„Dogovor istomišljenika – to nije opcija koja će pobediti Vučića“: Sagovornici Danasa o deklaraciji koju su potpisali DS, SRCE i Zajedno

„Potpisivanje deklaracije o zajedničkom delovanju Demokratske stranke, stranke Srbija Centar, Rumunske partije i stranke Zajedno je nešto što uopšte ne zanima širu javnost. To je dogovor istomišljenika, zatvorenih u sopstvenom krugu, koji ne vide dalje od svog nosa i ne shvataju da Vučića nikada neće pobediti ako ne zahvate deo birača sa njegovog kazana“, ističe za Danas politikolog Cvjetin Milivojević.

Prema njegovim rečima te četiri stranke se, na žalost, ničim ne preporučuju Vučićevim biračima, a bez tih glasova nema pobede. Čak i da zadrže glasove svog biračkog tela mogu da računaju na prelazak cenzusa od tri odsto, dok je cenzus od pet odsto pod znakom pitanja. Problem je, kako kaže, što te stranke ne zanima ni kako se građani osećaju, ni šta oni žele.

„Na drugoj strani građane ne zanimaju neki novi savezi, već ih zanima imaju li opciju za koju će glasati na izborima. Ovakav način neozbiljnog ponašanja građane tera od toga da uopšte razmišljaju da glasaju za promene,“ ističe Milivojević i kaže da se sve stranke i levice i desnice i centra slažu oko zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, ali i oko smene inspektora Milenkovića i Mitića i ne vidi problem zbog čega se one ne bi okupile oko tih zahteva.

I dr Bojan Vranić, profesor Fakulteta poltičkih nauka smatra da dogovor ovih stranaka oko zajedničkog delovanja ne predstavlja neku novinu na našoj političkoj sceni.

“ Taj novi blok sastavljen je većinom od stranaka i pokreta koji su nekada bili Demokratska stranka. Takvi pokušaji ujedinjenja su već postojali, ali nisu bili uspešni. Tako da novi savez ne treba gledati kao ukrupnjavanje, više kao koordinaciju. Savez u vidu dogovora o koordinaciji delanja je solidna strategija, jer ne pravi probleme oko toga “ko je glavni” već sprečava da političke akcije raznih aktera budu protivrečne“, smatra Vranić.

. Koliko će takav “konfederalni” savez imati izbornog uspeha, kako kaže Vranić, teško je proceniti u ovom trenutku, jer ostaje da se vidi kako će druge proeveopske stranke i pokreti reagovati.

„Tu se pre svega misli na SSP i Zeleno levi front, kojima istraživanja daju u svim scenarijima prelaz cenzusa. Ukoliko sa te strane izostane napadanje i akcije budu usaglašene, onda ovakav savez može na kraju rezultirati ulaskom u Parlament“, ocenjuje Vranić.

Međutim, za Dragomira Anđelkovića unapređivanje međusobne saradnje ove četiri partije deluje logično i svrsishodno. U redovima opozicionih subjekata koji pružaju logističku podršku opštenarodnim protestima, koji su nesumnjivo veliki problem za režim, postoji razmimoilaženje oko budućeg delovanja.

„Deo aktera iz tog kruga – kao što je primera radi Stranka slobode i pravde, smatra da je važna etapa na putu koji vodi ka slabljenju Vučića, preuzimanje kontrole nad Beogradom od strane opozicije. Radi toga se iskazuje spremnost da se izađe na gradske izbore ako oni budu razdvojeni od republičkih. Drugi deo u prethodnim mesecima aktivne opozicije (one koja uistinu deluje protiv režima), smatra, kako je to precizno iskazao Zdravko Ponoš, da problemi koji opterećuju Srbiju mogu da se reše samo državnim kapacitetima, što znači posle promene vlasti na republičkom nivou. Suštinskom poboljšanju stanja u kome se nalazimo, nije moguće doprineti u lokalnim, makar i važnim beogradskim, okvirima. Zato je važno staviti akcenat na jačanje protesnog pritiska na režim u cilju ispunjenja zahteva koje su građani definisali i, posle toga, održavanje fer parlamentarnih izbora“, smatra Anđelković.

Prema njegovim rečima takve stavove, koji deluju osnovano, čini se da dele sve političke grupe koje se sada čvršće povezuju radi zajedničkog delovanja u narednom periodu, sa izuzetkom segmenta Zajedno, koji predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je bliži konceptu SSP-a.

„No, bez obzira na razlike u pogledu načina političke borbe sa autoritarnim vlastodršcima na čelu sa Vučićem, pokrenuto uže povezivanje, pomenute političke organizacije koje u njemu učestvuju, iskazale su spremnost da rade i na širem ujedinjenju opozicije i iznalaženju što efikasnijeg zajedničkog pristupa svih koji su iskreno spremni da se suprotstave opskurnom režimu. To mi deluje konstruktivno, a ne destruktivno po opoziciono jedinstvo, kao i efikasno delovanje protiv loše vlasti. Važno je da se višeslojno radi na ukrupnjavanju opozicije, te da se zbog toga pokaže tolerancija i prema drugačijim stavovima, ma koje vrste oni bili. To je put da se u nekoliko koraka, uz interno ukrštanje argumenata i postizanje kompromisa, dođe do stvaranja velikog bloka koji može ozbiljno da ugrozi Vučića“, zaključuje Anđelković.

Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke za Danas objašnjava ko sve može da se prikljući ovog grupaciji stranaka. Napominje da za desničare tu nema mesta, a da je dobrodošla prava opozicija Vučiću koja je istovremeno i za Evropske integracije .

„Ovo je podizanje na viši nivo saradnje koju već imamo sa ovim strankama, ali istovremeno to ne znači i predizbornu koaliciju, koja će verovatno biti šira“, napominje Rakićeva.

Biljana Stojković, potpredsednica stranke „Zajedno “ objašnjava da nije o još jednom predizbornom savezu, budući da se očekuje priključivanje i drugih proevropskih snaga i razvijanje ovog formata.

Dodaje da potpisovanje deklaracije ima cilj da dodatno približi te stranke u borbi protiv autokratskog Vučićevog režima i da najdirektnije uključi i partnere iz organizacija manjina, koje do sada nisu imale otvorenu priliku da se uključe u ovu borbu.

„Veliki je prostor za kritiku našeg udruživanja s obzirom da se radi o strankama koje pokrivaju širi ideološki prostor, tj. nemaju identičnu viziju uređenja države i društva. To svakako imamo na umu i jasno nam je da će to biti „oružje“ za sve one koji ne žele promenu naprednjačkog režima. Građani, međutim, odlično razumeju da se Srbija i dalje nalazi u pretpolitičkom društvu u kom, nažalost, ne postoji velika mogućnost suprotstavljanja različitih politika u javnom prostoru. Mi tek treba da se izborimo za takvu državu gde ćemo javno i slobodno propagirati sopstvene ideje i rešenja“. ističe Stojkovićeva.

Dodaje da je uduživanje ovih stranaka put da se dođe do takve države – u kojoj će se sve odigravati po zakonu.

„Do države gde će različite grane vlasti biti razdvojene, kako Ustav nalaže, a svaki građanin biti jednak pred zakonom. U kojoj se slobodno može misliti i delovati, kao i živeti bez straha i dostojanstveno“, poručuje Stojkovićeva.

Predlog teksta Deklaracije o zajedničkom delovanju

– Polazi se od činjenice da su slobode, ljudska prava i demokratija u Srbiji obezvređeni autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića, da korupcija i kriminal pod zaštitom ove vlasti ugrožavaju opstanak ljudi, prirodnih resursa i kulturnog nasleđa;

-Svesni odgovornosti da je neophodno ujedinjavanje demokratskih snaga koje će se suprotstaviti uništavanju demokratske i životne perspektive naših građana;

-Mi, pripadnici Demokratske stranke, stranke Srbija Centar i stranke Zajedno – okupljeni oko srodnih političkih opredeljenja i programskih ciljeva – donosimo odluku da zajednički delujemo i ostavljamo mogućnost da nam se pridruže i druge političke stranke, udruženja, pokreti, organizacije i pojedinci koji sa nama dele uverenje da se ukrupnjavanjem snaga možemo suprotstaviti daljem propadanju Srbije i izboriti se za uređenu državu, društvo pravde i odgovornost u politici i društvu.

-Zajednički ćemo delovati u borbi za punopravno članstvo Srbije u EU i za ostvarenje evropskih vrednosti; za poštovanje ljudskih prava; za slobodu medija i poštene izbore; za podelu vlasti, vladavinu prava u zemlji u kojoj će sudstvo biti nezavisno, a Ustav i zakoni poštovani; za parlament koji će zaista biti najviše zakonodavno telo, središte demokratske debate, ali i kontrolor izvršne vlasti unutar njenih ustavnih i zakonskih okvira;

-Za budućnost Srbije u kojoj svi građani imaju jednake šanse i jednaki status pred zakonom, bez obzira na njihovu nacionalnost, veroispovest, seksualnu orijentaciju ili političko opredeljenje;

-Za uređen privredni ambijent u kome je socijalna pravda suštinska vrednost, a slobodan rad sindikata i stalni dijalog između poslodavaca i radnika, uz puno međusobno uvažavanje, garantovano pravo i praksa;

-Za uspešnu Srbiju koja razvija dobrosusedske odnose, saradnju i trajni mir u regionu.

-Svesni da samo ujedinjene demokratske snage jesu garant prosperiteta i modernizacije Srbije, mi, potpisnici ove deklaracije, otvaramo vrata svim društvenim i političkim akterima sa kojima delimo vrednosti slobode, ravnopravnosti i demokratije. (www.danas.rs, Danas, M.R.M, 31.8.2023)

Vučić brani uticaj, a ne izbornu volju

Zvaničnici ZBCG ponavljaju da je neprihvatljivo da autentični predstavnici srpskog naroda budu van vlade, za danas najavljene “auto-kolone časti i upozorenja” za koje se ne zna ko su njihovi organizatori. Vesna Pešić kaže da ne stoje Vučićevi navodi da Srbija treba da štiti 30 odsto Srba u Crnoj Gori, jer se između njih i partije koju on promoviše ne može staviti znak jednakosti

Pravdajući to činjenicom da u Crnoj Gori živi 30 odsto Srba, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno se miješa u formiranje nove vlade, što je neprihvatljivo za Evropsku uniju. To je, nažalost, zvanična politika Srbije posljednjih 30 godina, koja stvara haos na Balkanu, stav je bivše predsjednice Građanskog saveza Srbije Vesne Pešić.

Proces formiranja nove vlasti je u toku, a mandatar Milojko Spajić je nakon što su mu propali pregovori s koalicijom Za budućnost Crne Gore (ZBCG), saopštio da će vlast praviti sa Demokratama, Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i strankama manje brojnih naroda, i da za to očekuje glasove 44 poslanika. Međutim, nakon što su mu povjerenje uskratili Ujedinjena Crna Gora i Alternativa, koji su bili na izbornoj listi PES-a, većina mu se “istopila” na 42 parlamentarca (za izbor vlade potreban je najamnje 41). Da li je to konačna većina, još je neizvjesno.

To što ZBCG nije planiran kao dio buduće vlasti, njegove pristalice tumače kao “izdaju narodne volje”, odnosno činjenicu da će dio vlade biti tradicionalni partneri Demokratske partije socijalista (DPS), ali ne i oni koji su bili dio snaga koje su razvlastile režima Mila Đukanovića i kojima su i na vanrednim parlamentarnim izborima građani ukazali povjerenje.

Sa takvom argumentacijom se poziva i na današnje “auto-kolone časti i upozorenja”. Pozivi su upućeni preko društvenih mreža, ali i otvorene viber grupe nazvane “odbrana izborne volje”. Na to koje snage stoje iza tih poziva, “Vijesti” juče nisu dobile odgovor, dok su iz ZBCG čestitali, kako su naveli, hrabrim građanima koji su se sami organizovali da brane svoj glas.

“...Oni pokazuju veliku odgovornost, za razliku od onih političara koji su odlučili da izdaju volju naroda, koji žele da u vladu uvuku saradnike Mila Đukanovića, i da naprave izvršnu vlast bez autentičnih predstavnika srpskog naroda”, rekao je ”Vijestima” Jovan Vučurović, poslanik ZBCG.

Lider njegove partije Andrija Mandić je za beogradsku “Politiku” rekao da je ključno pitanje, kako je naveo, da li neko želi da izda volju naroda koja je iskazana na nedavnim parlamentarnim izborima ili ne.

On je naglasio da je neodrživo i neprihvatljivo da autentični predstavnici srpskog naroda budu van vlade, naroda koji je dominantno učestvovao u, kako je kazao, obaranju posljednje diktature u Evropi.

Kritikujući Vučićevo uplitanje u poslove Crne Gore, Vesna Pešić objašnjava kako, između ostalog, ne stoje njegovi navodi da Srbija treba da štiti 30 odsto Srba u Crnoj Gori, jer se između njih i partije koje on promoviše, ne može staviti znak jednakosti:

“Vidim da je samo 40 odsto od tih 30 odsto, odnosno 200.000 Srba glasalo za (Milana) Kneževića i (Andriju) Mandića. Ostali Srbi su glasali za nekog drugog ili nisu uopšte. Ništa ja nemam protiv nekog Kneževića i Mandića, ali oni nisu nezavisni ljudi. Oni su eksponenti Vučića, znači druge države i zato je problem njihovog ulaska u vladu, i zato imate pritisak iz Evropske unije, jer on hoće preko njih da se proširi u Crnu Goru”, kaže Vesna Pešić za “Vijesti”.

Ta Vučićeva priča, dodaje ona, da mora da se miješa je stara priča (Dobrice) Ćosića i (Slobodana) Miloševića - ono što mi zovemo velikisrpskim planom, odnosno ono što je (Aleksandar) Vulin nazvao srpskim svijetom.

“To je praksa opasna po region”, rekla je sagovornica.

Mrđutim, politički analitičar iz Srbije Cvijetin Milivojević je kazao”Vijestima” da se zvanični Beograd, nažalost, ne miješa dovoljno u formiranje vlade u Crnoj Gori jer je po Ustavu Srbije, obaveza njenih najviših organa da brinu o pravima Srba izvan Srbije.

On je kazao da, često ovdje ima “partijašenja” ili politiziranja: “Miješamo se onda kada neka stranka ili neki političar u Crnoj Gori, koji je blizak na neki način političkoj vladajućoj opciji u Beogradu, biva na neki način diskriminisan. U ovom slučaju, mislim na Milana Kneževića i na Andriju Mandića, koji činjenica jeste, pripadaju koaliciji koja je osvojila 15 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Logično je na neki način ako se stvara neka koalicija koja je protiv dosadašnje vlasti, protiv DPS-a da oni budu dio te vlade”, smatra Milivojević.

On je kazao da je potpuno siguran da zvanični Beograd, onosno Vučić preko patrijrha Porfirija ne može uticati na proteste.

“MCP vode ljudi, koji su prije svega dobri đaci pokojnog mitropolita Amfilohija”.

Iz Mitropolije crnogorsko-primorske nisu reagovali na navode pojedinih medija da bi zvanični Beograd preko njih mogao da izvrši pritisak na proces formiranja vlade. Nisu odgovorili na pitanja da li imaju veze sa današnjim auto-protestima i da li ih podržavaju. Nezvanični izvor rekao je da su litije koje je organizovala Mitropolija poštovale zakonsku proceduru, od najave policiji, do uspostavljanja redara i da je jasno da oni nemaju veze sa ovim današnjim.

Na pitanje da li su protesti prijavljeni, iz Uprave polciije su “Vijestima” odgovorili odrečno.

“Uzimajući u obzir da se putem društvenih mraža građani pozivaju da učestvuju u auto-kolonama, a za koje ste izrazili interesovanje, službenici Uprave policije su već preduzeli niz preventivnih aktivnosti u cilju očuvanja javnog reda i mira, kao i opšte i imovinske sigurnosti svih građana.

Uprava policije je spremna i posjeduje ljudske i materijalne kapacitete da u slučaju svih javnih okupljanja, održi stabilnim javni red i mir, spriječi vršenje krivičnih djela i prekršaja i zaštiti bezbjednost građana, ali i da omogući ostvarivanja Ustavom i zakonima definisanih prava i sloboda svih građana”, navodi se u odgovoru.

Živković: Srbi u Crnoj Gori nisu samo oni sa plaćeničkog spiska

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će sačekati prvo da se formira crnogorska vlada i to kako se stvari odvijaju, pa će tek onda komentarisati.

On je na pitanje novinara kakvu poruku šalje to što u novoj Vladi Crne Gore “neće biti predstavnika Srba”, a biće predstavnici “stranke Mila Đukanovića”, rekao da ne želi da se miješa u unutrašnja pitanja Crne Gore, prenosi RTS.

“Bavićemo se pitanjem našeg naroda i političkim djelovanjem, ali prvo da se formira vlada. Mi poštujemo Crnu Goru, cijenimo je i sačekaćemo da vidimo kako stvari idu, pa ćemo komentarisati”, rekao je Vučić, tokom obilaska radova u Petrovcu na Mlavi.

V. d. predsjednika DPS-a Danijel Živković juče je poručio da je izjava srbijanske premijerke Ane Brnabić, da Srbi u Crnoj Gori ne mogu da budu dio vlasti, sramna i skandalozna. “Brnabić zlonamjerno zaboravlja da Srbi u Crnoj Gori nijesu samo oni koji su – poput lidera ZBCG, na platnom spisku Beograda... i koji – uprkos silnom novcu, medijsko-propagandnoj mašineriji i SNS partijskim specijalcima, jedva uspiju da dobace do 40.000 glasova na izborima”, kazao je Živković.

On je podsjetio premijerku Srbije da, prema posljednjem popisu iz 2011. godine, u Crnoj Gori živi više od 140.000 punoljetnih Srba, što, kako je kazao, znači da Ana Brnabić očito smatra da više od 100.000 njih nisu građani sa jednakim pravima kao oni koji glasaju za partije čiji lideri su “revnosni u ispunjavanju plaćeničkih zadataka” zvaničnog Beograda. (www.vijesti.me, Vijesti, Ž. Vučinić, M. Radulović, Podgorica, 30.8.2023)

„ZATO ŠTO SAM PAMETAN“: Zašto nema i celovitosti Srbije u Atinskoj deklaraciji? Cvijetin Milivojević

GDE JE IMPIČMENT (OPOZIV) PREDSEDNIKA? Zvezdica i fusnota nestali sa naprednjacima, cilj ovog režima nije povraćaj KiM!

STRAHOVITI AUTOGOLOVI VUČIĆA: „ZATO ŠTO SAM PAMETAN“: Zašto nema i celovitosti Srbije u Atinskoj deklaraciji?

Politikolog Cvijetin Milivojević govori za kanal Pravi odgovor o učešćui Srbije u Atinskoj deklaraciji, i na Krimskoj platformi, pa se postavljaju pitanja, a gde je suverenitet Srbije u toj deklaraciji, a gde je Kosmetska platforma? Naravno, glavno pitanje je i šta će Aljbin Kurti među državnicima koji potpisuju Atinsku deklaraciju, ali i zašto je Aleksandar Vučić prvi potpisnik.

Takođe, on govori i o dešavanjima u Crnoj Gori, gde Srbi po treći put bivaju izigrani prilikom formiranja Vlade, iako su dali krucijalan doprinos obaranju režima Mila Đukanovića.

On daje analizu ulaska šest novih zemalja u BRIKS čime se brojka popela na 11, a desetine su još na čekanju. Govori o Evropskoj Uniji i Ukrajini i mogućnosti njenog komadanja, a primećuje i da je Poljska sada vodeća vojna sila EU, mnogo ispred Nemačke. (youtube kanal „Pravi odgovor“, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 30.8.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=v923CEymIoM&pp=ygVr4oCeWkFUTyDFoFRPIFNBTSBQQU1FVEFO4oCcOiBaYcWhdG8gbmVtYSBpIGNlbG92aXRvc3RpIFNyYmlqZSB1IEF0aW5za29qIGRla2xhcmFjaWppPyBDdmlqZXRpbiBNaWxpdm9qZXZpxIc%3D

Cvijetin Milivojević - Šta sve doprinosi Vučićevom rejtingu

Novinar i programski direktor Demostata Zoran Panović, gostujući na televiziji N1, govorio je o rejtingu političara u Srbiji, sa posebnim naglaskom na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Novinarka N1 je pitala Panovića da li pojavljivanje predsednika na televiziji ima veze sa padom rejtinga, i dodala da Vučić stalno naglašava da je njegov rejting fantastičan, i da stoji mnogo bolje nego svi ostali. "Pa to i jeste tačno. Rejting Vučića je bolji i od rejtinga njegove partije, i od svih lidera opozicije pojedinačno. On je i dalje najpopularnija ličnost i najjači lider u Srbiji, to je neosporno" - rekao je Panović. Koliko su majske tragedije i potom protesti "Srbija protiv nasilja" uzdrmali rejting Aleksandra Vučića i šta bi moglo dodatno da ga oslabi pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 29.8.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=v3uq5JQHO2o

Kako će Vučić nastupiti na izborima: Predsednik priprema stari „trik“ kako bi spasio SNS od fijaska

Bio Aleksandar Vučić predsednik Srpske napredne stranke ili ne, opet će on biti nosilac svih izbornih lista ove partije, od lokala, preko pokrajine, do republičkog parlamenta. To je sasvim jasno nakon njegovog odgovora na zahtev opozicije da se nastupajući izbori razdvoje, tako da redovni lokalni i pokrajinski, ne budu održani istog dana kad i vanredni parlamentarni i beogradski. Malo zato što mu se tako može, a više zato što SNS bez njegovog imena na vrhu liste ne bi mogao preko osrednjeg rezultata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno da će izbori u Srbiji biti održani veoma brzo, za tri ili šest meseci, a svakako u narednih šest-sedam meseci, dodajući da su lokalni i pokrajinski izbori redovni, a najverovatnije će biti održani i vanredni parlamentarni.

Oni davno obećani beogradski i dalje “vise u vazduhu”…

“Zamislite ako bi se neka lista zvala Aleksandar Vučić”

Pojedine stranke opozicije u više navrata su tražile da se izbori razdvoje, ali Vučić je na taj zahtev odgovorio ovako.

 “Najbolje da oni sami odlučuju kad će šta da bude, da idemo tri puta u tri meseca na izbore, da uzmemo ljudima pare, da maltretiramo ljude. To nikakvog smisla nema. Reći ću vam ja šta je tu za njih problem. Smetaju im spojeni izbori zato što ako budu parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i zamislite ako bi se neka lista zvala ili nosila ime Aleksandar Vučić onda ne mogu da pričaju ono kako bi oni “mi ćemo da posadimo toliko i toliko drveća na toj obali, mi ćemo da očistimo sve i ostale laži”, pa priče 5G, Harp i ostalo… Tako misle da mogu da pobede. Ovde kad dođu to je za ludnicu, to nije za izbore”, rekao je Vučić i dalje naveo:

“Ali ima racionalnih ljudi u opoziciji, siguran sam da dobro razumeju i da im nije baš jednostavno ako se pojavi moje ime. Onda ne mogu baš sa sigurnošću da tvrde da će da pobede“, rekao je Vučić.

Smejanje u lice građanima

Politikolog Cvijetin Milivojević za novine “Nova” kaže da je tom svojom izjavom Vučić uspeo sve da uvuče u svoju zamku.

 “Ajde što je najavio nešto što je smejanje u lice građanima, u stilu nisam više predsednik SNS, ali jesam predsednik SNS, već polazi od pretpostavke da će u istom danu biti održani redovni lokalni i pokrajinski i pretpostavljam vanredni parlamentarni izbori. Zato treba postaviti pitanje da li ćemo biti jedina zemlja u Evropi, što znači 27 država članica EU i ove četiri države iz okruženja, u kojoj je moguće odžati lokalne izbore u senci onih veliki, predsedničkih ili parlamentarnih? Jedini način da proverite ozbiljnost Vučićeve prevare jeste insistiranje na tome da prethodno budu održani vanredni beogradski izbori, koje je obećao pod prinudom, nakon prethodnih izbora i sastanka sa Draganom Đilasom, u trenutku kad je na 99 odsto prebrojanih glasova u Beogradu bilo 55 odboornika za vlast i i sto toliko za opoziciju”, navodi Milivojević i dodaje:

“Svaki razgovor o izlasku na izbore bilo da su u pitanju redovni lokalni, pokrajinski ili vanredni parlametarni, a da prethodno ne budu održani beogradski znači da su ti zbori unapred izgubljeni”.

Kad je reč o tome da li Vučić može da bude nosilac svih pomenutih izbornih lista, iako više nije predsednik SNS, Milivojević kaže:

“Ne vidim tu nikakav problem. Stranka može staviti bilo koga na čelo liste, ukoliko ta osoba da saglasnost. Međutim, kad je reč o Beogradu, tvrdim da bi ime Aleksandar Vučić više odmoglo nego pomoglo SNS”, navodi Milivojević.

Nešto slično kažu i u Crti.

Manipulisanje biračima

“Na naziv liste ne utiče to da li su izbori razdvojeni ili ne. Nosilac liste može da bude bilo koje fizičko lice koje je za to dalo saglasnost bez obzira na to da li je u pitanju predsednik stranke, član ili nestranačka ličnost. Izborne kampanje su uglavnom liderske pa na lokalnim izborima kada građani trebaju da biraju svoje predstavnike u lokalnom parlamentu na bilbordima, plakatima viđamo lidera stranke”, kažu iz Crte za novine “Nova” dodaju se na ovaj način manipuliše biračima, jer se oni često povezuju s osobom koja je istaknuta kao nosilac liste, iako ta osoba nije stvarni kandidat.

“Crta je predlagala da se izmeni zakon kako bi se uvela obaveza da nosilac liste mora biti i kandidat na toj listi čime bi se povećala odgovornosti političkih predstavnika prema biračima ali za to nije postojala politička volja”, navode u Crti.

Zašto je za SNS važno da Vučić opet bude nosilac svih lista?

Pre svega, ne zna se kakva će biti sudbina njegovog dugo najavljivanog pokreta. On je trebalo da bude zvanično formiran na Vidovdan, ali se to konstantno odlaže. Tako se može desiti i da ne bude osnovan do prolećnih izbora, a onda je SNS u problemu. Ne preostaje joj ništa drugo nego da se opet “sakrije” ispred imena bivšeg predsednika stranke, čiji ije lični rejting daleko iznad njihovog stranačkog, kako pokazuju mnoga istraživanja. (www.nova.rs, portal i list “Nova”, Jelena Jelovac, 26.8.2023)

Intervju: Cvijetin Milivojević - Vučić je napravio veliku štetu! (25.8.2023)

Gost Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. #intervju #vucic (youtube kanal Slavija info, voditelj Ljubomir Sdefanović, 25.8.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=h02QAuM9rGI

„Bez ustručavanja“ - Cvijetin Milivojević: Vučić je preveslao Đilasa za beogradske izbore!

Politikolog Cvijetin Milivojević gost je ovog izdanja emisije "Bez ustručavanja" u kojoj analizira političke prilike u Srbiji, on kaže da Vučiću istomišljenici u stranci daju blanko podršku za bilo koju njegovu odluku, da je mnogo otvorenih pitanja i da svim tim pitanjima gazduje samo Vučić. Milivojević kaže da su u Srbiji započeti građanski i politički procesi i da je opozicija živnula, ali da je pitanje svih pitanje ko je opozicija u Srbiji. On upozorava i da protest mora imati rok izvršenja zahteva, ali i sankcije za njihovo neizvršenje, a ne manjak ideja. Emisiju pogledajte večeras od 20 časova. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, voditelj dr Aleksandar Dikić, Bez Cenzure - Zvanični youtube kanal, 21.8.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=vn4gqSTye64

Milivojević: Opozicija da bojkotuje izbore na proleće ukoliko pre toga ne budu raspisani beogradski

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je danas da bi opozicija trebalo da bojkotuje najavljenje lokalne i parlamentarne izbore ukoliko predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne održi obećanje i ne raspiše beogradske izbore pre kraja 2023. godine.

"Opozicija mora da insistira na beogradskim izborima koji će biti održani pre ovih natkrivljenih. Treba da zahteva beogradske izbore koje je Vučić obećao kada se sastao sa Đilasom 12. aprila prošle godine. Beogradski izbori biće test za izbore na proleće", rekao je Milivojević agenciji Beta.

On je ocenio da Srpska napredna stranka nema legitimitet i da su objedinjeni izbori "stara taktika" Aleksandra Vučića.

"Ova vlast je oktroisana. Volja naroda nije ispoštovana. Ovi građanski protesti će se samo intenzivirati od septembra i opozicija ne bi trebala da odustaje od svojih zahteva", rekao je Milivojević. (www.beta.rs, 21.8.2023)

Cvijetin Milivojević – Vlast koja prizna nezavisno Kosovo ne može se smatrati prijateljem Srbije

Aljbin Kurti se tokom nezvanične posete Severnoj Makedoniji sastao samo sa liderima opozicionih partija Albanaca i prisustvovao preimenovanju ulice “Druga makedonska brigada” u “Ulicu Adem Demaći”, u skopskoj opštini Čair. Na skupu u centru Tetova tokom Kurtijeve posete bila je istaknuta zastava tzv. “velike Albanije”, koja obuhvata delove Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grčke. Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša ocenio je da Kurti zloupotrebljava opozicione partije Albanaca u Severnoj Makedoniji da bi ostvario svoj ratni plan i izazvao sukobe. Kurtijevu posetu Severnoj Makedoniji prokomentarisao je i politikolog Cvijetin Milivojević.

“To nije ništa novo. Mi smo slične skupove sa nekim drugim liderima Albanaca sa Kosova, liderima Albanaca iz Makedonije, pa čak i uz učešće neko vreme premijera Albanije viđali i proteklih godina” rekao je Milivojević. On je dodao da s obzirom na dobre odnose našeg predsednika sa premijerom Albanije Edijem Ramom mi često žmurimo na činjenicu da se upravo Rama direktno bavi promovisanjem Velike Albanije. “Mi samo konstatujemo stvari, žalimo se, tugujemo što je tako i ne činimo ništa konkretno da sprečimo ponašanje” rekao je. On je napomenuo da u međunarodnim odnosima važi princip reciprociteta i da ona vlast koja je priznala Kosovo ne može biti prijatelj Srbije. (www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, 18.8.2023)

https://www.ktv.rs/2023/08/18/cvijetin-milivojevic-vlast-koja-prizna-nezavisno-kosovo-ne-moze-se-smatrati-prijateljem-srbije/

SRBIJA NIJE UMORNA OD LIDERA Da li je ideja o jakom lideru u kog će se "NAROD ZALJUBITI" jedino rešenje za opoziciju

Rame uz rame sa idejom o zajedničkoj listi, mada trenutno stidljivije, stalno se promalja ideja da bi opozicija moralo da iznedri i jednog, dominantnog lidera ako želi da ugrozi vlast. Birači moraju da budu zaljubljeni u jednog čoveka, argumenti su u prilog ovoj ideji, a analitičari ističu da je "lakše reći nego učiniti" jer je politička scena suviše rascepkana.

- U većini država postoji neko ko je lider opozicije i ko se ističe kao glavni izazivač vladajuće stranke i aktuelne vlasti. Apsolutno nema dileme ko je na toj poziciji u Engleskoj, pa čak ni u zemljama u regionu. S takvim političarem se onda birači identifikuju, pa nema zablude ko će biti naslednik ako dođe do smene vlasti - kaže za "Blic" Bojan Klačar, politikolog i izvršni direktor Cesida.

A Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za "Blic" da tačno ima na umu odakle bi trebalo da se počne sa tom potragom.

- Prestonici nedostaje lider opozicije. Neophodan je čovek koji može da izađe na izborima u Beogradu, kao neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Treba im neko ko će voditi prestonicu dobro, da ga narod zapamti. A imali smo takve, pa i u doba socijalista, dovoljno je setiti se Branka Pešića - kaže Milivojević.

"Pamet, znanje, šarm..."

Ideju o jednom lideru izneo je akademik i dramski pisac Duško Kovačević. Tek kada pruži jednog lidera opozicija može da ugrozi vlast, smatra on.

- Dok ne iznedri jednog čoveka koji će kao ličnost biti prihvatljiv za većinu ljudi, svojom pameću, znanjem, šarmom i svim ostalim što mora da poseduje jedan budući predsednik, i dok ga ne formira u javnosti, neće uspeti da ugrozi sadašnju vlast - rekao je Kovačević.

Kovačević smatra da "rasipanje na 10 ili 20 potencijalnih lidera jednostavno ne funkcioniše“.

- Srpski narod je od Karađorđa do danas naučio da ima jednog čoveka i jednog vladara, i morao je, metaforično rečeno, da bude zaljubljen u jednog čoveka - ocenio je Kovačević.

Da li je to rešenje za uspeh i da li je opozicija zrela za takav dogovor?

Milivojević: Neki od novih aktivista, možda?

Cvijetin Milivojević tvrdi da nema dileme.

- Mislim da bi to mogao da bude neki od novih aktivista. Da je neko od opozicije pametan imao bi u vidu da je vođenje Beograda komunalna stvar i da treba da kandiduje nekoga ko je kod birača prepoznat kao političar kome je prestonica na prvom mestu - kaže Milivojević.

Do dogovora je, čini se, daleko, jer su se od prošlih izbora u Srbiji stranke opozicije još više usitnile. Poslednja u nizu je Narodna stranka.

Klačar: Potrebno ozbiljno ukrupnjavanje opozicije

Klačar podseća na taj raskol i kaže da je za stvaranje lidera važan preduslov ukrupnjavanje političke scene.

- I to mora da bude ozbiljan proces, da se umesto 15 stranaka naprave tri ili četiri koalicione liste. Ukrupnjavanjem će se onda podići procenti podrške, izdvojiće se lideri, a najjači među njima će se prikazati kao lider. Do toga ne može da dođe ako stranke imaju podršku koja je dovoljna za cenzus, ili procenat iznad toga. Iz takve podrške ne nastaje lider - kaže Klačar.

Klačar ocenjuje da je sve ovo "lakše reći nego učiniti".

- Ujedno, opozicija ne može da ga stvori, on mora organski da se nametne kao lider. A uz to, nije jedini način. Primer za to je Crna Gora. Do promene vlasti je došlo kad se nekoliko lidera okupilo na jednoj platformi - podseća Klačar.

Kada su ranije za Blic govorili o idealnom kandidatu opozicije, analitičari bi uvek oslikali istog fotorobota: javna ličnost, neprikosnovena biografija i autoritet, kao i neupitna podrška onih koji su ga kandidovali. Ne manje važno je da bi svuda i u svakoj prilici morao da zastupa jasnu ideju, politiku i jedinstvo.

Srbija nije umorna od lidera

Ali, Milivojević podseća da je još pre 35 godina na čuvenoj Osmoj sednici izgovorena čuvena rečenica: “Srbija je umorna od raznih lidera i novi joj nisu potrebni.”

- Ispostavilo se da nije, već da ih i dalje traže, a neki se i sami nameću. I pored svega rečenog, meni je ovo pitanje metafizičko, jer ne znamo ni koji će izbori biti, ni kada će biti održani - kaže Milivojević.

Izbori u Beogradu održani su 3. aprila 2022. godine, a vlast je ponovo formirala Srpska napredna stranka. Nedugo posle toga lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas išao je 11. aprila na sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i od njega zatražio novo glasanje, a posle sastanka je rekao da mu je obećano da budu održani na proleće 2023. godine. To se, međutim, nije dogodilo, a Vučić je poslednji put kada je govorio o toj temi rekao "kad budu tražili izbore, dobiće".

Vučić je nedavno poručio i da će Srbija ići na prevremene parlamentarne izbore, i da je njihovo održavanje "pitanje meseca". Da bi se to desilo, treba da se ispuni sledeći zakonski sled: da premijerke da ostavku, da prođe rok od mesec dana za drugog mandatara, raspisivanje izbora, izborna kampanja od 45 do 60 dana.

Mandat aktuelnog saziva pokrajinskog parlamenta ističe 31. jula 2024. godine, a redovni izbori, prema Statutu AP Vojvodina, moraju biti raspisani 90 dana pre tog datuma, dakle 2. maja. Propisano je i da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 dana ni više od 60 dana, što znači da glasanje za novi saziv vojvođanskog parlamenta mora biti održano u periodu od 1. juna do 1. jula. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 18.8.2023)

Duhovitost „nepogrešivog vođe“: Šta Vučić poručuje odgovorom zapadnim medijima?

Na pisanje medija sa Zapada, u kojima se kritikuje njegova politika, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara snimkom mašinerije koja vrši radove na jednom putu u pribojskom naselju Ćetanje.

Uz snimak, predsednik se na Instagramu zahvaljuje “CNN”-u i “Frankfurter Allgemeine Zeitung”-u na, kako je napisao, svakodnevnoj promociji, te poručuje da mu je od njihovih “pisanija” mnogo važnije to što se pomenuti put, dug 1.500 metara dug, a tri metra širok, rehabilituje.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da ovaj put mora da pohvali Vučića. Objava je duhovita, a predsednik se očito, odgovarajući CNN-u i FAZ-u, obraća svojim biračima, navodi on.

“Verovatno će svaki prosečan birač SNS-a reći ‘E, nek im je rekao’. Ako bih kao građanin hteo da postavim pitanje sam sebi, mene zanima zašto predsednik Republike takav hrabar odgovor nije dao na kampanju američke ambsade u kojoj Srbe u EU i NATO pozivaju omiljeni likovi poput Željka Mitrovića i sličnih. Ne sporim pravo da on komentariše na ovaj ili onaj način pisanje nekih medija, ali me brine što se on više od toga šta pišu strani mediji, bavi uređivanjem domaćih medija. To je ono što nije dobro, kada govorimo o slobodi štampe, slobodi govora”, kaže Milivojević i pita zašto na to ugrožavanje sloboda medija i govora – Zapad ćuti.

Naš sagovornik, koji je i vlasnik PR agencije „Pragma“ poručuje i da onaj koji je unajmio “likove” poput vlasnika Pinka da promovišu evroatlantske integracije Srbije, kao da je “hteo da onemili ulazak u EU i NATO” građanima.

U pomenutoj Instagram objavi predsednik je ove tekstove okarakterisao i kao “pritiske političkih i medijskih poluistina i neistina”.

Kritički odnos inostranih medija prema politici predsednika Srbije u poslednje vreme jeste učestao, Vučić je tema i „Deutsche Welle“-a i „Tageszeitung“-a, ali i pored tog intenziteta, Milivojević smatra da se to ne može posmatrati kao pritisak Zapada na Vučića. Pogotovo jer postoje i brojni tekstovi kojima se stabilokratija, koja je, navodi, zapadni izum, u Srbiji održava i podržava.

“Da Zapad želi da pritisne Vučića za dobrobit građana Srbije, pritisnuo bi kada je u pitanju vladavina prava, medijske slobode, sloboda zbora i govora. Vučić je omiljeni stabilokrata, a stabilokratiju od 2013. nisu smislili građani Srbiju, nego je to zapadni izum sa ciljem da se Vučiću što više oduži vlast, dokle god bude dovoljno kooperativan. Šta njih briga za činjenicu da u Srbiji nema medijskih sloboda, vladavine prava? To je vrsta licemerja Zapada”, mišljenja je ovaj politikolog.

Podrška stabilokratiji, pa i u vidu tekstova u takođe medijima koji dolaze iz istog dela sveta kao CNN, FAZ ili DW, dolazi iz razloga koje Milivojević naziva egoističnim – kooperativnost po pitanju Kosova i drugih tema. Jedna od njih je prihvatanje visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita, izabranog, kaže, mimo Saveta bezbednosti i uz protivljenje Kine i Rusije.

Urednik političke rubrike portala Nova.rs Vojislav Milovančević reči hvale, za razliku od Milivojevića, nema. Kaže da odgovor sa pomenutim snimkom i “pokušaj duhovitosti” sugeriše da ili izraelski savetnici na godišnjem odmoru ili su definitivno napustili “svog dugogodišnjeg klijenta”.

Milovančević smatra da način na koji je Vučić odgovorio na ova pisanja pokazuje da pokušava da se predstavi kao čovek koji ne mari za pisanje “nekih zlih stranaca”, već samo Srbija.

“Ne zaboravite da govorimo o čoveku koji se više nego bilo ko u državi bavi medijima i koji je brižljivo, čitavu deceniju, gradio sliku o sebi kao neoprešivom vođi koji vodi narod u svetlu budućnost. E, sad, zamislite da njemu, čoveku koji ima previsoko mišljenje o sebi, kaže da on nije baš toliko nepogrešiv i da neke stvari radi i loše. On nije mogao da otćuti na to, iako sam, iskren da budem, očekivao da mu ovo pitanje „na volej“ namesti neko ala Goca Uzelac tokom konferencije za medije”, kaže urednik Nove.rs.

Nakon objave usledio je još jedan tekst, ovoga puta u nemačkom “Berliner zeitung”-u, koji prenosi čiji je autora teksta politikologa Muamera Bećirovića, na koji je reagovala i ambasada Srbije u Nemačkoj.

Između ostalog, u saopštenju ambasade stoji i da se Bećirović zalaže za “raspoređivanje nemačkih vojnika, pa čak i nemire i političku nestabilnost u Srbiji”, te da se takav zahtev može “klasifikovati samo kao ratno huškanje”. Dodaje se i da su takve “operacija region, a pre svega Srbija, platili stotinama hiljada žrtava”.

Milovančević pretpostavlja da je ambasada pokušala napraviti analogiju s Prvim svetskim ratom, koja je, ocenjuje, prilično neukusna.

”Ali kakva nam je diplomatija i ko su sve naši ambasadori i kakvi sve tek treba da postanu naši predstavnici u inostranstvu, ovo čak i nije toliko loše koliko bi moglo da bude”, zaključuje urednik “Nove.rs”.

Radove u Ćetanju Vučić je nedavno obećao predstavnicima bošnjačke zajednice u Priboju, a asfaltirane će biti i ulice u naseljim Kalafata i Bare. Nakon što su predstavnici Bošnjaka to zahtevali od predsednika Srbije on je odmah izdao nalog javnome preduzeću “Putevi Srbije” da se krene u realizaciju, preneli su tada mediji. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 16.8.2023)

Šta rade i čime se bave: Ministri se ne oglašavaju, umesto njih govori – Vučić

Ministri Vlade Srbije uskoro će obeležiti godinu dana rada, ali konfererencije za medije gotovo i da ne organizuju. Mediji nikada nisu bili pozvani, na primer, na konferenciju Ministarstva poljoprivrede, ministarku pravde jedva poznajemo, a ministra informisanja možda pamtimo po e-upravi. Bivša ministarka u Vladi Zorana Mihajlović kaže za N1 da aktuelni ministri ne bi imali šta građanima da kažu.

„Ovo je Vlada bez kapaciteta. Imamo ljude koji su nam pokazali da svako može da bude ministar i svako može da bude premijer. Ja za mnoge ministre ne mogu da se setim ni njihovog imena, a kamo li šta tačno oni vode“, rekla je bivša ministarka Zorana Mihajlović.

Tačno je, međutim, i to da se ministarka Mihajlović odaziva pozivima pojedinih medija od kako više nije u Nemanjinoj 11, ali konferencije je držala.

Pitanja nije baš uvek rado dočekivala, ali odgovor se ponekad i mogao dobiti i van teme.

„Oni koji bi nešto da rade – rade periferne stvari, ne rade ono što je suštinski njihov posao ili ne rade ništa. Jer vi danas možete da se zovete ministar, dođete u kabinet ili ne dođete. To je to, vi ste ministar na papiru“, dodaje Mihajlović.

Vlada Srbije ima čak 29 članova i vervatno niko ne zna da ih nabroji sve.

I dok ministri Vlade Srbije koje građani plaćaju nemaju šta da saopšte javnosti, tu je predsednik Srbije koji preuzima sav posao iz Vlade Srbije i koji je baš u svakom kabinetu – od finansija do ljudskih i manjinskih prava i rodne ravnopravnosti.

Predsednik baš sve i baš svaki dan objašnjava bar po sat vremena i čini se da nam ministri i nisu potrebni.

„Mi apsolutno o tome šta radi Vlada saznajemo iz treće ruke, ne od ministara, ne od premijerke, već od predsednika Republike koji je najbolje informisan šta radi svako ministarstvo. I kad bih hteo da se našalim rekao bih da je predsednik Republike portparol svih resora u Vladi Srbije“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Uz predsednika često se pojavi i premijerka Ana Brnabić, ali ona retko govori. Na pitanja medija u prisustvu Vučića – ne odgovara. Da li bi iko primetio kada bi se Nemanjina 11 zaključala?

„Ne mora ključ u bravu. Samo se mogu skinuti natpisi i staviti Savet ministara ili pomoćni organ predsednika, kabinet ili drugi deo kabineta predsednika Republike. Može i tako da bude“, nabraja Milivojević.

A možda je sve i pitanje motivacije. Ministri u Vladi Srbije su oročeni na godinu i po dana, kada će mnogi od njih biti i ispraćeni iz svojih kabineta, što je za nešto više od šest meseci. (www.rs.n1info.com, TV N1, Žaklina Tatalović, 15.8.2023)

https://n1info.rs/vesti/sta-rade-i-cime-se-bave-ministri-se-ne-oglasavaju-umesto-njih-govori-vucic/

Koji su dometi protesta opozicije: Vlast nije ispunila zahteve, demonstranata manje

Nakon dva masakra s početka maja, desetine hiljada građana okupljale su se na protestima "Srbija protiv nasilja" koji su često opisivani kao najmasovniji od rušenja Miloševića. Poziv na okupljanje opozicija je poslala i za ovu subotu. Biće to petnaesti po redu protest u glavnom gradu sa istim zahtevima, koji ni nakon tri meseca nisu ispunjeni. Zbog toga se postavlja pitanje da li protesti idu ka gušenju, ili će se ponovo omasoviti u septembru.

" Kada posmatram ove proteste rekao bih da se oni uklapaju u šablon o kome inače ove nove teorije društvenih protesta govore, a taj šablon zapravo podrazumeva činjenicu i ideju da ovakvi protesti su pre svega politički protesti. Oni naravno zavise, ali i njihova masovnost, od toga koliki su izgledi za uspeh. Oni koji dolaze na te proteste, oni su po definiciji protiv vlasti, njih nema ni manje ni više nego što ih je bilo. Dakle, sama činjenica da na ulici imate manje ili više ljudi, ništa ne govori o tome da li se menja raspoloženje građana prema vlasti, odnosno deo građana opoziciono nastrojenih, ali činjenica da li na ulici imate više ili manje ljudi zavisi sa jedne strane od toga koliko ti ljudi koji izlaze na proteste i jesu inače protiv vlasti, smatraju da to što oni izlaze ima nekakvog efekta", kaže za Euronews Srbija socilog Vladimir Vuletić.

On kaže da se za sada se pokazalo da tog nekog efekta nema te da je to osnovni razlog zbog čega je manje ljudi na ulici. Vuletić kaže da taj smanjen broj nije nešto što je posledica samo godišnjih odmora.

"Vrlo često se protesti omasove ukoliko imate represiju vlasti, ukoliko imate neke nespretne reakcije.. Za sad se pokazalo tokom ovih otprilike tri meseca, da zapravo vlast nije dolivala ulje na vatru, čak i kada su bile one situacije koje su nesumnjivo bile usmerene na provokaciju i korišćenje sile, kao što je na primer blokada autoputeva. Dakle, u tom smislu, moguće da ukoliko bi došlo do neke reakcije vlasti koja bi bila nezgrapna ili tako dalje, da bi to možda moglo da dovede više ljudi na ulicu. Međutim, ukoliko se sve nastavi na ovaj način čini mi se da ćemo imati tu situaciju da će vremenom biti sve manje i manje ljudi na ulici i ostaće oni koji imaju najviše interesa da budu tu", zaključuje Vuletić.

Iako se zahtevi protesta za ova tri meseca nisu menjali, međutim, jesu "teme iz nedelje u nedelju". Tako je za subotu kao glavni povod istaknuta situacija u Bačkoj Palanci. Koliko su zahtevi i njihovo ispunjavanje ili neispunjavanje bitan motiv za okupljanje građana, Vuletić kaže da je to stvar organizatora i njihove sposobnosti da mobilišu ljude.

"Čini mi se da sada postoji jedan možda i ozbiljniji problem a to je što i čak kada bi svi ti zahtevi bili ispunjeni, vi ne vidite šta je to zapravo neki važniji cilj koji bi opozicija time mogla da ostvari. Dakle, imali biste neku situaciju gde bi opozicija, nema sumnje, imala više prilika da bude u medijima, ali ništa osim toga. Iako su protesti do sada imali nekog efekta, mislim da su imali efekta u tom smislu da vi sada možete da kažete da u Srbiji postoji jedan deo opozicije koji ima nekakav svoj identitet i koja bi mogla da se pojavi na izborima koji su uostalom ii najavljeni. Tako da su u tom smislu rekao bih, čak i ukoliko ne biste imali ovo ispunjavanje zahteva, opozicija bi mislim mogla da bude zadovoljna samom činjenicom da se na neki način vratila na političku scenu", navodi Vuletić.

Sutra će građani šetati od Skupštine do Vlade, a upravo tamo su još 8. maja prvi put uspostavljeni zahtevi vlastima. Međutim, od tada se broj ljudi na ulicama gradova u Srbiji smanjio.

"Ako imate u centru Beograda, u svakom trenutku mogućnost da parkirate auto bez problema, onda vam je jasno da je Beograd poluprazan, onda vam je jasno da mnogi ljudi nisu tu. Ali, to ne znači da su prestali razlozi zbog čega oni protestuju, ti ljudi će se vratiti", rekao je Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.

Za najjaču opozicionu, Stranku slobode i pravde, nije važno, kako za Euronews Srbija kaže Borko Stefanović, licitiranje vlasti brojem demonstranata, već je važna volja ljudi da nastave da protestuju u svim uslovima.

"Ne treba ove proteste posmatrati ni na koji način izdvojeno, već kao deo jednog jedinstvenog pristupa dubokim promenama sistema u ovoj zemlji. To je jedan odgovor građana, odgovor opozicije je važno da bude trezven, da bude miran i da bude jedinstven", naveo je Stefanović.

On je dodao i da će dalji tok protesta zavisiti i od dogovora sa građanima.

"Bahatost i katastrofalni potezi režima svakome kucaju na vrata. Ovi protesti su pokazali da nema toga balona i staklenog zvona ispod kojeg se građanin može sakriti, misleći da do njega neće doći posledice vladanja jedne užasno loše vlasti", istakao je Stefanović.

"Manjak ideja onih koji organizuju proteste"

Ipak, da ima odgovornosti organizatora za manji broj ljudi na protestima, smatra politikolog Cvijetin Milivojević.

"Nije samo to što su otišli na odmore, nego mi se čini i manjak ideja onih koji organizuju proteste, manjak zadatih rokova, i obećanja koja su oročena itd, jer ako vi zovete ljude tri meseca da šetaju, a onima kojima se obraćate, a to je vlast, ne date rok da ispune neke od ovih građanskih zahteva, sa ovih prvih protesta koji su postavljeni, čemu onda šetnja", navodi Milivojević.

Ističe da i od vlasti zavisi šta će biti sa protestima.

"Postoji nešto što se zove vatra koja se može raspiriti, ostaće neki ugarci te vatre i dovoljno je da se desi neki incident, akcident, a toga je nažalost svakog dana prisutno, da se oni razgore. Jedini način da se dođe u političko stabilno stanje su nekakvi izbori", smatra Milivojević.

Da su protesti sada u izazovnoj fazi, i da bi političari trebalo da budu oni koji će usmeriti njihovo dalje kretanje, rekla je gostujući na Euronews Srbija Ivana Petronijević Terzić iz Demostata.

"Mislim da je vrlo važno da znamo da će nezadovoljstvo građana, koje je jasno pokazano na protestima, pogotovo u prvim nedeljama maja i u junu kada su protesti bili masovni, rasti, pre svega zbog ekonomske situacije i lošeg položaja građana", ističe Petronijević Terzić.

Napominje, međutim, da će "političari morati na neki način da artikulišu to nezadovoljstvo, da imaju jasne ideje i od građana zatraže podršku za te ideje".

"Imamo osećaj da opozicija ne može da uhvati neku nit i ida de ka tome. Sa druge strane, imamo najave koje dolaze od vladajuće koalicije, npr. o izborima u Beogradu, da li će ih biti ili ne. Onda se unosi konfuzija u već konfuzne građane, koji zbog visokog stepena antipartizma i apolitičnosti imaju konfuzan odnos i prema politici, strankama i političarima", kaže sagovornica Euronews Srbije.

Što se tiče raskola u Narodnoj stranci, Petronijević Terzić navodi da su građani "navikli na disonantne tonove u opoziciji, i ovo što se deilo u Narodnoj stranci može tako da se posmatra". (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija,Stefan Goranović, 11.8.2023)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/96243/koji-su-dometi-protesta-opozicije-vlast-nije-ispunila-zahteve-demonstranata-manje/vest

"OPOZICIJA SPREMA RAŽANJ DOK JE ZEC U ŠUMI"

 Pričaju o ujedinjenju, a cepanje gledamo u živom programu: Ovo bi mogla da bude CENA

Udruživanje, ujedinjenje, jedna opoziciona kolona, do pobede. Ta priča bi, teorijski, možda i mogla da "pije vodu", ali u praksi sve sugeriše da baš i neće ići tako glatko. Zato u izlogu gledamo jedan "film", a u radnji svedočimo svađi za svađom, podeli za podelom. Epilog toga bi mogao da bude, smatraju analitičari, dve ili više opozicionih kolona za eventualne izbore, što bi moglo da dovede do onoga što gotovo sigurno nikome nije namera - rasipanja glasova.

Opozicija, po svemu sudeći, priprema nekoliko kolona za izbore na proleće

"Opozicija sprema ražanj dok je zec u šumi" - tako stvari vidi Cvijetin Milivojević, politikolog.

- To što se opozicija nije usaglasila za koje izbore navija, pokazuje koliko je politički neozbiljna. Lično sam slušao predstavnike tri stranke koje šetaju na protestima kako ne mogu da se usaglase da li su samo za beogradske izbore, samo za lokalne i pokrajinske izbore, ili za izbore na svim nivoima što je za opoziciju ravno samoubistvu - ocenjuje Milivojević.

Da nije mnogo u krivu, svedoče i sami političari, koji su za "Blic" govorili upravo o izborima. Zajedničko im je da ih hoće, ali apsolutnog jedinstva oko toga koje, još nema.

U izlogu jedno, u radnji drugo

A u međuvremenu, na sceni nema čega nema, od rasprava i svađa, prepucavanja i deljenja, do biranja potencijalnih saradnika. Tako smo gledali prepucavanje na relaciji SSP - Dveri, i optužbe oko toga ko sarađuje sa vladajućom koalicijom. Uživo se pratio i razlaz u Narodnoj stranci, i formiranje novog Narodnog pokreta Srbije, na čelu sa poslanikom Miroslavom Mikijem Aleksićem.

Svedočimo i izjašnjavanju ko bi sa kim saradnju, a ko baš i nije dobrodošao. U odnosu na to, verovatno će se, kad do izbora dođe, i formirati izborne kolone.

Organizatori protesta "Srbija protiv nasilja" mogli bi na izbore da izađu u čak tri kolone

Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremenu politiku smatra da stranke koje organizuju proteste ne bi trebalo da imaju više od dve kolone.

- Ako bude više od dve kolone u građanskoj opoziciji, biće rasutih glasova kao na prethodnim izborima kada su bile tri proevropske koalicije. Jedna oko SSP, druga "Moramo" i treća oko SDS Borisa Tadića. Na kraju, Tadićeva lista nije prešla cenzus i bačeni su glasovi - kaže on za "Blic".

Kako kaže, zato bi za organizatore protesta "Srbija protiv nasilja" bilo možda "najbolje da formiraju jednu listu".

- Ipak, pitanje je da li će svi pristati na to. Pre svih, Zeleno-levi front verovatno želi da očuva svoj identitet pogotovo u Beogradu gde je jak, i gde može sam da ostvari veliki rezultat. Ali, više od dve kolone građanske opozicije bi po meni bilo previše - ocenjuje on.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže za "Blic" da, kada je reč o organizatorima protesta, vidi čak tri moguće kolone.

- Jednu bi činili SSP i PSG, drugu DS, pokret "Srce", "Zajedno" i Aleksićev novi pokret, a treću verovatno “Ne davimo Beograd” sa manjim pokretima i udruženjima. Pozicija pokreta “Ne davimo Beograd” je specifična pre svega zbog njihovog većeg rejtinga u Beogradu - smatra Klačar.

Ko bi sa kim

Novoformirani Narodni pokret Srbije, na čijem čelu je doskorašnji potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, za buduću saradnju računa na one sa kojima je i do sada sarađivao iz opozicije.

- Ja sam rekao i u Topoli da je potrebna nova partija koja će biti spremna na saradnju sa drugim opozicionim strankama, nego jedna stara koja nije spremna za saradnju, i to je bio jedan od problema na koji sam ukazivao. Nedopustivo je da neki funkcioneri Narodne stranke napadaju opozicione partije, komentarišu njihove ideologije, više nego što napadaju vlast. Opozicija mora da sarađuje i građani očekuju da opozicija ima jedinstvo po pitanju najvažnijih životnih stvari - kazao je Aleksić pre nekoliko dana.

Dodaje da se priprema za izbore, i kaže da je njegova ideja da napravi "što širu opozicionu platformu".

U nju bi, prema mišljenju Bojana Klačara, zajedno sa Aleksićem u obzir mogle da dođu i DS, "Zajedno" i Pokret "Srce" Zdravka Ponoša, koji je pre godinu i po dana takođe izašao iz Narodne stranke.

Mogućnost formiranja jedne takve kolone donekle nagoveštava Đorđe Miketić, poslanik "Zajedno", s tim što je, slučajno ili namerno, za sada zaobišao Aleksićev pokret.

Poslanik Đorđe Miketić najavljuje saradnju sa DS i pokretom "Srce" Zdravka Ponoša

- Stranka "Zajedno" se sprema za izbore, pogotovo beogradske, ali tek kada ispune zahteve protesta. To jest, kad demontiramo propagandnu mašineriju laži i mržnje, možemo ući u proces političke artikulacije rešenja kroz širok društveni dijalog i da tek tada, svi zajedno, počnemo da lečimo i popravljamo naše društvo. Plan je da sa Lutovcem i Ponošem, tu bliskost prevedemo u najbližu moguću saradnju - kazao je Miketić.

Cvijetin Milivojević objašnjava da bi za beogradske izbore bilo logično da cela opozicija bude na jednoj listi, uz veliko "ali".

- Kada je reč o beogradskim temama, ne bi trebalo da postoje razlike između proevropske i nacionalne opozicije. Međutim, poznavajući opoziciju mislim da im neće biti dovoljne ni dve nego pet ili sedam kolona. Oni ne traže zajednički imenitelj kako bi pravili koaliciju, nego gledaju samo razlike da bi se razdvajali - analizira Milivojević.

Ima li mesta za Jeremića?

S druge strane političkog spektra, desno orijentisane stranke Novi DSS, Zavetnici i Dveri napravile su početkom godine blisku saradnju kada su se suprotstavile francusko-nemačkom planu za rešenje kosovskog pitanja.

Na tom tragu je bila i Narodna stranka, pa ostaje da se vidi da li će Jeremić nakon još jednog raskola pokušati da traži koalicioni zagrljaj među predstavnicima nacionalne politike?

- Mislim da Aleksić, ipak, ne bi odustao od EU kao što je na to spreman Jeremić, i da je otvoreniji za saradnju sa proevropskom opozicijom u odnosu na Jeremića. S druge strane, Jeremić će, da bi prešao cenzus, morati da traži koaliciju među desno orijentisanim strankama kao što su Dveri, Novi DSS ili Zavetnici - objašnjava Ivković.

Međutim, da li je rano govoriti o budućim koalicijama? Cvijetin Milivojević kaže da je nezahvalno.

- Do proleća može svašta da se dogodi. I da uvedemo sankcije Rusiji i da eskalira situacija na Kosovu. Ko zna koje će teme biti aktuelne na proleće, pa teško da će opozicija već sada praviti koalicije - zaključuje on. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 12.8.2023)

"Odgovorni da podnesu ostavke za SRAMAN PROPUST"

Ne smiruje se bura zbog skandala sa obilježavanja godišnjice pogroma Srba u „Oluji“

Sraman propust prilikom obilježavanja godišnjice progona Srba u akciji "Oluja", kada se na video bimu tokom govora političara u Prijedoru pojavila i fotografija bošnjačkih izbjeglica iz Žepe, umjesto krajiških Srba, otvorila je oštru raspravu u javnosti od toga ko je odgovoran za ovaj skandal do toga da li je ovako važan posao trebao da radi neko iz Srbije ili iz Republike Srpske.

Pogrešna fotografija prikazana je na jednom od panela tokom centralnog obilježavanja 28 godina od pogroma “Oluja”, koji su zajednički u Prijedoru organizovali odbori vlada Republike Srpske i Srbije za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Naime, u sklopu video materijala koji je pratio obilježavanje, dok je predsjednik Srpske Milorad Dodik držao govor, iza njega se pojavila fotografija na kojoj su prikazane žene i djeca. Fotografiju je Milorad Dodik objavio i na svom službenom Twitter profilu među nekoliko drugih fotografija.

Uvreda za sve žrtve i prognane

Ista fotografija se vidjela i prilikom govora predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dan kasnije utvrđeno je da to nije bila fotografija protjeranih Srba iz akcije „Oluja“ već protjeranih Bošnjaka iz Žepe, 1995. godine.

Obje vlade su se odmah ogradile od ovog propusta, prebacujući krivicu na agenciju koja je radila multimedijalni sadržaj, a koja je ubrzo i preuzela odgovornost.

Utvrđeno je da je riječ o agenciji “Pozitiv” iz Beograda, koja je bila angažovana od strane Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije.

Iako niko ne sumnja u to da je riječ o nehotičnoj grešci, činjenica je da je time bačena „mrlja“ na ovako jedan važan događaj.

Ovaj sraman propust je i uvreda za žrtve i prognane u akciji „Oluja“, kao i za bošnjačke izbjeglice iz Žepe koji su prikazani na fotografiji, ali i za Srpsku i Srbiju, koji su bili organizatori događaja.

Oskudni podaci o agenciji

Brojna pitanja su otvorena u javnosti, od toga da li će neko biti kažnjen zbog ovoga propusta, zbog čega u izradu multimedijalnog sadržaja nisu bili uključeni i predstavnici Vlade Srpske, a ako jesu, da li su uopšte pregledali navedeni sadržaj prije nego što je objavljen.

Takođe, pitanje je i da li je navedena agencija dovoljno kvalifikovana da radi ovako jedan važan posao.

Na zvaničnoj web stranici agencije „Pozitiv“ iz Beograda nije moguće mnogo saznati o njenom radu. Stranica je dostupna samo na engleskom jeziku i nema skoro nikakvog sadržaja na njoj.

Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, koji je i vlasnik agencije za odnose s javnošću, marketing, konsalting i istraživanje tržišta „Pragma“, ističe da je mnogo spornih pitanja u ovom slučaju.

On ističe da bi zbog ovakvog skandaloznog propusta ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nikola Selaković trebao da podnese ostavku iz moralnih razloga.

– Trebalo bi da podnese ostavku upravo zato što je dozvolio da se neko u njegovo ime, i u ime njegovog ministarstva, igra sa takvim stvarima – ističe Milivojević za Srpskainfo.

Navodi da je uvjeren da nije riječ o namjernoj grešci, već da su multimedijalni sadržaj radile osobe koje su „diletanti“ i neznalice.

Posao za malo novca i mnogo prestiža

Milivojević ističe da ne zna ništa o navedenoj agenciji, ali da je vjerovatno riječ o nekome ko je „blizak“ vlastima, jer je već od ranije poznato da poslove koje raspisuju državne institucije dobijaju oni koji su u tom trenutku bliski vlasti, bez obzira na njihove kvalifikacije.

– Ne mislim da je ovo bio posao koji je vrijedan nekog velikog novca, ali jeste vrijedan prestiža. Riječ je o međudržavnom memorijalu, odnosno događaju od opštenacionalnog interesa i tu ne smije da bude mjesta eksperimentima. Suludo je da posao montaže, video pokrivalica koje prate govore državnika na ovakvom događaju, rade klinci ili osobe koje ne znaju ništa o istoriji, ne samo srpskog, već i o istoriji naroda sa prostora bivše SFRJ – kaže Milivojević.

Dodaje da time što su „natjerali“ agenciju da preuzme svu odgovornost na sebe stvar nije riješena jer se sa ovako ozbiljnim temama ne smiju baviti osobe koje nemaju nikakvog znanja o onome što rade.

Milivojević ocjenjuje da samo potpuna neznalica može da pomiješa žalost srpskih majki, koje žale sa crnim maramama, i muslimanki, koje žale s bijelim maramama na glavi.

Odgovornost na naručiocu posla

On kaže da je odgovornost u ovom slučaju na naručiocu posla, a to je Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije.

Milivojević ističe da je neko morao da pregleda materijal prije nego je on pušten u Prijedoru.

Prema njegovim riječima, naručilac posla na kraju daje zadnju riječ.

Ili je neko iz ministarstva propustio da pregleda materijal ili je, kaže Milivojević, i taj koji je gledao materijal „diletant“.

– Ni to me ne bi čudilo. Dobar dio državnih službenika ne zna da radi svoj posao. Možda je neko gledao, ali očito nema pojma šta su Srbi u BiH, šta su Bošnjaci, šta je istorija stradanja jednih, a šta drugih. Mnogima od njih kada kažete „Petrovačka cesta“ veze nema za događaj iz 1995. godine, već misli da govorite o poemi „Stojanka majka Knežepoljka“ od Skendera Kulenovića – navodi Milivojević.

Dodaje da brojni državni službenici u Srbiji, koji su zaposleni po stranačkoj liniji, apsolutno ne razumiju ko je ratovao u BiH niti da su sva tri naroda pretrpjela ogromne žrtve.

– Čak sam sklon više da vjerujem da je neko iz ministarstva i pregledao taj materijal, ali da nije vidio ništa sporno u njemu. Dakle, nije bilo zle namjere već je u pitanju neznanje – zaključuje Milivojević.

Komandni lanac

Komunikolog Mladen Bubonjić ističe da bi odgovornost za propust u Prijedoru trebalo da snosi onaj ko je bio zadužen za taj posao.

– Onaj ko je to radio treba da snosi odgovornost po nekom, uslovno rečeno, komandnom lancu. Osjetljive teme, kao što su ove, treba da budu pod posebnom pažnjom – smatra Bubonjić.

S druge strane, kako dodaje on, ovo je još jednom pokazalo da je majka – majka, dijete je dijete, a žrtva je žrtva.

– Svake suze i svake rane jednako bole, samo što se kod nas sve stavlja u neke etnonacionalne okove. Umjesto pijeteta prema žrtvi najčešće se dobija potpuno drugačiji učinak, a to je stvaranje dodatnog animoziteta i očuvanja stanja neke mržnje i netrpeljivosti – ističe Bubonjić.

Kaže da je teško naći narod na ovim prostorima koji nije bio i žrtva i zločinac u isto vrijeme.

– Ovo je nesretno područje, gdje gledamo ko je koga ubio više i čije su žrtve teže – poručuje Bubonjić. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Banjaluka, Snježana Karić, 8.8.2023)

CRVENI KARTON: "Milošević je bio nesrećan čovek i državnik"

Cvijetin Milivojević kod Basare

Gost Svetislava Basare u emisiji Crveni karton na Kurir televiziji bio je novinar i politikolog Cvijetin Milivojević.

Početak razgovora odnosio se na čuvenu Osmu sednicu KPS i istorijski obračun Slobodana Miloševića sa Ivanom Stambolićem. Autora i voditeljja Svetislava Basaru interesovala je uloga Dragiše Buce Pavlovića, koji je bio oponent Miloševiću i njegovoj struji.

- Učesnici Osme sednice, neki od njih su i danas živi, iako su bili najbliži saradnici Miloševića, do poslednjeg trenutka bili su na strani Stambolića, Buce Pavlovića i te ekipe. Milošević je bio tehno menadžer, centralni deo tehničkog komiteta su bili njegovi ljudi i ishod glasanja nije mogao da bude drugačiji. Čini mi se, čitajući pokojnog Stambolića i razgovarajući s pokojnim Bucom Pavlovićem, da je razlika bila u brzini. Buca je poentirao "ako želite olako obećanu brzinu, onda koristite neke metode koji ne mogu da se nazovu demokratskim". Suštinski, pobeda Miloševića se zasnivala na tome. Dragan Tomić iz Simpa je do poslednjeg trenutka bio na strani Stambolića, on je prešao na Miloševićevu stranu kad je glasanje obavljeno. Većina tih menadžera socijalističkih preduzeća su na taj način rezonovali, čekali su da vide ko će da pobedi, da stanu uz njega.

Koliki je udeo Miloševićeve odgovornosti u olako obećanoj brzini, a kolika je odgovornost duboke čaršije, Udbe, crkve, SANU, koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji?

- U tom trenutku je uticaj te duboke čaršije na tadašnji Kitaj Gorod koji je bio sasvim veći nego potonji, kada ni uticaj Dobrice Ćosića nije bio ozbiljan. Bio je od obelodanjivanja memoranduma SANU. To govorim kao čovek koji ima malo nacionalniji stav od tebe. Niko od onih koji je imao nacionalniji stav nije bio za Miloševića, niko normalan. Za njega su navijali oni koji su čežnjivo gledali ne na krst, nego na petokraku u Kremlju. Milošević nije bio nikakav državnik ni vizionar, sve je bila improvizacija, pod uticajem njegove supruge, koja je imala ideološke stanovište, koju mogu da opravdamav s ljudskog stanovištva, ali on je bio čovek koji je odlučivao o nažim životima i sudbinama, o raspadu te velike zemlje i presudio je njen uticaj. Mi smo se krajem 89. kladili na Čaušeskua, kada je izbila revolucija u Rumuniji. Do poslednjeg trenutka kladili smo se na komuniste u Rusiji iako je Jeljcin već uveliko bio vladar te zemlje. Milošević uopšte nije bio nacionalista, kakav crni Velikosrbin. Išao je korak napred, dva koraka nazad i Srbija se nije spremala za nešto. Čak su i tokom 90-ih računali na opstanak tadašnje Jugoslavije. Tek kasnije kad ulazimo u rat, dolazimo do priče velike Srbije. Milošević je to čuo od nacionalnig jezgra u SANU, ali taj glas je izašao na drugo uvo i preovladalo je mišljenje Mirjane Marković. Milošević je bio nesrećan državnik, nesrećan političar i njegov kraj je takav kakav jeste.

Imao je Milošević šumove između dva uveta, a zbog tih glasova iz SANU približio se Ćosiću koji je bio blizak sa Udbom.

- U tom smislu se možemo složiti. Gledao sam intervju Gorana Milića sa Milanom Kučanom, jedinim preživelim iz te generacije šestorke koja je napravila šavove po kojima se raspala Jugoslavija. Bio sam šokiran sa koliko on lepih reči govori o Jugoslaviji. O poziciji Slovenije u Jugoslaviji. On govori da je Slovenija bila Evropa za Jugoslaviju, da je bila lider, a da nikad neće biti lider u EU. Iz njegovih tadašnjih političkih poteza, sećam se ideje o konfederaciji na ekonomskom principu, što srpsku stranu nije zadovoljavalo, bilo je mnogo razumnih poteza. Milošević je došao iz privrede, iako je Udba nameštala direktore preduzeća, pa i Stambolića za direktora Tehnogasa. Ali neko ko je došao iz bankarskog sektora, ko je video Ameriku mnogo puta, bilo je čudno da se u ideološkom smislu nije priomenio i ostao poslednji komunista, lenjinista u Evropi. Ne volim teorije zavere, više mislim da je reč o njegovom osećaju da može sve, a iza toga je bio skroman kapacitet. I državnički i politički.

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ GOST CRVENOG KARTONA: Kosovo je naprofitabilnija srpska reč u političkim utakmicama

Večerašnji gost emisije “Crveni karton” koja se emituje na Kurir televiziji subotom u 19.15 časova je Cvijetin Milivojević, politikolog i novinar.

Milivojević je u zanimljivoj diskusiji sa Basarom izneo mišljenje na mnoge zanimljive teme, između ostalog govorio je zašto smatra da se duboka čaršija odlučila za Miloševića, a ne za Dragišu Pavlovića, kao i koliki je udeo Miloševićeve odgovornosti u olako obećanoj brzini, a kolika je odgovornost duboke čaršije, Udbe, crkve, SANU, koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji. Bilo je reči i o intervjuu Gorana Milića sa Milanom Kučanom i kakva je bila pozicija Slovenije u Jugoslaviji, a na trenutak se vratio i u 19. vek i objasnio na koji način je Srbija stasavala u nezavisnu državu. Izneo je stav i po pitanju Kosova, prokomentarisao je sva aktuelna dešavanja i otkrio kako gleda na trenutnu vlast. Osvrnuo se i na period Koštuničine vlasti, a bilo je reči i o Đinđiću i na koji način je on sprovodio demokratiju.

Gledajte "Crveni karton" večeras u 19.15 časova na Kurir televiziji!

Autor i voditelj emisije je Svetislav Basara, pisac i kolumnista Kurira

https://www.kurir.rs/vesti/politika/4211758/cvijetin-milivojevic-milosevic-je-bio-nesrecan-drzavnik-i-politicar

https://www.kurir.rs/vesti/4213254/cvijetin-milivojevic-gost-crvenog-kartona-kosovo-je-naprofitabilnija-srpska-rec-u-politickim-utakmicama