Od ukupnog vremena koje su u dnevnicima imali predsednik republike, ministri i predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je imao 82 odsto vremena. Šta možemo da zaključimo, da imamo uzurpaciju funkcije predsednika Vlade od predsednika Republike. Kad pogledate teme kojima se predsednik bavi, to su teme van njegove nadležnosti i zahvaljujući medijima koji to intenzivno prenose, Ustavnog suda koji ne reaguje, REM koji bi morao da reaguje, imamo besplatni marketing predsednika republike i taj marketing je debelo kontrolisan“, rekao je izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović.
Ukrajinska kriza kao čist ćar vlasti
Milivojević kaže da vladajućoj stranci na ruku ide i ukrajinska kriza.
“Kad imate ovako ozbiljnu krizu u svetu, svi su okrenuti onom ko može da obezbedi naftu, pšenicu, ulje, brašno, šećer… Svuda i uvek je to onaj koji je na vlasti. Zato se izbori ne održavaju u vreme takvih vanrednih okolnosti. Šta će se desiti 3. aprila ne možemo da predvidimo, da li će biti pokušaja velike krađe i da li će ona uopšte biti potrebna na parlamentarnim i predsedničkim izborima ostaje da vidimo. Činjenica je da opozicija ima veliki broj kontrolora, ali kad imate 100.000 glasača sa KiM koje ne možete da kontrolišete, sličnu situaciju imate i u malim sredinama, gde opozicije nema mnogo. Ti glasovi su čisto čašćavanje vlasti u trenutku kad je svaki glas bitan”, navodi Milivojević.
U samom finišu kampanje zabeleženi su i fizički obračuni.
Pesnice i rasečene usne
U nedelju 27. marta došlo je do napada članova SNS na aktiviste Stranke slobode i pravde na pijaci u Boleču.
Na snimcima koje je objavila Stranka slobode i pravde zabeležen je žestok okršaj dve grupe aktivista, koji počinje nasrtanjem pripadnika Srpske napredne stranke.
"Jednom aktivisti je rasečena usna, a sve na očigled predsednika Opštine Grocka, Dragana Pantelića, koji je sve ćutke pratio da bi posle 15 minuta pozvao na smirenje i ponudio Draganu Đilasu, koji odavno nije bio tu, da se i on obrati", navedeno je iz SSP.
Strah od gubitka Beograda
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da mogući razlog ovako agresivne kampanje može biti strah od gubitka izbora u Beogradu.
“Ukupan utisak posle svega nabrojanog je da su izborni uslovi nakon dijaloga vlasti i opozicije, zapravo, gori nego što su bili. Nažalost, ovo je sve očekivano i već viđeno, s tim što će vlast sada imati ispit koji nije imala na prethodnim izborima, a to je mogućnost da izbube beogradske izbore. Opozicija ima dosta velike šanse, a imamo situaciju da nam se vlast svima smeje u lice. Predsednik otvoreno priznaje da zloupotrebljava svoju funkciju u interesu stranke koju vodi i sad nam obećava da neće biti više predsednik SNS, ali tek posle izbora, kad im osigura pobedu”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 31.3.2022)
“U mom sandučetu pojavili su se pozivi za glasanje sa imenima ljudi koje ne poznajemo ni ja ni moje komšije”, rečenica je koja se ovih dana često može pročitati na društvenim mrežama.
Fantomski listići pojavljuju se u Beogradu, ali i u gotovo svim ostalim gradovima Srbije. Predsednik države na to kaže – “i šta s tim”.
“Pa vam kažu, stigao je neki poziv za nekoga ko ne postoji. I šta s tim? Imate po 30 kontrolora na svakom biračkom mestu. I šta s tim?“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o ovom problemu kao da je to ništa.
Kad ti stigne frižider za glas
Ništa, očigledno nije ni to da je predsenik kršeći Ustav i zakone u očiglednoj funkcionerskoj kampanji. Ovaj pojam označava aktivnost javnih funkcionera koja se prikazuje kao "redovan rad", a zapravo je deo političke promocije. To praktično znači da Aleksandar Vučić zloupotrebljava funkciju predsednika države kako bi obezbedio glasove stranci koju predvodi. To je utvrdila i Transparentnost Srbija u čijem izveštaju piše da je za predsednika države Aleksandra Vučića karakteristično "kombinovanje" funkcionerske kampanje i stranačkih aktivnosti tako što u nekom mestu nastupa kao državni zvaničnik, a potom tu održi stranački miting.
Nema pomoći za one koji ne glasaju po nalogu
Kako pokazuje istraživanje organizacije CRTA pokazue da su najčešće mete kupovine glasova penzioneri, poljoprivrednici, pripadnici romske nacionalnosti, korisnici socijalne pomoći i druge socijalno ugrožene grupe. Bivši stanovnik jednog romskog naselja posmatračima organizacije CRTA pričao je o pritiscima koje na Rome, korisnike socijalne pomoći, vrše zaposleni u centru za socijalni rad koji “podsećaju svoje klijente da glasaju za određenu partiju”. Kako je naveo, dešavalo se da socijalna pomoć bude ukinuta ili obustavljena onima koji nisu glasali onako kako je “dogovoreno ili sugerisano”, te da im jednokratna pomoć ne bude uplaćena.
Istraživanje organizacije CRTA pokazalo je i da je u prve tri nedelje kampanje, od ukupnog broja svih političkih aktivnosti čak 10 odsto imalo obrise kupovine glasova, a da su primećene isključivo kod vladajućih stranaka.
Registrovala je CRTA i da su stranke vlasti na adrese više desetina domaćinstava u Srbiji dostavljale poklone biračima - od frižidera, šporeta i televizora, do drva za ogrev i rotacionih svetala za traktore. Deljeni su i odeća i obuća, novac, paketi životnih namirnica, a išlo se dotle da je građanima adaptirani stambeni prostor, opremano kupatilo i sobe.
Besplatni marketing predsednika
Istovremeno, imamo i potpunu dominaciju predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića u medijima. To pokazuje poslednji izveštaj monitorinoga medija sa nacionalnom pokrivenošću Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
„Od ukupnog vremena koje su u dnevnicima imali predsednik republike, ministri i predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je imao 82 odsto vremena. Šta možemo da zaključimo, da imamo uzurpaciju funkcije predsednika Vlade od predsednika Republike. Kad pogledate teme kojima se predsednik bavi, to su teme van njegove nadležnosti i zahvaljujući medijima koji to intenzivno prenose, Ustavnog suda koji ne reaguje, REM koji bi morao da reaguje, imamo besplatni marketing predsednika republike i taj marketing je debelo kontrolisan“, rekao je izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović.
Ukrajinska kriza kao čist ćar vlasti
Milivojević kaže da vladajućoj stranci na ruku ide i ukrajinska kriza.
“Kad imate ovako ozbiljnu krizu u svetu, svi su okrenuti onom ko može da obezbedi naftu, pšenicu, ulje, brašno, šećer… Svuda i uvek je to onaj koji je na vlasti. Zato se izbori ne održavaju u vreme takvih vanrednih okolnosti. Šta će se desiti 3. aprila ne možemo da predvidimo, da li će biti pokušaja velike krađe i da li će ona uopšte biti potrebna na parlamentarnim i predsedničkim izborima ostaje da vidimo. Činjenica je da opozicija ima veliki broj kontrolora, ali kad imate 100.000 glasača sa KiM koje ne možete da kontrolišete, sličnu situaciju imate i u malim sredinama, gde opozicije nema mnogo. Ti glasovi su čisto čašćavanje vlasti u trenutku kad je svaki glas bitan”, navodi Milivojević.
U samom finišu kampanje zabeleženi su i fizički obračuni.
Pesnice i rasečene usne
U nedelju 27. marta došlo je do napada članova SNS na aktiviste Stranke slobode i pravde na pijaci u Boleču.
Na snimcima koje je objavila Stranka slobode i pravde zabeležen je žestok okršaj dve grupe aktivista, koji počinje nasrtanjem pripadnika Srpske napredne stranke.
"Jednom aktivisti je rasečena usna, a sve na očigled predsednika Opštine Grocka, Dragana Pantelića, koji je sve ćutke pratio da bi posle 15 minuta pozvao na smirenje i ponudio Draganu Đilasu, koji odavno nije bio tu, da se i on obrati", navedeno je iz SSP.
Strah od gubitka Beograda
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da mogući razlog ovako agresivne kampanje može biti strah od gubitka izbora u Beogradu.
“Ukupan utisak posle svega nabrojanog je da su izborni uslovi nakon dijaloga vlasti i opozicije, zapravo, gori nego što su bili. Nažalost, ovo je sve očekivano i već viđeno, s tim što će vlast sada imati ispit koji nije imala na prethodnim izborima, a to je mogućnost da izbube beogradske izbore. Opozicija ima dosta velike šanse, a imamo situaciju da nam se vlast svima smeje u lice. Predsednik otvoreno priznaje da zloupotrebljava svoju funkciju u interesu stranke koju vodi i sad nam obećava da neće biti više predsednik SNS, ali tek posle izbora, kad im osigura pobedu”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 31.3.2022)
