Politički analitičar
Cvijetin Milivojević govori za Danas zašto opozicionim strankama treba
razdvajanje izbora, jedna lista u Beogradu i dva protivkandidata Vučiću
„Pošto je očigledno da opozicija nema ideju „ko sme da (sve njih i nas) pogleda u oči“, i leve i desne, i evrofanatike i evronihiliste, i rusofile i natoljupce, a da taj i takav ima nekakve šanse na predsedničkim izborima protiv Vučića, možda im je mudrije da – ako se, ipak, odluče da izađu na izbore po svaku cenu – porazmisle o dva ozbiljna kandidata koji mogu da pomire dva pola opozicione Srbije“.
Ovako politički analitičar i stručnjak za marketing Cvijetin Milivojević analizira moguće strategije opozicije za izlazak na predsedničke izbore.
On u razgovoru za Danas kaže da, u slučaju da opozicija ovako postupi i pripremi dva kandidata za predsednika – ne bi bilo rasipanja glasova, a onaj koji ne bi ušao u drugi krug, imao bi obavezu da pozove svoje glasače da u „plej ofu“ podrže opozicionog kandidata.
„U suprotnom, Vučić će ih razbiti u paramparčad već u prvom krugu jer je on, u svesti konzumenata ovdašnjih medijskih trovačnica, istovremeno – i najveći Srbin i najveći evroljub koga je srpska majka u srpskoj istoriji rodila“, navodi Milivojević.
* Uveliko se govori o mogućnostima za zajednički nastup opozicije na različitim nivoima izbora koji će se održati 2022. godine. Kolike su šanse za formiranje jedne opozicione liste za beogradske izbore, može li se tako sprečiti rasipanje glasova?
Pošto je opozicija, i „bojkot“ i „konstruktivna“, već propustila da razdvajanje datuma tzv. velikih (redovnih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih) od lokalnih izbora u Beogradu i još nekoliko gradova i opština „reši“ još u pretkvalifikacijama, kao uslov svih uslova da uopšte uđe u dijalog „bez stranaca“ ili „pod strancima“, a u oba slučaja, zapravo, „pod spikerom oktroisanog parlamenta Dačićem“ – ostala joj je samo kilava nada da će evroparlamentarci kojima komanduje evropska partija-majka naših naprednjaka, pritisnuti Vučića da to učini!?
Ako lokalni izbori, na kojima bi trebalo da se glasa ne samo srcem, nego i vijugama i stomakom, zaista budu razdvojeni od izbora na kojima podanici bistre „visoku politiku“ na osnovu onoga što im propagandne trovačnice saspu u mozak, onda jedinstvena lista opozicije za Beograd ima smisla. U suprotnom, bilo kakav izlazak na nekakve „opšte“ izbore – a za očekivati je opet antiustavno natkriljene krilaticom nemačkih nacionalsocijalista iz 1936. „Unseren Kindern – Die Zukunft durch AV“ („Naša deca – Budućnost pod AV“ – prevod novinara), kao što se desilo prošle godine – ima smisla samo za utopiste, hronične mazohiste, sančo panse ili adekvatno nagrađene „električne zečeve“.
* Da li je dobitna strategija za opoziciju da stavi fokus na Beograd ili tu leži opasnost da propuste ozbiljniju pripremu za predsedničke izbore?
Umesto da čeka na „milost“ evroparlamentaraca i „samilost“, ustavno ceremonijalnog, predsednika Srbije, opozicija je trebalo da ih „začikava“, priziva, makar jedne, izbore pre Nove godine, a kao svoj znak dobre volje i spremnosti na kompromis, ponudi svoj izlazak na te neke izbore koji bi se održali pre onih što slede početkom proleća. U tom slučaju, već bismo videli na koje su to „ustupke“ u pogledu izbornih uslova spremni Vučić i njegovi politički patroni iz Evropske narodne partije, a na tim izborima koji bi usledili do kraja godine, isprobala bi se ozbiljnost te druge, dominantnije pregovaračke strane. Posle toga, opozicija bi, u martu ili aprilu, znala na čemu je, a bojkot bi joj ostao kao poslednji, ali i ubitačno jak „džoker“!
* Koliko bi afera Belivuk mogla da utiče na opredeljenje birača? I ranije je bilo ozbiljnih afera ali je podrška Vučiću ostala stabilna, mislite li da se slučaj Belivuk po nečemu razlikuje?
Ne zaboravite da odluku o tome za koga će da glasa, većinski srpski birač donosi na osnovu onoga šta mu preporuči Drugi dnevnik javne medijske kuće i celodnevni 24/7 ružičasti rijeliti najgledanije i ostalih televizija sa nacionalnim frekvencijama. Pokušajte da uđete u kožu tog građanina: njemu je poručeno da je ta kriminalna grupa htela da ubije našeg predsednika zato što je jedini on imao hrabrosti da joj se suprostavi! Eh, da: a taj klan su stvorili, naravno, Đilas, Jeremić, onaj „žuti ološ“ koji još nije prešao u naprednjake itd! Kako trenutno stvari stoje, jedina nada opoziciji da postigne neki ozbiljni rezultat na izborima pod sadašnjim izbornim neuslovima (a ne vidim da se tu nešto promenilo u odnosu na prošloletnje, nelegitimne, ali i nelegalne izbore) jeste da priziva i navija za neka incidentalno-akcidentalna gibanja unutar same Es-En-Es.
* Šta će se, po Vašem mišljenju, desiti u odnosu SNS prema Nebojši Stefanoviću?
U „keč ol“ stranci koju, ni u ideološkom ni u političko-programskom smislu, ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep, odlazak niti jednog od 750.000 partijskih paravojnika, makar se on zvao i Stefanović dr Nebojša i, do juče, slovio i za levu i za desnu ruku protivustavnog (ko ne veruje neka još jednom pročita član 115 Ustava) predsednika stranke – ne bi značio ništa. Zapravo, ne bi značio ništa da ovde nije reč – kao u onoj „deda za babu, baba za repu…“ – o ratu tajnim fiokama, fasciklama i fajlovima, u kome jeste da je predsednik SNS i, u slobodno vreme, Republike Srbije, neprikosnoven, ali i ona čistačica koja je čistila te fioke (uzmimo da je to dr Stefanović) ponešto o njihovom sadržaju zna. Ta „deakumulacija“, tiho sklanjanje čistačice u neku udobnu ambasadu na nekoj egzotičnoj destinaciji ili izbor za počasnog „člana Saveta federacije“, jedno je od mogućih rešenja.
Ali, iznenadiću vas svojom naivnošću: ja i dalje verujem predsedniku svih građana Srbije da će se, kako je već devet puta obećavao i oročavao se od 2017. naovamo, na sledećem kongresu u oktobru konačno i otići sa protivustavne funkcije šefa stranke i, ratosiljan tog tereta, pošteno izaći na predsedničke izbore na proleće, sa velikim izgledima da u toj utakmici i, doduše malo teže, pobedi. Ili da se, ako zaista odluči da poštuje Ustav na kome se (uz Miroslavljevo jevanđelje) zakleo i u kome piše da predsednik Republike ima samo osam ceremonijalnih nadležnosti, a da prava vlast „stanuje“ u Vladi – i ne kandiduje za predsednika Republike, već da predvodi svoju partiju na parlamentarnim izborima. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 28-29.8.2021)
„Pošto je očigledno da opozicija nema ideju „ko sme da (sve njih i nas) pogleda u oči“, i leve i desne, i evrofanatike i evronihiliste, i rusofile i natoljupce, a da taj i takav ima nekakve šanse na predsedničkim izborima protiv Vučića, možda im je mudrije da – ako se, ipak, odluče da izađu na izbore po svaku cenu – porazmisle o dva ozbiljna kandidata koji mogu da pomire dva pola opozicione Srbije“.
Ovako politički analitičar i stručnjak za marketing Cvijetin Milivojević analizira moguće strategije opozicije za izlazak na predsedničke izbore.
On u razgovoru za Danas kaže da, u slučaju da opozicija ovako postupi i pripremi dva kandidata za predsednika – ne bi bilo rasipanja glasova, a onaj koji ne bi ušao u drugi krug, imao bi obavezu da pozove svoje glasače da u „plej ofu“ podrže opozicionog kandidata.
„U suprotnom, Vučić će ih razbiti u paramparčad već u prvom krugu jer je on, u svesti konzumenata ovdašnjih medijskih trovačnica, istovremeno – i najveći Srbin i najveći evroljub koga je srpska majka u srpskoj istoriji rodila“, navodi Milivojević.
* Uveliko se govori o mogućnostima za zajednički nastup opozicije na različitim nivoima izbora koji će se održati 2022. godine. Kolike su šanse za formiranje jedne opozicione liste za beogradske izbore, može li se tako sprečiti rasipanje glasova?
Pošto je opozicija, i „bojkot“ i „konstruktivna“, već propustila da razdvajanje datuma tzv. velikih (redovnih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih) od lokalnih izbora u Beogradu i još nekoliko gradova i opština „reši“ još u pretkvalifikacijama, kao uslov svih uslova da uopšte uđe u dijalog „bez stranaca“ ili „pod strancima“, a u oba slučaja, zapravo, „pod spikerom oktroisanog parlamenta Dačićem“ – ostala joj je samo kilava nada da će evroparlamentarci kojima komanduje evropska partija-majka naših naprednjaka, pritisnuti Vučića da to učini!?
Ako lokalni izbori, na kojima bi trebalo da se glasa ne samo srcem, nego i vijugama i stomakom, zaista budu razdvojeni od izbora na kojima podanici bistre „visoku politiku“ na osnovu onoga što im propagandne trovačnice saspu u mozak, onda jedinstvena lista opozicije za Beograd ima smisla. U suprotnom, bilo kakav izlazak na nekakve „opšte“ izbore – a za očekivati je opet antiustavno natkriljene krilaticom nemačkih nacionalsocijalista iz 1936. „Unseren Kindern – Die Zukunft durch AV“ („Naša deca – Budućnost pod AV“ – prevod novinara), kao što se desilo prošle godine – ima smisla samo za utopiste, hronične mazohiste, sančo panse ili adekvatno nagrađene „električne zečeve“.
* Da li je dobitna strategija za opoziciju da stavi fokus na Beograd ili tu leži opasnost da propuste ozbiljniju pripremu za predsedničke izbore?
Umesto da čeka na „milost“ evroparlamentaraca i „samilost“, ustavno ceremonijalnog, predsednika Srbije, opozicija je trebalo da ih „začikava“, priziva, makar jedne, izbore pre Nove godine, a kao svoj znak dobre volje i spremnosti na kompromis, ponudi svoj izlazak na te neke izbore koji bi se održali pre onih što slede početkom proleća. U tom slučaju, već bismo videli na koje su to „ustupke“ u pogledu izbornih uslova spremni Vučić i njegovi politički patroni iz Evropske narodne partije, a na tim izborima koji bi usledili do kraja godine, isprobala bi se ozbiljnost te druge, dominantnije pregovaračke strane. Posle toga, opozicija bi, u martu ili aprilu, znala na čemu je, a bojkot bi joj ostao kao poslednji, ali i ubitačno jak „džoker“!
* Koliko bi afera Belivuk mogla da utiče na opredeljenje birača? I ranije je bilo ozbiljnih afera ali je podrška Vučiću ostala stabilna, mislite li da se slučaj Belivuk po nečemu razlikuje?
Ne zaboravite da odluku o tome za koga će da glasa, većinski srpski birač donosi na osnovu onoga šta mu preporuči Drugi dnevnik javne medijske kuće i celodnevni 24/7 ružičasti rijeliti najgledanije i ostalih televizija sa nacionalnim frekvencijama. Pokušajte da uđete u kožu tog građanina: njemu je poručeno da je ta kriminalna grupa htela da ubije našeg predsednika zato što je jedini on imao hrabrosti da joj se suprostavi! Eh, da: a taj klan su stvorili, naravno, Đilas, Jeremić, onaj „žuti ološ“ koji još nije prešao u naprednjake itd! Kako trenutno stvari stoje, jedina nada opoziciji da postigne neki ozbiljni rezultat na izborima pod sadašnjim izbornim neuslovima (a ne vidim da se tu nešto promenilo u odnosu na prošloletnje, nelegitimne, ali i nelegalne izbore) jeste da priziva i navija za neka incidentalno-akcidentalna gibanja unutar same Es-En-Es.
* Šta će se, po Vašem mišljenju, desiti u odnosu SNS prema Nebojši Stefanoviću?
U „keč ol“ stranci koju, ni u ideološkom ni u političko-programskom smislu, ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep, odlazak niti jednog od 750.000 partijskih paravojnika, makar se on zvao i Stefanović dr Nebojša i, do juče, slovio i za levu i za desnu ruku protivustavnog (ko ne veruje neka još jednom pročita član 115 Ustava) predsednika stranke – ne bi značio ništa. Zapravo, ne bi značio ništa da ovde nije reč – kao u onoj „deda za babu, baba za repu…“ – o ratu tajnim fiokama, fasciklama i fajlovima, u kome jeste da je predsednik SNS i, u slobodno vreme, Republike Srbije, neprikosnoven, ali i ona čistačica koja je čistila te fioke (uzmimo da je to dr Stefanović) ponešto o njihovom sadržaju zna. Ta „deakumulacija“, tiho sklanjanje čistačice u neku udobnu ambasadu na nekoj egzotičnoj destinaciji ili izbor za počasnog „člana Saveta federacije“, jedno je od mogućih rešenja.
Ali, iznenadiću vas svojom naivnošću: ja i dalje verujem predsedniku svih građana Srbije da će se, kako je već devet puta obećavao i oročavao se od 2017. naovamo, na sledećem kongresu u oktobru konačno i otići sa protivustavne funkcije šefa stranke i, ratosiljan tog tereta, pošteno izaći na predsedničke izbore na proleće, sa velikim izgledima da u toj utakmici i, doduše malo teže, pobedi. Ili da se, ako zaista odluči da poštuje Ustav na kome se (uz Miroslavljevo jevanđelje) zakleo i u kome piše da predsednik Republike ima samo osam ceremonijalnih nadležnosti, a da prava vlast „stanuje“ u Vladi – i ne kandiduje za predsednika Republike, već da predvodi svoju partiju na parlamentarnim izborima. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 28-29.8.2021)