петак, 31. јануар 2020.

Milivojević: Odluka "1 od 5 miliona" da izađu na izbore nerazumna


Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da je odluka Pokreta „1 od 5 miliona“ da izađu na izbore „nerazuma i neodrživa, sa tragikomičnim obrazloženjem“, kao i da kod dela javnosti postoji sumnja da iza takve odluke stoji ili uticaj aktuelne vlasti, ili uticaj lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa.
Milivojević je za agenciju Beta izjavio da „i jedna i druga vrsta sumnje navode na zaključak da takva odluka nije normalna“, dodajući da je to njegov zaključak kao građanina koji je učestvovao u protestnim šetnjama, dok za ozbiljniju političku analizu nedostaju informacije o Pokretu „1 od 5 miliona“.
„Ne znam kakva je njihova unutrašnja organizacija, ne znam kakav im je formalno-pravni status, da li su nevladina organizacija, a mogu samo da nagadjam ko su njihovi članovi. Mene zanima kakva je njihova vertikalna i horizontalna organizacija, da li imaju mesne odbore? U svakom slučaju imamo manjak informacija o njima, ali znamo da su se neki lokalni odbori izjasnili protiv takve odluke“, kazao je Milivojević.
On je rekao da ne očekuje da će odluka Pokreta „1 od 5 miliona“ imati uticaj na stranke opozicije koje su najavile bojkot izbora da od tog bojkota odustanu, niti da će uticati na promenu odluke kod opozicionih stranaka koje su odlučile da na izborima učestvuju.
„Oni nemaju tu vrstu snage da promene odluku kod jednog ili drugog dela opozicije“, rekao je Milivojević i dodao da je šansa samog Pokreta „1 od 5 miliona“ da pređe cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije pod ovakvim izbornim uslovima „skoro nikakva“.
On je naveo da za „1 od 5 miliona“ neće biti lako da obezbedi ni 10.000 potpisa podrške, ljudi koji bi imenom i prezimenom podržali tu odluku, a koji su potrebni za ulazak u izbornu trku, kao ni novac za overu potpisa.
Deo opozicije od ranije najavljuje da će učestvovati na lokalnim izborima, u Šapcu, Paraćinu, u beogradskim opštinama Stari Gradu i Novom Beogradu, „zato što je besmisleno da nešto što već imate samo predate (republičkoj) vlasti“, kazao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, jedan od mogućih kompromisa u pregovorima opozicije i vlasti oko predstojećih izbora moglo da bude „učešće opozicije na svim lokalnim izborima u Srbiji a da se zauzvrat za šest meseci odlože parlamentarni izbori, da bi se za to vreme obezbedili ravnopravni uslovi za sve učesnike“. (www.beta.rs, www.danas.rs, 30.1.2020)

среда, 29. јануар 2020.

"Režimi zajedno stoje iza donošenja Zakona o slobodi vjeroispovijesti"



Predsjednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je sinoć da će se, ako u Crnoj Gori "prođe" Zakon o slobodi vjeroispovijesti, koji ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu, ubrzo isto ponoviti i na Kosovu i Metohiji.
"Ako država Srbija ostane pasivna povodom događaja u Crnoj Gori, vlast u Prištini će krenuti istim putem kao i ona u Podgorici, čak i prije eventualnog potpisivanja sporazuma o ’razgraničenju’, kojim bi se Srbija trajno odrekla Kosova i Metohije“, rekao je Jeremić na svetosavskoj tribini "Sloboda i identitet: Crna Gora i Srbija", održanoj u beogradskoj opštini Stari grad.
Jeremić je naveo da su događaji u Crnoj Gori veoma opasni po očuvanje srpskog identiteta ne samo u Crnoj Gori, nego i u cijelom regionu.
Predsjednik Narodne stranke je naveo da su predsjednici Srbije i Crne Gore Aleksandar Vučić i Milo Đukanović "saučesnici" koji imaju zajednički interes – blisko partnerstvo u organizovanom kriminalu na Balkanu i šire, kao i zajedničkog neprijatelja – mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohija, koji se pokazao kao veoma uticajan.
"Srpska vlast na međunarodnom planu nije učinila baš ništa da poboljša položaj srpske crkve i spriječi donošenje spornog zakona, a mogla je vrlo lako. Vučić je u ovoj situaciji mogao u roku od sedam dana da dođe do svih uticajnih lidera u svijetu, uključujući i predsjednika SAD Donalda Trampa, a to nije ni pokušao. Ministarstvo spoljnih poslova ambasadama Srbije nije poslalo nijednu depešu niti instrukciju kako da nastupa u zemljama domaćinima po ovom pitanju“, rekao je Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova.
On je istakao da je upadljivo ćutanje Beograda očigledan dokaz da režimi u Srbiji i Crnoj Gori zajednički stoje iza donošenja Zakona o slobodi vjeroispovijesti i događaja u susjednoj državi.
Jeremić je dodao da crnogorska vlast međunarodnim sagovornicima, kao i u slučaju takozvanog državnog udara, predstavlja kao da Rusija stoji iza posljednjih događaja sa ciljem da "iščupa Crnu Goru iz NATO", ali da od toga ništa ne može biti dalje od istine.
Docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vukašin Milićević rekao je da Mitropolija crnogorsko-primorska neće odustati od protesta u Crnoj Gori i da će oni ostati mirni.
"Svaka drugačija forma protesta bi kompromitovala ono za šta se borimo. Nije hrišćanski ponašati se nasilno, a pokazalo se i da su mirni protesti najdelotvorniji, jer da je bilo incidenata, oni bi brzo bili ugušeni. Juče je na ulicama gradova u Crnoj Gori bilo 200.000 ljudi, a u Podgorici 40.000. To je kao kada bi u Beogradu na ulice izašlo između 300.000 i 400.000 ljudi“, rekao je Milićević.
Milićević je pozvao na dijalog u Crnoj Gori, jer je „u toku kriza koja drma temelje društva“, i dodao da bi rješenje moglo da bude povlačenje spornog zakona i javna rasprava, koje nije bilo prije donošenja tog akta.
Muzičar Vlado Georgiev rekao je da u Crnoj Gori vlada atmosfera u kojoj se "sve srpsko gura u stranu", a Vučića i Đukanovića je nazvao "banditima i komunjarama".
"Narodu koji je ustao protiv nakaradnog zakona je jasno da je prepušten samom sebi i crkvi i da nema nikakve podrške od Vučića i njegove bande, kao što je i crkva brzo prozrela ubačene profesionalne Srbe iz Demokratskog fronta, koji srbuju po potrebi kada im namigne šef iz Srbije. Jedino će snaga i volja naroda će riješiti ovu situaciju u našu korist", rekao je Georgiev.
Analitičar Cvijetin Milivojević rekao je da Đukanović nije očekivao "ovoliko masovan odgovor" građana Crne Gore, i dodao da se Vučić kao predsjednik Vlade Srbije na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori direktno umiješao na strani DPS-a i pomogao Đukanoviću.
"Vučić je tokom izbornog dana optužio ’neke građane Rusije i Srbije da izvode državni udar’. To je odlučilo izbore i pomoglo Đukanovićevom DPS-u da nadoknadi razliku u glasovima. Tada je postalo jasno da se rukovodstvo Srbije izabralo stranu", rekao je Milivojević. (Vijesti, Podgorica, www.vijesti.me, beta, 28.1.2020)

уторак, 28. јануар 2020.

Insajder debata: Izmene izbornih uslova pokušaj ublažavanja posledica bojkota





Do izbora u Srbiji ostalo je još oko tri meseca, a odgovor na pitanje kakvi će biti izborni uslovi i dalje je neizvestan. Sagovornici u Insajder debati saglasili su se da promena uslova uoči izbora nije „dobra praksa“, ali da neće dovesti do suštinske promene u parlamentu.
Samo prošle nedelje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića čula se ideja da se izborni cenzus smanji sa sadašnjih pet na tri odsto, prema poslednjim procenama broj birača je za dva miliona manji od upisanih u birački spisak, a u opoziciji je došlo do novih sukoba.
Uprkos tome, kako smatra Bojan Klačar iz Cesida, predstojeća izborna utakmica nije toliko neizvesna.
„Mi sada kao faktor neizvesnosti zapravo imamo najavljeni bojkot, koji već nismo imali prilike da vidimo duži niz godina u Republici Srbiji. Imamo dve dileme - jedna je da li će bojkot biti uspešan ili ne, a druga je šta će za čitav politički pejzaž značiti ovo smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto”, naveo je on gostujući u Insajder debati.
On objašnjava da je promena visine cenzusa jedan od elemenata koji se lako menja u srpskom izbornom zakonodavstvu, ali da je, s druge strane, takva promena „unela neku vrstu nesigurnosti“ u sam proces.
„Dobra je praksa, kada govorimo o izbornom sistemu, da pokušamo da ne menjamo zakone u izbornoj godini ili, ako ih menjamo, da ne budu primenjeni na prvim sledećim izborima. Dobra je praksa takođe da se oni usvajaju kompromisom i dobra je praksa da ne postoji pritiska. Nijedan od ta tri faktora ovde nije ispunjen”, ocenio je Klačar.
Politikolog i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević se s njime saglasio, odnosno istakao da iako ne postoji zakonsko ograničenje za izmenu izbornog praga, da „pravila dobrog političkog fer pleja“ nalažu da se izborno zakonodavstvo ne menja pred izbore.
Međutim, on smatra da je ipak veći problem u stanju u medijima. Kako je ocenio, nikada do sada ključni kanali komunikacije s biračima nisu bili „tako brutalno zloupotrebljeni od vladajuće koalicije“.
„Ja sam izbrojao, uzmite da sam to radio ad hok, u proteklih nekoliko meseci, više od 500 javnih ličnosti, ljudi koji se uopšte ne bave politikom, je diskreditovana, a dobar deo njih je i kriminalizovano, pre svega preko najgledanije komercijalne televizije s nacionalnom frekvencijom“, rekao je Milivojević u Insajder debati.
Kako smatra, nije bitno da li će se predstavnici opozicije pojavljivati 45-90 dana tokom izborne kampanje, bitno je da gledaoci, konzumenti tih medijskih sadržaja znaju i čuju šta se dešava u stvarnom životu.
S druge strane, dugogodišnji istraživač javnog mnjenja i sociolog Srećko Mihailović ocenio je da se precenjuje uticaj medija na izborno opredeljenje građana.
„U istraživanjima u međuizbornom periodu, mi nalazimo oko 35 odsto izborno opredeljenih građana i nalazimo oko 40 odsto građana koji imaju stranačku identifikaciju. Na izborima imamo izlazak, da kažemo neki prosek od 55 odsto ljudi koji izlaze na izbore. Tu imamo razliku od 15 odsto. Da li tih 15 odsto se opredeljuju isključivo na osnovu medija ili na osnovu medija i još nečega…To još nešto je pre svega lični uvid u stanje stvari“, naveo je Mihailović.

Smanjenjem cenzusa, smatra Mihailović, ostvaruje se privid masovnog stranačkog izlaska na izbore.
„Cela igra je nameštena da koja god vladajuća stranka pobedi“
Između predstavnika vlasti i opozicije krajem prošle godine došlo je do nekoliko sastanaka o promeni izbornog sistema na Fakultetu političkih nauka.
Na tim sastancima, kako objašnjava Klačar, nije se razgovaralo o smanjenju cenzusa.
„Bile su četiri predefinisane teme na dijalogu i bio je načelni dogovor da se govori o onim stvarima koje se realno mogu ostvariti do sledećih izbora. Ono što je najzanimljivije, a nije direktno vezano za dijalog, Cesid je negde predložio promenu izbornog zakona još 2007 godine. Nikada od 2007 godine do sada ni na jednom stručnom skupu, ni na jednom razgovoru između vlasti i opozicije, cenzus nikada nije bio predlog nijedne političke stranke u Srbiji“, rekao je Klačar.
Zbog toga smatra da je ključni motiv smanjenja cenzusa amortizacija efekta bojkota.
"Nije dobro baviti se izbornim sistemom parcijalno, izvlačiti jednu ciglu iz jednog sistema. Posebno jer su problemi koji su definisani u izbornom sistemu uglavnom bili na drugoj strani. Oni su bili povezani sa zatvorenim listama, sa jednom izbornom jedinicom koja na neki način raskida vezu između poslanika i ljudi, problem sa geografskom nereprezentativnošću, to su bili problemi na agendi koji ni na koji način nisu adresirani“, objašnjava Klačar.
Prema njegovom mišljenju, sa cenzusom od tri odsto povećavaju se šanse za stranke koje su rešile da izađu na izbore.
„Sada u ovom momentu su to dve stranke kojima ovakav scenario odgovara, to su SRS i Spas Aleksandra Šapića“, dodaje on.
S druge strane, Mihailović smatra da je „cela igra nameštena da stranka koja je vodeća ostane vodeća“. U ovom trenutku, smatra, opoziciji je potrebno jedinstvo.
„Da li je to jedinstvo na jednoj temi ili programsko jedinstvo od 40 i nešto tačaka. To u političkoj javnosti u Srbiji nije prošlo. Naša politička scena je sastavljena od egocentrika, najbolji primer je DS koja se ponaša kao matica koja povremeno veliki porod ispušta u političku javnost. Jedinstvo je ono što je poželjno i to je sastavni deo mentaliteta ovog naroda“, navodi Mihailović.
„Bojkot je uspeo i bez kampanje, jer ne izbore ne izlazi polovina građana“
Politikolog i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević smatra da opozicija može sebi da pripiše to što na izbore ne izlazi polovina građana Srbije.
„Bojkot je već uspeo i bez kampanje, jer na izbore izlazi polovina građana. Pitanje je da li je normalno da vladajuća koalicija umesto da vodi kampanju protiv ovih stranaka koje hoće da izađu na izbore, oni vode kampanju protiv onih koji neće izaći na izbore“, rekao je Milivojević.
On smatra da se za predsedničke izbore neće čekati 2022. godina, već da će do izbora doći mnogo ranije.
„Iznenađenja će biti još. U ovom trenutku opozicija nema čak ni fotorobot potencijalnog kandidata Vučića na izborima. Kompromis može biti sledeći - da opozicija obeća da će izaći na lokalne izbore, a da zauzvrat Vučić parlamentarne izbore pomeri za šest meseci“, rekao je marketinški stručnjak.
Prema rečima direktora Cesida Bojana Klačara, posledice bojkota izbora su ipak merljive.
„Tri su indikatora u igri - izlaznost, to je prvi i osnovni. Tu ćemo morati da gledamo i apsolutne cifre, tu ćemo gledati i procente ali to da li će SNS moći da animira i najšire svoje birače. Drugi kriterijum je ta širina opozicionih političkih stranaka koje će bojkotovati te izbore. Čin se zapravo da je ta lista već sad upotpunjena. I treći kriterijum će biti zapravo kakav ćemo parlament dobiti“, navodi Klačar.
Kako dodaje, pitanje je da li će se ostvariti cilj postavljen od strane opozicije, a to je delegitimizacija ove vlasti.
„Izbori koji odlučuju biti 22, ne 2020“, zaključuje on. (www.insajder.net i TV N1, Senka Vlatković - Odavić, emisija "Insajder debata", 27.1.2020)

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjlxoKu7KXnAhUE5aQKHe_WACkQwqsBMAB6BAgHEAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D-VwqlTZfNNY&usg=AOvVaw3yLRxDikrKTSTFw8FTkMzC

понедељак, 27. јануар 2020.

Cvijetin Milivojević: Vlast indukuje svađu unutar opozicije



„Vučićoidi“ i „TV trovačnice“ u glavnoj ulozi
Snižavanje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto iz ugla Aleksandra Vučića ima jedino za cilj ovo što se već danas delimično i dešava – da se izazove svađa unutar opozicije, kako na najširem planu unutar celokupne opozicije, tako i u okviru potpisnika Dogovora s narodom, ali i na najužem planu unutar Saveza za Srbiju, ocenio je za Autonomiju politički analitičar Cvijetin Milivojević. On ocenjuje da bi od najavljenog spuštanja cenzusa po građane mnogo delotvornije bilo otvaranje RTS-a i TV Pink, ali ne za političare iz opozicije već za teme od javnog interesa.
Kako kaže, za snižavanje cenzusa ima argumenata i za i protiv, bez obzira gledamo li na to iz ugla vlasti ili opozicije, ali da vlast koja je sama sebe delegitimisala kada je reč o demokratičnosti i koja postiže autogolove tvrdeći da Srbiju vodi u Evropu iako se trudi da od evropskih vrednosti ne primeni skoro ništa – očigledno smatra da bi je ovo na neki način moglo delimično abolirati.
Čini se da se plan vlasti realizuje jer u poslednjih nedelju dana imamo sukobe u opoziciji, kako unutar tako i van Saveza za Srbiju, dok su afere vlasti trenutno skrajnute?
– Nisu to baš ozbiljni sukobi, ne bih ja to baš tako rekao. Onaj ko kao hipnotisan gleda Pink ili RTS, zadržaću se na te dve glavne TV trovačnice u Srbiji, taj će verovatno poverovati da se ovi ubijaju. Danas sam čak video naslov na jednom od ovih vučićoida koji kaže „Totalni rat u Savezu za Srbiju“. Ja sam odmah zamislio da taj tabloid zapravo izveštava sa ratišta, kao da su ratni reporteri. A to uopšte nije tako.
Demokratska stranka je trenutno u epicentru. Demokratska stranka je u okviru Glavnog odbora jednom glasala o ulasku u Savez za Srbiju i drugi put da li će se priključiti bojkotu. U oba slučaja Glavni odbor je, ne ubedljivom većinom nego mislim da je u jednom slučaju samo pet članova, a u drugom deset glasalo protiv, od njih sto devedeset i koliko ih ima. Dakle, to je apsolutna manjina. Jedan od ljudi koji je na stubu i kojeg na jedan licemeran način brane Vučićevi mediji je čovek koji je od devedesetih stvarao DS, koji jeste neka vrsta čoveka institucije – Dragoljub Mićunović. To je apsurd nad apsurdima.
Mislite da je u pitanju fingiran sukob?
– Pa naravno da je fingirano. Priča o Demokratskoj omladini je takođe fingirana. Sad ima neka Demokratska omladina, koliko sam razumeo ta Demokratska omladina kao institucija, sa rukovodstvom je, koliko znam, raspuštena pre nekoliko meseci. Oni imaju poverenike.
E sad, drugo je pitanje da li je DS požurila sa obnarodovanjem da će bojkotovati izbore ili ne, to je već pitanje unutarstranačkih odnosa u toj stranci. Da vas podsetim, ta stranka je izašla na izbore u Beogradu 2017. godine i na tim izborima, u koaliciji sa dva svoja nusprodukta, dve stranke nastale rasparčavanjem Demokratske stranke, svi zajedno nisu uspeli da pređu cenzus od pet odsto. Prema tome, mislim da je DS u jednom trenutku izabrala dobar okvir, dobar šinjel, jer njoj je lakše da u grupaciji stranaka koje se bore protiv sadašnje vlasti bude, na neki način zaštićena, nego da je ostala na vetrometini.
I dan-danas, posle osam godine vlasti, prva rečenica svakog poslanika SNS u Skupštini Srbije je „žuti ološ“, „žuto preduzeće“, „bivši režim koji nas je doveo…“, dakle ta DS je i posle osam godina njima glavna meta. Prema tome, čini mi se i to je moj lični stav, da ti ljudi koji su u ovom trenutku otvorili taj front u sopstvenoj stranci, a bili su najviši funkcioneri i dan danas su poslanici te stranke, nisu razmišljali pragmatično. Ja ne sporim da su njihove namere najbolje ali tajming je loš. A da je to tako, jedan od poslanika je na neki način indirektno i priznao kada je video dokle je to otišlo. Bespredmetna je svađa i između Zorana Živkovića i Đilasa, pa svi su oni došli iz Demokratske stranke. A paralelno imate proces u DS, gde se najavljuje formalno ujedinjenje sa njenim nusproduktima, jedan se zove SDS Borisa Tadića, a drugi „Zajedno za Srbiju“ Dušana Petrovića. Dakle, paralelno imate taj proces i paralelno imate proces ponovnog razbijanja Demokratske stranke.
Je l’ to na neki način povezano?
– Vrlo moguće. Znate gde je bio gospodin Mićunović kad je izgubio od Zorana Đinđića? Napravio je novu stranku, pa se posle deset godina izbivanja iz sopstvene stranke vratio u DS i sad mi treba da govorimo o nekoj principijelnosti. Pa je l’ otišao gospodin Tadić kad više nije bio predsednik? Napravio je svoju stranku. Prema tome, dosta tamo postoji ličnih surevnjivosti.
Zašto je meta bojkot?
Cvijetin Milivojević za Autonomiju ističe da je i dalje nejasno zbog čega Srpska napredna stranka neprekidno napada stranke koje su najavile bojkot, a ne i najavljuju učešće u izbornoj utakmici.
– To je onaj nonsens na koji nemamo odgovor – zašto se vodi rat protiv onih stranaka koje su najavile bojkot, a ne protiv onih koje najavljuju izlazak na izbore. Valjda su vam one rivali? Uzeće vam deo biračkog tela. Šta vas briga što oni ne izlaze? Pa dobro je što bojkotuju, imaćete vi više glasova na raspolaganju.
Čini se da se u toj čitavoj priči zaboravlja da su građani zapravo ti koji najavljuju bojkot, pa čak i da opozicija natera svoje članove da izađu na izbore, ostaje pitanje šta s građanima? Rizikuje li opozicija da se, ako birači ne odustanu od bojkota, nađe na brisanom prostoru i praktično da legitimitet Vučiću istovremeno ostajući van parlamenta?
– A, šta da i uđu u parlament? I koliko će ih ući? U ovoj konstelaciji snaga, od ovih stranaka koje će izaći u parlament će ući ne više od 50 poslanika. I šta će oni biti u tom parlamentu naredne četiri godine? S obzirom na činjenicu da će veliki deo opozicije bojkotovati izbore, vanredni izbori će biti mnogo pre, dakle šta će biti? Biće još veća ikebana nego što su bili u sadašnjem sazivu parlamenta.
Ja mislim da raspoloženje građana upravo i jeste bojkot raspoloženje, ali ne zahvaljujući tome što opozicija dobro radi, nego zato što građani po prirodi stvari kada nisu zadovoljni onim što se dešava, oni ostaju kod kuće. Pa mi već imamo bojkot, skoro polovina građana ne izlazi na izbore u principu. Je l’ se neko pitao zašto je to tako? Bojkot je već uspeo i to ne zahvaljujući Đilasu i ekipi koja vodi proteste, već zahvaljujući pogrešnim potezima vlasti. To je velika stvar o kojoj se ovde jako malo razmišlja.
Za par dana ističe rok koji je „1 od 5 miliona“ dao Zoranu Živkoviću i Stranci moderne Srbije da se izjasne za bojkot. Je li to nekakav prelomni momenat ili će taj sukob biti zaboravljen već narednog dana kada počne nova kriza?
– Ja ne mislim da je isključiva krivica u opoziciji, već da su ove krize u velikoj meri indukovane od strane režima i njegovih paramedija. Oni dezinformišu – mislim na RTS, ili kriminalizuju – mislim na Pink. A to su glavni izvori informisanja građana Srbije. Što je najvažnije, kada je reč o glasanju, o tome šta je njihov politički stav, hoće li izaći na izbore ili neće i ako će izaći za koga će glasati, u devedeset posto slučajeva konzumenti tih sadržaja odluku donose na osnovu poruke iz Drugog dnevnika RTS-a i celodnevnog rijalitija TV Pink. Zato je opozicija trebalo da se fokusira na dva zahteva – otvoriti RTS koga finansiraju građani Srbije i televiziju koja živi zahvaljujući nacionalnoj frekvenciji, a to je TV Pink, privesti poštovanju prava.
Nije suština otvaranje RTS-a i Pinka da tamo dođe i gostuje neko iz opozicije. Ne treba niko da gostuje iz opozicije, kao što ne treba da gostuje niko iz vlasti, ali treba da se piše i govori o temama kao što su ubistvo Olivera Ivanovića, kao što je Jovanjica, Krušik, kao što je život oko nas, kao što je zagađenje… Pa da vidimo zašto su Kinezi tu svoju železaru velikodušno poklonili Smederevu? Predsednik Vučić reče zato što je tamo veliko zagađenje, pa su izvezli zagađenje kod nas… Dakle, dva meseca takvih tema na RTS-u i Pinku, bez političara, ja vam tvrdim da to potpuno menja sliku. (Dalibor Stupar, www.autonomija.info, 24.1.2020)

уторак, 21. јануар 2020.

Около дођох, вођо, потоком топовском рову



А, лепо богами: Примио се Врховник наш насушни на моје прошлонедељно упитнописаније "А да ватрочувари прошетају и до Сестара Кармелићанки?", па је, не часећи часа, бацио клетву на кадијство и тужибапство српско и србијанско! Све бусајући се у прса јуначка како, ето нико ништа о томе (упиши сам о чему, прим. Ц.М) не сме да писне!“ – само он сме! Само он је смео да писне, да помене, само он ово, само он оно...
Па је онај приљежни Дечко, државни тајник доскорашње помоћне судијинице, данас попечитељке свеколике српске правде и неправде (у даљем тексту: Правдољупке), експресно понудио решење и за то: Да наш будући поевропеизирани устав пропише да судије и тужиоце поставља Врховник лично, да тако наше "независно" правосуђе добије (ни по бабу ни по стричевима) "екстерну контролу", јербо исте такве надлежности у Францији и Галицији има и "Емануел, бре, Макрон"!
Због чега је несрећни Врховник, од Дечковог "вишка неопрезног адреналина" (да ли баш?), морао невешто да се "вади", чак из традиционално завејаног Давоса, све заклињући се да "не жели контролу над судијама и тужиоцима, то измишљају они који не знају шта друго да измисле"! Фалило је само оно "нећу, Тита ми", што је била омиљена пионирска заклетва моје и Врховникове генерације...
А говорили сте да претерујем, кад као политиколог (читај: правни лаик), годинама певам о "Сестрама Кармелићанкама" оне Цанетове стихове "тамо где је срце - тамо сија сунце; тамо где је страх - тамо живи мрак"!
А тврдили сте да грешим кад пишем како се Врховник бави свим и свачим осим оним чиме би, по Уставу Републике Србије, председник Републике могао и требало да се бави. А мислили сте да претерујем кад кажем да је наш Врховник и премијер и попечитељ спољни и министар полицајни и главни финансијски ревизор и најважнији тужилац и први судија у држави и главни адвокат, где затреба, и тренер ФК "Звезда" и главни архитекта Србије и председник свих општина и томе слично...?  
Нисте ми веровали да је правосуђе, поглавито Уставни суд Србије (У-се-се) најљући уставни кербер легално и легитимно изабраног председника Републике Србије, актуелног нашег владара који се бави свим и свачим осим оним што би, према Уставу Србије и Закону о председнику Републике, требало и морао да ради! И који из таквог свог рада, односно нерада, чињења, односно нечињења, црпи и гради оволику количину моћи, такорећи апсолутизма.
А јесте ли, на истом трагу, на Јовањдан у Народном собрању, чули још једно неопрезно (?) признање из уста оног електроинжењера, јавности познатијег у функцији наставнице здравства на Високој школи за медицинске сестре у Ђуприји, који је рекао да је - цитирам  - "дуално образовање у Србији лично осмислио председник државе!" Орлић се вика тај, још један, напредни Доктор.
Биће да се бебећи Институт за јавне и нејавне политике и томе сличне врховне истине, у дослуху са сличним таквим Блеровим "институтом" за "деливери јунитсе", ма шта то значило - у зидању и одржавању Врховниковог имиџа свемоћника и није нешто потрудио да буде оригиналан.
Јер, у представи онога шта све наш Врховник (једини!) уме, може, хоће, али и сме, међу натприродним моћима нашега вође фали само јахање једнорога или проналазак лека за рак, по чему се прочула севернокорејска династија Ким!
Деда Ким Ил Сунг, оснивач династије, бежећи од свог пролетерског и сељачког порекла, уписао је у свој натприродни животопис и писање либрета за опере "Девојка са цвећем" и "Море крви". Његов син и наследник Ким Џонг Ил је компоновао чак шест опера, а само за време студија написао 1.500 књига, све ремек-дело до ремек-дела, пошто је претходно проходао у трећој недељи живота, а проговорио у осмој недељи. Наводно је и и само његово рођење произвело чудо: рођен је у подножју свете планине Паекту, када се на небу појавила двострука дуга и нова звезда. Између осталог, он је изумео и хамбургер и невидљиви телефон и постао светски рекордер у голфу тако што је - једним ударцем погодио 11 рупа!
Но, није то ништа спрам овога, што се некоме овдашњем злобнику може учинити и однекле познатим: Ким Џонг Ил је "могао да контролише природу" и - пошто је имао "надљудску способност", никада (!) није имао потребе да иде "тамо где и цар иде пешке"!
Унук и син, данашњи севернокорејски свевладар Ким Џонг Ун надмашио је чак и славне претке. Тамошњи ђаци већ уче (шта ли чека наше попечитељство просвете?) о томе да је вундеркинг Ун научио да вози аутомобил када је имао три године, побеђивао у тркама једрилица са девет година, а са непуне три и по деценије живота већ се био доказао као врхунски мултидисциплинарни уметник!
Ун већ конролише природу, али и - време! Недавно се, јашући у лакованим ципелицама на белом коњу, успео на 2.750 метара високи, дебелим снегом завејани, врх речене Паекту планине, а кад год узјаше горе "то наговештава објављивање великих одлука". Ово му је пошло за руком јер је био "леп и сунчан дан без преседана, а за лепо време заслужан је управо командант који контролише природу". Тамошња илегална "Телеграфска агенција Нове Југославије" известила је да се, док је оно јахао коња, Ун "са великим емоцијама, сетио напорне борбе коју је прошао како би изградио моћну, чврсту и високу земљу као планина Паекту".
Није згорег подсетити да је и тамо далеко, опет заслугом тамошњег Највишег Државног Руководства, већ откривен извор чија је вода еликсир младости, а успут лечи и рак и сиду, док су археолози пронашли гнезда једнорога које су јахали владари древног краљевства које је претходило овом данашњем!
Дакле, и тамо и овде: највећи у историји. Јединствен. Непоновљив. Ма, скоро као Врховников премијерски експозе, оно ономад, "најбољи у повијести, научно дело", што рече онај напредни Проф.др с мањком знања српског језика! Уникат!
И, ко би томе и таквоме савршеноме сутра могао на црту да, неким чудом (пу-пу), одлучи да, сходно захтеву бојкот - опозиције, одложи парламентарне изборе, али зато, ванредно, распусти сам себе са места председника Републике?
Нема томе много, негде крајем прошлога лета (кога више занима, понешто је у мојој књизи "Духовна колаборација", стр. 113), у тексту под насловом "Глумац је глумац је глумац", питао сам: Шта то тренутно снима Серж Трифо? Да, онај из Пе-се-жеа! Је ли у Аспену био тек само на скијању или на "висинским припремама" за нешто високо? Шта би Глумац Анархиста учинио да га, ето, рецимо, као наставника Василија, тј. данашњег председника Јукрајине, ђаштво, радништво, сељаштво и поштена интелигенција номинују за првог "слугу народа"?
Је ли Анархиста, наш Глумац, заправо - Глумац Пројекат?
Није да се хвалим, али мноооогооо пре Зеленског, управо ја сам, као одговорни уредник ондашње "Демократије", наговарао једног сарадника нашег листа да, као кандидат групе грађана, "изађе на црту" Слободану Милошевићу кога је тадашњи федерални парламент канио, без противкандидата, изабрати за председника Савезне Републике Југославије. Скупили смо потписе грађана, предали кандидатуру, одрадили кампању, наш кандидат се руковао са хиљадама грађана (звао се Драган Ј. Вучићевић), ушао у само финале избора, али нека фантомска комисија, све "ради заштите Милошевићевог имена и дела", спречила је да покојни Слоба има противкандидата на гласању!
Кад је цела фарса око тих "избора" окончана, 17. јула 1997, у "Демократији" сам објавио текст под насловом "Ђавољи дил и чисте руке" (видети у књизи Ц. Миливојевића "На прву лопту", стр. 158).
Тражио сам од опозиције да се извини Милошевићу, јер није он био тај који је, на препад, заверенички, изабрао сам себе за председника СРЈ, већ су га изласали "његови земљаци Црногорци, како они поражени Момови, тако и они "проевропски" Милови "реформисти" којима се дивио добар део опозиције у Србији". Тврдио сам зато да, ако је Милошевић та главна кочница за повратак наше земље у свет, "онда се први кривац зове Мило Ђукановић", док је други колаборациониста тзв. демократска опозиција у Србији која је "наивно игнорисала чињеницу да се Милошевић попео степеницу више", без обзира што су његова овлашћења протоколарна, пошто "не верујем да је Милошевић добар писац честитки и телеграма сучешћа".
Враћамо се на главну тезу.
Пошто Врховник, без скрупула, узурпира своје уставне (не)надлежности, а У-се-се, кадијство и тужибапство плус Највише му Државно Климоглавство, све то допушта, па га чак и охрабрује да то и даље и све више чини - како би морао да изгледа онај који би му стао на црту?
Теорија (и пракса потврђена у студији случаја Коштуница против Милошевића, 2000!) каже да би фоторобот противкандидата морао да личи на све оно најбоље што садашњи Врховник има од врлина и на све супротно од мана, барем у перцепцији Врховникових тренутних гласача.
Хајде да се претварамо да чак ни не слутимо ко би могао да буде Онај Који Излази На Црту (ОКИНЦ). Хајде да пођемо од претпоставке да, у овом тренутку, појма немамо да ли уопште постоји неко "ко сме да вас (нас) погледа у очи"...
Шта мислите, зашто је прошле године, у ово доба, Врховна команда парадржавне пропаганде, била прогласила сезону лова на реченог Сержа Трифоа?
Па, на академика Теодоровића?
Зашто је, у пролеће, са Анархисте, нишане својих парамедијских цеви, преусмерила на Фашисту?
Најмање месец дана вођена је хајка против Маринике Тепић.
Два месеца, у "прајм-тајм" терминима и на насловним странама ТВ тровачница и вучићоида, била су бесплатно резервисана за узбуњивача (или "бугарског шпијуна") Александра Обрадовића.
Верујете да је, тек тако, крајем 2019, издата парамедијска тералица за Бјелогрлићем?
Јесте ли размишљали чему оволика повика на судију Миодрага Мајића?
Шта ја писах у тексту "Глумац је глумац је глумац"?
Врховно Државно Климоглавство је, до танчина, упућено у чињеницу да је Тајкуну (мислим, Ђиласу), као некоћ Ђинђићу, главном менаџеру Коштуничине председничке кампање, циљ премијерско место и да је он, као и ономад Ђинђић, свестан да на непосредним изборима не може да победи у председничкој трци?
Својевремено је нама неколицини уредника "Демократије", беше то поткрај зимских грађанских протеста 1997, покојни Ђинђић "поверио ексклузиву" да његов фоторобот председничког кандидата удружене опозиције личи на неку "снажну, а неупрљану ванстраначку јавну личност" која се, у том тренутку, одазивала на име Душко Ковачевић, драмски писац.
Било је то пре оних избора на којима је (актуелни) Заменик Градоначелника, ономад Ђинђићев Домали, водио "жуту бојкот кампању", са све сликовитим упоређивањм грађана са магарцима, због чега је, на крају, победио Војвода Шешељ, али је, под извесним условима, прихватио лажирање тих избора у корист Млекцета Милутиновића.
А јесте ли приметили чије име (не рачунајући опозиционе партијске лидере, дакле, оне који му, у овом моменту, нису ни до колена, у потенцијалној председничкој трци) најдуже и са највише жучи Врховник помиње?
Млађан Ђорђевић је човек за кога Врховник тврди да, уз подршку Руса, руши, Врховнику братску, власт у Црној Гори, смењује и поставља владике и (опет уз руску помоћ!) мешетари нешто по Косову Тачију и нашем Врховнику иза леђа! А, што је још горе, уз све то - Ђиласов је кум!
Име вам ништа не значи?
Мени нешто више. Памтим га са факултета.
Али, можда ништа више не знам, али знам ко све најбоље зна! А ако Врховник каже да је тај опасан (а Србин је са Косова, добар са Русима, па још кадрира у Цркви - дакле, све оно што обожавају тренутни бирачи Ес-ен-еса!), онда, до даљег, запамтите то име!
Ако је трећеразредни глумац Реган ушао у Белу кућу, ако је то успело и једној естрадној мушкој старлети (Трамп), ако се посрећило и јукрајинском ателану Володимиру Зеленском, зашто и у Србији не би имао изгледа на успех, можда не баш прави глумац, али, макар, неко изван светлости рефлектора?
Онако, из потаје, "около дођох, вођо, потоком топовском рову", што би рекао Трифо. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

среда, 15. јануар 2020.

KO JE SLJEDEĆI U ZASTRAŠIVANJU Vlast testira dokle može da ide


“Uvođenjem policije i tužilaštva u ‘uređivanje’ medija, vrši se posredno zastrašivanje i podstiče autocenzura"
Pritisak vlasti na sve koji drugačije misle će rasti kako se približavaju izbori, a hibridni rat je samo vrsta eufemizma za ogoljenu državnu propagandu koja nema skrupula i optužuje ljude za sve i svašta, tvrde sagovornici “Vijesti”.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže za “Vijesti” da se atmosfera hibridnog rata stvara u koordinaciji predsjednika Crne Gore i Srbije Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića. On navodi da sličnost između “dvojice sijamskih blizanaca” nije samo po visini nego i po nekim metodama i tehnologiji vladanja.
“Obojica su kada je riječ o balkanskom prostoru najbolji učenici onog francuskog kralja poznatog po rečenici: ‘Država to sam ja’. Hibridni rat dođe kao jedna vrsta eufemizma u odnosu na ono što gledamo, a to je sa stanovništa masovnog komuniciranja ogoljena propaganda u kojoj nemate skrupula da ljude optužujete za sve i svašta”, kazao je Milivojević.
Troje novinara uhapšeno je i osumnjičeno za širenje panike posljednjih nekoliko dana, a njihovo pisanje iz državnih institucija dovođeno je u negativni kontekst sa izvještavanjem medija iz Srbije, koji su prenosili te informacije.
Ministarstvo kulture je prije dva dana objavilo da je Crna Gora suočena sa “nezapamćenom kampanjom širenja dezinformacija, koja je kulminirala nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti”. Vladajući DPS je u reagovanju podržao državne organe “da se odupru svakoj vrsti pokušaja narušavanja stabilnosti i ugrožavanja sloboda i prava građana da budu pravovremeno, tačno i istinito informisani”.
Ombudsman Siniša Bjeković juče je nakon sastanka sa direktorom Uprave policije Veselinom Veljovićem saopštio da ovako restriktivne mjere borbe sa dezinformacijama, kao što je privođenje novinara, treba da budu primijenjene i obrazložene samo u krajnje opravdanim uslovima, u skladu sa međunarodnom praksom, standardima i preporukama.
Na pitanje da li se Srbija miješa u unutrašnje stvari Crne Gore, Milivojević je odgovorio da se to pitao i na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori u jesen 2016. koje je, kako navodi, presudio Vučić kada je direktnim obraćanjem podržao tezu predsjednika DPS-a da je u toku državni udar uz učešće ruskih specijalaca i nekih građana Srbije.
“Tada niko iz vlasti Crne Gore to nije predstavio kao miješenja zvanične Srbije u unutrašnje stvari Crne Gore”, rekao je Milivojević. On kaže da je hapšenje novinara poruka svima da paze šta pišu.
Predsjednik Upravnog odbora Instituta alternativa Stevo Muk ocijenio je da “novi (stari) pristupi i koncepti, hibridni rat, lažna vijest i slični, pate od nedostatka jasnih definicija i pravila, i u suštini se kreću na tankoj liniji između opravdane zaštite javnog interesa i ograničavanja slobode izražavanja i slobode medija i zato predstavljaju idealno polje za zloupotrebu u rukama autokratskih režima”.
“Ovih dana vlast vrši praktično testiranje dokle može da se ide u tom smjeru. Uvođenjem policije i tužilaštva u ‘uređivanje’ medija, hapšenjem i pritvaranjem novinara, vrši se posredno zastrašivanje i podstiče autocenzura u svim medijima, ali i društvu uopšte. Otvoreno je pitanje ko je sljedeći, koje su granice tumačenja i primjene krivičnog djela “izazivanje panike i nereda“ i dokle će vlada ići u primjeni strategije krivičnog progona novinara ili sjutra političara, aktivista NVO ili građana”, rekao je Muk za “Vijesti”.
Milivojević navodi kako je potpuno jasno da se Vučić i Đukanović pomažu, navodeći da to dokazuju teme koje biraju: “Vučić vješto izbjegava da identifikuje pitanje imovine, jer to najviše boli Đukanovića, kao i što Đukanović u odbrani takvog pristupa zapravo optužuje neke tamo velikosrpske zavjere, agresije, hegemonije, koji žele da unište crnogorsku naciju, državu, bježeći od onoga što je suština - je li nešto nečija svojina i kako dokazati. Na primjer, kako dokazati da je nešto 1918. bilo svojina Crne Gore kada je na primjer Stara Hercegovina dio BiH a ne Crne Gore. Pa šta to znači, da ćemo manastire i crkvenu imovinu koji su bili ne teritoriji Stare Hercegovine sada da poklonimo državi Mila Đukanovića? Valjda to ne ide”, rekao je Milivojević.
Na pitanje da li će priča o hibridnom ratu biti korišćena i u kampanji protiv političkih protivnika, Stevo Muk kaže: “Opozicija nije uspjela da dobije bolje izborne uslove, pa će u susret narednim izborima dodatno suočena sa režimu odanim institucijama, koje su zauzeli najodaniji partijski kadrovi spremni da budu saučesnici u još jednoj izbornoj prevari. Treba povesti razgovore unutar medijske zajednice, civilnog društva, među opozicionim partijama i nezavisnim stručnjacima kako bi se analizirale mogućnosti odbrane od ovakve strategije vlasti,” rekao je on.
Milivojević podsjeća da se sada zbog svake kritičke misli i rečenice na račun predsjednika Crne Gore ili predsjednika Srbije, ne samo mediji i novinari, već i intelektualci i javne ličnosti proglašavaju neprijateljima države.
Kampanju protiv države koriste za homogenizaciju biračkog tijela
Predsjednica CDT Milica Kovačević kaže da se vlast “suprotstavlja” lažnim vijestima na pogrešan način: “To što postoje neprofesionalni “mediji” kojima je cilj suprotan demokratskim vrijednostima nikome ne daje za pravo da, pod firmom “zaštite države”, uskraćuje ili smanjuje prava medija da profesionalno i objektivno i kritički izvještavaju i budu čuvari demokratskog poretka”, rekla je ona “Vijestima”.
Ocijenila da je stanje u medijskom prostoru haotično i da je ugrožena medijska etika.
“To potvrđuju i naša istraživanja na projektu Raskrinkavanje.me, da se dezinformacije u oblasti spoljne politike svjesno i tendenciozno šire i da su na sceni ozbiljne kampanje protiv demokratskih procesa, zapadnih vrijednosti društva, protiv koncepta ljudskih prava i usmjerene na dodatno podizanje tenzija u našem društvu”, rekla je Kovačevićeva.
Ove činjenice, kako je dodala, vlast se često upotrebljava da skreće pažnju na problem, da ga, kad joj to odgovara, apostrofira i koristi za homogenizaciju biračkog tijela s jedne, a sa druge strane ne radi ništa da se borba protiv dezinformacija rješava strateški kao demokratska društva.
“Pritisak vlasti na sve koji drugačije misle će rasti kako se približavaju izbori”
“Pritisak vlasti na sve koji drugačije misle će rasti kako se približavaju izbori jer je vlast spremna na sve kako bi sačuvala svoju poziciju. Naročito ako joj to savršeno odgovara u forsiranoj crno-bijeloj geopolitičkoj slici svijeta prikazujući se kao zaštitnici države, NATO saveza i simulirajući ugroženost na prvoj liniji fronta, vlast će cjelokupnu opoziciju slikati bojama DF i Rusije. Kod takvog već dobro pripremljenog alibija za zapadnu javnost, ovoj vlasti su široko otvorena vrata za ograničenje političkih i građanskih sloboda”, smatra Stevo Muk. (“Vijesti”, Podgorica, www.vijesti.me, Biljana Matijašević, 15.1.2020)

понедељак, 13. јануар 2020.

Milivojević: Najava smanjenja cenzusa radi stvaranja kvazidemokratije


Politički analitičar Cvijetin Milivojevic izjavio je danas da iako u Srbiji ne postoji pravna smetnja da se u godini izbora menja izborni zakon, problem je to što je najveći deo opozicije najavio bojkot izbora te bi smanjenje cenzusa vodilo tome da u parlament uđu stranke koje nemaju dovoljnu podršku birača, radi stvaranja privida "kvazidemokratije".
Milivojević je za agenciju Beta izjavio da "u nekoj normalnoj zemlji niko ništa ne bi imao protiv smanjivanja cenzusa, ali ne kada je u pitanju bojkot izbora, kada će to dovesti do stvaranja instant stranaka, samo za ove izbore".
"Aleksandar Vučić ne nudi smanjenje cenzusa, on testira javno mnjenje. Dobro bi bilo da je smanjenje cenzusa bilo uvršćeno u zahteve opozicije za poboljšanje predizbornih uslova, što bi imalo smisla ako bi cenzus bio povećan za one koji na izbore izlaze u koalicijama, kao što je slučaj sa SNS. Tada bi to bilo u redu", smatra Milivojević.
On je rekao da je "očigledno da iza smanjenja cenzusa za ulazak u parlament stoji nešto drugo: pokušaj da se baci udica što većem broju malih stranaka, da bi se tako smanjili efekti bojkota izbora", a "očigledno nije reč o iskrenoj nameri".
Milivojević je rekao da, "ako Aleksandar Vučić zaista želi da pokaže da je za kompromis, treba da se donese lex specialis, da odloži održavanje parlamentarnih izbora za najmanje šest meseci, da se do tada dovedu u red svi izborni uslovi, a da opozicija pod tim uslovima, kao znak dobre volje, pristane da izađe na lokalne izbore koji bi bili u redovnom terminu", na proleće ove godine.
"Slažem se sa predsednikom Republike da je bolje ako volja građana bude iskazana kroz cenzus od tri odsto za ulazak u parlament, nego pet odsto koliko je sada. Manje se rasipaju glasovi građana. Međutim, problem je u tome što je najveći deo opozicije najavio bojkot izbora, a smanjenje cenzusa biće podsticaj za one koji bi jedva prešli cenzus od pet odsto da na izbore izađu", smatra Milivojević.
On je rekao da "ako se izbori budu raspisali na takav način, oni su besmisleni, osim ako neko želi da tera inat, a posledica će biti da će vrlo brzo morati da budu raspisani novi, vanredni parlamentarni izbori".
"Aleksandar Vučić se ne ponaša kao predsednik Republike, on je i premijer i tužilaštvo i svi aktuelni ministri, on se ponaša kao apsolutni vladar", kazao je Milivojević.
Na pitanje da li očekuje da povodom najave smanjenja cenzusa za ulazak u parlament reaguje Evropska unija čiji su poslanici učestvovali u međustranačkom dijalogu za unapređenje predizbornih uslova, Milivojević je odgovorio da smatra da je "Briselu važno da u Srbiji dođe do poboljšanja izbornih uslova, ali ne po svaku cenu, a EU trenutno odgovara to što u Srbiji imaju apsolutnog vladara koji je kooperativan".


„Mislim da Evropsku uniju ove teme ne zanimaju previše. Ako Evropski parlament želi da se ovde održe demokratski izbori, on mora da pritisne vlast. Brisel ima načina da ga natera, ali to ne želi iz praktičnih razloga, zato što im je potreban neko kao Vučić, ko će ispunjavati sve što se od njega traži. To nema veze s demokratijom. On se očigledno u nekoj raspodeli karata pokazao kao najbolji izbor“, kazao je Milivojević o Vučiću.
Milivojević je rekao da je opozicija u pregovorima o poboljšanju predizbornih uslova tražila pre svega uvođenje reda u medijima, među kojima ima onih koji ne samo da ne informišu građane u skladu s propisima, već ih i dezinformišu, kao i da mediji koje kontroliše vladajuća stranka „kriminalizuju ne samo političare iz opozicije već i dobar deo javnih ličnosti koji veze nemaju s politikom“.(www.beta.rs, 13.1.2020)

недеља, 12. јануар 2020.

У ЦЕНТАР Цвијетин Миливојевић: О отимању територије Србије од стране Црне Горе



Београд, 9.1.2020. - Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, коју уређује и води Дејан Петар Златановић, био је политиколог и власник ПР агенције „Прагма”, Цвијетин Миливојевић.
У емисији се говорило и о реакцији режима Александра Вучића на дешавања у Црној Гори поводом настојања режима Мила Ђукановића да преотме храмове и светиње Српској Православној Цркви, савезу Ђукановић-Вучић и отимању територије Србије од стране Албанаца и милогораца, престојећим републичким изборима који се у Србији одржавају у пролеће 2020., Вучићевим сарадницима и кризном политичком маркетингу Председника Србије; као и о аферама које потресају Србију и начинима како функционише СНС, прелетачима међу политичарима и нефункционисању Уставног суда у Србији, режимској опозицији, сукобима у самој опозицији и појединци који може да победи Вучича; односно о новој СРС коју представља Александар Шешељ, заједничком садржиоцу који треба да окупи праву опозицију, Вучићевим гласачима и начинима помоћу којих треба решити проблем Косова и Метохије... (www.srbin.info, 9.1.2020)
https://www.youtube.com/watch?v=tkmnbwLYkos

среда, 8. јануар 2020.

А да ватрочувари прошетају и до Сестара Кармелићанки?


Ценим донкихотство, колико штујем и конформизам, оних неколико стотина (од пет милиона) чувара ватре „Крвавих кошуља“ који - а газимо, ево већ, и трећу календарску годину протеста - сваког престоничког суботњег предвечерја цепају ципеле рутом од Филозофског до Таковске, али се и, четрнаести ефективни месец, самозапитујем је ли збиља Јавна медијска, до које демонстранти традиционално шетају, по живот и здравље грађанства, опаснија ТВ тровачница од, рецимо, Ружичанственог 24-часовног ријелитија што су га, за све ово време, тек дваред походили, и то једино, Фашистини Дверјани?
Добро, де, ако је, због кашњења незаустављиво надолазећег метроа, размаженом „кругу двојке“, у пинк обојено Дедиње, ипак, предалека периферија, питам се, питам се, а зашто протестанти који се, наводно, боре за нормалну и пристојну Србију, уместо до додиришта Таковске и Абердареве - не прошетају 50 метара узводно, на угао исте те Таковске и Булевара краља Александра?
Јер, "тамо где је срце - тамо сија сунце“. А „тамо где је страх - тамо живи мрак!" (Беху ли Цане и „Партибрејкерси“?)
На тој адреси, наиме, станује стварна чуваркућа и уставни кербер легално и легитимно изабраног председника Републике Србије, актуелног нашег владара који се бави свим и свачим осим оним што би, према Уставу Србије и Закону о председнику Републике, требало и морао да ради! И који из таквог свог рада, односно нерада, чињења, односно нечињења, црпи и гради оволику количину моћи, такорећи апсолутизма, у одајама Новога двора на Андрићевом венцу, у најближем комшилуку  – кроз Дворски парк гледано, ни стотину метара далеко – од зграде Уставног суда Србије (У-се-се)!
Да га (њега, тј. У-се-се) и лично приупитају је л' је мислио изистински или се, дајј Боже, само неслано шалио, кад је оно потврдио да је, замислите, у складу са Уставом чак и завлачење руке у туђе џепове и отимање тзв. стечених права стотина хиљада пензионера, најстаријих и најосетљивијих категорија грађана ове земље?
Да га, сад је то најактуелније, питају јe ли противуставно и Доглавниково пребројавање „монтенегринских“ крвних зрнаца по Србији? Или је, (не)дај Боже, Доглавник под том "истрагом потурица" мислио, пре свега, на врховног команданта пропаганде овог овде (и оног тамо, црногорског) режима и оснивача оног бебећег Института за јавне, нејавне и све друге антисрпске (биће и антицрногорске) политике и врховне истине?
Тај У-се-се, оставимо ли по страни чисту политику, од тренутка парафирања Бриселског споразума ни речју није, макар само, констатовао да је 17 одсто територије Републике Србије (на Уставом Србије дефинисаном простору Аутономне покрајине Косово и Метохија) на делу отворена узурпација и отмачина најсветијег права западних демократија  - приватне, државне и црквене својине!
Елем, када је бивши бивши режим – дакле, данашњи Врховник и Доглавник му, на крилима победе Његове екс-Екселенције – преузео дизгине, најпре је наредио У-се-сеу (чак су се тим својим противуставним деловањем тадашњи председник Републике и ондашњи министар правде бахато и лицемерно хвалили!) да се не бави својим послом!
Да се не бави чак ни оним темама које не могу ни минимално да заболе овај режим, а некмоли да открију његову противуставну технологију владања... Тако је, на пример, онодања прва „сестра кармелићанка“, заветница ћутње, по имену Драгиша Слијепчевић, крајем 2013, јавно признао своју и бруку својих 14 колега, судија У-се-сеа, признањем да је „Уставни суд уважио захтев Владе да застане у поступку у односу на оспорене одредбе о административним прелазима, матичним књигама, катастру и признавању факултетских диплома, уз (пазите сад!) истовремено одређење рока од шест месеци за отклањање уочених неуставности“!
Од тог датума прошло је не шест месеци, него више од шест година, али нити У-се-се, нити Влада, а богами ни Народна скупштина – ни мукајет! Не само да „уочене неуставности“ нису отклоњене, него је режим у противуставном деловању на плану одрицања од 17 одсто територије Србије отишао још 10 корака даље, а У-се-се је тврдио како „Свето бриселско писмоне само да није неуставно, већ није ни споразум, а тек није међународноправни, него је обичан „политички акт“. Такав идиотски (грч. незналица, човек неупућен у јавне послове) или, можда, коруптивни став уставних назови стручњака није променило ни бахато неопрезно признање Врховника лично како „Србија поштује своје међународноправне обавезе у вези с Косовом проистекле из Бриселског споразума“!
Шта ли Сестре Кармелићанке мисле о изјави легитимно изабраног председника Србије - ако у Уставу Србије  на који се заклео пише да је обавеза те државе да брине о положају својих сународника изван Србије (ваљда и у Црној Гори) - кад, као од НАТО-а навијен, Врховник кука како - "шта год да кажемо, то може да буде оквалификовао као мешање у унутрашње свари суверене државе"? Па, на пример, о Врховниковој мозгуалној акробатици садржаној у тврдњи изреченој у функцији председника Републике Србије да "црногорска аутокефална црква, де факто и де јуре, постоји још и пре упостављања независности Црне Горе 2006. године", те да су "ту цркву формирали на Цетињу на правно ваљан начин"? (Успут, чак и најближи пословно-политички партнер нашег Врховника, Господар црногорски, горски, брдски и томе слично тврди супротно и говори како ће он тек "вредно радити на обнови аутокефалне Црногорске православне цркве"?!)
Да ли је противуставно "немешање у унутрашње ствари суверне Црне Горе", исте оне државе која је, међу првима, признала независност Косова, гласала за његов пријем (са све српским културно-историјским и верским споменицима!) у Унеско, па се још са Косовом и државно разграничавала посред територије Републике Србије?
Да ли је противуставан однос председника Републике и Владе Србије према држави која доноси закон уперен против својинских интереса искључиво Црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве, а не и других верских заједница у тој земљи?
Да ли је противуставно осмогодишње ћутање овог режима о чињеници да трећина грађана ЦГ који се изјашњавају као Срби - уз напомену да више од половине укупног становништва пописује српски као свој матерњи језик, док су чак три четвртине верника и српске и црногорске националности управо верници СПЦ - не да нису конститутиван народ, него немају права ни оних националних мањина које у ЦГ не броје више од неколико стотина грађана?
Тек после балканских ратова, Црној Гори су, 1913, припали и Мојковац, Беране, Бијело Поље, Рожаје, Пљевља, Плав, Гусиње, Пећ и Ђаковица. За трећину је проширена њена територија, па су тада део ЦГ постали и Малесија, део Новопазарског санџака и Метохије до Бијелог Дрима, тако да је, први пут у новом веку, успостављена и територијална веза између Црне Горе и Србије.
Тиме је, заправо, традиционална или нахијска ЦГ, између Скадарског језера и Ловћена, реке Мораче и Паштровачке горе, која је независну државу, постала друштвена и културолошка мањина.
Огромно проширење, поготово имајући у виду ЦГ у његошевској стварности, коју је обухватао само простор између Мораче, Острога, Убли, Чева, Цетиња и Ријеке Црнојевића. ЦГ нигде није била ни близу мора (тек се Књађевина спустила на простор између Улциња и Бара), изван ње су се налазили и Подгорица, цела Стара Херцеговина, Никшић, Грахово, наравно, и Херцег Нови (што значи и сви православни манастири и црквена имања на тим просторима!), па је "Закон отачаства" делио државне поданике само на Црногорце и Брђане.
Зашто председник Републике Србије не постави најлогичније питање: хоће ли онда манастири и црквена имовина на тим просторима, када буду подржављени по овом расистичком закону, постати власништво држава које су ту обитавале до 1918. године и њиховим правним наследницама - Аустро-Угарској, Турској, Србији, Босни и Херцеговини (Републици Српској), Хрватској, Албанији, "Републици Косово", или, можда, Бонапартиној Француској или Млетачкој Републици?
Је ли, наравно, било противуставно и Врховниково мешање, прецизније, директно уплитање у претходне црногорске изборе, усред изборног дана, тако што је оптужујући Русију и грађане своје земље да су покушали државни удар против његовог Пајташа, пресуди те исте изборе у корист свог Пајташа и директно отерао Црну Гору у НАТО?
Но, да се не погубите у овим дигресијама, да вас вратим на основу тезу да је већи кривац од онога који узурпира своје уставне (не)надлежности, онај ко му то допушта и охрабрује га на то, иако му је једини посао и задатак, управо по Уставу ове земље, да осујећује и спречава последице доношења неуставних и незаконитих аката и, тиме, извршења противуставних и противзаконитих дела против интереса ове земље и њених грађана. А то је У-се-се!
Дакле, зашто, бар - ако то већ конструктивна опозиција из својих лукративних разлога не жели - тзв. права опозиција јавно не кандидује тему ваљаности рада и одлучивања Сестара Кармелићанки?
Закон о Уставном суду Републике Србије прописује да се кадије У-се-сеа "бирају и именују на период од девет година", али члан 15, на пример, даје могућност да судија може да се разреши и пре рока, ако, на пример, "постане члан политичке странке, повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда".
Па, да грађани поразмисле да ли се неки од разлога зашто наш У-се-се осам и по година хронично ћути може подвести и под овај члан.
Па, да видимо, рецимо, зашто су такви правни експерти какви седе у У-се-сеу пропустили да, а пропо "Бриселског светог писма", примене члан 45, став 3, у коме пише да У-се-се својом одлуком "утврђује да потврђени међународни уговор није у сагласности са Уставом (а Народна скупштина јесте потврдила Бриселски споразум!)"? И зашто су свесно изрекли неистину да је то "само политички акт", ако се и сам председник Републике хвали како „Србија испуњава своје међународноправне обавезе“ произашле из Бриселских споразума!?
Па, да часне кадије У-се-сеа (у складу са чл. 104 Закона о Уставном суду), макар и са шест и по година закашњења, одговоре грађанима је ли Влада оне неуставне акте проистекле из бриселских парафа ускладила са Уставом и ако није - а није - како су и чиме санкционисани тадашња влада и тадашњи премијер (Канцелар), а данашњи Врховник Србије?   
Па, да ли је, у складу са чланом 106 истога закона, часни суд обавестио Народну скупштину о томе да Влада оно, из претходног пасуса, не да није решила за шест месеци, што јој је била обавеза него, ево, ни за шест и по година?
Или, чак и да замислимо немогућу ситуацију, да су се, неким чудом, Сестре Кармелићанке осмелиле да устврде како су Влада или председник Републике учинили неки противуставни акт; па чак и да се скупи немогућа једна трећина посланика у парламенту која сматра да је он повредио Устав и, још већим чудом, предложи, на пример, разрешење председника Републике - шта даље?
Поступак за разрешење покреће се већином гласова свих народних посланика, што ни теоријски није могуће, с обзиром да су и бирани управо на бази подршке антиуставном деловању тог истог председника, али хајде да се играмо да је овде на делу права демократија. У-се-се је дужан да у року од 45 дана од дана кад је покренут поступак за разрешење одлучи о томе да ли је председник Републике повредио Устав.
Па, ако неким чудом још невероватнијим од невероватног, У-се-се одлучи да је председник Републике повредио Устав, неопходно је да за његово разрешење гласа - две трећине народних посланика!
Иначе, председник Републике, то вам је, по Уставу Србије, мање-више протоколарни, човек који не би требало да влада, јер Устав прописује да влада - Влада !
Он, по слову Закона о преседнику Републике, само изражава државно јединство, предлаже мандатара пошто саслуша мишљења изборних листа, поставља и опозива амбасадоре (опет на предлог Владе), даје помиловања и одликовања, пописује законе, унапређује и разрешава официре, представља Републику Србију у земљи и иностранству, указом проглашава законе које је парламент усвојио... Председник Републике "не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност"!
И, за ову тему, једнако важно, он приликом ступања на дужност полаже заклетву у којој на почетку стоји: "Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући Косово и Метохију као њен саставни део..."
Уколико тзв. права опозиција и даље настави да на ову тему "сном зимскијем спава", треба ли да се сложимо за штампаним вучићоидима да је "опозиција уједињена у мржњи" против Врховника лично, а да би његову преголему, противуставну маршалску униформу (сетите се Кораксовог Боре Јовића у Титовој!) радо задржала за неког свог? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)