Zorana u klinču sa Lavrovom i Vulinom: Šta se krije iza novog rata u Vladi

Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović već nekoliko dana otvoreno ratuje saopštenjima sa zvaničnom Moskvom, ali i sa ljudima u Srbiji koji su bliski Ruskoj Federaciji.
U intervjuu datom agenciji Beta, Mihajlović je rekla da izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavarova da Srbija time što nije uvela sankcije Rusiji podržava napad te zemlje na Ukrajinu, nije prijateljska i da dodatno otežava položaj Srbije.
„Srbija je pod pritiskom i prijatelj treba da bude zaista prijatelj i ne otežava joj dodatno položaj“, rekla je Mihajlović.
Ovo je samo jedna u nizu izjava aktuelne ministarke o odnosima naše države sa Rusijom, a prethodilo joj saopštenje Moskve u kojoj se njene ocene kako ruska strana zloupotrebljava činjenicu da Srbija nije uvela sankcije tumače kao njen problem sa realnošću.
„Sa Srbijom imamo potpuno međusobno razumevanje o aktuelnim temama na međunarodnom dnevnom redu. U kontaktima sa partnerima otvoreno iznosimo svoje viđenje situacije u Ukrajini. Poštujemo želju Beograda da u ovim teškim uslovima održi uravnoteženu, i što je najvažnije, nezavisnu liniju“, istaklo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
U klinču sa Vulinom
Zbog izjave Zorane Mihajlović o zloupotrebi s ruske strane oglasio se njen "stari znanac" Aleksandar Vulin. On je naveo potpredsednica Vlade Srbije laže i da "njeni prijatelji podržavaju nezavisno Kosovo".
On je rekao da nema izjave Lavrova u kojoj se zloupotrebljava Srbiju nema, ali da zato ima izjava "prijatelja ministarke".
"Zato ima ima izjava u kojima se traži da Srbija prizna  Кosovo, da se odrekne Republike Srpske ili da Srbija prizna genocid u Srebrenici, da napravi Vladu po meri ambasadora, održi gej paradu uprkos odlukama nadležnih organa.Takvih izjava ima, ali nema ljutitih reakcija ministarke, njen gnev je, ipak, rezervisan samo za prijatelje Srbije", izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, komentarišući navode ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović u kojima je istakla da izjave ministra diplomatije Rusije Lavrova nisu prijateljske i da dodatno otežavaju položaj Srbije po pitanju sukoba u Ukrajini", naveo je Vulin u pisanoj izjavi.
Sukob zbog Vulinovog odlaska u Moskvu
Tokom posete ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Moskvi mogli smo čuti od Sergeja Lavrova da se ruski i srpski predsednik Vladimir Putin i Aleksandar Vučić redovno čuju telefonom i usklađuju svoje korake. Međutim, Mihajlovićevoj je zasmetala izjava da Srbija podupire napore Rusije u Ukrajini.
„Srbija se jasno opredelila prema ratu u Ukrajini, a time što nismo uveli sankcije Rusiji, kao što je uradila čitava Evropa, pokazuje da vodi samostalnu i nezavisnu politiku. Umesto da poštuje našu odluku o neuvođenju sankcija, uprkos pritiscima sa kojima se suočavamo, Lavrov zloupotrebljava tu činjenicu predstavljajući je kao našu podršku ruskoj strani u sukobu, čime vrši dodatni pritisak na predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije”, navela je ona.
U pomenutom saopštenju, Mihajlović se osvrnula i na posetu Aleksandra Vulina, rekavši da on “nema veze sa nezavisnom politikom koju vodi država”.
"Politika Vlade i predsednika su očuvanje mira i stabilnosti, regionalna saradnja i pristupanje EU. Sve što ne doprinosi ovim ciljevima, uključujući i ono što govori gospodin Aleksandar Vulin, nema veze sa ovom politikom", rekla je Mihajlović.
Nije se, međutim, dugo čekalo na Vulinov odgovor.
On je u pisanoj izjavi ocenio da ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov „sigurno mnogo više prijatelj Srbije nego oni koji traže da priznamo lažnu državu Kosovo, ili oni koji misle da je naš interes da uvedemo sankcije Rusiji, ostanemo bez gasa, ali i bez najdoslednijeg prijatelja u medjunarodnoj zajednici“.
„Onaj ili da budem rodno ravnopravan: ona koja je glasala za to da Srbija podrži rezoluciju Velike Britanije po kojoj su Srbi genocidan narod odgovoran za masovne likvidacije i još masovnija silovanja, teško da je i sama prijatelj Srbije, a još teže ume da objasni ko su prijatelji Srbije“, napisao je Vulin povodom kritike ministarke rudarstva i energetike.
Sukob između Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina datira mnogo pre odlaska ministra unutrašnjih poslova u Moskvu, a ova rasprava samo je produbila podelu u izvršnoj vlasti na one koji su na strani Moskve i onih koji su na strani Zapada.
Milivojević: Zorana nije solo igrač
Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Nova.rs da ovi sukobi, iz ugla građanina Srbije, deluju tužno.
"Tužno je da potpredsednica Vlade i ministar unutrašnjih poslova vode rat. S druge strane, iz ugla političke manipulacije ovo mi deluje kao jedna vrsta podele uloga - niti je Vulin soler, a pogotovo to nije Zorana Mihajlović. To može da se tumači i kroz to da Zorana solira i da ona zapravo pokazuje, u Vučićevo ime, da nova Vlada Srbije neće biti proruska", navodi on.
Milivojević ističe da Mihajlović još od prodaje NIS-a Rusima vodi određeni rat protiv zvanične Moskve.
"Ipak, bilo bi logično da je ona, kao prozapadna struja, na izborima 2012. godine bila uz Borisa Tadića, a ne Tomislava Nikolića. Vučiću ova situacija odgovara - s jedne strane pokazuje da se ne odriče svojih prozapadnih kadrova, a da se, s druge strane, ne odriče ni svojih ruskih. Ja čak i vidim mogućnost da Zorana ne bude ministar u novoj Vladi, već da to bude neka druga Zorana koja će biti fotorobot onoga što Vašington želi. Isto tako mislim da je vrlo moguće da Vulin ne bude ponovo ministar, ali Rusi svakako neće biti oštećeni, jer će se pronaći neki fotorobot koji odgovara zvaničnoj Moskvi umesto njega", objašnjava Milivojević. (www.nova.rs, Vojislav Milovančević, 31.8.2022)

"Vladika Nikanor živi u fantazmagoriji“

Sagovornici Danasa o izjavi episkopa da je Putin „car planete“
Na nedavno održanoj „Litiji za spas Srbije“ episkop Srpske pravoslavne crkve Nikanor u govoru je ruskog predsednika Vladimira Putina označio kao „cara Planete“, što je za naše sagovornike pokazatelj da ovaj episkop SPC živi u fantazmagoriji, kao i primer proruske radikalizacije i kulta ličnosti.
– Pošto sve tradicionalne religije polaze od premise da je vlast od boga data, a naš predsednik Republike je, naravno suprotno članu 115 Ustava, istovremeno i politički komesar Srpske pravoslavne crkve – onda se mora i episkopu Nikanoru dozvoliti pravo na drugačiji politički stav: ako je za estradni deo vladika Vučić srpski kralj, zašto za Nikanora Putin ne bi mogao da bude svetski „mega-car“, navodi politčki analitičar Cvijetin Milivojević.
Poslanica Ne davimo Beograda Biljana Đorđević kaže da Nikanor očito živi u jednoj fantazmagoriji, koja ga ipak ne oslobođa odgovornosti za izgovorenu reč.
– Vladika očito živi u jednoj fantazmagoriji, ali ga to ne oslobađa odgovornosti za izgovorenu reč, naprotiv njegova je odgovornost još i veća jer su pretnje koje upućuje određenim članovima društva i vizija sveta koju ovom izjavom promoviše opasne, ali i suprotne našem pravnom i političkom poretku, kaže ova poslanica.
U pitanju je još jedan primer proruske radikalizacije i kulta ličnosti koji prvenstveno pravi štetu ugledu SPC, smatra programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić.
– Takođe, u pitanju je još jedan primer da ekstremnim rusofilim anije problem „globalizam“ per se, kako kažu, već što taj globalizam nije ruski, već je po zapadnim vrednosnim normama, kaže Milić.
Za poslanicu grupe „Moramo – Zajedno“ Biljanu Stojković ova Nikanorova izjava je potpuno očekivana.
– Potpuno očekivano. Pumpanje putinofilije se dešava čitavu deceniju i u tome su udruženi naprednjačka vlast i SPC. Praktično se takmiče ko će više i bolje nahvaliti jednog autokratu. Sve se uklapa u koncept negovanja jednog vođe, jedne nacije, konzervativnih vrednosti i zabrana savremenom životu. Putin je simbol retrogradne evolucije našeg društva i samim tim ljubljen u retrogradnim društvenim elementima, kaže Stojković. (www.danas.rs, Danas, P. D. - D. D, 31.8.2022)

Milivojević: Najbolje rešenje za zaustavljenje konflikata je uvek bilo američko rešenje

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar posetili su Beograd, a o mogućnostima da se dođe do kompromisa na Kosovu za Dan uživo TV N1 govorio je politički analitičar Cvijetin Milivojević. (TV N1, „Dan uživo“, voditeljka Maja Dragić, Youtube kanal, 25.8.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=DUS-eqh0DNM

Ime mandatara uvertira u podelu ključnih funkcija u vladi, ali i SNS

 

Premijerska i druge pozicije koje čekaju rasplet 
Predsedništvo Srpske napredne stranke održalo je u sredu sednicu na kojoj se razgovaralo o mandataru za sastav nove Vlade Srbije. Iako su mnogi očekivali da će ime kandidata nakon sastanka da bude objavljeno, predsednik Srbije i lider te stranke Aleksandar Vučić najavio je da će ime mandatara saopštiti u narednih 48 sati. I dok se lista SNS svela na dva imena - Anu Brnabić i Miloša Vučevića - i dalje nije u potpunosti isključena, iako je manje verovatna, mogućnost da mandatar bude neko iz stranke koja je koalicioni partner naprednjaka.
"U skladu sa Ustavom Republike Srbije, saopštiću ime mandatara u roku od 48 sati. Saopštiću to kao predsednik republike, jer to ne mogu da radim kao predsednik stranke. Ili u petak poslepodne ili u subotu ujutru, saznaćete ime", rekao je Vučić.
Kako je pojasnio, i dosadašnja premijerka Ana Brnabić i funkcioner SNS i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević biće deo izvršne vlasti, ne precizirajući pritom o kojim tačno funkcijama je reč. Međutim, Vučić je na konferenciji za novinare istakao i da je četvoro stranačkih diskutanata na sednici Predsedništva bilo za to da mandatar bude neko drugi, ne iz redova SNS.
Mada je i sam manje šanse u raspletu situacije dao toj opciji, istakavši da je verovatnije da se na mestu premijera nađu Brnabić ili Vučević, pojedini analitičari navode da, iako je malo verovatno, ni jedna opcija, pa ni ta se ne mogu potpuno isljučiti. A ta opcija, odnosno potencijalna mogućnost da nekog od koalicionih partnera dao premijer, u javnosti se pre svega pripisuje lideru Socijalističke partije Srbije Ivici Dačiću.
I upravo je pozicija Dačića, ali i njegovog SPS i dalje jedna od nepoznanica u postizbornoj jednačini. Iako su obrisi jasni, i oni čini se u novoj vladi uključuju socijaliste, Savez vojvođanskih Mađara, a moguće i predstavnike hrvatske manjine, pun kapacitet koji će potencijalno imati SPS i dalje nije jasan. Analitičari ukazuju da i dalje ostaje pitanje koliko bi ova stranka, koja je inače ostvarila svoj bolji rezultat nego na prethodnim izborima, mogla da dobije ministarskih pozicija.
Odgovor na to pitanje, ali i na pitanje drugih ministarskih pozicija u vladi, moći će da se raspliće praktično tek kada se bude znalo ime mandatara. Nakon toga znaće se i koje ključne pozicije će dobiti oni koji su u toj trci praktično "izgubili". Međutim, analitičari ukazuju da na talonu zapravno nisu samo ministarske pozicije i da važnu ulogu, kada je reč o SNS, igra i najviša pozicija u stranci koja bi ranije najavljenim odlaskom Vučića sa tog mesta, ostala upražnjena. Stručnjaci za tu poziciju "kandiduju" upravo onog ko u trci za mandatara između Brnabić i Vučevića "izgubi".
Ipak, krenimo redom.
Potencijal socijalista
Navode o potencijalnom trećem kandidatu za mandatara nedavno je podgrejao sam Vučić koji je rekao da je politički logično da SNS, kao stranka koja je dobila najveće poverenje građana, predloži budućeg mandatara, ali da je opcija da koalicioni partner da predlog i da SNS to prihvati.
Nakon juče održane sednice, Vučić je istakao da je čak četvoro članova predsedništva bilo za to da mandatar bude neko ko nije iz redova naprednjaka. Ipak, kako je rekao, njihovi razlozi za takav predlog bili su - sebično stranačke prirode.
Kako je pojasnio, oni su smatrali da i neki drugi treba da podele odgovornost. Međutim, na pitanje Euronews Srbija da li sve što je rečeno sada znači da opcija sa premijerom koji nije iz redova SPS otpada, on je rekao:
"Verovatnije je da će biti jedan od njih dvoje iako je meni omogućeno da izaberem i trećeg jer je bilo i ljudi koji su za tu opciju, ali iz drugih razloga, rekao bih sebično stranačkih, a ne zato što neko misli da je neko bolji od njih. Nije isključena nijedna od tri opcije, ali ono što je mnogo realnije, jeste što je 90 odsto Predsedništva podržalo da bude jedno od njih dvoje. Oboje će svakako biti u vladi", rekao je Vučić.
I mada nastavak saradnje SPS i SNS nije formalno nije ozvaničen, kao jedno od imena koje se najčešće pominje kao potencijalni premijer je Ivica Dačić. On je u kampanju i ušao sa sloganom "Ivica Dačić - premijer". Analitičari, međutim, ne naginju tom rešenju, iako ono i dalje nije isključeno.
Politikolog Nikola Parun za Euronews Srbija, na primer, kaže da su šanse da se Ivica Dačić i socijalisti vrate na jednu tako moćnu funkciju "potpuno nerealne". On smatra da prethodnih nekoliko meseci to uopšte i nije bilo u opticaju.
"Mislim da će dobiti nešto od važnijih pozicija, a za mesto premijera u narednom periodu, koji će verovatno biti najizazovniji, poziciju premijera moraće da ima neko jako političko lice iz neke najjače partije, a to je SNS", rekao je Parun.
Sa druge strane, urednik političke rubrike u listu "Poltika" Bojan Bilbija, kaže da iako nije siguran da bi to mogao da bude neko izvan SNS, ništa nije nerealno.
"Činjenica je da je pozicija SPS ojačana u poređenju sa prethodnom skupštinom pre svega jer su imali bolji rezultat nego na prethodnim izborima, kao i zbog toga što je već formirana većina u Skupštini Grada Beograda. Treći razlog je moralne prirode, ono su odustali od svog kandidata za predsednika da bi podržali Vučića. Pozicija socijalista je veoma stabilna, ali i dalje nemamo formalnu odluku da će u koaliciji SNS i SPS, iako je to nagovešteno na više načina", kaže Bilbija.
A baš kada je reč o potencijalnoj koaliciji, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da bez SPS vlada "ne može da bude formirana". Kako ističe, bez ove stranke, većina bi bila nesigurna. Međutim, on ukazuje i da bez obzira na to ko će biti premijer, da li Dačić, Brnabić ili Vučević, suštinsku politiku vodi Vučić. 
Šanse Vučevića i Brnabić
I dok je scenario da ključna pozicija u Nemanjijoj 11 pripadne Dačiću mnogima manje verovatan, kada je reč o Brnabić i Vučićeviću, analitičari tumače "pata karte", ali istovremeno ukazuju na još jednu važnu funkciju koja bi se uskoro mogla otvoriti - predsednika stranke.  Za dva kandidata SNS, Vučić je sinoć rekao da ih oboje izuzetno "ceni i voli".
"Šta su razlozi? Ani ne postoji nijedna stvar koju mogu da zamerim, borila se hrabro, radila svoj posao najbolje moguće. Miloš... duže ga poznajem, znam koliko je ozbiljan i odgovoran. Ako ostane Ana nećete joj dozvoliti 20 dana da formira vladu, govorićete da se ništa nije promenilo. Ako bude Miloš, mislićete da Ana nešto nije dobro radila. Sad, da li idete na ono što je sigurno ili idete sa nekom novom energijom, pri čemu ćete da poštujete ono što je bilo sigurno... Čini mi se da ćemo doneti odluku koja je dobra za oboje", rekao je Vučić.
Ko bi mogao da bude mandatar, analitičari ističu da je nezahvalno nagađati, a Bilbija navodi da su oba predložena kandidata veoma jaka. On kaže da se neće čekati još dugo na konačnu odluku.
Na pitanje da li sa stanovišta građana Srbije postoji razlika u tome da li će biti Brnabić ili Vučević, politikolog Nikola Parun objašnjava da sigurno ima razlike.
"Ime Vučevića već neko vreme nije samo ime gradonačelnika Novog Sada nego osobe koja se sa najvećom verovatnoćom pominje kao naslednik Aleksandra Vučića na ključnom mestu u partiji. To ko će sada postati premijer, ja lično mislim da će Brnabić ostati na mestu premijerke dok će Vučević dobiti neko važno političko mesto, na primer prvog potpredsednika vlade", rekao je on.
A upravo tu bi priča o potencijalnom mandataru mogla bi da se protumači i kao malo šira, što se da nagovestiti i kroz Vučićevu izjavu da naprednjacima predstoji stranačka skupština, kao i da je pola sata trajala priča oko mesta predsednika stranke. On je u prethodnim periodima više puta najavljivao da će se povući sa te pozicije.
Upravo to ističe Milivojević koji navodi da je donekle "ispod radara" prošla izjava da će onaj ko izgubi u trci za mandatara imati vrlo visoku poziciju u stranci.
"Verujem da će Vučić nakon što se formira vlada na prvoj izbornoj skupštini SNS biti u poziciji da se povuče sa mesta predsednika stranke i onda bi neko od njih dvoje, ko ne bude premijer, mogao da bude vrlo visoko pozicioniran u SNS", rekao je Cvijetin Milivojević. (TV Euronews, www.euronews.rs, 25.8.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/60133/premijerska-i-druge-pozicije-koje-cekaju-rasplet-ime-mandatara-uvertira-u-podelu-kljucnih-funkcija-u-vladi-ali-i-sns/vest

Milivojević i Vuk Stanković: Da li premijer dolazi iz SPS?

Odluka o novom mandataru Vlade Srbije biće doneta u sredu, u 17 sati, kada se očekuje sastanak Predsedništva SNS. Zašto toliko dugo čekamo odgovor na pitanje ko će biti šef vlade i koga će budući premijer ili premijerka pozvati u svoj tim o tome u emisiji "Među nama" govore politički analitičari Cvijetin Milivojević i Dejan Vuk Stanković.

Upitan zašto toliko dugo čekamo odluku ko će biti mandatar srpske vlade, jer je ovo već treći put da se najavljuje, Milivojević ukazuje da s obzirom da je više puta prolongirano niko iz opozicije se nije bunio, niti požurivao formiranje vlade.
„Ja razumem zašto vlada nije formirana. Zašto biste žurili ako opozicija ne traži da se vlada formira ranije, drugo zakonski rok ističe 2. novembra, i treća, najvažnija stvar jeste zašto biste trčali ‘kao ždrebe pred rudu’ jer je jasno da će kada se vlada formira pritisak koji dolazi sa zapada biti jači. Ovo je vlada u tehničkom mandatu i kada bih se ja pitao, kao odgovorni građanin, sačekao bih 2, novembar“, rekao je Milivojević.
Dejan Vuk Stanković kaže da kada bi se on pitao, vlada bi bila ranije formirana jer će pritisaka uvek biti.
"Čini mi se da postoje mnogi izazovi socijalno-ekonomske, političke i bezbednosne prirode koji zahtevaju da imate funkcionalnu i izabranu vlast. Zašto vlada nije formirana to je pitanje za neposredne političke aktere, ali kontura i struktura vlade je data izbornim rezultatom i u samoj izbornoj noći", kaže Vuk Stanković.
Upitan šta možemo očekivati od kandidata, Vuk Stanković kaže da nije nemoguće da Ana Brnabić treći put dobije mandat, kao što nije nemoguće da Miloš Vučević dobije mandat i o tome će odlučiti Predsedništvo SNS.
Vučević je rekao da se ne isključuje mogućnost da mandatara bude neko iz koalicionih stranaka, u ovom slučaju SPS-a. Upitan ukoliko se to desi ko bi iz SPS, osim Ivice Dačića, mogao da bude mandatar, Milivojević smatra da je to samo on.
"Samo iIvica Dačić.  SPS neće pristati na manje od tri ministarstva, amislim da su tražili pet. Druga opcija je da im se smanji apetit za minstarstvima jeste da Dačić bude ponovo premijer u vladi gde njegova stranka neće imati većinu ministara i to je već viđeno 2012. godine. I tada je Dačić bi više manje protokolarni premijer", podseća on. (www.nova.rs, TV Nova S, emisija „Među nama“, voditelj Đuro Svilar, 23.8.2022)
Pogledajte celokupno gostovanje Cvijetina Milivojevića i Dejana Vuka Stankovića u emisiji "Među nama": https://nova.rs/emisije/milivojevic-i-vuk-stankovic-premijer-dolazi-iz-sps/

Kako je najteže pitanje ujedinilo opoziciju

Ne slažu se gotovo ni oko čega, jedni druge optužuju, ali kad se pomene Kosovo, jedan stav je CRVENA LINIJA preko koje se ne ide
Kao malo šta do sada, najteže političko pitanje, rešenje kosovskog čvora, uspelo je da ujedini veći deo opozicije. Čelnici pokreta "Dveri" zatražili su posebnu sednicu parlamenta kako bi se raspravljalo o Kosovu, Stranka slobode i pravde se usaglasila i postavila crvene linije oko razgovora, a Narodna stranka zatražila da se utvrdi pregovarački okvir.
Dijalog Beograda i Prištine ponovo je postao "vruća" tema nakon što je najavljen sastanaka dva glavna pregovarača Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu. Aktuelna dešavanja nisu prošla bez reakcije opozicije, pa je pokret "Dveri" predao zahtev za održavanje hitne sednice Skupštine Srbije o KiM, ali i
- Ne vidim nijedan jedini razlog zašto svih 250 poslanika ne bi potpisalo zahtev za sazivanje posebne sednice Skupštine Srbije na temu aktuelnog stanja na KiM. Tu ne bi smela da postoji podela na vlast i opoziciju, potrebno nam je novo nacionalno jedinstvo po ovom prvorazrednom nacionalnom i državnom pitanju - rekao je Obradović.
Sa tim se saglasio i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, ali je podvukao crtu dokle sme da se ide u razgovorima - ne priznanju Kosova. Ocenio je i da "to nije opcija koju podržava bilo koja ozbiljna politička snaga u Srbiji".
- Oko nekih stvari se možemo, oko nekih ne moramo da se složimo, ali to je nešto iza čega treba da stanemo svi, što ko god da bude vlast, neće smeti da prekrši. Toga svi moraju da se drže, a i onome ko u tom trenutku vodi državu i pregovara, daje snagu i "leđa" da to izdrži, jer su pritisci ogromni - rekao je Ðilas.
Oko Kosova se izjasnio i lider Narodne stranke Vuk Jeremić koji je rekao da "od Kosova i Metohije u identitetskom, kulturnom, teritorijalnom i bezbednosnom smislu ne bi trebalo nikada da odustanemo - dok god postojimo kao država".
- Pre svega mislim da nam je potrebna skupštinska rasprava. Više od tri godine nije bila. I kada je imate, i kada usvojite pregovarački okvir za onoga koji vas predstavlja, u Briselu ili Njujorku, tada imate veći stepen stabilnosti. e mislim da je to u našim političkim okolnostima verovatno, ali mislim da sada treba raditi je da treba na međunarodnom planu preduzeti određene korake i skrenuti pažnju ne samo uključenih aktera već i šire, planetarne javnosti - rekao je za N1 Jeremić.
I na osnovu izjava se vidi: tri opoziciona lidera se zalažu za iste korake, a politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Blic da ga to ne iznenađuje i napominje da svako ko se bavi politikom u Srbiji treba da pođe od principa da je Kosovo teritorija naše države.
- Svaki građanin Srbije pa makar bio i političar, i bilo koju opciju zastupao, mora da pođe od toga da je Kosovo deo Srbije. Kod nas postoji stereotip, i svakoga ko tako nešto kaže odmah proglašavaju za nacionalistu, u negativnom kontekstu. A to je suluda priča. Pa zamislite vi da, recimo, u Evropi neki političar priča da bivša Pruska ne treba da bude deo Nemačke! To ne može da se desi! Kod političara u Srbiji ne bi trebalo da bude spora, mogu samo da se vode rasprave, recimo, da li KiM treba da ima manje ili više autonomije - napominje Milivojević.
On ističe i da je vladajućoj koaliciji u interesu da se takva sednica održi, ali napominje i da je pitanje u šta će se ona pretvoriti.
- Bojim se da bi moglo na toj sednici da dođe do nadgornjavanja ko je veći Srbin, a ko veći evropejac. I vlasti bi odgovaralo da do nje dođe, baš zbog slanja poruke o konsenzusu oko najvažnijeg pitanja - napominje Milivojević.
Dugo najavljivani sastanak Vučića i Kurtija održan je juče u Briselu. Za vreme pauze, predsednik Srbije najavio je za nedelju razgovor sa predstavnicima Srba sa Kosova. Na sastanak su pozvani svi politički i institucionalni predstavnici Srba sa KIM, čelnici Srpske liste, svi srpski gradonačelnici, načelnici okruga, direktori bolnica. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 22.8.2022)

Pregovori su loši otkako je Vučić na vlasti, priču o Kosovu vratiti u Savet bezbednosti

 Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da su pregovori izmedju Beograda i Prištine loši otkako je Aleksandar Vučić postao predsednik Srbije, i da Srbija treba da priču o Kosovu vrati u Savet bezbednosti.
Milivojević za agenciju Beta rekao da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija mesto odakle su inicirani pregovori Beograda i Prištine i gde će se i završiti, kao i da svako rešenje koje je bilo postignuto ide na overu u Savet bezbednosti.
"Savet bezbednosti je Evropskoj uniji dao samo mandat da ona koordinira te pregovore, ne da donosi ili nameće rešenja. Zašto Srbija za 10 godina nije zahtevala da se priča o Kosovu vrati u Savet bezbednosti, jer pod upravljanjima pregovarača EU to očigledno ne ide dobro, pa da tražimo nove pregovarače", rekao je on.
Milivojević je istakao da predsednik Republike, ni po Ustavu Srbije ni po Zakonu o predsedniku Republike, ne bi smeo da bude pregovarač u pregovorima o potencijalnom ustupanju dela teritorije Srbije, jer to nije u ovlašćenju predsednika.
"To je posao Vlade, koja je izvršni organ, pa u srednjoj istanci eventualno i narodni referendum. On (Vučić) od 2012. godine diskredituje državne institucije. Sa prištinske strane se promenio niz pregovarača, bilo je i ljudi koji su bili zaduženi za tehnički deo pregovora, zašto bi se tamo uvek pojavljivao premijer ili predsednik", rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, Vučić je učestvovanjem u pregovorima u Briselu "urušio instituciju funkcije predsednika Republike".
On je rekao da je nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić dao novi predlog plana za rešavanje pitanja Kosova i Metohije i da je Vučić kao premijer zadržao taj predlog i protivustavno ga "krio" do isteka mandata tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
"Taj predlog nikada nije otišao u Narodnu skupštinu, a to je put. Skupština je najviše zakonodavno telo i tu je mesto za razgovor o temi Kosova i onda se može dobiti ili ne dobiti mandat da o nečemu pregovarate u Briselu, a Vučić nije dobio mandat za to", rekao je Milivojević i dodao da se o pregovorima u Briselu više saznaje od prištinske strane nego od srpskih pregovarača.
On je kazao da u jučerašnjem obraćanju predsednika Srbije nije čuo ništa novo osim toga da se odgovornost za činjenicu da Srbija "loše stoji" u tim pregovorima prebaci na prošlu vlast.
Kazao je da je jedina novost bila to da je Rezoluciju 1244 počeo da čita na drugačiji način.
"Do sada je čitao one, najgore za Srbiju delove Rezolucije, gde je tumačio da je Srbija Sporazumom u Kumanovu već faktički izgubila Kosovo i on tu ne može ništa da promeni, a juče je napokon tu Rezoluciju počeo da čita od početka, gde u u preambuli postoji pozivanje na teritorijalni ustavno-pravni suverenitet tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u kome se indirektno kaže da je Kosovo deo Srbije", rekao je Milivojević. (www.beta.rs, 22.8.2022)

Pad crnogorske vlade ne mora nužno da utiče na odnose sa Beogradom

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da pad vlade Dritana Abazovića u Crnoj Gori ne mora nužno da ima uticaj na odnose Beograda i Podgorice.
Milivojević je agenciji Beta rekao da stranka Demokratska Crna Gora i njen predsednik Aleksa Bečić, koji su učestvovali u izglasavanju nepoverenja Abazovićevoj vladi, nemaju loš kontakt sa Beogradom.
Dodao je da Demokratska partija socijalista (DPS) Crne Gore Mila Djukanovića ne može da formira novu vladu jer nema većinu u parlamentu, ali da bi mogla da bude u njoj, i da bi to moglo da dovede do problema u odnosima Srbije i Crne Gore.
"Ja pretpostavljam da će ona većina koja je dobila izbore pre dve godine na neki način to sprečavati do novih izbora. A jedino bi vlada sa DPS unutra bila vlada koja bi vrlo verovatno mogla da stvara neku vrstu 'kratkog spoja' na relaciji Beograda i Podgorice, zbog ličnih odnosa nekadašnjih prijatelja, (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i Djukanovića", naveo je Milivojević.
Milivojević je kazao i da budući odnosi Beograda i Podgorice nisu tako urgentno pitanje u ovom trenutku, već da je mnogo važnije kakvi će oni biti posle izbora, kojih, kako je naveo, u Crnoj Gori mora biti.
On je rekao da vlada Dritana Abazovića formalno jeste pala, ali da je ona još u tehničkom mandatu, i dodao da sada postoje četiri opcije, među kojima su skori izbori, vanredni parlamentarni izbori na proleće, formiranje nove vlade koja će upravljati zemljom do izbora, i mogućnost da Abazovićeva vlada nastavi da radi u tehničkom mandatu do novih izbora.
Viši naučni saradnik Instituta za društvene nauke u Beogradu Predrag Milidrag izjavio je da se Crna Gora "uči demokratiji, smenjivosti vlasti i potrebi da se pregovara i dogovara".
Milidrag je agenciji Beta rekao da je Crna Gora "regionalno gledano, još jedna neuralgična tačka na Balkanu, pošto država s nestabilnom vladom nije stabilna država".
"Vladajuća i nacionalistička 'elita' u Srbiji i dalje ne može da preboli 'gubitak' Crne Gore, tako da mi se čini da će biti nastavljena politika potpomaganja destabilizacije svake vlasti u Crnoj Gori koja po vidjenju zvaničnog Beograda nije 'prosrpska'", dodao je Milidrag. (www.beta.rs, 22.8.2022)

Svedoci tužilaštva otkazuju, suđenje ugroženo

 Zašto se ćuti o medijskim navodima da Srpska lista preti anonimnim svedocima na suđenju za ubistvo Olivera Ivanovića?
U medijskim izveštajima sa KiM sa poslednjeg sudskog pretresa na suđenju za ubistvo Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“, prvi put se pojavila vest da je anonimni svedok odustao od svedočenja pred Prvim osnovnim sudom u Prištini zbog pretnji Srpske liste.
Srpska lista, politička ispostava SNS na KiM, koja je deo aktuelne Vlade Kosova, nije reagovala na ove tvrdnje, niti je iko na vlasti ili u opoziciji u Beogradu i Prištini javno komentarisao ove navode svedoka.
Da li je razlog za opšti muk navodna zabrana sudije Valjona Kurtaja, predsednika sudskog veća u slučaju Ivanović, da se izvan suda govori o pomenutoj izjavi svedoka?
Sudiji Kurtaju na ruku ide i važeći kosovski zakon koji obavezuje na ćutanje ovlašćena lica u ovom sudskom postupku, što Specijalnom tužilaštvu Kosova treba da omogući da „tajno“ obezbedi uslove za nastavak suđenja, bez obzira što je već troje od četvoro anonimnih svedoka odbilo da svedoči, dovodeći u pitanje i treću optužnicu za Ivanovićevo ubistvo koja je uglavnom zasnovana na njihovim izjavama.
Uprkos zabranama i zakonu iz kosovskih pravosudnih izvora „procurelo“ je ne samo da Srpska lista preti svedocima, već i da je njihov status anonimnosti, kako Danas nezvanično saznaje, problematičan.
Navodno na izjavama iz predistražnog postupka su potpisi svedoka, tako da je njihov identitet poznat svim učesnicima u postupku.
– Nema informacija šta je preduzeto povodom medijskih izveštaja u kojima se navode izjave svedoka sa poslednjih pretresa da ne žele da svedoče zbog pritisaka i pretnji Srpske liste. Svedoci otvoreno kažu da ne mogu da svedoče, a dali su izjave u predistražnom postupku. Za nadležne organe je dovoljan jedan takav slučaj da preduzmu potrebnu analizu. Sud mora da da svoju ocenu takvih izjava bilo da ih prihvata kao posledicu zastrašivanja ili smatra da svedok daje sebi alibi za ono što ne želi da uradi. Ako ima više takvih slučajeva, onda sud određuje istragu – objašnjava za Danas Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića i sudija Apelacionog suda Kosova u penziji.
Nastavak suđenja najavljen je za 16. septembar, a u Srpskoj listi o slučaju Ivanović, kao i prethodne četiri i po godine, vlada „pravilo ćutanja“.
Danas je desetak dana bezuspešno pokušavao da čuje kako navodne pretnje svedocima komentarišu predsednik i potpredsednik Srpske liste Goran Rakić i Milan Radoičić, jer odbijaju sve telefonske pozive.
Rakić je ministar za zajednice i povratak u vladi Aljbina Kurtija, a Radoičić, koji je trenutno na kosovskoj poternici zbog „slučaja Brezovica“, optužnica Specijalnog tužilaštva Kosova dovodi u vezu sa ubistvom lidera SDP. Radoičić je početkom jula tvrdio da se vratio na sever KiM, iako ga poternica za „slučaj Brezovica“ tereti za zastrašivanje svedoka u istrazi malverzacija u bespravnoj gradnji objekata u zoni nacionalnog parka Šar-planina.
Milovan Drecun, narodni poslanik SNS i predsednik skupštinskog Odbora za KiM u više prethodnih skupštinskih saziva, izjavio je za naš list da „ne prati tok suđenja za Ivanovićevo ubistvo, jer je za to nadležna Kancelarija za KiM“.
U Kancelariji za KiM ni posle više dana Danasu nisu odgovorili da li imaju saznanja o navodnim pretnjama Srpske liste kojima su izloženi svedoci u „slučaju“ Ivanović“ i kako komentarišu izveštaje medija koji na to ukazuju.
Od ove službe Vlade Srbije nismo dobili ni odgovor na pitanja o istrazi koja se u Beogradu vodi o ubistvu Olivera Ivanovića, da li je ono tema u briselskim pregovorima sa Prištinom, koje je 2018. Beograd uslovio otkrivanjem Ivanovićevih ubica, kao i na čemu se zasniva bezuslovna podrška Kancelarije za KiM i vlasti u Beogradu Milanu Radoičiću.
– Ne mogu da komentarišem pitanja pravne i kriminalne prirode, ali na političkom nivou Zakon o oglašavanju omogućava da se utvrdi dobar trag, jer obavezuje medijske kuće koje su emitovale sporni spot o Oliveru Ivanoviću da objave ko su njegovi naručioci, finansijeri i kreatori. O tome govorim više od tri i po godine i čudi me da na tome ne insistiraju ni opozicija, a ni normalni deo vlasti kome je stalo da se utvrdi istina – kaže za Danas politički analitičar Cvijetin Milivojević.
On podseća da je uprava TV Most, u skladu sa kosovskim zakonima, saopštila da je Srpska lista naručila predizborni spot u kome je krajem 2017. Oliver Ivanović prikazan kao izdajnik. Milivojević pita da li Srpska lista, koja je kao politička organizacija registrovana na KiM, stoji i iza spota prikazanog u ostatku Srbije na TV Pink.
– Naručilac spota ne mora bude i izvršilac Ivanovićevog ubistva, ali bi mogao da ima informacije ko bi to mogao da bude. Iako je Pink TV sa nacionalnom frekvencijom, njen vlasnik i osnivač javno odbija da kaže ko stoji iza spota o Oliveru Ivanoviću, a da čak ni opozicija ne smatra važnim da podseti REM na zakonske obaveze. S druge strane, simptomatično je kako kosovsko pravosuđe na neki način direktno ili indirektno opstruiše otkrivanje nalogodavaca i egzekutora u slučaju Ivanović. Imajući u vidu da pravosuđe samoproglašene kosovske države sarađuje sa Beogradom na otkrivanju Ivanovićevih ubica, posle izjave iz TV Most može da traži imena onih koji stoje iza spota emitovanog na TV Pink – smatra Cvijetin Milivojević.
Oliver Ivanović ubijen je sa šest hitaca iz vatrenog oružja 16. januara 2018. ispred sedišta SDP u severnom delu Kosovske Mitrovice. Suđenje za njegovo ubistvo, po trećoj, dopunjenoj optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova, počelo je 6. jula prošle godine.
Silvanu Arsović, Radeta Basaru, Dragišu Markovića i Žarka Jovanovića optužnica tereti za učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi koja se dovodi u vezu sa Ivanovićevim ubistvom, dok su Marko Rošić i Nedeljko Spasojević optuženi za zloupotrebu službenog položaja.
Specijalno tužilaštva Kosova tereti ih i da su od 2014. do 2018. bili deo kriminalne grupe na čelu sa Željkom Bojićem, Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem pri izvršenja krivičnog dela ubistva Olivera Ivanovića. (www.danas.rs, Danas, Jelena Tasić, 19.8.2022)

Napjaink - 2022.08.15 - RTV

Az efféle megjegyzéseket a budite.saradnik@rtv.rs e-mail címre várjuk. A komment hossza korlátozott: nem haladhatja meg a 2000 karakter (RTV Vojvodine, Napjaink – Naši dani, emisija na mađarskom jeziku, urednica Apro Lea; 15.8.2022; jedan od sagovornika C. Milivojević)

https://media.rtv.rs/hu/napjaink/76401

Temeljno ljuljanje Dritanove vlade

 Кriza Abazovićevog kabineta u Crnoj Gori
Кako god da se završi saga oko potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC, izvesno je da Crnu Goru najkasnije na proleće čekaju prevremeni izbori. Da li će formalno Vlada pasti manje je važno od činjenice da je Beograd i te kako upleten u događaje u Podgorici
To što su crnogorski premijer Dritan Abazović i srpski patrijarh Porfirije 3. avgusta stavili potpise na Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i SPC, kojim se reguliše status, pre svega pitanje imovine SPC, uopšte nije vest. Tako nešto se moglo naslutiti krajem juna kada je crnogorski premijer tokom posete Beogradu poručio da će „ugovor biti potpisan kada Vlada Crne Gore i Mitropolija crnogorsko-primorska to odluče“. U redu, možda je malo iznenađenje bio taj datum, imajući u vidu da je Abazović dva dana ranije rekao da neće biti potpisan 3. avgusta, kao i nenajavljeni dolazak patrijarha Porfirija u Podgoricu. Po crnogorskoj prestonici se zbog toga cinično primećuje i govori kako Porfirija u Crnu Goru dostavljaju kao Glovo, isključivo helikopterom, aludirajući i na činjenicu da su poglavar SPC i mitropolit Joanikije i na ustoličenje ovog drugog u manastir Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju prošle godine dovezeni helikopterom.
Кako god bilo, svestan da su Zakon o slobodi veroispovesti i Temeljni ugovor razvalili temelje dve crnogorske vlade, Abazović se odlučio, na prvi pogled, na rizičan korak stavljajući na probu podršku koju Demokratska partija socijalista daje njegovoj manjinskoj vladi. I pritom je izgleda ispravno razumeo da će potencijalni gubitak vlasti moći da izbegne samo ako uz sebe zadrži Beograd. Razume se, DPS je reagovao inicijativom za izglasavanje nepoverenja Vladi. Problem je što u ovom trenutku nemaju potrebnu većinu od 41 poslanika za obaranje Abazovićevog kabineta.
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, za NIN ističe da se u ovom trenutku ne zna da li DPS ima ili nema većinu za obaranje Abazovića, ali se zna da gubljenjem glasova DPS-a, kojima je aktuelna vlada izglasana, ta vlada i Abazović gube legitimitet. „Treba imati u vidu da tu ima i drugih političkih subjekata koji su od početka bili i ostali protivnici ove vlade, poput Demokrata, pa ne bi bilo neočekivano da oni izglasaju nepovjerenje Vladi, jer je to u skladu sa njihovim političkim ciljevima, a i vratilo bi ih kao relevantne aktere u pozicioniranju prema međunarodnim partnerima koji nisu imali razumijevanja za neke njihove poteze od septembra prošle godine“, ističe Uljarevićeva.
Sasvim drugačije stvari iz Beograda vidi politički analitičar Cvijetin Milivojević. „Pad Vlade nije u interesu onih koji su činili vladajuću većinu. Dakle, Demokratski front i Demokrate ne mogu podržati rušenje Vlade a da im to ne priredi ozbiljne neprijatnosti kod sopstvenih birača.“
Da će potpisivanje Temeljnog ugovora izazvati destabilizaciju bilo je očekivano, smatra novinar Slavoljub Šćekić i naglašava da DPS igra na poslednju kartu koju ima – crnogorski nacionalizam, dok, s druge strane, Demokratski front nije želeo ništa da radi dok se ne potpiše Ugovor. On, međutim ukazuje da će prvo glasanje o poverenju Abazovićeva vlada imati 16. avgusta – tri dana pre nego što se stranke izjasne u parlamentu o inicijativi DPS-a. Tada će se, naime, glasati o izboru pravosudnih organa, na čemu insistira EU kako bi bila zatvorena poglavlja 23 i 24, a za taj izbor potrebno je da se u prvom krugu izjasne dve trećine parlamenta, a u drugom tri petine poslanika. Dakle, 54 glasa u prvom i 49 u drugom krugu. „Raspored snaga je takav da jedna od strana mora da popusti. Ako ugledni pravnici ne budu izabrani u prvom krugu, mora da se sazove nova sednica parlamenta, najverovatnije polovinom septembra. Tako da bi već početkom septembra moglo da se zna ide li Crna Gora ka rešenju institucionalnih stvari zbog kojih stalno trpi kritike EU i zbog čega ni druga poglavlja ne mogu da budu zatvorena“, kaže Šćekić.
Nije, dakle, teško zaključiti da će Dritan o zahtevima Unije misliti sutra, a naznaka boljih odnosa Beograda i Podgorice građena je na Abazovićevoj kalkulaciji da niko manjak evropejstva i dobre odnose sa SPC neće „prišiti“ partiji sa građanskim predznakom i Vučićevoj proceni da mu nije potreban sudar sa čovekom koji je prema Beogradu pokazao više takta nego Milo Đukanović u prethodnih četvrt veka. U međuvremenu, osim pada Vlade, nekoliko je potencijalnih scenarija u ovoj krizi. Izuzev prevremenih izbora, minulih dana u podgoričkim medijima lideri Demokrata i DF-a pominjali su resetovanje Vlade i povratak onih koji su pobedu odneli 2020. Šćekić napominje da bi glasove za pad Vlade ipak mogle da obezbede Demokrate, uprkos pozivima na prvobitnu koaliciju. „Demokrate su izgubile pozicije i Dritan ih polako ’čisti po dubini’. Zanimljivo je da je u danu kada je potpisan Temeljni ugovor nekoliko visokih funkcionera DPS-a postavljeno na direktorska i mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Dakle, malo je čudna igra u kojoj se kadrovi DPS-a raspoređuju po dubini, a s druge strane prete smenom“, kaže on. (NIN, 10.8.2022, Zoran Preradović, www.nin.co.rs)

Slaganje kockica nove Vlade: Tri kandidata za premijera i dilema koji će ministri ostati ispred vrata u Nemanjinoj

Kockice nove Vlade Srbije polako se slažu, a prvi obrisi kao i vreme kada bi mogla biti formirana izvesniji su nakon što je predsednik Srbije i lider SNS izašao sa potencijalnim imenima kandidata za premijera, kao i očekivanjem da vlada bude formirana u periodu nakon povratka sa nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu koja će biti održana 18. avgusta. Prema tim najavama, Srbija bi novu vladu mogla da dobije krajem avgusta ili u danima nakon toga, oko četiri meseca nakon što su izbori održani.
Krajnji rok za formiranje vlade inače je početak novembra, ali je za očekivati da će posao oko novog kabineta budućeg premijera biti završen ranije. Za sada se zna da bi na poziciji mandatara mogli da se nađu aktulena premijerka Ana Brnabić, dosadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kao kandidati SNS ili treća osoba koja bi došla na predlog koalicionih partnera naprednjaka, čiji bi izbor SNS morao i da odobri. Istovremeno, izvesna je većina koju će uz Savez vojvođanskih Mađara, po svemu sudeći činiti i Socijalistička partija Srbija.
"Postoji mogućnost da jedan kandidat bude od koalicionih partnera, a dva kandidata od SNS-a, Ana Brnabić i Miloš Vučević", kazao je Vučić koji je pojasnio da je zadovoljan radom Ane Brnabić na mestu premijera, ali da ne odlučuje samo on o tome ko će se naći na mestu premijera nove vlade.
"Ja sam veoma zadovljan njenim radom. Ako mislite da izbor 20 i nešto ministara koji ja izdiktiram - nije, politika je spisak kompromisa koje pravite. Mislim da je Ana bila izvanredan premijer. Razmišljam i ja, ali i drugi ljudi, o tome mora da se izjasni i stranka", rekao je Vučić.
Premijer i druga otvorena pitanja
Mada analitičari koji su govorili za Euronews Srbija smatraju da bi rasplet situacije u kome Brnabić nije na premijerskom mestu bio iznenađenje, očekuje se da će čak i u tom slučaju ona obavljati jednu od važnih funkcija u vladi.
Politikolog Nikola Parun jedan je od onih koji očekuju da će sadašnja premijerka zadržati poziciju.
"Mesto predsednice Vlade verovatno će zadržati Ana Brnabić, jer je ona optimalno rešenje za SNS u ovoj unutrašnjoj i spoljnopolitičkoj situaciji, a sve drugo bi bilo iznenađenje", naveo je Parun za Euronews Srbija.
Upitana o novom mandataru za sastav Vlade Srbije, Ana Brnabić rekla je prošle nedelje da je to "otvorena tema i da će se uskoro čuti njegovo ime", kao i da će Srbija u narednih nekoliko nedalja dobiti novu vladu.
Ono što, međutim, ostaje otvoreno jesu pitanja budućeg kadra u Nemanjijoj 11, i konkretnije ko će biti nova lica, kao i da li će neki ode dugogodišnjih ministara koji sve vreme vlasti SNS učestvuju u izvršnoj vlasti na visokim pozicijama i dalje ostati. Mnoga od imena iz redova SNS koja su se pominjala u jednoj od ove dve opcije, već su se oglasila po pitanju svog angažmana u budućoj vladi, ali reč je o procesu koji je i dalje "živ", i niko od sagovornika Euronews Srbije ne može da isključi iznenađenja - bilo da su u pitanju ulasci u novu vladu, ili izlasci iz nje.
Sve te nedoumice rasplitaće se u narednom preiodu, nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vrati sa sastanka u Briselu tokom koga bi, u sred tenzija na Kosovu i Metohiji, trebalo da sedne za sto sa evropskim predstavnicima i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
A, upravo je Vučević, nakon što ga je Vučić pomenuo kao jednog od dva kandidata te stranke za premijera, rekao da će se o tome razgovarati narednih dana, po Vučićevom povratku iz Brisela.
"Velika je čast kada vas predsednik vidi kao saradnika na koga računa. Po mom mišljenju, Ana Brnabić je odlično radila svoj posao, pokazala lojalnost, kao i Siniša Mali. U kojoj god formaciji, mi ćemo nastaviti da sarađujemo, to su ljudi koji su odgovorni i komunikatni, mi smo i prijatelji", rekao je Vučević u gostovanju na televiziji Pink.
On je dodao da su o svemu tome par dana ranije imali razgovor sa Vučićem.
"Razgovarali smo o svim temama, ne samo o mandatarima, već i o izazovima i problemima u našoj zemlji. Tako da ćemo o tome razgovarati u narednim danima. Predsednik je javno objavio da je krug sužen, a videćemo kada se vrati iz Brisela. Tamo ga čekaju bitne stvari", naveo je on.
Sam Mali, koji je u javnosti takođe pominjan kao kandidat za premijera, nije se našao u najužem krugu za tu poziciju nakon što je Vučić izneo svoje viđenje raspleta situacije. Vučić je, doduše, i ranije rekao da bi Mali zapravo mogao biti dobar premijer, ali za četiri godine u nekoj narednoj vladi.
Nova imena u Nemanjinoj 11?
Spekulišući imenom Malog kao novog premijera, u javnosti je nametnuto i pitanje preuzimanja njegove aktuelne uloge u Ministarstvu finansija, koje vodi. U tom smislu, pominjalo se da bi dugogodišnja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković mogla da se nađe na čelu tog ministarstva, što je i bilo jedno od pitanja koje su joj nedavno novinari postavili. Tabaković je, međutim, upravo pre dva dana, mogućnost da se nađe na ministarskoj poziciji praktično odbacila. Kako je rekla, sebe vidi isključivo na mestu guvernera NBS.
"Ja sebe vidim samo ovde. Ovo ili ništa drugo. Ja nisam od stručnjaka opšte prakse, pa da mogu da radim bilo gde", rekla je Tabaković na konferenciji za medije u NBS odgovarajući na pitanja novinara da li će biti član nove Vlade Srbije.
Međutim, ime Jorgovanke Tabaković nije jedino koje se pominjalo kao novo u budućem sazivu u Nemanjinoj 11. Budući da je formiranje beogradske vlasti i izborom Aleksandra Šapića za gradonačelnika, doskorašnji zamenik gradonačlenika Beograda i dugogodišnji važan činilac gradske vlasti Goran Vesić napustio te strukture, analitičari tumače da je za očekivati da se on nađe u novom ministarskom sastavu.
Sam Vesić je prošlog meseca rekao da ne zna da li će biti ministar i da će o tome odlučiti predsednik Vučić i mandatar: "Vučić će utvrditi da li postoji parlamentarna većina, a postoji, onda će mandat poveriti onome za koga smatra da je najbolji za to“, rekao je on. Ipak, poslednjih dana njegova uloga je vidljiva i aktivna kada je reč o procesu formiranja nove vlade.
Pre dva dana, govorio je na primer o tome da će narednih dana biti obavljeni razgovori sa potencijalnim koalicionim partnerima, a da su prvi su oni "koji su već u našoj koaliciji i oni će učestvovati u izvršnoj vlasti, na ovaj ili onaj način".
Politikolog Cvjetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da očekuje da se Vesić nađe u vladi.
"On je čovek koji je prepoznat kao čovek dinamike, aktivizma. Kada je Šapić postao gradonačelnik ukazivalo je da će Vesić biti na nekoj višoj poziciji. On ima kontinuitet koji je Vučiću bitan", smatra Milivojević.
Uz Vesića, još jedno ime se od početka pojavljuje na svim "spiskovima" za Nemanjinu 11, a reč je o dr Danici Grujičić, koja je bila prva na parlamentarnoj listi SNS na izborima.
Ona sama je na pitanje da li će biti deo buduće Vlade po završetku izbora rekla da će se pre svega zalagati za poboljšanja u zdravstvenom sistemu.
"Bez obzira na to da li ću biti u vladi ili parlamentu, zalagaću se da zdravstvo u Srbiji bude najbolje u regionu i Evropi i primer dobre zdravstvene organizacije. Ako mi se pruži prilika za to u vladi, onda tamo, ako bude u Skupštini, onda u Skupštini'', rekla je Grujičić.
Oni koji su se našli iza Grujičić na izbornoj lisit SNS-a, dr Jelena Begović ili Stojan Radenović nisu se oglašavali o eventualnom mestu u vladi, ali su se i njihova imena sporadično pojavljivala u procenama o tome kako će buduća vlada izgledati.
Osim toga, i Miloš Vučević, ukoliko se nađe na poziciji premijera, bio bi novo ime u vladi budući da već godinama obavlja važne funkcije u pokrajini, a ne na republičkom nivou. Analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarao ukazuju i da, ukoliko se Vučivić ne nađe na premijerskom mestu, nije isključeno da obavlja neku drugu važnu funkciju u novoj vladi. Sam Vučević je ranije, odgovarajući na pitanja o sukobu interesa zbog funkcije gradonačelnika i poslanika u skupštini, odgovorio da će se u zakonoskom roku opredeliti za jednu od funkcija i da "sigurno neće raditi oba posla", a "možda ni jedan od ta dva posla, jer se to nikada ne zna u politici".
(Ne)ko ostaje bez fotelje?
Međutim, tamo gde nova imena ulaze u vladu, po pravilu se priča i o onima koja iz nje mogu da izađu. Ključno pitanje koje je u javnosti tim povodom pominjano jeste hoće li oni ministri koji su tokom deset godina vlasti SNS sve vreme bili na funkcijama, u ovom krugu da "odmore", a među njima su i ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministarka energetike Zorana Mihajlović, ministar policije Aleksandar Vulin, ministar zdravlja Zlatibor Lončar...
Mihajlović je, na primer, na pitanje da li sebe vidi u novoj vladi, odgovorila da je nezahvalno pričati o tome: "Kad bih to rekla, opet bi tabloidi krenuli sa pričom o meni". Drugi pomenuti ministri o svojoj ulozi u vladu se nisu značajnije oglašavali.
Da će biti onih ministara koji će ostati bez fotelje govorio je i predsednik Srbije kada je, bez preciziranja o kojim i kakvim ministrima je reč, istakao da "veliki deo vlade biti neki drugi ljudi".
Programski direktor Demostata Zoran Panović naveo je da će percepcija nekih ministara biti važna za to da li će biti u novoj vladi u kojem resoru.
"Gde će biti Vulin, Mihajlović, Nenad Popović, da li će biti... Vrlo je bitna ta simbolika ministara, uz sve to su i te tenzije međusobne", naveo je Panović.
Parun, međutim, navodi da se ne očekuju "radikalne promene u sastavu", već personalne.
"Imajući u vidu važnost uticaja i interesovanje SAD za prilike na Balkanu, u ovom trenutku je teško zamislivo da Stefanović ne bude na nekoj od ključnih političko-bezbednosnih pozicija", rekao je Parun.
S druge strane, Cvjetin Milivojević smatra da bi ministri poput Stefanovića ili Vulina mogli da budu zamenjeni onima koji su slično orijentisani.
Pitanje koje je dobilo odgovor
Međutim, u nizu pitanja koja se nameću kad je reč o novoj vladi, jedno je praktično dobilo odgovor. Naime, već nakon prvih rezultata izbora, glavno pitanje o budućoj vlasti bilo je da li će dosadašnja vladajuća koalicija to nastaviti da bude i narednih godina, odnosno da li će kontinuitet na vlasti nastaviti Socijalistička partija Srbije.
Predsednik SPS-a Ivica Dačić je za sada predsednik poslaničke grupe SPS-a, ističući da se nada da će se saradnja sa SNS-om nastaviti i u pogledu formiranja vlade. Dilemu je u izvesnoj meri sinoć razrešio sam Vučić kada je naveo da je njegov predlog da se nastavi sa SPS, kao i da će oni dobiti jednu odgovornu funkciju. O kojoj funkciji je reč, nije precizirao.
A upravo je pitanje čemu bi ta stranka mogla da se nada kada su u pitanju pozicije ključno bilo i u tumačenjima analitičara, a u kontekstu njihovog boljeg rezultata na ovogodišnjim izborima u odnosu na prethodne.
"SPS će da bude zadovoljan šta god da dobije, sve dok opstaje kao nezavisni entitet. Odluka je na SNS-u, a rezonski je da zadrže SPS kao partnera i u narednoj Vladi, dok će manjine i u ovom mandatu dobiti kontrolu nad lokalnim sredinama odakle dolaze i još po koje mesto 'po dubini'", rekao je Nikola Parun. (www.euronews.rs, portal, Tijana Krnjaić, Irena Vinulović, 13.8.2022)

„Zamah jagodinskog leptira koji je govorio da se Kosovo ne sipa u traktore“

 Sagovornici Danasa o izjavi Dragana Markovića Palme o novoj Vladi
Narodni poslanik i predsednik Jedinstve Srbije Dragan Marković Palma izjavio je da sastavljanje Vlade Srbije nije prioritet zbog Tajvana i Gaze, dok naši sagovornici navode da je eventualni ostajanje bez fotelja samo lični problem Dačića i Markovića.
Politikolog Cvijetin Milivojević podseća na izjavu predsednika JS da se „patriotizam ne sipa u traktore“.
– Ja bih voleo da se Palma koji je 2008. svoj i Dačićev prebeg od Koštunice u koaliciju sa Tadićem obrazložio time da se Kosovo ne sipa u traktore – sada, umesto dalekog Tajvana i Gaze, setio činjenice da je Kosovo, zahvaljujući Vučićevom i Dačićevom Briselskom sporazumu iz 2013, sve dalje od Srbije, kaže Milivojević.
Autor NjuzNeta Nenad Milosavljević kaže da je dobro poznato da na politiku u Srbiju utiču sva dešavanja van Srbije.
– Dobro je poznato da na politiku u Srbiji ne utiču toliko izbori u Srbiji, ali zato i te kako utiču sva dešavanja van Srbije . U ovom slučaju vidimo da taj efekat leptira može da poremeti i formiranje koalicija, pa može da se desi da Palma i Dačić ostanu bez fotelja, ali to je njihov problem. Naš problem je više efekat jagodinskog leptira, koji zamasima svojih stamenih krila već godinama utiče na živote svih nas, a mi to ne možemo da sprečimo, navodi Milosavljević. (www.danas.rs, Vojin Radovanović, 11.8.2022; Danas, 12.8.2022)

Jedinstvo razvalile SUJETA I MRŽNJA: Propast ideje o vladi svih srpskih stranaka

Žestoke podjele i svađe vlasti i opozicije u Srpskoj, koje često balansiraju na granici otvorene mržnje između dva suprotstavljena bloka, zatvorile su vrata priči o vladi nacionalnog jedinstva, koja je bila aktuelna prije samo godinu dana.
Naime, nakon što je bivši visoki predstavnik, Valentin Incko, na kraju svog mandata u julu prošle godine nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH kojima se kažnjava negiranje genocida, na tadašnjem sastanku lidera svih najvećih političkih partija iz Srpske na stolu se ponovo našla ideja o formiranju vlade nacionalnog jedinstva. O prijedlogu koji je tada iznio lider SNSD Milorad Dodik, nezvanično, nije se mnogo razgovaralo.
Sastanak s Vučićem
Inače, slična ideja o Vladi Republike Srpske, koja bi zbog složene političke i bezbjednosne situacije u regiji trebalo da ujedini sve najznačajnije srpske političke partije, bila je najaktuelnija prije četiri godine kada se, podsjećamo, prema brojnim informacijama oko toga angažovao i predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić. Pojedini mediji tada su prenosili i navodne detalje sastanaka Vučića s liderima stranaka iz vlasti i opozicije, a pojedini ovdašnji političari, poput Milovana Bjelice iz SDS, čak su objelodanili detalje Dodikove ponude opoziciji, koja je podrazumijevala ministarske fotelje i direktorske pozicije u javnim preduzećima.
Do dogovora nije došlo, a Bjelica za Srpskainfo kaže kako i danas smatra da je srpsko jedinstvo neophodno kako bi se sačuvala Republika Srpska.
– Kad je u pitanju Republika Srpska mora se učiniti sve da se ona očuva, a bez naše sloge nema budućnosti ni Republike Srpske niti bilo koje političke opcije. Da smo se dijelili devedesete godine ne bi imali ovo što danas imamo. Ono minimalno, oko čega mora da postoji jedinstvo jeste zajednički nastup srpskih stranaka prema Sarajevu. To mora da postoji i uvijek sam imao takav stav – kaže Bjelica.
Veto
A da srpskog jedinstva ne samo da nema, već se dovelo u pitanje i zajedničko nastupanje u Sarajevu, potvrđuje to što su u posljednjih 10 mjeseci u Narodnoj skupštini pala čak tri zahtjeva srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika za pokretanje mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa.
To se prvo desilo na posebnoj sjednici parlamenta Srpske u oktobru prošle godine, kada nije podržan Dodikov veto na nekoliko odluka Predsjedništva BiH koje su se odnosile na otvaranja Ambasade Azerbejdžana u Sarajevu, otvaranju kancelarije Ambasade Rusije u BiH u Banjaluci, te o davanju agremana ambasadoru Bjelorusije za BiH i Dominikanske Republike za BiH sa sjedištem u Švajcarskoj.
Drugi put Dodikov veto je pao na posebnoj sjednici u aprilu ove godine, kad su postale važeće tri odluke Predsjedništva BiH o sporazumima o testiranju učenika iz BiH o nivou kompjuterske i informacione pismenosti na međunarodnom nivou. Dodik nije uspio da obezbijedi dvotrećinsku podršku u Narodnoj skupštini Srpske ni krajem juna, kad parlament nije podržao njegov veto na trgovinski sporazum BiH s Velikom Britanijom.
Isključivost
U međuvremenu, politički rat između vlasti i opozicije u Srpskoj razbuktao se do takvih razmjera da lideri vodećih stranaka otvoreno poručuju da sa drugom stranom ne samo da nema pregovora, već da jedni s drugima nemaju o bilo čemu čak ni da razgovaraju.
Predsjednik SDS, Mirko Šarović, nedavno je predstojeće izbore uporedio sa sudbinskim izazovom – mi ili oni, a lider PDP, Branislav Borenović, poručio je da ne postoji šansa za bilo kakvu saradnju s partijama na vlasti.
– Ne možete nas kupiti ni podijeliti. Sa režimom nikada, a ni tada – poručio je Borenović.
Na drugoj strani šef SNSD, Milorad Dodik, takođe je podvukao da “ne računa na Šarovića i Borenovića za bilo šta, a pogotovo ne za razgovore”.
U svjetlu svega navedenog, djeluje da čak i nedavni apel patrijarha i članova Sinoda SPC o neophodnosti postojanja nacionalnog jedinstva i očuvanja vitalnih interesa srpskog naroda u cjelini neće ništa promijeniti u odnosu vlasti i opozicije u Srpskoj.
Birači
Politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo kaže da je ideja o formiranju vlade nacionalnog jedinstva u Republici Srpskoj zatvorena prije svega zbog sujete pojedinih političkih lidera.
– Postoje politički subjekti koji djelimično opstruišu pokušaje stvaranja tog srpskog jedinstva. Razlog za to može da bude politička sujeta i surevnjivost, što je na neki način i logično kod političkih stranaka iz opozicije. Ako na čelu tog srpskog jedinstva treba da bude Dodik, logično je da stranke iz opozicije ne žele da budu u tom frontu. Izbori dolaze brzo i svaka vrsta te konstruktivnosti, makar tako smatraju u opoziciji, može kod njihovih birača da bude pogrešno protumačena – kaže Milivojević.
On, međutim, ocjenjuje da bi priča o nacionalnom jedinstvu i potrebi što tješnje saradnje oko vitalnih srpskih interesa bila korisna za opoziciju, te da je strategija odbacivanja svega što dolazi od Dodika “pogrešna i kontraproduktivna”.
– S obzirom da poznajem stanje u biračkom tijelu u Republici Srpskoj, to tijelo je, što se tiče pristalica i vlasti i opozicije, izrazito nacionalno opredijeljeno i jako mu prijaju akcije i riječi koje idu u korist nacionalnog jedinstva. Ako bježite od tih tema i izigravate nekakvog građanina u zemlji gdje svi glasaju za nacionalne stranke, onda ili tu ne živite ili imate neke druge namjere – kaže Milivojević.
DODIKOVA PONUDA
Govoreći o Dodikovoj ponudi za formiranje Vlade nacionalnog jedinstva nakon izbora 2018, načelnik Sokoca Milovan Bjelica početkom ove godine otkrio je konkretne detalje te ponude.
– Poslije tih izbora dobijamo poziv da se razgovara sa SNSD, da li je moguće da se napravi neki dogovor. Dodik je iznio ponudu – Ministarstvo inostranih poslova, predsjednika NSRS, nekoliko ministara, javna preduzeća… To je bila ponuda za saradnju zbog budućih dešavanja. Nikakav dogovor nije napravljen – podsjetio je Bjelica. (www.srpskainfo.com, list EuroBlic, Banjaluka, Boris Knežević, 11.8.2022)

Koji problemi i izazovi čekaju novog premijera i buduću Vladu Srbije?

U zgradi Vlade u Nemanjinoj uskoro će morati da se povlače brojni i pametni potezi u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se Srbija suočava
Srbija će do kraja avgusta dobiti novu vladu, čiji je mandat već unapred obeležen ozbiljnom globalnom krizom. Šta sve čeka novog premijera i njegov tim i koji su glavni izazovi pred njima?
Zgrade vlade u Nemanjinoj, u narednom periodu će biti mesto na kome će morati da se povlače brojni i pametni potezi u rešavanju nagomilanih problema i izazova sa kojima je Srbija suočena.
"Saniranje energetskog sektora, on je apsolutno u tragičnom stanju da ne kažem kao Herošima posle pada bombe. Tu Vlada mora mnogo da promeni, i u zakonodavstvu i u kadrovskoj politici i u finansiranju", ističe za UNU Dušan Janjić.
Najpopularnija spoljno politička tema jeste hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji. Politički analitičar Cvijetin Milivojević veruje da će se nastaviti politika koju je sprovodila dosadašnja vlada.
"Spoljna politika u kojoj, istovremeno, Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, iz vrlo jednostavnog razloga, jer i Ukrajina priznaje teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom. A istovremeno ne uvodi sankcije Rusiji, a istovremeno se trudi da eventualno podrži neke inicijative koje uvodi Zapad a koje se tiču osude Rusije, ali su manje više neobavezujuće deklaracije i rezolucije", kaže Milivojević za UNU.
A potom i "tradicionalni" paket pitanja: Hoćemo li ili nećemo u Evropsku uniju? i Hoće li biti ozbiljnijeg pomaka u pregovorima sa Prištinom?. Vlada, naglašava Milivojević, mora da pregovara o statusu Kosova unutar Srbije, a ne o potencijalnom priznanju Kosova.
"Predstavnici Prištine ne žele da formiraju Zajednicu srpskih opština, jer to se kosi sa ustavom Kosova. Pa šta je starije, Ustav Kosova ili Ustav Srbije? Ustav Srbije postoji još od polovine 19. veka, a ustav Kosova, kada su ga Amerikanci osnovali. Prema tome, naši pregovarači imaju obavezu prema Ustavu da pregovaraju, ako žele da pregovaraju sa Pristinom, iskljucivo o tome. Nikako o daljem odricanju suvereniteta, jer opet podsecam, to je protivno volji građana Srbije", ističe Milivojević.
Sagovornici UNE saglasni su da do promena mora doći i da novi sastav Vlade već u prvim mesecima mandata mora da napravi krupne rezove.
"Ja ne bih voleo da i nova Vlada ima premijera ili premijerku koji će biti fikus – neko ko se ni za šta ozbiljno ne pita. Ja sam zapamtio rečenicu koju moram da citiram. Predsednicu naše Vlade pitali su svojvremeno šta je najbolje rešenje za Kosovo. Ona kaže: 'Ja ne znam šta je najbolje rešenje, ali znam da predsednik Vučić zna šta je najbolje resenje i najbolje rešenje je ono što kaže predsednik Vučić'. Zamislite, to je delegitimizacija Vlade i unižavanje Vlade i funkcije na kojoj se nalazi", ističe Cvijetin Milivojević.
"Ne može bilo koja vlada da bude vlada diskontinuiteta. A ako ostane Vlada kontinuiteta, Srbija je propala za dve do tri godine, ekonomski i socijalno", zaključuje Dušan Janjić.
Kako je najavljeno, ime mandatara za sastav nove Vlade Srbije biće poznato za sedam dana, a njeni članovi svoja mesta u Nemanjinoj 11 zauzeće, sva je prilika, u poslednjoj nedelji avgusta. (www.una.world, TV Una, Emilija Erdeljanović, 9.8.2022)

https://www.una.world/rs/politika/koji-problemi-i-izazovi-cekaju-novog-premijera-i-buducu-vladu-srbije/35206f4b-f1d4-4f8a-a65f-f902fed417fa

„Мир. Стабилност. Звезда шампион. Вучић!“

 Да ли је тајна Вучићевих изборних победа у ефикасном управљању „вечитим ривалима“
Да ли су се, овог пролећа, само случајно поклопили наставак доминације „Црвене звезде“ на овдашњим фудбалско-кошаркашким табелама и убедљив тријумф Првог навијача „Звезде“ на свим изборима на којима се јесте и, као, није кандидовао (иако је и на њима победио!)?
Да ли је „Партизан“ још једном, као жртва, принет на олтар „вишег и највишег националног државног интереса“, да се умилостиви богиња победе Ника, само да би Врховник био срећан, јер кад је он срећан, срећан је и већински („хлеба и игара“) народ који, следствено томе, не може да омаши на гласању?
Је ли „Вучела национале“ обавио задатак? Пошто гооодииинама „Партизана“ нигде нема, не само у фудбалу (а био је европски вицешампион) и кошарци (био је првак Европе), него и у ватерполу (седмоструки првак „Старог континента“), рукомету, одбојци – може ли командир „црно-беле фамилије“ да коначно месићевски ускликне „Обавили смо задатак! Партизана више нема!“?
„Ово друго је за нијансу реалније, то је мој живот и на то сам посебно поносан. Али, где бих показао више радости и страсти, то је оно прво. Да не кажем да би ми то више значило“ – питао је председника Републике Србије, пет дана уочи последњих избора, за ту прилику специјално куражни, предизборни „Амиџи шоу“, на ружичанственој, ономад, надаље и убудуће, националној пинк фреквенцији.
Питање је било да ли би он (Врховник) више волео да „Звезда“ постане првак (Европе) или да он победи у првом кругу председничких избора.
У недељама које су уследиле, новом-старом председнику Србије, мазохистичко вођство ФК „Партизан“ умногоме је испунило и овај други ружичанствени сан. „Звезда“ је, пети пут узастопно, постала фудбалски, а седми пут кошаркашки шампион Србије.
Нисам присталица теорије завере, мада се помало препознајем у оној дефиницији по којој је конспирационизам „објашњење неког догађаја или ситуације укључивањем завере злих и моћних актера, често са политичком мотивацијом“. Па, ко би га онда знао, јер, „кад се само сетим“ („што се некад добро јело, баш“) да су, од уфура колективног напредњаштва у наше мале животе, водећи клубови унутар Спортског друштва „Партизан“  клинички мртви? Док „Црвена звезда“, годинама, ма целу деценију, баш као и Први навијач, кога у стопу следи – побеђује на свим фронтовима.
С обзиром да су се, елем, Врховников тријумф на свим априлским изборима на којима је, под слоганом „Мир. Стабилност. Вучић“, учествовао, али и они на којима није учествовао (али је убедљиво победио!) јер то, по Уставу и законима, не би смело да је смело, некако поклопили са победоносним „црвено-белим“ маршем  фудбалера и кошаркаша кроз домаћа такмичења – хајде да видимо шта бројке кажу. Има ли ту места и за потврду тезе о индиректном прикупљању тзв. капиларних гласова за Врховникове листе?
Сам Врховник је, пролетос, као роб рејтинга и господар јавног мнења, обнародовао крунске цифре, да два наша водећа спортска друштва, покривају чак 91 одсто навијачке популације у Србији, од чега 56 одсто навија за „Звезду“, а око 35 одсто за „Партизан“.
Претходне процене су говориле да је, од укупно две трећине грађана Србије који се, на неки начин, навијачки „изјашњавају“,  сваки други навијач „звездаш“, а сваки трећи „партизановац“.
А према једном истраживању агенције „Фактор плус“ (додуше, пре 14 година) „Црвена звезда“ је имала 2,7 милиона, а „Партизан“ милион навијача мање у старосној структури између 15 и 70 година. (Према том истраживању, само 10,4 одсто је себе сматрало ватреним навијачима, 33,1 одсто умереним, 30,8 одсто пасивним, док се 25,7 одсто изјаснило као „незаинтересовани“.)
Врховник је, иначе, на последњим председничким изборима 3. априла, уз модификовану изборну поруку „Мир. Стабилност. Звезда шампион. Вучић“  добио  2.224.948.
Да подсетимо мало како је Доктора и Вучелу, негде „одозго“, октроисало на чело „вечитих“ фудбалских ривала, с тим да су, у међувремену, обојица објединила и функције челника истоимених спортских друштава...
Како је поставило Терзу? За дотадашњим директором ОФК Београда и, једно време, председником Фудбалског савеза Србије, Терзићем је, по налогу београдског Окружног суда,  у јулу 2008, Национални биро Интерпола био расписао међународну потерницу због сумње да је злоупотребом службеног положаја у трансферу играча ОФК (Вања Грубач, Срђан Станић и Бранислав Ивановић) у иностранство, у периоду од 1998. до 2006, противправно присвојио, 1,1 милион марака; потом и да је двема вашингтонским фирмама непознатих власника омогућио да присвоје 3,3 милиона евра, због чега се данашња „алфа и омега“ најтрофејнијег клуба две године скривао ван земље. Суђење је отпочело 2011. и траје, ево, и данас.
Свему је, почетком новембра 2012, године претходила најзвезданија ноћ у којој је, тадашњи ППВ у Влади „гробара“ Дачића, лично, у поноћ, командовао узбуну на „Маракани“, сазивајући „Звездине“ легенде и „најутицајније звездаше“, ради највишег националног циља – да би, од пропасти (на том састанку, баратало се цифром између 30 и 60 милиона евра „минуса“) била спасена најцрвенија „Звезда“ међу звездама. Први пут је, под светло месечине, после дуго времена, изведен и Џајић (друштво му је правио ППВ), а у замену за учествовање у спашавању „Звезде“, тада је најављена и амнестија ове фудбалске легенде у судском процесу који је против њега покренула „ненародна Коштуничина власт“. Елем, ППВ је тада саопштио: „Договор нас звездаша је да се формира Радна група за стабилизацију и консолидацију, на њеном челу биће Драган Џајић, а предуслов за то је да он, у међувремену, буде ослобођен оптужби пред судом да је злоупотребио положај у претходном мандату у Звезди“.
Са речи се одмах прешло на дело. Јер, ППВ је „био у могућности“ - био у узлету, самопроглашени „шампион у борби против корупције“, тајкунима и осталим Мишковићама, баш у то време, „коване су букагије“...
У међувремену, Доктор се на велика врата вратио у српски спорт, најпре као генерални секретар, а потом и као генерални директор ФК и први човек СД „Црвена звезда“.
Терзић се нападно хвалио да је то учинио „на инсистирање (тада) првог потпредседника Владе Александра Вучића“: „Терза, не питам те да ли хоћеш или нећеш, знам да имаш неке дилеме. Просто, Звезда те зове, знаш. Ја сам му рекао: Знаш како кажу стари људи – кад командант зове, само кажеш: Господару, заповедај. Нема шта.“
Новопостављени дужносник „Звезде“ Терзић ће, у јулу 2015, бити упамћен и као директни „гробар“ клуба у коме је стасао као фудбалер и ногометни функционер. Наиме, у полувремену утакмице на Карабурми, на старту те сезоне, ОФК је водио против „Звезде“ резултатом 2:0, да би – након што је, у паузи меча, у свлачионици домаћина, играчима ОФК претеће „предавање“ одржао неко од Докторових сарадника („шта сте се растрчали?“) – гости су победили чак 6:2! На крају те сезоне, Докторови „романтичари са Карабурме“ су испали из  Суперлиге у коју се, ни до данас, нису вратили!
А како, у јесен 2016, после неколико неуспелих изборних скупштина, „на мишиће“, тј. такорећи на силу, „Партизану“ октроисан Вучела? Тако што се, од 65 делегата, чак 31 (рачунајући и противкандидата Ненада Бјековића) није појавио на тој изборној скупштини, а од 33 присутна, само 30 је дигло руку за Вучелу, три су била уздржана, с тим што су, претходно, два „фантомска“ члана из редова тзв. навијача (од који се један офирао као „звездаш“) које је увео тадашњи потпредседник Владимир Вулетић, дали кворум за тај избор!
Проф. Вулетић ће, са закашњењем од пет година, то објаснити тиме да је „Вучелић тада тврдио да је разговарао са Александром Вучићем и да му је он, наводно, рекао да он мора да буде једини кандидат и да свако ко жели да то провери, може да оде и пита Вучића“!
„Партизан“ ће, убрзо потом, постати и једини клуб на свету који је, осим делегата изборне скупштине,  у једном прелазном року, у своје редове довео и, одмах инсталирао на чело навијачког „копа“, дотадашње навијаче највећег ривала и још једног другог београдског тима, пошто, ваљда, у својој милионској бази „фанова“ није могао да нађе адекватне кадрове.
Тајна опстанка и несмењивости обојице, вечитог победника у лику таличног Терзе и припадајућег губитника у обличју Вучеле, врло је једноставна.
Осим што су највиши спортски дужносници у Срба, они су, истовремено, и  српски шампиони у у  додворичкој олимпијској дисциплини „уВУЧИЋизам“, у том својеврсном вербалном надгорњавању ко више, дубље, искреније носи Вучића у срцу и ко му се улизичкије, чанколизачкије и разметљивије диви.
За оне који „нису у теми“, само једна, не баш кратка, дигресија – разјашњење: „уВУЧИЋист“ је најпотпунији локални опис онога ко је, у највишим сферама актуелне српске јавности, полтрон по професији, бескичмењак, увлакач, подрепаш, улизица, угађач, скутоноша, удворица, улагивач, ласкавац, шлихтара, чанколизац, бескичмењак, разметљивац, плашљивац... Што се може разумети и онако како полтрона схватају Французи: као особу која је кукавица, без храбрости, дволична, лицемерна, разметљива на језику.
У оба случаја, циљ полтрона је њихова лична корист, а да би до тога дошли, повлађују и додворавају се, пре свега, надређенима или онима за које процене да им могу помоћи. Околина их препознаје као „шефове људе“. Још кажу да се шлихтаре препознају (и регрутују) још од малих ногу, то су они који већ у школи почињу да се увлаче: „Учитељице, учитељице, баш Вам је прелепа фризура!“...
Наш први јунак, овај губитник, пр(а)ви „гробар“ Фудбалског клуба, али и целог Спортског друштва из Хумске, о своме актуелном идолу, зборио је и збори, овако: „Председник Србије је, као „звездаш“, урадио више за нас од свих силних „партизановаца“ у ранијим властима и на осталим функцијама – од њих није било никакве вајде. Скандирање против Вучића је недопустиво...“ А о говору председника Вучића приликом полагања заклетве (1.6.2022), у једном даху је изрекао: „Ово је било и потресно и рационално и емоционално и стратешки и државнички и заиста нема ниједне замерке, заиста је импоновао као државник. Својим стрпљењем, принципијелношћу, својим преданим радом, на суженом простору, државнички је играо заиста беспрекорно. Вучић је најмарљивији, највреднији политичар кога познајем. Једна енергија, он је фасциниран напретком, просветитељска идеја га вуче.“
Дочим је победник „за прса“, ипак, Доктор Терзић (докторат „Утицај лидера на трансформационе промене у спорту“, Алфа БК универзитет) који је, уз још једно стављање знака једнакости између „Црвене звезде“ и народа (!), у једном недавном интервјуу, рекао и да „председник Србије, иако не крије да је велики звездаш, толико је одговоран државник да никада не би злоупотребио ту своју личну љубав да држава даје више Звезди него Партизану“.
Један вучићоид је својевремено пренео фото-вест под насловом „Звездан Терзић отворио врата своје канцеларије, а слика на зиду показује колико поштује председника Вучића“, док је други вучићоид исто то насловио као „Слика председника Вучића краси зид Терзићеве канцеларије, директор Звезде још једно потврдио колико га поштује“.
А у видео издању трећег вучићоида, сам Доктор је ту своју љубав према Врховнику овако образложио: „Александра Вучића ја доживљавам као свог пријатеља, он је мој пријатељ данас и биће ми пријатељ и онда када не буде био на челу државе и онда када ја не будем био на челу Звезде. Њега волим као човека и никада нећу престати да га волим“.
Симптоматично је да је управо овај вучићоид један од медија који су, у последње време, најотвореније кренули у отворену критику садашњег руководства „Партизана“ и то, управо, језиком који као свој препознаје сваки искрени „партизановац“. Тим пре што су странице отворене за оне који су уградили део себе у „црно-белу породицу“.
Тако је бивши потпредседник клуба Раша Бабић који је у клубу провео 35 година рекао да је стање алармантно, да прети пропаст, гашење: „Партизан делује сабласно, остављен од свих, препуштен људима који су га довели до најнижих дана у великој историји. Тамо немаш кога да видиш, да попијеш кафу. Види се пропадање на свим нивоима. Бојим се да нам следи судбина ОФК Београд, Радничког са Новог Београда, и тако тих клубова којих више нема, а представљали су нешто у нашем фудбалу...“
Некадашњи фудбалер Миливоје Ћирковић приметио да је некада у Хумској врвело од некадашњих фудбалера, а данас каже да већина не долазе на утакмице, а камоли у клуб, „као да смо изгубили вољу за Партизаном“. Бивши играч „Партизана“ и „Атлетика“ Ђорђе Томић тврди да су на чело клуба, „на превару, на дивљаштво, без правих избора, дошли политички полтрони, издајници и улизице који ће ту да „јашу“ докле год могу“: „Ова багра је прецртала хемијском оловком легенде и избацила из из Скупштине. Каква црна љубав према Партизану, пола њих тамо навија за Звезду!“
Председник Кошаркашког клуба „Партизан“ Остоја Мијаиловић (иначе, члан руководства напредњака) тврди да ни спортско друштво (чији је председник Вучела) „не ради добро“, те да су и друштву и ФК-у неопходни нови руководећи људи. „Још мало ћутања и ФК Партизан ће нестати“, опомиње Мијаиловић. А Вучелић је, уместо предлога неког решења за излаз из ћорсокака, колеги по власти Мијаиловићу узвратио да је и иза њега „пет јалових година у КК“, да је у „самокандидујућем заносу“, да „држи лекције и нуди се за спасиоца и реформатора, а нема резултате“. Укратко, по Вучели, „на високо подигли се сутерени“...
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, овде је владала догма по којој за „Звезду“ навијају „прави Срби“, они који имају пробуђену националну свет, а за „Партизан“ југоносталгичари у узмаку. Сматрало се да је „Звезда“ српски, а „Партизан“ некакав „југословенски“, што би значило „антисрпски“ клуб, иако ни једно ни друго није тачно: „Партизан“ је створила комунистичка југословенска војска, а „Звезду“, једнако комунистичка, српска државна безбедност.
И, тачно је да су и бивша руководства два наша највећа клуба, током своје историје која тече од комунистичке револуције 1945, углавном била политички октроисана. Шушкало се да је Јосип Броз симпатисао „Партизан“ и сплитски „Хајдук“, али Титовим полтронима није падало на памет да евентуалним протежирањем „црно-белих“ или „билих“ купују Маршалову наклоност.
Разлог зашто се данашња руководства „Звезде“ и „Партизана“ грчевито држе Врховникових скута и љубе му руку, очигледно је на трагу „принципа спојених посуда“. Они њему хорску подршку и обуздавање потенцијалних незадовољника из навијаче масе, „да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута“. Он њима, колективно, али и лично, заштиту и спас од непријатних изненађења било које врсте.
„Партизановом“ губитнику по задатку, полтронисање је, на неки начин,кроз целу његову каријеру, била стална пропусница за овдашњу јавну елиту и арену моћи. Само у последње четири деценије, тај се јавно дивио Добрици Ћосићу (кога ће, као високи функционер СПС, рушити са места председника „скраћене“ Југославије), па Слободану Милошевићу, па Милу Ђукановићу, па у међувремену, и Зорану Ђинђићу итд. итд. Што је најефектније описала Мира Марковић: „Кад би срео неког новог, некога коме друго политичко уверење и цигаре стоје лепше, одмах је прелазио код њих – на друга политичка уверења и друге цигаре.“
Иако је тешко поверовати у преовлађујуће мнење „гробарске јавности“ да „Вучела национале“, све да би се додворио Врховнику, постојано ради на томе да „Партизан“ никада не буде испред „Звезде“, да то, на спортском и изванспортском терену, јесте, за „гробаре“, сурова чињеница – то нико може да се оспори. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 9.8.2022)

Vlada pada prije ili kasnije

 POLITIČKE KALKULACIJE NAKON POTPISIVANJA TEMELJNOG UGOVORA
Partije prethodne većine nisu za rušenje odmah, jer bi poslali lošu poruku biračima ako bi s DPS-om oborili Abazovića zbog potpisivanja TU, za koji su se borili, smatra Milivojević. Političke strukture pokušavaju da drže birače u tenzičnom loncu, da bi se situacija i dalje kuvala, kaže Pepić. Demokrate odgovorile "Vijestima" da nisu imale formalne, ali ni neformalne razgovore s DPS-om u vezi s izglasavanjem nepovjerenja Vladi i potencijalnim formiranjem nove
Potpisivanje Temeljnog ugovora (TU) između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) pomoći će održavanju tenzija na političkoj sceni, pa je stoga ključno pitanje kojim političkim akterima je u interesu da premijera Dritana Abazovića ruše sad, a kojima da to učine kasnije.
Tako sagovornici “Vijesti” gledaju na ovosedmično parafiranje TU, koje je rezultiralo predlogom o nepovjerenju Abazovićevoj Vladi, o kom će poslanici odlučivati 19. avgusta.
Inicijativu o nepovjerenju potpisalo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca (DUA), ali im je za rušenje vlasti neophodno još najmanje pet.
U slučaju da im se pridruže bivši dugogodišnji koalicioni partneri DPS-a, Bošnjačka stranka (BS) s tri poslanika i Albanska lista s jednim, to i dalje neće biti dovoljno, što znači da će morati da traže glas barem jednog poslanika “stare većine”, tj. pobjedničke koalicije na izborima 30. avgusta 2020, koju su činili Demokratski front (DF), Demokrate i Građanski pokret (GP URA).
Potpisnici inicijative tvrde da je TU “oktroisani akt” iz Beograda i da se njegovim potpisivanjem udara na temelje države.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže da je trenutno krunsko pitanje na crnogorskoj političkoj sceni - koji bi mogli biti motivi onih koji bi htjeli da sruše Abazovićevu Vladu odmah, a koji motivi onih koji bi je rušili, ali ne sad.
Ocjenjuje da DF i stranke koje su činile prethodnu Vladu (na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić) nisu među onima koji bi djelovali odmah, jer bi u suprotnom, smatra, poslali veoma lošu poruku biračima ako bi s DPS-om srušili Abazovića zbog potpisivanja TU, za koji su se borili preko litija prije dvije godine.
”Ta poruka ne bi bila dobra ni za predstojeće lokalne izbore, a vrlo vjerovatno ni za eventualne vanredne parlamentarne koji bi mogli da uslijede ako Vlada bude srušena”, ocijenio je Milivojević za “Vijesti”, dodajući da bi DF-u i ostalima bilo bolje da na neki način indirektno pomognu privremeni opstanak Abazovića.
”Vijesti” su, kad su DPS i SDP prije mjesec uskratili podršku Abazoviću zbog utvrđivanja TU na Vladi, pisale da bi inicijativu koja bi vodila ka vanrednim izborima mogle da podrže Demokrate Alekse Bečića. To se međutim, nije desilo, a naknadno su pozivali na restartovanje odnosa u “staroj” većini. Demokrate su pozdravile potpisivanje TU, ali su istovremeno navele da je Vlada doživjela “potpuni politički krah”. Podvukli su da je cilj svake opozicije da okonča nelegitimnu vlast, ali da njihova stranka ne želi da bude “bilo čiji izvođač radova”.
Na pitanje da li su imali formalne ili neformalne razgovore s DPS-om u vezi s izglasavanjem nepovjerenja Vladi i potencijalnim formiranjem nove, iz Demokrata su “Vijestima” juče odgovorili da nisu.
Poručuju da su stoga odgovori na ostala pitanja lista - da li bi im, i pod kojim uslovima, bila prihvatljiva manjinska podrška DPS-a, s kim bi sve razgovarali o formiranju vlasti i da li bi ona bila oročena - izlišni.
Milivojević kaže da su Demokrate u poziciji da trenutno ne gube biračko tijelo, iako, prema njegovim riječima, nisu “u trendu” kao Abazović, “ali imaju tu vrstu kontinuiteta”.
”To su pokazali na izborima u Nikšiću i na drugim lokalnim izborima. Njima neki radikalniji potezi nisu u interesu, pogotovo ne potezi koji bi se ticali eventualnog direktnog ulaska u potencijalno rušenje sadašnje Vlade navedenim povodom. To ne znači da dobar dio biračkog tijela Demokrata ne bi volio da oni budu ti koji bi rušili Abazovićevu Vladu, ali ne ovim povodom i ne dok je stvar s potpisivanjem TU ‘friška’. To bi bilo teško objasniti biračima”, naglašava Milivojević.
Kad je riječ o onima koji bi Vladu “sjekli” odmah, sagovornik kaže da je tu prvenstveno DPS, koji bi tim potezom, prema njegovoj ocjeni, takođe poslao lošu poruka pred oktobarske lokalne izbore u više opština i na njima ne bi politički profitirao.
Svoju hipotezu potkrepljuje rezultatima prošlogodišnjih izbora u Nikšiću, kao i ovogodišnjih u još nekim gradovima, u kojima je DPS izgubio vlast.
”Zašto to tvrdim - zato što je Abazović, iako nema veliku političku organizaciju, faktički, kao što je DPS oteo onaj ‘crveni tepih crnogorstva’ nekadašnjem Liberalnom savezu Crne Gore Slavka Perovića, isto tako na dobrom putu da, makar privremeno, taj tepih otme od DPS-a”, istakao je Milivojević, dodajući da se premijeru ne može prigovoriti ni za šta od onoga na čemu je DPS mogao da poentira - “ni da je manji Crnogorac od ljudi iz DPS-a, ni da je manji građanista, ni da je manji Evropljanin”.
Aktuelna Vlada formirana je 28. aprila, i osim GP URA, čine je SDP, Socijalistička narodna partija (SNP), CIVIS i stranke manjinskih naroda. Parlamentarnu podršku, bez učešća u njoj, davao joj je DPS.
Da će potpisivanje TU dominantno određivati dešavanja na političkoj sceni u skorijoj budućnosti, smatra i građanski aktivista Dževdet Pepić, koji ocjenjuje da TU ipak neće dodatno polarizovati političku arenu, ali ni smiriti postojeće tenzije na njoj.
To pitanje će, prema njegovim riječima, možda samo pomoći održanju tenzija na trenutnom nivou.
”Političke strukture i dalje pokušavaju da svoje birače drže u tom, nazvao bih ga, tenzičnom loncu, kako bi se situacija i dalje ‘kuvala’ i kako bismo umjesto normalnih tema razgovarali o tome ko je bio za, a ko protiv potpisivanja TU”, rekao je Pepić “Vijestima”.
On navodi da će TU biti jedna od gorućih tema kampanje za lokalne izbore. Biće, kaže, priče o “izdajnicima” i “patriotama”, ali napominje da Crna Gora već ima “utaboreno biračko tijelo”.
”U osudi potpisivanja TU, koji je takav kakav je, učestvuju neke partije koje su dugo na političkoj sceni - neke od njih preko 30 godina, neke su bile 18 godina u vlasti... Postavlja se pitanje zašto ništa nisu uradile na rješavanju crkvenog problema... Trideset godina smo u predizbornoj kampanji i svako sporno pitanje koristi se za nju. Međutim, čini mi se da kod građana već splašnjava prevelika želja za dokazivanjem i busanjem u grudi junačke. Prosječnom građaninu je previše ‘dana D’, koji traje već 30 godina”, poručuje Pepić.
Premijer Abazović i patrijarh srpski Porfirije potpisali su TU, bez prethodne najave, u srijedu u Vili Gorica u Podgorici.
Iako je premijeru dostavljeno nekoliko pravnih mišljenja koja se bave analizom TU, on je odbio sve primjedbe i sugestije na tekst, i potpisao dokument u obliku u kom je usvojen na sjednici Vlade 8. jula, nakon usaglašavanja sa SPC.
Milivojević: Abazović će i dalje biti poželjan partner
Milivojević kaže da Abazoviću ne nosi balast prošlosti kao DPS, i da se njemu “i ekipi oko njega” stoga ne može ništa prigovoriti po određenim pitanjima.
”Jer ni za jotu nije odustao od dosadašnje spoljne politike Crne Gore, koja je pro NATO i proevropska, a nije ni ‘otpriznao’ Kosovo. S druge strane, uspio je da uspostavi relativno normalne odnose sa Srbijom kao faktički zemljom u kojoj živi najviše ljudi koji su porijeklom iz Crne Gore. To je velika stvar, a učinio je to kao Albanac. To je zaista izgledalo kao nemoguća misija. I na kraju - poentirao je i u onom biračkom tijelu u Crnoj Gori koje je određeno kao srpsko biračko tijelo. On je uspio ono što nije uspio bivši premijer Krivokapić - potpisao je TU sa SPC”.
Milivojević kaže da se na Abazovićevom mjestu ne bi plašio izbora.
”Jer bi on poslije prijevremenih izbora mogao da bude ‘poželjna udavača’ - opet jedan od najpoželjnijih koalicionih partnera većim strankama, kako s procrnogorske, tako i s prosrpske linije”.
Joković ne isključuje saradnju s DF-om
Potpredsjednik Vlade i lider SNP-a Vladimir Joković, kazao je juče za TV Vijesti da će o ponudi DF-a o “resetovanju odnosa unutar većine od 30. avgusta”, odlučivati partijski organi SNP-a.
Dodao je da su oni, načelno, otvoreni za saradnju “sa svima koji će raditi na ispunjenju njihovih prioriteta”.
”SNP je pokazao svoju širinu i mogućnost razgovora sa svim političkim subjektima - i ja kao čovjek sam to pokazao i spreman sam da razgovaram - ali svi moraju znati da je jedan od ključnih prioriteta, osim potpisivanja TU, popisa (stanovništva) ‘Otvorenog Balkana’, borbe protiv kriminala i korupcije, zakona o porijeklu imovine, izbora Sudskog savjeta, sudija Ustavnog suda... da je jedan od ključnih zahtjeva SNP-a put prema Evropskoj uniji (EU). Ako svi ti koji pozivaju hoće nedvosmisleno da budu posvećeni tome, SNP je spreman da sa svima razgovara”.
Iz DF-a su pozvali Abazovića i Jokovića da razmotre model tehničke vlade koja bi pripremila održavanje parlamentarnih, predsjedničkih i lokalnih izbora u jednom danu.
Ističu da vjeruju da je, bez obzira na političke i ideološke razlike, njihov predlog prihvatljiv “većini respektabilnih političkih subjekata i da predstavlja jedini mogući izlaz iz postojeće krize”. (www.vijesti.me, list Vijesti, Podgorica, Željka Vučinić, 6.8.2022)