Škoro, Pivljanin i Cvijetin Milivojević: Uloga medija u Srbiji

Uloga medija u Srbiji, sloboda informisanja i položaj novinara u savremenom društvu biće teme tribine koja će biti održana danas u Mladenovcu.

Na tribini učestvuju:

Cvijetin Milivojević, politikolog

Ranko Pivljanin, urednik Nove

Srđan Škoro, novinar.

Tribina počinje u 19 časova na platou ispred Robne kuće u Mladenovcu, u Ulici kralja Petra Prvog.

Održavanje tribine nije dozvoljeno u svečanoj sali, pa je zbog toga događaj premešten na biti na otvoren prostor, na platou ispred Robne kuće. (kanal Pravda portal, pravda.rs, 15.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=fih1CGJTJ80 

Zoran Panović i Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

 

U novoj sezoni emisije „Pravi ugao”, Ljubica Gojgić sa gostima analizira početak predizborne kampanje i političku atmosferu u Srbiji. Politikolog Cvijetin Milivojević i novinar Zoran Panović govore o predstojećim izborima, pozicijama vlasti i studentske liste, kao i o mogućim ishodima i izazovima u izbornoj noći. Da li nas očekuju neizvesni izbori i kako će izgledati politička scena u narednom periodu?

00:00 – Uvod u izbore

18:30 – Državni razlog i ustav

26:15 – Odnos snaga i birači

35:45 – Spoljni faktor i opozicija

Gosti: Zoran Panović, novinar i Cvijetin Milivojević, politikolog

Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić (Radio-televizija Vojvodine, TV Vojvodina, rtv.rs, 14.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ulLjnSOJAZw

Kako je predsednik Srbije "pljunuo" na Ustav i zakone zemlje čiji je predsednik

Šator-efendija, legalni i legitimni osnivač i lider En-De-Ća (Nezavisna Država Ćacistan), nelegalne paradržavne tvorevine u dvorskom parku Obrenovića i Karađorđevića na okupiranom delu teritorije Republike Srbije, nakon 492 dana od aklamativnog zahteva i posle 42 zamajavanja i laganja građana, raspisao je vanredne parlamentarne izbore u Srbiji.

Pošto je samoga sebe, na Otadžbinskoj upravi Esenesa, kandidovao za nosioca stranačke liste, za prvo ime na listi, ali i za budućeg premijera, iz funkcije predsednika, ne En-De-Ća nego Srbije, zakazao je izbore, jednovremeno odbijajući da se povuče sa mesta predsednika Republike, iako izborna kampanja uveliko traje, a njega je Republička izborna komisija, promptno, ne trepnuvši, već proglasila imenom i prezimenom, nosiocem, prvim poslaničkim kandidatom i “alfom i omegom” liste koja se zove nikako drugačije do “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”!

RIK je to učinio iako Zakon o predsedniku Republiku (odeljak: Nespojivost funkcija i sukob interesa), član 9, kaže da “predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost” i da je “dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija”, a navažniji propis u toj oblasti je Zakon o sprečavanju korupcije.

Na uočividovdanskom sletu u Ćacistanu, 27. juna, zakleo se srpskom narodu i senatu da će podneti ostavku za najviše nekoliko nedelja, a evo ga, Bogu hvala, tri meseca potom, još se ne miče sa trona Troglave Aždaje (uzurpatora sve tri grane vlasti).

Možda i nesvestan, u svojoj opsednutošću svevlašću, time je dao krunski argument Studenskoj listi da 25. oktobra uveče, kada Poglavica poželi da, po običaju, navuče i togu predsednika Centralne izborne komisije i poglasi “pobedu” na izborima koje je sam raspisao i sam organizovao po svojim pravilima, sam kontrolisao i sam izbrojao glasove – ne prihvati Njegov izborni rezultat.

Šta kažu neki od srpskih zakona, za koje Kandidat za premijera, nosilac liste i prvi na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, usput i predsednik svih građana Srbije - iz funkcije predsednika Republike-  veli da su “glupi“?

Citiraću još jednom, po ko zna koji put od trenutka kada je Poglavica navukao ustavno „tesno mi ga skroji nane“ odelo predsednika Republike, neke članove (poglavlje: Sukob interesa) Zakona o sprečavanju korupcije, glede funkcionerske kampanje:

„Javni funkcioner (čitaj: AV) dužan je da: javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije; ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

AV-u je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

AV ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.

AV ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

AV je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta....“

Pa, dalje:

Političkim akterima je političko oglašavanje van perioda zvanične izborne kampanje strogo zabranjeno, dok je pružalac medijske usluge (medij), prema članu 62 Zakona o elektronskim medijima – „dužan da  poštuje zabranu političkog oglašavanja van izborne kampanje“.

Pružaocu medijske usluge je „zabranjeno da prikriveno objavljuje predizborni program u vidu informativnog, zabavnog ili druge vrste programa“, a dužan je i da jasno obeleži šta je to predizborni program.

Pa: „Trideset dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i sl.), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.“

Taj zakon propisuje i to da „nadzor nad primenom i poštovanjem medijskih zakona u vezi sa oglašavanjem vrši Regulatorno telo za elektronske medije (REM)“, ali i da je taj REM morao (a nije) već da donese Plan nadzora vanrednih izbora. Isti onaj REM koji je, po nalogu Evropske unije, a uz sadejstvo Vrhovnog Autokrate i dela nevladinog sektora, zaverenički konstituisan putem „autentičnog skupštinskog tumačenja“, tj. izrugivanja pravnom sistemu ove zemlje i zdrave pameti njenih građana. I koji, iako je kampanja već poodmakla – ničemu ne služi, a uz to i ne radi.

.   .   .

A kako su u državi čiju državnu i paradržavnu propagandu – naglašavam, u predratnom periodu između 1933. i 1939. godine – punim plućima udiše današnje naprednjačko samodržavlje u Srbiji, 12. novembra 1933, organizovani prvi izbori nakon što je Nemačka, usvajanjem “Zakona o prenosu (svih) ovlašćenja (na vladu i kancelara)”, na legalan i legitiman način, voljom dve trećine poslanika Rajhstaga, postala diktatura?

Prethodno, Zakon o zabrani osnivanja formiranja novih stranaka (“Gesetz gegen die Neubildung von Parteien“) kojim je NSDAP ozakonjena kao jedina politička organizacija, a sve druge stranke zabranjene, i Zakon o referendumima, proglašeni 14. jula 1933. godine, označili su formalni kraj partijskog sistema i parlamentarne demokratije.

Na pomenute izbore izašla je samo jedna jedina lista Nacionalsocijalističke radničke partije plus, na njoj i 22, navodno nestranačke, ličnosti i, uz rekordnu izlaznost od 96 odsto, u trci u kojoj je trčala sama protiv sebe, zabeležila “spektakularan” rezultat od čak 92 odsto podrške!

Glasalo se u strahu da će svako ko ne izađe na izbore ili, eventualno, glasa „ne nacionalsocijalistima“ biti otkriven i kažnjen zbog toga; prećeno je odmazdom, ali se, uprkos tome, 3,3 miliona birača odvažilo da preda nevažeće glasačke listiće.

Nacisti su, inače, mnogo voleli da “izbore” spajaju sa nekakvim “višim nacionalnim” izjašnjavanjima, pa su tog dana održali i referendum o Hitlerovoj odluci da povuče Nemačku iz Lige naroda koji je rezultovao istim kvanitetom podrške. Recimo, izbore iz marta 1936. spojili su sa referendumom o prisajedinjenju Rajnske oblasti Nemačkoj. A 19. avgusta 1934, nakon smrti predsednika fon Hindenburga, održan je poseban referendum na kome su, uz izlaznost od čak 95 odsto i podršku 90 procenata izašlih Nemaca, objedinjene funkcije kancelara, predsednika i vrhovnog komandanta u jednu jedinu – Firer (oficijelno, „Führer und Reichskanzler“).

Pre konstituisanja novog saziva kvaziparlamenta u koji su zaseli samo nacisti je, za svaki slučaj, 1. decembra 1933, legalno i legitimno, Kanzler doneo Zakon o jedinstvu (“glajhšaltovanju”) partije i države („Gesetz zur Sicherung der Einheit von Partei und Staat“). Ovaj akt je NSDAP-u dao pravo da uspostavi vlastite sudove (!) koji su mogli da kažnjavaju članove stranke i SA odreda zbog kršenja partijskih dužnosti i, još više, obezbedio je da država postane instrument jedne partije, a partijska ideologija nacista - zvanična državna politika. Državne institucije i javne vlasti su, na osnovu člana 6. ovog zakona, imale obavezu da pružaju svaku vrstu zvanične pomoći kancelarijama nacističke partije i SA (Sturmabteiling; Jurišni odredi, “smeđokošuljaši”), kao tada vodećoj paramilitarnoj formaciji NSDAP?!

Od te “pobede” na izborima, Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija se tituliše kao isključivi nosilac, odnosno monopolista nemačke nacionalne i državne ideje.

Kako je izgledala operacionalizacija propagande u nemačkoj nacionalsocijalističkoj diktaturi?

Ministarstvo za narodno prosvetljenje i propagandu (nem. Reichsministerium für Volksaufklärung und Propaganda - RMVP), kao centralno državno telo nacističke Nemačke zaduženo za kontrolu kulture, društva i masovnih medija, formirano je 13. marta 1933, odmah po dolasku nacista na vlast. Na novoosnovano ministarstvo prešao je niz nadležnosti drugih ministarstava, a za račun RMVP, u svakodnevno „ispitivanje raspoloženja naroda“ bile su upregnute i službe bezbednosti i slične paralelne državne službe.

Na osnovu Zakona o prenosu ovlašćenja, 4. oktobra 1933, usvojen je Zakon o novinskim urednicima koji je novinare „oslobodio obaveze“ da deluju u skladu sa političkim uputstvima izdavača, već su bili obavezni da izvršavaju „obavezne državne smernice u štampi“.

Ubrzo je instaliran i „Nemački obaveštajni biro“, nešto kao obavezujuća državna agencija koja je emitovala informacije koje su svi ostali mediji morali da objavljuju.

Glavni cilj bila je sveopšta cenzura i usađivanje nacističke ideologije u sve pore društva.

Ministar dr Jozef Gebels je, u godinama pred rat, apsolutnu lojalnost medijskih poslenika obezbedio tako što ih je, jednostavno, mobilisao i tako su nastale “Propagandne čete” pod komandom general-majora fon Vedela, angažovane na plasiranju ratne propagande, kontrolu informacija i psihološkom ratovanju

Zvuči Ii vam i ovo sledeće odnekud poznato?

Nedavno, nakon smene vlasti u Mađarskoj, otkriveno je da je tokom 16 godina Orbanovog režima, mađarski javni medijski sistem centralizovan pod okriljem državnog fonda MTVA (Fond za podršku medijskim uslugama i upravljanje imovinom), koji je objedinio javnu televiziju, radio i nacionalnu novinsku agenciju MTI. Agencija je proizvodila informativni sadržaj, a javna televizija i radio ga preuzimali i emitovali, dok je MTVA kontrolisala budžet, kadrove i produkciju. Takva struktura omogućila je vlastima da iz jednog centra (a to je bio KTK, Centar za informisanje Vlade Mađarske) utiču na sadržaj koji su konzumirali milioni građana.

.   .    .

Pošto je prethodna dva i po meseca zloupotrebio za nezakonitu “preuranjenu”, pa još i nedozvoljenu brutalnu “funkcionersku” kampanju, ispod šatri po letnjim vašarima i panađurima širom Srbije, iz pozicije predsednika Republike, agitujući za svoju autokratiju i targetujući političke protivnike i javne kritičare – poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, od dana raspisivanje izbora, ubacio u petu propagandnu brzinu, ne obazirući se na Ustav i zakone zemlje čiji je još predsednik. Leteo je da sa Makronom razmeni pokoju na temu “srpskog svemirskog programa”; dva dana se, po zahtevu Brisela, skrivao ispod skuta uzbekistanskog predsednika, e da ga neki njegov simpatizer ne bi prozvao zbog neprisustva sahrani generala Mladića; neovlašćeno požurivao izvođače na kompleksu Ekspo; javno delio snove o tome kako će on biti taj Isus na čelu srpske vlade 12 apostola, tj. ministara; usput, konstantno zapovedao službama i paraslužbama, medijima i paramedijima, pravosuđu i parasuđu da urnišu život većinskoj Srbiji, onoj koja neće da glasa za njega...

Stopirao rad RIK-a, dok se on ne vrati iz Pariza, da slučajno neko drugi, ne skupi potpise za predaju liste pre njega; osnivao lažna studentska udruženja kao pandan Studentskoj listi; lično nadgledao operaciju eliminacije Ružića i Ljajića, sa čela svojih koalicionih partnera; komandovao skupljanjem viška potpisa za liste i paraliste, satelite i trojance, u cilju cementiranja većine u svim izbornim komisijama; opstruisao rad Komisije za kontrolu biračkog spiska; komandovao bušenjem irušenjem Studentske liste; dirigovao notarima i opštinskim overiteljima da, akcijaškim radom, overavanjem od namanje četirii potpisa u minutu, Esenes stigne do Ginisovog rekorda od 224.000 potpisa za četiri sata u korist “AV – Ujedinjene”, pa još pride preko 20.000 za koaliciju Ivica Faktor Staiblnosti – Jug – Palma Jr...

I sve to u funkciji predsednika svih građana, tj. Republike Srbije.

Kada je reč o legitimisanju i legalizovanju autokratije sa elementima plutarhije u Srbiji, ostali smo nekako nedorečeni, na pola puta. Mnogo štošta u tom pravcu, moralo je da bude zamrznuto (svevladar se nada, samo na kratko), ulaskom u kampanju za vanredne parlamentarne izbore.

Ostalo mu još samo da u funkciji Tačijevog prijatelja, pardon partnera - sagovornika na temu podele Kosova, do mile volje sit iskomentariše njegovu hašku presudu. Pa da, poslednji put u funkciji predsednika svega ovoga ovde, preleti Baru i islika se u zdanju UN-a.

Pa, da onda, pošto je već pola kampanje uneređivao Ustav, izborne i druge zakone ove zemlje, zadovoljan sedne u svoje “kamionče”, pa krene od vrata do vrata, slobodan od funkcija i imuniteta, Srbiji u pohode.

Do tada, evo, nedelja je, 13. septembar, peti dan izborne kampanje, nije mogao da odoli a da se još jednom ne tituliše vrhovnim komandantom u ratu i u miru (kao, onomad, vatrogascima u Deliblatskoj peščari), pa je, specijalno za tu priliku, vojnu vežbu na Pešteru krstio prigodnim imenom “Pobednik 2026”.

A otuda je Tužilac nad tužiocima / Kadija nad kadijama / Vrhovni komandant hibridnog rata protiv većinske Srbije poslao još prigodniju monstruoznu poruku, da su svi oni koji su posumnjali da je ono što ja zovem produženim megafonom Sime Spasića, u stvari, bilo nešto “zvučno” ili tako nešto – dakle, ti i takvi su: “Sve lagali i montirali da bi srušili Srbiju!”

Čemu se, gle čuda, u svetu nedelju, “nedelju kad je otiš’o HAse”, pridružilo i jedno, pogađate čije, Poglavičino, pardon N. Stefanovićevo tužilaštvo koje je istog dana, do u dlaku, pogodilo AV-ovu promisao, pardon, optužnicu!

.   .   .

Prethodno su, na poslednjoj sednici doskorašnjeg skupštinskog saziva, po nalogu vrhovnog uzurpatora i ove (zakonodavne) grane vlasti, osim ozakonjivanja „helikopterskog novca“, novih zaduživanja i drugih metoda potkupljivanja birača, usvojeni još neki akti nalik onima iz operacije „Ermactigunggesetz“, ali dati u finom „proevropskom pakovanju“. Među njima i još jedan, odnekud poznat, „Zakon o izmenama Zakona o državnim službenicima“ koji omogućava, gle slučajnosti, da državni organi mogu i dalje da primaju lica u radni odnos na određeno vreme, bez prethodnog raspisivanja javnog konkursa?! Pa, navodne „proevropske“ izmene Zakona o sprečavanju korupcije koje se tiču nedozvoljene „funkcionerske kampanje“, koje predviđaju zabranjuju zloupotreba javnih resursa za promociju političkih ideja ili stranaka, ali tek od trenutka raspisivanja izbora, što znači da je sve ostalo vreme to dozvoljeno?!

Prisluškivanje i “elektronski nadzor” kritičara vlasti šire se kao pošast, kao epidemija. Pisao sam već kako su nacionalsocijalisti u Nemačkoj, posle 1933, špijuniranje “decentralizovali”, po dubini, toliko da su “bloklajteri” (Blockleiter; vođa bloka) i “blokvarteri” (Blockwart; čuvar bloka) uhodili svako pojedinačno seosko imanje i porodičnu zadrugu i svaku stambenu zgradu i sve njene stanovnike. Oni su bili “oči i uši” partije i režima, vodili dosijee za svakog stanara pojedinčno, beležili ko koga posećuje, ko se kim viđa ili druži, ko ne pozdravlja sa „Heil Hitler”, ko pokazuje bilo kakve znake neslaganja sa režimom.

Otkako su studenti počeli da obelodanjuju svoja iskustva sa softverskim uhođenjem koje se u ovoj zemlji ne mogu raditi bez direktnog znanja I saglasnosti broja jedan na izbornoj listi “AV – Ujedinjena Srbija”, pojačanje su pretnje koje građanima pristižu iz Najvišeg Državnog Rukovodstva (NDR). Među njima, i od bivše trostruke premijerke, trenutno predsednice Narodne skupštine, poznate po tome što je 25. novembra 2024. izvršila državni udar, a možda već od mog rođendana, bar prema najavi Poglavice, i v.d. predsednice Republike i v.d. vrhovne komandantkinje u ratu i u miru. Ona je zapretila da će NDR, kad Vučić bude premijer „da promeni Ustav, pa da se on vrati da bude (i) predsednik“.

U prošloj kolumni (“Na putu za varljivo leto 1933”, 10.8.2026), citirao sam jednog od najbližih Firerovih saradnika Rudolfa Hesa koji je govorio: „Država je partija, a partija je Hitler.“

Proces „glajhšaltovanja“ (Gleichschaltung), tj. prisilne „sinhronizacije“ države i društva je, danas u Srbiji, toliko poodmakao, da iz ovog stanja postoje samo dva izlaza. S obzirom da je iz poslednje faze autokratije sledeći korak neumitan ulazak u diktaturu, naša jedina šansa je da se 25. oktobra, prvi put posle 14 godina, makar na jednom nivou izbora odbrani, prizna i ispoštuje stvarna izborna volja građana. Jer, kao što je glasila poruka na jednom od studentsko-građanskih protesta: “Rizik promene je, ipak, bolji od izvesnosti propasti.” (cvijetinmilivojević.blogspot.com, 14.9.2026)

PODRŠKA IZ BEOGRADA Ima li Srbija FAVORITE na izborima u Republici Srpskoj

Srbija i njene vlasti nemaju svojih izrazitih favorita na predstojećim izborima u Republici Srpskoj i BiH.

Ovo za Srpskainfo tvrde analitičari i dobri poznavaoci političkih prilika s obje strane Drine.

Podrška vlasti u Srbiji i njenog predsjednika, Aleksandra Vučića, pojedinim političkim opcijama u javnosti Srpske mnogi su već dugo ocjenjivali kao „presudan“ faktor za dobre izborne rezultate i uslov nastavka kvalitetne saradnje sa Beogradom.

Međutim, uoči održavanja predstojećih opštih izbora u Republici Srpskoj i BiH 4. oktobra, mnogi ocjenjuju da je Srbija, odnosno njena aktuelna vlast, ovom prilikom prilično ravnodušna prema tome ko će u Republici Srpskoj pobijediti u oktobru.

Prema mišljenju stručnjaka za međunarodne odnose i bivšeg karijernog diplomate iz Beograda, Srećka Đukića, za aktuelnu vlast u Srbiji „nema razlike između pozicije i opozicije u Republici Srpskoj“, odnosno, kako kaže, vlastima u Srbiji „sasvim je svejedno ko će da pobijedi u Republici Srpskoj“.

– Možda bih čak rekao da bi u interesu Beograda bilo više to da pobijedi opozicija nego Dodik, koji se „otrgao“ kontroli i vodi nezavisnu spoljnu politiku, putuje po svijetu, pravi aranžmane bez saglasnosti sa Srbijom, dok, na kraju, ispostavlja finansijske i političke račune Beogradu – kaže Đukić za Srpskainfo.

On, između ostalog, smatra da bez obzira ko u Srbiji dođe na vlast postoji mišljenje da je potrebna smjena vlasti u Srpskoj, budući da se Dodik, prema pojedinim mišljenjima, previše „osilio“, osamostalio i pretvorio u nekakav samostalni faktor koji nije ni politički ni finansijski samoodrživ.

– Zbog toga Dodik za Srbiju predstavlja problem. Srbija mora da namiruje račune koje Dodik napravi bilo u politici, finansijama, ekonomiji ili odnosima sa Bošnjacima u FBiH. Srbiji to nije u interesu jer ima veliku bošnjačku populaciju u Raškoj oblasti i ima snažan intres da sa Bošnjacima njeguje najbolje moguće odnose. Dodik ima mnogo hipoteka i u odnosima s međunarodnom zajednicom, tako da bi za Srbiju predstavljalo olakšanje da izgubi vlast – tvrdi Đukić.

Politički analitičar i direktor PR agencije „Pragma“ iz Beograda, Cvijetin Milivojević, ističe da još od 2014. godine, odnosno od tadašnjih opštih izbora u Srpskoj i BiH, vlast u Srbiji ima „istu priču“.

– Ta priča se svodi na to da Srbija nema ništa protiv pobjede Dodika, ali ga ne želi jakog – kaže Milivojević.

U nekim prošlim izbornim ciklusima, podsjeća on, „mag“ za predizbornu kampanju Vučićevog SNS radio je predizbornu kampanju i za SNSD i SDS, kao tada najjaču opozicionu stranku u Srpskoj.

– To je bio Vučićev poklon i jednoj i drugoj strani. Ništa se nije mnogo promijenilo do danas – tvrdi Milivojević.

Prema njegovim riječima, Vučić želi da „potkopa“ Dodika i njegovu „svevlast“ u Republici Srpskoj, ali želi da kontroliše i vlast i opoziciju u Srpskoj.

– To Vučiću, prema mom mišljenju, i uspijeva. Uzmite samo ove nesrećne građane Srpske koji su natjerani da glasaju na izborima u Srbiji, a oni su 100 odsto glasačko tijelo Aleksandra Vučića, pod zajedničkim pozivom Dodika i Vučića, ali i drugih stranaka iz Srpske – kaže Milivojević.

Dodikova „spoljnopolitička ofanziva“ prema SAD i Izraelu je takođe nešto što, tvrdi Milivojević, boli Vučića.

– Dodik je iz pozicije već prežaljenog i lica sa američke crne liste došao u situaciju da je američki i izraelski igrač. To Vučiću ne uspijeva već 14 godina. Zbog toga je Vučić sumnjičav prema Dodiku jer misli da bi mu on mogao ugroziti vladavinu – smatra Milivojević. (EuroBlic, Banja Luka, srpskainfo.com, Boris Knežević, 12.9.2026)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Gotovo je! Evo zbog čega Vučić gubi izbore! (11.9.2026)

Gost kanala Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević.

(podcast Slavija info, slavija-info.com, voditelj Ljubomir Stefanović, 11.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=0Tth5A3QIXs

Zašto Vučić nije raspisao i predsedničke izbore?

Vanredni parlamentarni izbori su raspisani, ali nisu spojeni sa predsedničkim, iako bi oni morali da budu raspisani u narednih šest meseci.

Vučić je, inače, ranije najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika Srbije, ali nije jasno precizirao kada bi to moglo da se desi. To znači da bi novi izbori mogli da se održe i ranije, pod uslovom da odlazeći predsednik ispuni ovo obećanje.

Tako će građani Srbije morati dva puta da izlaze na birališta u relativno kratkom periodu, a time što sada nije spojen izlazak na birališta, povećavaju se troškovi koji idu na teret građana Srbije.

Nedeljnik je pitao analitičare zašto nisu u isto vreme raspisani i predsednički izbori zajedno sa vanrednim parlamentarnim.

„Vučić je polazio od toga da ako budu spojeni predsednički parlamentarni izbori, da će biti još veća mobilizacija građana protiv njega. Mnogi imaju ideju da je predsednik centralna tačka u sistemu, što nije tačno, ali uvreženo je mišljenje, jer su kod nas predsednici često uzurpirali ovlašćenja“, ocenio je politički analitilčar Dragomir Anđelković.

Predsednik Srbije, prema njegovom mišljenju, „neće da rizikuje sve odjednom“.

„Hoće da drži tu poziciju sa strane – bilo da do poslednjeg momenta ostane na mestu predsednika i ne podnese ostavku, ili da podnese ostavku, a da predsednica skupštine zauzme to mesto u poslednjem trenutku. Svakako čuva tu poziciju za takozvanu postizbornu borbu, jer se plaši demonstracija“, ispričao je.

Ukazao je i da postoji jedan element „istorijskog pamćenja i možda sujete koja iz toga proizilazi“.

„Vučić se seća da je i Milošević napravio grešku kad je raspisao prevremene predsedničke izbore i da je tu grešku napravio i Boris Tadić, jer je to bio put u njihovu propast. Kad sve to uzmemo u obzir, mislim da nema ni govora o tome da će biti sad predsednički izbori“, poručio je.

MILIVOJEVIĆ: VUČIĆEV KANDIDAT NE MOŽE POBEDITI U DRUGOM KRUGU, U PRVOM SU MU NIKAKVE ŠANSE

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da „Vučićev kandidat za predsednika Republike ne može pobediti u drugom krugu, a da su u prvom krugu faktički skoro nikakve šanse“.

On smatra i da predsednik ima nameru da „i u ovom slučaju krši Ustav i zakon“.

„Lista koja će se zvati ‘Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’ i na kojoj će ime i prezime Aleksandra Vučića nadkriliti izbornu listu njegove koalicije za parlamentarne izbore — sve to je u nedosluhu sa Ustavom, sa zakonima, pogotovo sa Zakonom o sprečavanju korupcije“, ocenio je.

„PREDSEDNIK REPUBLIKE NE MOŽE DA OBAVLJA DRUGU JAVNU FUNKCIJU“

Podsetio je i da je Srpska napredna stranka na poslednjem Glavnom odboru Aleksandra Vučića i zvanično kandidovala za premijera.

„Predsednik Republike po našem Ustavu ne može da obavlja drugu javnu funkciju“, naglasio je.

Ispričao je da „smo 14 godina unazad gledali kako predsednik Republike ignoriše Ustav i zakon, pogotovo od trenutka kad je postao zvanično i predsednik Republike, prvi put 2017. godine“.

„Brutalno kršeći naše zakone, bavi se izbornim prevarama tako što građani žive u zabludi da je on kandidat na svim izborima: za odbornike u opštinama, odbornike u skupštinama gradova, na pokrajinskim izborima, na parlamentarnim izborima, da je kandidat za gradonačelnika, za predsednika opštine – jer sve liste na svim nivoima izbora, čak i za savete mesnih zajednica, nose njegovo ime“, ukazao je Milivojević.

ZAŠTO VUČIĆ NIJE ISPUNIO OBEĆANJE DA ĆE DATI OSTAVKU?

Nova stvar je, kako kaže, činjenica da ovaj put predsednik Republike ima „izbornog takmaca koji mu verovatno neće oćutati i ovaj pokušaj kršenja Ustava“.

„Zašto on nije ispunio obećanje koje je dao 27. juna na predvidovdanskom skupu svoje stranke u Beogradu, kada je rekao da će se, citiram njega, ‘u roku od nekoliko nedelja povući s mesta predsednika Republike i dati ostavku'“, pitao je Milivojević i dodao da je prošlo nekoliko meseci od tada, a da on to obećanje nije ispunio.

Zato što se, kako obrazlaže Milivojević, plaši činjenice da nakon što podnese ostavku, nešto što se ticalo njegovog imuniteta ne bi više važilo.

„Zato što želi, na primer, da sada ode na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija u drugoj polovini septembra, sa funkcijom predsednika Republike. Zato što bi najviše voleo kad bi mogao da sa funkcijom predsednika dočeka EXPO“, zaključio je Milivojević. (nedeljnik.rs, Milana Milošević, 10.9.2026)

Šta je poručio rektor Đokić dolaskom ispred Pravnog fakulteta?

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je prisustvovao održavanju 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, dobro je postupio i poslao je poruku građanima da nastave da podržavaju studentski pokret, da je on još tu i da se ne povlači, kažu sagovornici Danasa.

Mediji bliski vlasti objavili su u utorak da se Đokić pojavio na odavanju počasti žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu i to u sred spekulacija tih istih medija o tome da je vetiran na studenstkoj listi.

Studenti u blokadi nisu ni demantovali ni potvrdili vetiranje Đokića. Bez obzira na to da li jeste ili nije na listi, njegov dolazak ispred Pravnog privukao je pažnju i nemoguće je ne zapitati se koja je poruka tog poteza.

Ni od Đokića, niti iz Rektorata nismo dobili odgovore na naša pitanja, među kojima je i zašto je za prisustvo na odavanju počasti odabrao baš trenutak u kojem se licitira da li je na listi ili ne, s obzirom na to ga nismo viđali u tim prilikama koje se ispred Pravnog održavaju svaki dan.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da ne zna šta su motivi “propagandnog štaba Aleksandra Vučića” koji je objavio snimak, ali da može da razume motive profesora Đokića i da je njegov potez dobar.

– Mogu samo postaviti kritičko pitanje, zašto nije malo češće dolazio. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su i profesor Đokić, i mnogi drugi koji su pominjani kao kandidati za studentsku listu, češće bili tu gde se održavala vrsta “večne vatre” ispred Pravnog fakulteta svakog dana – navodi on, ali dodaje da ne može ništa loše da kaže.

Milivojević ne može da proceni da li je to simbolički značilo da je Đokić jeste ili nije vetiran.

Prema njegovom sudu, catch-all listu Aleksandra Vučića može srušiti samo catch-all lista studenata, jer je ona čistija, poštenija, originalnija od onoga što će biti na catch-all listi Aleksandra Vučića, a koja pak, koja, ne sme da se nagne ni previše desno ni previše levo.

– Profesor Đokić je simbol profesorskog kadra studentskih protesta. I on ili neki drugi rektor nekog drugog državnog univerziteta, svakako mora da bude pri samom vrhu liste. Kao što nije dobro vetirati ni Jovu Bakića s leve, niti Lompara s desne strane, niti Kavčića u sredini, niti Bodirogu i druge jer svi oni nose kvalitet toj listi. Studenti možda imaju drugu taktiku.

Dakle, oni mogu da zadrže taj catch-all pristup, a da niko od ovih koje sam ja pominjao ne bude na listi – navodi on.

Milivojević navodi i mogućnost da studenti sačekaju poslednji rok za izlazak sa listom na kojoj bi bili samo studenti dok bi profesore i javne ličnosti čuvali za funkcije ministara, direktora javnih preduzeća, rektora univerziteta…

On ne bi odbacio ni to da svi, za koje se pričalo da su vetirani, ustvari to ne budu. Milivojević navodi da je na onima koji su pominjani u kontekstu studentske liste da pokažu koliko su oni dosledni i, bez obzira na to da li su na listi ili ne, kažu da podržavaju studente, da će glasati za njih i ostaju uz ono što lista jeste. On to očekuje od Đokića.

Da je baš to pokazao u utorak misle Boris Kojčinović, master student Filozofskog fakulteta i Miloš Đajić, član Pobunjenog univerziteta.

Kojčinović za Danas kaže da je rektor Ðokić uvek jasno i glasno bio uz studente i da njegovo pojavljivanje ne čudi, već samo pokazuje da je još uvek tu.

– Ako je pitanje zbog konteksta SL, ljudi koji se nađu ili ne na njoj, nisu osujećeni time, jer svi imamo isti cilj, do kog sada kreće šprint – konstatuje Kojčinović.

Slično misli i Đajić. On za Danas, podseća da je rektor Đokić mnogo puta do sada bio zajedno sa studentima u zajedničkoj borbi.

– I u utorak je pokazao da po ko zna koji put stoji uz svoje studente i zajedno sa njima se seća poginulih ispod nadstrešnice. Podsećam da ovo nije prvi put da je bio na svakodnevnoj tišini kojom se odaje pošta poginulima ispod nadstrešnice. Kod Pravnog fakulteta, koliko se sećam, govorio je dva puta – podseća Đajić.

I ističe da je rektor u utorak pokazao da je tu i da se ne povlači.

– To je poruka i građanima da nastave da podržavaju studentski pokret. Podsećam na njegovu izjavu: „Ukoliko studenti i građani od mene budu tražili neki angažman, ja sam spreman da taj angažman prihvatim“. Ako se pitamo koja je poruka, za mene je poruka da bez obzira na jezive napade koje je trpeo poslednjih dana u tebloidima pod kontrolom vlasti da je uvek tu uz svoje studente, da je spreman da uradi ono što oni od njega budu tražili jer zna da studenti pobeđuju – zaključuje Đajić. (Danas, danas.rs, Lidija Valtner, 10.9.2026)

Milivojević: Predsednik u brutalnoj kampanji i pre izbora, deo opozicije rizikuje da ne pređe cenzus

Predsednik Srbije danas je potpisao ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih izbora. Da li će Vučić, kao što je i najavio,  podneti ostavku i šta  sledi u Srbiji do 25.oktobra, kakve su šanse razjedinjene opozicije a kakvi su izazovi pred studentima, u emisiji 3D analizirao je politikolog Cvijetin Milivojević.

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da podnese ostavku na funkciju predsednika ukoliko želi da Srpska napredna stranka na parlamentarne izbore izađe sa listom „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“. Milivojević je, gostujući na Insajder televiziji, rekao da je Vučić ostavku trebalo da podnese još ranije, podsećajući da je i ranije na funkciji predsednika SNS-a ostao godinama nakon stupanja na mesto predsednika Republike.

„Ne zaboravite, predsedniku je trebalo šest i po godina i 25 laganja da konačno ispoštuje ono što piše u članu Ustava koji kaže da predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, dakle ne može da bude predsednik stranke“, rekao je Milivojević.

On smatra da bi SNS svoju izbornu listu mogla da preda odmah nakon raspisivanja izbora, kako bi obezbedila prvo mesto na glasačkom listiću.

„Ja verujem da su već od sinoć da su rezervisani notari koji skupljaju, odnosno overavaju potpise za izbornu listu koja će se zvati, gle čuda, protivzakonito i protivustavno: Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“, naveo je Milivojević.

Govoreći o tome zbog čega smatra da je naziv liste sporan, Milivojević je naveo da se predsednik Republike, kao predsednik svih građana, ne bi trebalo da koristi za sticanje koristi pojedinačne političke stranke.

„Predsedniku Republike je zabranjeno da sve one resurse, informacije od javnog značaja, novac, snagu svog autoriteta, do kojih dolazi na osnovu obavljanja svoje javne funkcije, dakle predsednika svih građana, koristi radi namicanja koristi jednoj političkoj stranci, jednoj organizaciji ili pojedincu“, rekao je on.

Milivojević je ocenio i da je vlast u prethodnom periodu vodila kampanju pre formalnog raspisivanja izbora, odnosno da je reč o funkcionerskoj kampanji, koju je ocenio kao brutalnu.

„Glavni cilj je zapravo da ovom propagandom, to se u nekim normalnim zakonodavstvima ozbiljnih demokratskih zemalja zove preuranjena kampanja“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, problem je i u tome što se aktivnosti predsednika prenose na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, dok institucije nadležne za kontrolu medija i izbornog procesa, prema njegovoj oceni, ne funkcionišu dovoljno efikasno.

Govoreći o samoj izbornoj kampanji, Milivojević je ocenio da očekuje da ona bude „još gora“ nego što je bila do sad. Kao jedan od ključnih problema naveo je, kako tvrdi, neispunjavanje ključnih preporuka ODIHR-a.

Milivojević dodaje i da kada je reč o biračkom spisku - ništa nije urađeno kako bi se on poboljšao, navodeći da postoje slučajevi prijavljivanja građana na fiktivne adrese. Ističe i da je izborna trka tek počela, ali da se već mogu videti problemi koji bi mogli da obeleže izborni proces.

Milivojević je ocenio da bi izlazak opozicije na izbore u četiri kolone mogao da dovede do toga da samo jedna od njih pređe izborni cenzus, navodeći da bi, prema istraživanjima u koja je imao uvid, u slučaju dve grupisane opozicione liste, jedne nacionalne i jedne proevropske, obe mogle da pređu cenzus.

„Ne postoji teorijska mogućnost da sve četiri prođu. Ne postoji teorijska mogućnost ni da tri prođu, a bogami ne postoji teorijska mogućnost ni da dve prođu. Znači, u tom slučaju može preći jedna cenzus“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, opozicija bi, umesto međusobnog razdvajanja, trebalo da razmisli o širem okupljanju, posebno imajući u vidu da deo opozicionih stranaka još nije definitivno odlučio da li će učestvovati na izborima.

Raspisani vanredni parlamentarni izbori

Podsetimo, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i doneo odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za nedelju, 25. oktobar. Vučić je tu informaciju saopštio i prethodno veče, gostujući na RTS-u.

Prema zakonu, od raspisivanja izbora do dana njihovog održavanja mora da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana.

Podsećamo da je glavni odbor SNS jednoglasno na sednici održanoj u subotu u Nišu doneo odluku da stranka na predstojećim izborima nastupa sa listom "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", da je nosilac liste Aleksandar Vučić, kao i da on bude kandidat SNS za predsednika vlade.

Vlada Srbije je ranije ove nedelje posle održane sednice 7. septembra saopštila da je usvojila predlog za raspuštanje Skupštine i uputila ga predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Premijer Đuro Macut naveo je u obrazloženju te odluke, kako je prenela Vlada u saopštenju, da je u periodu koji je usledio nakon održavanja izbora 17. decembra 2023. godine omogućeno zainteresovanim političkim činiocima da iznesu predloge radi dodatnog poboljšanja izbornih uslova i izbornog zakonodavstva u Srbiji.

Ocenio je da su ti uslovi, uz uvažavanje iznetih stavova, a posebno preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) "dodatno i značajno poboljšani izborni uslovi u Srbiji".

Kada je reč o opoziciji, među strankama koje su se opredelile za izlazak u različitim grupacijama su SSP, Srce i Solidarnost, zatim Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, kao i Novi DSS i stranke desnice, dok bi u posebnoj koloni trebalo da budu Branimir Nestorović i Narodna stranka.

Studentsku listu podržali su Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front, Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka (SDS), dok je PSG naveo da će formalnu odluku doneti kada bude proglašena studentska lista.

(Insajder TV, insajder.net, emisija „3 D“, voditelj Jugoslav Ćosić, 9.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=cgrnXBCN97k

Cvijetin: "Ako krene da gubi, njegov plan je sledeći: ... "

Cvijetin Milivojević analizira aktuelnu političku situaciju u Srbiji, sa posebnim osvrtom na predstojeće izbore i fenomen studentskih lista. Kroz razgovor se provlače teme kontrole medija, uloge bezbednosnih službi i upoređivanja današnjeg političkog sistema sa istorijskim autokratijama. Milivojević detaljno objašnjava zašto smatra da je promena sistema, a ne samo vlasti, ključna za budućnost zemlje.

(produkcija HelmCast, podcast Crvena zona, autor i voditelj Dragiša Tmušić, 4.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=lB3IIivTMqc

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: SVI REZULTATI ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA ON NE MOŽE POBEDITI!

Gost emisije U kontekstu  na kanalu Glas javnosti je politikolog Cvijetin Milivojević.

Razgovaramo o predizbornim dešavanjima i predizbornoj kampanji širom Srbije. Ko koga kopira?

Ko gubi, a ko dobija ove izbore, prema rezultatima istraživanja? Kakva je uloga SPS-a u očima vladajuće stranke? Može li neka od opozicionih stranaka preći cenzus?

Kako može da izgleda catch-all lista vladajuće političke stranke, a šta treba da ima studentska lista? Zašto studentski pokret ne sme da otkriva listu do poslednjeg termina za predaju? Kolika je mogućnost da izbori budu fer?

Autor i voditelj je Jadranka Jakšić. (kanal „Glas javnosti“, emisija „U kontekstu“, www.glas-javnosti.rs, 31.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=XYbPUnq3TBc

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Izborna noć donosi najveću krizu u zadnjih 20 godina! (30.8.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Režim u neprekidnoj kampanji

00:04:40 – Ko će saopštiti rezultate izbora?

00:09:13 – Rejting odlučuje o datumu izbora

00:13:28 – Kampanja bez raspisanih izbora

00:18:03 – Može li SPS preko cenzusa?

00:23:28 – Šta zaista pokazuju istraživanja?

00:28:16 – Zašto Vučiću odgovara široka lista?

00:33:22 – Ko bi mogao da bude na izbornim listama?

00:38:57 – Kako studentska lista može da pobedi?

00:43:17 – Ko je stvarno izbačen sa studentske liste?

00:48:55 – Šta će otkriti Vučićeva izborna lista?

00:52:52 – Zašto se vraćaju bivši SNS kadrovi?

00:58:48 – Rezervni plan Aleksandra Vučića

01:03:19 – Kako se sistem menja kroz zakone?

01:08:46 – Da li opozicija legitimiše sistem?

01:13:13 – Hoće li svet priznati sledeće izbore?

Intervju je snimljen 28.8.2026. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (zvanični kanal Balkan info, balkaninfo.rs, 30.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=RY-8p83v0E4

Vučić, Milošević i Milo Đukanović: Da li se i kako završava vlast kad dođu izbori?

Požari, odgovornost, predsednička ovlašćenja, studentski protesti, opozicija i izbori samo su različite tačke jednog mnogo većeg pitanja: kako se u Srbiji danas uopšte dolazi do političke promene?

U 14. epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, ukupno 61. emisiji Albatros Newsa, razgovaraju Gordana Čomić, Cvijetin Milivojević i Duško Lopandić.

Razgovor počinje požarima i pitanjem odgovornosti države, ali vrlo brzo prerasta u oštru polemiku o granicama predsedničke vlasti, funkcionisanju institucija i tome da li se u zemlji u kojoj se osporava primena zakona uopšte može govoriti o političkom dijalogu.

Gordana Čomić zastupa tezu da bez političkih stranaka, političkog zanata i dijaloga nema održive promene. Protest može da izrazi snažnu društvenu emociju, ali bez organizacije koja će je pretvoriti u izbornu podršku, tvrdi ona, ne proizvodi politički rezultat.

Cvijetin Milivojević polazi sa gotovo suprotne pozicije: institucije vidi kao fasadu parlamentarizma, upozorava na završnu fazu autokratije i insistira da izbori imaju smisla samo ako postoje uslovi u kojima rezultat može biti odbranjen i priznat.

Duško Lopandić Srbiju opisuje kao zemlju u „predpolitičkoj fazi“ i govori o „diktaturi spinovanja“, ali smatra da su različiti oblici političke borbe legitimni (u parlamentu, na ulici i na izborima) dok je presudno pitanje njihove efikasnosti.

U središtu razgovora zato ostaju studenti i političke stranke: mogu li studenti sami da nose promenu, treba li opozicione partije da se povuku ili organizuju, koliko kolona treba da izađe na izbore i ko će kontrolisati izborni proces?

A na kraju dolazi pitanje koje možda najbolje sažima celu epizodu: šta se događa u 21 čas izborne večeri ako rezultat pokaže da je vlast izgubila?

Tri gosta daju tri različita odgovora - i tri različita pogleda na ono što Srbiju čeka.

🎙 Razgovarali: Gordana Čomić, Duško Lopandić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

Poglavlja:

00:00 Požari i pitanje odgovornosti

12:00 Predsednik, Ustav i granice nadležnosti

27:00 Studenti, stranke i politička alternativa

42:00 Autokratija, parlament i paralela sa 1933.

56:00 „Diktatura spinovanja“, Kosovo i EU

1:08:00 Dijalog sa vlašću ili borba protiv sistema

1:21:00 Bojkot 2020. i politička odgovornost

1:36:00 Izborni uslovi i kontrola glasanja

1:44:00 Šta se dešava u 21h izborne večeri?

(produkcija Albatros news, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, albatros.news, 28.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=M2pQWMV1kpM&pp=ygUbdSByZWtldHUgc2EgdGXFoWtpbSBjZW50cm9t

ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Кампања на живот и смрт | Код Бране 195

„Ми смо тренутно у последњој фази аутократије. Из те аутократије постоје само два излаза: један је диктатура, а други слободни избори“, каже Цвијетин Миливојевић у новој емисији подкаста „Код Бране“.

Зашто власт води кампању као да од њеног исхода зависи опстанак читавог система? Да ли се нова политичко-пословна елита плаши промене власти и питања где је завршио народни новац који ће враћати будуће генерације?

Цвијетин Миливојевић говори о могућим парламентарним и председничким изборима, најављеној оставци Александра Вучића, снази студентске листе и односу опозиционих странака према студентском покрету.

Може ли студентска листа да сачува широки, „catch-all“ концепт и освоји најмање 40 одсто гласова? Зашто се део опозиције више плаши студената него режима? Да ли ће Александар Вучић признати изборни пораз и шта Србију очекује дан после избора?

У емисији разговарамо и о подршци коју Александар Вучић добија из Брисела, односу Русије према власти у Србији, посети Володимира Зеленског и положају Србије између Европске уније, Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава.

Теме емисије:

• зашто је ово кампања „на живот и смрт“;

• последња фаза аутократије — избори или диктатура;

• будући парламентарни и председнички избори;

• студентска листа и њен изборни потенцијал;

• однос опозиционих странака према студентима;

• могућност изборне крађе и непризнавања резултата;

• подршка Европске уније Александру Вучићу;

• русофилски бирачи СНС-а и политика Москве;

• посета Владимира Зеленског и рат у Украјини;

• Косово и Метохија и разградња српских институција;

• српски национални интерес у новом светском поретку.

(Подкаст код Бране, catenamundi.rs, аутор Б. Нешић, 23.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=WVr-I64suXw

MILO LOMPAR, CVIJETIN MILIVOJEVIĆ I A. ĆORAC

Sinoć je u centru Grocke, na dan Preobraženja, održana tribina pod nazivom “Odgovornost za javnu reč”. Na tribini su govorili univerzitetski profesor Milo Lompar, politikolog Cvijetin Milivojević i univerzitetski profesor Aleksandar Ćorac.

Pred brojnom publikom, učesnici su nadahnuto govorili o odgovornosti javne reči, manipulisanju javnim mnjenjem, ulozi Univerziteta u javnom narativu, položaju Kosova i Metohije, sukobu naroda i režima, kao i o brojnim pitanjima društvene podeljenosti i predizbornoj situaciji u Srbiji.

(portal www.glas-javnosti.rs, kanal Glas javnosti, 20.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=xmjfdDQ7NJM

Uživo u Grockoj: Tribina – dr Milo Lompar, Cvijetin Milivojević, dr Aleksandar Ćorac (VIDEO)

Večeras se u centru Grocke održava tribina o važnim društvenim pitanjima. Učesnici tribine su profesor Milo Lompar, profesor Aleksandar Ćorac i polituikolog Cvijetin Milivojević. Pratite dešavanja uživo na Jutjubu.

Tribina se održava u organizaciji Nikole Đurđevića i pokreta „Desno“. Pored profesora Mila Lompara, o kome se sve češće govori kao o potencijalnom predsedničkom kandidatu ispred studentske liste, na tribini će govoriti i poznati politikolog Cvijetin Milivojević, kao i profesor dr Aleksandar Ćorac.

Podsetimo, Đurđević je u izjavi za Žig info istakao da u profesoru Lomparu prepoznaje čoveka koji se iskreno zalaže za očuvanje nacionalnog interesa i zaštitu srpskog domaćina, dodajući da je glavni cilj ove tribine okupljanje naroda i otvoreni razgovor o ključnim pitanjima za naš kraj (slavija-info.com, kanal Slavija - info, 19.8.2026)

 

https://www.google.com/url?esrc=s&q=&rct=j&sa=U&url=https://slavija-info.com/uzivo-u-grockoj-tribina-dr-milo-lompar-cvijetin-milivojevic-dr-aleksandar-corac-video/&ved=2ahUKEwjIzqbvn6-WAxW54QIHHcKGBCUQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw3Aa4qSxbSLaYtvrl5XKUS6

Uživo - Grocka: Tribina - dr Milo Lompar, Cvijetin Milivojević, dr Aleksandar Ćorac

 (portal srbin.info,  kanal “Centar”, 19.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=zGg1JMaj05k&t=5122s

Milivojević: Vučić je od početka 2025. već 36 puta slagao kada će biti izbori| TV IZLAZ.com

Da li ulazimo u poslednju fazu autokratije?

Politikolog Cvijetin Milivojević za TV IZLAZ procenjuje da opozicija i Studentska lista imaju preko 40 odsto podrške, dok vlast gubi teren.

Zato izbora možda neće ni biti.

Milivojević podseća da od kraja 2024. Srbija srlja u otvoreno koketiranje sa diktaturom i da vlast svesno krši sopstvene zakone.

Dok se opozicija godinama bavila kompromisima i ćutke gledala funkcionerske kampanje, Studentska lista sa ‚catch-all‘ pristupom prvi put uspešno spaja i levicu i desnicu.

Da li prisustvujemo raspadu sistema ili pokušaju odlaganja izbora u nedogled?

(www.izlaz.com, kanal TV Izlaz, 19.8.20206)

https://www.youtube.com/watch?v=FmjAn4sUOWo&pp=ygUJaXpsYXouY29t

Čega se plašim?..Činjenice da je shvatio da nema izlaza! I zato će..! Cvijetin Milivojević

                                                   Karikatura: D. Gađanski ("Demokratija", 1997)

Gost naše najnovije emisije bio je Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o radikalnim merama koje će uskoro primeniti aktuelni srpski režim.

(podcast X 33, autor i voditelj Vuk Rosandić, 16.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=6EyzrGNz9sY

Na putu za varljivo leto 1933.

Ako bismo verovali Poglavičinom vidovdanskom zavetu (samo još nekoliko nedelja – ne meseci – biću predsednik), prošlo je minimum 10 dana otkako on i nije predsednik Republike jer je podneo ostavku na to mesto.

Doduše, mi jesmo, to jest on lično i njegovi partijski pajtaši, jesu uveliko u predizbornoj kampanji, ali izbori nisu raspisani, a po najnovijoj njegovoj (36. od početka prošle godine) predsedničkoj paralaži, nekih tamo, neznano kojih, izbora biće tek za tri meseca, tj. za Mitrovdanak – hajdučki rastanak.

O Svetom Pantelejmonu muk. Zanemeli i rusoljubi, no i ukrofili; snom mrtvijem zaspali elektronski i pisani vučićoidi. Tek, horska satanizacija 100 navodno „vetiranih“ kandidata sa studentske liste, Orbanova truba iz Guče i poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) osobno ispod šatre u Belegišu, o Svetoj Petki Trnovoj, prekriše Zelenskog k'o „snjegovi i šaš“.

Karl Marks je napisao nešto što bi se, u najslobodnijem smislu, moglo protumačiti i ovako: Čovek misli onako kako mu stomak nalaže. Ili, sasvim precizno: „Roba je, pre svega, spoljni predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe bilo koje vrste. Priroda ovih potreba, da li one, na primer, potiču iz želuca ili iz fantazije, ne menja stvar.“

Birač, dakle, pojedinac glasa i stomakom. A voli da virne i u susedno dvorište i pogleda i u komšijin tanjir. Poglavica zna za jadac, pa je, idući u susret događajima, tj. mogućim izborima, sve iščitavajući starog dobrog Makijavelija, gladnim i zavidnim biračima, omogućio da negativnu energiju isprazne na tajkunskom portal Kosibreti, s namerom da, ipak, on sam iskontroliše štetu, a da mu se stvari, ne daj Bože, ne otrgnu kontroli, tj. da se tim temama slučajno ne pozabavi neki hrabar tužilac ili sudija.

Nikolo Makijaveli je, naime, u „Firentinskim povestima“ - pripisujući ove reči vladaru Firence Pjeru di Kozimu de Medičiju, protiv koga su, pre tačno 560 godina, u avgustu 1466, firentinski plemići i vladaočevi korumpirani saveznici organizovali zaveru – ovako opisao pogubne posledice „prodaje pravde“ (korupcije) i kršenja zakona u državi: „Sada spoznah koliko sam se silno prevario, kao čovek koji malo poznavaše prirodnu pohlepu svih ljudi, a najmanje vašu: jer vama nije dovoljno što ste u ovolikome gradu vladari i što vas malo ima one časti, dostojanstva i koristi kojima se nekada znahu dičiti mnogi građani; nije vam dosta što ste između sebe podelili dobra svojih neprijateja; nije vam dosta što možete sve druge pritisnuti javnim teretima, dok vi, lišeni njih, uživate sve javne pogodnosti; nego svakome nanosite svakovrsne nepravde. Otimate imovinu bližnjega svoga, prodajete pravdu, izbegavate građanske presude, tlačite miroljubive ljude, uzdižete drznike. Ne verujem da u celoj Italiji ima toliko primera nasilja i lakomosti koliko ih ima u ovom gradu.“

.   .   .

Konačno, 1. decembra 1933, na osnovu Ermächtigungsgesetz, legalni i legitimni Firer doneo je „Zakon o obezbeđivanju jedinstva partije i države“ (nem. Gesetz zur Sicherung der Einheit von Partei und Staat) kojim je NSDAP i de iure postala država, a država partij(sk)a.

Članom 1. ovog zakona, NSDAP je definisan kao „nosilac nemačke državne ideje“ i proglašen „neraskidivo vezanim sa državom“, čime je obezbeđen apsolutni monopol nacionalsocijalističke partije. Prethodno je, da podsetimo, u julu 1933, već donesen zakon kojim su sve stranke osim NSDAP zabranjene. Novim zakonom je izbrisana granica između partijskih funkcionera i državnih službenika, uvedeni su posebni partijski i državni sudovi za državne nameštenike koji nisu pokazivali zadovoljavajuću lojalnost prema nacističkom pokretu ili državi, čime su nacisti preuzeli apsolutnu kontrolu nad sudstvom, policijom, vojskom i državnom administracijom.

Više se nije znalo gde je počinjala ili se završavala država ili neka njena institucija, a odakle je počinjala partija ili neka njena paraorganizacija. Preplitanje nadležnosti značilo je pokoru države pred jedinom partijom. Firer je postao država, a država Firer koji je postao i vrhovni arbitar iznad države, ustavnosti i zakonitosti.

Jedan od onih iz najbližeg Firerovog kruga Rudolf Hes je govorio: „Država je partija, a partija je Hitler.“

Bio je to poslednji čin „glajhšaltovanja“ (Gleichschaltung), odnosno nasilne „sinhronizacije“ države i društva.

Ovaj zakon je ukinut tek 20. septembra 1945, naređenjem Savezničkog (okupacionog) kontrolnog saveta, u okviru procesa denacifikacije nacističke Nemačke.

.   .   .

A u međuvremenu, i dalje ne odustajući od teško zaustavljivog puta u neprosvećenu diktaturu, poglavica LKSNDH je, najpre, potkraj leta 2024, najavio „uvoz“ stranih fakulteta (mogu i bez akreditacije), a onda je, u zenitu studentsko-građanske bune, umesto ruke pomirenja usledio frontalni napad na univerzitete, srednje i osnovne vaspitno-obrazovne ustanove. Profesori su ucenjivani isplatama plata, dramatično im je smanjena proporcija naučnoistraživačkog u odnosu na „predavački“ rad. Potom je, sve „uzinat“, uz oznaku „hitno i neodložno“, rasparčavanjem i otimanjem pojedinih departmana sa niškog Filozofskog fakulteta, osnovan Fakultet srpskih studija; Srpska pravoslavna crkva je najavila osnivanje „svog“ Univerziteta „Sveti Sava“ i ponovno „izvlačenje“ Bogoslovskog fakulteta iz okvira Beogradskog univerziteta; dok je Dositejev naslednik u resoru prosvete naglas rehabilitovao ideju o vraćanju novosadske Zmaj Jovine gimnazije Crkvi...

Pre toga, išla je suluda pešadijsko-artiljerijska priprema Operacije „Studenti i ćaci koji hoće da uče“.       

"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci" – molio je prvi popečitelj prosveštenija u Praviteljstvujuščem sovjetu serbskom (1811) Dositej Obradović.

„Ne upisujte decu na blokaderske fakultete – vratiće vam ih u kovčegu!“, upozorio je roditelje budućih studenata, 31. marta ovog proleća, sa Ružičanstvene TV, Dositejev kolega iz vlade, današnji ministar za javna ulaganja.

Taj kum Poglavice svega ovoga što jeste da jeste i što nije da nije kod Srbalja, narednih je meseci sve to potanko izobjašnjavao: „Zbog blokada univerziteta u narednim godinama ćemo imati manjak stručnog kadra, što je posledica neodgovorne politike i pokvarenih političkih ambicija ljudi koji vode univerzitete... Guraju decu da lepe nalepnice, obilaze teren, pojavljuju se na tribinama i bave se onim što nije posao studenata. Dolazimo u situaciju da će naši univerziteti i naredne godine pretrpeti veliki udarac jer će znatno manje studenata diplomirati... Taj problem osetićete tek u narednih pet, šest, sedam godina. Zbog bahatosti onih ljudi koji su nam uništili univerzitet...“

A onda su – ekspresno, usred leta, a pred novu školsku i izbornu godinu, pod okriljem vrelih noći, takoreći bez javne rasprave, kao još jedan vid osvete prosvetno-obrazovnom sistemu zbog dvogodišnjeg neposluha, masovnih protesta i obustava rada – najavljene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV).

Predviđeno je uvođenje rigoroznih kazni za prosvetne radnike, smanjivanje uticaja roditelja i učenika, i pojačavanje političke kontrole nad školama, uz opasnost da škole – kako su to primetili iz Zelefea – „postanu stranačke ispostave, učenici podanici, roditelji statisti, a nastavnici činovnici čiji je zadatak da ćute“.

Učenicima se ukida pravo na samoinicijativno organizovanje (u debatne klubove, sekcije, neformalne inicijative itd) van zvaničnog učeničkog parlamenta. Istovremeno, zakon omogućava brže i strože reagovanje i udaljavanje učenika, već tokom disciplinskih postupaka.

Menja se sastav i ovlašćenja saveta roditelja i uslovi za razrešenje članova školskih odbora, proširuje se mogućnost prinudnog premeštaja učenika kaznenom merom, uvodi se licenciranje nastavnika, direktora i sekretara škola. Uticaj Saveta roditelja se svodi na puki dekor prilikom odlučivanja o školskom programu, izboru udžbenika i finansijama.

Dodatno se koncentriše moć pojedinaca u odlučivanju o pitanjima obrazovanja i vaspitanja, učvršćuje i proširuje politička kontrola i kreira atmosferu straha u školama.

Pojačavaju se mehanizmi pritiska na nastavnike, u cilju njihovog političkog disciplinovanja, uključujući mogućnost gubitka licence i radnog mesta zbog profesionalnog ili građanskog delovanja na planu protivljenja represiji i urušavanju obrazovanja i zdravog društva.

Neprecizne zakonske formulacije tipa „ometanje nastave“ ostavljaju prostor za zloupotrebe i sankcionisanje nepodobnih nastavnika i učenika.

.   .   .

U sklopu procesa „glajhšaltovanja“, tj. upodobljavanja društva i države sa ideologijom i programom jedine stranke, nemački obrazovni sistem je, od 1933. godine, tj. nakon donošenja Zakona o prenosu (svih) ovlašćenja (na kancelara lično), doživeo radikalnu ideološku transformaciju u cilju indoktrinacije dece i omladine.

Na osnovu Zakona o obnovi profesionalne državne službe (Gesetz zur Wiederherstellung des Berufsbeamtentums), od 7. aprila 1933, koji je primenjen na sve nivoe obrazovanja, “sve po zakonu” su odstranjeni i otpušteni iz službe politički i ideološki nepoželjni učitelji, nastavnici i univerzitetski profesori. Svi preostali nastavnici morali su da pristupe Nacionalsocijalističkom savezu učitelja (Nationalsozialistischer Lehrerbund – NSLB), a deo njih je poslat u specijalne kampove, u kojima su morali da prođu kroz ideološku i političku indoktrinaciju.

Na temelju Zakona protiv prenaseljenosti u nemačkim školama i univerzitetima (Gesetz gegen die Überfüllung deutscher Schulen und Hochschulen), donetom 25. aprila 1933, drastično je ograničen upis nearijevske dece u srednje škole i visokoškolske ustanove.

Školski programi i planovi su upodobljeni sa političkim ciljevima jedine partije. Obavezni i centralni nastavni predmeti postali su: rasna biologija (eugenika), gde su đaci učeni teorijama o superiornosti arijevske rase; te, istorija koja je glorifikovala nemačku prošlost i širila mit o tome da je Nemačka izgubila Prvi svetski rat zbog "izdaje unutrašnjih neprijatelja".

I, uopšte, vaspitanje u periodu nacističke Nemačke, od 1933. godine, imalo je dosta sličnosti s vaspitanjem u Sparti. Primarni značaj je pridavan fizičkom vaspitanju, a potom moralnom vaspitanju. U fokus je stavljena fizička kultura, kako bi se dečaci pripremili za vojsku, a devojčice za rađanje dece. Za dečake je boks postao obavezan predmet.

Data je važnost i radno-tehničkom vaspitanju, jer se smatralo da samo napornim radom Nemačka može da izađe iz ekonomske krize i izbegne propast. Intelektualnom vaspitanju se nije previše pridavao značaj, jer je vladajući stav bio da je omladinu potrebno obrazovati do onog nivoa koji će biti dovoljan da odgovore potrebama nacističke Nemačke. Kad je o estetskom vaspitanju reč, tu su se potencirali simbolika, urednost, red, rad i disciplinu.

Vaspitne ustanove su strogo podeljene na osnovu pola. Dečaci su vaspitavani da postanu agresivni, poslušni i lojalni vojnici spremni na žrtvu za državu, a devojčice su, kroz predmete poput domaćinstva i nege, obučavane da budu majke i domaćice koje će podizati novu generaciju arijevaca.

U knjizi „Hitlerovi jahači apokalipse“ (Agnosta, Beograd, 2018), Zoran S. Cvetković , među 13 organizacionih celina SS-a (Schutzstaffel; zaštitna jedinica), ubraja i „Glavnu upravu odeljenje SS-obergrupenfirera (generala) Augusta Hajsmajera“, kao svojevrsnu ideološku obrazovnu centralu SS-a koja je bila nadležna za „Nacionalnopolitičke vaspitne ustanove“ (nem. Nationalpolitische Erziehungsanstalten, zvanično skraćeno NPEA). To su bile elitne srednje škole internatskog tipa koje su osnivane nakon dolaska nacista na vlast, sa primarnim ciljem da odgajaju i školuju buduću političku, vojnu i administrativnu elitu Trećeg rajha.

Ova Glavna uprava je, kao ideološko središte, imala presudan uticaj na obrazovanje nemačke dece i omladine, pošto je njen šef Hajsmajer uspeo da svoju nadležnost proširi i na sve državne škole, sa ciljem da najtalentovanije učenike prevede u jednu od NPEA ustanova, u kojima bi ovi učenici bili obrazovani i pripremani da zauzmu mesto buduće nacionalsocijalističke elite.

Sve ove mere “glajhšaltovanja”  poslužile su kao temelj za totalitarnu nacističku indoktrinaciju i potpunu kontrolu nad mladim umovima, što je potom i formalizovano obaveznim članstvom tih učenika u organizacijama poput Hitlerjugenda. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 10.8.2026)

Vučićeva ponuda opoziciji: "Ja ću saopštiti rezultate pa ko izgubi da čestita"! Cvijetin MIlivojević

Trećina Gazivoda je u centralnoj Srbiji, i to je dao, a vikao "Ne dam"

Vučićeva ponuda opoziciji: "Ja ću saopštiti rezultate, pa ko izgubi da čestita"!

Zbog ove izuzetne poruke studenata Vučić je besan

Ćuti se o autonomiji Srba u Hrvatskoj

Vučić finišira kampanju,  ovaj njegov potez može biti odlučujući

Srbija pod šatrama, Vučić možda i u Guči

 

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, finišira svoju predizbornu kampanju, iako izbori još nisu ne raspisani, već ni najavljeni.

Pojavio se novi datum, 18. oktobar, a da li će se to desiti saznaćemo ubrzo. Posle obilaska Srba u Federaciji u društvu Milorada Dodika za koga ga veže toplo hladno savezništvo, vratiće se u Srbiji gde će nastaviti opštenarodna druženja i veselja pod šatrama, u skladu sa tradicijom obeležavanja seoskih vašara i svetaca. Kaže da ga neće iznenaditi da se Vučić pojavi u Guči, posle obilaska rodne kuće njegovog oca u Čipuljićima, propraćeno u skladu s tradicijom kulta ličnosti Tita. Kako će, priznaje, dobro smišljenom kampanjom trgnuti svoje poljuljano biračko telo i steći nove pristalice i da li će mu u tome uspeti pokazaće vreme

Odustao je od svega od čega se moglo odustati, apsolutni je šampion u svemu što je obećao, potpisao i isporučio. (kanal Pravi odgovor, emisija “Tačka preokreta”, Nada Grujić, 6.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=QSk39dZded8&pp=ygUOcHJhdmkgb2RvZ292b3I%3D

Cvijetin Milivojević: Dok se opozicija deli, Vučić zadovoljno trlja ruke! | BEZ PARDONA

U novom izdanju emisije BEZ PARDONA gost je politikolog Cvijetin Milivojević. U razgovoru koji otvara novu političku sezonu analiziraju se najvažniji događaji koji su obeležili leto, od najava vanrednih izbora i rada REM-a do stanja u medijima, opoziciji i studentskom pokretu. Milivojević tvrdi da se Srbija nalazi u trenutku u kojem su institucije izgubile svoju osnovnu funkciju i da će bez njihovog „resetovanja“ svaka politička promena ostati nedovršena.

Poseban deo razgovora posvećen je medijima i novinarstvu. Milivojević govori o urušavanju profesionalnih standarda, propagandi, nacionalnim frekvencijama i odgovornosti medija prema građanima. Objašnjava zbog čega smatra da današnje novinarstvo više ne počiva na principima istinitog i objektivnog informisanja, već na proizvodnji poželjne političke stvarnosti, kao i zašto veruje da bi profesija morala da vrati jasna pravila i odgovornost.

Jedna od centralnih tema emisije jesu istraživanja javnog mnjenja i predstojeći izbori. Milivojević detaljno objašnjava zbog čega sa velikom rezervom posmatra objavljena istraživanja, kako se njima može uticati na birače i kakvi motivi stoje iza njihovog plasiranja u javnost. Govori i o odnosima između vlasti, studentske liste i opozicionih stranaka, upozoravajući da bi međusobne podele opozicije mogle da imaju presudan uticaj na konačan izborni rezultat.

Može li Srbija dobiti slobodne izbore bez slobodnih medija? Da li opozicija propušta istorijsku priliku zbog sopstvenih podela? I zašto Cvijetin Milivojević smatra da je studentska lista jedini politički projekat koji je uspeo da objedini različite delove društva? (KTV Zrenjanin, emisija „Bez pardona“, youtube kanal „Bez cenzure“, bezcenzure.rs, voditelj Danilo Vidaković, 4.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=JG_q0By6BM4

Idemo li ka “Dekretu za slučaj nužde”?

"U državi je u toku još jedna živa polemika u sferi filozofije koja se odnosi na koncepte “jedno se deli na dva” i “dva se spajaju u jedan”. Ova rasprava je borba između onih koji su za i onih koji su protiv materijalističke dijalektike, borba između dva poimanja sveta: proleterskog i buržoaskog. Oni koji tvrde da je “jedno se deli na dva” temeljni zakon sveta stavljaju se na stranu materijalističke dijalektike; oni koji tvrde kako je temeljni zakon prirode “dva se spajaju u jedno” protiv su materijalističke dijalektike. Obe strane povukle su među sobom jasnu liniju razgraničenja koristeći dijametralno suprotne argumente. Ova rasprava odražava, na polu ideologije, oštru i složenu klasnu borbu koja se odvija u Kini i u svetu.” (“Crvena zastava”, 21.9.1964, Peking; časopis čiji su teorijski napisi odražavali političko i ideološko stanovište Komunističke partije Kine i njenog vođe)

.   .   .

Ako bih se vratio svom omiljenom hobiju – brojanju koliko je puta, o nečemu važnome, predsednik svih građana Srbije javno slagao sve svoje građane (obećanje o ostavci na mesto predsednika stranke ispunio je, recimo, tek posle šest i po godina, iz 26. puta!) – došao bih do računice da je, samo od početka 2025, najmanje 35 puta obznanjivao, najavljivao i odjavljivao, provocirao ili začikavao javnost potencijalnim terminima vanrednih parlamentarnih, ali i predsedničkih, izbora.

Srpski baron Minhauzen je, dakle, u svom izbornom “Pinokio kalendaru”, izukrštavao svece i tropare, “crvena slova” i blagdane, godine Zelene zmije i Vatrenog konja – od Nikoljdana i Đurđevdanka, preko Vidovdana i Svetog Petra i Pavla, do Velike i Male Gospojine, pa “jope” do Svetoga Nikole, “u oktobru, biće u novembru; u novembru, biće u decembru”...

Samo od Nove godine, Institucija Predsednika Srbije zborila je ovako:

Na Božić, Bože mi oprosti, reče: Vanredni parlamentarni u oktobru, „biće“, u novembru ili decembru; 26. 1: “Realno“ očekivati izbore između oktobra i decembra; 6. 2: Vanredni parlamentarni izbori do kraja 2026; 1. 3: Parlamentarni sigurno do kraja godine, a za predsedničke “će vidimo”; 31. 3: Izbori do kraja godine, možda i ranije, „do Vidovdana“, tj. 28. juna; 4. 4: Najavio da će se kandidovati (na vanrednim parlamentarnim) za premijera „samo ako bez njega SNS ne može da pobedi“ većinsku Srbiju; 14. 4: Izbori možda do 10. jula ili od septembra do kraja godine; 20. 4: „Do Đurđevdana će se otprilike znati kada će biti izbori“; 30. 4: Izbori će biti održani do kraja godine, a možda i do Vidovdana; za Prvi maj: Izbori će biti ili 12. jula ili u periodu od oktobra do kraja novembra; 2. 5: Kazao da ne isključuje mogućnost da izbori budu u julu, kao ni do kraja novembra; uoči Svetoga Đorđa: Najavio da će odluka o raspisivanju izbora „biti doneta u narednih desetak dana“; 9. 5: Slagao da su izbori na dohvat ruke, “bilo za dva ili pet meseci, svejedno je”; 21. 5: Pošto je postalo jasno da izbora neće biti u junu, rekao je da će biti krajem septembra ili do polovine novembra; 30. 5: Zakleo se glavnoj Dvorskoj TV laži i paralaži da će izbori biti održani ove godine; 14. 6: „Na izbore idemo u naredna tri ili četiri meseca“; 20. 6: „Jedni (neznano koji?) izbori će biti u oktobru ili novembru“; 27. 6: Na stranačkom mitingu, na platou između En-De-Ća i zdanja Narodne skupštine Srbije, govorio fanovima o svojim “poslednjim danima i poslednjim nedeljama kao predsednik“, a oni mu uzvratili transparentom „Vučić – doživotni premijer“; 29. 6: Najavio da će „u roku od nekoliko nedelja“ (to bi značilo najkasnije do kraja jula) podneti ostavku i da će uslediti prevremeni predsednički i parlamentarni izbori, ali nije dao čak ni okviran datum; 8. 7. 2026: Veli da očekuje izbore u oktobru ili novembru, s tim da će, najverovatnije, prvo da budu parlamentarni, pa predsednički; 10. 7. 2026: Izjavio da će, nekoliko dana nakon što raspiše parlamentarne izbore, podneti ostavku na mesto predsednika Republike, jer „mora ovde u svojstvu predsednika Republike da raspiše parlamentarne izbore, a onda će proći neki dani i onda će podneti ostavku“, što znači da će parlamentarni “biti mesec ili dva pre predsedničkih”; 20. 7: Kaže da će izbori biti veoma brzo raspisani, najavljuje ostavku Vlade, pa svoju naknadnu ostavku („15 dana posle toga“), kao i kandidaturu za premijera, jer, kao, “neće da bude premijer bez izbora”; 23. 7: Izjavio je da će “pre kraja godine” biti održani parlamentarni izbori – u oktobru ili novembru, dok će izbori za šefa države biti nešto kasnije: „Ne mogu sam to da učinim. Pošto vlada obavesti parlament, ja raspisujem izbore“; 24 – 25. 7: Rekao da očekuje izbore u oktobru ili novembru, uz napomenu da će svakako biti do kraja godine; 26.7: Konstatovao da, ako su oktobru parlamentarni izbori, „to je stvar rokova“, onda će predsednički da budu krajem decembra ili u januaru ili u februaru 2027...

.   .   .

Dok na jednoj strani laže o datumu izbora i, kupujući vreme zloupotrebom institucija državne prisile, tužilaštava i pravosuđa, pokušava da u korenu saseče “neočekivanu silu koja se iznenada pojavila” 2024. i preti da stvarno, jednom za svagda, “reši stvar”, na drugoj strani se, ne pitajući za cenu koju ionako neće platiti on koji se lažno predstavlja imenom “Srbija” i prezimenom “Pobeđuje”, već svi građani ove zemlje – besramno, po svetu, ulaguje i velikima i malima, svima onima koji su spremni da podrže njegovu 14-godišnju “stabilokratiju”.

A, za to vreme, od mog prošlog teksta na ovu temu (Simulacija života ili „Srbija pobeđuje na svim frontovima“, 22.6.2026), autokratija s odlikama plutarhije u Srbiji lepo uznapredovala.

Ćacistan, to “Galsko selo” i najslobodnije mesto u Evropi, postalo je toliko neosvojiva tvrđava, bastion toliki da se zbog njega, evo drugu godinu zaredom, promocija novih oficira Vojske Srbije, voljom vrhovnog komandanta u ratu i miru, izmešta sa platoa ispred zdanja Narodne skupštine u kasarnu.

Iz Vlade je, usred letnjih ferija i u predvečerje nekakvih izbora, kao neka vrsta osvete nastavnicima, učenicima, školama iI đačkim roditeljima koji su digli glas protiv sistemske korupcije, parlamentu pod državnim udarom hitno najavljen Predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je, u rezoluciji o Srbiji, izrazila zabrinutost zbog izbora, zbog stanja medija i zbog “moguće upotrebe soničnog oružja protiv građana”. Rezolucija Evropskog parlamenta je konstatovala stagnaciju u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija, upozorila na kampanju zastrašivanja studenata, novinara i aktivista u Srbiji... U međuvremenu je, preko Ledenog “Ajmo, aplauza” ministra vanjskog, iz Vošingtona stigao aber o navodnom nastavku “strateškog dijaloga” (valjda onog započetog pre šest godina koji je rezultovao Poglavičinom molbom Trampu da zamoli Netanjahua da prizna Kosovo?) sa Sjedinjenim evroskeptičnim, pardon Američkim Državama, ali i, kratkoročno, topla preporuka Evropske komisije, uz ekspresno “crveno svetlo” čak osam zemalja Antiruske, pardon, Evropske unije...

U istom danu, predsednik svih građana Srbije je, između dve šatre, negde u Srbiji, svoje političke rivale nazvao „čoporom bez ideje, plana i programa”, a ministar “Ajmo, aplauza”, tokom službene posete SAD-u, srpske studente krstio Amerikancima bliskim terminom – “teroristi”.

Šestorci novosadskih studenata u egzilu koje Interpol, na sramotu srpske policije, nije želeo da kao “političke disidente”, stavi na poternicu, u izgnanstvu se pridružio najnoviji “rušilac države i ustavnog poretka”, novinar Radić.

Parlament pod državnim udarom “zna za jadac”, pa se dosetio da “autentičnim tumačenjem” ostavki četvoro izabranih članova Saveta REM-a pokuša da kupi briselski lilihip, ali osim što smo, uz smokvin list opoziciju u parlamentu dobili i nezavisni ekspertski paravan u REM-u, nikakve vajde nema, pa će, ako izbora uopšte bude, oni biti održani pod sadašnjim medijskim neuslovima.

Onda se Poglavnik dosetio da “pomoću Skupštine” protumači “autentičnu volju” građana, tako što je svojim pritiskačima tastera u parlamentu naredio da mu, još na neko vreme, sačuvaju Macutovu vladu, e da bi Macut Poglavici lično pričuvao premijersko mesto, za zlu ne trebalo, i bez izbora.

Dok jedan običan Poglavičin brzoglasni poziv sa terena Malom Doktoru Haznedarbaši (glavnom dvorskom rizničaru), i ovoga “varljivog leta”, rešava problem 200 metara makadama, 100 metara asfalta, nedostajuće krave muzare ili “tri hiljade za gospođu, dve hiljade za gospodina” - dotle se Poglavičine bostandžibaše (komandanti padišahove garde) javno ruže, međusobno tuže, ćorcima raspucavaju, ali sve više i stvarno upucavaju, ali uz jaku veru da će milost, pomilovanje i abolicija od strane gospodara biti večni kao što jesu svih ovih 14 zlatnih godina: “Ne dam Gašića, ne dam Malog, ne dam ovog , ne dam onog...”

Pre tačno jedne decenije, kao premijer, vikao je na obali jezera: “Ne dam Gazivode, evo ne dam, mogu sutra da me smene. Ubijte me, evo, ne dam!”

Potkraj 2022, tokom sastanka sa predstavnicima Srba sa KiM, organizovanom u Raški, jer na osnovu sporazuma koji je on lično dogovorio sa Prištinom, bez dozvole prištinskih vlasti nije smeo da uđe na KiM, zakleo se da „niko više neće moći Srbe da lovi kao zečeve”.

Pre neku nedelju, u istu ravan, kao da je reč o istom scenariju, stavio je odvajanje Crne Gore i Kosova, legitimišući time svoje četrnaestogodišnje odricanje od Kosova i Metohije.

Dok “Aco, Srbine” cupka i podvriskuje  ispod belih čadora putujućeg cirkusa “Ujedinjena Srbija”, Srbima na KiM ruše kuće i vikendice, preoravaju drumove i eksproprišu imanja.

Sve im je dao, bambadava - čak nije ni čestito prodao.

U još jednom povijesnom, ovaj put uočividovdanskom govoru, 27. juna, Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, dok su partijske zastave vijorile ispred njega, praveći hladovinu slobodarskom paralimilitarnom Ćacistanu – “Zastavu visoko” (“Die Fahne hoch”), falilo je samo ono “Redovi čvrsto zbijeni...” iz marša Horsta Vesela – najavio da će, kao građanin (!?), stati na čelo stranačke liste pod imenom “Ujedinjena Srbija” (?!), skromno apostrofirajući svoju istorijsku misiju: “Stajao sam čvrst kao stena i uspravan kao jablan!“

Ne bih da mračim, ali “javlja mi” se sve veća represija što datum izbora bude bliži!

.   .   .

Sve ostalo, pre i posle toga, nastavak je, već uveliko poodmakle, „operacije Ermachigunggesetz“ u Srbiji.

U knjizi „Pod bičem kukastog krsta“ (IP Rad, Beograd, 1956), znameniti lord Rasel (“Raselov sud”), ovako sumira šta su, od 1933. do 1939, tj. od ozvaničenja “Operacije Ermächtigungsgesetz”, Nemci učinili samim pravim (ne jedino nearijevcima) Nemcima  u Nemačkoj: “Ukidanje slobode govora zajedno sa slobodom štampe, kontrola sudstva, konfiskacija imovine, ograničenje prava miroljubivog udruživanja, cenzura pisama i telegrama, prisluškivanje telefonskih razgovora, ukidanje radničkih sindikata i militarizacija radne snage, uskraćivanje verskih slbooda – to su stege kojima tiranin drži u potčinjenosti svoje podanike.“

U praksi, na planu paramilitarnog organizovanje Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke (NSDAP), formirane su nacističke partijske paravojne grupe Schutzstaffeln (SS), bezbednosna služba Sicherheitdinst (SD), politička policija Geheime Staatspolizei (Gestapo), paramilitarni inkubator budućih SS-ovaca Hitler Jugend, u kome su fanatični omladinci podvrgavani intenzivnom pogramu nacističke propagande, a tako drilovani, regrutovani najpre u patrolnu službu (Streifendienst), a odatle u Wafen SS i Algemeine SS.

Na terenu “zakonodavstva”, poslednjeg dana februara 1933, posle “Paljenja Rajhstaga”, a na osnovu predsedničkog „Dekreta za slučaj nužde“, uveden je institut “zaštitnog zatvora” (Schutzhaft) kao zakonska mera kojom je svako onaj ko je pokazivao i najmanji znak opozicionog delovanja prema režimu mogao da bude poslat na „urazumljivanje“ iza rešetaka.

Tim Dekretom rajhspredsednika za zaštitu naroda i države („Dekret paljevine Rajhstaga“) praktično su ukinute građanske slobode, mnoga ovlašćenja rajhspredsednika preneta su na Hitlerovu vladu – što se smatralo prvim činom nacističkog „glajhšaltovanja“ (Gleichschaltung – ideja apsolutnog nasilnog ujednačavanja politike i društva), kojim je Nemačka nasilnim putem postala navodno “Ujedinjena Nemačka”.

Nakon što su na ponovljenim izborima, 5. marta 1933, nacisti sa koalicionim partnerima osvojili 52 odsto glasova (oni sami tek 44 odsto), već 23. marta, predsednik fon Hindenburg je blagosiljao donošenje Zakona o vanrednom ovlašćenju (Ermächtigungsgesetz; Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich), kojim je kancelaru Hitleru dato pravo da donosi zakone bez parlamenta, čime je legalizovano uvođenje diktature.

Osim svih onih akata i aktivnosti koje je novopečeni diktator realizovao po slovu “Zakona o prenosu ovlašćenja”, a koje sam uredno beležio u prethodnim tekstovima, vredan pomena u našem kontekstu je i Zakon o obnovi državne službe u Nemačkoj, od 7. aprila 1933, kojim se pravo na državne “pozicije” (učitelji, profesori, sudije itd) uskraćuje ne samo, podrazumevajućim, Jevrejima nego i – svim političkim protivnicima nacista. Usledilo je ritualno spaljivanje 25.000 knjiga suprotnih nacističkoj ideologiji, između ostalog i knjige Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj je pesnik zapisao da „tamo gde spaljuju knjige, na kraju će spaljivati i ljude“, a sve to u organizaciji “Nemačkog studentskog društva”, na trgu Opernplac, pred Rajhstagom, 10. maja 1933. Naime,  po uzoru na 95 teza Martina Lutera iz 1517, na nemačkim univerzitetima je istaknuto “Dvanaest teza protiv nenemačkog duha”. Ovu nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha“, čiji je vrhunac bilo „čišćenje književnosti vatrom”, okupljenima na Opernplacu dr Jozef Gebels je sažeo u parolu „ne - moralnoj dekadenciji i iskvarenosti“ i poručio da “budući nemački čovek neće biti samo čovek knjige, već i čovek karaktera”. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 31.7.2026)