„Helikopterski desant na Hvar“

Šta je sve (ne)obično u slučaju Dodikove posete Milanoviću?

Neobično je da predsednik jedne zemlje (RS) ode u posetu predsedniku druge zemlje (Hrvatske) helikopterom treće države (Srbije), ističu sagovornici Danasa komentarišući nedavnu posetu Milorada Dodika Zoranu Milanoviću.

Dodik štitio interese Hrvatske

Kako bismo pokušali da razumemo ovakav sled događaja, Cvijetin Milivojević, politikolog, podsetio nas je na istoriju odnosa predsednika entiteta Republike Srpske i Zorana Milanovića.

Kako Milivojević ističe, Dodik je na neki način štitio interese Hrvatske prilikom izgradnje mosta koji povezuje Pelješac sa kopnom iznad Neuma.

„Dodik je povukao pravo veta. Tadašnja dva člana Predsedništva, hrvatski (Željko) Komšić i bošnjački član (mislim da je bio Šefik) Džaferović, su faktički preglasavanjem bili na putu da donesu odluku o međunarodnoj tužbi BiH protiv Hrvatske, jer ona, izgradnjom tog mosta povređuje akvatorijum, odnosno pristup brodova Neumu, jedinom gradu na obali koji pripada BiH“, podseća Milivojević.

Dodaje da od tad postoji ta vrsta interesne koalicije. Milanović i Plenković su uzvratili Dodiku za tu vrstu pomoći, kaže, „tako što su otkočili izgradnju mosta koji od Banjaluke preko Gradiške vodi u Hrvatsku.

„Odnosno, pravi kopču za auto-put Beograd – Zagreb – EU i taj most je urađen u roku od dve godine. Pre toga, deceniju je stajao u hrvatskim planovima i nije bio u planu da se izgradi.“

Milivojević priznaje da mu nije poznato kako je Dodik otišao na Hvar helikopterom VS. On ističe da prema Ustavu Hrvatske, komadant oružanih snaga je predsednik te zemlje, Milanović, dok policijom upravlja vlada – (Andrej) Plenković.

„Ne znam šta je nadležnost vojske a šta policije, kada sa teritorije BiH helikopter prelazi na teritoriju RH. Deo vazdušnog prostora BiH, koliko mi je poznato, kontroliše, neposredno ili posredno, Zagreb i NATO, tako da je u tom smislu reči verovatno to ta adresa kako je prešao. Da Plenković nije bio upoznat sa time, baš i ne verujem“, zaključuje politikolog Milivojević.

Novinar Drago Hedl kaže da bismo prilikom analize istorije odnosa Milanovića i Dodika videli nesrazmeran broj poseta, u odnosu na ostale BiH političare.

On dodaje da u saopštenju Milanovićevog kabineta stoji da su razgovarali o odnosima dve zemlje, ali da je neobično da se razgovara o „uspostavi funcionalne i efikasne vlasti u BiH kada razgovaraju samo dva legitimna predstavnika konstitutivnih naroda, bez bošnjačkog“.

Helikopter VS se ponaša poput ubera ili taksija

Hedl kaže da je neobično da predstavnik jedne zemlje odlazi u posetu drugoj zemlji helikopterom treće zemlje.

„Večernji list, nazvao je to helikopterskim desantom na Hvar, što s obzirom da je Dodik stigao vojnom letjelicom strane države (Srbije) možda i nije pretjerana metafora. Čudno je da se helikopter Vojske Srbije ponaša poput ubera li taksija i prevozi putnike na željeno odredište“, primećuje Hedl.

S druge strane, penzionisani profesor Žarko Puhovski kaže da je dobro da predstavnici zemalja razgovaraju, pogotovu kada u „svakogodišnje histeriziranim danima početkom kolovoza/augusta“, kaže, dodajući da mu se čini pogrešnim to što je naglašen neobavezni ton razgovora, „kao da ništa nije proizišlo“.

„A to bi imalo smisla da su odnosi doista dobrosusjedski, tj. neopterećeni – što, na žalost, nije slučaj“.

Umiveni HDZ je rušio Jugoslaviju, našminkani Vučić je izdanak Srpske radikalne stranke

Politikolog Cvjetin Milivojević izdvaja jedan ‘paradoks’. Kako kaže, odnosi Hrvatske i Srbije u ovom trenutku nisu dobri, dok su odnosi između predsednika Srba u BiH i Hrvata u BiH skoro pa idealni. Iz tih paradoksa teško je izvući zaključke, kaže.

„Ovo izgleda kao vrsta pragmatične politike koja može i ne mora biti simpatična, s tim što ima velika razlika. Kada pomenete HDZ koji vodi Plenković, koji izgleda umiveno, to je HDZ koji je rušio bivšu Jugoslaviju. Kad kažete Vučić, koji u ovom trenutku izgleda umivenije i lepše od Dodika koji izgleda sirovo, ne zaboravite – Vučić je izdanak Srpske radikalne stranke. Na drugoj strani su, paradoksalno, od kojih se prave crni gavranovi, Milanović i Dodik. Milanović nije bio ratna opcija u Hrvatskoj već vođa levičarske stranke, istovremeno i Dodik, jedini od lidera u BiH koji nije učestvovao u ratu“.

Milanović dao podršku Dodiku u borbi protiv političkog Sarajeva

S obzirom na to da su odnosi dve zemlje takvi kakvi jesu, proizilazi pitanje da li je ovo bio potez Evropske unije da smanji tenzije na relaciji Beograd – Zagreb, ili je, sa druge strane, Dodik predstavljen kao faktor koji razara suverenitet BiH.

Hedl kaže kako je malo verovatno da se radi o potezu EU čiji je cilj smanjiti tenzije na relaciji Srbije i Hrvatske.

„Da bi se te tenzije smanjile, sigurno Dodik ne može biti moderator. Ali da se susret Milanovića i Dodika, na način kako se održao, može tumačiti kao događaj koji ne doprinosi jačanju suvereniteta BiH, to je posve sigurno“, kaže.

Žarko Puhovski ne razilazi se u mišljenju sa Dragom Hedlom. On kaže da je Milanović, što zbog ustavnih odredbi, što zbog svog ponašanja, izolovan te da ne utiče na maticu hrvatske političke scene.

„Stoga ništa što su njih dvojica mogla dogovoriti ne utječe ni na odnose s Banja Lukom, a kamoli s Beogradom. On je, objektivno, ovime dao podršku Dodiku i nastavio svoju borbu protiv ‘političkog Sarajeva’. Ma kakvo ono bilo, predsjednik Hrvatske ne bi smio na ovakav način sudjelovati u rastakanju susjedne države, pogotovo u vrijeme u kojemu se mukotrpno konstituira poslijeizborni politički krajolik u BiH, a Izetbegović je, barem trenutno, izbačen iz igre“, zaključuje Puhovski.

I Porfirije leteo helikopterom MUP – a Srbije

Podsetili smo se prošlogodišnjeg putovanja patrijarha Porfirija u Crnu Goru helikopterom MUP-a Srbije.

Sagovornik Danasa, Drago Hedl, kaže da se može povući paralela Porfirijevog i Dodikovog putovanja, dok Puhovski ne vidi mogućnost za tako nečim.

„Tamo se je radilo o unutrašnjem sukobu u kojem je Porfirije skrivan i panično transportiran – paradoksalno svima na očigled. Ovdje se je pak radilo o igri skrivača; nitko nije ništa znao (pa ni važni državni organi). Uz to, u Hrvatskoj to – za razliku od Crne Gore lani – zapravo gotovo nikome nije bilo važno“, zaključuje Puhovski. (www.danas.rs, Danas, Marko Čonjagić, 30.7.2023)

Javnost rada institucija u Srbiji sve upitnija

Već četiri godine u izvještajima međunarodne organizacije Freedom House, Srbija se svrstava u red zemalja sa takozvanim hibridnim režimom.

Već četiri godine u izvještajima međunarodne organizacije Freedom House, Srbija se svrstava u red zemalja sa takozvanim hibridnim režimom. Jedna od njihovih odlika je i zarobljenost institucija, a posljedično, i upitna javnost rada državne uprave. Otuda ne čude upozorenja stručnjaka da je u toj zemlji pravo javnosti da zna sve ugroženije. Više detalja donosi novinarka Al Jazeere Anne Marie Ćurčić. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, 29.7.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/7/29/javnost-rada-institucija-u-srbiji-sve-upitnija

Nova porcija optužbi za šurovanje s vlašću

Đilas i Boško u još jednom klinču na temu ko je izdajnik: Kako će ova NEKREATIVNA SVAĐA uticati na ionako urušene odnose u opoziciji

Svađama unutar opozicije, i to između proevropske i patriotske "frakcije", kao da nema kraja! Lider SSP-a Dragan Đilas i predsednik Dveri Boško Obradović odlučili su da svojim biračima daju novu porciju "međusobnih optužbi za saradnju sa vlašću". Analitičari ocenjuju da na taj način i jedni i drugi svesno ili nesvesno rade za vlast, ali ne isključuju mogućnost da se nakon sledećih izbora sve razmirice zaborave.

Nakon optužbe Obradovića da SSP i SNS sarađuju sa vlašću pošto je za predsednicu Anketnog odbora koji je trebalo da utvrđuje okolnosti masovnih ubistava u Beogradu i Mladenovcu izabrana Marinika Tepić, Đilas je odlučio da uzvrati istom merom lideru Dveri.

- Slušam gospodina Boška Obradovića šta govori sve o Anketnom odboru o našem dogovoru iako je on podigao ruku sa 193 poslanika u Skupštini Srbije za Anketni odbor kojim će predsedavati Marinika Tepić, a onda se seti, znate kako se setio tako što mu je Aleksandar Vučić naložio to da radi. Ovde se ljudi ponašaju kao da smo svi juče pali s kruške, što se kaže - izjavio je Đilas.

Đilas: Obradović dobio nalog od Vučića da preuzme letnju smenu pljuvanja po SSP

Potom je nastavio sa optužbama.

- Pa kako su ušle Dveri u srpski parlament tako što im je Aleksandar Vučić poslao prvo krilo POKS-a Žike Gojkovića da budu sa njima na listi pa kad to nije bilo dovoljno jer se videlo po istraživanjima, on im je poslao ovog doktora Nestorovića koji se pojavio na tri-četiri njihove konvencije i nestao zauvek. Šta, mi se sad svi kopčamo na leđa? Niko ne zna šta se tu desilo - upitao je Đilas.

Lider SSP-a nije imao dilemu u vezi sa ulogom dojučerašnjeg saborca iz "Saveza za Srbiju".

- I zato kada Boško Obradović dobije nalog od Vučića da preuzme letnju smenu pljuvanja po SSP-u i po Mariniki evo njega odmah tu. Kaže čovek ako Marinika ne nastavi ovu sednicu to je dokaz, a on se odnosno njegov predstavnik ne pojavi tu - poručio je Đilas.

Obradović: Niko od prozapadne opozicije nije želeo ništa da ima sa SSP

Naravno, na odgovor Obradovića se nije dugo čekalo.

- Pitam sve kolege iz prozapadne opozicije da li je tačno da niko od njih nije želeo ništa da ima sa SSP-om u Skupštini posle sastanka Vučić-Đilas? Da li je tačno da Marinika nije ni dolazila na naše zajedničke sastanke skupštinske opozicije? Šta se dogodilo pa im je sve oprošteno - napisao je Obradović na Tviteru.

Potom je u svoje optužbe umešao i američkog ambasadora.

- Imam utisak da Hil koristi Hiloviće ne da bi ih doveo na vlast umesto Vučića već samo kao sredstvo pritiska na Vučića koji mu je još uvek opcija broj 1 da završi posao oko KiM, RS i NATO. Jer ako Vučić padne - možda dođe neko ko nije od Hilovića pa se mogu pokvariti ti planovi - naveo je Obradović.

Lider Dveri nije mogao da zaobiđe ni potpresednicu SSP-a.

- Ako Marinika Tepić ne održi započetu sednicu Anketnog odbora na temu Mladenovca jer se u tom slučaju roditelji nisu oglašavali protiv rada AO - to će biti još jedna potvrda da sve radi u dogovoru sa SNS. Kad prođe 18. avgust i 30 dana za izveštaj AO, on će biti zvanično ugašen - zaključio je Obradović.

Ako se ima u vidu raskol unutar Narodne stranke usled frontalnog sukoba lidera Vuka Jeremića i potpresednika Miroslava Aleksića i sve učestalije optužbe između proevropske i desne opozicije postavlja se pitanje kakav rezultat tako razjedinjena opozicija može da napravi na sledećim izborima koji će biti najkasnije na proleće?

"Dok god se rado svađaju nude se kao na tacni Vučiću"

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ističe za "Blic" da "dok god se predstavnici opozicije tako rado svađaju i nude kao na tacni Vučiću mora da imaju informaciju da neće uskoro biti izbora".

- Ako će izbora biti uskoro onda su ove svađe u opoziciji samo plus Vučiću i SNS-u. Ipak, te svađe ne datiraju od juče nego praktično od poslednjih izbora kada su Vučić i Đilas napravili dogovor da se u roku od šest meseci održe vanredni beogradski izbori - ocenjuje Milivojević.

Kako kaže, taj dogovor je bio povod za međusobne napade u opoziciji.

- Đilas se pravdao da je napravio taj dogovor sa Vučićem jer je znao da će neki od odbornika POKS-a i Zavetnika preći na Vučićevu stranu i ispostavilo se da je bio u pravu. Ali u pravu je i Obradović kada kaže da Vučić i SPP imaju saradnju jer je Đilasov potpresednik odnosno osnivač stranke iz koje je nastao SSP Dejan Bulatović prešao na Vučićevu stranu. Tako da se može reći da su obojica u pravu - analizira Milivojević.

Zašto se ne svađaju oko jedne liste na izborima?

Naš sagovornik se pita "zbog čega se Đilas i Obradović ne svađaju oko nekih kreativnih stvari".

- Zbog čega ne razmišljaju o jednoj tehničkoj listi za beogradske izbore na kojoj će biti i građanisti i patriotske stranke, dakle sve opozicione stranke jer sva istraživanja pokazuju da će u tom slučaju opozicija smeniti vlast u Beogradu. Da li ovim svađama hoće da kažu biračima da nije siguran glas koji bi dali ni prozapadnoj ni desnoj opoziciji i da je jedini siguran glas glas za SNS - u dilemi je Milivojević.

"Nakon izbora često bude zanemareno ko je šta pričao"

S druge strane, Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike podseća da se nakon izbora često događa da bude "zanemarano ko je šta pričao i ko se s kim svađao".

- Najnoviji slučaj imamo sa Konstantinom Samofalovim koji je prešao iz SDS u SSP samo godinu dana nakon što je pričao da je Dragan Đilas "trojanac" u opoziciji. Dakle, postoji ta fluidnost unutar opozicije, iako je tačno da ovakve svađe mogu negativno da utiču na birače i da to može da ograniči eventualnu saradnju unutar opozicije - navodi Ivković.

Kako kaže, bez obzira na svađe saradnja unutar opozicije je realnija na lokalnom nivou.

- Mislim da su nedavno opozicione stranke u Kragujevcu napravile dogovor o međusobnom nenapadanju. Dosta toga zavisi i od lokalnih lidera jer se odnosi na republičkom nivou ne mogu u potpunosti preslikati na lokalni nivo - zaključuje Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 29.7.2023)

Народни покрет му је пропао, лични рејтинг му пада...

 

Политиколог Цвијетин Миливојевић је сумирао 12 година владавине Александра Вучића и објаснио јавности, зашто и како се Вучићев режим налази у терминалној фази стагнације и који логични потези следе.

"Сваки политички план који је направио у задњих годину дана доживео је неуспех.

Од много најављиваног народног покрета, до шарене лаже око Kосова где би народ прогутао још једну удицу, па до оне основне темељне подршке пензионера који евидентно почињу да му окрећу леђа", тврди Миливојевић.

Гост емисије разлаже околности које тек долазе и које ће већ колико у наредним месецима бити судбоносне за српски народ и државу.

"Процес Вучићевог пада улази у непоправљиву фазу и сада можемо очекивати спектакуларно лоше и неинтелигентне потезе режима, али оно што је много битније, долазимо на судбоносну раскрсницу за наше друштво у буквално сваком погледу", тврди он.

Ово и још много више погледајте у најновијем интервјуу Цвијетина Миливојевића на јутјуб каналу "X33". (youtube kanal X 33, www.pravda.rs, аутор и водитељ Вук Росандић, 27.7.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=xCCYpeMcIk8

Milivojević: Mi ni danas ne znamo šta se Vučić dogovorio u vezi sa Kosovom

"Pre samo devet meseci šest stotina Srba sa severa Kosova skinulo je svoje uniforme i napustilo policiju Kosova. Sada su se vratili, naravno u znatno manjem broju, ali to je važna vest", rekao je za N1 politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Sada je oko 40 Srba u uniformama kosovske policije i veoma je neobično je da je ovakva informacija prošla ‘ispod žita’. Pre samo devet meseci svi Srbi su izašli iz iste te policije i posle toga se najmanje nekoliko stotina Srba sa severa Kosova odande iselilo“, izjavio je Milivojević.

On je rekao i da oko 80 odsto Srba koji žive tamo ima strah pre svega od „Kurtijeve policije“.

„Osim straha od kosovske policije Srbi na Kosovu imaju i strah od onih koji predstavljaju same Srbe na severu. Oni se boje od nekih koji su sami sebe proglasili liderima ili se boje od samih srpspskih lidera. Tek onda sledi strah kod njih od raznih vojnih jedinica koje se nalaze na Kosovu“, rekao je analitičar.

Milivojević je zaključio i da se posle svega toga može „očekivati odlazak Srba sa Kosova“.

„Srbi na Kosovu gledaju u nekakav imaginarni Beograd  koji čak nekad i ne traži ono što Srbima već pripada, a u isto vreme gledaju i šta će uraditi Priština. I da mi sada uspemo da zadržimo tu teritoriju postavlja se pitanje, ako Srbi odu, šta će nam teritorija bez ljudi? Mi zapravo i nemamo informaciju o čemu se razgovara u Briselu, mi i dan danas ne znamo tačno šta se Vučić dogovorio u Briselu, ali i kada je u pitanju francusko-nemački plan, a to ne znaju ni Srbi na Kosovu od kojih se očekuje da brane tu stvar“, dodao je Milivojević.

On je izjavio da kada se pročitaju prve četiri tačke francusko-nemačkog plana može da se vidi da je to „kopi pejst sporazuma između dve Nemačke 1971-72. godine“.

„Međutim, u te dve Nemačke je živelo više od 90 odsto Nemaca koji su želeli da se spoje, a ovde se želi da se spoje dva različita naroda. Srbi treba da dobiju ZSO, a srpska vlast će za uzvrat oćutati prijem Kosova u međunarodne organizacije. Ja se nadam da Vučić to nije prihvatio ali ako jeste ko mu je dao mandat za to“, upitao je analitičar.

Milivojević je rekao i da opozicija mora da insistira na svim odgovorima kada je reč o pregovorima u Briselu, francusko-nemačkom planu, Kosovu, makar „ostala zabarikadirana u Skupštini dok ne dobije odgovore na sva ta pitanja“.

„Sedite i ne izlazite iz Skupštine sve dok Vučić ne naredi Orliću da zakaže sednicu. Vučić je uzurpirao pravo da odlučuje dokle će biti Srbija (teritorijalno)“, zaključio je politikolog. (www.rs.n1info.com, TV N1, voditeljka Maja Dragić, 25.7.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-mi-ni-danas-ne-znamo-sta-se-vucic-dogovorio-u-vezi-sa-kosovom/

Botovi i propaganda: Spisak nečasti

Da se izrazim vojnim rečnikom, to je armija ili odred ljudi koji ima zadatak da svojim komentarima na društvenim mrežama, ali i portalima na kojima je odobreno ostavljanje komentara, zavarava i degradira, ali i ono protivzakonito, da vređa, preti i targetira, kaže politikolog Cvijetin Milivojević za Novi magazin

Pre nekoliko dana pojavio se spisak koji kruži društvenim mrežama, a sadrži više od 14.500 navodnih bot naloga koji su povezani sa Srpskom naprednom strankom. Spisak sadrži tabelu u kojoj se nalaze informacije o imenima, prezimenima, okruzima, opštinama i linkovima ka profilima na društvenim mrežama.

Utvrđeno je da su pojedinci imali više naloga, te da u Srbiji za račun vladajuće stranke botuje više od 3.000 ljudi.

Podsetimo da ovo nije prva priča o botovanju u korist SNS-a i njenog lidera. Tviter je 2020. godine već obrisao oko 8.500 navodnih bot naloga. Tada su objasnili da su do te odluke došli zbog „zbog organizovane i od vlasti podržane kampanje u korist vladajuće Srpske napredne stranke i njenog lidera, predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

ŠTA JE BOTOVANJE

Bot je skraćenica od robot i termin je stariji od interneta. To je, kaže jedna od prihvaćenih definicija, softver koji se koristi na internetu za obavljanje ponavljajućih zadataka. Drugi naziv za one koji koristeći blagodeti interneta „ponavljaju zadatke“ je trol, ali češće se koristi termin bot. Generalno, dele se na dobre i loše. Botovanje kao radnja ima niz sinonima, a najčešći su spinovanje, agitovanje, nadgornjavanje, mešetarenje, trabunjanje, prozivanje...

„Mi imamo knjišku definiciju o tome šta znači botovanje i šta je bot, međutim, stranački botovi, onako kako ih mi danas prepoznajemo, jesu velika grupa ljudi nastala u ovom obliku 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. Da se izrazim vojnim rečnikom, to je armija ili odred ljudi koji ima zadatak da svojim komentarima na društvenim mrežama, ali i portalima na kojima je odobreno ostavljanje komentara, zavarava i degradira, ali i ono protivzakonito, vređa, preti i targetira. Ne samo političke protivnike već i sve aktiviste, političke neistomišljenike, ali i građane koji nemaju veze s politikom već slobodno izražavaju svoje mišljenje pod svojim imenom i prezimenom, dok sa druge strane imate ljude koji se kriju iza lažnih profila i pod lažnim imenima imaju za cilj da vas degradiraju i spremni su da vam unište život samo zato što slobodno izražavate svoj stav“, objašnjava politikolog, novinar i konsultant za odnose s javnošću Cvijetin Milivojević za Novi magazin.

Naš sagovornik dodaje da politička reklama i marketing uopšte nije nužno loša stvar, da je to opšteprihvaćeno na nivou čitavog sveta: „Normalno je da vi propagirate i ističete svoje mišljenje ili da reklamirate svoje proizvode, ali ukoliko nešto previše hvališ, to ukazuje da to nešto i ne valja.“

Naređenja koja dobijaju su ciljana kako bi se stekao utisak da je to što oni iznose mišljenje većinskog građanstva, a ne propaganda političke stranke.

Botovi SNS-a za cilj imaju da isprovociraju i ponize neistomišljenike, a da glorifikuju i uveličaju lik i delo Aleksandar Vučića, kao i SNS stranke.

Spisak je na svom Tviter nalogu objavio Dragan Vidaković, a od tada su reakcije građana različite – neki razumeju, a neki se pitaju postoji li mogućnost da za to delo zakonski odgovaraju.

Otkad je isplivao spisak s podacima o tome ko navodno stoji iza bot naloga, neki su svoje učešće priznali, a neki obrisali svoje naloge, dok se većina pravi da se ništa nije desilo.

VERODOSTOJNOST SPISKA

Spisak nije zvaničan, međutim, na njemu se osnovni podaci o licima koja su „botovala“, kao i profili na društvenim mrežama koji su povezani s njima, tako da su građani prepoznali neke sugrađane, poznanike, komšije koji su navodni botovi. Mnogi ljudi sa spiska su zaposleni u nekoj javnoj instituciji, lokalnim upravama, državnim institucijama, profesori na fakultetima i u školama...

Na Tviteru Srpska napredna stranka navodno raspolaže sa 4.800 naloga, dok je na Instagramu, Fejsbuku i Tiktoku taj broj po nešto više od tri hiljade naloga.

„Fake News Tragač“ je objavio da je broj lica koji botuju 3.126, a prebrojani su po ličnim podacima koji se nalaze u tabeli (unikatne kombinacije imena, prezimena i opštine) po čemu se zaključuje da je jedna osoba zadužena za vođenje više naloga pod lažnim identitetom na društvenim mrežama.

Postoji mogućnost da dve osobe iz istog grada imaju isto ime i prezime, što ovaj broj ljudi koji navodno botuju može učiniti i većim.

Analizom smo došli do podataka da Kruševac ima najviše navodnih botova (87 osoba), odmah za njim su Šabac (70) i Leskovac (63), u ostalim gradovima/opštinama prosečan broj botova je oko 20.

Jovana Brajović iz Surdulice je u razgovoru za televiziju N1 potvrdila da je botovala u korist SNS čija je članica, ističući da ju je stid i sramota i da je to radila kako bi zadržala posao.

Predsednica Skupštine opštine Kosjerić Tatjana Koković takođe je na spisku koji je „isplivao“ u javnost, a navodno je koristila pet botovskih naloga na društvenoj mreži Tviter.

Na pitanje Novog magazina da li je tačno da je botovala u korist SNS-a, Koković kaže: „Što se tiče objavljivanja kojekakvih spiskova i fotografija, ono što vam sa sigurnošću mogu reći je da su ljudi koji su iste objavljivali počinili krivično delo u cilju najniže političke propagande. Stoga smatram da njima treba da se bave nadležni organi, a ne ja.“

Ona još dodaje: „Ne osećam se ni najmanje ugroženo jer u svom radu nisam ni na koji način prekršila zakon, a osim toga, verujem u institucije svoje zemlje.“

Proceduru za eventualno kažnjavanje Vidakovića za Novi magazin objašnjava poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, koji kaže da je objavljivanje podataka koji su se našli na spisku navodnih botovskih naloga nezakonito delo, međutim, ističe da ih je objavilo fizičko lice i da u tom slučaju jedino lica koja se nalaze na spisku mogu da pokrenu pravni postupak.

„Ne znam da li je spisak verodostojan ili nije, po reakcijama u odnosu na neka lica bih rekao da jeste, ali ne znam da li je za sve. U svakom slučaju, podaci koji su objavljeni spadaju o podatke o ličnosti onako kako ih definiše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ime, prezime, geolokacija i podaci o e-mail adresama i nalozima na društvenim mrežama – samim tim njihova obrada i objavljivanje na ovaj način je nezakonita“, kaže poverenik.

U ovom slučaju je specifično to što ove podatke nije objavio neko ko inače po zakonu rukuje tim podacima kako bi se na njega direktno primenio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji nameće obaveze rukovodiocima podataka i onima koji obrađuju podatke u odnosu na prava lica čiji se podaci obrađuju: „Ne ulazeći sada u to na koji način je onaj koji je to objavio na društvenim mrežama došao do tih podataka, postoji sumnja da je on izvršio krivično delo – neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Naravno, ovo može da se utvrdi tek u zakonom propisanom postupku, ukoliko do njega dođe. Ovde se ne radi o službenom licu, zbog toga se on pravno goni po privatnoj tužbi, što znači da isključivo od lica čiji su podaci objavljeni u svojstvu oštećenih zavisi da li će ikada doći do tog postupka.“

Radi utvrđivanja činjenica kako je došlo do toga, naglašava poverenik Marinović, neko od ljudi sa spiska može da se obrati nadležnom tužilaštvu, a to je Posebno odeljenje tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

„Poverenik u odnosu na ovu situaciju nema ovlašćenja jer je podatke objavilo fizičko lice i to fizičko lice nema prebivalište na teritoriji Srbije već u inostranstvu“, objašnjava naš sagovornik.

I dodaje: „Lica čiji su podaci objavljeni mogu da se obrate ili njemu da obriše tu objavu, što je apsurdno jer je ne bi postavio, ili da se obrate provajderu u zavisnosti na koju je društvenu platformu to postavljeno i da zahtevaju da se obriše“, kaže poverenik Milan Marinović za Novi magazin.

KAMPANJA – DA, JA SAM SNS BOT

Dok se s jedne strane građani pitaju da li postoji način da se ljudi koji su botovali sankcionišu – najdalje je otišao naš kolega Miša Brkić predlogom da im se oduzme građansko pravo – sa druge strane nije izostala reakcija predsednika Vučića. On je na svoj instagram profil objavio fotografiju na kojoj se nalaze mladi, nasmejani ljudi koji jedu sendviče, hamburgere... uz tekst na fotografiji „Najviše na svetu volim Srbiju i Srpsku naprednu stranku. Da, ja sam SNS bot“

Poslanik SNS-a Nebojša Bakarec je nakon objavljivanja navodnog spiska botova pokrenuo na Tviteru kontrakampanju „Da, ja sam SNS bot“, uz šta je istakao da se „time ponosi“.

Ministar odbrane i aktuelni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je za RTV da ne zna šta su to botovi i šta je to botovanje, ali da se to ne radi organizovano: „Ne radi se organizovano. Da li to neko radi pojedinačno, ja to ne mogu da znam.“

Doduše, malo čudno da predsednik SNS-a i dugogodišnji predsednik novosadskog Gradskog odbora te stranke ne zna ima li organizacije botova, kad članovi sami priznaju (vidi okvir SNS „Belić: Napadaju me botovi“).

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je na društvenim mrežama objavio fotografiju na kojoj on i predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež nose majice „Ja sam bot“. Na pitanje o majicama koje su istaknuti državni funkcioneri nosili „Ja sam bot“ (I am a bot), rekao je da je to bio postupak podrške svim ljudima o kojima su se informacije našle na spisku i ocenio da je to progon političkih neistomišljenika.

I poslanik Srpske napredne stranke Milimir Vujadinović ocenio je da je objavljivanje spiska progon 14.500 članova SNS-a koji se targetiraju na društvenim mrežama kao „botovi“ i zatražio da to prestane. „Ovih dana ste na društvenim mrežama izbacili i nasumično imena 14.500 ljudi koji su se valjda drznuli da u medijskom prostoru podržavaju politiku predsednika Srbije i SNS. Među njima je i moje ime, i koleginice Dragane Lukić, i Tomislava Jankovića, i drugih, kao da smo mi bogzna šta skriveno, a ne otvoreni borci i podržavaoci politike srpskog predsednika i SNS. Nema tu ništa skriveno. Jesmo! Nastavićemo to da radimo, i mi i onih 14.500 ljudi“, rekao je Vujadinović u Skupštini tokom sednice.

Prethodno je predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov objavljivanje spiska ocenio kao narušavanje prava na privatnost zbog toga što su objavljena imena i prezimena ljudi koji se navodno povezuju sa botovanjem: „Izmislili su pola, nalupali pola, pisali ko zna šta. Protiv ljudi iz SNS-a su sva sredstva dozvoljena“, ističe Jovanov.

„Imamo jednu paradoksalnu situaciju, dešava se da na sednici Skupštine ljudi iz vladajuće koalicije, šefovi političkih partija, ministri, oplakuju ljude čija su se imena našla na spisku koji ih povezuje sa botovskim nalozima, a oni su godinama unazad pod zaštitom u hladu i pod lažnim imenima trovali sve one koji su im politički nepodobni. To je toliko licemerno, apsurdno i paradoksalno da ja nemam reči“, ističe Cvijetin Milivojević u razgovoru za Novi magazin.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nije se oglasio.

ANTIBOT ZAKON

Spisak je izazvao i veliku pažnju opozicionih stranaka i nevladinog sektora, posebno zbog indicija da su botovi plaćeni iz budžeta, republičkog, javnih preduzeća ili lokalnih kasa.

U saopštenju BIRODI-ja i Građanskog preokreta naglašeno je da je ključno doneti „antibot zakon“ kako bi se stvorili temelji za razvoj modernog, građanskog i demokratskog društva u Srbiji. Uputili su zahtev Srpskoj naprednoj stranci da prestane s radom svoje „fabrike botova“, dok su istovremeno apelovali na Vladu Srbije, javna preduzeća, ustanove i lokalne samouprave da sprovedu unutrašnju kontrolu osoba sa liste botova povezanih sa SNS-om.

Takođe, tražili su od Državne revizorske institucije i Budžetske inspekcije da detaljno provere zaključivanje i sprovođenje ugovora između organa vlasti i ljudi navedenih na listi. Zahtevali su da Republičko javno tužilaštvo imenuje odgovarajući organ koji će se baviti tim pitanjem, a od Ministarstva informisanja i telekomunikacija tražili da započne izradu „antibot zakona“.

Pored toga, od Zaštitnika građana, Agencije za sprečavanje korupcije i Poverenice za ravnopravnost zahtevali su izveštaje s preporukama i pokretanje postupaka iz njihove nadležnosti.

„Poseban problem u našoj državi predstavlja što mi nemamo jasno regulisan zakon o načinu za sankcionisanje onih koji pišu komentare po društvenim mrežama jer vi imate odred ljudi koji truje, iznosi poluinformacije i pretnje, i ja se nadam da će ovo što se desilo obeshrabriti sve one, i pod tim ne mislim samo na SNS već i na one koji imaju u planu da sprovode nešto slično, iako oni ne bi postigli toliku silu. Prosto da obeshrabri sve one koji imaju u planu da zarad neke dodatne zarade, zaposlenja u nekoj javnoj instituciji pristupe procesu botovanja“, zaključuje Milivojević.

Belić: Napadaju me botovi

Privođeni ste i pre nekoliko dana zbog navodne pretnje. Kome?

Šefu Internet tima SNS-a za Južni Banat, glavnom botu, mom prijatelju Nenadu Rakiću, koji je lajkovao neke moje postove poslednjih dana. U petak sam ga prijateljski upozorio da mu može „odleteti“ glava zbog toga, ne bukvalno, naravno, politički. Ipak, mislio sam da mi je prijatelj. Čovek je partijski zaposlen, sada je v. d. direktora Stambene agencije u Pančevu, a glavni posao mu je da organizuje ‘botovanje’. Posle te moje poruke poslate oko devet uveče u petak, oko ponoći u moj stan upada kordon policije, hapse me kao teroristu, ne objašnjavaju zašto me privode, vode me u Pančevo i dobijam obaveštenje da sam pozvan u svojstvu građanina na informativni razgovor po prijavi Nenada Rakića! U zgradi Policijske uprave me obaveštavaju da sam zadržan, u subotu me izvode pred tužioca, dajem materijalne dokaze iz telefona i nakon saslušanja Rakića puštaju me. Šta će dalje biti ne znam, možda će dobiti prijavu za lažno prijavljivanje…

Da li ste svesni dok ovo pričate da potvrđujete sumnje javnosti da SNS ima armiju botova koji imaju zaposlenje u državnim organima?

Apsolutno sam svestan toga, ali ako se borimo za uređeno društvo, moramo da pođemo od sebe, od stranke. Ja poštujem sve institucije, ali čini mi se kao da mi je ukinuto pravo na mišljenje, pravnu zaštitu i demokratiju. Molim vas, mene su privodili i kada je nestao vaš kolega Stefan Cvetković i stavljen sam na poligraf. Zašto, pitao sam? Kažu da sam ga pre dve i po godine tužio za klevetu i dobio na sudu. Tačno, ali odustao sam od gonjenja i ipak su me stavili na listu osumnjičenih za tu otmicu. Posle svega moram da pazim kako prelazim ulicu jer mogu da me uhapse i za to, a siguran sam da se sve to radi zbog ove skupštine u petak, da se spreči izjašnjavanje jer imam većinu i podršku naroda. (Izvod iz intervjua koji je koleginici Jelki Jovanović za list Danas dao tada još predsednik opštine Alibunar Predrag Belić 11. avgusta 2018. godine) – (www.novimagazin.rs, nedeljnik “Novi magazin”, 22.7.2023, Milica Maksimović)

SPS: Opet Milošević

Prezime Milošević ponovo dobija mesto u srpskoj politici. Ovog puta kroz lik Marka Miloševića, unuka Slobodana Miloševića. Ivica Dačić, koji je na čelu Socijalističke partije Srbije od 2006. godine, nakon Slobodanove smrti, predložio je da Marka juniora (jer i otac mu se zove Marko) kooptiraju u stranački glavni odbor.

"Drago mi je što sam u prisustvu dragih prijatelja, partijskih drugova. Za mene je ova ideja večna i drago mi je što to postoji u ovakvom kontinuitetu, i još će da postoji, tek će da postoji“, rekao je Marko Milošević mlađi, pre svečane sednice Glavnog odbora SPS-a povodom 33. rođendana stranke.

I dok ima onih za koje je ulazak Marka Miloševića u politiku iznenađenje (otac mu već 23 godine živi u Rusiji i politika nije bila na vrhu liste njegovih interesovanja), ima i onih koji u ovome vide pre svega dobar marketinški potez Ivice Dačića.

"Ne bih ja to dočekivao ’na nož’. Mislim da je ovo dobar marketinški potez, pre svega za Ivicu Dačića“, uveren je politički analitičar i vlasnik agencije "Pragma“ Cvijetin Milivojević, koji je i jedan od najboljih hroničara i poznavalaca SPS-a.

On dodaje da ne zna koliko Miloševićev 24-godišnji unuk zaista želi da se bavi politikom, ali ističe da, prema onome što smo videli, on svakako poseduje određene kvalitete.

"Vidi se da je obrazovan. Fizički izuzetno podseća na dedu i babu po ocu, tako da je sa te strane to zaista pogodak. Drugo, ljudi vole osveženja u politici, naročito ako ih još ona asociraju na nešto što im je drago i što im je ostalo u lepom sećanju“, kaže Milivojević za "Ekspres“.

A za većinu glasača SPS-a Slobodan Milošević je i dalje maltene svetinja u koju se ne dira. Većina njih je i glasala za njega dok je to bilo moguće. A to govori i o strukturi birača socijalista, među kojima ima manje onih mlađih, koji ni ne pamte Slobodana Miloševića.

Ono zbog čega je Slobin unuk bitan sadašnjem lideru SPS-a jeste i činjenica da je Dačić u delu stranačke organizacije prokazan zbog toga što ni 17 godina od Miloševićeve smrti u Hagu, na dan njegove smrti nije otišao u Požarevac kako bi na grobu, u dvorištu porodične kuće Miloševića, pod lipom, položio venac ili ostavio cvet.

"To mu i dalje mnogi zameraju. A ovim potezom, zapravo, on sebi daje kopču sa Miloševićem koja mu nedostaje. Ne treba zaboraviti ni to u kakvim su odnosima bili Milošević i Dačić pre Slobine smrti. Milošević je, naime, bio prilično ozlojeđen zbog Dačića. On je imao nekoga drugog u vidu ko bi ga nasledio na čelu stranke. Imao je neke svoje druge favorite, među kojima nije bio i Dačić. Ispostavilo se, međutim, kasnije da je Dačić imao jaču ’bazu’ pa je preuzeo i stranku“, kaže Milivojević.

Sagovornik "Ekspresa“, takođe, ističe da je najmlađi Milošević postupio vrlo korektno kada je odlučio da u politiku uđe pod svojim imenom i prezimenom.

"Vrlo je korektno od tog momka koji se zove Marko Milošević što, ako već ulazi u politiku, da ulazi pod imenom i prezimenom, ne skrivajući se, kao što je bilo slučajeva da se nečiji potomci kao ne bave politikom, ali zato zauzimaju određene pozicije, funkcije... Koliko će njemu sadašnje rukovodstvo dati da se razmahne, ne znam. Verovatno će da prolazi neki test, dobijaće neke dužnosti i zaduženja, a maksimalno će da bude marketinški iskorišćen“, uveren je Milivojević.

Marko, istovremeno, Dačiću može da bude i dobar adut protiv onih koji bi, možda, u nekom trenutku, postavili pitanje njegovog opstanka na čelu socijalista. Milivojević, ipak, veruje da je njegova uloga da na neki način posluži homogenizaciji stranke, koja je poprilično uzdrmana nećkanjem SPS-a da se priključi pokretu za odbranu države čije formiranje već duže najavljuje Aleksandar Vučić, a zbog čega je sam Dačić više puta bio meta opaski predsednika Srbije. (www.ekspres.net, nedeljnik “Ekspres”, 22.7.2023, Markoo Petrović)

Cvijetin Milivojević: Beogradski izbori su najbolji izlaz iz ovog ćorsokaka

Cvijetin Milivojević: Beogradski izbori su najbolji izlaz iz ovog ćorsokaka

(www.nova.rs, TV Nova S, emisija “Pokreni se”, voditelj Danilo Masojević, 23.7.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=sdP28CKQ2R4

Наш пут је - ни у чему свесно не подржавати лаж!

 

Манифест протеста „Србија против насиља“ – позајмљено од Солжењицина, Ле Бона и Слободана Јовановића

У недељама када нас, по цео боговетни дан, у здрав мозак силују и лудима праве типови и типкиње прототипа Врховникове Тајнице који, на обелодањени списак 14.500 ботова што нам годинама раде о главама и голим животима, одговарају кампањом „И ја сам (Вучићев) бот!“...

И кад, о Прокопијеву („ни у гору ни у воду“) светодану, сама Врховница, поносно газећи уставну одредбу према којој, она, Влада на чијем је челу, влада, а не председник Републике са осам церемонијалних надлежности, без пардона, издекламује силу бесмислица и орвеловских зломисли: „Ви  из опозиције се усуђујете да кажете да се задужујемо да бисмо плаћали ботове. Зар мислите  да Европска инвестициона банка не проверава за шта даје кредите? О чему ви причате, како ја да одговорим на лаж која је толико огромна и очигледна? Не знам где су вам то ботови, осим ако нећете да кажете да су учитељи, васпитачи, лекари ботови. Могуће да ви плаћате неке ботове, ја не знам шта значе ботови. Ми имамо чланове који се боре за своју странку, јер верују у њу и боре се да такви као ви никада не дођу на власт, јер би то била директна смрт Србији!“...

У месецима и месецима у којима нас сложно лажу, сваки свој део гласача, симпатизера и јавности, дојучерашњи председник најјаче владајуће и текући првак дојучерашње водеће опозиционе странке, како ванредни београдски избори, на којима би се исправио наводни „лапсус калами“ и чињеница да, међусобним разумевањем њих двојице, београдску власт нису формирали они који су победили већ они који су имали 70.000 гласова мање - само што нису, иако, према заједничком обећању те двојице, касне већ пола године!...

У данима у којима је, најпре, двотрећинском подршком Народне скуштине образован Анкетни одбор за испитивање узрока два масакра, оног у школи „Рибникар“ и оног у околини Младеновца, да би промптно био и укинут, овај пут личном одлуком првог међу једнакима, по наредби апсолутног првог међу неједнакима! И, мада је људски да се воља родитеља малих анђела мора поштовати, као што на нечаст и на необраз треба да буде и намера дела оних са обе стране да се, на овај или онај начин, овом језивом трагедијом  политички окористе, нељудски је што  о свему овоме нису питани и родитељи младића и девојака из Младеновца. Али, читава ова ујдурма у режимској режији јесте и насиље над парламентом, највишим представничким и законодавним телом које, преко непосредно изабраних народних посланика, изражава суверену вољу грађана Србије! Јер, Врховном узурпатору је изгледа мало што је постао шеф свега овога овде, па је, пошто је већ, не питајући никога, орочио мандат овог скупштинског сазива, само до следећег пролећа, одлучио да, до тада, отме и глас и мандат 250 садашњих народних депутата!

У ситуацији када нам се, у нашој суровој збиљи, по ваздан, 24/7, по принципу „па, шта, може нам се“, у лице смеју лажни, али нажалост, реални надриподвижници и квазихероји, попут онога из оног смешног клипа са јутјуба: „Ја са својих 40 година свако јутро трчим 15 километара, радим 12 сати дневно, водим три фирме, истовремено пишем двије књиге, нађем времена за породицу и пријатеље, те се још уз то бавим и хуманитарним радом, и могу вам рећи да - у животу ништа није тешко кад човјек лаже!“...

У ситуацији када је лаж постала једина догма, владајућа идеологија и врховни закон....

Да сам ја неко, ја бих то овако, након два и по месеца уздалудних грађанских протеста:

Прво да видимо где смо.

Слободан Јовановић је, у једном спису из 1929. године (видети у књизи: Слободан Јовановић, „Историја – политика  - гомила“, издање Катена мунди, 2023), дотадашњу српску уставну историју од почетка 19. века, па до утапања Краљевине Србије у „троједну монархију“, поделио у седам главних периода: доба стварања владалачке власти; доба чиновничке олигархије; доба полицијске државе; доба уставности; доба парламентарности; доба реакције; доба повраћене парламентарности.

Компарација са нашим добом, у коме Врховни узурпатор, свих ових 11 година апсолутне власти, на дневном нивоу привлашћује себи овлашћења која му по Уставу не припадају, имала би смисла једино у релацијама са прва два периода српске уставне историје. Ту прву Јовановићеву фазу, „доба стварања владалачке власти“, обележила је непрестана битка између Карађорђа и осталих војвода око тога да ли ће Вожд остати само генералисим устаничке војске или ће се уздићи (и) до владалачког достојанства. Рецимо да су то биле прве годину-две владавине савременог напредњаштва, док је Његова екс-Екселенција још, колико толико, био политички жив. (Карађорђе је ономад победио војводе, али је то била победа без  последица, јер је убрзо, већ 1813, дошла катастрофа, када су Турци опет покорили Србију.)

У другој фази овог периода, од почетка Другог устанка, Милош Обреновић није поновио грешку свог претходника, већ се одмах утврдио у народу као врховни и наследни кнез, али пошто је Србија и даље била саставни део Отоманске империје, његова кнежевска власт је морала да буде призната не само од српског народа, него и од турског султана. Али, пре него што би Милош и на Порти био признат за кнеза, ваљало је Србију од обичнога пашалука претворити у вазалну кнежевину под султановим сизеренством, што је остварено тек 1830.

Од тада наступа „доба чиновничке олигархије“, у којој је Милош владао Србијом како би владао и сваки турски паша, само српске народности; његова управа имала је чисто оријентални карактер, а чиновништво је управо било исто што и Кнежева лична пратња и послуга.

Покрет за савременијим државним уређењем које би јаче штитило грађане од владаочеве самовоље, настаће од 1835, због чега се Милош Велики, драговољно, уз помоћ „силе која бога не моли“, први пут самоуклонио три године касније.

Тек Уставом из 1938. године (који је даровао Султан!) и за владе кнеза Александра Карађорђевића који се закнежио 1842, Србија добија писане законе са судовима и чиновништвом по западноевропском обрасцу, а овај преображај био је дело Срба из Угарске („немачкари“) који су навалили у српску државну службу са тежњом да је „европеишу“ и да, истовремено, постану нова господарска класа у држави.

Сада да видимо куда све ово данас води и да утврдимо у каквом су нам стању јавност српска, следбеништво Врховниково и тзв. критичко јавно мнење.

Одговор на моје данашње питање, дао је Гистав ле Бон, још поткрај претпрошлог столећа, 1895, у својој „Психологији гомиле“ („Алгоритам“, 2018).

„У обичном смислу, реч „гомила“ представља скуп будикаквих појединаца (лица, индивидуа), ма које народности, занимања или пола и, исто тако, ма какав био повод који их је окупио заједно.... Нагомилавање људи има нова својства, врло различита од својстава јединки које чине то нагомилавање. Свесна личност се утапа у гомили. Образује се заједничка душа, пролазна без сумње, али која показује сасвим одређена својства. Скуп је онда постао организована гомила...“

О моралности гомила: „Ако је гомила подобна за убијање, паљевину и све врсте злочина, она је исто тако подобна за врло високе поступке оданости, пожртвовања и некористољубивости, много узвишеније шта више од оних за које је подобна засебна личност.“

Како се оставља утисак на уображење (уобразиљу) гомила?  „Није научном реториком Антоније успео да поведе народ противу убица Цезаревих, већ читањем његова тестамента и показивањем народу леша његова... Стотина малих преступа или стотина ситних несрећних случајева ниуколико не погађају уобразиљу гомила; док је један једини велики злочин, један једини крупан несрећни случај погађа дубоко, иако су му резултати бескранјо мање убиствени но што су стотине оних несрећних случајева заједно.“

О вођама гомила: „Чим се извесни број живих бића скупи заједно, па био то чопор животиња или гомила људи, она се по нагону стављају у власт једног поглавара. Његова је воља стожер око кога се образују и с којим се поклапају мишљења. Он, вођ, јесте први елемент за организовање разнородних гомила, и он припрема њихову организацију... Гомила је послушно стадо које се никада не би могло лишити господара...

Често је сам вођ био вођен. Он сам је био хипнотисан  неком идејом, којој је потом постао апостол. Она га је освојила тако да је све што је ван ње ишчезло, и тако да му сва супротна мишљења изгледају заблуда и предрасуда... Вође често нису људи мисаони, али су људи од акције. Они обично нису видовити, пошто предвиђање уопште води ка сумњи и спутава рад. Они се регрутују поглавито из редова живчаних, раздражљивих, душевно полуоболелих, који додирују границе лудила. Презрење и прогон њих не дотичу, и само их више драже. И сам нагон ка самоодржању код њих је уништен толико да једина награда коју они желе да добију јесте да постану мученици ... Врло свестан свог престижа, Наполеон је знао да ће он бити само већи тиме што ће се према крупним личностима око себе понашати само мало боље но према коњушарима, иако је међу онима који су га окруживали фигурисало више знаменитих...“

„Бирачке гомиле, тј. заједнице позване да изаберу носиоце извесних функција“: „Карактеристике гомила које оне показују поглавито су: слаба способност за размишљање, одуство критичког духа, надражљивост, лаковерност. У њиховим се одлукама такође  може открити утицај вођа и улога чинилаца рание побројаних: тврђења, понављања, престижа и заражљивости (заразе)... Бирач се држи онога који ласка његовим пожудама и његовој сујети; треба га претрпати најпретеранијим улагивањима и не устручавати се учинити му најфантастичнија обећања. Ако је радник, не могу се довољно изгрдити и жигосати његове газде. Што се тиче противкандидата, ваља гледати да се он сможди, учвршћујући тврђењем, понављањем и заражљивошћу да је он последња хуља и да је опште познато да је он починио више злодела. Не вреди, разуме се, тражити ни трунке доказа за то. Ако противник лоше познаје психологију, он ће покушати да се оправда аргументима, уместо да се ограничи да на таква тврђења одговори другим тврђењима, и од тада он неће имати никаква изгледа на победу.“

Парламентарна гомила: „Вође су прави суверени једне скупштине. Људи у гомили не би се могли лишити једног господара. Стога, дакле, гласања једне скупштине уопште представљају само мишљење једне мале мањине. Вође утичу врло мало својим разлозима, а много својим престижом. Ако су лишени престижа, они немају више ни утицаја.“

„У парламентарним скупштинама наћи ћемо опште карактеристике гомила: једностраност идеја, надражљивост, сугестивност, претераност осећања, претежан утицај вођа.“

„Да је успех главни основ престижу доказ је то што престижа увек нестаје кад успех изневери. Јунак кога је гомила јуче поздрављала биће сутрадан изложен порузи ако га је сустигао неуспех. Гомила тада сматра палога јунака као себи равног и свети се стога што се клањала пред надмоћношћу коју му она више не признаје. Кад је Робеспјер кидао главе своим друговима и толиким својим савременицима, он је имао безграничан престиж. А кад га је мањак неколико гласова у Конвенту лишио његове власти, он је одмах изгубио тај престиж и гомила га је пратила на гиљотину са исто толико проклињања како је до јуче пратила његове жртве. Верни су увек са беснилом ломили кипове својих бивших богова.“

А ево и готов, скоро пет деценија стар, манифест борбе против лажи и насиља, све већ исписано и казано, како устати и суспроставити се лажима и насиљу...

 „Већ нас скоро до дувара доведоше, већ је свеопшта духовна пропаст све нас притисла, и физичка само што није букнула да спали и нас и нашу децу – а ми се, као и пре, све кукавички смешкамо и бобоњамо: ... Тако смо безнадежно рашчовечени да ћемо за данашње скромно намештење дати сва начела, душу своју, све напоре наших предака, све могућности за потомке – само да не пореметимо своје јадно битисање. У нама није преостало ни чврстине, ни поноса, ни срчаности. Чак се ни свеопште атомске смрти не бојимо, трећег светског рата се не бојимо (можда ћемо се у пукотини сакрити) – само се бојимо грађанске одважности! Само нам је до тога да се не одвојимо од стада, да не начинимо корак сами – и одједном останемо без белих векни, без гасног бојлера, без пријаве боравка у Москви....

Када насиље нахрупљује у миран људски живот – лице му пламти од самоуверености, оно и на застави носи и виче: „Ја сам Насиље! Разилази се, размакни се – сатрћу!“ Али, насиље брзо стари, која година и – оно више нема самопоуздања и, да би се одржало, да би долично изгледало – неизоставно за савезника позива Лаж. Јер: насиље се нема чиме прикрити осим лажи, а лаж се може одржати само насиљем. И насиље не ставља сваког дана нити на свако раме своју тешку шапу: оно од нас захтева само покорност лажи, свакодневно учешће у лажи  и у томе је сва поданичка верност.

И управо ту лежи најпростији, најдоступнији кључ за наше ослобођење, који пренебрегавамо: лично неучествовање у лажи! Па нека је лаж све покрила, нека лаж свима влада, али у оном најмањем се ускопистимо, нека не влада кроз мене!

И то – прорез у тобожњем прстену наше пасивности! – и јесте оно најлакше за нас и најразорније за лаж. Јер, када се људи одврате од лажи – она напросто престаје да постоји. Она као и зараза може постојати само на људима.

Не одазивамо се, нисмо дозрели да идемо на тргове и громогласимо истину, искажемо оно што мислимо – и не треба, то је страђно. Али макар одбијајмо да говоримо оно што не мислимо!

Управо то и јесте наш пут, најлакши и најдоступнији за наш проклијали органски кукавичлук, знатно лакши од (страшно је изговорити) Гандијеве грађанске непослушности.

Наш пут је: ни у чему свесно не подржавати лаж!...

Дакле, због наше бојажљивости нека свако изабере: да ли ће остати свестан слуга лажи (о, дабоме, не из склоности, него да прехрани породицу да васпита децу у духу лажи!) или му је већ време да то стресе и остане частан човек, достојан поштовања и деце своје и савременика. И од овог дана он:

-убудуће неће написати, неће потписати, неће одштампати ма на који начин нити једну фразу која по његовом мишљењу изврће истину;

-такву фразу ни у личном разговору, ни многољудно неће изрећи ни у своје име, ни са цедуљице, ни у улози агитатора, учитеља, васпитача, ни у позоришној улози;

-сликарски, вајарски, фотографски, технички, музички неће приказати, неће пропратити, неће пренети ни једну лажну мисао, нити једно извртање истине, које уочи;

-неће навести ни усмено ни писмено ни један „руководећи“ цитат да би угодио, за сваки случај, ради успеха свог рада, ако цитирану мисао у потпуности не дели или ако она управо ту не спада;

-неће се приволети да оде на демонстрацију или митинг, ако је то против његове жеље и воље; неће узети у руке, неће подићи транспарент, паролу коју у потпуности не дели;

-неће подићи руку да гласа за предлог са којим искрено не саосећа, неће гласати ни јавно ни тајно за онога кога сматра недостојним или сумњивим;

-неће дати да га утерају на састанак где се очекује принудно, изопачено разматрање питања;

-сместа ће напустити седницу, састанак, предавање, представу, приказивање филма, чим од говорника чује лаж, идеолошку којештарију или бестидну  пропаганду;

-неће се претплатити нити ће у продаји купити оне новине или часопис где се информације изврћу, најбитније чињенице скривају...

Наравно да нисмо побројали сва могућа и неопхдона избегавања лажи. Али онај ко почне да се чисти  - очишћеним погледом ће лако разазнати и друге случајеве.

Да, у прво време ће испасти грбаво. Неко ће привремено остати без посла. Младима који желе да живе поштено, то ће у почетку отежати њихов млад живот: та, и градиво које одговарају набијено је лажима, треба одабирати... Ниједног дана нико од нас, чак ни у најмање опасним техничким наукама, неће избећи макар један од наведених корака – према истини или према лажи; према духовној независности или духовном улагивању. И онај коме узмањка смелости чак и за одбрану сопствене душе – нека се не поноси својим напредним погледима, нека се не размеће тиме што је академик или народни уметник, заслужни посленик или генерал – него нек' каже себи: марва сам и кукавица, само да ми је сито и топло...

Буде ли нас на хиљаде – и неће постићи да било коме ишта учине. Буде ли нас на десетине хиљада – и нећемо препознати нашу земљу!

Ако се пак  препаднемо, онда доста више јадања како нам неко не да да дишемо – то ми сами себи   не дамо! Сагнимо се ош, причекајмо, а наша браћа биолози ће помоћи да се убрза читање наших мисли и преправљање наших гена.“

Овај есеј – проглас написао је, негде у „у просторији за пушење Научноистраживачког института“, Александар Солжењицин ( „Не живети у лажи“, Катена мунди, 2020), а објавио га 12. фебруара 1974. Завршио га је пророчки: „Ако се у томе препаднемо, онда смо – сасвим безвредни, и на нас се односи Пушкинов презир: „Шта вреди стаду  дар слободе?... У наследству се њему воде, тек јарам звончићи и бич.“

Зашто пророчки? Само дан доцније агенција ТАСС је пренела указ Президијума Врховног совјета СССР којим се аутору „Архипела Гулаг“ (објављеног два месеца раније) и већ увелико нобеловцу, Солжењицину одузима држављанство и којим је протеран из СССР-а... (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 21.7.2023)

Može li oporba iskoristiti bunt građana?

Dva masovna ubojstva s početka svibnja, ono u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u Mladenovcu, kada je ubijeno 18, a ranjeno devetoro ljudi bili su kap koja je prelila čašu i koja je na ulice izvela Beograđane koji su tražili i traže i dalje odgovornost za porast nasilja u Srbiji. Prosvjedi su nastavljeni iz tjedna u tjedan i prošle subote Beograđani su 11. puta bili na ulicama s istim zahtjevima. Organizatori prosvjeda traže smjenu Savjeta Regulacijskog tijela za elektroničke medije, gašenje i tabloida koji promoviraju nasilje, oduzimanje nacionalne frekvencije privatnim televizijama Pink i Happy, te ostavku ministra unutarnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina. Ni jedan od zahtjeva nije ispunjen, ali su građani za sada ustrajni, i nešto se za ovih 11 izlazaka na ulice ipak dogodilo: širenje prosvjeda nezadovoljnih građana na druge gradove. Hoće li se ipak prosvjedi umoriti sami od sebe, ima li proeuropska oporba snage iskoristiti ovo nezadovoljstvo građana ili trebaju novi ljudi; što znači izlazak na ulice u još tridesetak gradova, što bi mogli donijeti pokrajinski i lokalni izbori koji će biti naredne godine?

Rizično ljeto

Analitičar Cvijetin Milivojević u izjavi za Hrvatsku riječ podsjeća da je građane na ulice izveo konkretan razlog i za razliku od prijašnjih prosvjeda koji su bili političke prirode u slučaju prosvjeda Srbija protiv nasilja riječ je o razlozima koji dotiču svakog građanina Srbije, bez obzira na njegov politički stav.

»Ukrstile su se dvije stvari. Jedan vrlo konkretan dramatični povod i nezadovoljstvo koje se nagomilavalo 10 ili 15 godina. Zato su ovu prosvjedi specifični. Specifični su i po tome što šire svoju bazu. Jesu sada manje masovni, ali su se od Beograda i djelomice Novog Sada koji je pratio Beograd, proširili i na još tridesetak gradova Srbije. Pa čak i ako, kao što je to slučaj u Knjaževcu, ni oporba nema hrabrosti izaći onda izađe jedan čovjek«, kaže Milivojević.

»Aleksandar Solženjicin napisao je 70-ih godina prošlog stoljeća, kada je protjeran iz Sovjetskog Saveza, da je nasilje uvijek rezultat dugogodišnje indoktrinacije lažima. To obično radi država, sustav, a građani šute čuvajući svoju štrucu kruha. U Srbiji očigledno više ne«, kaže Milivojević.

Prosvjedi građana dogodili su se nakon dugotrajne apatije, ali dio koji sebe naziva građanskom Srbijom nema iza sebe političku stranku. Za dugogodišnjeg novinara i direktora Demostata Zorana Panovića to jeste problem, a dilema partijsko ili građansko po njemu je elementarno neraumijevanje politike, jer političke stranke moraju biti stožer prosvjeda.

»Lideri nekih partija se ne pojavljuju, što je apsurdno. Zamislite da se 90-ih nisu pojavljivali Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Vesna Pešić ili 2011. Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Ne može kritična javnost preuzeti vlast ako nije politički artikulirana. Na kraju se mora svesti na političke partije, sve ostalo je zamajavanje. Zamajavanje vlasti koja najavljuje neke nadstranačke organizacije, valjda bi to trebao biti novi Socijalistički savez, ili oporbe koja bi pravila neku bezpartijsku pluralnu sferu«, kaže Panović za naš list.

Novo iskustvo je to što se prosvjedi protiv vlasti događaju tijekom ljeta.

»Može to ohrabriti oporbu, ali je i rizično jer ljeto u Srbije nije vrijeme za velike političke događaje. Jedini za oporbu važan ljetni događaj bili su veliki prosvjedi u Beogradu na Preobraženje, 19. kolovoza 1999. godine. Ali to su bile drugačije okolnosti. Kompleksno vrijeme, poslije NATO bombardiranja. Tada se vidjela snaga oporbe, koja je bila zamrla tijekom bombardiranja«, kaže Panović.

Dvostruki dobitak

Prosvjedima Srbija protiv nasilja najviše su dobili građani, smatra Milivojević.

»Građani su se ohrabrili. Shvatili su da njihova štruca kruha, posao u nekom javnom poduzeću ima strašnu cijenu. S druge strane, na dobitku je i oporba, njen glas se ponovno čuje. Dvije su sada mogućnosti. Prosvjedi će se osipati, ne samo zašto što smo u ljetu već i stoga što nisu dovoljno motivirajući. Nema konkretnih zahtjeva u konretnom razdoblju. Ako je jedan od zahtjeva smjena ministra Bratislava Gašića, onda bi trebalo da se da rok za ispunjenje i najavi što će biti naredni korak ako se zahtjev ne usvoji. Vide to i građani koji šetaju i to ih nervira i demotivira. Iako imate zahtjeve, morate ih oročiti. Drugo, ti zahtjevi moraju biti precizniji i jasniji. Treće, unutar oporbe mora se naći najmanji zajednički interes. Jedan od prvih zajedničkih interesa po meni su izvanredni izbori u Beogradu. To također građani na prosvjedima traže«, kaže Milivojević.

Za Panovića problem oporbe je višak partija i to što ljudi imena lidera partija ne povezuju s partijama, za razliku od sranaka na vlasti.

»U međuvremenu, oporba je shvatila da nije bilo konkretnog povoda za izlazak građana na ulicu ona ne bi imala snagu izvesti građane na prosvjede. Oporba se jeste okoristila time što su građani izašli na ulice, ali to jeste politička borba. I u tom smislu ne vidim problem što se povećava broj zahtjeva koji stižu iz oporbe«, kaže Milivojević.

Naš sugovornik kaže da je i dalje sve u Vučićevim rukama, a što će biti njegovi potezi ovisi od toga što će događati na ulicama; hoće li se oporba ušutjeti, hoće li se netko od njih polakomiti za sitnim ustupcima? Od toga će i ovisisti hoće li biti izvanrednih beogradskih izbora i hoće li uz redovite lokalne i pokrajinske građani Srbije naredne godine izaći i na parlamentarne izbore.

»Sve zemlje EU i zemlje izvan EU u našem okruženju razdvajaju lokalne, tzv. komunalne izbore od parlamentarnih i predsjedničkih. Zašto? Iz vrlo jednostavnog razloga, jer na lokalu birate onog tko će riješiti lokalne komunalne probleme. Kod nas to nije slučaj. Izbora će na proljeće biti svakako, barem onih redovitih. Malo je vremena da se bilo što popravi, ali nadam se da oporba na njih neće izaći kao grlom u jagode«, zaključuje Milivojević i dodaje kako se pokazalo da prilikom pregovora vlasti i oporbe uz posredovanje europarlamentaraca oni nisu podržali opravdane zahtjeve oporbe za poboljšanje izbornih uvjeta. (www.hrvatskarijec.rs, Hrvatska riječ, Subotica, Z. V, 21.7.2023)

Umirivanje Sarajeva ili uvod u NOVE SANKCIJE: Eskobar optužio Dodika za podrivanje Dejtona

Da li su na pomolu nove sankcije prema funkcionerima vlasti Republike Srpske, ali i prema Srpskoj, tema je koja se nameće nakon jučerašnjeg obraćanja specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, Gabriela Eskobara, u Vašingtonu, gdje je optužio Milorada Dodika da ugrožava region.

Eskobar je pred Pododborom Komiteta za spoljne poslove SAD u Vašingtonu optužio predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika da svojim djelovanjem ugrožava region, jer pokušava da “raspakuje Dejton i Ustav BiH”.

– Nažalost, Dodik ostaje fokusiran na raspakivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH. Dodikovo uporno secesionističko i antidemokratsko djelovanje ugrožava stabilnost, bezbjednost i prosperitet zemlje i šireg regiona. Nastavićemo sankcionisati ove akcije i pozivati na odgovornost svakoga ko podriva Dejtonski mirovni sporazum ili ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter zemlje – navodi se u dijelu Eskobarovog izvještaja koji govori o BiH.

Nema nazad

Eskobar kaže da će SAD nastaviti intenzivne napore da ojačaju opredijeljenost međunarodne zajednice da podrži Dejton, uključujući prikupljanje podrške misiji Evropske unije EUFOR ALTHEA.

– Nadalje, ostajemo čvrsti u podržavanju korištenja bonskih ovlaštenja kancelarije visokog predstavnika za suprotstavljanje prijetnjama Dejtonskom sporazumu – naveo je Eskobar u svom izvještaju.

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević ističe da Dodik već ima sankcije SAD, te da mu ovaj izvještaj ne može nanijeti dodatnu štetu.

– Stvari su otišle sada toliko daleko da više nema nazad. Trenutna situacija nema samo veze s aktuelnom vlašću u Srpskoj, jer vidjeli smo da je i najveća opoziciona partija – SDS na zadnjoj sjednici NSRS bila na istoj strani odbrane onoga što Republici Srpskoj pripada po Dejtonu – kaže Milivojević za Srpskainfo.

Ističe da neke nove sankcije Dodiku ne bi ništa značile.

Kada je u pitanju Republika Srpska, Milivojević navodi da je ona faktički neformalno već pod sankcijama dijela zemalja Evropske unije.

– To su zemlje koje su najbliže SAD, i to se vidi po tome što Srpska ne dobija ni neke grantove koji su obećani, nema novih investicija i slično. Dakle, imamo dio zemalja koje su već uvele sankcije i Srpskoj. S druge strane, imamo neke zemlje EU, poput Mađarske, koje podržavaju Srpsku – objašnjava Milivojević.

Ko priča o otcjepljenju?

On dodaje da iz tog razloga ne vidi ništa „spektakularno“ da će se desiti nakon Eskobarovog izvještaja.

Milivojević kaže da Eskobar ovim izvještajem vjerovatno želi da umiri dio bošnjačkih političara koji uporno prizivaju NATO da dođe u Brčko i presiječe Srpsku na dva dijela kako ne bi došlo do njenog otcjepljenja.

– To je u principu glupost, jer niko ne priča o otcjepljenju. Dio međunarodne javnosti nikako da shvati da onaj ko želi dobro BiH treba da uvažava ono što tri naroda u BiH žele, a ne samo jedan narod. Dejtonski sporazum je jedan od najboljih kompromisa koji je riješio strašan građanski rat u kome su tri naroda ratovala jedni protiv drugih – ističe Milivojević.

Dodaje da je Dejtonski sporazum donio kompromis u smislu da su se sve strane osjetile pomalo poraženima, a i pomalo pobjednicima.

– Jedino to je kompromisni prijedlog. BiH nije od 1995. godine zajednica tri naroda. BiH je od svog nastanka kao Republika BiH u Jajcu i Mrkonjić Gradu od prvog dana definisana kao zajednica Srba, Hrvata i muslimana. Dakle, zajednica tri naroda i ako želite dobro BiH, morate da uvažavate stavove sva tri naroda – poručuje Milivojević.

Hladne sankcije

Stručnjak za međunarodne odnose Miloš Šolaja ističe da Eskobarovo obraćanje u Vašingtonu vidi kao jednu formalnu obavezu koju ovaj američki diplomata mora da obavi.

Ipak, kako dodaje on, Eskobarovo obraćanje neće proći bez nekih dodatnih sankcija.

– Ne vjerujem da će to biti zvanično saopšteno, više će to biti neke hladne sankcije. Republika Srpska je već stavljena na hladni pogon. O tome svjedoči ponašanje Kristijana Šmita, koji ima podršku SAD i EU, jer bez te podrške ne bi mogao tako da se ponaša. Vjerujem da oni rade sve koordinisano – ističe Šolaja za Srpskainfo.

Komentarišući dio izvještaja u kojem Eskobar kaže da Dodik podriva Dejtonski sporazum, Šolaja ističe da je Dejton do sada izmjenjen gotovo 70 odsto od strane visokih predstavnika i drugih institucija međunarodne zajednice. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 19.7.2023)

Izjava Cvijetina Milivojevića o američkim sankcijama Vulinu (od 5.13 - 8.18 sec)

Dušan Teodorović o Vulinovim tragovima i novim razlozima za proteste

Izjava Cvijetina Milivojevića o američkim sankcijama Vulinu, na snimku, između 5.13 sec i 8.18 sec

(www.nova.rs, TV Nova S, emisija „Među nama“, 13.7.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=y7FhVWlEITA

Spisak botova u Srbiji: SNS na internetu veličalo 14.500 naloga

Stručnjaci upozoravaju da takve aktivnosti ostavljaju velike posljedice na ljude koji su meta njihovih napada.

Srpska napredna stranka (SNS) pokrenula je kampanju “I ja sam bot“.

Razlog je objavljivanje spiska sa 14.500 naloga, koji su na društvenim mrežama veličali vladajuću stranku ili vrijeđali neistomišljenike.

Stručnjaci upozoravaju da takve aktivnosti ostavljaju velike posljedice na ljude koji su meta njihovih napada.

Više u prilogu Al Jazeerinog Ognjena Zorića. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, Ognjen Zorić, 13.7.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/7/13/spisak-botova-u-srbiji-sns-na-internetu-velicalo-14-500-naloga

Niko ne zna šta je u glavi Vučića: Da li će nakon posjete Milatovića Beogradu početi rješavanje otvorenih pitanja

Uočljivo je da je tokom susreta u Beogradu prevladavao pragmatičan ton, i da su teme ekonomije bile dominantne. Sada treba vidjeti i realizaciju dogovorenog, kaže Miodrag Lekić. U obje države za ambasadore treba poslati kredibilne, relevantne osobe od uticaja, sa senzibilitetom za države i narode, smatra Cvijetin Milivojević

Ako su Crna Gora i Srbija najbliže u regionu, kao što se tvrdi i u Podgorici i u Beogradu, onda treba “resetovati” odnose i krenuti ispočetka.

Međutim, posjetom predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića ne počinje bajka u odnosima Srbije i Crne Gore, već se otvara realan prostor za učvršćivanje odnosa u obostranom interesu između dvije zemlje, upravo ono što očekuju i žele građani obje države.

Tako politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević i predsjednik skupštinskog odbora za međunardone odnose i poslanik Miodrag Lekić odgovaraju na pitanje da li će nakon posjete Milatovića Srbiji početi rješavanje otvorenih pitanja između dvije zemlje.

Crnogorski predsjednik je u nedjelju i ponedjeljak bio u dvodnevoj posjeti Beogradu, gdje je razgovarao sa srbijanskim kolegom Aleksandrom Vučićem i predsjednikom Skupštine Vladimirom Orlićem. Ishod je najava brze razmjene ambasadora, saglasnost oko snažnije infrastrukturne saradnje, ali i Vučićevog izbjegavanja odgovora o tome zašto njegova vlast nekoliko godina izbjegava zahtjev Podgorice za izručenje Svetozara Marovića.

Milatovićeva posjeta Srbiji propraćena je uglavnom optimistički, iako nije bilo crnogorske zastave na beogradskim kulama, kao prije godinu kada se time veličao dolazak Dritana Abazovića u glavni grad Srbije. Nakon nje, politički odnosi nijesu napredovali, Marović nije isporučen da izdržava kaznu u Crnoj Gori, Beograd i Podgorica nemaju ambasadore.

Da li će ovaj put biti drugačije, ne žele da tvrde ni Lekić ni Milivojević, ali kažu da ima osnova da se vjeruje u to.

“Iako ne vjerujem da jedan susret može da preokrene odnose između država, i smatrajući da dobre međudržavne odnose treba strpljivo i osmišljeno graditi - prvu posjetu predsjednika Crne Gore Srbiji vidim kao dobar početni korak. Uočljivo je da je tokom susreta u Beogradu prevladavo pragmatičan ton, i da su teme ekonomije bile dominantne. Sada treba vidjeti i realizaciju dogovorenog na tim sastancima,” rekao je Miodrag Lekić.

Na isto pitanje Cvijetin Milivojević odgovara kontrapitanjem - “šta vi mislite šta je danas u glavi gospodina Vučića”. On podsjeća da Vučić donosi sve odluke u toj državi, iako u njenom Ustavu piše da Vlada vodi unutrašnju i spoljnu poltiiku.

“Ako bismo govorili o tome šta ubuduće čeka odnose Srbije i Crne Gore, apsolutno te odnose neohodno je resetovati u dijelu koji se tiče čiste politike, a tu je otvoreno nekoliko pitanja. O nekima se razgovaralo i tokom susreta Vučića i Milatovića”, navodi on.

Milivojević podsjeća da je Vučić najavio da će Srbija imenovati ambasadora za 12 dana i očekuje da ta osoba bude suprotnost dosadašnjem diplomati Vladimiru Božoviću, koji je protjeran iz Crne Gore zbog neprimjerenih izjava i zabranjen mu je ulazak. Njemu je u međuvremenu i istekao mandat, jer je Beograd insistirao da on odande bude ambasador svoje zemlje u Podgorici.

“Ambasador Srbije u Crnoj Gori je osoba za koju to nije bilo primjereno jer je bio iz Crne Gore. Smiješno je da ambasador Srbije bude čovjek koji je iz Crne Gore, kao i obrnuto. Stvari treba vratiti na početak. Ako su dvije države, kako kažu u Podgorici i Beogradu, među najbližim prijateljima, treba onda to ispoštovati i poslati kredibilnu, relevantnu osobu od uticaja, nekoga ko ima senzibilitet za obje države i oba naroda. Nadam se da će to biti korak koji će biti ispoštovan”, kaže Milivojević.

Lekić je saglasan da i pitanje razmjene ambasadora sada ozbiljnije dolazi na dnevni red. “Odlaskom Đukanovića koji je faktički uvijek upravljao DPS vladama, a tokom kohabitacije posljednjih godina učinio sve da nešto podvali drugim institicijama nove vlasti, pa i u oblasti imenovanja ambasadora, dakle, njegovim odlaskom se otvaraju mogućnosti postavljanja ambasadora i u Beogradu i Podgorici. Tu, razumije se, određenu odgovornost ima srbijanska strana... I to će biti bez sumnje značajan momenat u revitalizaciji zapuštenih odnosa između Srbije u Crne Gore... Dalji spoljnopolitički učinici Crne Gore će zavisiti i od zrelosti i ozbiljnosti vođenja cnogorske državne politike, kao i funkcionisanja kohabitacije na visokom političkom nivou”, rekao je on.

Simbolički govoreno dobro je što se nije polemički razgovaralo o Mojkovačkoj bici, koju lično vrlo respektujem, već o platnom bliansu, mjerama koje će podstaći ekonomsku razmjenu, posebno o saobraćaju, dakle, o temama koje naviše interesuje građane dviju država, kaže Miodrag Lekić

Podgorica da bude suptilnija u vezi sa Kosovom, Beograd štiti Marovića

“Sa srpske strane ostaje problem neisporučivanja osuđenog crnogorskog političara kojeg vlasti u Beogradu iz nepoznatih razloga, po svemu sudeći, štite. Takvim odnosom Beograd otežava potpunu normalizaciju odnosa i nepotrebno stvara misteriju oko političkih razloga za to”, kaže Lekić, komentarišući Vučićevu najavu da će Srbija u vezi sa Marovićem “uzeti u razmatranje sve ono što Milatović govori i pružiti utemeljene odgovore”.

“Istina, dio odgovornosti za taj slučaj je i na vlastima u Crnoj Gori, u smislu koliko ih sve to zanima i kako obrazlažu takav zahtjev kada ga povremeno aktiviraju”, navodi on.

To što je ovaj problem Vučić okrenuo na problem Kosova, koje Crna Gora protežira u međunarodnim institucijama, Lekić dodaje:

“Ostaje i pitanje Kosova gdje bi Podgorica sa mnogo više suptilnosti trebalo da tretira to pitanje. Pritom ne remeteći svoje šire interese i regionalnu saradnju, ali ni odnose sa Srbijom. To sve nije lako, ali jeste i moguće, sa nešto više sposobnosti i ozbiljnosti. Očigledno je da svako ima neka svoja nezadovoljstva, i taj spisak treba smanjiti i u idealnom smislu svesti na nulu”, kaže on.

Milivojević ocijenjuje da “svako ko želi zdrave i poboljšane odnose Crne Gore i Srbije mora da odgovori na oba pitanja” - Marovića i Kosova.

“Iako nije krivica ni sadašnjeg predsjednika, ni sadašnje tehničke Vlade, Crna Gora priznaje Srbiju na užoj teritoriji. To je vrlo ozbiljan problem koji u diplomatskom smislu reči podrazumijeva reciprocitet, što bi značilo da ako se u Crnoj Gori pojavi neka Malesija ili Stara Hercegovina sa željom za otcjepljenje, treba li Srbija da prizna te pokušaje”, pita Milivojević.

On kaže da razumije što je Crna Gora, kako kaže, pod pritiskom Vašingtona priznala Kosovo, ali da ne mora da ga protežira za Unesko ili Savjet Evrope. (www.vijesti.me, Vijesti, Podgorica, Ž.V-M.R, 12.7.2023)

Šta stoji iza VUČIĆEVOG UPOZORENJA: Da li su samit NATO i skup u Potočarima “dan D” za BiH

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio kako vjeruje da će situacija u Republici Srpskoj i BiH “biti mnogo ozbiljnija i teža poslije 12. ili 13. jula”, što je pokrenulo brojne spekulacije o tome na šta je Vučić konkretno mislio i zašto je naveo baš te datume.

Prognoze predsjednika Srbije prethodnih dana tumačili su brojni analitičari. Jedni smatraju da je Vučić, prije svega, upozoravao na moguću eskalaciju krize nakon održavanja predstojeće komemoracije u Potočarima, koja već po tradiciji budi dodatne emocije i dira stare rane.

Drugi su, pak, tvrdili da je srpski predsjednik mislio na predstojeći Samit NATO u Litvaniji, koji se održava 11. i 12. jula, a koji bi, po nekim prognozama, mogao da izrodi određene zaključke protiv Republike Srpske, poveća brojnost NATO trupa u BiH i dodatno podgrije sukob političkog rukovodstva Srpske sa Zapadom.

Upozorenje Srpskoj

Svoju ocjenu Vučićevih predviđanja za Srpskainfo dao je politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević. On smatra da su pred nama dva potencijalno izuzetno “osjetljiva” događaja u svjetlu aktuelne krize u BiH, a to su komemoracija bošnjačkim žrtvama u Potočarima i Samit NATO u Viljnusu.

– Kada je riječ o samitu u Litvaniji, Vučić je vjerovatno bio vođen logikom da će se izvršiti novi pritisak na požurivanje članstva Ukrajine u NATO, što bi moglo da razbukta tamošnji rat s Rusijom, a kao posljedica toga moguće je jačanje kontigenata NATO na Kosovu i u BiH. To je, na neki način, već vidljivo u izjavama američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija, koji prenaglašeno ističe kako su, za razliku od 1992, SAD već tu, u BiH, što predstavlja i jednu vrstu upozorenja Republici Srpskoj. Istovremeno, NATO na Kosovu praktično i ne ispunjava svoju misiju, odnosno ne ponaša se kao KFOR i međunarodna misija pod pokroviteljstvom UN, već isključivo kao NATO – kaže Milivojević.

Na naše pitanje da li vjeruje da će Kristijan Šmit, koga institucije Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, posegnuti za famoznim bonskim ovlaštenjima kako bi smijenio Milorada Dodika sa pozicije predsjednika Republike Srpske, o čemu se takođe spekuliše u javnosti, Milivojević odgovara da je to, po njegovom mišljenju, nemoguće.

– Da budem slikovit – a ko će to doći i izvesti Milorada Dodika iz Palate predsjednika i sa kojim mandatom?! To, po Ustavu BiH, ne može da učini niko. Da li Šmit to može pokušati da uradi? Pa, može, ali pitanje je ko će to da prihvati kao legitimnu odluku i kako se takva odluka uopšte može primjeniti. Može jedino silom, ali se postavlja pitanje ko bi tu silu mogao da potegne. Oružane snage BiH ne mogu, jer one ne postoje kao sila koja će rješavati unutardržavne konflikte – ističe Milivojević.

Što se tiče odnosa predsjednika Srbije prema Kristijanu Šmitu, Milivojević navodi da Vučić trenutno uvažava Šmita kao da je stvarni visoki predstavnik, dok istovremeno insistira na vraćanju priče o Kosovu, a indirektno i o Republici Srpskoj u Savjet bezbjednosti UN.

– Očekujem da i Srbija, u početku doduše stidljivo, počne da odriče legitimnost izbora Šmita koji nije izabran u Savjetu bezbjednosti. Više je nego jasno da visokog predstavnika ne može imenovati neko imaginarno tijelo, koje se zove Savjet za implementaciju mira. To je samozvano tijelo koje ne postoji kao termin ni u Dejtonskom sporazumu ni u Aneksu koji predstavlja Ustav BiH, niti ga je imenovao Savjet bezbjednosti UN – zaključuje Milivojević.

Povećavanje snaga NATO u BiH

Vojnopolitički analitičar Aleksandar Radić, s druge strane, smatra da su nedavna upozorenja predsjednika Srbije o daljem produbljivanju krize u BiH, i to već krajem ove sedmice, previše “isforsirana”. Radić tvrdi da predstojeći Samit NATO u Viljnusu ni na koji način ne odlučuje o, kako kaže, toku istorije u balkanskim zemljama.

– Mi imamo svoje autentične probleme, a NATO želi stabilnu pozadinu u situaciji kada ima rat u Ukrajini. Procjena da u ovom trenutku postoji veza između interesa Zapada i destabilizacije na prostoru Balkana je racionalna koliko i priča o kemtrejlsima koji se rasipaju iz aviona ili da je Zemlja ravna ploča – smatra Radić.

Tvrdi da destabilizacija prilika u BiH, prije svega, ne ide u prilog Zapadu te da bi bilo kakva kriza na Balkanu upravo zapadnim silama stvorila ozbiljan politički i bezbjednosni problem.

– Sve ostalo je u domenu teorija zavjere. Mi imamo svoje probleme i nasljeđe prošlosti, gdje je Dejton uradio svoju svrhu. Sada je očigledno da je to potrošen koncept i da u BiH zbog toga vri. Ozbiljan bezbjednosni rizik postoji, ali je NATO trenutno prezasićen drugim problemima, kao što je sukob u Ukrajini i konfrontacija s Rusijom – ocjenjuje Radić.

Što se tiče mogućnosti da dođe do povećanja broja vojnika NATO na teritoriji BiH, on ocjenjuje da sve dok su snage zapadnog vojnog saveza raspoređene na Kosovu i u BiH nije isključeno da se te snage povećaju.

– Samo njihovo prisustvo onemogućava krizu većih razmjera. Međutim, povećavanje snaga NATO u BiH nije politička odluka na nivou samita. Da li će se o tome razgovarati na marginama samita je drugo pitanje, ali za BiH postoje jasni mehanizmi kako to funkcioniše. Postoje procedure po kojima se to radi i za tako nešto ne treba nikakva nova politička odluka. Zemlje koje bi željele da povećaju broj svojih vojnika morale bi da prođu kroz svoju nacionalnu proceduru za donošenje takve odluke – zaključio je Radić.

Prijetnje praznom puškom

Komentarišući prijetnje koje pojedini bošnjački političari šalju Republici Srpskoj ukoliko Milorad Dodik zaista odluči da raspiše referendum o njenoj samostalnosti, Cvijetin Milivojević pita ko bi to ratovao, kada je, prema njegovim riječima, svima jasno da bi se Oružane snage u BiH u tom slučaju odmah raspale.

– Zar bilo ko vjeruje da će ijedan Srbin ili Hrvat ratovati protiv svojih sunarodnika ili matičnih država? Naravno da neće. Druga mogućnost je da silu upotrebi NATO, ali ko je NATO u BiH? Kao što znate, NATO u BiH je posljedica činjenice da su većinom zemlje članice tog saveza činile mirovne snage. NATO je u BiH zbog toga, a ne bilo kakvom odlukom Savjeta bezbjednosti UN – kaže Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 10.7.2023)