Šta znači obeležavanje šest meseci demonstracija 1 do 5 miliona?

Organizatori protesta treba da uče na svojim greškama i da izbegavaju da najavljuju „velike stvari“, već da građanima upute poruku kako da deluju u predstojeća dva letnja meseca, kako se protesti ne bi ugasili do septembra – smatraju sagovornici Danasa, koji komentarišu najavu protesta „od Subotice do Gračanice“ za osmi jun, te naznaku da će tog datuma biti saopšteni „dalji koraci koji će ugroziti već ozbiljno načetu vlast“.

Doktorand FPN-a Boban Stojanović smatra da je dobro što su organizatori odlučili da obeleže šest meseci od napada na Borka Stefanovića, to jest od početka protesta, ali da najave ne bi trebalo da budu u toj meri pompezne. On pretpostavlja da je najava o okupljanjima širom Srbije tog datuma utemeljena na potvrdama lokalnih organizatora da će uspeti da izvedu ljude na ulice.

– Samim tim što su najavili okupljanja „od Subotice do Gračanice“, organizatori su preuzeli teret da tog dana ne sme da se dogodi fijasko, naročito jer idemo u susret letu. Nadam se da su dobro promislili, da se ne bi dogodilo da protesti budu održani u pet gradova, sa veoma malim brojem ljudi – kaže Stojanović.

On ukazuje da je šteta što organizatori nisu naučili na sopstvenim greškama da ne treba najavljivati „velike stvari“, jer prema njegovom mišljenju, nijedan od tih protesta u datom trenutku ne može da donese nešto „veliko“. Stojanović navodi da ostaje da se vidi šta su organizatori pripremili za osmi jun i šta će biti naredni koraci. On se nada da će tog datuma građani imati prilike da čuju neki plan.

Cvijetin Milivojević, politikolog, koji komentariše najave organizatora da će osmog juna biti saopšteni „dalji koraci koji će ugroziti već ozbiljno načetu vlast“, ocenjuje da je reč o „političkom zatrčavanju“ i bespotrebnom oročavanju datuma uz velika obećanja. On veruje da su oni koji su ranije na protestima izricali „velika obećanja“ i tada bili svesni da od toga što govore neće biti ništa.

– Za ovih šest meseci građanski protesti su faktički doveli do jedne vrste konsenzusa i opstao je jedan veliki politički zahtev; veliki pre svega za opoziciju, a za građane manje-više. Radi se o zahtevu za uspostavljanjem dijaloga između vlasti i opozicije u kontekstu obezbeđivanja fer izbornih uslova. Dalje se nije trebalo zatrčavati sa nekim viškom političkih zahteva – smatra Milivojević.

Po njegovom mišljenju, trebalo je forsirati građanske zahteve koji su karakteristični za svaku lokalnu zajednicu ponaosob. Milivojević ističe da su organizatori upravo zbog manjka tih lokalnih, čisto građanskih zahteva, došli u situaciju da proteste „spasavaju“ iznuđenim performansima i insceniranim događajima koji se smišljaju na licu mesta.

– To nije dobro ukoliko se računa na masovnost protesta. S druge strane, neke stvari ne idu u prilog masovnosti u ovom momentu, jer je uveliko proleće, što podrazumeva da su ljudi zauzeti, u rasponu od poljoprivrednih radova pa do ispita na fakultetima. Dakle, ne može se očekivati da oni ponovo budu masovni kao u što su bili zimus. Ipak, opozicija treba da porazmisli kako da napravi „most“ između početka juna i početka septembra, za kada se može očekivati neka vrsta „nove energije“ u tim protestima – objašnjava Milivojević i dodaje da bi organizatori osmog juna trebali građanima da upute poruku kako da deluju u predstojeća dva letnja meseca, kako se protesti ne bi ugasili do septembra. (Miloš D. Miljković, "Danas", www.danas.rs, 30.5.2019)

Kvazidijalozi i kriptoargumenti

Popriličan količinom i siromašan kakvoćom, referat Ledenog Đurića koji je Vrhovnik iščitao - usvojen je, ali ni blizu (očekivanoj) dvotrećinskoj većini.

Neki novi mandat za naše briselske pregovarače, eventualnu novu "rezoluciju o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji", niko ni pomenuo nije.

Dakle, važi stara, datirana sa 13. siječnjom 2013.

Pa, da vidimo šta smo u njoj imali i još imamo - pošto ona ne samo da i dalje važi, nego i - OBAVEZUJE ovoga što se u sve meša:

"Svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu KiM, o položaju Srba u Pokrajini ili o zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244"!

Pa: Srbija ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova!

Pa: Svako prenošenje nadležnosti sa Srbije na Prištinu (je) mora(lo) da bude potvrđeno ustavnim zakonom Srbije i da bude u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Srbije.

Pa: Srbija nije spremna da čini ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa.

A plan? Kakav plan - strašan plan... Vrhovnikov "neviđeni plan" za Kosovo i Metohiju - ostao je i dalje za sve nas, obične smrtnike, pardon, građane Srbije, osim za građanina Tačija i komesarku Mogerini - "neviđen"!

Vrhovnik je obavio oba zadatka.

Istestirao je, po nalogu svojih vanjskih suflera i prijatelja, SVOJU, a NJIHOVU IDEJU za odustajanje NJEGOVE SRBIJE od dobrog dela, najvećeg dela, celog, skroz na skroz i još dva brda više (izaberi sam...) NAŠEG Kosova i Metohije

I udarnički nastavio da širi paniku, seje fatalistički defetizam, a građane zemlje čiji je predsednik PLAŠI IZVESNIM RATOM AKO NA NEVIĐENO NE PRIHVATE ONO ŠTO ON JESTE DA NIJE PREDLOŽIO, ALI SVI TO ZNAJU ŠTA JE JER SE "PRAVE BLESAVI", a "CEO SVET JE ZA TO"! U prevodu: ceo svet, navodno, hoće da nam zauvek otme Kosovo i Metohiju, ali on, kao, SAM PROTIV SVIH, goloruk, pa još sa "crnim figurama", hrabro stao na branik otadžbine...

I, šta ste shvatili iz svega? Vrhovnik se, iz čina u čin, premenjuva: malo Čada Čada, malo Vojvoda, malo, opet, Vojvoda, pa ponovo Čada Čada, a sve vreme piplmetrom meri prolazna vremena...

"Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole": elem, prosečan sluđeni konzument otrovnih srpskih TV sadržaja ukapirao je da, dok je naš natprirodni Vrhovnik jedan celi bogovetni skupštinski dan i drugi do popodneva trpeo, niti pio, niti jeo, ni toalet, povazdan, po vlastitom priznanju, nije pohodio - a sve zbog svetog KiM - onaj jedan se švrćkao po Njujorku, drugi pazarivao apartmane po Londonu, treći fašistički nasrtao na nevine bejzbol palice i tome slično.

Stvarno, ima li Vrhovnikov mazohistički put po "neviđenoj trasi" - alternativu?

Naravno da ima, to veli logika i zna svako dete, jer samo je smrt, na koncu, neumitna i nema alternativu.

Dakle, imovina države Srbije, srpskih preduzeća, građana Srbije, Srpske pravoslavne crkve i ostalih verskih zajednica, u jednom SVA SRPSKA IMOVINA na Kosovu i Metohiji, pitanje je svih pitanja, početak i kraj bilo kakvih razgovora o Kosovu, za to nije neophodan prevodilac - zapadni "posrednici" taj "jezik svojine" najbolje na svetu razumeju! To je i prva tema budućeg, potencijalno obnovljenog, dijaloga. Pristajanje na dalju igru zamene teza i besmislenih tema značilo bi KONAČNI PORAZ i DOBROVOLJNU PREDAJU KOSOVA OKUPATORU.

Drugo, neophodan je NOVI FORMAT oktroisanog briselskog dijaloga, tj. uvođenje PREGOVORA, jer od početka "briselskog dijaloga" naši "pregovarači pregovaraju" po formuli "jedan protiv dvoje"! EU ima samo pozajmljen mandat za arbitriranje između Beograda i Prištine - ta tema je u izvornoj nadležnosti UN. Nema bilo kakvog razgovora (a ja se nadam da Vrhovnik nije prihvatio da ima status pregovarača u ime zemlje koja je kapitulirala), sve dok se ne obezbedi da "na jednog njihovog" (predstavnik zemlje koja je priznala Kosovo) mora da ide "jedan naš" (predstavnik države koja priznaje teritorijalnu celovitost Srbije, sa Kosovom unutar nje!). Dakle, najpre, uz trenutnu predstavnicu Italije koja priznaje otcepljenje Kosova, mora da ide predstavnik neke od pet zemalja Evropske unije koje to ne priznaju! Ako se uključuje Vašington, onda to, sa druge strane, mora da bude Moskva ili Peking! Ako već (oružjem na strani kosovskih Albanaca) "posreduje" okupator NATO, onda druga strana koja se pita o budućnosti Kosova mora da bude, na primer, Vatikan koji ne priznaje Kosovo itd.

Prethodni uslov jeste zahtev NATO-u da, sa teritorije vojnoneutralne Srbije, HITNO I TRAJNO, UKLONI SVOJU BAZU u okolini nemanjićkog Uroševca, a ukoliko to Vašington odbije, onda je država Srbije obavezna da, shodno proklamovanoj vojnoj neutralnosti, uputi poziv Rusiji da i ona izgradi jednu vojnu bazu na teritoriji Srbije.

E, sad, Vrhovnik će promptno da mi odgovori: Svet nam ne bi ni jedan od ovih  zahteva prihvatio?

Spreman da me nakon ovoga što ću reći , Vrhovnik diskvalifikuje svojom omiljenom pljuvkom ("kad si tako pametan, što se ne kandiduješ na izborima, pa pobediš?") - pitam, dakle: A jesmo li (i šta smo, ako kojim slučajem, ipak, jesmo) od ovoga tražili, zahtevali i od koga smo, ako uopšte jesmo, a verujem da nismo? Jer, Vrhovniče, SVET nije samo Berlin, eventualno Vašington i Brisel - svet je i DVE TREĆINE ČOVEČANSTVA koje PRIZNAJE TERITORIJALNU CELOVITOST SRBIJE!

Da, tačno je, najveće investicije dolaze sa Zapada i, slažem se, poglavito iz Nemačke! Zato Vi, po cenu da Vam otimaju 17 ODSTO TERITORIJE SRBIJE koja nije ni moja ni Vaša dedovina, NE SMETE DA IM SE ZAMERITE! Da, tačno je da otuda dolaze, ali - dolaze zahvaljujući NEVEROVATNIM DRŽAVNIM SUBVENCIJAMA koje plaćamo svi mi, građani Srbije, subvencijama o kojima domaći mali i srednji preduzetnici MOGU SAMO DA SANJAJU! A priznaćete KABLOVE SMO ZNALI DA NAMOTAVAMO i mnogo pre nego što ste Vi otkrili Veberovu "Protestantsku etiku" i Angelu Merkel... Ako ne verujete, pitajte Vašeg koalicionog partnera Palmu iz eks-Svetozareva, onog što je, kad Vas je ono, 2008, sa sadašnjim Vašim Doglavnikom izdao i "preveo žedna preko vode", otkrio da se Kosovo "ne maže na leba" i "ne sipa u traktore"...

Vađenje na to kako Vrhovnik i njegovi "ništa nisu predali", jer su oni, Bože moj, sve nevini i prepodobni, i "samo poštuju ranije preuzete međunarodne obaveze Srbije koje je potpisala prethodna, vlast žutog ološa" više ozbiljno ne mogu da brani ni "vikari" sa naprednjačkih "Budućnost Srbije" mitinga. Pošto, neće biti da je baš tako: Upravo ovaj, Vrhovnikov, Državni Vrh je, za sedam godina svoje vladavine, UKINUO (PARALELNE) INSTITUCIJE DRŽAVE SRBIJE NA KIM (sudstvo, policiju itd), NATERAO SRBE SA KIM DA UČESTVUJU NA IZBORIMA KOJE RASPISUJE KOSOVSKA "DRŽAVA", UVEO CARINE, OZVANIČIO GRANIČNE PRELAZE, DAO KOSOVU MEĐUNARODNI TELEFONSKI BROJ, PUSTIO KOSOVO U MEĐUNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET, UEFA, FIFA itd, o otćutao FORMIRANJE VOJSKE KOSOVA! (https://cvijetinmilivojevic.blogspot.com/2019/05/normal-0-false-false-false_22.html)

Zato sad pogledajmo antipod i naučimo nešto iz ovog primera - sa koliko se poštovanja prema ustavu svoje NATO države, ophodi npr. predsednik "Republike Kosovo" Hašim Tači?! To je predsednik koji, UPRKOS PREUZETOJ MEĐUNARODNOJ OBAVEZI, ne dozvoljava formiranje tzv. Zajednice srpskih opština jer ona, prosto, "NIJE U SKLADU SA USTAVOM REPUBLIKE KOSOVO". To je predsednik koji je juče, na obeležavanju bitke na Paštriku, rekao da je ta bitka značila, pazite sad, KONAČNU POBEDU ALBANACA PROTIV SRBIJE i imala VELIKI ODJEK ZA SVE NAS I ZA NAŠE SAVETNIKE! To je predsednik koji, jasno i nedvosmisleno, kaže da su ALBANCI NEPRAVEDNO PODELJENI, da sada SVOJOM VOLJOM TREBA DA SE UJEDINE i da KOSOVO I ALBANIJA ŽIVE ZAJEDNO, BEZ GRANICA! Kao i da ni to nije sve, već da moraju da NASTAVE NAPORE ZA PRISAJEDINJENJE PREŠEVA, MEDVEĐE I BUJANOVCA KOSOVU, što će se ostvariti BEZ DOVOĐENJA U PITANJE BILO KOG MILIMETRA KOSOVA, JEZERA GAZIVODE I TREPČE!

Da li je naš Državni Vrh KONAČNO OBAVEŠTEN DA I REPUBLIKA SRBIJA, milenijum starija od Tačijeve države, IMA SVOJ USTAV?

Dakle, posle Vrhovnikove simultanke sa sopstvenim sparing partnerima u Narodnoj skupštini, pred našim "pregovaračima" koji su, navodno, "osnažili svoj pregovarački mandat", jesu i dalje dva putića: (i formalna) kapitulacija države Srbiji na Kosovu i Metohiji, a sve zarad nekih imaginarnih, "viših ciljeva", kao što su tzv. "evrointegracije" ili izlazak (ili opstruisanje) iz ovih i ovako vođenih pregovora. Ali, i paralelna, ozbiljna diplomatska ofanziva u pravcu pronalaženja novih formi i modaliteta PRAVOG DIJALOGA o Kosovu. Za šta bi, umesto evidentnog kopanja sve dubljeg rova i POKUŠAJA RAZGRANIČENJA sa tri četvrtine građana Srbije koji ih ne podržavaju, vlast morala (ne samo da pristane nego da) i - SAMA INICIRA OPŠTEDRUŠTVENI DIJALOG u zemlji. (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Vukadinović i Milivojević: Vučić prorok ili širi paniku

Policijsku akciju Rosu na severu Kosova i hapšenje više od deset Srba građani će videti kao i sve drugo što im se servira – da je predsednik Aleksandar Vučić bio prorok, rekao je u Novom danu narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Analitičar Cvijetin Milivojević dodaje da je predsednik širio paniku govoreći o napadima Albanaca.

"Vučić je najavio i rekao da ako ne bude kompromisa pitanje je dana kada će biti napada. To su objavile sve naslovne strane. Sa druge strane saopšteno je da je akcija protiv švercera. Istina je negde na sredini... Da li je Vučić znao za akciju ili nije, mada je Priština na različite načine najavljivala, ovo se ne može smatrate napadom ili Olujom, kako neki programi predstavljaju stvari", rekao je Vukadinović.

Upitan da li je akcija na Severu bila dogovorena sa vlastima u Beogradu, analitičar Cvijetin Milivojević kaže da ga ništa ne bi iznenadilo i dodaje da se ne slaže sa Vukadinovićem da je predednik dobar prorok, podsećajući da su prorežimski mediji najavljivali akciju za juče i da su za jedan dan omanuli.

"Akcija je prizivana kao nešto čime su se građani plašili ako neprihvatite njegov neviđeni plan, koji je ostao neviđeni plan. To je širenje panike - ako ne bude prihvaćeno to što ja predlažem, desiće vam se to što će se desite. To je užasno, zakonom zabranjenm i podleže krivičnoj odgovornosti", ističe Milivojević.

On dodaje da predsednik sve vreme govori da postoje dve mogućnosti normalizacija - onako kako to svet želi, u smislu da Srbija da prizna Kosovo, a drugo je kompromis, to jest razgraničenje koje niko nije prihvatio.

"A gde je treće? Predsednik Srbije nije predsednik Kosova, nije se zakleo na Ustavu Kosova. Treće je ono što piše u Ustavu", kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, nije tačno ni da je ceo svet za to da Srbija prizna Kosovo, već naprotiv - dve trećine sveta je protiv.

"Predsedniku je verovatno izletelo, pojednostavio je i rekao da je svet za njega Brisel, jer Brisel vodi pregovore. On time samom sebi i svima nama sužava manevarski prostor. I kaže svet je Brisel, bolje rečeno svet je Nemačka i Francuska, a ovo van tog anije svet. Možemo da prihvatimo da svet to hoće ili da odemo u rat. On preti građanima Srbije", što je takođe krivično delo, ocenjuje gost Novog dana.

(TV N1, www.rs.n1info.com, 28.5.2019, https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwif86jWi77iAhWhlYsKHcRrBEcQFjABegQIAhAB&url=http%3A%2F%2Frs.n1info.com%2FVesti%2Fa487210%2FCvijetin-MIlivojevic-i-Djordje-Vukadinovic-o-sednici-o-Kosovu.html&usg=AOvVaw3vbgIkLgQV1YmE3sAo9Y9O

MOSTOVI & IZBORI

                                                     

Novu knjigu Cvijetina Milivojevića "MOSTOVI & IZBORI; političko kolumniciranje u Srbiji 2009 - 2018", po ceni od 699 dinara, možete nabaviti u Agenciji "Pragma", Beograd. Telefon: 011/3234-439. E-mail: office@pragma.rs.

Mostovi i izbori u doba intelektualne kolaboracije i duhovnog kvislinštva

Biblioterapija, Pisac - gost bloga

Sredinom januara iz štampe je izašla knjiga Mostovi i izbori – političko kolumniciranje u Srbiji 2009-2018., drugi deo, po autorim rečima “ izrazito subjektivne, najnovije istorije političkog pluralizma u Srbiji.“ Knjiga predstavlja izbor među više od šest stotina kolumni koje je autor Cvijetin Milivojević objavljivao tokom poslednje decenije u dnevnim listovima Danas, Politika i Naše novine. Upravo tim povodom razgovarali smo sa autorom, poznatim srpskim novinarom, trostrukim dobitnikom nagrade „Borivoje Mirković“, prvim dobitnikom novinarske nagrade „Stanislav Staša Marinković“ i prvim dobitnikom nagrade UNS „Bogdan Tirnanić“ za najbolju kolumnu ili komentar u Srbiji.

Bez pravih povoda ovakvi tekstovi ne bi bili pisani. Šta je, kad su ove kolumne, objedinjene u knjizi “Mostovi i izbori” u pitanju, dobar povod? Onaj koji pobudi vaše interesovanje, koji je društveno relevantan, ili …?

– Motiv da uopšte uplovim u, evo već, dvoipodecenijsko „kolumniciranje“ krije se u krhotinama onoga što se zove „hronični novinarski svrab“ iz mog prošlog, žurnalističkog dela života. Kako ono bi: jednom novinar – uvek, makar, novinar?! A svaka moja pojedinačna kolumna imala je svoj poseban povod, pa, uz svu opasnost da preteram – i svoj individualan život! Svaka je neka priča za sebe. Nekada se povod dugo krčkao u meni, ali vrlo je često on bio i jednokratna inspiracija, pa čak i gola improvizacija. Naravno, trudio sam se, koliko je to bilo moguće, da propratim i sveukupni život oko nas, da ne uzletim u samodovoljnost, da se baš ne odrodim od svakodnevice.

Konfuzija vrednosti potkopava opstanak i snagu javne reči  u javnom prostoru. Do onoga što Vi kažete, odnosno napišete mnogi, ipak drže.  Da li je to bio cilj i misija koju ste sebi zadali kad ste počeli s kolumnama na temu političkog višestranačja u Srbiji?

–  Ovo što se rečnikom savremenog žurnalizma danas zove kolumnom, počeo sam, sticajem okolnosti, da ispisujem, još pre 24 godine, u, jednom pa drugom, „Blicu“, nastavio u „Demokratiji“, jedno vreme ispisivao u „Glasu javnosti“ itd. U knjizi „Mostovi i izbori“, među više od 600 kolumni koje sam objavljivao u protekloj deceniji, probrao sam, ali ne vodeći se isključivo kriterijumom kvaliteta nego trudeći se da pokrijem što više, u tom periodu, relevantih političkih i društvenih mena i događaja, najviše kolumni iz „Danasa“, „Politike“ i „Naših novina“. Moglo bi se reći da je ovde reč i o jednoj, isuviše ličnoj, dakle, subjektivnoj istoriji političkog pluralizma u Srbiji. I to je neki „mulen ruž“ sa mojom prethodnom knjigom, „Na prvu loptu“, koja, kao kompilacija čistih novinarskih formi iz vremena od 1990. do 2000, dok sam se profesionalno bavio novinarstvom, i tzv. stručnih tekstova i iskaza koji pomalo naginju ka komunikologiji, pokriva prvih 18 godina tog višestranačja, tj. vreme do njegovog punoletstva. Ja nigde i nikada nisam tvrdio da sam u pravu. Znam da sam, vrlo često, bio u krivu, jer me je ponekad vodila i emocija – nema čoveka apsolutno hladnog i nepristrasnog. Nisam bio automatizovani rob činjenica, ali sam se, za svaku svoju tezu, za svaki stav, trudio da podastrem dovoljno argumenata. A na čitaocu je bilo da sudi. Meni je oduvek bila važna povratna reakcija, to „merenje efekata“ izgovorene ili napisane reči. Polemiku sam oduvek prizivao i priželjkivao, jer sam se držao saveta pokojnog profesora Lukača da mudar polemičar, u prilog svojoj tezi, uvek u rezervi ima bar još tri puta više dodatnih argumenata nego što ih otkrije u svom prvom tekstu.

Nisam političar, niti bestseler pisac

Autentičnost je na manjoj ceni nego uklapanje u trenutno poželjne trendove. Vi ste ipak izabrali autentičnost, po cenu mnogih drugih benefita koje uklapanje omogućava.  Da li  vam je stalo da vaše reči dopru do što više čitalaca ili ste unapred okrenuti užoj ciljnoj grupi?

– Ovo je vreme novih kanala manipulisanih komunikacija. Polemika u kojoj se „rat“ vodi argumentima, a suprotna strana, u najmanju ruku, poštuje – više ne stanuje ovde. Nema više džentlmenstva. Raznorazni forumaši, provokatori, botovi i slični parantelektualni „zečevi“, zaklonjeni u komforno okrilje anonimnosti, mogu da vas razvlače, vređaju, urnišu. Jer, vi ste, vašim potpisom, ispod nekog stava, zapravo, stali na vetrometinu, kao savršena meta streljačkom stroju onih koji vas vrebaju iz okolnog žbuna, ostruge ili šumarka. Znate, meni javno iznošenje i argumentovanje stavova iz oblasti koje razumem, nije profesija od koje živim, publicitet mi nije opsesija, nisam priključen na TV ekran kao na infuziju. Takođe, nisam političar da bih se borio za što više i više birača. Naravno, imponuje mi da deo ljudi razume ono o čemu govorim ili pišem, da dele neke moje poglede. Ali, ja nisam „bestseler pisac“ niti „bloger“ ili „jutjuber“ koji broji, prebrojava ili dodaje broj „pregleda“. Niti donosim dodatni tiraž medijima u kojima se pojavljujem. Što je još gore, neki od tih medija od mene mogu imati samo štete, pošto, uglavnom, sve to radim „uz vetar“.

Imate li utisak  kao da se od kritičara i uopšte stvaralaca ne očekuju važne reči u javnom prostoru. Kako  vi, kao postojani, sada već  višedecenijski kolumnista, gledate na ovaj trend?

– Sveopšta, vrednosna, civilizacijska, ali i egzistencijalna beda na ovim prostorima, teraju ljude na bolne kompromise. Na kompromise u kojima se, zarad pukog preživljavanja, žrtvuje identitet, samosvojnost, samopoštovanje. Previše je intelektualne kolaboracije, duhovnog kvislinštva, previše ljudskog kapitulanstva radi, ponižavajuće bednih, sinekura.

Kako ste  odoleli izazovima pristajanja uz nekog ili nešto, kojih je izvesno bilo?

– Znate, diplomirao sam na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na odseku za novinarstvo, kao jedan od prvih stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Srbije; u vreme studiranja, bio sam prvi trostruki dobitnik novinarske nagrade „Borivoje Mirković“. Pre toga, kao dvadesetogodišnjak, bio sam član prve redakcije Informativnog programa Omladinskog radija Sarajevo, najslušanijeg programa tih godina u onoj Jugoslaviji… I to je sve bilo pre ovih ratova na prostoru bivše SFRJ. Tako gledano, moja startna pozicija nije ličila na startnu poziciju nekoga ko će, i u 54. godini, raditi da bi preživljavao. Ali, u svemu lošem, ima i nešto lepo: i dan-dan, ničega od onog što sam napisao i izgovorio, čak i u najgora vremena devedesetih godina prošlog veka, nemam razloga da se stidim. A najveću satisfakciju za sve to, ja koji sam, tih devedesetih, radio u najhrabrijim antiratnim medijima, dobio sam od glasnogovornika parole „sto za jednoga“, dakle, prvog „preumljenika“ Srbije, koji me je, pre neku godinu, nazvao – „nacošem“…

Mapa SFRJ  na kojoj je Alija Izetbegović ispisao „BiH za Jugoslaviju!“

Bili ste svedok i učesnik mnogih značajnih događaja, susretali ste mnoge  VIP ličnosti, a u Vašoj arhivi su svedočanstva o neobičnim,  povodljivim i nedoslednim promenama delovanja na javnoj sceni mnogih čija su delovanja oblikovala naše živote. Šta biste izdvojili kao najupečatljivije iz Vaših sećanja?

– Već pomenuh jedan slučaj… Razgovarao sam sa većinom albanskih lidera s Kosova, iz Rugovine faze, u stanu pokojnog Bakalija, upoznao njegove preparirane međede, „ratne“ trofeje iz lova sa Titom. Jedini, crno na belo, imam potpis rahmetli Alije Izetbegovića ispod mape SFRJ, na kojoj mi je, nekoliko meseci pre rata, svojom rukom, ispisao rečenicu „BiH za Jugoslaviju!“ Od pokojnog Đinđića, kao uspomenu na period „Demokratije“ koju sam uređivao u vreme građanskih protsta 1996/97, imam autogram na „Pasošu šetača“. U „vunena vremena“, kao naivni novinar, bio sam u Vukovaru, ali i Širokom Brijegu, na Palama, ali i Mostaru, u Prištini i nemanjićkim dvorima u Donjem i Gornjem Nerodimlju… A fasciniran sam licemerjem enormnog broja političara i drugih javnih ličnosti, sa svih strana bivše SFRJ, i enormnom količinom njihove bestidnosti, prevrtljivosti i bezosećajnosti na surove posledice njihovih politika na obične ljude. Taj svet odrođenih političkih elita koje su, verbalno, najveći „branioci“ svojih nacija, a u stvarnosti, veći deo njih, više empatije ima za svoje formalne prokužene „neprijatelje“, nego za sopstveni narod i građane.

Verujete li da će snaga nepotkupljive, nepodmitljive, čvrste u svojoj postojanosti  utemeljenoj “samo” na argumentima, javne reči  preživeti i, možda, ipak uticati više nego što je to danas moguće?

– Nisam preterani optimista. Da bi se to desilo, neophodno je, pre svega, zakonski omeđiti najveće deizinformativno bojno polje – internet i sve njegove kanale, računajući i društvene mreže – i tu moraju da važe propisi kao i za tradicionalna informativna opštila. Nasilje putem medija, računam u to i internet kao multimedijalni medij, mora da se tretira jednako kao i svako drugo nasilje. Drugo, ako govorimo o novinarstvu, tu je neophodno konačno uvesti institut licenciranja. Ne može se tako ozbiljnim poslom koji direktno utiče na zdravlje građana, a može da ugrožava i same živote, baviti ko god to zaželi, svako ko ne uspe da se ostvari u nekoj drugoj profesiji. Treće, zakoni koji postoje – moraju se sprovoditi. Način na koji ova vlast tretira javnost i medije kao jednu grupu kreatora te javnosti, pokazuje da lepo napisani zakoni koji čame čekajući u prašini, nisu dovoljni. Nekada su nas uveravali da treba još malo da se strpimo u socijalizumu, jer nas, uskoro, čeka komunistički raj. Onda smo utopistički poverovali u utopiju o totalnom, tj. građanskom informisanju, u kome novinari i mediji kao posrednici neće biti ni potrebni. A, u stvarnosti, ispalo je da je odbrana javne reči spala na nekoliko desetina „boraca sa vetrenjačama“, dok i oni, konačno, ne odlože svoja donkihotovska koplja u trnje… Priznajem, loš sam prognozer: kada sam upisivao fakultet (koji sam želeo i sanjao, a nisam ga upisivao iz nužde!), nisam ovako zamišljao „slobodu koja će umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj“.

Da li se oni koji čitaju Vaše kolumne, posle knjiga “Na prvu loptu” i ove “Mostovi i izbori” koja je upravo izašla iz štampe, mogu nadati i trećem tomu kojim biste zaokružili Vaše praćenje političkog višestranačja u Srbiji?

- Pošto dosta često javno govorim, pišem, dajem izjave, oglašavam se o temama koje se tiču javne komunikacije u najširem smislu reči – upravo sabiram i selektujem deo tog materijala iz prethodnih 20 godina. To bi se dalo složiti kao neki pokušaj inkluzivnog pristupa teoriji komunikacija, pošto je reč malim, da ne budem pretenciozan, studijama slučaja koje bi mogle da utru put od posebnog ka opštem zaključivanju. Za sada mi se nameću tri poglavlja neke potencijalne knjige. Dva bi se bavila manipulativnim (tržišnim i političkim), a jedno medijskim (tzv. informativnim, čistim) komuniciranjem. (www.salonknjiga.rs, 29.1.2019, razgovarala: Stana Šehalić, https://salonknjiga.rs/mostovi-i-izbori-u-dobu-intelektualne-kolaboracije-i-duhovnog-kvislinstva/

Dobro jutro, Državni Vrše - otkud, sad pa, Kosovo "najvažnija tema!?

Vrhovnik se juče, iznebuha, dosetio: Znam za jadac - Kosovo i Metohija je danas najvažnija tema!

Otkud sad pa to kad su, koliko do prekjuče, njegovo Visoko Klimoglavstvo, plus on personalno, evo uskoro će sedam godina, silom indoktrinirali Srbiju i svo Srblje da je "Kosovo na začelju prioriteta građana Srbije"?
Setite se samo vučićoistraživača, od Cesida Blagojevića ("Kosovo nije u agendi prioriteta") do Stratedžika Bogosavljevića ("Kosovo je užasno eksplozivna tema koja nije prioritet, nizak standard i nezaposlenost su prioriteti"); preko Palme koji je udarnički kliktao da se "Kosovo ne sipa u traktor" i Tajnice za koju je "prioritet digitalizacija, a ne Kosovo", preko onih koji su seirili kako se "Kosovo ne jede"... Pa. do samog Vrhovnika koji je, brzinom kazaljke sekundare, principijelno, jer "samo se magarci (tj. ludi i blesavi Srbi) ne menjaju, ispaljivao maksime za Riplija: te, "mir je prioritet"; te, "članstvo u EU je prioritet", te, "afirmacija saradnje i stabilnosti je prioritet", te, "prioritet je otvaranje fabrika i novih radnih mesta",  pa, čak i - "sporazum o Kosovu je prioritet".

Jedino nikada nije rekao ono na šta ga, kao predsednika Republike, Ustav Srbije (i Miroslavljevo Jevanđelje, na koje se, takođe, ničim izazvan, zakleo) obavezuje: U ovom istorijskom trenutku prioritet svih prioriteta je NEPIZNAVANJE OKUPACIJE 17 ODSTO DRŽAVNE TERITORIJE, TJ. ODBRANA KOSOVA I METOHIJE U SASTAVU SRBIJE.

Kada su, u prestonom knjaževskom gradu Kragujevcu, 1934. godine, osnivane "Novine serbske", Knjaz Miloš je od njihovog urednika Dimitrija Davidovića zahtevao da objavljuje samo "službene" vesti i prevode iz strane štampe, i to samo one koje dozvoli "Knjažeska kancelarija". Da bi ga, već 14. marta 1835, za svaki slučaj, ponovo preventivno opomenuo: "Ja sam vam i pre kazao, i sad vam opet kažem, ne stavljajte u Novine ni rječice dok vam ja na to dozvolenije ne dam."

Zašto li je baš sad, naš današnji vrhovni cenzor, odlučio da u, sebi potčinjene ili priklonjene, medije, iz doskorašnjeg svesrpskog orvelovskog mraka kada su Kosovo i Metohija u pitanju - blagoizvoleo izvući i "pripustiti" ovu temu?

Tamo negde, sredinom devedesetih godina prošloga veka, dok sam, sa kolegom Canijem, po Kosovu i Beogradu (pod idealističkom parolom: "Samo da rata ne bude"), prikupljao građu za knjigu "Kosmet ili Kosova", ostalo mi je urezano u pamćenju insistiranje pokojnog Đinđića na teoriji tzv. državnog razloga. "Raison d' etat", što bi rekli Francuzi, ili "Staatsreson", kako to zovu "Đindićevi Nemci". On je tada verovao da će Kosovo zauvek ostati deo Srbije, jer državni razlog, tj. srpski nacionalni i državni interes određuje da je KiM ono što "država Srbija želi da postigne ili sačuva s obzirom na druge države", to je ta stalna crta srpske državne politike koja stoji izvan bilo kakvih unutrašnjopolitičkih slaganja ili neslaganja. Četiri godine pre NATO agresije na Srbiju, Đinđić je verovao da se nezavisnost, u tadašnjem svetu, mogla dobiti jedino mačem, pa je čak mislio da Kosovo, na planu autonomije, ne može dobiti čak ni onoliko koliko su, u tom trenutku, imali Srbi u Krajini. Nije računao da će za interes kosovskih Albanaca u rat protiv Srbije ući cela, a jedina vojna alijansa u svetu!

Naš aktuelni Vrhovnik koji je, sebično, svoj "neviđeni plan za Kosovo", svih sedam godina svoje vladavine, najradije delio sam sa sobom i, tek pokatkad, mrvice davao na uvid svojim najboljim prijateljima Mogerinijevoj i Tačiju, izgleda da nema više kuda nazad. Došao je uza zid. Oni kojima je, biće, obećao da će "premantati" Srbiju, sa "Protestantskom etikom i duhom kapitalizma" pod miškom, i obaviti njeno ekspresno "preumljenje" u evromazohizam i samoponištvanje - nemaju više strpljenja.

Zato se naš predsednik dosetio teorije državnog razloga. Sada bi, kao Kalimero, u Narodnoj skupštini, da se isplače na ramenima onih koje, evo još uvek, zove fašistima, lopovima, lažovima, prevarantima, izdajnicima i tome slično.

Pa, kad je već "maca došla na vratanca", jedini mogući odgovor onog dela opozicije koji je u šestomesečnom bojkotu rada u parlamentarnom plenumu bio bi ZAHTEV SA SAZIVANJEM VANREDNE SEDNICE PARLAMENTA sa samo jednom tačkom dnevnog reda: RASPRAVA O ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE REZOLUCIJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSNOVNIM PRINCIPIMA ZA POLITIČKE RAZGOVORE SA PRIVREMENIM INSTITUCIJAMA SAMOUPRAVE NA KOSOVU I METOHIJI, od 13. januara 2013. godine.

To bi bio najjasniji odgovor opozicije (ne sumnjam da bi se ovakvoj inicijativi pridružio ne samo deo parlamentarne opozicije koja nije u bojkotu, nego čak i deo poslanika vladajuće koalicije!) na pokušaj režima da narodne poslanike koji kažu da neće doći na "Majinu sednicu o Kosovu", 27. maja, uhvati u "mišolovku" i još jednom ih, kroz TV trovačnice sa nacionalnom frekvencijom, "pohuje" i žigoše kao najveće izdajnike od nesrećnog Vuka Brankovića do danas! Time bi se loptica vratila preko mrežice sazivačima te "nameštaljke sednice" (citat: moja malenkost), a građanima Srbije pokazala doslednost većeg dela opozicije u odbrani ustavno-pravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Zaboravnima za podsećanje: Od dana usvajanja ove rezolucije koja je definisala mandat našim pregovaračima, Vrhovnikov Državni Vrh je UKINUO (PARALELNE) INSTITUCIJE DRŽAVE SRBIJE NA KIM (sudstvo, policiju itd), NATERAO SRBE SA KIM DA UČESTVUJU NA IZBORIMA KOJE RASPISUJE KOSOVSKA "DRŽAVA", UVEO CARINE, OZVANIČIO GRANIČNE PRELAZE, DAO KOSOVU MEĐUNARODNI TELEFONSKI BROJ, PUSTIO KOSOVO U MEĐUNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET, UEFA, FIFA itd. I, najvažnije: NAŠ REŽIM JE OTĆUTAO FORMIRANJE VOJSKE KOSOVA!

A Rezolucija od 13.1.2013. je izričita: "Svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu KiM, o položaju Srba u Pokrajini ili o zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleža mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244"!

Rezolucija je više nego jasna u stavu da Srbija NE PRIZNAJE I NIKADA NEĆE PRIZNATI JEDNOSTRANO PROGLAŠENU NEZAVISNOST KOSOVA, tako da se svaka izjava nekih naših pregovarača, tipa "Srbija bez kompromisa neće prihvatiti članstvo Kosova u UN" i slično, ne može biti ništa drugo nego - OZBILJNO KRŠENJE REZOLUCIJE, ODNOSNO NJIHOVIH PREGOVARAČKIH MANDATA.

Svako prenošenje nadležnosti sa Srbije na Prištinu MORALO JE DA BUDE POTVRĐENO USTAVNIM ZAKONOM SRBIJE, i da bude U SKLADU SA USTAVOM, ZAKONIMA I DRUGIM PROPISIMA SRBIJE.

Rezolucijom se izričito naglašava da Srbija NIJE SPREMNA DA ČINI USTUPKE KOJI BI MOGLI DA DOVEDU DO UGROŽAVANJA NJENIH DRŽAVNIH I NACIONALNIH INTERESA.

U tekstu usvojene rezolucije koju je potpisao predsednik Narodne skupštine (tada samo) mr Nebojša Stefanović, piše da je za implementaciju sporazuma i dogovora sa privremenim organima vlasti u Prištini ovlašćena Vlada Srbije (a ne predsednik Republike!), kao i da su rezolucija i njome utvrđeni pravac, smernice i ciljevi državne politike OBAVEZUJUĆI za sve države organe i organizacije.

Vidljivo je, takođe, da, za ovih šest godina trajanja briselskog "dijaloga", IMOVINSKO PITANJE (zaštita imovine države Srbije, srpskih preduzeća, Srpske pravoslavne crkve i građana Srbije na KiM) nije čak ni stavljeno na dnevni red, iako to rezolucija Skupštine Srbije striktno nalaže našim pregovaračima! Ko je kriv za to? Zašto se pristajalo na pregovore o svemu drugome osim o onome u čemu bi nas čak i taj deo tzv. međunarodne zajednice koji arbitrira briselskim razgovorima (pitaj: zapadni sponzori i čuvari "kosovske države") odlično razumeo - o pitanju, na Zapadu, svete svojine?!

Ili, ako ova rezolucija već naglašava da Kosovo i Metohija kao tema zahteva "neophodnost kontinuiranog i usaglašenog delovanja koje zahteva višegeneracijsku privrženost" - čemu onda žurba sa nekakvim "brzim rešenjem"? Zašto se oni koji smatraju da je svako mirno rešenje koje nije ishitreno, pa čak i "zamrznut konflikt" na određeno vreme, bolje od dobrovoljne predaje 17 odsto teritorije Srbije - sačekuju rafalnom paljbom iz svih Vrhovnikovih propagandnih oružja i diskvalifikuju kao, Bože im oprosti, ne znaju šta govore - nekakvi "neprijatelji i rušitelji države"? Koje države - Republike Srbije ili "Republjik e Kosova"?

Dakle, "od izvora dva putića" ima onaj koji se u sve meša: Kapitulacija na Kosovu i Metohiji ili izlazak iz ovih i ovako vođenih pregovora.

Ovo drugo ne bi, naravno, značilo i "zbogom dijalogu", već povlačenje iz pregovora sve dok u njih ne budu uključeni i predstavnici dve trećine čovečanstva, dakle onih država koje ne priznaju jedinu NATO državu u Evropi. Za početak, dijalog mora da se vrati u UN i u njega, osim Brisela, treba da uđe i Vašington, kao ktitor "Republjik e Kosova", ali i Moskva i Peking koji priznaju teritorijalnu celovitost Srbije. A, zašto ne i Vatikan koji ne priznaje nezavisnost "izborenu" NATO projektilima, a beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, već pola godine, takvu želju Svete Stolice, na šta, osim samo jednog ministra u Vladi Srbije, niko iz vlasti ne reaguje?

Jer, nezavisno od osetljivih ekumenskih pitanja, niko Vatikanu ne može osporiti pravo da srpsko-pravoslavnu versku i kulturnu baštinu smatra i svehrišćanskom. Kao jedna od najstarijih na svetu, vatikanska diplomatija ima bogato iskustvo u očuvanju verskih i kulturnih spomenika, ali je, doduše indirektno, pokazala i političke rezultate posredujući, pre 23 godine, između Miloševića i Rugove na temu prosvetne autonomije za kosovske Albance.

Ukoliko neko odavde zaista nije hronični mazohista, pa više voli briselske "dva na jednog" razgovore, prijateljski ispružene ruke Moskve, Vatikana ili Pekinga mora što pre da prihvati. (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Cvijetin Milivojević, politikolog, o pisanju medija bliskih vlasti: Pregovarači su odavno morali da se pojave u Skupštini

Nadam se da će sada zapljuvati gospodina Vučića, gospođu Gojković i gospodina Drecuna jer su me poslušali i složili se sa mnom u onome o čemu sam govorio. Ispada to tako, kaže za Danas politikolog, komentarišući pisanje medija koji podržavaju vlast, da su njegove izjave kontradiktorne.

Naime, Milivojević je nazvan „karijernim Đilasovim analitičarem, kolumnistom Danasa, najnetiražnijeg dnevnog lista u istoriji, velikim stručnjakom, pod navodnicima, i navedene su njegove dve izjave.

U jednoj, datoj, kako se navodi, „uglednoj“ Đilasovoj i Šolakovoj televiziji N1″, on odlazak predsednika države u Skupštinu Srbije na zakazanu sednicu o Kosovu karakteriše kao nameštaljku. U drugoj, datoj nekoliko dana ranije, Milivojević o obraćanju predsednika države na Saboru SPC, kaže da bi bilo primerenije da se predsednik Vučić pojavio u parlamentu, a ne na Saboru SPC“.

Pozvali smo Milivojevića i pitali šta zapravo misli o odlasku predsednika na Sabor i u parlament i kako komentariše pisanje medija bliskih vlasti o njemu na ovaj način. On navodi da ono što on misli o predsednikovom odlasku na Sabor i u parlament misli svaki normalan čovek. Kako dodaje, oni koji to pišu su u nedosluhu sa materijalnim činjenicama.

– Prvo, izjavu koja je njima povod nisam dao za N1 nego za Betu. Drugo, dve moje slike koje prate tu izjavicu su sa N1. Taj prilog nema veze sa gostovanjem na N1 u Presingu koje oni pominju usput. Treće, Dragana Đilasa sam, iako sam mator čovek, upoznao tek u leto 2018. Mi smo otprilike vršnjaci ali se nismo upoznali do tada. To da li sam Đilasov analitičar ili ne, najpre znaju ljudi koji me čitaju i koji me poznaju, a koliko sam Đilasov analitičar pokazuje i knjiga koju sam objavio i koja ima dosta kolumni iz Danasa, Politike i drugih listova za koje sam pisao kada je Đilas bio na vlasti, pa je najviše kritičkih tekstova bilo upravo o Đilasu. Četvrti nedosluh sa istinom je pokušaj da se iz dve moje izjave, koje se potpuno prirodno nastavljaju jedna na drugu, pokaže kako su one kontrapunkti – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, na dan kada je predsednik došao pred vladike on je rekao da je primerenije, ali i ne samo primerenije, nego da je njegova zakonska obaveza, koja traje šest i po godina, da nakon pregovora u Briselu, koji su počeli na osnovu Rezolucije Skupštine Srbije, donete pre šest i po godina, obaveštava parlament.

– Niti jednom tadašnji prvi potpredsednik vlade, niti tadašnji premijer Dačić, pa potom Vučić kao premijer, pa Vučić kao predsednik države, nije došao da izvesti Skupštinu Srbije kako on to ispunjava mandat na osnovu kojeg je pregovarao. A imao je vrlo ograničen mandat. U toj rezoluciji lepo piše da sve što se tiče ustavnog i pravnog sistema suvereniteta, odnosno teritorijalnog integriteta, što nadilazi političke i druge stvari, ne može da bude agenda pregovora. A piše i da sve što se tiče eventualnog ustupanja i prenosa nadležnosti na lokalne organe vlasti u Prištini, odnosno na Kosovo, mora biti odmah dovedeno u sklad sa zakonima Srbije donošenjem ustavnog zakona koji prati Ustav Srbije. Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su nekoliko meseci posle te rezolucije ušli u nešto što pregovaračima u ime DS nije padalo na pamet. Oni su legitimisali ne administrativne prelaze nego granične prelaze. Oni su legitimisali ne uvođenje taksi, nego uvođenje carina. Oni su ukinuli takozvane srpske paralelne institucije na Kosovu. Oni su naterali Srbe na Kosovu da izađu na prve izbore po kosovskom izbornom sistemu 2013. Za vreme „žutog ološa“ ti izbori su održavani tako što je predsednik Skupštine Srbije raspisivao lokalne izbore u srpskim opštinama na KiM. Mnogo je stvari zbog kojih su Dačić i Vučič kao pregovarači morali da se pojave u Skupštini – ukazuje Milivojević. (L. Valtner, "Danas" i www.danas.rs, 21.5.2019)

Analize Šta čeka Srbiju: Izbori ili ulica?

Višemesečni protesti “Jedan od pet miliona”, miting opozicije, pa SNS “kontramiting“, nisu učigledno bili dovoljan motiv ni razlog da se pokrenu mehanizmi koji bi, ako ne doveli do nekog rešenja, a ono barem smanjili napetost između sukobljenih političkih grupacija. Naprotiv, u ovom trenutku se ne može sa sigurnošću reći kako će se okončati aktuelan politički konflikt: u institucijama sistema ili na ulici.

Fer izbori posle dijaloga, fingirano glasanje uz bojkot dela opozicije ili sukobi sa nesagledivim posledicama – pitanje je koje se svakim danom sve više nameće pred ovdašnjom javnošću kao jedine moguće opcije budućeg razrešenja političke krize u koju sve dublje tone Srbija. 

Ovakav izbor je, čini se, logična posledica stranačkog života koji već predugo vibrira između ulice i institucija. Odsustvo dela opozicionih stranaka iz parlamenta i najava bojkota izbora, sa jedne, i uporno odbijanje bilo kakvog dijaloga o razrešenju duboke institucionalne krize, ostavljaju utisak da Srbija živi u nekoj vrsti neproglašenog političkog vanrednog stanja čiji se kraj ne nazire.

Višemesečni protesti “Jedan od pet miliona”, miting opozicije, pa SNS “kontramiting“, nisu očigledno bili dovoljan motiv ni razlog da se pokrenu mehanizmi koji bi, ako ne doveli do nekog rešenja, a ono barem smanjili napetost između sukobljenih političkih grupacija. Naprotiv, u ovom trenutku se ne može sa sigurnošću reći kako će se okončati aktuelan politički konflikt: u institucijama sistema ili na ulici.

Postoji i treća mogućnost koja bi mogla da se ogleda u održavanju ovakvog stanja i zapravo formalizovanju postojećih suprotnosti kao konstante političkog života. U tom slučaju logičan ishod bi verovatno bili redovni izbori na proleće sledeće godine uz učešće vlasti i fingirane opozicije.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da Aleksandar Vučić nije “čovek dijaloga“ i da to stalno, iznova pokazuje nervoznim reakcijama kad god se susretne sa argumentima koji su suprotni njegovim stavovima. On, medjutim, smatra da će Vučić, pritisnut spolja i iznutra, na kraju morati da prihvati neku vrstu razgovora, makar morao da delegira nekog umesto sebe za te razgovore. Milivojević podseća da i Milošević devedesetih, u sličnim okolnostima, nije seo za isti sto sa opozicijom, već je na pregovore poslao tada mlađane Ivicu Dačića i Gorana Perčevića.

“Vučić ne može da kaže da želi da ne razgovara sa nekim od lidera opozicije jer mu nije simpatičan ukoliko su oni izbor određenog broja građana Srbije, bez obzira da li su u parlamentu ili nisu. Neko će morati, ipak, da pregovara, neko ko ima pun mandat da odgovara na ono što su zahtevi opozicije. Ne mora to nužno da bude Vučić lično, neka odredi nekog, recimo, Nikolu Selakovića, ali do pregovora mora da dođe, jer je očigledno da ne postoje uslovi za održavanje fer izbora", smatra Milivojević.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, međutim, nije uveren da će vlast tako lako i brzo pristati na pregovore. On smatra da vladajuća struktura nema nameru da popusti i da odustane od svojih stavova. Popov predviđa da će se vlast, umesto ustupaka opoziciji, vladajuća stranka odlučiti pre za izbore pod postojećim uslovima.

“Vlast će imati alibi zbog jednog dela nazovi opozicije koja će učestvovati na izborima. To neće proći kod evropskih institucija, ali očigledno da vlast sve manje brinu upozorenja koja stižu iz EU oko toga da se kod nas sve više urušava vladavina prava i sužavaju medijske slobode. Režim je postao otporan na tu vrstu pritisaka i kao da nikoga više ne brine to što smo prošle godine, na primer, otvorili dva poglavlja, ove, verovatno, samo jedno, a u javnosti je potpuno neopaženo prošla činjenica da se Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima, već godinu dana ne pojavljuje u javnosti“, objašnjava Popov.

Iako, naravno, ne treba isključiti ni tu mogućnost, postavlja se, međutim, pitanje dometa eventualno održanih izbora bez Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih gradjana. Takva situacija, naime, ne bi amortizovala nezadovoljstvo upravo onih građana koji se okupljaju na protestima. I ne samo njih.

“To nije dugoročna opcija. Takva vrsta izbora bi teško izborila legitimitet, ne samo u Briselu ili Vašingtonu, nego i u Moskvi. Mnogo zavisi od toga kako bi se Vučić posle takvih oktroisanih, krnjih izbora ponašao, recimo, u odnosu prema Kosovu. Ukoliko bi popustio pred zahtevima Zapada, logično je da bi onda Moskva delegitimisala izbore. I obrnuto. Ukoliko bi se suprostavio stavovima Brisela i Vašingtona, EU i SAD bi doveli u pitanje legitimitet takvih izbora. U oba slučaja, ta vrsta izbora njemu ne bi donela dugoročnu stabilnost i vrlo brzo bi morali da uslede vanredni, relativno ravnopravni i fer izbori na kojima bi se pojavio i ostatak opozicije“, zaključuje Milivojević.

Očigledno je da će Kosovo imati nemalu, ako ne i odlučujuću ulogu u načinu na koji će se način razrešiti politička kriza u Srbiji. Zapadu je neophodan makar privid stabilnosti u našoj državi kako bi politički dijalog Beograda i Prištine mogao da rezultira nekakvim sporazumom jer teško je pretpostaviti da će Aleksandar Vučić bilo šta potpisati dok mu značajan deo građana i opozicije osporava legitimet.

Cvijetin Milivojević podseća da su Vučićevi birači bivši Šešeljevi simpatizeri i nekadašnji sledbenici Slobodana Miloševića. Oni nisu glasali za Vučića zato što će nas on najbrže uvesti u Evropsku uniju, već su dali svoj glas Vučiću sa uverenjem da je on jedini u Srbiji koji će spasiti Kosovo i da ćemo na kraju ući u Evropsku Uniju sa sve Kosovom.

Pregovori oko Kosova, međutim, ne kreću se u pravcu koji bi zadovoljio taj veliki deo Vučićevih glasača i to je ono, smatra Milivojevič, što zapravo brine Aleksandra Vučića.

 “Nije Vučić toliko siguran da bi dobio te izbore. U suprotnom, on bi te izbore organizovao i pobedio ali ne onim rezultatom za koji on misli da je dovoljan da formira vlast. Šta je značilo ono njegovo ‘kada padnem ispod 40% tada ću se povući’? Kad se to desi, Vučić je u tom trenutku najnepoželjniji koalicioni partner tako da bi to bila Pirova pobeda. On bi imao rezultat koji ne može da pretvori u formiranje vlasti. Vučić je više nego svestan toga i zato ne organizuje izbore“, naglašava Milivojević.

Sa druge strane, splašnjavanje građanskih protesta, ako se posmatra iz ugla sve manjeg broja ljudi na ulicama, mogli bi da budu dodatni motiv vlasti za ignoraciju opozicionih zahteva koji se tiču izmene izbornih uslova i ravnopravnog medijskog tretmana. Ukoliko se Srpska napredna stranka odluči za ovakav manevar, na velikom ispitu biće opozicione stranke okupljene oko Saveza za Srbiju, koje svakako neće mirno posmatrati sopstvenu propast.

Ukoliko vlast nekim svojim budućim potezima ne natera ponovo građane na masovniji izlazak na ulice, realno je pretpostaviti da će opozicione stranke morati da idu na radikalizaciju protesta koja sa sobom nosi određenu dozu rizika od otvorenih sukoba.

Aleksandar Popov misli da postoje dva moguća činioca koja mogu da dovedu čak i do mogućih sukoba. Jedan faktor je svakako opozicija koja je najavljivala 13. april kao Dan D, kad se očekivalo da će oni izaći sa planom na koji način da se natera vlast da se ispune njihovi zahtevi. Međutim 13. april je bio i prošao i ništa se nije desilo i Popov smatra da opozicija nije smela da ide sa tako velikim očekivanjima. Kad se ništa nije desilo, videlo se da kod onih koji su se okupljali ne postoji dovoljno energije kao devedesetih godina i to se sve svelo na tu slobodnu zonu ispred Predsedništva.

“Ukoliko se protesti radikalizuju, deo opozicije koji je ekstremno desno ima svoje pristalice koji mogu da naprave neke incidente. I vlast, međutim, ima pod kontrolom ekstremističke elemente tih raznih obraza, navijačkih grupa do pojedinaca koje smo videli u Borči, ili na izborima kako obilaze biračka mesta i ponašaju se kao stranačka paramilicija. I vlast i opozicija imaju taj potencijal za izazivanje incidenata što može jednog trenutka da dovede do otvorenih sukoba“, smatra Popov.

Od vlasti i poteza koje će ona vući u bližoj i daljoj budućnosti zavisiće u kom će se pravcu Srbija kretati. Građanima Srbije ostaje samo nada, ako ništa drugo, da Aleksandar Vučić neće izabrati put kojim se ređe ide. Jer, Vučić će snositi odgovornost, a posledice svi građani.

(Vukašin Obradović, 20.5.2019, www.istinomer.rs / https://www.istinomer.rs/clanak/2809/Sta-ceka-Srbiju:-Izbori-ili-ulica?utm_source=twitter&utm_content=fer_izbori_posle)

5 : 0 za nas i mene!

Ovo je velika pobeda Srba na Kosovu i Metohiji (KiM), nastavićemo da se borimo - prokomentarisao je, sinoć, direktor Kancelarije za KiM Ledeni "5:0 za nas" Đurić trijumf kandidata "Srpske liste" (SL) za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova, na, trećim po redu, izborima po kosovskom sistemu u severnokosmetskim opštinama, ali i prvim na kojima Srbi svoje biračko pravo nisu mogli da ostvare sa identifikacionim dokumentima države Srbije!

Za manje neupućene: Bili su to još jedni izbori na kojima su se Vrhovnikovi Srbi takmičili sami sa sobom i "razvalili" sa cirka 94-95 odsto glasova. I na kojima je glasalo, tek, između, 30 i 40 odsto upisanih glasača, što rečito govori o kvantitetu "oduševljenja" preostalih Srba na KiM. Tu vrstu letargije nije uspeo da razbije čak ni čestitarski, putem mobilne mreže, intoniran glas Vrhovnika lično koji nije odoleo, a da ne odapne još jednu strelu na "neke tamo Srbe" koji su, navodno, organizovali "užasne ucene i pritiske i izgovarali strašne reči protiv Srpske liste", a sve u cilju borbe "protiv jedinstva i državnog interesa"...

Za još manje upućene: To su bili izbori posle kojih je koalicioni partner "Srpske liste" i večiti (samo) "kandidat za Hag" Kadri Veselji čestitao građanima četiri srpske opštine, na činjenici da su ti izbori "potvrdili institucionalni i teritorijalni suverenitet Kosova".

Za baš baš neupućene: Bili su to još jedni, treći po redu, izbori za lokalne (srpske?) organe vlasti koje je, zahvaljujući genijalnom briselskom proviđenju dvojca Vrhovnik - Doglavnik, iz aprila 2013, raspisao predsednik "Republik e Kosova" Hašim Tači, lično.

Ledeni nije odoleo i da se ne pohvali kako je SL, juče, osvarila bolji rezultat nego 2017. godine - a to su oni izbori, u vreme kojih je najgledanija ovdašnja televizija emitovala nepotpisanu TV poternicu za tadašnjim kandidatom za gradonačelnika (Severne) Mitrovice pokojnim Oliverom Ivanovićem - i kako je sve to "propast i neuspeh svih onih neodgovornih političkih činilaca u Srbiji koji su pozivali na bojkot ovih izbora"?!

Šta hoću da kažem? Čak je i užasni, tajkunsko-lopovski, nenarodni, fašistički, antisrpski (dalje upišite sami...) "žuti ološ", sve lokalne izbore u srpskim opštinama na KiM,  pa čak i one poslednje pre odlaska u "penziju", 2012, raspisivao po zakonima države Srbije!

Prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima, dakle oktroisani, uz upotrebu naprednjačko-espeesovske sile i nepravde, održani su tek krajem 2013, posle parafiranja Briselskog sporazuma. S obzirom na protivljenje srpskog življa da bira po zakonima nezavisne države Kosovo, te izbore obeležile su "ćorave kutije", masovno ubacivanje, napolju popunjenih, glasačkih listića, izborna krađa (uz saučesništvo predstavnika OEBS i ostalih stranih "posmatrača"), incidenti na biračkim mestima.  

To su bili oni izbori, prvi nakon što je današnji dvojac Vrhovnik - Doglavnik, raspustio "paralelne srpske institucije" (iste one koje čak ni, prethodni, režim "žutog ološa" nije dirao!) na severu Kosova i posle kojih je čak i, u to vreme, veoma važan naprednjački aktivista Krstimir Pantić, kao izabrani gradonačelnik (Severne) Mitrovice, odbio da položi zakletvu. Za one koji su namerno zaboravili, Pantić je tada rekao: "Nisam hteo da potpišem izjavu ispod grba Kosova. Nema statusne neutralnosti na izjavama koje su potpisane. Žalosno je šta su sve naši odbornici i gradonačelnici bili prinuđeni da prihvate. Ne samo da nam otimaju deo teritorije, već nam vređaju dostojanstvo i inteligenciju. Naravno, i Briselski sporazum je prekršen jer su odbornici i gradonačelnici ucenjeni i primorani da potpišu nešto čega nema u njemu. Briselskim sporazumom je predviđeno da se izbori održe po kosovskim zakonima, a ne po zakonima "Republike Kosovo"."

Pošto je Vrhovnik najavio da je njegov plan za Kosovo, koliko od juče, da se ubuduće i on "pravi blesav", pošto je već vizionarski konstatovao da se i svi mi, građani Srbije, uključiv i Crkvu plus međunarodnu zajednicu, pride, "pravimo ludima" - precizniji odgovor sam morao da potražim kod "Marije na Prkosima". Elem, visoka komesarka Es-en-esa Obradović veli da će, posle šest i po godina kratke pauze, netom zakazana skupštinska sednica posvećena Kosovu i Metohiji, "dati stvarno stanje na KiM, da će to biti surova slika stvarnosti, ali i da će doneti predlog teških odluka koje mogu dovesti do mogućeg rešenja u nepovoljnim okolnostima za nas".

Da slavodobitno konstatujem: Ako sam ovom ubrzanju "povratku" pitanja Kosova i Metohije kući, u Narodnu skupštinu Srbije, na početak (a na početku i bejaše reč), makar malo doprineo prizivanjem duha Njegove eks-Ekselencije i njegovog "Kroki krokija platforme o Kosovu" i neumitnosti vraćanja na parlamentarnu rezoluciju koja je ograničila mandat našim pregovaračima u čavrljanjima sa Prištinom - evo, prihvatam na sebe, svu rafalnu pljuvačinu koju sam, ovih dana, pretrpeo od najomiljenijih Vrhovnikovih medija! Jer, kao legalista, ne bih voleo da, ne dao Bog, sada zapljunu i Vrhovnika, Našu Maju, Kolegu Drecuna i ostale koji su se, promptno, složili sa mnom i, za 27. maj, najavljuju baš moj scenario skupštinskih dešavanja!

I još jedno pitanje: Još od Božićnog intervjua u "Večernjim novostima" nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar najavljuje zainteresovanost Vatikana (ponovio je to, pre neki dan, i u razgovoru sa ministrom Krkobabićem) da se, u slučaju promene formata dijaloga o Kosovu, i "Sveta stolica" uključi u te razgovore. Pa, da pitam za dopuštenje mudroslovno savetničko i medijskog Vrhovnikovo Klimoglavstvo - pošto se ova ideja meni čini veoma veoma zanimljivom (tim pre, ako u igru uđu i Vašington i Moskva), da li, (gospodo) Vrhovnikove evetefendije, smem li ovo da podržim?

Pa da, na kraju, skromno, ubeležim bar jedno "pozitivno brojanje" za sebe samoga... (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Vučićeva izjava da bi o Kosovu pričao u Skupštini - nameštaljka

Politički analitičar Cvijetin Milivojević rekao je da je najava predsednika Aleksandra Vučića da je spreman da priča o Kosovu u Skupštini Srbije "još jedna nameštaljka" i da opozicija "ako je pametna" treba da odgovori kontrainicijativom o tome ko krši Rezoluciju o pregovorima sa kosovskim vlastima iz 2013. godine.

Milivojević je za agenciju Beta kazao da opozicija treba da zatraži sednicu na kojoj bi se raspravljalo o tome ko krši Rezoluciju o osnovnim principima političkih razgovora sa Prištinom.

"Priča o Kosovu bila je tabu tema do jutros, kada je predsednik Vučić ustao na levu nogu", rekao je Milivojević za Betu i dodao da ovim Vučić hoće da optuži opoziciju da bojkotuje temu kao što je Kosovo.

On je kazao da predsednik nema mandat da razgovara o razgraničenju i da se tu ne radi o tehničkim pregovorima, već o onome što zadire u suverenitet i integritet Srbije.

"Liči mi na onaj unutrašnji dijalog (o Kosovu), fingirani", ocenio je Milivojević i dodao predsedniku Vučiću "ne prija dijalog, već da voli monolog".

On je kazao da je tadašnja Skupština Srbije usvojila 2013. godine tu rezoluciju sa 175 glasova za i da u njoj postoje ograničenja kada se radi o pregovorima kao što je zadiranje u ustavno-pravni sistem.

Milivojević je rekao da je trebalo da opozicija izađe iz Skupštine da bi predsednica Skupštine Maja Gojković stavila na dnevni red "Tijanin zakon" ili izmene Krivičnog zakonika kojim se uvodi doživotna robija za silovatelje, kao i poslednju najavu o raspravi o Kosovu.

"Ona je godinu i po dana odbijala da stavi ('Tijanin zakon') na dnevni red", rekao je Milivojević za Betu i dodao da time aktuelna vlast pokušava da optuži opoziciju da bojkotuje sednice o važnim društvenim temama poput silovatelja. (Beta, 17.05.2019)

Мало писмо охрабрења Његовој екс-Екселенцији

Чекајући, у понедељак у акшам, Годоа, пардон, дим који, на крају, није ни пуштен из Патријаршије (ове, пригодне "кругдвојкашке", а не историјске, Пећке), јер световни,  ипак, није изабран и за духовног Врховника - на памет ми пао онај удворички стих (па, зашто да не, поетским хвалоспевима својим владарима нису одолели ни један Змај, Ђура, Стерија или Лаза Костић?) омиљеног ми Звонка Богдана: "Беше један човек, беше један брат, беше један пријатељ свима нама драг."

Збиља, где је, што се не оглашава, кад ће ако не сад, зашто ни писма ни разгледнице од њега? Не мислим на друга Тита, већ на Његову екс-Екселенцију, сећате се: то је онај фини пролетер и народни трибун из Шумадије коме се остварио његов амерички сан, то је онај што је овога данас направио овим што овај јесте, својом победом му омогућио да и он који је, и на тим изборима изгубио од Ђитлера, постане власт?

Разумемо ми Вас, пензија, волонтирање у (државној) канцеларији за производњу бизниса са Русијом и Кином, син градоначелник престонице Милоша Великог, ово, оно, али - шест је и по година откако је, под Вашим вођством, са 175 гласова "за", у Народној скупштини Србије усвојена "Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим инстиутуцијама самоуправе на Косову и Метохији". У којој, црно на бело (нашим, гробарским, црно-белим писмом), стоји да наши преговарачи могу да воде дијалог "само о техничким и политичким питањима", а све што би било задирање у уставно-правни систем земље - ЗАБРАЊЕНО ЈЕ!

Екс-Екселенцијо, тамо је писало и да "све надлежности које, као резултат преговора, буду поверене Приштини, морају да буду ПОТВРЂЕНЕ УСТАВНИМ ЗАКОНОМ, У СКЛАДУ СА УСТАВОМ, ЗАКОНИМА И ДРУГИМ ПРОПИСИМА СРБИЈЕ"!

Не вадите се, цењени ауторе КРОКИ КРОКИЈА ПЛАТФОРМЕ О КОСОВУ, тиме да сте, што је било до Вас, Ви учинили.

Дужни сте грађанима одговоре на три питања: КО ВАМ ЈЕ, као тада легитимном и легалном председнику Републике Србије, ЗАБРАНИО обелодањивање Вашег "Кроки крокија" и СА КОЈИМ ОБРАЗЛОЖЕЊЕМ? КО ВАМ ЈЕ НАРЕДИО да, Ви као председник Републике, ДВА ПУТА НАРЕЂУЈЕТЕ УСТАВНОМ СУДУ ДА НЕ ОЦЕЊУЈЕ УСТАВНОСТ "Бриселских споразума"? Да ли сте, можда, у међувремену, заједно са судијама Уставног суда, и Ви ПРИСТУПИЛИ РЕДУ "СЕСТАРА КАРМЕЛИЋАНКИ", БОСОНОГИХ "ЗАВЕТНИЦА ЋУТАЊА"?

Јер, екс- Екселенцијо, управо док ово пишем, Скупштина "Републике Косова" (оне квазидржаве коју је Ваша власт, скоро па сасвим, легитимисала и легализвоала) разматра предлог резолуције о геноциду, злочину против човечности и ратних злочина које је "бивши режим српске државе починио на Косову", као и предлог за формирање "Државне комисије за оснивање Трибунала о почињеном српском геноциду на Косову". Што је, први корак, да се - управо пред оним делом међународне заједнице који Вам је победу над Тадићем честитао већ у три сата поподне, иако су изборна места била отворена до осам увече - И ФОРМАЛНО ДЕЛЕГИТИМИШЕ ПРАВО СРБИЈЕ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ!

С обзиром каквим сте саветничким "трустом мозгова", екс- Ексленцијо, били окружени за време свог председниковања, сигурно да су Вам објаснили да је НАТО "интервенција", 1999. године, када сте Ви, оно, били потредседник Владе Србије, започела, такво је било образложење - "да би се спречила хуманитарна катастрофа", односно да би се "спречиле српске снаге да протерују Албанце из њихових домова". Е, видите сад. Свакако не, Боже сачувај, "просрпски" Фонд за хуманитарно право из Београда је, у време кад сте Ви постали председник Србије, баратао укупним бројем од 13.500 погинулих Албанаца, Срба и осталих, цивила и униформисаних на Косову, од чега је чак ДВЕ ТРЕЋИНЕ УБИЈЕНО, СТРАДАЛО ИЛИ ПРИСИЛНО НЕСТАЛО (са тим се сложио и Фонд за хуманитарно право Косова!) УПРАВО У ВРЕМЕ ДЕЈСТАВА НАТО, дакле, између 24. марта и 10. јуна 1999. године, у време када је НАТО, без одобрења Савета безбедности, извршио, најпре, агресију, а потом и окупацију 17 одсто територије Републике Србије. А пазите сад ово, екс-Екселенцијо: Високи комесаријат УН за избеглице тврди да је У ПРВЕ ТРИ НЕДЕЉЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА регистровао чак 525.787 албанских избеглица са Косова, а до краја јуна те године чак 862.979 Албанаца који су се пријавили као избеглице.

Из чега проистиче да је ПРАВА ХУМАНИТАРНА КАТАСТРОФА ПОЧЕЛА, заправо, ОД МОМЕНТА КАДА ЈЕ НАТО, НА СТРАНИ УЧК, УШАО У РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ!

У међувремену, и то сте, екс-Екселенцијо, као пензионер са вишком слободног времена могли да испратите, број силованих Албанки "порастао" је на 20.000, а број убијених, али само, "албанских цивила" се "креће" од 13.500, па до више десетина, што Вљора Читаку, Атифете Јахјага и Хашим Тачи, без пардона, понављају пред свим међународним институцијама, а наши представници, тј. они које сте Ви прометнули у државне дужноснике ове државе, уз врло ретке изузетке, на све то, КУКАВИЧКИ, ћуте и не покушавају да оспоре те податке...

Док слушам ове Ваше распојасане саветнике, мислиоце, државнике у покушају, поштовани екс-селекторе, питам се: ИМА ЛИ ГРАНИЦЕ тим увредама, дисквалификацијама, криминализацији свега и свакога ко не мисли као ВАШ ИЗБОР ЗА НАСЛЕДНИКА И ВАШ НАСЛЕДНИК трона на Андрићевом венцу. Па, ови Ваши, екс-Екселенцијо, осим са Мирослављевим Јеванђељем на којем се лажно заклињу, спрдају се, Боже ми опрости, и са самом Библијом, док на почетку, у вези са Косовом и Метохијом, призивају народно јединство ("Будите једне мисли међу собом:"), већ у наставку реченице, присвајају себи право да анатемишу свакога ко не даје а приори подршку њиховом "невиђеном плану" за Косово 

"Молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви једно говорите и да не буду међу вама распре, него да будете потпуно сложни у једном духу и у једном осећању." - цитирају тако поруку апостола Павла Коринћанима, а онда, и не чекајући одговор, или још горе - скривајући од народа своје ПРОТИВУСТАВНЕ МЕРЕ КОЈИМА КОСОВО СВЕ ВИШЕ УДАЉУЈУ ОД СРБИЈЕ - богохуле на свакога ко и помисли да, Ваша екс-Екселенцијо, Ваш наследник на трону НИЈЕ ПОПИО СВУ МУДРОСТ ОВОГА СВЕТА У СВАЧЕМУ И О СВЕМУ.

Рачунам, екс-Екселенцијо, остварен сте, а докон сте човек, збринут, државно умировљен, што би рекли стари Грци, КАД ЋЕТЕ ПОЧЕТИ ОЗБИЉНО ДА СЕ БАВИТЕ ПОЛИТИКОМ АКО НЕ САД?!

Не знам да ли знате: Ето, годинама већ скупштинску прашину скупља предлог једног опозиционог посланика да српски парламент осуди геноцид који је, пре једног века, турска држава починила над Јерменима. Чами чекајући и предлог две (једне владајуће и једне опозиционе) странке за изградњу меморијалног центра свих жртава геноцида који су, над Србима, почињени током 21. века, од балканских ратова 1912. до НАТО агресије 1999.

Не знам да ли се сећате: Пре три пролећа, на "Евросонгу" је победила песма неке Џамале, украјинске представнице, која ју је посветила кримским Татарима које је Стаљин, 1944, у знак одмазде због њиховог отвореног квислинштва према Немцима, колективно протерао у Сибир.

Но, пусти историју, рефрен те песме, екс-Екселенцијо, као да је писан баш о нама: "Странци долазе у ваше куће, убијају вас и говоре да нису криви. Где су ваш разум и срце? Човечанство плаче..."

Ето Вам идеје, екс-Екселенцијо, НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА или СТРАНКА, свеједно, У ИГРУ! Елем, екс-Екселенцијо, не обећасте ли Ви, кад сте оно, у мају 2012, побеђивали, да се "нећете смирити док Косово поново не буде (у пуном смислу) српско"?

Па, ОДРЖИТЕ ЈЕДНОМ РЕЧ - дугујете то бирачима које сте, 2012, премантали, а онда ДРЖАВУ ИЗРУЧИЛИ У РУКЕ ОНИМА (садашњем Врховнику и данашњем Доглавнику) ЗА КОЈЕ СРБИЈА НИЈЕ ГЛАСАЛА... (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Gostovanje Cvijetina Milivojevića u emisiji "Pressing" (voditelj: Jugoslav Ćosić), na TV N1, 14.5.2019.

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwizsOig_ZziAhWU6aYKHQXNAQ4QxfQBMAB6BAgAEAM&url=http%3A%2F%2Frs.n1info.com%2FVesti%2Fa483775%2FMilivojevic-i-Kevezdi-Vucic-i-patrijarh-kazu-da-su-saglasni-ali-ne-i-oko-cega.html&usg=AOvVaw3KrWQ8tYu8hLszy8WNZAEU

Milivojević i Keveždi: Vučić i patrijarh kažu da su saglasni, ali ne i oko čega

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej izjavili su posle razgovora u okviru Sabora SPC da su postigli jedinstvo, ali samo nisu rekli u vezi sa čim, izjavili su u Pressingu TV N1 politikolog Cvijetin Milivojević i religiolog Miroslav Keveždi.

Milivojević je ocenio da je Vučić sam sebe pozvao na Sabor SPC, i da "malo razgolićuje svoj neviđeni plan za Kosovo", iako je tema razgraničenja koju je nametnuo, kako je rekao, apsolutno protivustavna.

"Sam patrijarh je rekao da Crkva ostaje na poziciji da je Kosovo u Srbiji. On (Vučić) podršku za politiku razgraničenja nema. Da li postoje neki arhijereji koji je podržavaju? Moguće je da postoje. Ali apsolutna većina arhijerejapodržava stav da je Kosovo deo Srbije (...) Više sam nego siguran da nije dobio podršku politici razgraničenja, osim ako nije prezentovao neku drugu politiku", rekao je Milivojević.

Smatra i da "zavet ćutanja" posle Sabora nije normalna situacija, i da uprkos izjavama patrijarha, predsednika i predsednikovih savetnika da je postignuto jedinstvo, niko ne kaže u vezi sa čim su jedinstveni.

"Obaveza SPC je da kaže o čemu se razgovaralo", poručuje Milivojević uz ocenu da je predsednikov razgovor sa vladikama SPC možda i jedini koji je bio dijalog, a ne Vučićev monolog.

Milivojević je rekao i da razume poziciju patrijarha da ne želi da se zamera izvršnoj vlasti sa obzirom na druge teme koje opterećuju Crkvu, poput završetka izgradnje Hrama Svetog Save ili eventualnog oporezivanja Crkve, ali je ipak kritikovao njegove izjave protiv protesta u Srbiji, jer je time, kako je rekao, poslao poruku protiv velikog broja građana među kojima je dosta vernika.

Religiolog Miroslav Keveždi rekao je da ima utisak da su stavovi predsednika i Crkve, posle poslednjeg susreta, ako ne približeni, onda olabavljeni, i da je njegov utisak da je Vučić dobio nešto veći manevarski prostor.

"Ranije se videlo da postoji tvrdi stav SPC da Kosovo jeste u sastavu Srbije i da tu nema drugog rešenja. Čini se da postaju svesniji realnosti (...) Pre ovog sastanka bio je onaj gde je predsednik prezetovao platformu Prištine (...) Mislim da je tada govorio o posledicama. Spoznalo se da je status kvo isto nerealan. Ne može se zamrznuti pozicija ako nemate kontorlu s druge strane. Takse su pokazale da je prostor za pogoršanje prisutan", ocenio je Keveždi.

Ocenio je i da Vučić verovatno ima podršku patrijarha, ali saglasan je sa ocenom da je pitanje za šta konkretno ima podršku.Smatra i da Vučić u Crkvi može dobiti jake saveznike za neke planove, ali da je pitanje kakvi su to planovi.

Keveždi je podsetio i da "Kosovo ipak blokira određene budućnosti" i da je odgovornost za posledice na ekonomiju i odliv ljudi iz zemlje, i na Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Upitan o prisustvu Milorada Dodika na sastanku Vučića sa vladikama SPC, Keveždi je rekao da su pitanja Republike Srpske i Kosova odavno povezana, i da je pitanje da li se tu Dodik pojavljuje kao neko ko treba da iskoordiniše neku regionalnu trgovinu. (TV N1, emisija "Pressing", voditelj Jugoslav Ćosić, 14.5.2019)

Напад олигархије: Штаб у Даблину против свих који су лојални својој држави

„Фејсбук" је уочи гласања за Европски парламент отворио штаб из кога покушава да спречи дезинформисање грађана и недозвољено мешање у изборе. Тим од 40 људи непрекидно дежура испред монитора и прати објаве и коментаре како би открио и избрисао лажне вести, манипулације и говор мржње.

Популарна друштвена мрежа, хтела — не хтела, нашла се у улози регулатора политичке кампање, не само за изборе за Европски парламент. Многе земље већ су јој претиле да ће законом ограничити шта сме да се објављује, ако сама компанија не предузме нешто да спречи манипулације бирачима.

„Фејсбук" је уложио милионе долара у нове технологије како би сачувао интегритет избора и пригушио говор мржње, а пре неколико дана почели су да нестају налози „корисника који пропагирају нетрпељивост и мржњу на основу расе, религије и националности".

Између осталих, нестао је профил и ултрадесничара Алекса Џонса, који шири „теорије завере", да је нападе 11. септембра и покољ у школи „Сенди Хук" режирала америчка влада.

Потез је разбеснео десницу, а у одбрану „Фејсбука" и „Инстаграма", са кога су профили такође нестали, стали су многи конзервативни политичари, па и председник Доналд Трамп, који је до председничке фотеље, између осталог, дошао захваљујући огромној подршци десничара на интернету.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да ова кампања „Фејсбука" пред изборе за Европски парламент нема никакве везе са демократијом унутар данашње олигархије, односно бирократије Европске уније. Ова кампања има јединствену поруку која каже „не десничарима", тврди Миливојевић.

„Праве се фронтови, то смо већ видели у поједним земљама, имали смо случај избора у Аустрији или Француској, где су у кампањи за други круг сви који су у првом били разнородни гласали за различите политичке кандидате усмерили своју пажњу на чињеницу — само да не победи онај који се формално декларисао као десничар, политичар са десне идеолошке стране", подсећа он.

Миливојевић напомиње да је и сам председник Европске комисје Жан Клод Јункер пре неколико дана изјавио да се треба мобилисати, направити неку врсту ванредног стања у читавој унији уочи избора, како од 23. маја случајно у новом сазиву десница не би била та која ће имати већину. Очигледно је да су према дефиницији из Брисела сви десничари у ЕУ — екстремни десничари, каже Миливојевић.

„Десничари код њих нису десничари, већ национално и државно одговорни политичари или странке. Десничарима се, гледано из перспективе Брисела, Берлина и Вашингтона, третира свака државно одговорна политика која подразумева лојалност сопственој држави. Конкретно, ако то гледање пренесемо на наше просторе, свако ко не подржава независност Косова и пријем у Уједнињене нације, из перспективе Брисела је заправо десничар“, констатује Миливојевић.

У тиму који седи у Даблину и на Фејсбуку каналише вести везане за изборе за Европски парламент јесу познаваоци 24 званична језика ЕУ, а надгледа их Американка Лекси Стурди, која је сличном операцијом руководила прошле године на изборима за амерички Конгрес.

Миливојевић сматра да је прича са „Фејсбуком" и „Инстаграмом" заправо део велике кампање застрашивања у којој владе земаља чланица ЕУ или, како каже, централна олигархија ЕУ, заправо води кампању ширења панике међу грађанима који не би смели, не дај боже и да помисле да код њих победи десница. Ова кампања која се тиче Фејсбука је део много шире, чак би се усудио да кажем да је део камапање која се зове кампања индоктринације, а она је много дугорочнија и ефикаснија од класичне голе пропаганде, каже Цвијетин Миливојевић.

„Од малих ногу, кроз образовни систем, кроз просвету, културу, државне институције, па на крају и кроз медије и нове медије као што је интернет, водите кампању против нечег. На пример, кампању против Русије и кажете — све што долази из Русије је зло. Заправо, од малих ногу плашите будуће грађане, децу ЕУ да и не помисле да успоставе неку врсту нормалне сарадње привредне или неке ближе са Русијом, јер одатле долазе сва зла овога света“, објашњава Миливојевић.

И поред напора „Фејсбука" да избрише лажне вести, једна америчка фирма за сајбер безбедност тврди да је до сада више од половине европских бирача видело неки облик предизборне политичке манипулације на друштвеним мрежама.

Они тврде да иза свега стоје руски хакери, који, ширећи поруке екстремних немачких десничара и присталица тврдог брегзита, желе да подрију демократске институције ЕУ и створе поделе које би ишле наруку Русији.

Од априла сваки политички оглас на тој друштвеној мрежи мора да буде посебно означен, а купац пролази верификацију. Миливојевић каже да је „Фејсбук" формирао тим за контролу и из чисто комерцијалних разлога.

На крају разговора за Спутњик директор ПР агенције „Прагма"  каже да би многи проблеми били решени када би сви мултимедијални канали које интернет нуди били законски омеђени, као традиционални медији. Било би добро да постоји одговорност за јавно изнету реч, да се законски одговара за тврдњу која некоме може да нанесе штету. Американци као родоначелници „апсолутне истине и слободе" су први посегли за ванзаконским средствима како би решили своје проблеме везане за ову тематику, подсећа наш саговорник.

„Не постоје закони који уређују тај ниво информисања или дезинформисања који се зове интернет, већ они посежу за неким другим законима, којима фактички уводе или су већ увели цензуру, узмите само случај Асанж или Викиликс. Постоји неколико конкретних примера, они који фактички воде битку широм света, против Ирана, Кине и других због наводне цензуре медија, рачунајући и интернет, фактички, сами, кад њима нешто не одговара, то сами чине. Зашто би неко на интернету смео да неког клевеће и вређа, криминализује или, не дај боже таргетује, што се код нас дешава, а то исто, макар формално због закона и Судова, не сме на некој телевизији или радију", закључује Миливојевић. (Спутник, Сенка Милош, 11.05.2019, https://www.google.rs/search?source=hp&ei=19DWXKn2BoSDk74P3-O-oAo&q=cvijetin+milivojevic+sputnik&oq=cvije&gs_l=psy-ab.1.0.35i39l2j0i67l3j0l2j0i67l2j0.1133.1851..3933...0.0..0.199.783.0j6......0....1..gws-wiz.....0..0i131._Lr4c8PrybM)