Socijalisti i naprednjaci prvi put na zajedničkoj listi - ko je na dobitku?

Iako su koalicioni partneri već devet godina, prvi put socijalisti i naprednjaci na parlamentarnim izborima nastupiće na zajedničkoj listi aprila iduće godine.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić se, kako sam kaže, za to zalaže već više od godinu dana. A razlog je "ne zato što se plašimo izbora“, već "da se zajedno suprotstavimo svim neprijateljima Srbije“.
"To podrazumeva zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima, i to Vučića, i zajedničke liste za parlament i za beogradske izbore“, jasan je bio lider socijalista.
Da li je reč o dodatnom iskazivanju lojalnosti Dačića prema Vučiću, posle svojevrsnog "verbalnog iskakanja iz koloseka“ pojedinaca iz SPS-a? Ili je u pitanju samo želja socijalista da sebi osiguraju poslaničke mandate i ministarska mesta, iako bi i po poslednjim istraživanjima ("Faktor plus“, 9,3 odsto) sigurno obezbedili prolaz u parlament? A možda je u pravu članica Predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović kad kaže da bi Dačić samo da bude na strani pobednika.
Politički analitičar i direktor agencije "Pragma“ Cvijetin Milivojević kaže da mu kao najlogičniji motiv, pre svega naprednjaka, za zajednički nastup sa SPS-om, izgleda želja SNS-a da se osigura od mogućeg Dačićevog soliranja u ulozi predsedničkog kandidata, odnosno da spreči eventualni socijalistički postizborni "salto mortale“, odnosno pretrčavanje na drugu stranu. A to socijalistima nikako nije strano jer su tako postupali u nekoliko navrata.
"SPS je prva stranka koja je posle 5. oktobra u potpunosti izgubila svaku ideologiju, a jedino ih je interesovalo da izbegnu lustraciju i revanšizam. I zato su uvek, na neki način, bili uz vlast. Najpre je vladu Zorana Đinđića podržavala grupa odmetnutih socijalista, sa Branislavom Ivkovićem na čelu. Potom je SPS pružao podršku manjinskoj vladi DSS-a. I tako sve do ’velikog povratka’ 2008. godine i ulaska SPS-a u vladu sa DS-om. A setite se kako se Dačić na završnoj konvenciji u Nišu te godine zaklinjao da će podržati buduću vladu Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Ali onda su se pojavili neki faktori i uticaji sa strane koji su ga ’prevukli’ na drugu stranu. Isto tako sam je rekao kako je 2012. godine glasao za Tadića na predsedničkim izborima, ali ga to nije sprečilo da potom uđe u vladu sa naprednjacima“, podseća Milivojević za "Ekspres“.
Prema njegovim rečima, pitanje je da li postoji "matematički motiv“ zbog kojeg bi SNS uzeo SPS na listu jer tih "pet ili 10 odsto koje imaju socijalisti ne bi značilo isto toliko procenata za SNS, već bi to bilo manje“.
"Zar nije logičnije da, kad već imate SPS i JS koji bi ušli u parlament, imate još jednu poslaničku grupu koja bi vas podržavala u Skupštini?“, pita se Milivojević i odmah nastavlja sa još jednom dilemom – da li je cilj naprednjaka da "usisaju socijaliste“, nalik onome što su u uradili sa SPAS-om Aleksandra Šapića.
"S druge strane, time bi se osigurali od mogućeg ’pretrčavanja’ socijalista posle izbora, ukoliko bi oni bili faktor koji bi mogao da utiče na to ko će da formira vladu“, kaže Milivojević.
Ako je to u pitanju, pitanje je samo koliko će naprednjake da košta to "vezivanje“ Dačića, ali još više i šta je garancija te veze. (www.ekspres.net, 30.10.2021, nedeljnik Ekspres, Marko R. Petrović)

Đilas u crno-belom spotu mržnje – kao nekad Oliver Ivanović

Internetom kruži video spot u kojem se kritikuje lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, a koji neodoljivo podseća na onaj posvećen kosovskom političaru Oliveru Ivanoviću. Neposredno pre nego što je ubijen. Opskurne spotove nepoznatih autora koji kruže Jutjubom i društvenim mrežama “zavredili” su ne tako davno i vladika Grigorije, ali i još nekoliko članova opozicije, što se tumači kao crtanje mete na čelo.
U najnovijem spotu koji kruži društvenim mrežama, predsednik SSP Dragan Đilas koji je svojevremeno bio gradonačelnik Beograda, proglašava se odgovornim za politiku koju je u to vreme vodila država.
Na spisku odgovornosti koje mu se spočitavaju jeste da je Srbija “dok je on bio na vlasti” imala 25 odsto nezaposlenih, pa i da je “dok je on bio na vlasti” Kosovo proglasilo nezavisnost… Spot se završava psovkom.
Sličnost sa prvim spotom kojim je neko iz javnog života otvoreno targetiran je velika. Reč je o spotu protiv Olivera Ivanovića.
 “Kakav je čovek Oliver Ivanović” bilo je glavno pitanje više nego mračnog video uratka, koji su emitovale televizije Pink i Most, neposredno uoči početka kampanje na KiM, a nakon što se Ivanović odlučio da bude kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice. Spot u kojem se Oliver Ivanović opisuje kao čovek blizak ubicama, “koji ne plače za ubijenim ljudima, već za svojim automobilom”, predstavljao je vrhunac medijskog linča koji je ovaj političar proživljavao. Neposredno nakon objavljivanja ovog spota je ubijen.
Kakav je epilog?
Do danas se nije saznalo ko je autor i naručilac ovog spota, iako je objavljen na dve televizije, a dok je puštan na televiziji Most u gornjem uglu pisalo je “plaćeni termin Srpska lista“.
„Kakav je čovek (zameni ime)?“
Na sličan način je u februaru vladika dizeldorfski i cele Nemačke Grigorije pretvoren u državnog neprijatelja broj jedan. Tada se na Jutjubu pojavio snimak pod nazivom „Kakav je to vladika Grigorije“, u kojem se optužuje za niz najblaže rečeno gnusnih stvari. Na primer, da je tražio da se partijarh srpski Pavle živ sahrani, da deli verni narod na dobar i loš, da ne veruje u demokratiju, podržava izvesne političke opcije i njihov je kandidat za predsednika države. Ovo poslednje možda je i najvažnije, jer je tada vladika u prorežimskim medijima bio često predstavljan kao kandidat opozicije za predsednika. Iako je u nekoliko navrata rekao da ga tako nešto ne zanima i da neće biti predsednički kandidat.
Nedavno se na društvenim mrežama pojavio i spot kojim se targetiraju protivnici vlasti Srpske napredne stranke, koji su okarakterisani kao “plaćenici koji napadaju predsednika Vučića”. Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, koja se našla u pomenutom videu, rekla je da je ovakav vid crtanja mete neistomišljenika snimanjem monitranih spotova nije novost i već se pokazao kao poguban.
“Ono što je zanimljivo, jeste to što je spot o Ivanoviću nastao u preiodu kad je on govorio o poslovima ekipe oko Zvonka Veselinovića i raskrinkavao njihove kriminalne kombinacije. Podsetiću vas da sam nedavno na svojim konferencijima za novinare govorila o tome kako je Veselinović preko firme ‘Invictus media’ finansirao kampanju Srpske napredne stranke, da je u bliskim odnosima sa bratom predsednika Srbije Andrejom Vučićem, da su ušli u državni SDPR i da su se danima jako trudili da ovu temu zatrpaju fabrikivanjem novih laži“, rekla je tada Tepić.
Rukopis liči
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da postoji sličnost između spota protiv Đilasa i onog protiv Ivanovića.
 “Rukopis zaista liči, samo što se eto Đilas ne dovodi u vezu sa nekim ubistvom, kao što je onda Oliver. Jedina razlika između ova dva spota je što ovaj o Đilasu nije emitovan u tradicionalnim medijima. Što ne znači da neće. To je nažalost prokletstvo činjenice da medijski prostor na internetu nije zakonski određen kao medijski prostor u tradicionalnim medijima. Ta situacija odgovara najviše vlasti, jer sve što nije kažnjivo zakonom tretiraju kao da je dozvoljeno. A sve to može biti vrlo opasno”, kaže Milivojević.
Kako dalje objašnjava, mi ni danas ne znamo ko stoji iza spota protiv Olivera Ivanovića.
“Mi imamo lepe zakone, pa i onaj o oglašavanju, na osnovu kojeg se od medija može eksplicitno tražiti informacija ko je naručilac, autor ili finansijer svakog spota. A evo koliko je prošlo od ubistva Ivanovića a da srpska televizija sa nacionalnom frekvencijom odbija da da odgovor na ovo pitanje, što je zakonom kažnjivo. Televizijska kuća bi mogla zbog toga da dobije zabranu emitovanja programa od šest meseci do godinu dana. E sad, Televizija Most je ispoštovala kosovske zakone, pa je dostavila informacije njihovom pravosuđu da iza svega stoji Srpska lista. (portal www.nova.rs, Jelena Jelovac, 29.10.2021)

Cvijetin Milivojević: Vučić možda bude premijer

#NovaS #probudiSe

(TV Nova S, “Probudi se”, youtube, Nevena Madžarević, 28.10.2021)

https://www.youtube.com/watch?v=-KYI1YBhSJY

Београд и Загреб желе стабилну БиХ

Домаћи лидери појачали контакте са шефовима земаља региона
БАЊАЛУКА - Серија разговора домаћих званичника са врхом Србије и Хрватске, уз нове који су на помолу, представља јасан знак да су званични Београд и Загреб свјесни да стабилна БиХ аутоматски значи и стабилност региона, али и да земља може бити таква само ако функционише на изворним дејтонским принципима.
Став је то саговорника “Гласа Српске” који годинама помно прате ситуацију и односе у БиХ који су уздрмани након наметања допуна Кривичног закона, чиме је кулминирало незадовољство у Српској те почео процес враћања надлежности које су у ранијим годинама, силом или споразумом, пренесене на БиХ.
Криза, која не јењава дуже од три мјесеца, довела је до озбиљних разговора на високом нивоу у региону и изван њега, а активније су Србија и Хрватска, земље које су и гаранти Дејтона. Став републичких званичника је да је потребно поштовати тај споразум, као темељ БиХ, а то је, између осталог, у уторак у Загребу хрватском предсједнику Зорану Милановићу пренио српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Додик је о овоме прије неколико дана причао и са предсједником Србије Александром Вучићем. Код Вучића је у уторак био и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић, након чега је поручено да су Срби, Хрвати и Бошњаци конститутивни народи и да је договор три народа одговор на све кризе. Са Вучићем би ускоро требало да разговара и предсједник СДА Бакир Изетбеговић.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић за “Глас” истиче да свако ко жели добро БиХ и да буде сачувана као државна заједница мора да подржи процес започет у Српској, а раније и унутар хрватског блока.
- То је интенција ка враћању изворном тумачењу Дејтона, онога што пише, а не како га тумаче високи представници и такозвани душебрижници, који под плаштом забринутости за будућност БиХ урушавају ту исту земљу. Све што се чини у правцу реафирмације онога што је изворни Дејтон је добро за БиХ, а тек онда за интересе Срба и Хрвата - истакао је Миливојевић који, због термина посљедњих састанака у Загребу и Београду, сматра да је ријеч и координисаном дипломатском чину.
Логично је, додаје, да Милановић уважава Додика као представника Срба, тим прије што и велики дио Хрвата у БиХ на неки начин Додика види и као свог члана Предсједништва, игноришући Жељка Комшића.
- Стабилност у БиХ, па и мир, у интересу је Београда и Загреба, али и политичког Сарајева. Дејтон је један од најбољих, успешних примера добре америчке дипломатије на овом подручју јер су његови креатори направили како треба да изгледа компромис, као мера између две ствари. Овде се то успело направити код три стране и све имају делимично нешто, односно пуно тога, а не до краја оно што су хтеле. Свако нарушавање таквог начела компромиса, који је прављен, је дерогација БиХ. Лажна је борба за БиХ ако желите да је правите тако што ћете срушити основу на којој је настала - истакао је Миливојевић.
Стручњак за међународно право Милош Шолаја сматра да овај низ састанака показује ко су стварни представници политичке моћи у БиХ.
- То не треба тражити више по институцијама, већ по онима који су лидери и који могу да утичу на рјешења. Разговарају они који могу да обећају неке промјене и да воде ка њима, а не они који су декоративно на позицијама. Логично је да су Србија и Хрватска заинтересоване, свака из својих разлога. Свима је потребна стабилност у региону, а кључ стабилности за обје је БиХ, тим прије што Србија има ситуацију са Косовом, тако да јој не одговарају додатни потреси и већи политички конфликти у БиХ - рекао је Шолаја.
Према његовом мишљењу, састанци у Београду, Загребу, па и у Бањалуци и Сарајеву, би требало да доведу до веће стабилности.
- Потрајаће неко вријеме док се не устабиле изборни процеси и унутрашњи односи те престане са неким привидним изборима - закључио је.
Конститутивност
Цвијетин Миливојевић истиче да се заборавља да је Устав Социјалистичке Републике БиХ признавао конститутивност три народа у републици која је била унутар савезне државе, те је касније и то дерогирано силом, противно једном од три народа. 
- Процес враћања надлежности треба да буде постепен и лаган. За почетак да иду оне које су парадоксално и непотребно пренете на ниво БиХ, силом неког високог представника - закључио је Миливојевић. (www.glassrpske.com, Ведрана Кулага Симић, 28.10.2021)

Cvijetin Milivojević u DLZ: Možda Vučić ispuni datu reč

PODCAST “Dobar,los, zao”
Novinar i analitičar Cvijetin Milivojević gost je novog izdanja prvog srpskog političkog špageti isterna Dobar, loš, zao.
Milivojević veruje da će Aleksandar Vučić ispuniti datu reč i da će se u novembru povući sa mesta predsednika Srpske napredne stranke.
– Iako je to najavio više puta, ja mu verujem, sve dok me ne bude demantovao. On se stalno nešto poziva na Ustav, ali nikada da se pridrži člana u kojem se kaže da predsednik Srbije ne sme da bude na nekoj drugoj javnoj funkciji. Ko zna, možda Vučić odluči da ponovo bude premijer i ne kandiduje se na predsedničkim izborima, naročito ako opozicija bude bojkotovala izbore. Tada bi predsednik mogao da bude i Aleksandar Vulin. Uradio bi isto ono što rade Vladimir Putin i Milo Đukanović – kaže Milivojević.
Kada je već reč o izborima, on je rekao da se najnovije Demostatovo istraživanje tumači pogrešno, jer su u okviru njega kao „opozicija“ predstavljeni oni koji nisu protiv Vučića.
– Opozicija ima šanse da pobedi jedino u Beogradu, ali samo pod uslovom da ti izbori budu razdvojeni od predsedničkih i parlamentarnih. Ako svi izbori budu istovremeno, onda ta šansa drastično pada. Nije mi jasno zašto opozicija nije insistirala na razdvajanju izbora, jer se radi o principu koji važi i u onim državama u kojima je stanja lošije nego kod nas – ističe Milivojević.
On je dodao da premijerka Srbije u svojim nastupima deluje kao da je opozicija i da u njenoj vladi ne sedi dr Nebojša Stefanović.
– Uopšte, oni se ponašaju kad da je taj sukob stranački, a govore o mafiji, prisluškivanju i planiranju ubistva predsednika države. Neverovatno je da predsednik države nije znao, i da se nije pitao o tome da devojka od 27 godina postaje državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Opozicija u Srbiji bi trebalo da stalno proziva državne organe zašto ne reaguju na sve ovo što se dešava – dodaje Milivojević.
Prema njegovim rečima, protesti koji su organizovani ispred zgrada u kojima žive članovi medicinskog dela Kriznog štaba deluju kao da su delo vlasti.
– Imam određeno žaljenje nad sudbinom tih stručnih ljudi i oni se nalaze u situaciji poput komandanata konjice koji ulaze u bitku i osećaju da ne smeju da izađu iz nje, a nemaju petlju da se baš bore – kaže Milivojević.
Novu epizodu, koje je možda jedna od poslednjih – ukoliko Skupština Srbije bude usvojila promenu Krivičnog zakona kojim se uvodi verbalni delikt, odnosno zlomisao, možete da pogledate već od 20 sati na našem sajtu.
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer. (portal www.nova.rs, 27.10.2021)

DLZ i Cvijetin Milivojević: Čale i Mali beže prvi!
Vaš omiljeni dvojac našao se u nebranom grožđu zbog najavljenih izmena Krivičnog zakonika, koje će, ako budu usvojene, staviti katanac ne samo na DLZ, već i na svaka usta koja kritički govore o vlastodršcima. Samo u ovoj emisiji, voditelji su napravili 178 krivičnih dela po najavljenim dopunama famoznog člana 149.
Dok novi Zakon ne stupi na snagu, ostalo je taman dovoljno vremena da kažu sve što im je na duši, pa su tako analizirali zbog čega predsednik Vučić tako bedno i neuverljivo zastupa svog sina, umesto da Danilo, kao odavno punoletno lice, stane pred kamere i kaže šta je istina, a šta preterivanje od svega što se priča o njemu. Usledilo je malo slavlje povodom trinaestog rođendana mafijaške hobotnice SNS, kao i gađenje nad javnim druženjem nekada slavnog, a sad očigledno propalog glumca Džonija Depa, sa poslednjim evropskim diktatorom.
Uvek drag gost Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića bio je Cvijetin Milivojević, koji je britkim umom i vedrim duhom vešto analizirao bolne teme poput logoreje Ane Brnabić, Vučićevih obećanja, rezultata pregovora vlasti i opozicije, uz pitanje svih oitanja – šta činiti u aprilu, bojkot ili izlazak na nedemokratske izbore u režiji zaštitnika srpske dece (ali samo one koja rastu u domovima privilegovanih članova mafije).
U Magarećem kutku Vojislav Šešelj drži malo predavanje Marku Vidojkoviću kako se psuje pred kamerama i to na nacionalnoj frekvenciji.
Uživajte, DLZ, samo na našem portalu.
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer. (portal www.nova.rs, Milan Vukelić , 27.10.2021)

Prljavim gaćama neka se bavi SNS

Novinar i analitičar Cvijetin Milivojević osvrnuo se, gostujući u podcast-u Dobar, loš, zao, na slučaj dr Nebojše Stefanovića.
Prema njegovim rečima, taj slučaj se ne može rešavati unutar stranke.

„Nije se Stefanović ogrešio o stranačku politiku. Ako se pokaže da je kriv, ne može to da se prevaziđe u nekoj stranci, makar se ona zvala i Srpska napredna stranka. Nije to CK (Centralni komitet) ili Brionski plenum, pa da nekoga maknu, umesto da rade tužilaštva i sudovi“, rekao je Milivojević.

On je dodao da je frapiran zašto se opozicija ne bavi time, umesto što se bavi prljavim gaćama.
„To je tema za Darka Glišića, neka se on bavi prljavim gaćama. Opozicija mora da postavlja pitanje – Gde je Ministarstvo pravde, gde su tužilaštva, gde su sudovi“, istakao je Milivojević.
On je zaključio da je nemoguće da je Dijana Hrkalović postavljena na mesto državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova bez znanja i odobrenja Aleksandra Vučića. 
Novu epizodu podcast-a Dobar, loš, zao možete pogledati na našem portalu. (podcast “Dobar, loš, zao“, nova.rs,  Goran Petrić, 29.10.2021)

https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9mZWVkcy5zb3VuZGNsb3VkLmNvbS91c2Vycy9zb3VuZGNsb3VkOnVzZXJzOjg4NzYyNDk2NS9zb3VuZHMucnNz/episode/dGFnOnNvdW5kY2xvdWQsMjAxMDp0cmFja3MvMTE0ODk0OTc2MA?sa=X&ved=0CAUQkfYCahcKEwjI3NXH1evzAhUAAAAAHQAAAAAQAQ

Da li „demokratska javnost“ ume da podnese kritiku?

Gostovanje književnice i slikarke Milice Vučković u “ Utisku nedelje” izazvalo buru reakcija koje se ne stišavaju
Teme i razgovori vođeni u ovonedeljnoj emisiji “Utisak nedelje” Olje Bećković gotovo da su potpuno pali u senku ogromnog broja komentara na račun gostovanja književnice i slikarke Milice Vučković. Dok su jedni osudili njenu “nezainteresovanost” za dnevnopolitičke teme, drugi su pozdravili to što nije želela “da se u sve razume”.
Pitanje je, međutim, zašto je toliko prašine podiglo oko gostovanja umetnice, koja nije govorila “ono što se očekuje da se od nje čuje”, i da li se javnost time pokazala svojevrsnu netoleranciju prema drugačijim stavovima.
Pojedini sagovornici Danasa smatraju i da je osvešćujuće videti da postoji veliki deo mlađe Srbije koji je “nezainteresovan za politiku”, a za koje bi nosioci promena morali da nađu način da ih animiraju i zainteresuju.
Nakon nedeljne emisije, nižu se negativni komentarina društvenim mrežama, od onih “da se nije spremila za emisiju”, pa čak i da je “ Dijana Hrkalović književnosti”.
“Možda ja nisam dobro razumela, ali mislim da je Milica Vućkovic sinoć u Utisku rekla kako svi živimo lepe živote i politika koju sprovodi režim nas praktično ne dotiče“…ili „Niko nije tražio da pravi disertaciju već da kaže svoj stav o dnevnim stvarima. Piše o nasilju u romanu a pojma nema o društveno-političkoj stvarnosti“, neki su od komentara sa Tvitera nakon emisije. Bilo je i onih drastičnijih: „Takvi mozgovi su živeli mirno i nezainteresovano i za vreme 2. Svetskog rata nedaleko od konc logora i nije im zaigrao nerv, jer „zaboga, oni nisu znali šta se dešava“.
S druge strane, deo publike reagovao je na ovakvo „javno spaljivanje“ neistomišljenika, ocenjujući da nam je „opao nivo tolerancije prema različitim stavovima“.
„Skoro u „Utisku“ nije bio neko ko je otvoreno odbio utiskivanje u modle Kooptiranih tema i jalovih mitova o moći“, napisao je jedan Tviteraš. „Jedino „sporno“ u nastupu je činjenica da žena ima mišljenje iako se očigledno nije spremala za temu, e sad što svako ko ima mišljenje dolazi pod udar „pravovernika“ koji svi misle na isti način, to nije njen problem““…“A da mi nju spalimo na lomači jer se drznula da se povuče u svoj zaštićeni svet, lišen mržnje, opsednutosti našim nametnutim narativom? Da li je takvo njeno ponašanje svrsishodno za rešavanje problema ovog društva, nije, ali nije ni za očekivati da ćemo ih privući ovakvim napadima“, neki su od tvitova na istu temu.
Milica Vučković nije želela da se dalje oglašava i komentariše svoje gostovanje i reakcije koje je izazvalo, ali je posle emisije objavila pismo, u kom objašnjava sta joj je to zasmetalo, a zamera i Olji Bećković da se nije držala prvobitnog dogovora o temi.
„Pre svega, moram da zamerim Olji, jer dogovoreni okvir razgovora koji se ticao slobode u širem kontekstuu kojem bih mogla da nađem način da progovorim, prosto se, naravno, nije ispoštovao. Na tragu obeležavanja datuma oslobođenja Beograda, o slobodama izbora i slobodama mišljenja, o slobodi u kontekstu ženskog pitanja, sve su to bili okviri. Kada sam nakon njene uvodne reči shvatila da da će biti reči o izborima i samo o izborima, došlo mi je da ustanem i odem. Bila sam potpuno zatečena i vezanih ruku, jer ako nešto ne volim, ne volim što živim u vreme imanja mišljenja na svaku temu i po svaku cenu, a sinoć sam bila primorana da budem taj čovek. Moraš da imaš mišljenje. Moraš da se izjasniš. Na čelu moraš da nacrtaš krug ako si „naš“. Iz elementarne pristojnosti i konstantnog osećaja nelagode, nisam to ni u jednom trenutku htela da komentarišem. (…)Nisam htela da komentarišem da ta emisija više nema nikakvog smisla , jer se svodi na jednobrazno pljuvanje „onih“ od strane nas „ovih“, i ako to ne recikliraš, onda si precrtan. To i takvo dnevnopolitičarenje koje građanska publika traži, kako bi se identifikovala, razbrojala, namirila savest, ugasila televizijutvitnula ili načpisala nešto na fejsbuku, uzrokuje sveukupnu impotentnost društva i direktno ugrožava nas koji bismo nešto da pokušamo da promenimo. To mi je jasno oduvek, i bez komentara koje dobijam povodom sinoćnjeg nastupa. Oni koji mi zameraju što govorim „ne znam“, hvala im, najdragocenije mi je što sam rekla da ne znam ono što nbe znam. Što nemam spreman odgovor i što se zapitam. Bitno je da oni znaju. Oni koji mi zameraju što mucam i imam poštapalice na, zamisli, veoma neprijatnom javnom nastupu, njih ne bih da komentarišem. Onbi što me nazivaju botom vladajuće stranke, njima posebno hvala, jer treba navreme znati (iako se to lako naslućzuje) ko je kakvim intelektualnim kapacitetima i sa kakvim ljudskim resursima se sutra raspolaže“(…), napisala je Vučković u svom odgovoru nakon gostovanja.
Upitana kako vidi to što je Vučković kritikuje da se nije držala dogovora o temama emisije, Olja Bećković odgovorila je našem listu da joj „ni nakraj pameti“ nije da to komentariše.
Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd, koji je, uz analitičara Bobana Stojanovića bio gost u istoj emisiji, kaže da je postalo uobičajeno da se bilo kakva kritika dočekuje „na nož“.
– Čini mi se da su godine sukoba i podela u našem društvu, napada na neistomišljenike koji su prvenstveno dolazili od vrha vlasti doprinele da se svaka kritika dočekuje na „nož“, da se tuđe mišljenje ne uvažava, da se ne teži kompromisima i konsenzusima već se insistira na stalnoj fregmetaciji i produljuvanju sukoba. Posebno me brinu napadi na mlade, u slučaju Utiska nedelje mlade žene koje u javnom životu izreknu svoje mišljenje. Mislim da treba da uvažavamo i svako mišljenje ma koliko nam se ono ne sviđa ili ne odgovara, i da pokušamo da razumemo pozicije iz kojih dolazi, jer samo tako ćemo i sami sebe obogatiti za nova saznanja i iskustva, smatra Veselinović
Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže da je gostovanje Milice Vučković dobro, kako bi javnost čula mišljenja ljudi koji nisu politički opredeljeni, a zapravo ih ima mnogo.
– Treba da čujemo i te ljude koji nisu apriori za vlast, ali nisu ni za opoziciju previše, a takvih je možda najviše u društvu. Onih koji su politički nezainteresovani. Oni su najverovatnije rezultat propagande režima, a opozicija neka nađe način kako da im se obrati. Ne može se očekivati od umetmnice da ima politički izgrađeno mišljenje, baš onakvo kakvo bi voleo deo opozicije ili javnosti, kaže Milivojević.
On dodaje da javnost u Srbiji ume da bude netolerantna, posebno na kritiku.
– Takozvana “demokratska javnost” u Srbiji je u mnogo čemu često netolerantna, posebno na kritiku. I sam sam to doživeo, kada kritikujem deo opozicije, i dajem predloge, bez pardona su me kritikovali kao da im želim zlo. Prosto nisu navikli da postoje novinari, javne ličnosti, mediji koji mogu imati simpatiju prema opoziciji, ali da je upravo suština javnog, slobodnog mišljenja u tome da kritikuješ i pogrešne poteze opozicije. Naravno da se više kritikuje vlast, jer je vlast odgovornija za stanje stvari u državi, ali to ne abolira opoziciju od kritika. Možda je Milica Vučković razočarala neke koji su očekivali nešto drugo. Od nje sam čuo nekoliko teza i neke od njih stoje. Kao recimo nezainteresovanost mlađe i čak mlađe srednje generacije za politiku, što je činjenica. Hajde neka opozicija nađe način da ih animira. Prošlo je vreme kada ste mogli da ih izvedete na miting, danas pored interneta ne postoji zainteresovanost za te vrste okupljanja. ali nađite druge načine. Tu je u pravu. U nekim delovima pokazala je neku vrstu napadne nezainteresovanosti za stanje u društvu, pa je rekla “mene se to ne dotiče, živim svoj život”. Bojim se da je i tu u pravu, jer dobar deo mlađe biračke populacije tako razmišlja, njma je potrebno naći opipljiv motiv da biste ih izvukli na izbore a potom da ih ubedite da glasaju za neke stranke opozicije, jasan je Milivojević. (Danas, www.danas.rs, 27.10.2021)

Opozicija bez komentara na „ponudu“ iz SPS

Socijalisti posle dva dana reagovali na izjavu njihovog poslanika da bi mogli u koaliciju sa opozicijom posle izbora
Socijalističkoj partiji Srbije, koalicionom partneru SNS, trebalo je skoro dva puna dana da reaguje na izjavu njhovog poslanika i člana Predsedništva Tome File koji je „ponudio“ postizbornu saradnju sa opozicijom. Opozicija na to ćuti, iako bi se od nje očekivalo da takvu mogućnost jasno i glasno odbije.
Fila, koji je i advokat, je na televiziji N1 obraćajući se Vesni Rakić Vodinelić, profesorki prava u penziji, objasnio šta opozicija treba da radi na izborima koji će biti održani naredne godine.
– Izađite na izbore u aprilu i srušite ga. Mi socijalisti ćemo imati oko 11-12 odsto, koliko imamo uvek. Bićemo i u Vladi s vama ako treba – poručio je Fila, misleći na Aleksandra Vučića i njegovu stranku SNS.
Dok predsednik SPS Ivica Dačić ćuti, potpredsednik Glavnog odbora SPS Žarko Obradović se „posipa pepelom“.
Obradović je saopštio da ta stranka želi da nastavi saradnju sa SNS, a da je izjava poslanika SPS Tome Fila, koji je ukazao i na mogućnost saradnje sa opozicijom bila „pogrešan stav“.
Obradović je naveo da je saradnja dve stranke, za SPS neupitna, „zbog prošlosti i zbog budućnosti“ i, kako je ukazao, „svega onog što smo zajedno uradili u proteklih devet godina na razvoju Srbije i unaprđenju kvaliteta života građana“, preneo je SPS.
Istakao je da će „saradnje biti ukoliko SNS to bude želeo“, te dodao da je to i logično kada se zna „kolika je politička snaga Aleksandra Vučića i SNS-a danas, odnosno godinama ranije“.
Prema njegovim rečima, SPS ima nameru da tu saradnju nastavi.
„Hoćemo da podržimo Vučića kao zajedničkog kandidata na sledećim predsedničkim izborima i da razgovaramo o svim budućim oblicima zajedničke saradnje sa SNS“, dodao je Obradović.
Predsedik SNS Aleksandar Vučić je reagujući na Filinu izjavu, podsetio novinare koji su ga to pitali, da je SPS i 2008. „okrenuo ploču“, kada je umesto u kolaiciju sa SRS, otišao u koaliciju sa DS.
Iako opozicija u svojim međusobnim sporazumima o saradnji navodi da će izborne i postizboren saveze praviti sa onima koji neće da sarađuju sa strankama režima, niko to sada nije spreman da jasno kaže i ponovi za Danas.
Izgovori su da to nije tema ili pak da je to sve Vučićeva kampanja.
Ipak, postavlja se pitanje ako izborni rezultati budu takvi da je opoziciji potreban SPS za smenu Vučića, može li se očekivati da izneveri svoja obećanja.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Danas kaže da je sve na dugom štapu.
– Nije Fila u SPS na izvoru uticaja i informacija. To shvatam kao nonšalanciju čoveka kojeg partijska reč ne obavezuje puno. On je viđeni advokat i poslanik, ali ne i funkcioner SPS. To je više neopreznost, a ne testiranje koje je učinio po nečijem nalogu – kaže Milivojević.
Na pitanje o ponašanju opozicije, on kaže da je i to na dugom štapu.
– Ako je opozicija spala na to da se raduje rezultatu jedinog učesnika iz bojkot opozicije na izborima u Negotinu od 13 odsto, onda je to mrka kapa. Ako vam je ambicija samo da preskočite cenzus, onda se bojim da takvom malom ambicijom nećete motivisati birače na koje računate, čak i u Beogradu. Sigurna pobeda opozicje je takođe na dugom štapu ako ne pokažete ambiciju da rušite vlast – ukazuje on.
Kako dodaje, kada imate takav nizak nivo ambicije ništa vas ne može iznenaditi.
– Oni verovatno neće ni biti u poziciji da razmišljaju o koaliciji sa SPS. Videli ste na prošlim izborima u junu, da se vodila bojkot kampanja koja je dala rezultat, ali to nije smetalo da neke stranke bojkot opozicicije izađu na izbore da bi ušićarili na tome što drugi ne izlaze na izbore. To je vrsta neozbiljne poruke. Bitno je i to da se ne zna šta je opozicija u pravom smislu reči. Sve više se kruni i ta bojkot opozicija, ako gledamo iz ugla da su Vučićeva opozicija oni koji izlaze na izbore. Za mene je opozicija svaka politička stranka i organizacija koja ima cilj da sruši ovu vlast. Ako to nemate, onda je upitno da li ste opozicja – zaključuje Milivojević.
Politikolog Mladen Mrdalj, pak smatra da će opozicija apsolutno posle izbora hteti koaliciju sa SPS, ako to bude način za smenu SNS.
-Apsolutno. Ako to bude jedini način. Ono što je veći problem je da li će opozicija uspeti da održi jedinstvo između sebe ili ćemo imati ponovo ciklus 2000-2008. – ukazuje Mrdalj. (www.danas.rs, Lidija Valtner, 20.10.2021)

Sastanak Pokreta nesvrstanih je pokušaj cementiranja novog Tita

Sastanak Pokreta nesvrstanih je pokušaj da se zacementira „stanje diktature u kojem je Aleksandar Vučić novi Tito kome se klanja čitav svet“, smatra politikolog Cvijetin Milivojević, dok novinar Momčilo Pantelić misli da je Vučićeva ideja pre svega bila da „skupi masu“ koja će tom događaju dati na značaju, a njemu popraviti rejting
On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da ovaj skup ne može da se zove „samit“, jer nisu došli šefovi država i vlada, osim predsednika Gane, već da je u pitanju komemorativna sednica.
„To je ličilo na stratešku arheologiju čeprkanja po ostacima tog pokreta koji je nekada imao priličan značaj, a danas je film Amarkord – kako beše ono kad smo bili mali i kad su nam roditelji pričali šta od nas očekuju“, smatra Pantelić.
Ti „roditelji“ bi u priličnoj meri bili razoračarani, rekao je on u razgovoru sa Tamarom Skrozza i podsetio da principi miroljubive koegzistencije stoje i da su nepromenjeni, ali da sada ne govorimo o nesvrstanosti, već o multisvrstanosti.
Pantelić još ukazuje da autoritet u Pokretu više ne postoji i da konferencija neće popraviti rejting Srbije u svetu, ali da bi mogla ubediti neke zemlje članice da ne priznaju ili povuku priznanje Kosova.
Prema njegovom mišljenju, „to bi bio neki rezultat u skladu sa našom inače kolebljivom spoljnom politikom, koja može da obeća jedno, a uradi drugo, što se i ne razlikuje mnogo od Prištine, koja eto se naljutila što je Vučić okupio nesvrstane“.
I Milivojević kaže da postoji mogućnost da konferencija zaustavi proces priznanja Kosova, jer ga veći deo nesvrstanih nije ni priznao, ali da je to ostalo u senci „nategnute metafore“ da se „rodio novi Tito“.
On to vidi kao nonsens, jer predsednik Srbije dolazi iz stranke koja je ritualno htela da zabije glogov kolac u Titovo telo sahranjeno u Kući cveća.
Po njemu, pokušaj Srbije da, poput nekada Jugoslavije, ima dobre odnose sa svima, inaugirisala je prethodna vlast, a „na tu žicu“ igra i sadašnja.
Održavanje Sajma naoružanja uporedo sa sastankom nesvrstanih, Milivojević tumači kao logičan potez i podseća da je i bivša Jugoslavija bila veliki izvoznik naoružanja i vojne opreme u zemlje trećeg sveta.
Napominjući da je dobar deo nekadašnjih nesvrstanih zemalja napustio taj svet i svrstao se uz SAD ili Kinu, on je istakao da je dobro što su ipak spremi da razgovaraju.
„Nekada su autoriteti koji su vodili Pokret uspevali da svoje sukobe ostave po strani i da u korenu saseku ono što je izgledalo kao da će biti rat“, naglasio je Milivojević u razgovoru za FoNet i zaključio da takvih autoriteta više nema. (www.fonet.rs, “Kvaka 23”, Tamara Skrozza, www.danas.rs, 17.10.2021)

Mala izlaznost porazna i za vlast i za opoziciju

Milivojević za Euronews Srbija o izborima u Negotinu:
Srpska napredna stranka (SNS) proglasila je pobedu na lokalnim izborima u Mionici i Negotinu, koji su održani juče. U Negotinu je do 19 časova zabeležena  izlaznost od 36,4 odsto, dok je u Mionici izašlo 70 odsto građana sa pravom glasa.
Građani Negotina birali su između šest izbornih lista, čiji su se kandidati borili za 45 mesta u lokalnoj skupštini. SNS je saopštio da je u Negotinu osvojio oko 75 odsto glasova,  da je Narodna stranka osvojila 12,7 odsto glasova, Savez 90/Zelenih Srbije 3,44 odsto, dok ostale liste nisu prešle cenzus.
U Mionici se biralo 39 odbornika sa sedam izbornih lista. Prema objavljenim rezultatima, SNS je u koaliciji sa PUPS-om osvojio 71,44 odsto glasova, koalicija SPS i SRS 10,89 odsto, Slobodni građani Mionice 5,53, a koalicija NADA 4,82 odsto.
Analitičar Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da je porazno što je na izbore u Negotinu izašlo tek 36,6 odsto birača.
"S obzirom da te izbore niko ne kontroliše, moguće da je bilo i manje. To je katastrofalno malo", rekao je Milivojević, ali je dodao da Negotin jeste specifična opština jer ima puno ljudi koji rade u inostranstvu.
Kako je rekao, pobeda Srpske napredne stranke sa 75 odsto od tih 36 odsto izašlih, znači da to nisu glasovi ni četvrtine ukupno upisanih birača. "To je malo porazno, a porazno je i za opoziciju".
Kako je naveo, ovi izbori su pokazali da i dalje ne postoje uslovi za održavanje demokratskih izbora. "Ono što su pokazali ovi izbori u Mionici i Negotinu je da onaj koji iz opozicije želi da izađe na sledeće izbore, svesno stavlja glavu na panj", rekao je Milivojević.
Milivojević navodi da su izbori u Negotinu za Narodnu stranku bili test na osnovu kojeg će doneti odluku od izlasku na izbore u aprilu. "S obzirom da su zadovoljni, ne vidim zašto ne bi izlazili", naveo je Milivojević.
On je govorio i o međustranačkom dijalogu, ističući da, prema izjavama Ivice Dačića, vlast ispunjava ono što se evroparlamentarci tražili, ali kako kaže, "to nije bio dijalog vlast i evroparlamentaraca, već dijalog vlasti i opozicije".
SNS proglasila ubedljive pobede
Predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić izjavio je da je ta stranka na lokalnim izborima u Mionici i Negotinu ostvarila ubedljivu pobedu. "SNS je u Mionici osvojio 6,5, a u Negotinu 4,4 odsto više glasova nego pre četiri godine", rekao je Glišić. Ipak, kako je neveo, nije u potpunosti zadovoljan glasovima jer su rezultati na nekim glasačkim mestima bili lošiji nego na prošlim izborima.
Na lokalnim izborima u Negotinu ove godine učestvovala je Narodna stranka, iz bloka bojkot opozicije. Iz ove stranke međutim, ukazuju na čak pet odsto nevažećih listića i tvrde da je na većini njih bila zaokružena upravo njihova lista, a zatim je, kako kažu, dodato i nešto drugo što bi ih poništilo. U Narodnoj stranci izražavaju sumnju da su predstavnici vlasti poništavali te listiće.
Miloš Jovanović, predsednik DSS, koja sa Pokretom obnove Kraljevine Srbije (POKS) čini koaliciju NADA, kaže da je njihova koalicija u Mionici osvojila pet, a u Negotinu oko tri odsto glasova. "Time smo pokazali da smo ubedljivo treći po rezultatima i da imamo među biračkim telom desnice i desnog centra najveću podršku", kazao je Jovanović. (TV Euronews, www.euronews.rs, 18.10.2021)
https://www.euronews.rs/srbija/politika/21320/milivojevic-za-euronews-srbija-o-izborima-u-negotinu-mala-izlaznost-porazna-i-za-vlast-i-za-opoziciju/vest

Milivojević: ZSO je pre osam godina trebalo da bude formirana
Politički analitičar Cvijetin Milivojević u razogovoru za Euronews Srbija rekao je da se sada vidi razlog zbog čega se povukla odluka o bojkotu - da bi zapravo Srbi dobili Zajednicu srpskih opština. On je podsetio da je 2013. godine  potpisan Briselski sporazum po kojem je ona trebalo da bude formirana do februara 2014. godine, pre osam godina.
"Njima je Beograd, ma ko ga predstavljao, ta slamka spasa i to što njima stiže iz Beograda je na neki način rešenje i tako gledaju na sve. Razumem te ljude koji glasaju, ponudila im se jedna opcija to je Srpska lista i oni glasaju za nju, kao što i razumem ljudi iz Srpske liste zašto su oni u subotu došli sa namerom da bojkotuju izbore, a vratili se posle razgovora sa predsednikom i odlučili da ne bojkutuju", rekao je on.
Pita i zašto ako albanska pregovaračka strana ne želi da ispuni jednu jedini obavezu - a to je ZSO sa kojim se kasni osam godina - "čeka Republika Srbija, predsednik Narodne skupštine i ne raspiše izbore za lokalne organe vlasti u opštinama i gradovima, makar tamo gde ima Srba na Kosovu".
"Zašto se mi plašimo neke reakcije posrednika iz Brisela,  a na primer Kurti i njegovi prethodnici se ne plaše", upitao je Milivojević.
Kaže i da nažalost ZSO nema nikakva izvršna ovlašćenja, kao i da ipak ne žele da je prihvate, ali ni da zbog toga, već osam godina ne trpe nikave sankcije.
"Zbog čega država Srbija ne vrati tamo sebe gde je bila 2013. godine. Do Briselskog sporazuma Srbija je bila prisutna makar na severu Kosova i u enklavama gde su Srbi bili većina", podsetio je Milivojević. (TV Euronews, www.euronews.rs, 18.10.2021)
https://www.euronews.rs/srbija/politika/21290/kurtijeva-stranka-nigde-nije-pobedila-u-prvom-krugu-da-li-se-tacijeva-i-haradinajeva-partija-vracaju-na-velika-vrata/vest

Znate za onu narodnu 'Zavlačiš me k'o Dodik!'

Analitičar iz Beograda o dešavanjima u BiH: "Sve ovo što možemo da vidimo i čujemo danas je politika svih političara iz RS već dve i po decenije. Kod Dodika to izgleda verbalno radikalnije. Ali, postoji i neka vrsta narodne poslovice: 'Zavlačiš me k'o Dodik!'"
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević analizira za BUKU trenutnu situaciju u BiH, ocjenjujući posljednja dešavanja kao forsiranje političkih limita zarad stvaranja bolje pozicije, kako za pojedince, tako i za njihove politike pred predstojeće događaje. 
On navodi da se ono što trenutno radi srpski član Predsjedništva svodi na jačanje njegove pozicije. Prvo, on to radi zbog vraćanja popularnosti i nametanja tema u kojima „dobro pliva“, a drugo jer maksimalističkim zahtjevima i prijetnjama stvara preduslove za bolju poziciju pred neke moguće pregovore o budućnosti BiH i RS.
Kako kaže, sve ovo što možemo da vidimo i čujemo danas od Dodika je politika svih političara iz RS već dvije i po decenije.
„Možda to gledajući iznutra izgleda radikalnije nego inače, ali gledajući tendencije od kada se krenulo od strane visokih predstavnika sa derogacijom nadležnosti entiteta, sve vlasti u RS od početka dvijehiljaditih su imale kao stratešku politiku zaustavljanje derogacije nadležnosti entiteta i u drugoj fazi povratak prema onome što je bilo prije. Ja tu nisam vidio nekakav specijalno različit odnos po tome između vlasti ili opozicije. Kod Dodika to izgleda verbalno radikalnije. Ali znate za onu već sad narodnu poslovicu: 'Zavlačiš me k'o Dodik!' Pa koliko puta je samo najavio referendum o nezavisnosti, ali i mnoge druge stvari oko nadležnosti na nivou BiH, pa na kraju uvijek bude ono 'tresla se gora, rodio se miš.' Nikad nije bilo radikalnih poteza, već samo radikalnih prijetnji. Verbalno, mi vidimo radikalne strane sa sve tri strane među političarima u BiH. Što se tiče RS, svi su politički faktori oduvijek ovdje jedinstveni, jedino što opozicija praventivno govori da ne bi podržala neki radikalan potez“, tvrdi Milivojević.
On navodi da Dodik nije ništa u svojoj priči radikalniji od onih političkih predstavnika koji traže ukidanje konstitutivnosti ili koji traže kroz izborni zakon „hrvatsku“ izbornu jedinicu i tako na mala vrata uvedu treći entitet.
„U tom smislu kažem da Dodikova politika nije radikalnija. Možda je on siroviji."
Drugo, navodi Milivojević, ta proklamovana politika „samostalna RS u okviru BiH“ ne daje nigdje argument da neko traži razdruživanje od BiH.
„I to je onda potpuno legitiman stav. Pored toga, mi imamo situaciju da Savet bezbednosti nije izabrao novog visokog predstavnika i da posle Incka mi imamo jedno polulegalno stanje. Oni koji su veliki dušebrišnici BiH u svijetu treba da sjednu i da se dogovore je li ima visokog predstavnika ili nema. Za sada je to ostalo nedorečeno i to komplikuje situaciju i daje prostora dijelu političke javnosti da to koriste“, kaže naš sagovornik.
On navodi da postoji mogućnost da Dodik krene u povlačenje davanja saglasnosti na određene prenesene nadležnosti, što će sigurno izazvati kontrareakcije. Ali on isto tako navodi da je BiH jedan veliki kompromis, što pokazuje da bi se na kraju tako mogla i riješiti cijela situacija.
„BiH je orbrazac kako izgleda dobar kompromis. Uz sve ono negativno što smo govorili o američkoj spornoj politici, kada govorimo o inženjeringu i Dejtonskom mirovnom sporazumu, on je savršen. Svi su pomalo gubitnici i svi su pomalo dobitnici. 'Ajmo vratiti stvari na početak i gledati šta je razumno. BiH je veliki kompromis. I toga moraju svi biti svjesni. I oni koji hoće da je centralizuju i oni koji hoće da je razbijaju. Veliko licemerstvo dolazi od strane međunarodne zajednice, koje podgreva nadu političkog Sarajeva da može da ide do poništavanja svih nadležnih elemenata u entitetima. To je nemoguće i važno je tražiti kompromis po svim ovim nadležnostima koje se sad delegiraju. Mora se uzeti u obzir da, ako dva od tri konstitutivna naroda kažu da su ugroženi, onda je to sigurno povod za razgovore i traženje kompromisa. Sve što se ovde otvara mora se staviti na dnevni red.“
On navodi da je rješenje svih pitanja u BiH u kompromisu i smatra da je do njega itekako moguće doći.
„Ja sam rekao da je Dejtonski sporazum, odnosno BiH, najbolji primer u svijetu kako jedno kompromisno rješenje može da poništi za godinu dana užase rata koji su trajali preko 3 godine. Do danas nismo imali nijedan međunacionalni sukob. Istovremeno, Kosovo, gde je rat trajo dva – tri meseca, ni danas nije dobro organizovano i nemate slobodu kretanja. Hoću da kažem da je BiH uspeli eksperiment. Ali, ako neko gleda da je to samo prelazno rješenje da bi se potom uspostavila neka država protivno volji drugih konstitutivnih naroda, onda ona neće uspeti. Ako to gledate zdravorazumski, i kažete da je Dejton zaustavio jedan bratoubilački rat i da mi od tad nemamo nikakvih problema što se tiče bezbednosti, on je uspešan. Zbog toga bi i u Banjaluci, i Sarajevu, i Mostaru trebalo da se podigne spomenik Ričardu Holbruku. E sad, ako vi to gledate iz pozicije građanskog unitariste, to vam ništa ne valja, jer ćete uvek pitati gde su tu građani. Ako gledate iz pozicije srpskog ili hrvatskog nacionaliste, tražićete svoju nacionalnu državu i govorićete kako projekat Dejton nije uspeo.“
Na pitanje kako do tog kompromisa u BiH ako vodeći političari trenutno nastupaju upravo sa maksimalno suprotnih pozicija odgovara:
„Pa, političari uvek nastupaju sa maksimalističkih pozicija, tako je i u BiH,“ kaže Milivojević i tvrdi da se sva ova trenutna priča u BiH svodi na to i da će na tome i ostati.
On odbacuje bilo kakvu mogućnost sukoba o kojima se sve češće govori u BiH zbog najava iz RS i odgovora koje možemo da čujemo na takve zahtjeve.
„Ovde ne postoji nikakava bošnjačka vojska, niti stranačka vojska SDA. Kao što ne postoji nikakva vojska u Republici Srpskoj ili vojska kojom upravlja SNSD i vlast. Isto tako ne postoji vojska u Širokom Brijegu, Mostaru... I ko će ratovati? Ovde neko priziva nekog sa strane da dođe da ratuje za njega. NATO, Rusija... U BiH postoje oružane snage koje su ceremonijalne snage, koje su i kao tako podeljene. Tako da je besmisleno da će neka vojska ratovati, kao što je i besmisleno da će Dodiku doći u pomoć neki prijatelji“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim riječima, priča o samostalnosti RS i zemljama koje bi priznale nezavisnu RS puštena je bez ikakvog osnova.
„Pa, Kosovo, uz svo lobiranje SAD-a i NATO-a, ne može da prebaci priznanje polovine zemalja svijeta. Šta bi onda tek Republika Srpska? Nema šanse da Dodik može da dobije i pronađe te prijatelje o kojima govori za priznanje“, rekao je on i dodao da se sve svodi na konsenzus.
„Samo dogovor svih naroda o budućnosti BiH može da ima smisla i efekta, sve drugo su samo priče. Dejtonski sporazum onakav kakav je zaustavio je rat i on mora biti osnova za sve.“ (portal www.buka.ba, Banjaluka, Milovan Matić, 18.10.2021)

Milivojević: Opozicija ne treba da ima zajedničkog kandidata i jedinstvenu listu

„Potpuno razumem i ljude koji predstavljaju građansku, liberalnu priču u opoziciji, ali i Boška Obradovića koji zastupa nacionalnu opciju. On je u pravu, jer kod ljudi koji se osećaju srpskim nacionalistima postoji otpor da glasaju za one koje smatraju ekstremnim građanistima i obrnuto. Zato je mnogo bolje da naprave dogovor i nastupe sa više kandidata, ako uopšte odluče da izađu na izbore“, kaže u razgovoru za portal N1 politikolog Cvijetin Milivojević.
Sagovornik portala N1 smatra da „nije mnogo i da budu dva, pa čak i tri kandidata opozicije“, ali uz prethodni dogovor da onaj koji uđe u drugi krug izbora mora biti podržan od ostatka opozicije.
„Uveren sam da bi uz ozbiljne opozicione kandidate došlo do drugog kruga predsedničkih izbora. Da biste pobedili Aleksandra Vučića, morate imati foto-robot kandidata koji mnogo liči na percepciju Vučića u većem delu njegovog biračkog tela. To je formula koju je 2000. godine Zoran Đinđić uspeo da izgura unutar Demokratske opozicije Srbije i da predloži Vojislava Koštunicu, koji je jedini mogao da pobedi Slobodana Miloševića upravo zato što je u percepciji dela biračkog tela bio viđen kao dobar Srbin i dobar predsednik Srbije“, podseća Milivojević.
Kao jedan od razloga zbog kojih opozicija treba da nastupi sa više predsedničkih kandidata politikolog navodi predstavu birača o aktuelnom predsedniku Srbije.
„Vučić je uspeo da se jednom delu birača nametne kao najveći Evropljanin među Srbima, a drugom delu kao najveći Srbin otkako je majka rodila jednog Srbina. Zato mislim da je za opoziciju bolje da ima dva ozbiljna kandidata, ali ne sme da se desi da kandidat koji ne prođe u drugi krug radi protiv onoga koji je prošao, praktično u Vučićevu korist. Onda su džaba krečili“, upozorava Milivojević.
Naš sagovornik sa žaljenjem konstatuje da je opozicija odustala od zahteva da uslov svih uslova da se uopšte uđe u dijalog s vlastima bude razdvajanje termina izbora, dodajući da bi „izlazak na predstojeće izbore mogao da znači izdaju građana koje su prošle godine ubeđivali da ne postoje uslovi za izlazak na izbore“.
„Pošto je to već tako, onda ne vidim neophodnost da opozicija ima jedinstvenu listu i zajedničkog kandidata, štaviše smatram da bi to bilo loše za opoziciju. To potvrđuje i iskustvo sa izbora u Crnoj Gori, na kojima nije došlo do rasipanja opozicionih glasova jer je opozicija izašla sa tri liste – građanističkom, prosrpskom i jednom državotvornom crnogorsko-srpskom. Sve tri liste su uzele svoj deo biračkog tela, jer nije bilo gađenja prema glasanju za neku opozicionu stranku s kojom birači ne dele stavove. To je potrebno i opoziciji u Srbiji, a ne jedinstvena izborna lista i zajednički predsednički kandidat, tim pre što još ne znamo ni ko uopšte izlazi na te izbore“, naglašava Milivojević.
„Priča o ujedinjenju opozicije vodi u – razjedinjavanje“
Cvijetin Milivojević smatra da priča koja se „podgreva pred svake izbore“ o potrebi ujedinjenja opozicije, neophodnosti stvaranja zajedničke liste i jedinstvenom kandidatu, po pravilu vodi u razjedinjavanje.
„Odavno govorim da sam protiv formiranja neke prisilne jedinstvene liste opozicije, jer smatram da to nije dobro za samu opoziciju. Konkretno, da je bilo po pravdi i pozitivnom iskustvu koje imamo u okruženju, imali bismo razdvojene lokalne izbore od predsedničkih i parlamentarnih na kojima se bistri politika. U tom smislu, bilo bi apsolutno opravdano da opozicija ima jedinstvenu listu za Beograd, jer bi se na tim izborima rešavali svakodnevni komunalni problemi Beograđana, a ne visoka politika“, ističe Milivojević.
Komentarišući to što lider Dveri ne podržava ni predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije bude nestranačka ličnost, Milivojević je istakao da „političari uvek imaju otpor prema vanstranačkim ličnostima“, podsećajući da je tako bilo i devedesetih godina prošlog veka.
„Lideri opozicije imaju otpor prema ljudima koji nisu stranački angažovani, ali i protiv svojih političkih neistomišljenika u samoj opoziciji. Nije sporno da ne valja ići u previše kolona, ali dve ili tri liste pokrivaju opoziciono biračko telo. Ako želite pobedu nad sadašnjom vlašću, onda vi prethodno morate sve definisati, potpisati i držati se dogovora. Ono što smo videli u Crnoj Gori je pravi primer kako se glasovi ne rasipaju, tamo je svaki opozicioni glas ušao kao podrška nekoj od tri liste“, zaključuje Milivojević.(portal www.rs.n1info.com, Nikola Kojić, 15.10.2021)

Vučić oprao ruke od Briselskog sporazuma, tako će i od „Beograda na vodi“

Nisam ja potpisao Briselski sporazum, reče predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Raškoj i ostavi nas u čudu. Istina, nije, ali je i te kako učestvovao u njegovom sklapanju kao tadašnji prvi potpredsednik Vlade. Taj sporazum nije jedini koji nije Vučić potpisao, a o kojem je zapravo on odlučivao. Na spisku se, između ostalog, nalaze i sporan ugovor o “Beogradu na vodi”, PKB, “Linglong”…
„Nisam ja taj koji je potpisao Briselski sporazum, ali sam ja taj koji nije dozvolio Prištinu u UN. Došao sam ovde lično, jer sam obećao da neću dozvoliti novi pogrom nad Srbima“, rekao je Aleksandar Vučić u Raškoj na sastanku sa Srbima, uplašenim i do srži potresenim događajima sa severa Kosova, hapšenjima kosovske policije i ranjavanjem Srećka Sofronijevića.
I tako je predsednik “oprao ruke” od Brisela, jer potpis je stavio Ivica Dačić, tada premijer Srbije.
A što ste spavali na podu predsedniče?
Kao da svi patimo od kolektivne amnezije i da smo zaboravili da je I te kako odlučivao o tome šta će Srbija u Briselu potpisati.
„Kad su mi zapretili karijerom, ja sam legao na pod i rekao (Ivici) Dačiću da tamo ide i da ne potpisuje ništa i tri sata sam spavao. Tad su naučili da je bolje da ne vrše nikakav pritisak“, govorio je Vučić više puta o tome kako su izgledali pregovori u Briselu.
Komentarišući ograđivanje predsednika Srbije, politikolog Cvijetin Milivojević kaže:
„Istina, nije Aleksandar Vučić potpisao Briselski sporazum, on se hvali kako je naša delegacija na čelu sa Dačićem htela da potpiše još goru varijantu, ali zahvaljujući njemu koji je spavao na podu i ništa nije jeo, ta gora varijanta je izbegnuta. Pa smo potpisali ovu, koja je ne samo u sukobu sa Ustavom ove zemlje, već i sa zdravim razumom. Ono što je predviđeno Briselskim sporazumom može da uradi samo neko ko je ucenjen ili neko ko pojma nema o državi, niti o međunarodnom pravu. I istina je nije ga Vučić potpisao, on je naterao Ivicu Dačića da to parafira. A to što je neko drugi potpisao, ono što je on naredio zapravo jeste jedan dobar alibi“, kaže Milivojević.
Jer, kad nema potpisa, nema ni odgovornosti.
„Ni na jednom od tih ugovora nema Vučićevog potpisa, a svi znamo da bez njegove inicijative i naređenja ništa u Srbiji ne može da se završi. A potpisa nigde, jer kao predsednik države i ne može to da radi. Jedino je tu Vučić ispoštovao ono što mu nalaže Ustav, pa se na mnogim ekonomskim ugovorima o kojima se često polemiše u javnosti, ne nalazi njegov, već potpis Zorane Mihajlović, Siniše Malog, Ivice Dačića… Tako da u pravnoformalnom smislu, ako se bude pokretalo pitanje odgovornosti, on za sve to kao i za Briselski sporazum može da kaže “ja to nisam potpisao” – objašnjava Cvijetin Milivojević.
Prijatelji Arapi i braća Kinezi
Kad smo kod papira i ugovora na kojima nema Vučićevog potpisa, a koji su osnovano kritikovani u javnosti jeste čitav niz poslova koji je sklopljen sa firmama iz Emirata. A svi znamo da predsednik Srbije neretko u javnosti govori o prijateljstvu sa šeikom Bin Zajedom, predstavljajući ga kao velikog investitora i dobročinitelja. Izjava o strateškom partnerstvu, koju je Vučić jedino potpisao, bio je uvod u čitav niz poslova sa kompanijama iz Emirata.
Tu je, pre svega, ugovor o “Beogradu na vodi”, kojim je arapskoj kompaniji “Igl hils” praktično poklonjeno zemljište u centru Beograda. Ugovor je potpisala tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.
Problematična je bila i prodaja Privrednog kombinata Beograd (PKB) ispod svake cene. U igri je ponovo bila firma iz Emirata Al Dahra, a 17. 000 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato je po nedopustivo niskoj ceni od 4.700 evra po hektaru. Sama kompanija je u svom finansijskom izveštaju navela da su u tom poslu zahvaljujući niskoj ceni bila “dobra” preko 100 miliona evra. Ugovor o prodaji poljoprivrednog zemljišta PKB-a Al Dahri potpisao je tada državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.
Na red su došla i kineska ulaganja. Treba podsetiti da se predsednik lično vrlo često hvali prijateljstvom sa predsednikom Kine Si Đinpingom, kojeg neretko naziva “bratom”.
Zahvaljujući međudržavnim sporazumima kompanije iz ove zemlje grade puteve po Srbiji. Te cene su ugovorene direktno bez tendera. Kinezi grade i fabrike. Jedna od njih je “Linglong” u Zrenjaninu. Ugovor je potpisao ministar finansija Siniša Mali, a građani su dobili jednog od najvećeg zagađivača i rukovodstvo koje ignoriše pitanja novinara i javnosti.
Crne liste
Cvijetin Milivojević kaže da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i kritike istog on stavljen na crnu listu Aleksandra Vučića.
– Pored svega toga, nakon Briselskog sporazuma napravljena je crna lista ljudi kojima je zabranjen pristup RTS-u i prorežimskim medijima, kako ne bi kritikovali ono što je potpisano. Među tim osobama sam i ja. Proizveli su nas u državne neprijatelje upravo zbog kritike onoga što je potpisano, a što je van svake pameti – navodi Milivojević. (www.nova.rs, 16.10.2021, list “Nova”, Jelena Jelovac)

Dačićeva „Sledeća tri dana“ (engl. The Next Three Days)

Hoće li Doglavnik, makar sada, kada ga je Vrhovnik denuncirao do poniženja, optuživši ga za potpisivanje protuvustavnog sporazuma ("nisam ja, časna pionirska, potpisao Briselski sporazum" – reče on u Raški), konačno da posegne za svojom ustavnom obavezom  (član 8 stav 1 Zakona o lokalnim izborima: „izbore za odbornike raspisuje predsednik Narodne skupštine Srbije“) i raspiše izbore za skupštine opštine i gradova na Kosovu i Metohiji?
Sada, kada je Vrhovnik i definitivno njime, kao krpom, pokušao da obriše pod, Doglavniku su preostala samo još tri dana da spasi sebi barem dušu, ako već ne može i političku budućnost.
Da učini ono što, od 2013. naovamo, niko od od tih srećkovića na mestu spikera srpskog parlamenta nije smeo da uradi, o čemu sam, na ovom blogu, pisao i marta 2020 („A deca puna mašte, (naša) deca su ukras Es-en-esa“):
„Poražavajuće je da niko, ne samo iz vlasti nego i iz „velike opozicije“, ne primeti da u „raspisu lokalnih izbora“ koji je Naša Maja obnarodovala 5. ožujka, osim izuzimanja 15 gradova i opština na teritoriji „uže Srbije“, u kojima su vanredni izbori održavani između 2017. i 2019. godine, nedostaje i svih četrdesetak opština na KiM?! Još je tužnije da je ista ta, Naša Maja, i onomad spikerka srpskog parlamenta, i 7. marta 2016, kada je raspisivala prethodne lokalne izbore po Srbiji, „zaboravila” da u preambuli Ustava piše kako je i KiM deo te Srbije! Naša Maja, ali i naš Vrhovnik (tada u funkciji premijera) ostali su tada nemi na vapaj Srba sa KiM koji su im predali peticiju sa više od 20.000 potpisa kojom su tražili da predsednica Skupštine Srbije raspiše i izbore na KiM. Tada ju je, ruku na srce, još jedino njen bivši šef vojvoda Šešelj upozorio da krši Ustav i član 8 Zakona o lokalnim izborima, te da se ne može raspisivanje i održavanje lokalnih izbora na KiM uređivati nekim briselskim sporazumom i „prepuštati institucijama samoproklamovane države Kosovo“.
Podsećanja radi, čak su i „dosmanlijske“ vlasti, sve do 2012. godine, raspisivale, pa i organizovale, lokalne izbore i na dobrom delu KiM. Pre osam godina, predstavnica ondašnje, ali i današnje vlasti, tadašnja predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, raspisujući lokalne izbore, saopštila je da će „u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN Vlada Republike Srbije, u saradnji sa UNMIK-om, preduzeti sve neophodne radnje u vezi sa izborima na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija“.
Ali, odmah po raspisivanju, počele su zakulisne kalkulacije u režiji, tada vladajućih, DS-a,SPS-a i njihovih budućih naslednika, naprednjaka koji su četiri godine, voljom „žutog ološa“, parazitirali u parlamentu na mandatima koje su, na prethodnim izborima 2008, osvojili radikali. Tadašnja vlast (uz velikodušno razumevanje naprednjaka) počela je da se „vadi“ na to kako bi transparentno održavanje lokalnih izbora na KiM po zakonima Srbije moglo da znači „kršenje Rezolucije 1244“, iako je to pet godina pre, učinio sam UNMIK, uzimajući, nikada usvojeni, Ahtisarijev plan kao „zakonsku osnovu“ da te izbore organizuje Priština, a ne Beograd.
Da li se još neko seća Krstimira Pantića? Bio je to izabrani gradonačelnik severne Mitrovice (naprednjak!), koji je prvi odbio da položi zakletvu Hašimu Tačiju, po cenu da nikada ne preuzme tu funkciju!
I nije je ni preuzeo, dok je, za to vreme, trust naprednih mozgova iz Beograda „savijao kičmu“ ostalim izabranim srpskim funkcionerima da kleknu i time formalno priznaju da je „Republika Kosovo suverena na celoj svojoj teritoriji...“
Opozicija od pre osam i po godina (koja je to ostala i do danas) nije se proslavila ni u danima, neposredno nakon što je osovina Daček – Vuček parafirala „Prvi Briselski sporazum“. Evo, kako sam tadašnjeg „žutog lidera žutog preduzeca“, unapred svestan da je to zaludna rabota, prizivao i začikavao da u parlamentu ne podrži taj antiustavni i antidržavni akt (Zašto Ðilas danas mora da kaže „ne“,  "Naše novine", 26.4.2013):
„... Ali, kad već neće „zaređeni“ Ustavni sud, danas je baš Dragan Ðilas najpozvaniji da kaže „ne“. Zašto?
Zato što se, u tri četvrtine Vladinog izveštaja koji je danas pred poslanicima, imputira Demokratskoj stranci da je ona, zapravo, „izdala“ Srbe na Kosovu, a da sadašnja vlast samo mora da nastavi da primenjuje „međunarodno preuzete obaveze“.
Zato što u „Prvom sporazumu o principima koji regulišu normalizaciju odnosa” koji je Dačić parafirao, niti u jednoj od ukupno 15 tačaka, nema ni traga od Republike Srbije.
Zato što se u tačkama 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11 pominju isključivo i samo nadležnosti Kosova, kosovski zakoni, kosovske vlasti i država Kosovo, a nigde, čak ni između redova, država Srbija čiji, pak, tzv. državni vrh obmanjuje sopstvene građane da je – Kosovo deo Srbije.
Zato što u tački 7 Briselskog sporazuma piše da će na Kosovu „postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija“.
Zato što tačka 10 kaže: „Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova“.
Zato što tačka 11 predviđa da se opštinski izbori u severnim opštinama organizuju „u skladu sa kosovskim zakonima“.
Zato što odrednica koja kaže da „nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“, očigledno važi i za prijem Kosova u ostale evropske organizacije i asocijacije.
Zato što je jedina garancija da albanska „vojnička čizma“, još neko vreme, neće na sever, časna reč Drecunova i usmeno „majke mi, neće“ generalnog sekretara NATO-a.
Zato što država Srbija nema ni moralno ni političko pravo da Srbima i ostalim, sebi lojalnim građanima, na Kosovu i Metohiji silom uteruje novu državu Republika e Kosovës!
Zato što je protiv priznavanja nezavisnosti Kosova trenutno dve trećine čovečanstva.
Zato što je, potpuno izvesno, da će, posle ovog sporazuma i jedan broj država koje do sada nisu priznale Kosovo, to učiniti.
Zato što ne mogu više Rusi i Kinezi da budu „veći Srbi“ od samih Srba, tj. njihovih samodržaca.
Zato što će, ako Srbija, sve ovo parafirano, poslušno i implementira, uslediti nove ucene do Vidovdana.
Zato što su, iz ove perspektive gledano, čak i „Borkova fusnota“ i Kosovo sa zvezdicom (*) – san snova.
Zato što je, pred izbore, jedan rekao: „Ja se neću smiriti dok se Kosmet vrati u sastav Srbije.“ A drugi obećavao: „Kosmet ćemo opet braniti i oružjem ako treba.“ I zato što je prvi postao predsednik Srbije, a drugi došao u poziciju da postane premijer.
Zato što je i sam pokojni Ðinđić, koga današnji demokratski trbuhozborci, malo – malo pa „izvuku“ sebi u prilog, bio sa svojim narodom u BiH, u januaru 1994, kada su počele da padaju prve NATO bombe na tamošnje Srbe.
Zato što će, ako podrži ovakav tekst sporazuma, DS, dugoročno, pobeći od sebe same, ali i izgubiti razloge svog opozicionog postojanja.“
Pošto sam već sam sebe povukao za jezik, sledi još malo podsećanja za naše „pileće mozgove“, kako se – po mom skromnom poimanju i pisaniju - „kuvala / gutala žaba“ u srpskom javnom mnenju, u tim „predbriselskim, briselskim i neposrednim postbriselskim vaktima“.
„Mirupafshim, Kosova!“ („Danas“, 5.3.2012): „... Verujem onom malcu Ledenom, savetniku Predsednikovom, što nas, glede Kosova, kao hipnotisane, mesecima drži u neznanju, kad iznebuha priopći da će delegacija Srbije u Briselu nepokolebljivo nastojati da dođe do – kompromisa! No se pitam šta je to kompromis ako nije pronalaženje dogovora kroz sporazumevanje, uzajamno prihvatanje tuđih zahteva na štetu sopstvenih ciljeva, pri čemu su obe pregovaračke strane saglasne da postizanje sporazuma donosi stvarniju korist od potencijalnog ćara koji bi donelo prihvatanje početne pozicije samo jedne strane. Pošto već Beograd smatra da je Kosovo deo Srbije, a Priština da je Kosovo nezavisna država… Kakav je to onda „kompromis“ kome teže Dačić, Vučić i Nikolić, ako bi Srbija pristala na „zajednicu srpskih opština“ na grani, u formi a bez sadržine, u okviru nezavisnog Kosova, iako je čak i ovde prokuženi Ahtisari nudio više?!  „Zajednica srpskih opština“ ima smisla samo ako u Briselu za nju izborite izvršna, sudska i zakonodavna ovlašćenja, dakle pun suverenitet koji bi, za neku godinu, mogao da bude realizovan kao korišćenje prava na samoopredeljenje.
Sve, međutim, izgleda kao da Dačić i njegov tim igraju nameštenu utakmicu, a da svi – i protivnik i sudije i gledaoci – svi osim Dačića i njegovih, imaju dojavu i znaju da je utakmica lažirana, a ishod unapred poznat. Da nije tako, Beograd bi u briselsku agendu, makar, nametnuo pitanje zaštite privatne imovine (Srba i ostalih) građana i imetka države Srbije na Kosovu, jer je to jedini jezik koji Ketrin Ešton razume. Inače, dobijanje Svetog Datuma koji možda „padne“ baš za Vidovdan, pod sadašnjim uslovima, označiće i parastos (srpskom) Kosovu i Metohiji.
Trebalo je samo da slušamo šta su nam naređivali iz Berlina: Angela Merkel (avgust 2011) – ako Srbija želi status kandidata, mora da onemogući postojanje paralelnih institucija; Šokenhof (septembar 2012) – Srbija mora da postigne sporazum sa Kosovom o međususedskoj saradnji pre okončanja pregovora sa EU; Vestervele (novembar 2012) – normalizacija odnosa sa Prištinom ključna je za prijem u EU; Berlin (2013) – odmah prekinuti sve veze sa Srbima na severu Kosova. Dakle, uslov za Sveti Datum je faktička nezavisnost Kosova, a vi je Srbi krstite eufemizmom po volji.
Ovo što se Beograd dogovara za Kosovo (i meni kao i) Žiki Jovanoviću, negdašnjem našem ministru spoljnom, liči na dogovor o „mirnoj reintegraciji“ Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. I Srbima iz tog preostatka Krajine onomad su, kao alternativu, nudili novi „Bljesak“ ili „Oluju“ ili neku sličnu hrvatsku vojnu akciju pod komandom penzionisanih američkih generala, dakle – fizičko istrebljenje. A šta su Srbi iz istočnih hrvatskih / zapadnih srpskih zemalja ovim „kompromisom“ dobili: iz statusa konstitutivnog naroda u Hrvatskoj, prevedeni su u nacionalnu manjinu koja u Vukovaru nema pravo čak ni na zvaničnu upotrebu ćirilice.“
„Čun se ljuljnu“ ("Danas", 12.3.2013):
„Da je Tači samo malo mudriji, sam bi on već preklinjao Eštonovu da podrži zahtev Beograda za formiranjem „zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima“. Time bi nas, za duga veka, pobedio upravo našim oružjem, jer, ovako ili onako, čak i takva „zajednica srpskih opština“ ostala bi deo nezavisnog Kosova, a ne pod suverenitetom Srbije. A više od toga, srpski ovlašćeni i neovlašćeni dogovarači, zbog Svetog Datuma, ne smeju ni da pomisle da zahtevaju, a nekmoli da to glasno zucnu.
Nemački, radni – dakle, EU konačni - predlog okvirnog sporazuma Srbije i Kosova predviđa da dve strane razvijaju međusobne dobrosusedske odnose zasnovane na nemešanju u unutrašnja pitanja i na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta. E, po takvo nešto, baš u trenucima dok ovo pišem, odleteli su, „na pričest“ evropskoj birokratkinji, naši državni reprezentativci na čelu s „plejmejkerom“ koji se netom ispovedio Bogu i narodu, kako nas, on i njegovi, 10 godina lažu da je Kosovo deo Srbije, pa još i tu laž u Ustav ugrađuju. Pa se Dačić, baš taj koji je, pre šest i po godina, u društvu sa Tadićem, Koštunicom i Nikolić-Vučićem, i „lažirao“ taj Ustav, ako je lažiranja bilo, sad posprduje s vlastitim falsifikatom i tužnim građanima ove zemlje koji su, onomad, dva dana hajkani da ga zaokruže na narodnom izjašnjavanju. Imaju iskustva u tome Dačić, ali i Vučić i Nikolić – pa, setite se samo, kako su u predvečerje vazdušne NATO invazije na Kosovo, organizovali onaj referendum sa pitanjem „da li ste za ulazak stranih trupa na teritoriju Srbije ili niste“. Pa se prisetite šta se dešavalo onima koji su javno odgovorili da – „jesu“...
Srbiju je, juče, vladajući trojac imao kome da ostavi, da je privremeno pričuva. Ostala je, na braniku evrofanatičnog srpstva, „bejbisiterska“ analitička misao u Srbiji, od podrepaša opšteg profila, ljubitelja svih režima dok su režimi, do eks savetnika Miloševićevih ili Draškovićevih, pa Koštuničinih, pa đinđićevci, pa tadićevci, pa „raščlanjivači“ po profesiji koji nesebično nabacuju zicere osovini Vučić – Dačić, uz latentan gard i gađenje „po difoltu“ prema Nikoliću. „Ukaze“ o aboliciji Dačića i Vučića horski donose političari, negdašnji i važeći, bivši antimiloševićevci, antikoštuničini, anitđinđićevci, antianti... E, sve u nadi da će negdašnji „Šešeljev mali“ i bivši „Slobin od palube“ učiniti taj poslednji korak – da se Srbija dobrovoljno, formalno i praktički, ratosilja dela sebe.“
"Srbija do duvara" („Danas“,  19.3.2013):
"Kao hronični zagovornik „pregovaranja do iznemoglosti“, bezuspešno pokušavam da, još od 1991. naovamo, ukapiram zašto oficijelni Beograd, sa predstavnicima kosovskih Albanaca, upravo mazohistički, razgovara o svemu i svačemu, osim o onome što, em Zapad jedino razume, em su na toj temi pregovarački argumenti apsolutno na srpskoj strani. Dakle, o imovini države Srbije na Kosovu i Metohiji. A zašto baš pominjem 1991. godinu? Kao skupštinski izveštač „Borbe“ nazočio sam izglasavanju Zakona o povraćaju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim verskim zajednicama u Srbiji, prvog i jedinog akta u tom prvom višestranačkom parlamentarnom sazivu koji je Slobodan Milošević odbio da potpiše!
Mnogo važnije i od naricaljki onoga što je dao banku da uđe, a sad bi ponudio dve samo da izađe, jer je Srbija, na Kosovu, sada već i praktički, a ne samo istorijski – doterana do duvara… Namesto toga, čujemo kako Đilas koji urušava i sopstvenu stranku, velikodušno obećava Vučiću i Dačiću da neće rušiti ovu vlast po pitanju Kosova, jer, kao, ne želi da, na kosmetskoj nesreći, „skuplja jeftine političke poene“ (ja se pitam: koji su to onda skupi politički bodovi?) i tako to. A ovi na vlasti koji su, koliko juče, zborili da oni „samo ispunjavaju ono što je bivša vlada dogovorila“, sad, iznebuha, puni razumevanja za dojučerašnji režim. Sad bi jedni druge prećutno da aboliraju od odgovornosti za najnovije kosovske poraze. Jer, kao, kakva god vest da stigne iz Brisela, neće biti dobra. Nešto se ne sećam da su se ovakvim teoremama preporučivali građanima na izborima prošloga maja.
„Tebi, dragi Državni Vrše…“ („Danas“, 2.4.2013):
„Sad kad više, politički, nije među nama, ne bih da ostanem grešan prema Tadiću, što sam mu onomad, kada se ono, posle izgubljenih predsedničkih izbora, uz devizu „ne bih ja, ali hoće me narod“, samokandidovao za premijersku funkciju – „prilepio“ bećarac. Evo, ako mu je zbog toga lakše, slavonsko-sremačko-bačka poskočica „Metla nogu na potegu, pa sve viče neću, a na kuma namiguje da se kola kreću“, danas je ekskluzivno Vučićeva. Prvi se potpredsednik, a u stvari, predsednik, do iza popodneva prvoga, a uoči najnovijeg „Kosovskog boja“ drugoga aprila, sve, kao, nešto nećkao hoće li ili neće u Brisel, na Svetu Poslednju Rundu; Državni Vrh je bio u permanentnom stanju uzbune em zasedanja em dumanja između Cara Lazara i Vuka Brankovića i tako to.
... I, Državni Vrše, zar ti je maca pregrizla jezik: počuj malo i veleposlanika Čepurina!? Ako je, za Rusiju, „jedini dokument koji reguliše položaj Kosova Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti“, nije valjda da je, za tebe Vrše i za Srbiju, važniji stav briselske birokratije? Neću da verujem, Državni Vrše, da je tebi koji si nas plašio linijom Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, preko noći, ponestalo i ono malo nacionalne kuraži i državničkog dostojanstva, pa da, radi Svetog Datuma, ne smeš da iskaš ni ono što je nepobitno tvoje. Eto, ovi neposlušni uskoci severno od Ibra, opet su ti nabacili zicer i šansu da se izvučeš.
Šta ćeš da učiniš ako, recimo, neka neformalna grupa ljudi proglasi svoju skupštinu i suverenost na severu Kosmeta, po ugledu na istu foru grupe albanskih građana 2008? Pošto već, kazano terminologijom koju razume Međunarodni sud pravde, „egzaktno stanje“ na terenu već postoji – vlast u Prištini ne kontroliše sever Kosova, već tamošnji Srbi. Nemoj samo, dragi Vrše, da opet odvažno zaključiš: Ustav Kosova to ne dozvoljava, a naš Ustav – ko šiša Ustav Srbije?
"Veli Palma – zato me i strah" („Danas“, 9.4.2013):
"... U to ime, evo Mu još nekoliko besplatnih saveta: Prvo, neka se naš Državni ugleda malo na braću po veri i slovenstvu iz (BJR) Makedonije koji, čak ni zarad EU, neće da pristanu niti na prosto državno preimenovanje, a nekmoli na poklanjanje dela teritorije Albancima. Zašto ne bismo sledili i primer naše bivše petovekovne braće Turaka, kojima ni ljubavni zov Brisela nije dovoljan da se, recimo, odreknu kurdistanskih, a svojih zemalja? Treće, ako je već na delu državna strategija „potpisati nećemo, odustati od EU ne smemo“, možemo bar, šale radi, da zahtevamo da posrednici u razgovorima pod briselskim patronatom, budu zemlje druge EU „Kvinte“: Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar. Pa da porazmislimo o ravnopravnom tretmanu druge trake našeg „evropskog puta“: ako nam ne daju u EU, da vidimo šta to profesor Begović podrazumeva pod zajedničkim evropskim ekonomskim prostorom. Peto, da se naš Državni Vrh, umesto što je 24 sata fokusiran na to šta misli neki američki trećepozivac Riker, a govori evropska birokratkinja („nije život jedna žena“, makar bila i baronica) – pozabavi malo i običnim malim životima građana Srbije. Neka se malčice ozbiljnije posveti i nadolazećim 10. travnjem: dakle, Dačićevim letom u Moskvu; Pajtićevom, e ala ju je tempirao, svaka mu čast, deklaracijom o ugroženosti (vojvođanskih) Srba od strane (srbijanske) hegemonističke, jelte, šajkače; pretresanjem delanja Haškog tribunala pred Generalnom skupštinom UN…
Ah, da, ja se to tako, pravim pametan, kao na neviđeno, a, zapravo sve mi je nedoumice razvejao, još juče pre podne, moj omiljeni državni prorok, bivši trgovac ugljem iz Svetozareva: „Očekujem da će do dogovora doći u narednih 15 dana. Da li će biti ovakav ili onakav, ali će neki dogovor biti postignut…“ Upravo to što on nikada nije omanuo me pomalo i plaši. To inkliniranje ka mogućem prihvatanju „nečega od ništa“ i to u „zaustavnom vremenu“.
"Republika e Kosovës bez * i bez Kosmeta" („Danas“, 23.4.2013):
"Zarad Svetoga Datuma koji će, možebiti doći, a možda i neće, baš na Vidovdan, država Srbija je, u ciglo 77 minuta, pokupila svoje zavežljaje i, pod uzbunom, do daljnjeg, ekspedovana sa Kosova i Metohije:
09.41 – Vlada Srbije dala saglasnost na Predlog sporazuma sa Prištinom.
10.13 – Premijer Dačić obavestio Ketrin Ešton o prihvatanju, sada već, Sporazuma..
10.58 – Evropska komisija upravo dala preporuku članicama EU da otvore pregovore sa Srbijom, „tvitovao“ komesar za proširenje Štefan File.
Tako je to izgledalo u ponedeljak, 22. travnja leta gospodnjeg 2013. A ja (otkriću vam vojnu tajnu) bio dobio pozivnicu za sinoćni svečani prijem povodom Dana Vojske Srbije, ali nisam išao. Hvala pozivarima, no nisam razumeo šta je to upravo juče imalo još i da se slavi…
„Kad kažem prvi sporazum, tako i piše. To znači da su tek na dnevnom redu sledeće važne teme, kao što je status Srpske pravoslavne crkve, naših verskih i kulturnih objekata, povratak raseljenih lica sa Kosova i Metohije i pitanje imovine, kako privatne tako i one koja je u vlasništvu Republike Srbije.“ Tako, u iznudici, zbori premijer ovdašnji. Setio se svega nabrojanog tek pošto je parafirao Prvi sporazum koji eksplicitno, u tačkama 7, 10 i 11, propisuje da su policija, pravosuđe i pitanje izbora u „Zajednici srpskih opština“ – isključiva nadležnost države Kosovo; i tek pošto je dobio, navodne, usmeno (!?) obećanje (!?) NATO (otkud sad oni, zar mir na Kosovu ne obezbeđuju KFOR I EUFOR?) da buduća vojska Kosova narednih nekoliko godina neće moći u četiri srpske opštine, „osim ako je ne pozovu“… I tome slično.
Sad tek postaje belodano zašto je nacionalromantičarska „platforma“ tužnog domaćina Andrićevog venca ustuknula pred, naoko kilavom, „rezolucijom“ stanara zdanja u Nemanjinoj. Sad postaje očevidno i zašto je mlađahni asistent Pravnog fakulteta, u ulozi ministra pravde, „zamolio“ (!?) dični Ustavni sud da se povinuje „zavetu ćutanja“ glede inicijativa za odlučivanje o ustavnosti odluka koje je Vlada donosila u vezi s Kosovom. I zašto, za eventualno organizovanje referenduma, nije presudan stav građana ove zemlje, već – procena Predsedništva Srpske napredne stranke…
„Spirala tišine“  ("Danas", 30.4.2013):
"Tri su pravca kojim će, već se dade naslutiti, „Nikson“ Dačić i „Ðinđić“ Vučić zaorati predreferendumsku kampanju.
Uslediće pritisci na severnokosovske Srbije, a pogotovo njihove političke predstavnike: od pretnji prestankom finansiranja srpskih institucija na Kosmetu, do spinovanja afera i organizovanja medijskog linča tamošnjih srpskih vođa, ali i najuticajnijih javnih i političkih ličnosti u ostatku Srbije koji se protive ovakvom sadržaju „Prvog sporazuma...“
Državni Vrh će, paralelno sa indoktriniranjem građanstva za „veliki zaokret“ (Dačićevo „početak kraja i kraj početka“), ostrašćenije Srbe pokušati da „teši“ sejanjem iluzija o tome da gubitak Kosova, na jednoj, budi nade za osamostaljenje Republike Srpske, na drugoj strani.
Treća, i najvažnija, „duboka brazda“ koju je već počela da ore državna propaganda jesu mantra o „evropskoj budućnosti Srbije“ i, istovremeno, sejanje panike i raspirivanje straha da će, jedino ovaj i jedino ovakav, Briselski sporazum da „spasi Srbiju“. Bez njega: Srbija „ne može da opstane“, „ Srbija nema perspektive“, „narod će umreti“, „Srbija će biti ugušena u suzama“, „neće biti penzija“... A bez „Prvog sporazuma“, slede nam i: kosovska „Oluja“, „rat“ i „slanje dece u tenkovima“, „izolacija“, „gladna Srbija u narodnim kuhinjama“ i ponovni redovi za vize, pride.
Biće to referendumsko oranje o trošku poreskih obveznika, navodno u ime skoro pa unisone, tzv. parlamentarne Srbije. Što napisa „Nikson“ svojeručno u „Politici“ - „izabrani smo na zemaljskim, a ne na nebeskim izborima“. Mada nije sasvim jasno, je li time mislio na to da je šansu da postane premijer dobio usklikom „Kosmet ćemo opet braniti i oružjem ako treba.“ Ili je, pak, aludirao na onoga što mu je poverio mandat koji se, prošloga maja, građanima preporučio rečenicom: „Ja se neću smiriti dok se Kosmet vrati u sastav Srbije.“
Ma, verujem ja ovom trojcu: „preglasaće“ oni i Ustav Srbije, ako je potrebno, kao što su i sopstvenu Platformu i vlastitu Rezoluciju, a nekmoli neće „namestiti“ dobitno pitanje za referendum. (Zbilja, je li neko čuo šta rade naše „sestre karmelićanke“ iz Ustavnog suda, jesu li još pod doživotnim „zavetom ćutanja“?)
Može im se. Noel-Nojmanova „spirala tišine“ – dakle, ono stanje u kome se pojedinci, svesno ili ne, priklanjaju stavu većine, čak i ako ne misle isto kao većina u datoj grupi – već plodotvorno deluje. U srpskom javnom mnenju sve je očitije odustajanje od želje za javnim izjašnjavanjem. Nešto zbog straha da se bude socijalno izolovan ili izopšten. Nešto zato što „moralni pobednici“ slavodobitno seire: radikali – „jesmo li govorili da će izdati“; eldepeovci, sadašnji i dojučerašnji – „došli su na naše“; krhotine Ðilasove DS - „podržali smo ih jer su indirektno priznali da je Kosovo nezavisno“. A deesesovci nariču kao ostavljene mlade – verovali su u Nikolića i Vučića više nego li i oni sami u sebe.
Da, i dalje mislim – mora se, bez rezerve, pregovarati. Ali, ne i, po svaku cenu, prihvatati mrvice sa briselskog stola. Da sam u pravu, potvrđuje i plan „implementatora“ Ðentilinija: hitno „rasformirati ilegalne strukture bezbednosti“, obustaviti rad „paralelnih tužilaštava i sudova“, „ukloniti barikade“, pristupiti odmah izborima po kosovskim zakonima i tome slično.“
A „Ðilas – Demokratska“? Eh, da, očekivano i promptno, stao iza kosovske politike dvojne osovine Daček – Vuček:  „Dok prvi gromoglase dvotrećinski broj pritisnutih tastera u parlamentu, a drugi slavodobitno likuju („vlast je došla na naše“), ova me haubična indoktrinacija „u zdrav mozak“ silom vraća mojim kolumnama u nedeljniku „Blic“, iz godine (1995) u kojoj je Milošević za vavek „rešio“ pitanje Srba u Hrvatskoj i BiH. („Delirijum“, "Naše novine", 17.5.2013)
...
„Sledeća tri dana“ (engl. The Next Three Days)  je američki filmski triler iz 2010, scenariste i režisera Pola Hagisa. Glavne uloge igraju Rasel Krou (Džon) i Elizabet Benks (Lara). Kada Džon sazna da će Laru premestiti za tri dana u udaljenu zatvorsku ustanovu, biva primoran da osmisli hitan plan… 
Tako ide film kao pisan za Doglavnika na mestu spikera, a mi se, vremenskom mašinom, vraćamo u jesen 2021: Dok su kosovski specijalci, u ovo pola listopada, u dva navrata, jednom lepeći stikere preko srpskog grba i imena na registarskim tablicama, drugi put jureći švercere lekova i “plazma” keksa, u “blic krigu” osvajali ostatke ostataka srpskog Kosova, hiperkonstruktivni režim u Beogradu pozivao je na “srpsko jedinstvo na predstojećim lokalnim izborima” koji se održavaju u skladu sa Ustavom (nezavisne) Republike Kosovo, u (nezavisnoj) Republici Kosovo?!
Da to nije samo rutinska inercija već živ i odlučan stav Najvišeg Državnog Vrha, potvrdio je, na žalost, i šef Odbora za KiM u srpskom parlamentu. Popustio je poslednju šansu da se istrgne iz pozicije Vrhovnikovog kosovskog otirača, da kosmetske Srbe pozove makar na bojkot tih izbora, već je – neka ne brinu neimari kosovske državnosti – pričuvni “bacač plamena” Drecun ocenio je da ostanak srpskih poslanika u kosovskim institucijama predstavlja mogućnost da utiču na donošenje odluka, a da bi napuštanje institucija „nanelo štetu srpskom narodu na Kosovu“, te je zato i on pozvao Srbe sa Kosmeta da u nedelju izađu na „Kurtijeve izbore“. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)