Духовна колаборација

Све само реторско питање до питања: те, "не би он, али хоће га народ!"; те "ко би други, ако не, опет и надаље, баш он?"... Онда мало неуспелог бега од властите "ружне прошлости" у комбинацији са јаловим покушајем самоироније ("ни ја, а ни ви који сте у Српској радикал... шта ћете... од прошлости не можете да побегнете"). Па, мало демагогије о просечним платама од 500 евра у државно-партијској бирократији и јавном сектору (а нико од Врховникових адреналинских зависника да упита шта је са осталих 90 одсто запослених који се нису опослили партијским пречицама?)... Па, мало бајки о "српском сну" који ће већ садашње генерације младих да остварују овде, у Србији, а не негде тамо далеко. Па, ко зна која по реду лажна најава како ће се и Он ускоро својевољно преселити у четврти-пети ред (Не обећа ли, још пре две године, да ће се ускоро повући са челне позиције у странци и да више неће својим именом на партијској листи унапред пресуђивати исход октроисаних избора?). И вишак потребе, што му дође као преовлађујућа особеност његовог типа владавине, да најближе своје сараднике држи на вечитој проби, на сталној жеравици, да их тера да се стално и изнова тркају и доказују у агресивној, ратоборној одбрани његовог лика и дела од неких имагинарних непријатеља који су, наводно, "сви уједињени у мржњи" против њега самога.

И, много - ја, па ја, па ја, па ја...!

Укратко, Његов "разговор с народом у Спенсу", на дан свете Петке коју, беспризорно, Његова странка виделиста својата као своју "заштитницу", личио је на репризу репризе, као оне две ТВ серије "Бољи живот" и "Срећни људи", што се, свако мало, смењују на првом каналу медијске јавне куће.

У једном тренутку сам гласно питао мој телевизор с ким ли се овај човек свађа. Да ли је нормално да се свађа са својим полтронима и осталим истомишљеницима који му, истовремено, френетично аплаудирају?!

Остатак говора ми је био толико асоцијативан (да баш не изговорим реч у тренду која се односи на "научни допринос" Малог условног доктора са јавном осудом ), да сам, једноставно, методом случајног узорка, отворио примерак београдског дневног листа "Обнова", од 29. маја 1942. Толико ми је, наиме, Врховников партијски монолог поводом 11. рођендана Виделистичке странке заличио на један тзв. дијалог председника владе националног спаса Милана Недића са одабраним, "начеститијим и најпоштенијим сеоским домаћинима" из срезова рачанског, ужичког и црногорског. Дакле, ево како је Недић - који је, уз функцију првог човека квислиншког Министарског савета, имао и још једну, "народну" титулу, потпуно примерену и "највреднијем Србину данашњице" (армијски генерал је, наиме, био и "старешина Српске заједнице рада") - тада говорио:

"Мудрост је сачувати државу у тешким и судбоносним временима, а упропастити државу и народ - то је нешто најлакше. Али, у нашој историји никада се није десило да вође увуку народ у један бескористан и бесциљан рат, да доведу државу до пропасти, а затим да седну у авионе и побегну. Тако наши стари нису радили. Сетити се само како се гинуло на Косову. Али, тако је морало да буде кад се стварала господска држава, а не сељачка...

... Ја нисам хтео да дођем на ово место, али били су у питању отаџбина и народ. Комунистичка куга претила је да уништи цео српски народ и да од Србије створи само згариште. И тада сам ја изашао пред вас и казао вам истину, отворено вам рекао каква је ситуација...

... Ја сам онда, у почетку, апеловао на вас да ми дате поверење. И ви се ми га дали. Дао ми га је цео српски народ. Затим, тражио сам помоћ од вас, јер један човек не би могао ништа да уради. И то сам добио. И, најзад, тражио сам времена јер се тако једно крупно дело није могло урадити за један дан. Требало је много времена и много жртава да се српски народ изведе на прави пут, да се уклони са беспућа. А сада нећу да говорим речима, већ нека говоре моја дела...

Све је било разрушено, све уништено. А сада ви видите, све железнице раде, саобраћај се обавља редовно, путеви су оправљени и успостављен је ред. И још нешто. Онда је владао неред, био је прави хаос. Сада видите, хвала Богу, да се ради на све стране. Тај бољитак мора да се осети, ускоро ће се осетити...

Наш сељак је био заведен, али после овог тешког искушења нико вас више никада неће моћи да заведе...

Ви знате, браћо, шта би они наши изроди желели. (Сељаци су једнодушно одговорили: "Знамо ми то добро. Сит је наш народ њихових лажи, само више нас неће моћи лагати.") Али, ми нећемо да српски народ још једном пропадне и да постане пука сиротиња. Ми нећемо дозволити да те стране радиостанице кажу оно што би желеле и што им је једини циљ: српски народ више не постоји, Србија више не постоји. За нас је данас најбоље да ћутимо и да гледамо своја посла, а на њих ће пасти народна клетва. Доћи ће они једнога дана пред народни суд да одговарају за своја дела...

Ми смо патили само онда када смо напуштали наш српски пут. Тешко је време које ја носим. Понеки пут поклекнем, али када помислим да радим за отаџбину и за народ, ја поново добијем снагу. Потребна ми је ваша подршка и ви ми је, ето, сада дајете...

Кад се вратите у своја села, својим домовима, кажите све ово нашим милим сељацима, кажите им реч истине. Реците им да у Београду седи генерал Милан Недић који бди над вашим домовима, над целим српским народом и да му је једина жеља да види Србију онакву каква је била, јака, сложна и снажна..."

Председнику се, пригодним речима,у име свих сеоских домаћина (ваљда, уместо оправдано одсутног Марка Леденог Ђурића, упс...), обратио Адам Илић из Рачанског среза: "Добри наш родитељу, храбри јуначе, председниче српске валде и спасиоче српског народа... Ми ћемо увек следовати вашим наређењима јер је то једини пут нашег спасења. Ми смо вам захвални и кличемо вам: Живео генерал Недић, живела Србија!"

После чега се, пише "Обнова", од пре 77 и по година, армијски генерал поздравио и разговарао са сваким својим гостом појединачно. А онда их је, мислим на госте из унутрашњости, уместо на сендвиче, позвало на заједнички ручак у скадарлијска "Два јелена".

Како је о тој свенародној светковини, известио једини електронски медиј у ондашњем стоном Београду, немам података. Али, с обзиром на програмску шему Радио Београда, на дан 29.5.1942 - мо'ш мислит'?

Елем:

"15.00 - 15.00 Извештај Врховне команде на немачком језику, кратке вести, извештај о водостању и забавна музика...

17.00 - 17.05 Извештај Врховне команде на српском језику

18.00 - 18.10 Национална служба рада. Предавање др Јована Мијушковића, министра народног здравља

18.10 - 19.00 Српски маршеви.

19.00 - 19.30 Час немачке народне групе

21.45 - 22.00 Београдски стражар

22.10 - 22.45 Немачка песма

22.45 - 24.00 Вечна немачка музика. Свира Велики радио-оркестар.

00.00 - 01.00 Поздрави за фронт и отаџбину."

Свака сличност са стварним ликовима и овим временима је намерна...

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Funkcioneri SNS u četvrtom redu - demagoška predstava ili najava promena

Dan posle proslave 11. rođendana Srpske napredne stranke, predmet analize su i poruke Aleksandra Vučića, ali i raspored sedenja u novosadskom SPENS-u. Da li je on najava promena u vrhu stranke ili demagoška predstava?

"Ni ja, a ni vi koji ste u Srpskoj radik... Šta ćete... Od prošlosti ne možete da pobegnete", rekao je, posle lapsusa, Aleksandar Vučić.

Možda ne može da pobegne od prošlosti, uspeo je makar da lapsusom nasmeje partijske kolege... Da li su oni u njegovom 11.  rođendanskom govoru uspeli da čuju išta novo?

- Meni je ono bila repriza reprize, znate kao one dve serije "Bolji život" i "Srećni ljudi", kaže analitičar Cvijetin Milivojević.

Ponovo je predsednik obećao bolji život ljudima koji ne mogu da se nazovu srećnima.

"Kada sam postao predsednik Vlade, prosečna plata u Srbiji je bila 330 evra. Danas za koji dan, već u novembru, biće 500 evra", rekao je Vučić.

"Da tu platu sačekamo, pošto predsednik već jedno četiri godine preti sa tom platom, a to se do sada još nije desilo, a trebalo je da bude pre dve godine", podseća Mijat Lakićević iz Novog magazina.

Vučić pozvao mlade da se vrate u zemlju, nudi im "srpski san"

I kada bude, prosečna plata od 500 evra nije razlog za zadovoljstvo, tvrdi novinar Mijat Lakićević, jer je posledica jakog dinara, koji destimuliše izvoz, time i privredni razvoj. "Ovo je povećanje koje se zasniva na deviznim sitnim ili krupnijim marifetlucima... Na taj način seče granu na kojoj sedi, jer smanjuje izglede za razvoj u budućnosti i smanjuje svoju platu ubuduće, smanjuje platu svojoj deci".

Istovremeno predsednik poziva decu da ne odlaze. Ako već jesu da se u Srbiju vrate. "Da im ponudimo srpski san", rekao je Vučić.

Mladim naprednjacima predsednik stanke nudi ostvarenje partijskog sna, dok istovremeno preti da bi nečiji snovi mogli da se sruše.

"Sit sam funkcionera koji se plaše da uđu u poliitčku borbu. Zato je red, na ove mlade ljude, da oni dođu, da pokažu novu energiju", rekao je Vučić.

"U jednom trenutku sam se pitao s kim se ovaj čovek svađa. Svađa se sa svojim istomišljenicima koji frenetično apaludiraju", navodi Milivojević.

"Na listu što više mladih nekompromitvanih ljudi, ljudi koje neće da viđaju u luksuznim automobilima a koje ne znaju kako su zaradili", rekao je Vučić.

"On stalno drži svoje saradnike na žeravici, faktički je to jedna vrsta stalnog dokazivanja, potrebe da pošalje poruku da su svi sem njega smenjivi", kaže Milivojević.

Pa su svi viđeniji naprednjaci, sem njega, seli u četvrti red, uključujući i novajliju u SNS, predsednicu Vlade Anu Brnabić.

"Do sledeće godine, a tada ću ja u četvrti red ili peti red, ali uvek zajedno sa narodom", rekao je Vučić.

Za Cvijetina Milivojevića redosled sedenja je još jedna demagoška predstava, a ne najava stvarnih promena u redovima SNS-a. (TV N1, E. Kovačević, www.rs.n1info.com, 28.10.2019)

Порука антинуклеарних скафандера: Ваша руска браћа хоће да нас побију!

Снимак на којем се види како чланови централне изборне комисије на Косову и Метохији класификују гласачки материјал пристигао из Србије, обучени у заштитна одела која се користе против биохемијског отрова, обишао је свет.

Део гласачког материјала, због којег су искључиво албански чланови ЦИК-а наводно имали гушење и чудан свраб, анализиран је на инфективној клиници у Приштини где је утврђено да у њему нема никаквих штетних агенаса.

Ни то није било довољно, па је исти материјал послат у иностранство на нову „детаљнију контролу“. Сама чињеница да је међународна заједница прихватила да се изборни материјал испита, многе је изненадила, а највише Србију.

Ни маркетинг ни спин, већ — глупост

Да ли је све ово искључиво маркетиншки потез Приштине и која му је дубља сврха?

Цвијетин Миливојевић, директор агенције за јавно мњење и пи-ар маркетинг „Прагма“, за Спутњик каже да је ово превазишло маркетинг, као и да је у питању класична пропагандна акција смишљена са циљем да се пре свега стави сумња на резултат Српске листе.

„Ми смо сада сведоци једне приче у којој је баш све могуће. Дакле, и да се у антинуклеарним скафандерима броје гласови како би се послала порука да су Срби деловали хемијским отровима и искористили помоћ браће Руса, који су то наводно чинили по Великој Британији. Сада су, ето, Срби по том сценарију покушали да отрују чланове ЦИК-а“, каже Миливојевић.

Наш саговорник додаје да је све ово тако провидно, па чак и смешно, тако да га је на озбиљан и стручан начин глупо и коментарисати.

„Ово није никакав довитљив маркетинг, нити спин. Реч је о класичној бруталној пропаганди у којој неко покушава да се смеја у лице и целој међународној заједници, а као што се види, део те заједнице не само да гута удицу, већ је и форсира. Тиме показују да су саучесници у целој маскаради“, сматра наш саговорник.

НАТО-у не смета лаж

На питање који је разлог оваквог понашања међународне заједнице када је и њој јасно да је у питању лаж, Миливојевић одговара:

„Њихов интерес више је него јасан. Зашто би одустали од свог пројекта који се зове заокруживање независности Косова? Све што Приштина чини у том правцу водеће земље НАТО ће подржати. И ту нема тражења никакве истине или правде.“

Према његовим речима, парадокс свега је одмах уочљив, јер у изборној комисији постоје најмање три особе које су српске националности.

„Дакле, тај који је хтео да их отрује, отровао би и припаднике свога народа. Више је него јасно да Албанци желе да смање број гласова Српске листе, да би на мишиће преко цензуса угурали важног коалиционог партнера Баџета Пацолија“, мишљења је Миливојевић.

Већ виђено

Миливојевић подсећа да ово није први пут да Приштина и њихови западни ментори ово раде. Он подсећа да је 1990. године, кад је дошло до промене Устава Србије, илегално формиран такозвани „Качанички устав“ од одметнутих делегата тадашње Скупштине Косова и Метохије. То је био преседан и фактички су на улици формирали нешто што су назвали „устав Косова“ и прогласили су неку врсту самосталности.

„То пролеће такође су обележила масовна тровања по потпуно истом сценарију као данас. Она су се искључиво дешавала међу ђацима и студентима албанске националности, иако су те установе похађали и Срби. У питању је било око 7.000 албанске младежи и ниједан Србин. И тада су постојале инсталиране немачке, америчке и британске камере пред тим објектима и њихове ТВ станице које су спремно чекале ’отроване албанске ђаке‘“, прича он.

„То је трајало само два дана, а после тога су исти ђаци уз смех одлазили у своје куће“, подсећа наш саговорник.

Ипак, Миливојевић закључује да ни актуелна „игра тровањем“ у Приштини не би била могућа да Београд није препустио организацију целог изборног процеса Албанцима. (www.rs.sputniknews.com, 24.10.2019, Бранкица Ристић)

Косово и Метохија између тигања и конопчета

"Не може бити компромиса о статусу, територијалном интегритету и суверенитету земље."

Таман кад се намерих да, безрезервно, подржим реченицу изнад, схватих да ово, на жалост свих нас, није изјавио председник Републике Србије већ најизгледнији кандидат за будућег премијера "Републике Косово" Аљбин Курти, дан после изборне победе.

Овако нешто, нити једном, за ових седам и по година, откако је засео на врх врхова Србије и узурпирао сву власт у овој земљи, из некога, само њему знанога, разлога, нити једном, елем, није смео да изговори Врховник наш насушни.

Загонетка је, тим пре, чуднија, откако је, недавно, баш на Београдском безбедносном форуму, чак и бивша висока ЕУ-представница, бароница Ештон, обнаородовала да се ни од београдске ни од приштинске стране није захтевало да прелазе своје "црвене линије", пошто је циљ ЕУ био (само) да их доведу у исту собу, за исти сто.

Велики народни просветитељ, али и полиглота, светски човек и мислећа величина свога доба, Доситеј Обрадовић, зазирао је помало од превеликог белосветског еглена и беспотребног скитања по "беломе свету" српских вођа свога доба. Остаће тако забележено да је, у свом последњем говору на седници Правитељствујушчег совјета, у фебруару 1811, месец дана пре него што ће се упокојити у Господу, Доситеј препоручио Карађорђу и његовим војводама: "Прва вам је дужност да управу земље, састављену од паметних људи, преместите (из Београда, прим. Ц.М) негде у средину, у какво ма и незнатно место, близу Вожда; друго, пак, да Господара земље, кога вам је Бог даровао, поштујете и пазите боље од свега на свету, да би се и он од срца могао бринути о свима и сваку беду могао савладати, али му никад (њему, Карађорђу, прим. Ц.М), из земље не дајте путовати; и треће, за сада никуда, па чак ни најбоље своје људе, не шаљите у посланство као депутате ни највернијим пријатељима својим док се земља не уреди, већ шаљите писма, паметно написана, по незнатним књигоношама..."

Збиља, зашто се сви дужносници НАТО државе Косово која свој "Устав" има тек двадесетак година толико богобојажљиво односе према "највишем правном акту своје земље", а репрезенти државе са столећима дугом државотворном и законодавном традицијом као што је српска, сматрају да Устав Републике Србије "не вреди ни пишљива боба"? Зашто све што је одметнути двојац Врховник - Доглавник испотписивао у "Бриселском светом слову" има супремацију над Уставом Србије, а истовремено, све што, из текста истог тог споразума, није у дослуху са "Уставом Косова", не бива примењено?

Да ли је Доситеј, још пре 208 година, био на трагу одговора на ово данашње питање?

Па, стварно, хајде да сумирамо, да направимо пресек после "само" седам и по година ове и овакве власти - шта су то "црвене линије" за Косово и Метохију?

За браћу и комшије Албанце знамо. Њихове досадашње вође позивале су се на свој устав кога "немилосрдно" поштују. А по томе уставу, тумачили су они (а патрони из Вашингтона давали су им за право) нема надређености међународних над "државним актима Републике Косово". Због чега, пак, ни једина "обавеза" албанске стране по Бриселском споразуму, формирање виртуелне заједнице српских општина, не може да буде испуњена... јер то не допушта "Устав Републике Косово"!?

Они који су су после класичне војне агресије, без објаве рата, и створили своју НАТО државу на делу окупиране територије Републике Србије, сматрају да је "црвена линија" за Косово - међусобно признање њиховог "чеда" на 17 одсто окупираног подручја Србије и саме Републике Србије.

Став Руске Федерације (али и две трећине човечанства) прекјуче је у Београду поновио руски премијер Медведев: та "црвена линија" је "поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, при чему током разматрања и решавања свих питања као основа мора да се узима међународно право, пре свега, Резолуција Савета безбедности УН 1244, а не једнострани акти".

Српска православна црква (СПЦ), упркос константним похвалама на рачун Врховника и његове "лавовске борбе" (за нешто, незнано шта, на Косову и Метохији), упркос одликовању "те лавовске борбе" Орденом светога Саве, има, за сада, важећи став, са свога мајског сабора, да је њена "црвена линија" чињеница да "КиМ представља саставни део суверене територије Републике Србије и да је тако дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН."

За Свети архијерејски сабор СПЦ, експлицитно, "није прихватљива било каква измена статуса КиМ која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење, јер би таква решења довела неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама КиМ, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину."

Свој став о Косову и Метохији, прексиноћ је, у име три милиона фанова "Задруге", јавно обелоданила чак и шампионка претпрошле ружичасте, дакле Врховникове, "Задруге", Кија Коцкар (актуелна победница Луна Ђогани се још није изјаснила, прим. Ц.М): "Људи са Косова ми пишу колико се тешко живи, нарочито на северу Косова; на југу живе у миру, али то није случај на северу." Из чега се да закључити да је и Ружичаста партија "за разграничење", е да би и онима на северу "било добро" као онима на југу, ако сам сад ишта разумео...

Али, шта су за наше власти "црвене линије" на Косову и Метохији?

Од политичара из владајуће коалиције, прецизније се изјаснио само министар без портфеља Милан Кркобавић: за његов ПУПС, "црвена линија у преговорима јесте заштита имовине државе Србије и српских предузећа, имовина Српске православне цркве и свих грађана Србије".

Остали из власти или мудро и визионарски ћуте, к'о да су им, селотејпом, запушили уста, или, на челу са Врховниковом Тајницом и његовом новом партијском колегиницом, сматрају - сума сумарум - да је "најбоље за Косово оно што председник сматра да је најбоље за Косово". Ма шта то било...

А председник Републике који је, у перманентном имагинарном рату са Уставом на који се заклео и са четири петине грађана земље чији је председник, бацио је пробне балончиће у виду некаквога "разграничења" (са здравим разумом, ваљда), а када му је то развејано као мехур од сапунице, досетио се да буде, нешто као јадњикаво, црнодуховит. Па, онда, на конкретно питање шта је то "црвена линија" званичне Србије за КиМ, лупета о некаквим компромисима како "не можемо да дамо све, а не добијемо ништа", али то чини пошто већ унапред констатује да Србија на КиМ "нема ништа"! 

Или се игра "...у здрав мозак" посвећене му пастве, па на тему Косова, после сусрета са шефом дипломатије "своје пријатељице" Ангеле Меркел, грађанству саопштава да, "ако кажем Србима да нема ништа од Косова, има да ме туку тигањем по глави".

Или, као на отварању оних дубајићанских ветрењача по Банату, прети да ће "д'узме конопче да се обеси... о ветрогенератор".

Е, сад, замислите да, на пример, премијер Шпаније овако збори о будућности Каталоније или Баскије, председник Француске о статусу Корзике, неки кипарски званичник о "Турској Републици Северни Кипар" и томе слично.

Као наш Врховник, после сусрета са оним наследником Шишка Менчетића, неким тамо Трамповим Гренелом који је дошао да нашег врховног команданта построји усред Београда:

"Кажу неки људи: ’Нуде нам поделу‘. Нико нам ништа не нуди. Нико нам не нуди поделу. То у нечијој машти ми имамо нешто и треба нешто да добијемо, али ништа нико неће да нам нуди, то да имате у виду… Први пут кад нам неко нешто буде понудио приграбићу то, али то се не дешава... Америка неће да промени свој став, а нико ништа и не нуди Србији. Америка признала Косово и траже да признамо Косово..."

Ако већ, за ових седам и по година ауторитарне владавине, нема решење, па чак ни "црвену линију" за Косово, добронамеран савет Врховнику је да прочита мој претходни блог "Нека виси Педро".

Његова екс-екселенција је, својевремено, негде код неписмених Тарабића, ишчепркао да ће доћи "жути људи", ја сам, опет, код видовитог Милете Живадиновића Црквара, из претпрошлог века, нашао да "среће неће бити све док преко Тресибабе не прође "жута војска"! (А видимо да је, на неки начин, она већ ту, на истоку Србије, додуше, не у Књажевцу, али јесте у Бору, Мајданпеку, па све до Смедерева...)

И, обавезан савет Врховнику - нека озбиљно проучи оно што је, још у 17. столећу, а пропо Косова и Метохије, зборио старац Стањ Шћекић (Прозорљивац): "Завладаће црногаћи људи... док се не сломе Еждерска врата (Скадар), нема среће за Србина... и док не дођу са запада хришћани за које ми и не знамо, да то пречисте и уреде".

Јер, кад Врховник може да се зеза на рачун територијалног интегритета и суверенитета земље чији је председник, хајде онда грађанима да допустимо задовољство да се, гледе "срца Србије", обрате гатарама и видовњацима.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

TV Nova S, emisija "Među nama", voditeljke Maja Nikolić i Nataša Miljković, 16.10.2019.

Među nama
16.10.2019 -
Cvijetin Milivojević,
Gordana Suša,
Vukašin ...

NOVA S,YouTube -

Нека виси Педро!

 "Кад пропада подузеће и кад сам избанкротира,

ил' кад труба криво свира,

увијек има један Педро.

На Педра свали кривње све - нека виси Педро!

По Педру удри критике - нека виси Педро!

Јер, Педро - то је он! Јер, Педро - то је он!

И главно да то нисмо ми.

И вичи да те чују сви - нека виси Педро!

Сва зла пребаци на њег' ти - нека виси Педро!

Јер, Педро - то је он! Јер, Педро - то је он!

За све туж'те криве Дрине, и за све што по злу крене,

за дебакле и проблеме, увијек има један Педро!

Када горе сасвим дође, кад све редом ту ме пође,

и кад кућа сва се клима, увијек има један Педро.

Али, јао, једнога дана, Педра нема међу нама,

о ког' сада да штап се слама? Тко ће сад да буде Педро?

И тко за кривње наше све да сада виси?

По ком да ломиш критике?

Пссст! Буди тиши!

Јер, Педро - тко је сад? Јер, Педро - тко је сад?

Да нисмо Педро можда, ипак, ми?

("Нека виси Педро", квартет 4 М, 1970, Загреб)

Није вест да се нестраначка Врховникова Тајница уписала у Ес-ен-ес!

Мада, предосећам да ће, после овог светог чина, сходно томе да ју је на место тзв. премијера предложило и изабрало као независног експерта, а пошто за две године никога овде и тамо није успела да убеди за шта је то експерт, а на изборима се, опет, није кандидовала чак ни за кућни савет, предосећам, елем, да ће ових дана да падне једна - принципијелна и самосвесна оставка на место које јој ни по чему не припада. Што значи да бисмо, с озбиром да је влада, јелте, та која по Уставу, "влада", као земља и народ, могли да постанемо, пупупу, обезглављени!

Није вест ни да су један пријатељ Врховниковог (бившег?) пријатеља и један Врховников актуелни "велики пријатељ" (завршен цитат), на Петроварадинској тврђави, с Врховником и Тајницом му у оставци, положили камен-темељац за "Мали Шенген". Иако сам се гледе тога здраво обрадовао - па, то онда значи да се "Ово мало душе (Србије)" опет граничи са Албанијом? Па, што Врховник не тражи муштулук од грађана Србије или се, макар, онако скромно, како то само Ледени Ђурић уме ("5:0 за нас!"), похвали овим фантастичним успехом: то је 15:0 за нас!

А није вест ни да је наш уважени неваспитани гост, иначе Врховников "велики пријатељ" (завршен цитат), Рама Еди, великодушно посаветовао (своје домаћине) да "поново покрену дијалог, гурају га напред и јасно се фокусирају на његово окончање - признавањем Косова"!

А није вест ни да је, после сусрета са оним Јенкијем што преферира момке науштрб девојака, Врховник сам самцит писао службену белешку, јер као што рече (и, не трепнувши, слага!) Тајница, Врховник "сам пише и своје говоре".

Није вест ни (медијско) тровање изборним ковертама, искључиво албанских чланова приштинске централне изборне комисије. Јер, у пролеће 1990, чудним жутим прахом "отровало" се, наводно, широм Косова, седам хиљада младих Албанаца (студената, ђака, па чак и беба), дочим исти жути прах младим Србима који су похађали исте те школе - није могао ништа! Причу о масовном тровању Албанаца промптно су пласирали у свет, тадашњи и данашњи, водећи западни медији, а албански сецесионистички покрет са Косова за све је оптужио "српске војне обавештајне службе", иако су тада постојале и СФРЈ и Југословенска народна армија!

Па шта је, онда, пардон, шта су, онда, вести протекле недеље?

Прва, но мање важна, "вест" је да је "Свето (штампано) тројство" открило да су још покојни Тарабићи, према сведочењу њиховог кума, покојног попа Захарија, предсказали - (Врховниково) разграничење с Албанцима!

Јербо, сведочи данашње штампано "Свето тројство" (четврти јахач апокалипсе, из неког разлога, још се не оглашава), у "Креманског пророчанству" које су написали, иначе неписмени, стриц и синовац Тарабић, лепо пише: "На нашијем границама и преко њих појавиће се нови народ. Рашће ти људи из земље, к'о трава на ливади посље великога дажда, а биће вредни и лукави, те ће на нашу мрзију одговорити својом памећу. Они ће пазити једни друге, к'о да су сви браћа рођена. Ми, јопет, од своје маните памети мислићемо да све знамо и умијемо, док ће људи тога новога народа вјеровати само у себе и ни у кога више."

А, потом, предсказање бива поентирано реченицом Милоша Тарабића: "Један који се будне родио много љета пошље тебе, биће честит и уман, те ће се с тијем народом у миру РАЗГРАНИЧИТИ. Ми ћемо ондакар у слози живјети – они тамо, ми вође и тамо."

Пошто су и моју маленкост, као новинара и уредника неких онодањих медија, од краја осамдесетих до краја деведесетих година прошлог века, прогањали разни исписивачи, дописивачи и толмачи креманских и других пророчанстава, у своју одбрану призвао сам властиту документацију, па ви сад, поштовани читаоци, добро размислите шта је писац, тј. ја, хтео да каже.

Старац Стањ Шћекић, прозван Прозорљивац, из Бабина, између Берана и Будимља, рођен око 1640. године, још у 17. веку је предвиђао: "Завладаће ЦРНОГАЋИ људи... Доћи ће двострука капа и црвена чалма... Доћи ће време да људи лете поврх облака... Доћи ће време да се Срби не причешћују... ДОК СЕ НЕ СЛОМЕ ЕЖДЕРСКА ВРАТА (Скадар), нема среће за Србина!". А, даље, пази сад, кад се Срби ослободе, имаће велику неслогу међу собом, настаће мрзија у народу и потрајаће то "ДОК НЕ ДОЂУ СА ЗАПДА ХРИШЋАНИ, за које ми и не знамо, да то пречисте и уреде".

А следећи ми је фаворит (на часну реч, мој избор, а не Његове екс-екселенције) Милета Живадиновић Црквар, рођен почетком 19. века, на оброцима Тресибабе код Књажевца који је локалпатриотски закључио да "среће неће бити све ДОК ПРЕКО ТРЕСИБАБЕ НЕ ПРОЂЕ "ЖУТА ВОЈСКА"!

Друга права вест је, заправо, "сува ексклузива": Коштуница др Војислав (исти онај што, уз помоћ Ђитлера, свог пашенога Амфилохија и вучићомрзитеља Атанасија, "хоће да патријарха прогласи лудим, а потом га сруши"!), иначе "уједињен у мржњи против Вучића", нећете веровати, осим Фљоре Бровине, помиловао и Аљбина Куртија! Додуше, било је то још 2001. године, али наше тзв. истраживачко новинарство осмелило се да баш сада  "шиљи ону ствар", приклањајући се "хајци на мртвог вука" коју је недавно прогласио Врховник лично!

Многи су данас измилели из својих рупа и тестирају своју снагу иживљавајући се над добровољним политичким покојником. Устајале "жуте демократе", мало-мало, па Коштуњавог оптуже да је, лично, "лопатама убацивао референдумске гласове" у корист садашњег Устава; Чедомиру Чедомиру и Чанку је "Онај који сме да нас погледа у очи", и дефинитивно, постао једини смисао опстајања у политици; бруталним увредама на рачун онога који их је спасио од лустрације, али, богами, и претећег линча у октобру 2000, пред Врховником се "доказују" и Доглавникови социјалисти. Сам Врховник, пак, бестидно заборављајући да без Коштуничиног "да" Његова екс-екселенција није имао никакве шансе да, у другом кругу 2012, победи Бориса Првог Лепог - Необавештеног оптужује да је крив чак и за албански погром над Србима 2004. године?!

Коштуница је данас дежурни кривац за све и свашта, он је Чорбин "Жика Живац" и главни јунак песмуљка "Нека виси Педро". Односно, главно оруђе у Врховниковој борби са сопственом "ружном прошлошћу" и оружје у његовом покушају одмазде над свима онима који критикују константно противуставно деловање садашњег режима.

А да сам у праву, ево малог избора шаблона и фраза које Врховник користи у обрачуну са властитом нечистом савешћу, тј. у покушају оправдавања "разграничења" с нечим или неким:

"... Ја не дам да српски народ ишчезне из ове много напаћене српске земље...

... изгубили смо слободу и државу, а сада нам прети опасност да изгубимо народ...

... дошао сам на владу да спасавам народ...

... Шта ми можемо сада да учинимо? Ништа. Само себи зло. Ми смо зрно песка у узбурканом светском мору. Ту ми не можемо помоћи, нити одмоћи.

... Влада, која је израз воље српског народа за живот и концентрација његове националне снаге, неће допустити да рушилачки елементи, ма како се они звали, добију превагу и доведу земљу до анархије и пропасти...

... Српски народ има рђаву особину: наиван је, лаковеран. Може га лагати свако до миле воље. зар вас не лажу већ шест месеци они из Лондона и они из Москве? Свакодневно лажу: Те "спас ће доћи пре него што мислите", те Руси код Кладова, а Козаци у долини Тимока...

... Слободу треба повратити данас не снагом, но памећу, не рушењем, него сварањем, ми смо с луде главе изугили царство. Сад хоћете с луде главе да изгубимо народ..."

Наравно, није ово, баш овако, од речи до речи, изговарао Врховник. Али, као да јесте. Погађате, цитирао сам део јавних монолога ђенерала Недића, у којима није могао да побегне од свога пр(а)вога "ја" које се противило колаборацији и квислинштву. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: EU kao pomaže opoziciji, a mnogo više pomaže Vučiću

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je u Novom danu TV N1 da Evropska unija, kroz posredovanje bivših evropskih parlamentaraca u dijalogu o izborima, kao pomaže opoziciji da se obezbede što bolji uslovi, a zapravo mnogo više pomaže Vučiću da što veći deo opozicije izađe na izbore kako bi se obezbedio legitimitet za odluke o Kosovu koje slede.

Milivojević je podsetio da u dijalogu koji se već drugi dan održava u Skupštini Srbije ne učestvuje najveća opoziciona grupacija Savez za Srbiju, ali ni parlamentarne opozicione stranke poput Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije.

 “Mi faktički od strane opozicije imamo predstavnika LDP-a, pretpostavljam LSV-a, imamo nešto što se zove Stranka moderne Srbije – bivši deo pokreta Dosta je bilo, koja nije ni učestvovala na izborima, i samostalne poslanike. Mi nemamo predstavnike opozicije, a drugi problemi su već vidljivi (...) Videli smo da je prvom sesijom predsedavala Maja Gojković, a drugom Vladimir Marinković, a oni su ključni razlog zašto veći deo opozicije bojkotuje parlament“, podsetio je Milivojević.

Evropska unija, prema njegovoj oceni, posredovanjem bivših evropskih parlamentaraca u dijalogu o izborima kao pomaže opoziciji da se izbori za pojedine uslove, a mnogo više pomaže predsedniku Srbije i lideru SNS-a Aleksandru Vučiću da što veći deo opozicije izađe na izbore.

“Vučić već dve godine priprema svoje glasače, jer tri četvrtine njegovih glasači smatra da od Kosova nikada ne treba odustati čak ni po cenu da nikada ne uđemo u EU. On to (potpisivanje sporazuma sa Prištinom) ne može učiniti makar pobedio sa 98,7 odsto kao u Kosovskoj Mitrovici. Za to mu je neophodan opštedruštveni konsenzus, jer je reč o promeni ustavne pozicije Srbije i njenog suvereniteta. Njemu pobeda na krnjim izborima ne može dati alibi da donese takvu odluku“, istakao je Milivojević.

Smatra i da su dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, kako ih je nazvao “glavne medijske trovačice“, poslednja linija odbrane SNS-a od koje će braniti više od svih zahteva koje je ispostavio OEBS.

Te dve televizije, kako je dodao, moraju biti privedene poznaniju prava ili otvorene za drugačije mišljenje, kako bi ljudi uopšte razumeli šta je to što opozicija traži.

Milivojević smatra i da sada nema vremena da se bilo kakav dogovor o poboljšanju izbornih uslova primeni do izbora na proleće 2020. i zato smatra da bi izbore trebalo odložiti, za šta, kako je rekao, postoje zakonske mogućnosti.

Opozicija je, kako je dodao, morala bar da zatraži razdvajanje parlamentarnih od lokalnih i pokrajinskih izbora, jer bi time oduzela “deo oružja SNS-a“, da jednom ličnošću i jednom kampanjom u okviru koje se Vučić kandiduje za predsednike 180 opština, pokrije izbore na svim nivoima. (TV N1, "Novo jutro", voditelj Marija Antić, rs.n1info.com, 10.10.2019)
 http://rs.n1info.com/Vesti/a533322/Milivojevic-EU-kao-pomaze-opoziciji-a-mnogo-vise-pomaze-Vucicu.html

MILIVOJEVIĆ ZA INSAJDER: I sa Kurtijem kosovsku spoljnu politiku vodiće Vašington!

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević smatra da pobjeda stranke Albina Kurtija na izborima na Kosovu nije toliko važna za nastavak pregovora između Beograda i Prištine, jer se, kako ističe, spoljna politiku tzv. nezavisnog Kosova ne vodi iz Prištine, već iz Vašingtona.

Milivojević za Insajder, između ostalog, tvrdi da su vlasti u Beogradu napravile katastrofalnu grešku potpisivanjem Briselskog sporazuma u aprilu 2013. godine, kada je, prema njegovim riječima, Srbija pristala da se kosovskim Albancima, praktično, prizna nezavisnost.

- Briselski sporazum je nakaradan, kapitulantski sporazum koji je potpisala Vlada Srbije, a u kome se ni na jednom jedinom mjestu ne pominje država Srbija. Prihvatanjem tog sporazuma srpske vlasti su prihvatile da Kosovo nije dio Srbije - tvrdi Milivojević.

On dodaje i to da je Kosovo "vjerovatno jedina paradržava u svijetu koja ima konstantnu spoljnu politiku".

- Takozvana spoljna politika Prištine nikad se ne mijenja, kao da je riječ o Amerikancima. Kod njih se mijenjaju predsjednici, ali spoljna politika ostaje ista. Zašto je to tako? Zato što Kosovo i nema spoljnu politiku, već je njihova spoljna politika isključivo politika SAD. Da li će Kurti ukinuti takse od 100 odsto, kako ih naziva Beograd jer ne smije da prevali preko usta da je zapravo riječ o carinama, i to carinama koje su uvedene Briselskim sporazumom, ne zavisi ni od Kurtija, koji će možda biti novi premijer, niti zavisi od Haradinaja i Tačija. To isključivo zavisi od Amerikanaca. Oni su rekli da se uvedu carine i oni će reći kada treba da budu ukinute - kaže Milivojević.

On takođe tvrdi i to da vlasti u Beogradu ne treba pretjerano da zanima ko će formirati Vladu u Prištini.

- Srbija mora da vodi svoju politiku, nezavisno od toga šta će biti u Prištini i šta će Amerikanci došapnuti kosovskim Albancima. Početak i kraj svakog rješenja za Kosovo nije u Vašingtonu, nije u EU, a pogotovo nije u Prištini. Početak i kraj je u onoj organizaciji koja je i dala mandat za posredovanje Evropske unije u pregovorima, a to su Ujedinjene nacije. Tamo Srbija ima lagodnu poziciju jer ima sigurna dva veta stalnih članica Savjeta bezbjednosti na svaku odluku usmjerenu protiv Srbije, a to su Rusija i Kina. Srbija treba da se bori za to da se priča o pregovorima u vezi s Kosovom vrati tamo gdje joj je mjesto. Srbija ima pravo to da traži jer nismo zadovoljni posredovanjem EU. Od početka pregovora se pregovara po principu dva protiv jednog. U tim pregovorima srpska strana je po pravilu uvijek nadglasana od Prištine i predstavnika EU - kaže Milivojević. (www.insajder.in, Banjaluka, 9.10.2011)

POSLJEDNJA ŠANSA ZA SAVJET MINISTARA Cvijetin Milivojević o trilateralnom sastanku BiH, Srbije i Turske

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević ocijenio je veoma važnim jučerašnji trilateralni sastanak BiH, Srbije i Turske, navodeći da bi on mogao da dovede do toga da se napokon formira vlast na nivou Bosne i Hercegovine.

– Mislim da je ovo jedna od posljednjih ozbiljnih šansi da se konačno formira vlast na nivou BiH. Turski predsjednik Redžep Taip Erdogan je dovoljno autoritativan političar jedne moćne zemlje i s obzirom na njegove bliske veze sa SDA, vjerujem da je ovo posljednja šansa da se izvrši pozitivni pritisak na predstavnike te bošnjačke stranke da pređu na formiranje vlasti – ističe Milivojević.

On dodaje da je jako važno da se vlast na nivou BiH u skorije vrijeme formira jer je Erdogan juče položio kamen temeljac jednog značajnog objekta, koji povezuje život ljudi u BiH i Srbiji.

Milivojević kaže da bi bilo potpuno neozbiljno da se vlast nakon ovoga ne formira, jer bi to značilo da je Erdogan postavio kamen temeljac za nešto što se nikada neće realizovati.

– Riječ je o mostu na rijeci Savi. S obzirom na to da vlast na nivou BiH još nije formirana, nisu izdate nadležne dozvole niti su urađene tehničke pripreme za izgradnju tog mosta. Dakle, Erdogan je položio kamen temeljac za pola mosta koji će visiti na pola Save. Ako to nije trenutak da se formira Savjet ministara BiH, onda nikada i neće – smatra Milivojević.

On se osvrnuo na Erdoganovu izjavu, koja je skoro prošla nezapaženo u javnosti, a koja se odnosila na Dejton. Milivojević ističe da je Erdogan jasno kazao da podržava Dejtonski mirovni sporazum, iako on ima svojih nedostataka, te da isto tako podržava put BiH ka EU.

– I druga rečenica, koju je Erdogan rekao u pravom trenutku jeste da izgradnjom ova dva kraka autoputa zapravo gradimo “mir i most između dva srca ili most unutar jednog srca”. Time je ukazao da su građani BiH i Srbije srodni narodi, te da je potrebno graditi mir među njima - navodi Milivojević. (Snježana Karić, Euro Blic, www.srpskainfo.com, 9.10.2019)

MILIVOJEVIĆ ZA INSAJDER: Izetbegović mora da sluša Erdogana više nego Amerikance

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević smatra da današnji sastanak predsjednika Srbije i Turske, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, sa članovima Predsjedništva BiH predstavlja posljednju šansu za formiranje nove vlasti u BiH.

Milivojević za Insajder, između ostalog, tvrdi da turski predsjednik ne bi ni dolazio u Srbiju i u društvu Vučiča sastajao se s trojicom članova Predsjedništva BiH da, kako kaže, nema namjeru da posrednički utiče na smirivanje tenzija i sklapanje dogovora između Bakira Izetbegovića i Milorada Dodika o formiranju novog Savjeta ministara.

-  Erdogan ne bi ni doputovao iz Ankare da bi postavio kamen temeljac na mostu koji će biti dio trase budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, ako bi mislio da je tu riječ o početku izgradnje Skadra na Bojani, odnono nečeg za šta se ne zna kad će biti završeno. Turski predsjednik time ne bi rizikovao svoju reputaciju, kao ni reputaciju moćne države koju predstavlja. To tvrdim zato što je Savjet ministara BiH tehnička kočnica za svako napredovanje projekta autoputa sa dva kraka prema BiH. Ukoliko taj projekat ne prođe tehničku proceduru u Savjetu ministara - od njega nema ništa! Da Erdogan nema namjeru da učini nešto u smislu otopljavanja odnosa i formiranja nove vlasti na bh. nivou, koja će odblokirati taj proces, ne bi ni dolazio u Srbiju da se blamira - tvrdi Milivojević.

On, između ostalog, podsjeća i na jučerašnju izjavu turskog predsjednika, koju je dao odmah poslije slijetanja u Beograd, a to je  da "Turska podržava Dejtonski sporazum, uprkos svim njegovim nedostacima".

- Turska je dovoljno ozbiljan vojni, ekonomski i politički gigant da bi rizikovala svoju ulogu. S druge strane, da budemo potpuno konkretni, bošnjačka politika nema svoju sopstvenu spoljnu politiku. Kad govorimo o SDA, to je posestrimska partija Erdoganove stranke. Ako Erdogan kaže Bakiru Izetbegoviću da za početak zaboravi NATO, kao uslov svih uslova, te da ide u pravcu onoga oko čega postoji kompromis, Savjet ministara se može vrlo lako formirati. Očekujem da će Erdogan pokrenuti inicijativu u tom pravcu i ne vidim način na koji Željko Komšić, Šefik Džaferović ili bilo ko drugi iz Sarajeva može da oponira takvoj opciji - kaže Milivojević.

Na pitanje da li će Izetbegović poslušati Erdogana u slučaju da suprotne sugestije dobije iz Vašingtona, odnosno da nema formiranja vlasti sa Dodikom sve dok BiH preko ANP-a ne potvrdi svoje dalje približavanje NATO, Milivojević odgovara da bi takav zaokret za lidera SDA predstavljalo "političko samoubistvo".

- Znamo da postoje dva ozbiljna igrača koji su zainteresovani za BiH. Prvi je Rusija, koja bezrezervno stoji iza stavova Republike Srpske i u ovom trenutku je njen kredibilniji zaštitnik čak i od Srbije, a drugi je Turska, koja je najozbiljnije zainteresovana za zaštitu BiH i bošnjačkog naroda. Gdje su bili Amerikanci u BiH u proteklih deset godina, ili gdje je bila EU svih 20 godina? Da Brisel ima ozbiljne namjere prema BiH, ubrzao bi njen pristup EU. To se lako rješava. To je politička odluka i nije pitanje ispunjavanja ovog ili onog uslova ili poglavlja. Jednostavno, EU nema političku procjenu da joj je BiH potrebna. Ne zaboravite da Turska pregovara o ulasku u EU već pola vijeka. Vrlo je jasno da će tamo gdje je Turska biti i bošnjački narod. Što se tiče Amerikanaca, oni su se sad sjetili BiH jer su shvatili da su Rusija i Turska isuviše duboko inkorporirane u tu zemlju, a na američku žalost, između Rusije i Turske u ovom trenutku nema spornih pitanja. Ako misli na svoju političku budućnost, Bakir Izetbegović mora da sluša Erdogana prije nego Vašington - tvrdi Milivojević. (www.insajder.in, Banjaluka, 8.10.2019)

Cvijetin Milivojević za N1: Dodik sudbinu vezao za ono što će biti stav Rusije

O posjeti Recepa Tayyipa Erdogana Srbiji, trilateralnom sastanku na kojem danas učestvuje i Bosna i Hercegovina, iz Beograda je za N1 govorio politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji je rekao kako u glavnom gradu Srbije vlada prijateljska atmosfera.

"Kad govorimo o ekonomskoj saradnji Srbije i Turske, ona zaista ima uzlazni trend. No, i prethodna vlast, na koju se sadašnja vlast žali, započela je taj uzlazni trend privredne saradnje sa Turskom. Novi ugovori koji se najavljuju, vjerujem da će dosta toga biti urađeno", istakao je Milivojević.

Politički analitičar Milivojević je komentarisao i veća ulaganja Turska u Srbiju nego u BiH.

"Čast Turskoj, ali dobar dio investicija koje Turska ima u Srbiji je podržan subvencijama države Srbije. U BiH takva vrsta atmosfere za ulaganje ne postoji čak ni gdje su na vlasti ljudi koji se samoproklamaju kao politički prijatelji Republike Turske. Naravno da Turska ne dijeli novac zato što nekoga manje ili više voli", rekao je za N1.

O današnjem trilateralnom sastanku u Beogradu i koja su očekivanja Milivojevića je rekao: "Biću veći optimista nego što su članovi Predsjedništva BiH. Mislim da predsjednik tako moćne države kao što je Turska ne bi dolazio danas u Sremsku Raču i polagao temeljac budućeg mosta na Savi gdje se ne bi radilo ništa. Danas se polaže kamen temeljac za novi autoput Beograd-Sarajevo, a istovremeno Savjet ministara BiH nije obavio nijednu tehničku pripremu u tom smislu, nijednu dozvolu nije izdao. S obzirom da vjerujem da nije neozbiljan političar i vjerujem da će učiniti dodatni pritisak na članove Predsjedništva BiH da ubrzaju formiranje centralne vlasti. Turska je već izgradila kamp za svoje radnike, postavljene su mašine, asfaltne baze i neće valjda čekati sljedećih godina dana da se formira Savjet ministara u BiH".

Milivojević je u Novom danu rekao i, između ostalog, istakao dvije stvari koje je Erdogan juče izjavio, a koje se tiču BiH.

"Jedna je da podržava Dejtonski sporazum uprkos njegovim nedostacima, te da podržava put Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji, a druga bitna stvar je bila ta da, govoreći o investiciji autoputa Beograd-Sarajevo, govorio o miru i srcu, odnosno da je to put između srca, što govori da je Turska jako zainteresovana za ovaj prostor. Ona kao sila shvata da se njen glas jako dobro čuje te da ima interes da iza njenog verbalnog djelovanja stoji i akcija ubrzavanje centralnih organa vlasti u BiH. Ako se to ne desi brzo, znači da misija Erdogana nije uspjela", komentarisao je za N1.

Na pitanje da prokomentariše dolazak parlamentarnih stranaka iz RS po mišljenje u Beograd je rekao kako je želja Beograda da se predstavnici parlamentarnih stranaka RS pojave kao koalicija u centralnim organima vlasti u BiH, odnosno da se što prije formiraju centralni organi vlasti i da u njima budu i ove stranke koalicije, kako je naglasio.

"Mislim da Dodik svoju političku budućnost više veže za ono što je stav zvanične Moskve nego zvaničnog Beograda. Dakle, Dodik je sudbinu vezao za ono što će biti stav Rusije, Izetbegović vezuje za ono što je stav Turske. Neobična situacija u modernom političkom svijetu, ali je de facto takva", rekao je gostujući na N1 politički analitičar Cvijetin Milivojević. (TV N1 Sarajevo, www.ba.n1info.com, 8.10.2019)

http://ba.n1info.com/Vijesti/a382802/Cvijetin-Milivojevic-za-N1-Dodik-sudbinu-vezao-za-ono-sto-ce-biti-stav-Rusije.html

Зачин А - у све се меша...

И даље одбијам да поверујем у оно, што сам, у недељу у пола 10 увече, на јавној ТВ кући и главној националној ТВ тровачници, "у лајву",  својим ушима чуо: да је, након обелодањивања резултата избора за парламент "Републике е Косовес", највећа Врховникова жеља била да тамошња нова влада укине таксе Србији, а Он би, заузврат, потрчао у "наставак преговора" са Приштином?!

Да ли је могуће да је човек, у ноћи у којој се разметао резултатом његове Српске (напредне) листе од 98,07 (!) одсто подршке у Северној Митровици (чиме је озбиљно постидео чак и своје напредњаке из Дољевца, па чак и село оног Сафета из Петровца на Млави), заборавио да Он и Доглавник му, пре шест и по година, нису парафирали противуставни "Бриселски споразум" само зато да би Приштина уводила, па, евентуално, "у знак добре воље", потом, смањивала царине (не таксе, него царине!) од 100 одсто остатку Србије! Сећање ме одлично служи: Тај акт капитулације у коме се, словом и бројем, нити једном (0!) не помиње Србија, потписан је, уз образложење да ће он Србима на КиМ донети безбедност и будућност, а успут, као "колатералну корист", и некакаву "Заједницу српских општина".

Излупетао је то наш Врховник - коме очигледно ништа није свето, осим оно што је лично миропомазао - баш у ноћи уочи Краљевдана, дана Преподобног Симона Монаха (Светог Стефана, краља српског првовенчаног).

А у предвечерје три тужна датума из српске историје.

Један је 7. октобар 1908, дан када је Аустро-Угарска, уз подршку, а кога би другог до Врховнику "пријатељске" Немачке, извршила насилно присаједињење, српским живљем, већински, тада, настањене Босне и Херцеговине, уз садистички притисак тадашње Западне Европе на Србију да изјави "како анексија БиХ не задире у интересе Србије"!?

Други црни седми октобар збио се 1915, када је покренута велика офанзива тзв. Централних сила (читај: Врховникових данашњих "великих пријатеља" Аустрије, Угарске, Немачке и Бугарске) на Србију која је окупирана, силована и истребљена, а главнина српске војске отерана у трогодишњи егзодус, преко Албаније, у Грчку.

И трећи, седми листопад, из далеке 1813. јесени: У Београд су продрле турске јединице из правца Гроцке, што је означило коначни слом Првог српског устанка, после чега су Турци вратили све раније намете "сиротињи (српској) раји", па још и појачали одмазду и репресију. (Због чега је, у најмању руку, додатно неукусно да, за датум данашње посете председника Републике Турске која би требало да буде леп и, за односе две земље, користан догађај, Врховниково Врховно климоглавство изабере баш овај тужан спомендан из српске историје.)

Можда зато и нисам пустио сузу издајицу из ока ни осетио ону слатку језу поносницу док је онај Доглавни са Српске листе (Ракић ли се вика?), у недостатку Леденог Ђурића, славодобитнички, а послушнички, синоћ у Северној, некоме у мобилни уживо узвикивао: "Ацо, Србине, Ацо Србине!"...

Дакле, и ја сам навијач, у детињству сам чак маштао да ћу да постанем спортски новинар и, није да се хвалим - а они који ме познају, могу то и да потврде - о спорту знам много више од већине наших спортских коментатора, са све њиховим персоналним асистентима у виду интернета.

Елем, мада Србин, нисам навијач, поготово не "делија по професији", нисам био чак ни хулиган ни хуља (не би ми то ни приличило као носиоцу значке "Примеран војник" у бившој ЈНА), већ, иако монархиста, само један од оних обичних "партизановаца" који је, почетком деведесетих, када су "велики Срби", хтели да укидају комунистичка имена и нама и комшиници, говорио да, деси ли се тако нешто, више нећу навијати за то што остане од "Партизана"!

Да, слушао сам са јужне трибине "Стадиона ЈНА" како моји "гробари" скандирају "Партизан, Партизан, то је српски тим, Слободан Милошевић поноси се њим". Био је то одговор на исте такве изливе љубави према покојном Вожду који су хучали из Рупе у комшилуку.

Да, био сам сведок и када су и како су, доцније, том истом Слоби, исти ти навијачи поручивали "Спаси Србију и убиј се, Слободане". Као што су то, потом, додуше, нешто тише, узвикивали и Ономе који је смео да нас погледа у очи, и Борису Првом Лепом...

Али, да не грешим душу, не сећам се да је Милошевић био нешто посебно осветољубив ни тада, али ни када су његовој полицији, са сваког неконтролисаног скупа, препоручивали "Идите на Косово"...

У јучерашњем "дану Д", када је, није немогуће и дефинитивно, чак осам месеции пре краја - миропомазани др Терза би то стручно рекао: вољом нашег државног руководства - одлучено "Линг-лонг", кинеско, а наше, фудбалско првенство Србије, зато је баш ким-џонг-уновски деловао покушај несрећних коментатора једне ТВ са националном феквенцијом да оно што се, недовољном будношћу тонаца, чуло у директном преносу, преведе на званично дозвољени јавни дискурс. Оно што се, у преносу меча "Партизан" - "Вождовац", чак и без слушног апарата, неколико минута чуло као "Вучићу, педеру", због чега је утакмица била и прекинута, напредно одговорни "новинари" публици поред "малих екрана" превели су као: Навијачи "Парризана" вређају судије и председника Фудбалског савеза Србије!

Е, сад, да ли је Кокеза увређен зато што се не презива "Вучић", да ли зато што није "педер" или, само зато што уопште није био објекат скандирања, то нам већ ТВ ревносници нису појаснили...   

Слутим, пак, да су "делије", за разлику од нас, "гробара", научили нешто из оне народне "шут с рогатим не може". То се данас, модерно, зове "компромис у коме се свака страна одриче од нечега, али и обе стране понешто добију". Тако је - мислим на договор са Највишим - компромис да се "делије" играју тзв. конструктивне опозиције, тј. да све друге могу да нападају, само да не дирају Њега, док свима осталима, ето, могу и да певају песмице разне, па чак и Врховниковој Тајници, па чак и оно што се, често, на "северу" пева, али се не чује када наши спортски ТВ канали утишају "реглере": "Дете није твоје, Брнаба"... Е, сад, пошто нам као главни амерички изасланик за питање односа независне Србије и, за Америку, још независнијег Косова стиже онај Трампов амбасадор у Берлину који се јавно изјашњава да више воли момке него девојке - питање је хоће ли "делијама" бити заврнут и тај последњи издувни вентил. Тј. хоће ли се и њима уцена из окружја Највишег свести на избор "или - или": Или зачепите уста или ћемо вам укинути "звезданестерце" и дозволити "Партизану" да се умеша у борбу за титулу, а може нам се јер и њих воде неки напредно наши!

Има ту само један мали проблем. Све су власти уназад, макар оне које ја памтим, успевале да, до одређеног тренутка, преко "специјалних представника" на трибинама, контролишу навијачке групе. Али, рекох: само до оног тренутка, када се у грађанству акумулира толика количина енергије незадовољства која се, онда прелива и у, до тада, као у контумацу контролисане, навијачке одреде и фракције.

Од тога момента је, од оруђа у рукама режима, та, дотле пасивизирана, огромна снага, по правилу, постајала пресудна погонска енергија промена.

Типујем зато ("сигурица, из кеца у двојку"!) да би, управо због ригидних метода које садашњи режим примењује у управљању двама навијачким армијама, навијачи могли да постану (да не чује опозиција!) тас који ће превагнути у актуелној борби између заговорника зацементираног стања и оних који би да ископавају коцке и обрћу их за 360 степени. (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 7.10.2019)

Izlazak na izbore glava na panju

Izlazak na izbore pod ovakvim izbornim uslovima, na osnovu iskustva koje imamo sa sedam godina sadašnje vlasti, značio bi konačnu smrt opozicije, i to onog njenog dela koji ja zovem prava opozicija. A prava opozicija za mene u ovom trenutku jeste ona koja ima hrabrosti, snage, volje i želje da kritikuje antiustavne poteze, odnosno antiustavno delovanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Bilo da ih kritikuje s leva ili sa desna, bilo da je reč o njegovim potezima u oblasti unutrašnje ili spoljne politike, ekonomiji, kulturi ili prosveti, kao što sada imamo slučaj, da se navodno student generacije Pravnog fakulteta sprda sa rektorkom najstarijeg državnog univerziteta u Srbiji, kaže u razgovoru za „Beogradski glas“ Cvijetin Milivojević, politikolog i direktor agencije „Pragma“.

Da li je politika biznis?

Zašto Vučićevo delovanje smatrate antiustavnim?

Zato što je on u svojoj ličnosti ujedinio sve funkcije izvršne, ali i zakonodavne i sudske vlasti. On je formalno predsednik Republike, sa osam ceremonijalnih nadležnosti, a u stvarnosti je predsednik Vlade, ministar svih najvažnijih resora, a usput je i gradonačelnik Beograda i predsednik svih opština u Srbiji jer se na svim lokalnim izborima kandiduje sa jednom porukom – Aleksandar Vučić, zato što volimo Medveđu, Preševo, Sentu itd. On kao zakonodavna vlast odlučuje o tome hoće li ili neće Skupština na dnevni red staviti neki zakon i hoće li ga usvojiti i u kojoj formi. On se zapravo u ime Ustavnog suda Srbije, koji šest godina ne sme da se izjasni o inicijativama za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, izjašnjava kada kaže da je ovaj sporazum samo politički dokument. Zamislite politički dokument koji vam uzima 17 odsto teritorije! Na kraju je i sudska vlast. On je na poligrafu ispitivao krivicu raznoraznih, od Milana Radojičića do Nikole Petrovića, ko je već sve išao na poligraf. I sam je išao na poligraf. On sam i čita rezultate poligrafa i kada on kaže da je neko nevin, nevin je. Kada on kaže da neko nije plagirao doktorat, nije ga plagirao. Ako neko ne primećuje takvu vrstu brutalnog, antiustavnog delovanja, taj za mene nije opozicija. Odnosno, nije prava opozicija. A normalno je da ima i drugih vrsta opozicija i da se one drugačije ponašaju i razmišljaju.

Koje su to druge vrste opozicije?

Potpuno je legitimno da u parlamentu imamo tzv. konstruktivnu opoziciju, koja šićari i razmišlja da ako veći deo opozicije bojkotuje izbore, onda je veća šansa da oni pređu cenzus. I takvih ima i sa leva i sa desna. Imamo i radikale, ali i tzv. građaniste, odnosno građanske ekstremiste, dakle Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Čedu Jovanovića itd. Takvih naravno ima i van parlamenta. Imamo i drugu vrstu opozicije koja taktizira i tzv. dirigovanu opoziciju, satelite koje je stvorio Vučić, odnosno njegova stranka. Ali kada govorimo o pravoj opoziciji, ona pod ovakvim izbornim uslovima ne sme da izađe na izbore, osim ako ne želi da stavi glavu na panj, tj. da prihvati da odigra ulogu sparing partnera Vučiću i da bude – ne pobeđena i ponižena nego ubijena. Jer ona posle toga neće postojati.

Neki pak misle da se ne zna šta je gore – da li da izađu na izbore ili da ne izađu?

E to je opet falš teza. Nema tu šta da bude gore. Je l’ ulazite u parlament da biste zaradili?! Ta priča da politička stranka ne može da živi ako nije u parlamentu je suluda priča. Šta, očekujete da uđete u parlament da biste dobijali pare od države na osnovu zakona o finansiranju stranaka? Pa čekaj, onda je politika biznis, onda priznaju da žele da se bave politikom kao biznisom. Onda ne smeju da govore o tome da politika treba da bude nešto drugo, borba za bolji život, za bolju državu, ako su nacionalisti za bolji život srpskog naroda, a ne borba za biznis. Ta ograda bogami ogoljuje opoziciju, taj ko tako kaže ogoljuje svoj boravak u politici. Znamo mi da je većina ljudi koja je aktivno ušla u politiku ušla da bi prečicom došla do nekakve moći, materijalne ili neke druge. Ali može se živeti i kao vanparlamentarna opozicija – ako postoji ideja, cilj, program, iskrena želja da se učini nešto dobro.

Opozicija progutala udicu

Pojavila se i ideja o odlaganju izbora, Evropa počinje da igra aktivniju ulogu. Šta očekujete da će se događati u bližoj budućnosti, vezano za izbore?

Ideja s pomeranjem izbora nije loša. Ili druga opcija – uvaži zahteve pa ćemo izaći na izbore – ima još relativno dovoljno vremena. Ali gledajte sada novi spin – izbori ne mogu da se pomere jer to su redovni izbori. To nije tačno. Imate opciju vanrednog stanja. Ono se ne uvodi samo kada je rat ili kada su poplave, ima i drugih razloga. Ima i još nešto za čim je Vučić do sada više puta posezao u Skupštini, a to je leks specijalis. Za „Beograd na vodi“, za koridore. Pa može i za izbore. Ako ima dobre volje, naravno. Ali, po mom mišljenju, Vučić i dalje misli da će još dobar deo opozicije da se pokoleba i da uzađe na izbore. Zato on razvlači. Kupovina vremena je i dolazak Mekalistera iz Evropskog parlamenta. Deo opozicije je pupčanom vrpcom vezan za sve što dolazi iz Brisela, EU i Evropskog parlamenta, pa će poslušati njegov glas, a glas Mekalistera je vrlo jasan. Njemu su neophodni izbori na koje će izaći opozicija da bi Vučiću pribavio alibi za odluku o Kosovu. Prema tome, on želi da pomogne Vučiću, da natera taj deo opozicije da izađe. E sad, koliko će opozicija biti čvrsta u tome, videćemo.

Može li se tu očekivati neka trgovina?

Za ove glavne što su targetirani, ne verujem. Ne verujem da bi smeli sebi to da dopuste jer bi to bio početak njihovog kraja. Govorim o četiri, pet stranaka koje su jasno postavile zahteve bez kojih neće izaći na izbore. Ne znam kako bi objasnili građanima da se predomisle. Drugo, ima tu još jedna važna stvar. Kada su 2018. godine bili beogradski izbori, i tada je bila priča o bojkotu, ali su svi potrčali i izašli na njih i prošli ko bos po trnju. Većina nije prešla ni cenzus, čak ni Demokratska stranka. Još jedna takva greška – i to im je kraj. Ko će ih od građana ozbiljno gledati ako prekrše dogovor o bojkotu? Onda su se stvarno sahranili.

Mnogi se pitaju zašto naprednjacima ne odgovara bojkot, iako im on praktično olakšava put do pobede na izborima.

Ne odgovara im jer se zadatak koji su dobili, a zove se rešavanje kosovskog problema, privodi kraju, a Evropska unija i Vašington ne priznaju samo Vučićevu dobru volju kod potpisivanja rešenja, kakvo god ono da bude. Njima to nije dovoljno. Oni očekuju opštegrađanski konsenzus o tom pitanju, a on je vidljiv jedino kroz izbore. Ako imate činjenicu da najvažnije stranke opozicije bojkotuju te izbore, bez obzira na ubedljivu pobedu Vučića, koja je izvesna na takvim izborima i bez obzira na izlazak, vi nemate mandat da se odričete dela svoje teritorije. Druga mogućnost Vučiću je da raspiše referendum, ali onda bi se proveo još gore. Prema tome, nema on puno manevarskog prostora i zato traži situaciju da što više opozicije izađe na te izbore, neka statira, neka bude bilo šta, samo da bi se stvorio privid demokratije u Srbiji. To on u ovom trenutku traži.

Imaju li uopšte smisla razgovori koje vode opozicija i vlast? Može li se, s obzirom na dosadašnje iskustvo, ljudima iz vlasti išta verovati i da li su njihove namere išta drugo osim kupovina vremena i navlačenje na tanak led?

Ima svrhe razgovarati, jer svaki pomak, svako popuštanje jeste dobro. Ali nema svrhe progutati udicu. To je ključno. Ja sam prvog dana kada su počeli razgovori na Fakultetu političkih nauka rekao da je opozicija progutala udicu i da je faktički ispalo da je Vučić osnovni zahtev opozicije ispunio. Jer šta je bio osnovni zahtev opozicije za vreme građanskih protesta? Uspostavljanje dijaloga vlasti i opozicije o iznalaženju fer i ravnopravnih uslova za izbore. Vučić je to pristankom na dijalog ispunio. Dakle, to što je opozicija postavila falš zahtev kao glavni, to je problem. Ipak, treba i vredi razgovarati. Čak i ove promene koje SNS nudi, iako su smešno male i kozmetičke, nisu sasvim za potcenjivanje.

Ustavni sud – šta je to?

Kako ocenjujete druge zahteve opozicije na tim razgovorima?

Među njima ima i smešnih zahteva, ali ima i dobrih. Najtužnije u svemu je to što je dobar deo onoga što se traži već regulisan našim zakonima i tu nema šta da se traži. Samo da se poštuje zakon. Ali u tom slučaju adresa može da bude samo Vučić, kao vrhovni tužilac i vrhovni sudija u Srbiji ili ljudi koji formalno vode Državno veće tužilaca, Ustavni sud Srbije. Onda su oni sagovornici, a nije ni dr Nebojša Stefanović, ni advokat Vladimir Đukanović, ni inženjer Vladimir Orlić. Na drugoj strani, ovo što oni sada na neki način priznaju da krše zakon već sedam i po godina, koliko su na vlasti, i to je dobra stvar, dobra poruka ne samo za građane Srbije nego i za međunarodnu zajednicu na neki način. Naime, Vlada Srbije je nedavno donela neverovatan zaključak – to je za galeriju apsurda, za Riplija – da preporučuje članovima Vlade i drugim javnim funkcionerima da poštuju zakon. Ona time priznaje da sedam i po godina ne poštuje zakone, pogotovu kada je reč o izborima. Da ih je baš briga za zakone. Prema tome, zakoni nisu loši, oni su, čak bih rekao, i dobri. Ali kada bi svaka institucija radila svoj posao. (www.beogradski-glas.rs, ceo tekst u štampanom izdanju "Beogradskog glasa", Radenka Marković, 4.10.2019)