Status quo ali sprememba?

Bo Srbija po nedeljskih parlamentarnih volitvah našla pot do drugačne politične prihodnosti ali pa bo Vučićev vpliv ostal odločilen? S kakšnimi izzivi se spopada država z več kot šestimi milijoni prebivalcev in kakšna je dediščina dozdajšnje Vučićeve vladavine? (RTV Slovenija, emisija “Globus”, 27.10.2026)

https://365.rtvslo.si/arhiv/globus/175260356

Studentska lista traži promene u medijima | Euronews aktuelno

Izbori u Srbiji, rezultati, prve poruke Studentske liste, atomosfera na političkoj sceni, zahtevi za smenama i ostavkama, pozicija SNS...Na ove teme za "Euronews Dan" govorio je Cvijetin Milivojević, politikolog

(TV Euronews Serbia, www.euronews.rs, 29.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=-X8P7FO1yIQ&pp=ygUdY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgZXVyb25ld3M%3D

Opstrukcija rekonstrukcije destrukcije

                                                                  kao odgovorni urednik "Demokratije", 1997.

                                                                             (karikatura: Dušan Gađanski)

Bio je 25. oktobar 2026, 21 sat i 31 minut.

Građanin Aca Srbin, sa frazeonimima „Srbija Pobeđuje“ i „Ujedinjena Srbija“, priznao je da mu nije uspela operacija okretanja majki i očeva, baba i deda protiv vlastite dece:

"Mnogi će da budu iznenađeni, a vi ćete da shvatite koliko su neki lagali i šta su sve izmišljali. Želim da vas obavestim da je pobedila studentsko-blokaderska lista. I pošto su govorili kako će neko da beži, da pakuje kofere, kako ih se neko plaši, kako će neko da se sklanja, lagali su sve što su govorili. Lagali su i za zvučni top, lagali su i za Sarajevo safari, lagali su za Jovanjicu, lagali su za sve... Od nas će sad otići neki biznismeni, neki ljudi, ali naša struktura je veoma čvrsta, mi smo veoma jedinstveni, veoma snažni, na opoziciju smo naučili. Većina nas je više vremena provela u opoziciji nego na vlasti. A za to da nećemo da priznamo, pa ću ja da objavim drugačije rezultate, ja vam unapred kažem. Ovo je bila verifikacija revolucije koju su sproveli uz podršku različitih evropskih zemalja i duboke američke države koja je protiv predsednika Trampa.“

Priznao je zato što je izgubio sa 13 i po procenata i skoro 600.000 glasova razlike, pošto tako nešto ne može i ne sme da se ne prizna.

Posle neprospavane noći, prve u slobodi, tj. u opoziciji, Duh Sa Tupom Sekirom (DSTS), kao da se povampirio.

Komandovao je „juriš“ („Ja sam za vama!“) koristeći kao lajt-motiv, umesto mobilizatorskog govora majora Gavrilovića iz Velikog rata, postizbornu inverziju stvarnosti u kojoj sebe, nekolicinu takoreći prezimenjaka (Vuč-ić-ev-ići) i ortaka, Bože mu oprosti, beatifikuje u žrtve, pravednike i novomučenike.

Izbacivanje slika građanina Ace Srbina iz kancelarija koje žive i rade o državnom grošu; ispraćaj paravojske i parapolicije Ćacistana u mirovinu; te, inscenacija napada i(li) „napada“ na najgledanije kablovske i najgledanije dvorske TV trovačnice sa nacionalnom frekvencijom i uznapredovala „bombaška upozorenja“ – označili su početak kontraofanzive na Pobednički Broj Tri koji je, i dalje, miljama daleko od stvarnih i efektivnih poluga moći, a pogotovo sile.

Potom su Broju Tri, na Svetu Petku, oko tri sata popodne, sa tri strane, stigle najmanje tri pretnje iza kojih je stao Duh Sa Tupom Sekirom!

Duh je, sa stranačke slave, pred ikonom, slavskom svećom i sveštenikom, vokabularom iz dva svoja prošla javna života, pozvao u otvorenu opstrukciju sopstvene detronizacije i nadolazeće i neizbežne rekonstrukcije njegove destrukcije: „Donesu li odluku i nastave li teror nad ljudima koji drugačije misle, batinjanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzimaju ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo!“

Kao da baš on i njegovi, u trenutnom interregnumu, i dalje ne poklapaju oba resora sile i sve bezbednosne službe i parasllužbe. I kao da se upravo on i njegovi (na nož, pogaču i krv zakleti) lojalisti nisu „samoorganizovali“ još ranije u, sada već počivšoj Nezavisnoj Državi Ćacistan (En-De-Ća) koja je protivno svakom pravu i pravdi, zakonu moralu, potrajala čak 597 dana! En-De-Ća je nastao 6. marta 2025. kao, navodni, „studentski kamp studenata koji žele da uče“, a okupator je proteran u izbornoj noći, 25. oktobra 2026, pošto su se iz Dvorskog parka razbežale paralimilitarne falange, prethodno, u sumrak, tu dovedene „da brane izbornu pobedu“ Ace Srbina!

U programu uživo raspomamljene „Gledateljsko-obaveštajne informativne službe Informera“ (GOSI) koja je, minule dve godine, potkazivala, prokazivala, degradirala, diskvailifkovala, denuncirala, dehumanizovala i targetovala na stotine i stotine kritičara Ace Srbina, izvesni „državni sekretar u Vladi Srbije Đure Macuta“ i „savetnik doskorašnjeg predsednika Srbije za regionalna pitanja“, skoro neprikriveno, prizivao je -  vojni udar?!

Nešto slično, ali više politički, a manje militaristički, sa istog GOSI-ja, bezbednosni (za ovu priliku i politički) emeritus analitičar, sintetičar i praktičar, pripretio je da Aco Srbin „ima još argumenata“, jer, ako SNS poslanici ne budu prisustvovali konstitutivnoj sednici, onda parlament, po tom stručnjaku, ne može biti ni konstituisan, pa kreće „odbrojavanje“ za nove vanredne parlamentarne izbore. Što, uz očekivano opstruisanje od strane poraženih u izbornim komisijama (u kojima Esenes, sa satelitima i trojancima, ima ubedljivu većinu), preko ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, ovoj priči daje čudni kraj.

Dočim je „Vlada u tehničkom mandatu“, u prvom oglašavanju nakon izbora, „osudila svaki oblik nasilja, napade na instituciјe, privatnu imovinu, ugrožavanje bezbednosti građana“, te – paz’ sad – „pokušaјe da se nakon održanih izbora institucionalne i druge promene sprovode pritiscima, pretnjama ili nasiljem, izvan zakonom propisanih procedura“. Pa, pride, pripretila pobednicima izbora da „do izbora novih organa vlasti, postoјeći organi nastavljaјu da vrše svoјe nadležnosti u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ograničenjima, zbog čega niko ne može samostalno preuzimati njihove nadležnosti, niti zahtevati da se odluke donose mimo propisanih procedura“. Te, imputirala Broju Tri da priziva nasilje, pošto – kako tvrdi anonimni Vlada iz Vlade – „niјedan izborni rezultat ne može biti opravdanje za nasilje, pretnje ili zastrašivanje“.

Dok je GOSI kao takav, kao glavni top i najvažniji dron Esenesa i odrođenih bezbednosnih služi, po vasceli dan, slobodno širio strah i paniku među građanima: kako više neće biti penzija i plata, neće biti grejanja, kako će „štrokadersko-blokaderska-piculićko-kurtijevska... (dopiši sam)“ buduća vlast priznati nezavisnost Kosova, odustati od Republike Srpske, uvesti sankcije Rusiji, podržati otcepljenje Vojvodine...

Čini se da je brzina konstituisanja nove vlasti jedina prava odbrana od „samoorganizovanja po Duhu Sa Tupom Sekirom“ i pretnji vanrednim stanjem ili vojnim pučem, pošto je trenutna v.d. svevladarka (vrhovna komandantkinja, predsednica raspuštenog parlamenta, čuvarka trona na Andrićevom vencu u zimskog periodu etc) jedan državni udar izvela još 25. decembra 2024. godine i pokazala da to ume. A, sticajem okolnosti (napad na izraelsku ambasadu sa smrtnom posledicom po napadača), ispodcenzusni popečitelj policajni je „crveni nivo borbe protiv terorizma“ već proglasio.

Dakle, pre tumačenje Ustava na ovu temu, Pobednik mora što pre: da pozove sve one na javnim funkcijama koji su se ogrešili makar samo o javni moral da dobrovovoljno podnesu ostavke; da konstituiše novi saziv Narodne skupštine, kako bi novi predsednik parlamenta (moj predlog: lideru opozicije da se ponudi mesto jednog od potpredsednika!) preuzeo sve te državne ovlasti koju se pale na nejaka pleća Duhovljeve Tajnice; da odmah raspiše prevremene predsedničke i zahteva raspisivanje vanrednih lokalnih i vojvođanskih izbora pošto tamo stanje stvari u vlasti ne odgovara slici raspoloženja građana na terenu.

A Ustav (član 200) koga je, za vreme autokratije, Duh pretvorio u Zaustav, kaže da Narodna skupština proglašava vanredno stanje „kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“. Da li odlazak Uzurpatora sve tri grane vlasti ugrožava državu i sva tri njena osnovna elementa (teritorija, građani /narod i vlast koje se upravlja prema Ustavu i zakonima) ili, baš naprotiv, daje državi šansu da preživi?

Bilo kako bilo, vanredno stanje, za vreme koga se može „odstupati od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava“, moguće je uvesti na 90 dana, pod uslovom da imate aktivni, a ne raspušteni, parlament. Pošto raspuštena Skupština, logično, „nije u mogućnosti da se sastane“, odluku o proglašenju vanrednog stanja na 48 sati donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, što će reći da Tajnica ima pravo na dva, a nevidljivi Macut na jedan potpis, te je odluka na „vedejici“ svega i svačega u ovoj zemlji!

Takva odluka bi prestala da važi „završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja“, što bi značilo, konstitutivne sednice novog saziva.

Nada umire poslednja: Zagorka Dolovac stvarno postoji i, posle 16 godina na mestu glavnog javnog tužioca - počela da (se) „češlja“. Za početak, tužilaštva! Vrhovno javno tužilaštvo već je poslalo svoju komisiju u, Aci Srbinu omiljeno, Više javno tužilaštvo u Beogradu da proveri predmete koji su se u tom tužilaštvu sprovodili ili nisu sprovodili.

I fusnota: moja poslednja knjiga, „Destrukcija rekonstrukcije“ (Catena mundi, 2025), u podnaslovu ima „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“.

Ah, da, nije zgoreg da ponovim, vrlo poučan kraj poslednje kolumne („Deca na Gazimestanu, roditelji u Ćacistanu“, 12.10.2026): ... A kako se, podsećanja radi, pred Nirnberškim sudom, branio dugogodišnji glavni urednik nacističkog lista „Völkischer Beobachter“  (i jedan od važnijih ideologa NSDAP, pa čak i docniji „ministar za okupirane istočne teritorije“) Alfred Rozenberg? Bezuspešno je pokušao da se distancira od praktičnog sprovođenja zlodela, negirajući vlastitu ulogu i moć i prebacujući krivicu na druge visokopozicionirane naciste. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2026)

Izborni šok i gradska kasa: Koliko još može opstati Šapićeva vlast u Beogradu?

Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Nakon što je vladajuća koalicija na nedavnim parlamentarnim izborima pretrpjela ubjedljiv poraz u glavnom gradu Srbije, gdje je Studentska lista osvojila čak 63 posto glasova u svih 17 beogradskih opština, pitanje političkog legitimiteta gradske vlasti ponovo je u prvom planu.

Pritisak na gradonačelnika Aleksandra Šapića dodatno je eskalirao upozorenjima nevladinih organizacija i stručnjaka o dramatičnom stanju u gradskoj kasi, kašnjenju plata u javnim preduzećima i neposrednoj opasnosti od finansijskog kolapsa prijestonice.

Samo nekoliko dana nakon što su preliminarni rezultati parlamentarnih izbora pokazali da je raspoloženje birača u Beogradu u potpunoj suprotnosti sa odlukama koje se donose u Starom dvoru, organizacija „Beograd u pokretu“ zatražila je hitno raspisivanje vanrednih beogradskih izbora. Glavni argument nije samo politički poremećaj nastao na biralištima, već i alarmi koji zvone unutar komunalnog i finansijskog sistema prijestonice.

Izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ Nikola Radin ističe u razgovoru za Al Jazeeru da rezultati izbora nedvosmisleno pokazuju da vlast Srpske napredne stranke (SNS), na čelu sa gradonačelnikom Šapićem, više nema nikakvo uporište u narodu.

„Izbori u nedelju su pokazali da je u Beogradu, u svih 17 opština, pobedila Studentska lista i osvojila negde oko 63 posto glasova. To znači da vlast SNS-a, na čelu sa Šapićem, nema više uporište u glasovima. Iako zbog toga zakonski ne može automatski doći do smene, oni sada stvarno nemaju više nikakav legitimitet jer su ovi poslednji izbori pokazali većinsku volju građana Beograda“, kaže Radin.

Rupa u budžetu i ugrožene plate radnika

Međutim, politička kriza u Beogradu nije ostala samo u sferi izbornih procenata, već se opipljivo preliva na svakodnevni život građana i rad funkcionera u gradskim preduzećima. Radin upozorava da se Beograd nalazi pred neposrednim finansijskim slomom, potkrepljujući to konkretnim parametrima i ciframa koje ukazuju na ozbiljnu dubinu problema.

„Budžet grada iznosi preko 200 milijardi dinara (oko 1,71 milijarda eura), a od toga čak 85 posto ide na tekuću potrošnju. Imamo situaciju da prvi put zaposlenima u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) Beograd, 25. u mesecu, kada im sleduje deo zarade, novac nije isplaćen. Drugi parametar je planirani deficit za ovu godinu od 9,7 milijardi dinara (oko 82,8 miliona eura). Kao treću stvar imamo činjenicu da javna komunalna preduzeća trenutno duguju dobavljačima preko 30 milijardi dinara (oko 256 miliona eura)“, objašnjava Radin.

S ovom ocjenom saglasan je i Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS), koji trenutnu situaciju u prijestonici opisuje kao katastrofalnu, dodajući da su finansijski problemi već počeli direktno urušavati komunalne usluge.

„Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore. Akontacija za zaposlene u GSP-u nije isplaćena, javna komunalna preduzeća su u velikim dugovima, a privatni prevoznici najavljuju štrajk i obustavu javnog prevoza. To ova gradska uprava niti želi, niti može da rešava, a imam utisak i da im odgovara haos u prestonici“, navodi Jovanović za Al Jazeeru.

Naglašava da se dugovanja gomilaju mjesecima, dok su pojedini dijelovi grada već osjetili posljedice lošeg održavanja sistema.

„Veliki problem je javni prevoz, gde se i GSP-u i privatnim prevoznicima duguje već mesecima. Na Novom Beogradu nema grejanja jer se sistem ne održava. Najveća korupcija je u Beograd putu, Infostanu i Gradskoj čistoći, a grad na golo oko deluje zapušten i prljav. To tako ne mora biti, za šest meseci Beograd može biti na stabilnim nogama i sa stopom razvoja među najvećima u Evropi“, tvrdi Jovanović.

Hronični nedostatak legitimiteta

Za dublje razumijevanje aktuelne krize u glavnom gradu Srbije potrebno je sagledati i širi politički kontekst. Naime, ovo nije prvi put da se postavlja pitanje legitimiteta uprave Aleksandra Šapića.

Nakon gradskih izbora u decembru 2023. godine, opozicione liste imale su većinu glasova, ali je preletanjem pojedinih odbornika i specifičnim pregovorima vlast ipak formirala koalicija okupljena oko SNS-a. Slična situacija dogodila se i na ponovljenim izborima u junu 2024. godine, koje je dio opozicije bojkotovao.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podsjeća u razgovoru za Al Jazeeru da kriza legitimiteta gradske vlasti traje još od beogradskih izbora 2022. godine i da Šapić zapravo nikada nije imao neposrednu podršku većine Beograđana, ali ni nepodijeljenu podršku u sopstvenoj stranci.

„Ova vlast nema u Beogradu legitimitet još od 2022. godine. Na poslednja tri izbora za gradsku ova vladajuća garniture zapravo nije pobedila. Nikada se gospodin Šapić nije kandidovao na nekim neposrednim izborima da bude biran, nego ga je birala skupštinska većina. Kako je on uopšte postao gradonačelnik? Ličnim dogovorom njega i Aleksandra Vučića, tako što je Šapić svoju navodnu stranku celu uneo u miraz u Srpsku naprednu stranku. U samom vrhu SNS-a Šapić nikada nije imao podršku da bude gradonačelnik, on nije bio izbor Srpske napredne stranke, već Vučića lično“, ističe Milivojević za Al Jazeeru.

Komentarišući povezanost finansijske krize i političke odgovornosti, Milivojević objašnjava da loše upravljanje gradskim resursima predstavlja prirodnu posljedicu nedostatka izborne podrške.

„Ako već imate nekoga ko nije legitimno izabran na mesto gradonačelnika, logično je da sa takvim manjkom legitimiteta ne može adekvatno upravljati ni javnim finansijama. Ova vlast je potpuno odrođena od većinskog stava Beograđana, a grupacija koja vlada glavnim gradom sada je praktično ponižena na parlamentarnim izborima. Ovde je reč o osnovnom javnom moralu. Sama Srpska napredna stranka je svojevremeno dve godine kritikovala Demokratsku stranku zbog vlasti u Vojvodini od 2012. do 2014. godine, prigovarajući im: ‘Kako možete vladati sa samo pet odsto podrške?’ Sada se potpuno ista ta situacija preslikala na Beograd“, napominje Milivojević.

Peticija i incident na Novom Beogradu

Dok opozicija i analitičari ukazuju na ustavne i političke apsurde trenutnog stanja, postavlja se pitanje, koji su konkretni institucionalni mehanizmi za izlazak iz višemjesečne blokade. Nikola Jovanović smatra da su ostavka Aleksandra Šapića i raspisivanje vanrednih izbora jedino održivo rješenje, iznoseći i konkretne korake koje bi eventualna nova uprava morala preduzeti.

„Neophodni su vanredni izbori, jer ova vlast nema podršku građana i ne zna kako da rešava sistemske probleme. Čak 63 posto Beograđana je glasalo za Studentsku listu. Prvi koraci neke nove gradske vlasti moraju biti objedinjavanje svih komunalnih preduzeća u jedinstveni ‘Beogradski holding’, poništavanje svih koruptivnih javnih nabavki, usvajanje novog generalnog urbanističkog plana i strategije razvoja grada, kao i nemilosrdna borba protiv korupcije. Nakon finansijske konsolidacije, Beograd bi mogao izdavati sopstvene hartije od vrednosti iz kojih bi se finansirala izgradnja metroa, novih mostova i tunela“, navodi Jovanović.

Sa druge strane, Nikola Radin najavljuje da građanske inicijative neće čekati u nedogled i ukazuje na predstojeća dešavanja u Skupštini grada Beograda.

Naime, opozicioni odbornici podnijeli su zvaničan zahtjev za smjenu gradonačelnika nakon incidenta na Bežanijskoj kosi krajem septembra ove godine, u kojem su učestvovali Aleksandar Šapić i odbornica pokreta „Kreni-Promeni“ Tatjana Mićić. Predstavnici opozicije i navedena odbornica optužili su Šapića za fizički napad u kojem joj je povrijeđeno lice, dok je gradonačelnik demantovao udarac, navodeći da je došlo do koškanja i da ju je samo odgurnuo braneći se od njenog supruga. Prva sjednica zakazana po ovom zahtjevu nije održana zbog nedostatka kvoruma vladajuće većine, te je pomjerena za novembar.

„U novembru je zakazana sednica za preispitivanje odgovornosti gradonačelnika u vezi sa incidentom i napadom koji se dogodio. Sačekaćemo da vidimo da li će on stvarno biti smenjen na toj sednici. Ukoliko se to ne desi, pokrenućemo neku vrstu peticije i narodnog bunta u Beogradu, jer sada imamo egzaktne podatke u vidu ovih izbora da Šapić više nema nikakvu podršku i uporište u građanima da vrši vlast. Apelujemo i da jedan od prvih poteza nove republičke vlade bude da, u skladu sa zakonom, pokuša organizovati vanredne izbore u Beogradu kako bi grad konačno dobio vlast koja ima legitimitet“, poručuje Radin.

Sednica Skupštine grada Beograda na kojoj bi odbornici trebalo da se izjasne o razrešenju Aleksandra Šapića zvanično je zakazana za 23. novembar. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Republike Srbije, ukoliko gradonačelnik podnese ostavku ili bude smenjen, Skupština grada ima rok od 30 dana da izabere novog prvog čovjeka prijestonice. Ako se nova većina ne formira u tom roku, Vlada Srbije raspušta lokalni parlament i imenuje privremeni organ do raspisivanja vanrednih beogradskih izbora, čime bi se politička sudbina glavnog grada ponovo vratila direktno u ruke njegovih građana. (balkans.aljazeera.net, portal, Dragana Erjavec, 27.10.2026)

JUČE UZ VUČIĆA, DANAS UZ STUDENTE Da li političari iz Srpske traže put do novih pobjednika?

Predsjednik SNSD Milorad Dodik, čvrsto je stajao uz bivšeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, studente, između ostalog, nazivao „smradovima“ i upozoravao da bi njihov dolazak na vlast mogao ugroziti Republiku Srpsku.

Predsjednik NS RS Nenad Stevandić u njima je vidio „autošoviniste i srbofobe“.

Studenti iz Srbije bili su nepoželjni gosti u Republici Srpskoj, a podrška Vučiću gotovo politički test za one koji su željeli da se predstave kao zaštitnici srpskih interesa. Čak ni većina opozicije nije odoljela tom iskušenju: dok su udarali po Dodiku i SNSD, istovremeno su stajali uz Vučića i SNS.

A onda se promijenila izborna računica i odjednom su na red došle čestitke.

Političari iz Republike Srpske, koji su do posljednjeg trenutka stajali uz Vučića, sada se suočavaju s pitanjem na koje nema baš jednostavnog odgovora: kako se približiti onima koje ste mjesecima predstavljali kao neprijatelje Srbije i Republike Srpske, a da se pritom ne pravite da ništa od onoga što ste govorili nije postojalo?

Još donedavno studenti su bili prijetnja, izdajnici i strani plaćenici, a sada su izborni pobjednici kojima se čestita. Pitanje je samo da li je riječ o iskrenom prihvatanju nove političke realnosti ili o dobro poznatom pokušaju da se ostane blizu onih koji će sutra odlučivati.

Jer, jedno je čestitati izbornim pobjednicima, a sasvim drugo objasniti zašto ste ih do juče predstavljali kao opasnost za sopstveni narod.

Ali, priča se ne završava na onima koji su otvoreno stajali uz Vučića, a studente zasipali uvredama. Tu su i oni koji su sve vrijeme mudro ćutali – čitajte: tiho navijali za Vučića. Sada, kada su se karte promiješale, odjednom su im puna usta promjena, novih političkih okolnosti i čestitki Studentskoj listi.

Da li sada svi okreću leđa Vučiću? Jer, politika je igra interesa, a svijet, čini se, voli pobjednike. Vučić nakon ovih izbora to nije, a oni koji su se donedavno utrkivali da mu pruže podršku sada bi mogli procjenjivati kome se ubuduće više isplati približiti.

Interesi

Politički analitičar Velizar Antić smatra da su političari iz Republike Srpske koji su najglasnije podržavali Vučića sada mnogo izgubili.

– Iako u politici nema mnogo ljubavi i prije svega dominiraju isključivo interesi, mislim da su svi oni koji su podržavali režim Aleksandra Vučića mnogo izgubili. Što je neko davao veću i otvoreniju podršku, to je gubitak vlasti za Vučića i njihov veliki gubitak – ocjenjuje Antić.

Prema njegovim riječima, svi oni će u sljedećem periodu biti izuzetno zainteresovani da vide ko će biti u samoj izvršnoj vlasti u Beogradu kako bi pokušali da naprave i lične dobre kontakte sa tim ljudima.

– Međutim, mislim da im ovo neće uspjeti, jer vjerujem da će nova vlast u Beogradu zauzeti neutralan stav prema političarima i partijama u Republici Srpskoj. Ne vjerujem da će se odnosi nove vlasti u Beogradu mijenjati prema institucijama Republike Srpske i vjerujem da će ti odnosi ostati na visokom nivou. Međutim, lični kontakti i podrška koju su u prethodnom periodu imali političari iz Banjaluke s vlastima u Beogradu neće biti mogući – kaže Antić.

A kada je riječ o uvredama na račun studenata, Antić smatra da će one političare, koji su ih izgovarali, još dugo pratiti.

– Što se tiče teških riječi koje su političari iz Republike Srpske upućivali prema studentima, to je njihova bruka i te izjave će ih pratiti sve vrijeme nove vlasti u Beogradu – poručuje Antić.

“Aco Srbin”

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocjenjuje da je odnos političara iz Republike Srpske prema studentskom pokretu u Srbiji bio sramotan, ističući da su podršku Vučiću pružali predstavnici vlasti i gotovo cijele opozicije. Upozorava da bi takvo ponašanje dugoročno moglo narušiti odnose građana Srbije i Republike Srpske.

– Ja sam prije ovih izbora govorio da je to što čine političari iz Republike Srpske, dakle svi političari iz vladajuće koalicije i svi relevantni političari iz opozicije, ne računajući Nebojšu Vukanovića, sramota za srpski narod u Republici Srpskoj. Sramota je način na koji su se vlasti Republike Srpske odnosile prema studentima iz Srbije koji su došli da objasne svoju poziciju, da oni nisu nikakve ustaše, nego da su braća i da su dio istog naroda. Pogotovo što su mnogi od tih studenata koji su došli iz Beograda i Novog Sada zapravo studenti iz Republike Srpske koji studiraju u tim gradovima. Način na koji je vlast Republike Srpske reagovala, zabranjujući im skupove i obraćanje ili ih fizički protjerujući, predstavlja sramotu koja će teško biti izbrisana. Drugo, postoji konstantna, latentna sramota o kojoj sam govorio i proteklih godina. To demonstrativno glasanje predstavnika vlasti i opozicije iz Republike Srpske, čak i na lokalnim izborima u Srbiji, gdje se Dodik pojavljuje na izborima u mjesnoj zajednici na Dedinju, Nenad Nešić u Novom Sadu, Jelena Trivić, ako se dobro sjećam, u Zemunu i tako dalje, zaista je sramota  –  kaže Milivojević.

On smatra da je jedan od najvećih problema to što se podrška Srbiji poistovjećivala s podrškom jednoj političkoj stranci i njenom lideru.

-Zašto je ovo opasno? Zato što su se gotovo svi predstavnici opozicije, osim Nebojše Vukanovića, ponašali na isti način. I oni su davali podršku i očekivali pobjedu, davali su izjave u korist Aleksandra Vučića. Nije Aleksandar Vučić „Aco Srbin“, nego je bio kandidat jedne političke stranke, jedne od političkih stranaka u Srbiji, koja je izgubila izbore. Hoće li se sad promijeniti situacija? Naravno da će se promijeniti. Ja sam za Dodika prvi put čuo kada je bio poslanik Saveza reformskih snaga Ante Markovića u Skupštini BiH. Na veliku političku scenu ulazi uz pomoć režima Slobodana Miloševića sredinom devedesetih godina prošlog vijeka. Potom ga preuzima Vojislav Koštunica, zatim pokojni Zoran Đinđić, a potom Boris Tadić. Međutim, mislim da ni Milošević, ni Đinđić, ni Koštunica nisu koristili činjenicu da im se Dodik faktički umiljavao. U vrijeme Borisa Tadića to nije bilo u ovom obimu, ali je Dodik izigravao neku vrstu potrčka Tadića. Dolazio je na mitinge Demokratske stranke i slično, ne kao lider stranke, nego kao predsjednik ili premijer Republike Srpske. Juče je mogao da nastupi kao predsjednik SNSD i pruži podršku, ali on je, nažalost, faktički čovjek koji simbolizuje vlast Republike Srpske. Čestitku Studentskoj listi gotovo da je poslao iz štaba SNS – kaže Milivojević.

On naglašava da je obaveza vlasti Republike Srpske da ima najbolje moguće odnose sa bilo kojom vlašću u Srbiji.

– Ali to moramo razgraničiti od onoga što je Dodik radio posljednjih 14 godina. On je dugo bio tas na vagi za pobjede Vučića. Pozivao je ne samo građane Republike Srpske koji imaju biračko pravo da glasaju za Vučića, nego i građane koji su u prvim, drugim, trećim ili četvrtim koljenom s one strane Drine, a žive u Srbiji, kojima je jako bitan glas Banjaluke i koji se često prvo usmjeravaju prema tom glasu. Hoće li mu Studentska lista oprostiti to što je do posljednjeg trenutka radio? On ih je vrijeđao. Vidio sam njegove govore u kojima je tokom kampanje izgovarao stvari o tim ljudima koje su bile gotovo na nivou onoga što je govorio Aleksandar Vučić. Trebalo je samo još da ih nazove ustašama. On je govorio najgore stvari o njima i operativno djelovao protiv njih. Volio bih da Studentska lista kaže: „Puј, pike, ne važi“, da oprosti i nastavi dalje. Ali, kao Srbin i kao čovjek koji je rođen s ove strane Drine, plašim se da će i na Studentskoj listi biti ljudi koji to neće željeti da oproste. Mogu da razumijem zašto ne žele – rekao je Milivojević.

On smatra da je licemjerno da Studentskoj listi čestitaju oni koji su do juče podržavali Vučića, ali i oni koji su sve vrijeme ćutali, a sada čestitaju izbornim pobjednicima.

Političari mogu promijeniti ton preko noći, ali javne izjave ne nestaju samo zato što se promijenio izborni rezultat. A ako su studenti juče bili prijetnja Srbiji, danas se s pravom može postaviti pitanje šta se to promijenilo – oni ili računica onih koji im sada čestitaju.

Za Republiku Srpsku dobri odnosi sa Srbijom jesu važni, ali oni ne bi smjeli zavisiti od toga ko je na vlasti. Jednako tako, podrška Srbiji ne bi smjela biti izgovor za bezrezervnu podršku jednoj stranci.

Studentska lista tek treba da odluči hoće li prihvatiti čestitke onih koji su je do juče proglašavali neprijateljem. (srpskainfo.com, EuroBlic, Sanja Krasić Božić, 27.10.2026)

Cvijetin Milivojević i Marko Đenadić | PRAVI UGAO

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Marko Đenadić, student doktorskih studija FTN

(Radio-televizija Vojvodine, rtv.rs, emisija “Pravi ugao”, autorka Ljubica Gojgić, 26.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=LWjo8EZAjlU

LIVE STREAM: Studentska lista je pobedila na parlamentarnim izborima 2026.

IZLAZ com

Dobrodošli na zvanični YouTube kanal i live stream informativnog portala IZLAZ.com.

Pratite naš program uživo, analizirajte najvažnije društvene i političke događaje sa nama i budite u toku sa vestima iz Srbije i regiona. Radimo slobodno, bez kompromisa – jer javnost zaslužuje istinu!

 

Milivojević: Na ovu izlaznost SNS je izgubila izbore; Stojanović: Odbrana izborne volje najvažnija stvar večeras

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da će izlaznost do zatvaranja birališta može doći do 70 odsto, što bi po njemu značilo da je jedna agencija „zloupotrebljavajući sva pravila koja bi trebalo da poštuju“ sa svojim istraživanjem koje je radila do 22. oktobra objavila da na projektovanoj izlaznosti od 64,7 odsto Srpska napredna stranka (SNS) pobeđuje.

„Za sada imamo izlaznost koja je tri procentna poena veća. To znači da je SNS izgubila izbore“, kazao je Milivojević za Izborni dan IZLAZ.com.

On je takođe ocenio da su ovi izbori bili „skoro pa referendum“, a da oni to nisu bili zbog izlaska više opozicionih lista na izbor.

Takođe smatra da je moguće „da neko proglasi pobedu iako nije pobedio na izborima“, a da od Studentske liste treba očekivati da realizuju prve dve tačke programa.

Politički analitičar Boban Stojanović je rekao da je njegov utisak da je izlaznost ogromna, da je rekordna u ovom milenijumu, a da je Ipsosovo istraživanje već u 19 časova ispalo iz margine greške – a da se može desiti da će ispasti za dve margine do zatvaranja birališta.

On ne veruje da SNS može da ima više glasova nego 2023. godine, da je kontrola izbora ozbiljnija nego tada, a rast izlaznosti treba povezati sa političkom aktivacijom mladih ljudi koji su uvek ranije naginjali izbornoj apstinencije.

Komentarišući saopštenje Studentske liste, koja je pozvala građane da nakon zatvaranja biračkih mesta ostanu u svojim mestima, prate brojanje glasova i budu uz kontrolore – rekao je da je ono upućeno iz bezbednosnih razloga, ali da je odbrana rezultati iz zapisnika i izborne volje „najvažnija stvar večeras“.

Sve vesti o vanrednim parlamentarnim izborima pratite u blogu uživo na IZLAZ.com. (izlaz.com, 25.10.2026)

https://www.google.com/goto?url=CAESugEB6zswFYsdZx9cEJ-EdBU70MIH39WlU6_9VDotMwnMVQ2zAFKPv3fTwWhwL_qLk0tUu3EtwRYXQz9kxdOk8zWmvFKsGdYzG-4ot_pGlAwGDTqO6Bom3eF9QBJHMRfDz9kC-T4peIPrhIXH6trT_nh2G6es7ya_OyG3FD9plgbYkNo6WQQ93tlqeJqPOEOAkkdXDuEVVdpgiVdtRQAAdJ9JxX-j2BP61CnxQygtmRF9SQ46YcQ0TMwbmiE

 

https://www.youtube.com/watch?v=qd1OHy80sKw&pp=ygUJaXpsYXouY29t

Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović: Nešto ozbiljno nije u redu sa istraživanjem Ipsosa!

Dva dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, u specijalnom izdanju emisije BEZ PARDONA gostuju dvojica politikologa, Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović. U razgovoru koji dolazi neposredno posle velikog završnog skupa Studentske liste na Slaviji, analiziraju atmosferu u Srbiji, snagu studentskog pokreta, domete izborne kampanje i šanse da 25. oktobar označi kraj četrnaestogodišnje vladavine Aleksandra Vučića.

Može li energija sa beogradskih ulica da se pretoči u izbornu pobedu? Koliko su pouzdana istraživanja javnog mnjenja koja se objavljuju u samoj završnici kampanje, šta se krije iza procenata kojima se hvali vlast i koliko je realno da Studentska lista osvoji više glasova od Srpske napredne stranke? Sagovornici govore o izbornim nepravilnostima, mogućim manipulacijama, ulozi medija i tome koliko će za konačni rezultat biti važni izlaznost, kontrola glasanja i raspodela poslaničkih mandata.

Posebnu pažnju posvećuju Ivici Dačiću i Socijalističkoj partiji Srbije, čiji bi rezultat mogao presudno da utiče na formiranje buduće vlasti. Da li SPS ostaje ispod cenzusa, zbog čega je došlo do neobičnog sukoba Dačića i Predraga Sarape na televiziji Pink i postoji li mogućnost da dosadašnji Vučićev koalicioni partner posle izbora promeni stranu? Milivojević i Stojanović razmatraju različite postizborne kombinacije, položaj opozicionih stranaka i ulogu predstavnika nacionalnih manjina.

Šta će se dogoditi ukoliko Aleksandar Vučić izgubi izbore? Hoće li vlast prihvatiti rezultat, kakvi izazovi očekuju Studentsku listu i može li promena vlasti doneti i mnogo dublju promenu političkog sistema? U razgovoru koji spaja političko iskustvo, izborne analize, lične utiske i oštra neslaganja, Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović govore o mogućem istorijskom preokretu, ali i o odgovornosti građana da se njihovo političko angažovanje ne završi izbornom noći.

(youtube kanal “Bez cenzure”, emisija “Bez pardona”, bezcenzure.rs, voditelj Danilo Vidaković, 23.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=-pepPVeSYTY

Milivojević: Nova vlast mogla bi da zamrzne dijalog sa Prištinom i preispita sporazume

Eventualna promena vlasti u Beogradu mogla bi da dovede do privremenog zaustavljanja dijaloga sa Prištinom, preispitivanja postignutih sporazuma i traženja novih pregovaračkih modela, uključujući mogućnost vraćanja pregovora u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. On smatra da je dosadašnja vlast u Srbiji, od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, učinila više ustupaka kada je reč o suverenitetu Srbije na Kosovu nego sve prethodne vlasti zajedno.

Milivojević je za Radio Kim ocenio da postoje argumenti za preispitivanje dosadašnjih sporazuma, pozivajući se na Bečku konvenciju, neispunjavanje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština i pitanje mandata predsednika Srbije Aleksandra Vučića za prihvatanje Evropskog predloga i Ohridskog aneksa. Prema njegovom mišljenju, eventualna vlast koju bi formirala Studentska lista verovatno bi imala prelazni karakter, dok bi njeni prioriteti bili borba protiv korupcije i lustracija.

Kritika dosadašnje politike Beograda prema Kosovu

Milivojević je izneo kritike politike koju su vlasti u Beogradu vodile prema Kosovu od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.

Smatra da su tokom tog perioda učinjeni ustupci koji su, prema njegovoj oceni, imali dalekosežnije posledice po suverenitet Srbije na Kosovu nego potezi prethodnih vlasti.

„A šta je dosadašnja vlast htela ili nameravala da uradi za ovih 14 i po godina, evo ja ću kao čovek koji je neka vrsta hroničara višestranačja u Srbiji od prvih višestranačkih izbora od devedesetih naovamo, konstatovati ono što niko ne može argumentovano da pobije, znači vlade Aleksandra Vučića od 2013, tačnije od potpisivanja Briselskog sporazuma, su toliko učinile u odricanju suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji, koliko nisu učinile sve vlade pre toga, počev od Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Borisa Tadića“, tvrdi Milivojević.

Bečka konvencija i mogućnost preispitivanja sporazuma

Na pitanje kako bi se eventualna nova vlada odnosila prema sporazumima koje je Beograd postigao sa Prištinom, Milivojević smatra da bi, ukoliko postoji politička volja, bilo moguće preispitati dosadašnje obaveze.

Prema njegovom tumačenju, za takav potez postoje argumenti koji se odnose na neispunjavanje obaveza druge strane, ali i na pitanje ovlašćenja predstavnika Srbije koji su prihvatali pojedine dogovore.

„Ako postoji političke volje među onima koji imaju većinu u parlamentu i formiraju vladu, to se lako rešava. Toliko je argumenata u korist srpske strane, počev od Briselskog sporazuma pa do Evropskog predloga i Ohridskog aneksa, da se može bez ikakvih posledica, ukoliko postoji politička volja, izaći iz tih sporazuma“, smatra Milivojević.

Kao jedan od mogućih pravnih osnova navodi Bečku konvenciju o pravu međunarodnih ugovora, pozivajući se na neispunjavanje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

„Radi se o Bečkoj konvenciji. Zašto? Zato što druga strana nije ispunila svoju osnovnu obavezu – formiranje Zajednice srpskih opština, a reč je o osnovnom Briselskom sporazumu. Rok prema tom sporazumu je bio februar 2014. godine, znači 12 godina. Srbija može potpuno vratiti situaciju u nulto stanje, da to bude po Bečkoj konvenciji, to nije jednostran potez“, navodi on.

Pitanje mandata Aleksandra Vučića za prihvatanje sporazuma

Kao drugi argument za eventualno preispitivanje dogovora Milivojević navodi pitanje da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao odgovarajuće ovlašćenje Vlade za prihvatanje Evropskog predloga za normalizaciju odnosa i Ohridskog aneksa.

„Ja apsolutno mogu da stavim ruku u vatru da Vlada Srbije, čak ni vlade Ane Brnabić, Vučevića i Đure Macuta, nije dala nikakav mandat Aleksandru Vučiću da prihvati Francusko-nemački plan, a potom Ohridski aneks, prema tome po tom osnovu se takođe može oboriti ukoliko se ne može dokazati legitimitet onoga ko je pregovarao“, kaže Milivojević.

On podseća da predsednik Republike ima ustavna ovlašćenja, ali naglašava da je Vlada, prema ustavnom uređenju Srbije, nadležna za utvrđivanje i vođenje politike.

„Ona je morala da da mandat Vučiću da to uradi, ali ja mislim da mu nije dala mandat“, navodi.

Moguće zamrzavanje dijaloga i povratak pregovora u UN

U slučaju promene vlasti, Milivojević očekuje da bi postojeći pregovarački proces između Beograda i Prištine mogao da bude privremeno zaustavljen.

Smatra da bi nova vlast pokušala da pronađe drugačiji model pregovora, uključujući mogućnost promene međunarodnog okvira u kojem se dijalog vodi.

„Kada je reč o pregovaranju sa Kosovom, ja mislim da bi se ta priča zamrznula na određeno vreme i da bi se tražili novi modeli“, kaže Milivojević.

Prema njegovoj proceni, jedan od mogućih zahteva bilo bi vraćanje pregovora pod okrilje Ujedinjenih nacija.

„A možda i neke nove adrese sa kojima bi se pregovaralo i verovatno bi se insistiralo na vraćanju pregovora u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, da on bude taj izvorni legitimitet za buduće pregovarače i buduće posrednike“, navodi.

Milivojević smatra i da bi trebalo preispitati način na koji Evropska unija obavlja posredničku ulogu u dijalogu.

Pozivajući se na rezoluciju iz 2010. godine, ističe da je uloga Evropske unije da olakša razgovore Beograda i Prištine, a ne da nameće rešenja.

U pitanju je Rezolucija Generalne skupštine UN 64/298, usvojena 9. septembra 2010. godine, kojom je pozdravljena spremnost Evropske unije da olakša dijalog Beograda i Prištine, nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o deklaraciji nezavisnosti Kosova.

„Piše da je mandat Evropske unije, citiram, da olakša dijalog Beograda i Prištine, a ne da donosi i nameće odluke i da preglasava Beograd“, kaže Milivojević.

„Zastalo bi se, uzeo bi se vazduh“

Milivojević ocenjuje da eventualna promena vlasti ne bi nužno odmah donela konačno rešenje kosovskog pitanja, ali smatra da bi mogla da zaustavi dalje sprovođenje politike koju opisuje kao odricanje od suvereniteta Srbije.

Ne isključuje ni mogućnost da se u budućnosti otvori pitanje referendumskog izjašnjavanja građana.

„Zastalo bi se, uzeo bi se vazduh. Ne znam da li bi se došlo do nekakvih referenduma, to je takođe jedna od mogućnosti koja se čuje. Ali u prvom naletu se ne bi išlo u daljem odricanju od suvereniteta u praktičnom smislu onoga što gledamo poslednjih nekoliko godina“, smatra Milivojević.

Studentska lista i mogućnost prelazne vlasti

Govoreći o mogućem karakteru vlasti koju bi formirala Studentska lista, Milivojević smatra da njen cilj ne bi nužno bio pun četvorogodišnji mandat.

„Ja pre svega mislim da oni ne nameravaju da budu vlast pune četiri godine, nego da su oni sebe zamislili pre svega kao neku vrstu prelazne vlasti“, kaže on.

Prema njegovoj oceni, prioriteti takve vlasti bili bi usmereni na obnovu društvenog, ekonomskog i političkog života, prvenstveno kroz borbu protiv korupcije i lustraciju.

„Oni su vrlo jasno definisali koje su njima dve urgentne teme“, navodi Milivojević.

Prvi prioritet, prema njegovom tumačenju, bio bi konkretan obračun sa korupcijom, a ne samo donošenje novih zakona.

„Jedna je obračun sa korupcijom, što je proaktivan stav – ne donošenje zakona, već ulazak u obračun sa korupcijom. Znači zaustavljanje daljeg pustošenja“, kaže on.

Kao drugi prioritet navodi lustraciju osoba koje obavljaju javne funkcije i druge javne delatnosti, uz utvrđivanje odgovornosti i porekla imovine.

„Druga tačka tog programa jeste, osim lustracije za ljude koji obavljaju neke javne delatnosti – obračun podrazumeva i oduzimanje nelegalno stečene imovine, privremeno ili trajno, zavisi od sudskih procesa“, zaključuje Milivojević za Radio Kim. ((KiM radio, radiokim.net, Zoran Savić, 22.10.2026)

https://www.google.com/url?esrc=s&opi=89978449&q=&rct=j&sa=U&url=https://radiokim.net/vesti/politika/271084-milivojevic-nova-vlast-mogla-bi-da-zamrzne-dijalog-sa-pristinom-i-preispita-sporazume/&ved=2ahUKEwiC9I-a4M-XAxVb3QIHHRThFPsQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw32RlmGfD_ozL8vdwfsXQDO

 

Milivojević: Kosovo za vladajuće koalicije kao da ne postoji, Studentska lista se jasno izjasnila

Kosovo je gotovo potpuno potisnuto iz aktuelne izborne kampanje u Srbiji, dok bi Srbi koji na njemu žive mogli da budu „kolateralna šteta“ oba postizborna scenarija, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. On smatra da se Studentska lista, za razliku od vladajućih koalicija, jasno izjasnila o kosovskom pitanju, ukazuje na nedovoljnu političku zastupljenost Srba sa Kosova i otvara pitanje mogućih zloupotreba biračkog prava.

Milivojević je za Radio Kim ocenio da je položaj Srba sa Kosova dodatno otežan političkom atmosferom u kojoj se, prema njegovim rečima, nacionalna lojalnost poistovećuje sa podrškom određenim političkim opcijama. Istovremeno upozorava da bi eventualna promena vlasti u Beogradu mogla da donese početnu rezervisanost prema Srbima sa Kosova, dok nastavak dosadašnje politike, kako smatra, ne bi rešio probleme sa kojima se suočavaju.

Studentska lista iznela stav o Kosovu, vladajuće koalicije gotovo bez odgovora

Milivojević ocenjuje da je kosovsko pitanje gotovo izostalo iz aktuelne izborne kampanje, uprkos njegovom političkom i ustavnom značaju za Srbiju.

„Na ovim izborima tema Kosova je potpuno periferna tema“, kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, paradoksalno je to što se Studentska lista direktno izjasnila o pitanju Kosova, dok od vladajućih koalicija gotovo da nije bilo konkretnih poruka o toj temi.

„Oni su rekli da je za njih Kosovo ono što piše u preambuli Ustava – da je Kosovo suštinska autonomija na teritoriji i u okviru Republike Srbije“, navodi Milivojević, govoreći o stavovima Studentske liste.

Sa druge strane, smatra da su koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije gotovo potpuno izostavile Kosovo iz svojih predizbornih poruka.

„Mi od vlasti skoro da ništa nismo čuli, govorim o SNS koaliciji, a govorim i o ovoj drugoj koaliciji SPS-ovoj. Kada govorimo o temi – Kosovo za njih kao da ne postoji“, ocenjuje on.

Birači sa Kosova i pitanje mogućih zloupotreba

Govoreći o biračima sa Kosova, Milivojević otvara pitanje mogućih zloupotreba biračkog prava, posebno u kontekstu izdavanja novih ličnih karata i prijavljivanja prebivališta u centralnoj Srbiji.

Prema njegovim rečima, ponovo se postavlja pitanje da li pojedini građani Srbije koji žive na Kosovu, prvenstveno Srbi sa prijavljenim prebivalištem na toj teritoriji, mogu imati i druga dokumenta na osnovu kojih bi ostvarivali biračko pravo na drugim mestima.

„Osim što po tom osnovu mogu da glasaju u ova četiri grada na teritoriji centralne Srbije, da istovremeno oni imaju još neka dokumenta i još neke lične karte na osnovu kojih glasaju i u još nekim gradovima centralne Srbije gde stvarno žive ili možda ne žive, ali su prijavljeni“, zapitao se Milivojević.

On smatra da je dodatni problem politička atmosfera u kojoj se, prema njegovoj oceni, pripadnost određenim političkim opcijama poistovećuje sa nacionalnom lojalnošću.

„To je zaista jedna neprijatna situacija, pogotovo što se ovde u centralnoj Srbiji nažalost stvorila klima da samo onaj ko glasa za Aleksandra Vučića ili njegove liste – Srpska lista i SNS – samo je taj ispravan Srbin“, kaže Milivojević.

Srbi sa Kosova kao moguća kolateralna šteta

Milivojević upozorava da bi takva politička atmosfera mogla da ima posledice po položaj Srba sa Kosova u slučaju promene vlasti u Beogradu.

„To zaista nije dobra poruka koja bi u nekoj situaciji izbornog raspleta u kojoj bi na primer Studentska lista bila u poziciji da formira novu vladu, to ne bi bila dobra preporuka za Srbe sa Kosova koji su tamo ostali i trpe posledice toga što se država Srbija od 2013. godine lagano okreće od njih“, ocenjuje on.

Sa druge strane, smatra da bi i eventualna nova vlast u početnoj fazi mogla da ima određene rezerve u odnosu prema Srbima sa Kosova, upravo zbog njihove dosadašnje političke povezanosti sa vladajućim strukturama.

„Srbi sa Kosova bi tu faktički bili jedna vrsta kolateralne štete u oba postizborna scenarija“, smatra Milivojević.

Zastupljenost Srba sa Kosova na izbornim listama

Milivojević ukazuje i na, kako navodi, odsustvo predstavnika Srba sa Kosova u kampanji Srpske napredne stranke.

Prema njegovoj oceni, u kampanji te stranke nije se pojavio nijedan predstavnik Srba sa Kosova koji bi imao značajniji politički uticaj.

„Neko ko ima, da tako kažem, ograničenu vrstu uticaja u državi i u Srpskoj naprednoj stranci“, kaže on.

Smatra paradoksalnim i to što je, prema njegovim rečima, za Studentsku listu predloženo više kandidata poreklom sa Kosova, uključujući one povezane sa Univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici, nego što ih ima na listama vladajućih stranaka.

„Naravno, ne računam na one koji se sete da su sa Kosova samo zato što treba da budu kandidati na nekoj listi, to se često dešava“, dodaje.

Podseća i da su se pojedine organizacije Srba sa Kosova javno izjasnile u prilog Studentskoj listi, među kojima pominje i one povezane sa Momčilom Trajkovićem.

Uprkos tome, ponavlja da je Kosovo, kao i položaj Srba koji tamo žive, ostalo na marginama izborne kampanje.

Studentska lista kao moguća politička alternativa

Govoreći o Studentskoj listi, Milivojević ocenjuje da ona predstavlja političku opciju usmerenu ka budućnosti i da bi mogla da donese drugačiji odnos prema pitanjima koja su, prema njegovom mišljenju, zanemarivana.

„Studentska lista je pre svega lista budućnosti“, kaže on.

Smatra da bi njeno eventualno preuzimanje odgovornosti za formiranje vlasti moglo da otvori drugačiju perspektivu i za Srbe sa Kosova.

„Možda je neka nada za Srbe sa Kosova. Mi ćemo videti kakav će biti izborni rasplet, ali ako mladi ljudi koji su selektori te liste, koji su odredili kandidate za poslanike sa te liste – oni su budućnost cele Srbije, pa i Kosova i Metohije“, ocenjuje Milivojević.

Dodaje da je pozitivno to što se Studentska lista uopšte izjasnila o kosovskom pitanju.

„Dobro je da su se oni setili Kosova“, kazao je Milivojević za Radio Kim. (KiM radio, radiokim.net, Zoran Savić, 22.10.2026)

https://radiokim.net/vesti/politika/271080-milivojevic-kosovo-za-vladajuce-koalicije-kao-da-ne-postoji-studentska-lista-se-jasno-izjasnila/

ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Студенти побеђују ако се броје стварни гласови | Код Бране 204

Може ли студентска листа да победи у неравноправним изборним условима? Зашто Цвијетин Миливојевић оцењује да је Вучићева кампања обележена страхом и паником? И да ли би изборни пораз значио и предају власти?

Гост 204. емисије подкаста „Код Бране“ је политиколог Цвијетин Миливојевић. У трочасовном разговору са Бранимиром Нешићем анализира изборне услове, састав студентске листе, понашање опозиције и могуће сценарије после гласања.

„Ако бисмо бројали само оно што стварно постоји, студентска листа ће сигурно победити. Резултате не знамо. Не знамо разлику“, каже Миливојевић, објашњавајући услове на којима заснива своју прогнозу.

Зашто говори о изборној „преткрађи“ и како образлаже своју тврдњу о пола милиона гласова? Какву улогу имају функционерска кампања, медијска неравноправност и непроверен бирачки списак? Зашто сматра да су студенти уз захтев за изборе морали да траже и обезбеђивање нормалних изборних услова?

Посебан део разговора посвећен је студентској листи. Миливојевић критикује начин избора кандидата и говори о одсуству Мила Ломпара, Владана Ђокића и Александра Кавчића, али објашњава зашто ипак подржава листу и зашто промена система за њега има предност над неслагањем са појединим именима.

Разговарамо и о односу Србије и Републике Српске, гласању дијаспоре, Косову и Метохији, спољној подршци власти, улози безбедносних служби и одговорности институција. Шта значи укинути „парадржаву“? Како спречити да смена власти постане само смена људи, уз очување истог система?

Теме емисије:

• протести 1996/97. и данашња борба за изборну вољу;

• изборна „преткрађа“, функционерска кампања и медији;

• бирачки списак, контрола гласања и саопштавање резултата;

• студентска листа – критика избора кандидата и разлози за подршку;

• широка листа и заједнички циљ људи различитих уверења;

• опозиционе колоне, цензус и ризик расипања гласова;

• Устав, подела власти и одговорност институција;

• корупција, лустрација и нелегално стечена имовина;

• Србија, Република Српска и страначка употреба националних осећања;

• Косово и Метохија и политика западних земаља;

• страх од губитка власти и поруке предизборне кампање;

• ненасилан одговор на могуће изборне нерегуларности;

• признавање пораза и могућности опструкције нове власти.

(Подкаст код Бране, catenamundi.rs, 21.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=lCzPCI4t2rs&pp=ygUJa29kIGJyYW5l

Vučićev prelazak iz Predsjedništva u izbornu utrku: Može li Srbija izaći iz sistema lične vlasti?

Ostavkom na mjesto predsjednika Srbije Aleksandar Vučić otvorio je put povratku na čelo izvršne vlasti. Dok Ustav ključne izvršne nadležnosti daje Vladi, sagovornici Al Jazeere ocjenjuju da će stvarni test biti može li se promijeniti način na koji institucije funkcioniraju.

Nakon što je 27. septembra 2026. godine podnio ostavku na poziciju šefa države prije isteka drugog predsjedničkog mandata i najavio kandidaturu za predsjednika Vlade na vanrednim parlamentarnim izborima, zakazanim za 25. oktobar, Aleksandar Vučić je ponovno u žižu javnosti stavio pitanje raspodjele političke moći u Srbiji. Scenarij prema kojem šef države napušta Andrićev venac kako bi preuzeo kormilo u Nemanjinoj 11 nije novost – Vučić je 2017. godine napravio korak u suprotnom smjeru, dok je Boris Tadić 2012. skratio predsjednički mandat radi spajanja izbora.

Međutim, društveni kontekst obilježen dugotrajnim protestima, pritiscima u vezi s izbornim uvjetima i optužbama opozicije stavlja na ispit cjelokupan sistem kontrole nad institucijama. Dužnost vršiteljice dužnosti predsjednice Republike do izbora novog šefa države, koji se prema zakonu moraju održati najkasnije do kraja decembra, preuzela je dosadašnja predsjednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Prema Ustavu Srbije, Vlada utvrđuje i vodi politiku zemlje, predlaže zakone i budžet, izvršava zakone te donosi uredbe i druge propise. Predsjednik Republike predstavlja državu, predlaže mandatara nakon konsultacija s političkim strankama, proglašava zakone i ima druga, Ustavom precizirano određena ovlaštenja.

Zato bi eventualni Vučićev povratak u Vladu formalno značio dolazak na poziciju s neposrednijim izvršnim nadležnostima.

Moć neovisna o funkciji

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, smatra da promjena Vučićeve formalne pozicije ne bi bitno promijenila raspored stvarne moći u Srbiji.

„Aleksandar Vučić je u Srbiji uspostavio klasičan autokratski sistem lične vlasti. To znači da je vlast organizovana piramidalno, on je na vrhu piramide i donosi sve odluke, a svi drugi su ispod njega“, rekao je Popović za Al Jazeeru.

Prema njegovoj ocjeni, ključni problem nije ustavna definicija pojedinih funkcija, nego način na koji institucije djeluju u političkoj praksi.

„Ne postoje nezavisne institucije, uključujući i sud ili tužilaštvo, a takođe nema ni bilo kakve ravnoteže i međusobne kontrole različitih grana vlasti. Samim tim je potpuno svejedno na kojoj funkciji je Vučić formalno, on ima apsolutno isti nivo moći“, kaže Popović.

Predsjednička funkcija, prema Ustavu, nema izvršne ovlasti kakve ima Vlada. Ipak, Popović smatra da to do sada nije bilo prepreka da Vučić ostane glavni politički autoritet.

„Predsednička funkcija je po srpskom Ustavu prilično ograničena, ali to u ovakvom poretku ne znači ništa, jer se ne vlada na osnovu zakona, već na osnovu volje pojedinca“, navodi on.

Pitanje može li SNS nakon izbora zadržati isti nivo kontrole nad institucijama, prema njegovim riječima, nije samo stvar broja mandata niti odnosa u eventualnoj vladajućoj koaliciji. Popović smatra da je stranačka struktura podređena ličnom autoritetu svog dugogodišnjeg lidera.

„Sve funkcije u Srbiji dobijaju se na osnovu odluke SNS-a i sve su institucije podređene volji stranke, a stranka volji Aleksandra Vučića“, kaže Popović.

Takav sistem, ocjenjuje, održava se i kroz raspodjelu položaja, privilegija i materijalnih interesa.

„On je omogućio da važne privilegije, novac, moć i vlast dobiju ljudi koji to nikada ne bi mogli na osnovu svojih zasluga i to ga čini neprikosnovenim autoritetom za te ljude. Tako sistem funkcioniše klijentelistički i bez ikakve veze s tim ko koju funkciju formalno obavlja“, rekao je Popović.

Formalni povratak vladi

Cvijetin Milivojević, politički analitičar iz Beograda, smatra da bi Vučićev povratak na funkciju premijera ipak imao jednu formalnu posljedicu: centar političkog odlučivanja bio bi smješten u instituciji kojoj Ustav daje glavnu ulogu u vođenju unutrašnje i vanjske politike.

„Kada bi on, nekakvom magijom, uz već evidentnu izbornu pretkrađu glasova, nekako došao u priliku da formira buduću Vladu, kolateralna korist od toga bi bila nekakav korak ka ‘privođenju poznaniju prava’, jer naš Ustav kaže da Vlada, a ne predsednik Republike (što je on činio u oba svoja mandata, od 2017. naovamo), vodi unutrašnju i spoljnu politiku“, rekao je Milivojević za Al Jazeeru.

Drugim riječima, prelazak iz Predsjedništva u Nemanjinu 11 mogao bi formalno vratiti izvršnu vlast tamo gdje je Ustav i smješta. No, Milivojević ne vjeruje da bi sama promjena funkcije automatski ograničila koncentraciju političkog utjecaja.

Prema njegovoj ocjeni, Vučić je i ranije djelovao kao ključni politički akter bez obzira na formalni položaj, a vlast je bila koncentrirana oko njega još od dolaska SNS-a na vlast.

„Moć, i to apsolutna, to jeste i izvršna, i zakonodavna, i sudska vlast [bi bila u rukama Vučića], jer na to se ovde navikavamo još od 2012, kada je Vučić postao prvi potpredsednik Vlade – protivno Ustavu, Zakonu o Vladi i Zakonu o predsedniku Republike, uvek tamo gde je Vučić, makar on nemao niti jednu državnu niti partijsku funkciju i bio, kao što je trenutno slučaj, samo građanin Aleksandar Vučić“, kaže Milivojević.

On procjenjuje da bi eventualni premijerski mandat Vučiću dao dodatni formalni okvir za upravljanje izvršnom vlašću, ali da ne bi nužno značio i povratak ravnoteže između institucija.

„No, ne sumnjam da bi on i iz pozicije predsednika Vlade prigrabio za se i nadležnosti predsednika Republike i predsednika Parlamenta, i celu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, da bi opet bio sva ‘tri u jednom’, odnosno da bi nastavio da vlada kao samodržac iz poslednje faze autokratije“, navodi Milivojević.

On smatra da je Vučić istovremeno i nosilac sistema koji je stvaran proteklih godina, ali i politički vezan za interese kruga moćnih ljudi, koji je rastao uz vlast.

„Vučić je zarobio državu, uzurpirao nadležnosti koje mu, po Ustavu, ne pripadaju; on, iako trenutno nije ništa, to jeste – jeste običan građanin Srbije, zapravo vlada i komanduje svim najvažnijim državnim, društvenim i nacionalnim institucijama“, rekao je Milivojević.

Prema njegovoj procjeni, oko vlasti se oblikovao i sloj ljudi čiji materijalni i politički interesi zavise od opstanka postojećeg poretka.

„Osim što većinsku Srbiju trenutno drži u kolektivnom apsu, i on sam je, na drugoj strani, zarobljenik plutokrata koje je sam stvorio za vreme 14-ipogodišnje vlasti: tih nekoliko desetina dojučerašnjih ‘gologuzana’, uglavnom poreklom iz ‘sivih’, a neki i iz ‘crnih’ zona, koji pre 2012. nisu imali ništa, a danas u Srbiji drže sve, uključujući i naše živote – iz razloga očuvanja sopstvene moći i bogatstva, braniće, do poslednjeg trenutka, Vučiću da odstupi, čak i ako mu izborna matematika ne bude išla u prilog“, dodaje Milivojević.

Institucije kao stvarni test

Milan Antonijević, povjerenik za zaštitu ravnopravnosti, ne želi unaprijed tumačiti političke motive niti predviđati ishod mogućeg Vučićevog povratka u izvršnu vlast. Podsjeća, međutim, da Ustav počiva na podjeli vlasti čiji je cilj sprečavanje pretjerane koncentracije moći i zaštita prava građana.

„Sve institucije, nezavisno od toga ko ih vodi, treba da dosledno primenjuju zakone i odgovorno postupaju u interesu građana, jer se stvarna snaga institucija ne meri personalnim promenama, već njihovom sposobnošću da samostalno obavljaju svoje nadležnosti u skladu, ponavljam, sa zakonima i Ustavom“, rekao je Antonijević za Al Jazeeru.

Prema njegovim riječima, promjena ljudi na najvišim državnim funkcijama sama po sebi ne govori dovoljno o stanju demokratije. Suštinsko je pitanje mogu li vlada, parlament, sudovi i nezavisna tijela raditi u okvirima svojih ustavnih nadležnosti, uz jasnu odgovornost onih koji donose odluke.

„Nije dovoljno da nadležnosti budu formalno podeljene ako se u praksi ne zna ko donosi odluke, ko za njih odgovara i ko snosi posledice ukoliko posao nije obavljen u skladu sa zakonom“, kaže Antonijević.

Kao pokazatelje stvarne institucionalne promjene navodi djelotvoran nadzor Narodne skupštine nad izvršnom vlašću, transparentne i obrazložene odluke, nezavisno pravosuđe te mogućnost da nezavisne institucije rade bez nedopuštenog utjecaja.

Antonijević smatra da u demokratskom sistemu ni Vlada ni predsjednik Republike ne mogu biti zamjena za institucije koje imaju vlastite nadležnosti i odgovornost. Nezavisna tijela, dodaje, ne mogu preuzeti posao parlamenta, sudova ili izvršne vlasti, ali kroz preporuke, mišljenja i izvještaje trebaju djelovati kao korektiv i upozoravati kada se prava građana ugrožavaju.

„Pokazatelj jednog demokratskog društva je i to da se preporuke i nalazi nezavisnih institucija ozbiljno razmatraju i sprovode, a ne samo formalno primaju k znanju“, ističe Antonijević.

Upravo bi to, prema njegovom stavu, trebalo biti mjerilo nakon izbora: ne samo ko će formalno voditi Vladu ili Predsjedništvo nego hoće li građani moći jasno znati ko donosi odluke, kome se mogu obratiti kada su im prava povrijeđena i ko odgovara ako institucije ne rade u skladu sa zakonom.

(Balkans.aljazzera.net, portal, Mario Pejović, 22.10.2026)

Finiš predizborne kampanje u Srbiji: Kako Vuletić i Milivojević vide poruke vlasti i opozciije? (VIDEO)

Izborna kampanja u Srbiji pred parlamentarne izbore koji će se održati u nedelju 25. oktobra ušla je u završnicu. Na Studentskom trgu u Beogradu priređen je doček za pešačke kolone studenata i građana koje su išle iz različitih krajeva Srbije na sutrašnji skup Studentske liste. Pre toga održan je miting SNS-a u Nišu, a za četvrtak su najavljena okupljanja te stranke u gradovima Srbije. Finiš kampanje, ali i njen tok komentarisali su gosti Marker specijala na Insajder televiziji – profesor sociologije Vladimir Vuletić i politikolog Cvijetin Milivojević.

Profesor Vladimir Vuletić je rekao da u završnici kampanje svaka strana pokušava da mobiliše i učvrsti svoje birače i da pošalje poruku da je jaka. Kako kaže, jedna stvar je ono što je izgovoreno, a druga je način na koji je to prezentovano, i dodaje da je to suština političke komunikacije u poslednjih nekoliko dana kampanje.

„Manje-više, sve što je do sada rečeno, ljudi su se uglavnom opredelili, kažem uglavnom, jer verujem da ima taj jedan deo, na njih bi trebalo ova kampanja poslednjih dana da utiče. Ali nema tu sad šta mnogo novog da se kaže”, rekao je Vuletić.

Cvijetin Milivojević je tvrdio da tri dana pre izbora gledamo kako vlast de fakto ne postoji, navodeći da trenutno, kako kaže, nemamo predsednika Republike, nemamo Vladu, odnosno imamo Vladu u tehničkom mandatu, napominjući da „mandat tehničke vlade nije da hapsi političke protivnike”.

Kada je reč o kampanji, rekao je da je „ovo kampanja nekoga ko je u panici, u strahu od izvesnih rezultata izbora, onih pravih rezultata izbora”. Osvrnuo se i na poruke Aleksandra Vučića o Vladi, poredeći ih sa kampanjom nekoga ko je u opoziciji.

„Pazite jednu poruku: kad ja dođem na vlast, srušiću onog rasipnika Đuru Macutu, koji ima 31 ministarstvo i troši narodne pare. Ja kad dođem na vlast, formiraću samo 12 ministarstava, kao u tradicionalnim vladama, i štedeću”, rekao je Milivojević i naveo da to govori čovek koji je 14 i po godina na vlasti.

Vladimir Vuletić je rekao da je Vučić nosilac liste zato što su prethodni izbori pokazali da on u javnosti stoji bolje od svoje stranke i da je zato težište kampanje bilo na njemu.

„Bilo je, naravno, tu i drugih. Videli smo da su u debatama učestvovali Ana Brnabić, Siniša Mali, još neki iz stranke, ali je faktički on nosio tu kampanju. I suštinski je njegova kampanja bila pozitivna. Kada to kažem, to su bila obećanja o tome: prvo, šta je urađeno, a drugo, šta će se uraditi. Naravno, bio je i onaj deo koji se odnosio na kritiku suparnika, kao što je trpeo kritiku od te strane. Ali je suštinski ta kampanja bila usmerena na to šta će se raditi u sledećem periodu”, rekao je Vuletić.

Prema njegovom viđenju, Studentska lista je imala negativnu kampanju u smislu onoga što vlast čini. Tvrdi i da oni nisu izneli ni u jednom trenutku ideje o tome kakva je vizija buduće Srbije. Rekao je i da je kao ključnu poruku SNS-a video ekonomski razvoj.

„Oni su insistirali na ekonomskom razvoju. Ja mislim da su čak nekada i previše na tome insistirali, ali to je bila zapravo njihova ključna politika od početka, od trenutka kada su došli na vlast”, naveo je.

Cvijetin Milivojević se ponovo osvrnuo na kampanju SNS-a navodeći da je jedna od njenih karakteristika bila pretnja građanima: „’Ako ne glasate za nas’, eksplicitno kažu, ‘nećete imati penzije i plate’. Otcepiće se i Vojvodina. Kosovo će otići, ko da već nije otišlo za vreme ove vlasti”.

Rekao je da tu nema nikakvog programa i da se ne nudi ništa novo, ukazujući na poruke o metrou i kanalizaciji u Ovči, Borči i Krnjači, što je već bilo obećano.

Milivojević je rekao da je do 9. septembra, kada su izbori raspisani, Aleksandar Vučić već odradio kampanju za koju je rekao da je protivzakonita. Takođe je rekao da je RIK prihvatio listu sa imenom Aleksandar Vučić, koji je u tom trenutku bio predsednik svih građana Srbije.

Vladimir Vuletić je rekao da su studenti u blokadi adresirali četiri zahteva i da to danas nikome nije važno.

„Vrlo brzo, sve ono što je bilo postavljeno kao ti navodni ciljevi, to apsolutno nikome nije bilo važno. I iskren da budem, dakle, moje simpatije prema, doduše, jednoj frakciji studenata na mom fakultetu su bile jer sam nekako razumeo da, kada su počeli tu priču, da su želeli da se postave kao neko ko je iznad političkih stranaka, jer setimo se, tada su krenule već one svađe u skupštini, one bombe, sve je delovalo kao da se želi zabašuriti sve to što se desilo”, rekao je Vuletić.

Rekao je da je blokada kasnije postala potpuno besmislena i da je imala nekakvog smisla kao upozorenje.

„Kada se već videlo da su oni potpuno politički orijentisani, da im je dnevna politika važnija od onoga što su ciljevi”, rekao je i dodao da nema ništa protiv da Studentska lista funkcioniše, ali da treba da se bave politikom mimo fakulteta.

„Na kraju krajeva, želim im svu sreću na izborima. Ako su uspeli da ubede dovoljan broj ljudi da su oni ti koji mogu da vode Srbiju napred, super, neka samo napred. Dakle, nemam nikakav problem ja sa Studentskom listom. Ja sada govorim o situaciji iz koje se sve to pokrenulo, a što je bilo potpuno, dakle, i mimo zakona, potpuno pokušaj da se devastira univerzitet, da se profesija profesora dovede u pitanje. I sada vidimo koliko je njih sa tih fakulteta koji su bukvalno gurali studente ispred sebe. Oni su ih u to gurnuli, evo ih sada na listi”, rekao je.

Komentarišući poruke Aleksandra Vučića da će nadležni organi reagovati ukoliko bude incidenata u nedelju, Cvijetin Milivojević je upitao „ko je on da upravlja nadležnim organima?”.

„U čije ime on to govori? S kojim mandatom on to govori? Ljudi, ne shvatate o čemu se ovde radi. Čovek je izvan Ustava”, rekao je.

Upitan šta očekuje od izbornog dana, istakao je da nasilje sigurno neće izazvati pobednička strana, tvrdeći da „Vučićeva strana sigurno nije pobednička”. (insajder.net, TV Insajder, emisija “Marker specijal”, voditeljka Senka Vlatković, 21.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ofjD9E0jvQo&pp=ygUZbWFya2VyIHNwZWNpamFsICBpbnNhamRlctIHCQk2DAGHKiGM7w%3D%3D

https://www.youtube.com/watch?v=XIouCG6Tlqk&pp=ygUxY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSHIHZsYWRpbWlyIHZ1bGV0acSHICBpbnNhamRlcg%3D%3D

https://www.youtube.com/watch?v=l4Qrg8JGo9s&pp=ygUxY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSHIHZsYWRpbWlyIHZ1bGV0acSHICBpbnNhamRlcg%3D%3D

https://insajder.net/vesti/finis-predizborne-kampanje-u-srbiji-kako-vuletic-i-milivojevic-vide-poruke-vlasti-i-opozciije-video

ŠOKANTNO: Ekskurzije maturanata tempirane na dan izbora da ne bi glasali! Cvijetin Milivojević

 Oživeli i pokojnici

Uživeo se: Misli da je car

Vučić je u nemoći: Za pobedu mu fali mu pola miliona glasova!

Upregao i porodicu u kampanju, roditelji daju intervjue, sin sa Radoičićem...

Najgori izborni uslovi u zadnjih 36 godina!

Poklapača preklapača - tako pokrivaju autogolove

Satelitske i trojanske liste

Jeste li videli registracije u Bajinoj bašti?

Najveća paramedijska trovačnica ovog dela Evrope

Biće ozbiljne krađe i opstrukcije formiranja vlasti!

Dačić je poslednja politička krpa, smeši mu se bespovratan odlazak sa vlasti!

Politikolog Cvijetin Milivojević u novom izdanju emisije"Tačka preokreta" kod Nade Grujić, na kanalu "Pravi odgovor", otkrio je da se režim potrudio da osim dijaspori, oteža i uskrati ustavno pravo da glasaju, jer baš 25. oktobra maturanti kreću na ekskurzije, a izborna mesta u inostranstvu su svedena na minimum. Na sramotu srpskog naroda, kako je istakao, nedavno je zabranjen skup podrške Studentskoj listi u Banjaluci, dok za to vreme organizovano stranačkim autobusima, prevoze ljude iz Srpske na SNS mitinge po Srbiji. Uprkos svim marifetlucima, šanse da Vučić pobedi je nikakva, osim brutalne krađe glasova, smatra ovaj iskusni stručnjak. Koja su rešenja i šta predlaže Studentskoj listi, šta glasačima i zašto bi mu imponovalo da ga je Vučić poslušao još pre dve godine, ali nije.

-Sve što radi su potezi očajnika, čoveka u velikoj panici, a ne razumem zašto jer nije parafirao skoro ništa, već njegovi saradnici Mihajlovićeva, Vesić, Mali... Osim ukoliko...

Ukoliko šta, saznajte ako pogledate njegov najnoviji intervju.

Vučić se odao: Šanse su mu nikakve!

Trešće se Evropa ako studenti urade OVO! Šta ako ponovi 15. mart? Evo šta! Cvijetin Milivojević

Tog iznenađenja se Vučić plaši! Misli da je car: Okreće roditelje protiv dece! Cvijetin Milivojević

ŠOKANTNO: Ekskurzije maturanata tempirane na dan izbora da ne bi glasali! Cvijetin Milivojević

(podcast PRavi odgovor, emisija “Tačka preokreta”, 21.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=W6l07QNgviI&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D

Cvijetin Milivojević: Zloupotreba najtananijih osećanja Srba s one strane Drine zarad opstanka na vlasti “autokrate” u Beogradu

BEOGRAD – Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da je zloupotreba studenata iz Republike Srpske, sa dvaju univerziteta, iz Banjaluke i Istočnog Sarajeva, u vidu pokušaja da se svađaju sa svojim kolegama i vršnjacima iz Srbije, a koju su, kako kaže, podupirali Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, jedna od najsramnijih epizoda beščašća viđenih u srpskom političkom životu.

Milivojević je za platformu “Balkan info” kazao da takve scene ne samo da ne doprinose osećaju zajedništva Srba s obe strane reke Drine, već upravo suprotno tome, krče put do apsolutnog razjedinjenja između građana Srbije i Republike Srpske.

“Imali smo hajku na studente iz Srbije u samoj Republici Srpskoj, na sramotu Vučića i Dodika, ali i gotovo cele ostale političke scene u RS (izuzev Nebojše Vukanovića). Još gore, posredi je pokušaj svađanja sa studentima iz Srbije od kojih je, posebno u Novom Sadu i Beogradu, puno njih upravo iz RS. Ako politička scena u RS na taj način stranački podržava Aleksandra Vučića, to je sramno. Zloupotreba najtananijih nacionalnih osećanja Srba u RS, u cilju pomoći ‘autokrati’ u Beogradu da pokrade izbore, nešto je duboko nečasno”, upozorio je Milivojević.

On dodaje da kad se dešavaju stvari sa zloupotrebom birača iz RS (BiH) kako bi glasali na predstojećim izborima u Srbiji, što je, navodi, već bio slučaj 2023. na lokalnim izborima, nije iznenađenje da npr. jedan Šumadinac kaže: “Šta ti meni dolaziš iz Vlasenice ili Bratunca da biraš predsednika opštine u Kniću?”, ocenjujući da je sam takav način razmišljanja da bi se izmenila stvarna izborna volja građana “monstruozan”.

“Vi ste na lokalnim izborima u Malom Zvorniku imali 11.000 stanovnika i 15.500 birača. Više je nego jasno ko je tamo izabrao vlast. Nažalost, moji zemljaci s one strane Drine. To je neshvatljivo.”

Upitan za predstojeće parlamentarne izbore i šta na njima očekuje, Milivojević kaže da je Vučić “svestan da ne može pobediti, ali nastoji da potkradanjem na izborima prevali makar jedan promil preko 40 odsto glasova”.

“Nastoji i da u krajnjoj raspodeli njegova lista uzme što više od neraspoređenih mandata od lista koje su ostale ispod cenzusa kako bi onda bio u boljoj poziciji…”

On je kazao da je najvažnije da 25. oktobra u zemlji bude mir, ali ističe da je “čuvati mir obaveza najpre onog ko drži topuz”.

Kazao je takođe da je “izigravati mirotvorca po svaku cenu, čak i kada te neko otvoreno bije, a o krađi i da ne govorimo, pod velikim znakom pitanja”.

“Ovo što govorim, govorim isključivo u kontekstu reakcije na silu. A sila je kao što se vidi protivzakonito i protivustavno u rukama uzurpatora vlasti u zemlji Aleksandra Vučića”, ocenio je Cvijetin Milivojević.

Izbori u Srbiji održavaju se 25. oktobra. (portal simptom.rs, 17.10.2026)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Režim zna da im je kraj blizu, zato igraju na sve! (17.10.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Uvod u emisiju

00:04:07 – Ko zaista upravlja Srbijom?

00:08:01 – Zašto nema poštene debate na televizijama?

00:12:27 – Zašto se roditelji okreću protiv dece?

00:17:58 – Da li Srbija ima funkcionalnu vlast?

00:23:00 – Da li su izbori unapred neregularni?

00:27:43 – Kako se Republika Srpska uvlači u izbore?

00:32:32 – Kako se manipuliše neodlučnim biračima?

00:37:15 – Kako nastaju organizovane medijske kampanje?

00:41:52 – Da li se izborna pobeda priprema unapred?

00:46:09 – Ko će odlučivati o novoj vlasti?

00:51:07 – Da li opozicija rizikuje izlaskom na izbore?

00:55:05 – Ko zaista ima 10.000 potpisa?

01:00:05 – Hoće li 25. oktobar proći mirno?

01:04:20 – Zašto napadi nisu srušili studentsku listu?

01:08:49 – Zašto nema kamera na biračkim mestima?

01:12:53 – Da li vlast koristi dvostruke aršine?

01:17:01 – Gandijev princip kao odgovor na silu

01:21:48 – Hoće li doći do mirne smene vlasti?

Intervju je snimljen 12.10.2026. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (podcast – zvanični kanal „Balkan info“, 17.10.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=bj6BBj_jIik

Uživo: Cvijetin Milivojević | Nemanjina 11

(Podcast TV, “Nemanjina 11”, voditelj Vladimir Pavićević, 13.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=J89X_I0AzRU&pp=ygUTbWlsbyBqZSBwYW8gcG9ka2FzdA%3D%3D

Vučić je u panici, pa od Škode pravi kampanju: „Hteli smo da vidimo predsednika kako vozi, ali nas je policija sklonila“

Prebacivanje Aleksandra Vučića u odelo „običnog čoveka“, prati propagandna priča kako sam vozi svoju Škodu na skupove koje obilazi. Nekad povede i kamionče. Obišao je bivši predsednik već dobar deo Srbije, ali još nemamo niti jedan snimak gde se vidi kako vozi auto, sem onih koje sam obnaroduje.

Nosilac izborne liste „Ujedinjena Srbija“ i bivši predsednik države tvrdi da se tokom aktuelne predizborne kampanje po Srbiji vozi svojom privatnom, starom Škodom oktavijom iz 2006. godine.

Prema dostupnim javno objavljenim izveštajima Agencije za sprečavanje korupcije, Vučić od 2012. do 2026. godine nije prijavio da u svom vlasništvu ima automobil.

U bazi podataka sa imovinom političara koju je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila, navodi se da Škodu zapravo poseduje predsednikov brat Andrej Vučić. Kako bilo, predsednik kaže da je to njegov auto.

Priču o Škodi je podgrejao snimak pred predizborni miting u hali „Jezero“ u Kragujevcu koji je održan u petak.

Na njemu se vidi kako helikopter Gazela sleće ispred prostorija FK Kolonija, iz kog izlazi štićeno lice i uz pratnju telohranitelja kreće ka više crnih limuzina na stazi za konjske trke.

Građani su posumnjali da to možda, ipak, nije bio predsednik. Ubrzo je stigao demanti od Aleksandra Vučića, ali i Ane Brnabić, te redom režimskih naloga na raznim društvenim mrežama. Demanti je stigao i iz MUP-a i Vojske Srbije, koji su saopštili da kandidat za premijera, Vučić, nije koristio njihov helikopter.

– Kažu da sam išao – leteo helikopterom za Kragujevac, da sam zloupotrebljavao državne resurse i kada sam apsolutno privatno lice. Hoću da znate samo da je reč o jadnim, bednim, besmislenim lažima. Išao sam svojom Škodom, vozio od Natalinaca do Kragujevca, parkirao iza hale Jezero, nijednom nisam helikopter koristio – naveo je Vučić na društvenoj mreži Instagram.

U utorak je bivši predsednik nastavio ofanzivu, pa je na društvenim mrežama najavio „snimak iz helikoptera“. Vučić se javio iz svoje Škode na putu za Zaječar i najavio da je reč o vozilu koje zove: „Sijuks-Balkan-Drdalek“.

Kao i do sada, Vučić se snima uz obično fiksiran kadar i sem pozadine stakla sa vozačeve strane, ništa drugo se ne vidi. Uključenje je završio u selu Izvor gde je parkirao pored škole.

Nevladin aktivista, koji je među prvima objavio snimak sa helikopterom na društvenim mrežama, Danijel Dašić ukazuje za Danas da je vrlo indikativna reakcija bivšeg predsednika. Na snimku je, naglašava, očigledno da se dovoze određena štićena lica.

– Veoma je burno reagovao i sam Vučić, ali i njegovi najbliži saradnici poput Ane Brnabić, pa sve do odgovora i zloupotrebe policije i vojske. To jasno pokazuje koliko ga je ova priča uzbudila. Neke mnogo ozbiljnije napade prosto prećuti. Nije bitno da li je to policijski ili privatni helikopter. Našli su odmah naprednjaci naravno i vlasnika. Samo još da saznamo ko je leteo unutra. Te stvari nedostaju. Činjenica je da je njega jako zabolelo to što mi otkrivamo da on inače ima naviku da putuje helikopterom, a ne po tim neverovatnim putevima koje je sam sagradio – kaže Dašić.

Kako dodaje, trebalo bi da se otvori drugo pitanje – kako građanin Vučić ima onoliko obezbeđenje, džipove, aute sa blinkerima, ako se baš kreće kao običan čovek.

– Naravno da ne verujem da ide sam sa polovnom Škodom po Srbiji. Svi znamo kako izgleda kad on negde ide, to je konvoj od petnaestak automobila, uz žešću pratnju policije. Priča o Škodi je za njegove glasače, pokušaj da se opet približi narodu – nastavlja.

U Kragujevcu se Vučić sa svojom Škodom provozao i obilaznicom, ali je ta vožnja kao i mnoge druge viđena samo na njegovim nalozima na društvenim mrežama i Informeru. Da je predsednik otvorio pet ili dvadeset kilometara novog puta po tom snimku nije moglo da se razabere.

Novinari Glasa Šumadije bili su na obilaznici deset minuta nakon Vučićevog snimka i kažu da na putu nije bilo nikog. Put se, inače, pred dolazak bivšeg predsednika sređivao danima, pa čak i prao.

Građanin koji je novinarima Glasa Šumadije poslao snimak helikoptera naveo je i na koga mu liče osobe koje su iz njega izašla, ali te infomacije još nisu službeno potvrđene.

Škodom je Vučić 4. oktobra krenuo i za Bačku Palanku. Uživo, kako vozi, javio se u prolazu iz Novog Sada.

Dragan iz Bačke Palanke kaže za Danas da su oni pokušali da vide predsednika kako vozi, ali da u tome nisu uspeli. Policija ih je, ukazuje, sklonila sa ulice.

– Hteli smo da ga dočekamo, ali nam policija nije dozvolila. Njegov skup je posle održan u centru, bilo je i kamionče. Ali kad su odlazili iz Palanke, kako je najviše ljudi bilo sa strane, zakrčili su glavni put ka Novom Sadu. Svita predsednika tako je prošla Ulicom Cara Lazara, koja je paraleno pored i gde smo mi od 19 sati imali studentski štand. Prošlo je više od deset blindiranih, crnih automobila sa blinkerima. Škodu nismo videli nigde. Možda je predsednik vozi samo kad dolazi na mitinge, a posle ide uobičajenom konjicom – poručuje Dragan.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je Škoda „ingeniozna ideja Vučića lično“.

– On je u panici. Prvi put za 14 godina vlasti uplašen je da bi mogao da izgubi izbore. Ovo je kampanja bez sistema i strategije. Ono što su pokušavali da nametnu u kampanji je potrošena priča. Bave se kopiranjem onoga što rade studenti, preklapanjem njihovih događaja, a na drugoj strani je sve improvizacija Vučića i njegovih najbližih prijatelja. Ako pratite Informer stičete utisak da ta televizija diktira Vučiću kampanju – objašnjava on.

Milivojević smatra da je vožnja Škode farsa koja se odvija na ulasku u gradove i sela, te se tu i završava.

– Dobar deo puta on prevaljuje u drugim automobilima uz obezbeđenje koje mu ne pripada. Kao bivši predsednik, on ima pravo na određenu vrstu obezbeđenja, ali ne u ovako punom kapacitetu koji sada koristi. Na snimku njegove oproštajne žurke, izbrojao sam oko 40 nameštenika oko njega. Gde su sad oni? Da li iko veruje da im je rekao da idu kući ili su upregnuti u kampanji? Nije bitno da li je on bio u onom helikopteru ili ne. Jasno je da su iz njega izašli ljudi koji su posle otišli na miting SNS, sa sve automobilima sa blinkerima na šta nemaju pravo – zaključuje Milivojević. (danas.rs, A. Latas, 13.10.2026)