Milivojević: Vučić ne želi da rizikuje sa parlamentarnim izborima, nudi predsedničke koje niko nije tražio (VIDEO)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da rizikuje sa vanrednim parlamentarnim izborima, jer bi gubitak tih izbora značio i gubitak vlasti, izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević, gostujući u emisiji “Marker”. Što studenti više budu tražili vanredne parlamentarne, kaže Milivojević, to će Vučić biti spremniji da ponudi opcije koje niko nije tražio.

“Predsedničke izbore koje Vučić najavljuje niko nije tražio, a ne idemo na vanredne koje su zahtevali ne samo studenti, već i većina građana Srbije, čak i deo onih koji glasa za vlast”, ističe Milivojević.

Upitan da li postoji mogućnost da Vučić podnese ostavku nakon koje bi došlo do rekonstrukcije vlade, a on preuzeo premijersku funkciju, Milivojević odgovara da očekuje ili samo predsedničke ili predsedničke zajedno sa lokalnim izborima.

“U paketu bi mogli da se održe predsednički zajedno sa lokalnim u pola Srbije. Vučić bi to uradio da bi na neki način preusmerio energiju, da bi imao dodatni motiv da ljudi izađu na izbore. Sve vreme ne želi da rizikuje sa parlamentarnim izborima, jer bi to značilo da gubi vlast”, ukazuje Milivojević.

Upitan da li u slučaju organizovanja prvo predsedničkih izbora Vučić i SNS mogu da računaju na promenu atmosfere u društvu ili drugačije okolnosti kad god dođe do parlamentarnih, Milivojević odgovara:

“Može se reći, ali to je na dugom štapu. Zar iko veruje da će Aleksandar Vučić biti politički penzioner? Ja ne. On će naterati ovaj saziv Narodne skupštine, koji je inače pod državnim udarom, da ga izabere za premijera. Nateraće ovu tužnu vladu da zatraži sopstveni opoziv. I onda će u ovom skupštinskom sazivu potrajati verovatno do kraja mandata sledeće godine, osim ako unutrašnji i spoljni pritisak ne bude dovoljno jak da ipak mora da ode ranije. Ali, trenutno stvari stoje tako da je vrlo moguće da će ubrzo saopštiti da podnosi ostavku, pa ćemo imati predsedničke izbore na jesen”, predočava Milivojević.

Iako, kaže, ne želi da licitira datumima, veruje da Vučić neće suviše kasniti, jer “nema kandidata koji može da pobedi u prvom krugu izbora”.

“Taj se nije rodio u Srpskoj naprednoj stranci. Ni on ne bi pobedio u prvom krugu da nije brutalno zloupotrebljavao ono što mu ne pripada - ustav, zakone, ovlašćenja koja mu ne pripadaju. Da nije autokrata”, ističe Milivojević.

Upitan da li je kohabitacija moguć scenario, Milivojević odgovara da “u narodnom sistemu ne postoji kohabitacija”.

“To je izmišljotina onih koji su hteli da zavade Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu, potom Koštunicu i Tadića i tako dalje. Naš ustav je vrlo jasan. Nadležnosti predsednika republike su vrlo ograničene, ceremonijalne, bez obzira što se bira na nekakvim izborima koji su neposredni. Vlast je u vladi”, ističe on.

"Nalazimo se u poslednjoj fazi autokratije"

Milivojević kaže i da se trenutno nalazimo u “poslednjoj fazi autokratije”.

“Iz autokratije u poslednjoj fazi postoje samo dva puta. Prvi je normalan put da se reši ova najveća društvena kriza u poslednjih 25 godina, a to su demokratski izbori, ne izbori pod Vučićevim uslovima. A drugi put ne bih nikome poželeo, a to je osudni korak gde prelazimo u diktaturu”, dodaje Milivojević.

Na pitanje da li je za pobedu nad SNS-om jedino rešenje referendumska atmosfera i objedinjavanje svih na antivladinom bloku, Milivojević odgovara da je trenutno bitno da li postoje šanse da se pojavi takmac na političkoj sceni koji će promeniti sistem. Dodaje i da se referendumska atmosfera može postići na dva načina.

“Prvi je primer iz Mađarske, prema kome su sve ozbiljne političke stranke koje su bile parlamentarne stale iza Mađara i nisu izašle na izbore. To je bolji put, ali kod nas to ne postoji. Ovde nema čak ni želje opozicije da pomogne da do parlamentarnih izbora dođe što pre. Šta opozicija danas radi u parlamentu? Pomaže Vučiću da uzme još malo vazduha, da se pohvali kako je usvojio ove zakone”, navodi on.

Dodaje da Evropska unija nesporno stoji iza Vučića iz svojih razloga, na šta ne možemo da utičemo. Ali, kaže on, moguće je uticati na to da izbori budu što ranije.

“Jer u ovom trenutku parlamentarni izbori ne odgovaraju Vučiću. I umesto da opozicija pomogne studentskom pokretu da do izbora dođe, vidite kako se ponaša”, dodaje on.

"Mislim da prvo vlast duguje imena na listi"

Umesto najavljenih odluka o opozicionim koalicijama, Milivojević smatra da je “bolji način da se relaksira atmosfera na antivuičevskoj političkoj strani bio izlazak iz parlamenta”.

“Naterate Vučića da mora da ide na vanredne parlamentarne izbore. Zašto? Jer će mu Brisel onda tražiti te izbore. U takvoj relaksiranoj atmosferi opozicija bi mogla da potraži svoju šansu u jednoj grupi, koaliciji, da sutra bude manjinski partner toj studentsko-narodnoj listi izvršne vlasti”, kaže Milivojević.

Na pitanje da li je moguće na najavljenom skupu SNS-a, ali i protesta studenata u Kraljevu, očekivati preciziranje ideja, programa ili imena na listi, Milivojević kaže da, što se studenata tiče, već postoje četiri elemenata programa koje su nagoveštavali od novembra prošle godine.

“Prvi su se setili onoga što je Mađaru donelo pobedu nad Orbanom. Prva tačka programa je bio obračun sa korupcijom. Druga tačka je ispitivanje porekla imovine i, što je važno, oduzimanje nelegalno stečene imovine onima koji je imaju. Treća je da je Kosovo deo Srbije. To nije parola. Ko malo čita ustav, on će zaključiti da iza toga stoji poruka da svaka vlast mora da poštuje ustav, zakone i ono što jesu ili nisu nadležnosti institucija. I četvrta poruka je put do narodnog zdravlja. Praktični koraci. To je najvažnija tema na svim izborima”, rekao je Milivojević.

Oni su već na neki način otkrili deo svog programa, dodaje on, za razliku od opozicije i vlasti.

“Mislim da prvo vlast duguje imena na listi, videćemo hoće li ih obznaniti 27. juna. Ja bih voleo”, zaključuje Milivojević.

 

Cvijetin Milivojević: Ignorišu se zahtevi za parlamentarne izbore, predsedničke niko nije tražio

Najava vanrednih predsedničkih izbora i potencijalna ostavka predsednika Srbije postali su centralna tema političke debate, iako takav zahtev nije došao iz opozicionih redova. Politikolog Cvijetin Milivojević detaljno analizira političku situaciju, ističući da predsednik Aleksandar Vučić najavljuje izbore koje niko nije tražio, dok se istovremeno ignorišu legitimni zahtevi za vanrednim parlamentarnim izborima.

Milivojevićeva analiza sugeriše da je reč o političkom manevru koji ima za cilj skretanje pažnje sa ključnih problema i demonstraciju moći, umesto rešavanja stvarne političke krize u zemlji. U fokusu je pitanje zašto se insistira na predsedničkim izborima u trenutku kada opozicija i deo javnosti traže odgovore na druga pitanja. (Insajder TV, emisija „Marker“, insajder.net, voditelj Branko Veselinović)

 

https://www.youtube.com/watch?v=60m_N0mi0t8

Da li Srbija poput Mađarske treba da ograniči mandat premijeru - Nije dobro kada se neki zakon donosi zbog jednog čoveka

U Srbiji kao parlamentarnoj demokratiji najveću vlast ima premijer i njegov mandat nije ograničen, odnosno, pojedinac na tu funkciju može da bude biran koliko god puta. Sa druge strane, predsednik može da bude biran samo dva puta. Vođeni primerom Mađarske gde je juče Parlament, dvotrećinskom većinom glasova, usvojio ustavni amandman koji, ako stupi na snagu, predviđa da se mandat premijera ograniči na osam godina, pitali smo analitičare da li bi nešto slično trebalo uvesti i kod nas.

Prema mišljenju Đurđa Vukadinovića iz Nove srpske političke misli, donošenje ovakvog zakona u Srbiji nema nekog smisla i mnogo je bitnije kakav sistem je uspostavljen.

On za Direktno.rs kaže da ovo pitanje nije ni bitno ni hitno.

- Ne treba slučaj u Mađarskoj posmatrati kao da je to sada neki svetionik demokratije. Pre svega zbog toga jer treba imati u vidu da je taj ustavni amandman, kojim se mandat premijera ograničava na osam godina ili dva mandata, donet zbog Viktora Orbana i kako bi se njemu onemogućio povratak na vlast - objašnjava Vukadinović.

Podvlači da nikada nije dobro kada se neki zakon donosi zbog jednog čoveka bilo da mu ide u koristi ili je protiv njega.

- Ono što još ide u prilog tome da takav zakon nema smisla, pogotovo u Srbiji, je činjenica da je ovde već uspostavljen sistem u kojem je sva koncentracija moći u rukama jednog čoveka. Tako da takav zakon ne bi ništa promenio. Kad neko ima apsolutnu vlast, kao što je kod nas slučaj, nije bitno sa kog mesta će vladati i isporučivati tu vlast bio predsednik, premijer, prvi potpredsednik vlade ili portir u vladi - naglašava Vukadinović.

Zaključuje da sa druge strane, kada postoji demokratski sistem, kao u Nemačkoj, takođe nije bitno da li premijer, odnosno u njihovom slučaju kancelar, može na toj funkciji da bude jedan, dva ili pet mandata.

I analitičar Cvijetin Milivojević smatra da promene zakona i ograničenje mandata premijera na osam godina ništa bitnije ne bi promenilo u Srbiji.

- Mi smo u situaciji da predsednik Vučić svakodnevno krši ustav, jer je njegova funkcija protokolarna, a stvarnu vlast bi trebalo da vrše premijer i Vlada. Ali to mu je omogućeno jer institucije koje bi trebalo da reaguju, to ne čine - kaže Milivojević.

Dodaje da je, da bi bilo kakve promene imale efekta, neophodno da prvo dođe do promene vlasti.

- I u Mađarskoj je prvo došlo do promene vlasti, pa tek onda i do promene zakona - ističe Milivojević.

Kaže i da je bitnije da se menja sistem i da se uspostavi funkcionisanje institucija, a da kada to funkcioniše, onda postoje i mehanizmi kojima se ograničava nečija samovolja i uzurpacija vlasti. (direktno.rs, portal, Boško Vukčević, 16.6.2026)

Milivojević: Vučić će pre ponuditi predsedničke nego parlamentarne izbore, mesecima priprema teren za takav scenario

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je izvesnije da Srbija na jesen dobije predsedničke nego vanredne parlamentarne izbore, navodeći da predsednik Srbije Aleksandar Vučić već mesecima priprema teren za takav scenario.

Gostujući u emisiji Sinteza, Milivojević je govorio o opoziciji u Srbiji, ulozi studentskog pokreta, predizbornoj atmosferi i političkim odnosima u zemlji, uz ocenu da se Srbija nalazi u najdubljoj društvenoj krizi od 2000. godine.

Komentarišući spekulacije o mogućoj Vučićevoj ostavci i raspisivanju predsedničkih izbora, Milivojević je rekao da takve informacije treba posmatrati u širem političkom kontekstu.

"Ljudi su brzo zaboravili da je Vučić još pre izbijanja građanskih protesta započeo svoju kampanju nudeći savetodavni referendum o poverenju. Tada je poručio da bi, ukoliko ne bude imao podršku građana, bio spreman da podnese ostavku", podsetio je gost Sinteze.

Milivojević smatra da je Vučićev politički stil takav da retko prihvata ono što mu protivnici direktno traže.

"Poznajući Vučićevu političku prošlost, iskustvo i propagandno umeće, mogu da kažem da ako mu tražite jedno, on je uvek spreman da uradi nešto na pola puta. Ako tražite vanredne parlamentarne izbore, on može da ponudi nešto između, a to su predsednički izbori", pojasnio je Milivojević.

Prema njegovim rečima, već sada se može naslutiti redosled budućih političkih poteza.

"Ne znamo kada će se to dogoditi, ali mislim da će prvo biti predsednički izbori, pa tek onda parlamentarni izbori. Veoma teško će se predsednik odlučiti za rizik da istog dana organizuje i vanredne predsedničke i parlamentarne izbore", ocenio je naš sagovornik.

"Vučić imao podršku parlamentarne opozicije da ne ide na vanredne parlamentarne izbore"

Milivojević konstatuje da Vučić nije sam doneo odluku da ne izađe u susret zahtevu studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kako je rekao, od trenutka kada je studentski pokret zatražio izbore, deo opozicije praktično je omogućio predsedniku da taj zahtev ignoriše.

"Od 5. maja, kada su studenti zatražili vanredne parlamentarne izbore, Vučić je sve vreme imao podršku parlamentarne opozicije u odluci da ne ide na vanredne parlamentarne izbore", podsetio je politički analitičar.

Gost Sinteze navodi da opozicija nije uspela da politički kapitalizuje društvenu krizu i da "pate od manjka ambicije".

"Deo opozicije je sve vreme statirao u Narodnoj skupštini, nije mogao da utiče ni na kakve odluke, ali je bio dovoljan razlog i dovoljan paravan pred Briselom da se ne ide na raspisivanje izbora", rekao je Milivojević.

"Studentski pokret promenio odnose na političkoj sceni"

Osvrnuvši se na studentski pokret, Milivojević smatra da se taj pokret pojavio kao neočekivani politički faktor.

"Studenti su se pojavili kao neočekivana sila koja je došla da rasturi žurku. Laže svaki analitičar koji kaže da je očekivao da će se posle 14 godina autokratije pojaviti baš takva snaga", naglasio je analitičar.

Posebno je kritikovao odnos dela opozicije prema studentima.

"Kad je reč o odnosu opozicije prema studentskom pokretu, to je kao kada biste vi kao roditelj bili zavidni na uspehu sopstvenog deteta. Valjda je misija svakog roditelja i svakog učitelja da onaj koji ostaje iza njega bude uspešniji od njega", ocenio je Milivojević.

Kampanja je već počela

Analizirajući političku atmosferu u Srbiji, Milivojević ocenjuje da je izborna kampanja praktično već u toku.

"I vlast i studentski pokret građanima nude pozitivne poruke, a paralelno postoji i veoma agresivna retorika koja dodatno produbljuje podele. Vučić govori o EXPO, platama i penzijama, a studenti govore o institucijama, borbi protiv korupcije i poštovanju zakona", ukazao je sagovornik Newsmax Balkans.

Prema rečima Milivojevića, najveća politička promena poslednjih godina je potpuna personalizacija vlasti.

"Od 2014. godine jedini ozbiljan politički akter sa strane vlasti jeste Vučić. Mi na izborima gotovo da i ne viđamo naziv Srpske napredne stranke kao nosioca liste. Liste se zovu Aleksandar Vučić uz određeni slogan. To je dovelo do toga da građani sve manje glasaju za programe i ideologije, a sve više za imena", primetio je analitičar.

Kako je predočio, upravo takav model politike je doveo do depolitizacije biračkog tela u Srbiji.

"Građani uglavnom ne glasaju za političke programe, glasaju za imena. To je posledica procesa koji traje godinama. Zato danas imamo situaciju da se mnogo više govori o nosiocima lista nego o ideologijama, programima i političkim vizijama", zaključio je Milivojević. (TV Newsmax Balkans, newsmaxbalkans.com, emisija “Sinteza”, urednik Zoran Trifunović, 15.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=UrKXr-H8a1g&pp=ygV5TWlsaXZvamV2acSHOiBWdcSNacSHIMSHZSBwcmUgcG9udWRpdGkgcHJlZHNlZG5pxI1rZSBuZWdvIHBhcmxhbWVudGFybmUgaXpib3JlLCBtZXNlY2ltYSBwcmlwcmVtYSB0ZXJlbiB6YSB0YWthdiBzY2VuYXJpbw%3D%3D

 

https://newsmaxbalkans.com/vesti/politika/53112/cvijetin-milivojevic-vucic-sprema-predsednicke-izbore-na-jesen/vest

Milo, Arapin i Vučić! Sloba bio favorit Zapada! Gubio izbore `93 i `97, ali... Cvijetin Milivojević

Хоћемо ли плаћати одштету Милићу!?

Не могу да реше бирачки списак!

Ово су прелетачи Слобиног времена...

Многе прилике пропуштене

И еврофанатици и родољуби морају да ураде једно

Политиколог Цвијетин Миливојевић говорио је о случају пуштања Милића, измишљотини да Звицер чека Вучића у Тивту, скандалу са чартер летом... Анализирано је како је Милошевић губио изборе за изборима, где је опозиција могла да формира власт, али је увек неко прелетао на страну режима. А ту су била нека веома позната имена.

Такође, било је речи о изборним условима, о томе да ли може да се пречисти бирачки списак, али и шта опозиција мора да уради како би заједно са студентима, као водећом снагом однела победу.  (podcast Pravi odgovor, Luča, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 12.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=sUh4EEf9odo&pp=ygUbbHXEjWEgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSH

Одржана трибина ,,4 лица Србије"

Трибина на тему ,,4 лица Србије", на којој су говорили адвокат Божо Прелевић, социолог Јово Бакић, политичар Немања Шаровић и политиколог Цвијетин Миливојевић, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Божо Прелевић изразио је жељу да расплет актуелих догађаја у земљи буде победа студентске листе на изборима. Он је истакао да је потребно да студентски покрет у својој борби буде оперативнији и да су, будући да се догађаји одвијају великом брзином, неопходне и брзе реакције на њих. „Студентска листа треба да се фокусира само на квалитете свог рада, да вуче паметне и прагматичне потезе и да не улази у сукобе ни са ким. Ви морате да нудите један потпуно нови образац политичког живота, политичке културе и политичког окупљања“, објаснио је Прелевић.

Потребу за озбиљнијим организовањем студената нагласио је и Јово Бакић истакавши да је потребно да се са истим еланом истраје, као што се то чинило и у претходном периоду. Он је додао да је потребно имати довољно воље, али и јасне решености за променом како би се добила већа подршка и постигао жељени циљ. „У политици се увек негде добија, негде губи. Студентски покрет је изабрао изборни пут, они који су препознали да је студентски покрет нешто што доноси промену, они су вас већ и подржали“, напоменуо је Бакић.

Немања Шаровић указао је на то колико су студенти допринели борби за промене шетајући и позивајући људе да изађу и изразе своје незадовољство. Међутим, он је додао да је бављење политиком посао који није једноставан и да је потребно стећи и довољно искуства како би се постигли жељени циљеви. „Никада не треба ствари представљати ни бољима што јесу, ни давати нека обећања. Да би се дошло до зацртаног циља треба радити паметно, не треба поједностављивати ствари, политика је озбиљна ствар и нема лаких решења“, закључио је Шаровић.

Дилему о томе да ли је боље подржати младе и неискусне студенте или опозицију, поставио је Цвијетин Миливојевић, изразивши сумње према тренутним опозиционим странкама. Он је рекао да опозиција предуго покушава да донесе промене, али да је важан помак то што су млади преузели иницијативу, без обзира на крајњи резултат. „Ономе ко жели промену система је обавеза да подржи ону опцију која има шансе. Једини сте у прилици да нам дате шансу да можда променимо систем“, поентирао је Миливојевић.

Модератор трибине био је Ђорђе Димитријевић из студентске организације Српски политички форум.

Трибину је организовала студентска организација Српски политички форум са Факултета политичких наука. (www.fpn.bg.ac.rs, 9.6.2026)

https://www.fpn.bg.ac.rs/sr/vesti/2026/06/odrzana-tribina-4-lica-srbije

Cvijetin Milivojević – Vučić i Milić su rešili nesuglasice - Veselin postaje nosilac liste!?

(podcast Balkanska oštrica, 10.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=yCgHLbyUC90

Brisel je direktno preko Vučića uništio Srbiju! Možemo se spasti samo ako...! Cvijetin Milivojević

Gost naše najnovije emisije bio je Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o p udruženom poduhvatu uništavanja Srbije.

Autor i voditelj Vuk Rosandić. (podcast “X 33”, 9.6.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=NWTZ8mKF-tA

Analitičari o novoj Đilasovoj koaliciji: Račun bez krčmara! Mogu da pređu cenzus, ali...

Najava Dragana Đilasa da će SSP na izbore izaći u koaliciji sa delom proevropskih stranaka otvorila je pitanje koliko prostora na opozicionoj sceni ostaje za partije pored studentske liste. Dok jedni smatraju da među proevropskim biračima i dalje postoji značajan potencijal, drugi ocenjuju da će najveći deo opozicionih glasova završiti upravo kod studenata, kao trenutno najjačeg izazivača vlasti. Sagovornici Direktno.rs saglasni su da opozicija ulazi u period novog pregrupisavanja, ali se razlikuju u procenama da li će najavljena proevropska koalicija uspeti da se formira i ostvari zapažen izborni rezultat.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje za Direktno.rs da je još uvek neizvesno da li će se uopšte blok koji najavljuje Đilas zaista formirati u sastavu o kojem se trenutno govori.

- Jasno je šta Đilas želi ovom najavom, da zauzme prostor u tom proevropskom delu političkog spektra i biračkog tela. U tom segmentu, posebno imajući u vidu brojne nejasnoće oko stava studentske liste prema evropskim integracijama, on računa da postoji politički prostor, i mislim da je u tome u pravu. Tvrdih proevropskih birača svakako ima, iako će deo njih verovatno glasati za studentsku listu - kaže Vukadinović.

Ističe da to nije loša politička računica.

- Ali je donekle i račun bez krčmara, jer je očigledno da taj blok tek treba da se formira. Za sada najviše podseća na nekadašnju koaliciju "Srbija protiv nasilja", bez ZLF i Demokratske stranke, ali ostaje da se vidi u kom će obliku na kraju nastupiti. Upravo to konačno formiranje moglo bi da bude najveći problem - ukazuje Vukadinović.

Iako je teško proceniti koliku bi podršku osvojio, Vukadinović navodi da je sigurno da bi postojali glasovi za takav blok.

- Međutim, na toj strani političke scene ima dosta traumatičnih međusobnih iskustava, sukoba i zle krvi, što dodatno komplikuje proces okupljanja. Ipak, verujem da će na kraju, možda ne baš u ovom sastavu, ali u nekom sličnom, taj blok ipak biti formiran. Po mom mišljenju, još bolje rešenje bilo bi da opozicija nastupi zajedno, ali je takav scenario u ovom trenutku veoma teško ostvariti, pa čak i zamisliti - konstatuje Vukadinović.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno.rs kaže da će najveći deo opoziciono orijentisanih birača podržati onog aktera za kojeg proceni da ima najveće šanse da smeni aktuelnu vlast ali i sistem.

- Sva politička gibanja koja se trenutno dešavaju ukazuju na to da su građani kojima je prioritet promena vlasti i sistema spremni da podrže najjačeg opozicionog aktera. Među više od milion birača koji su na prethodnim izborima glasali za opoziciju, većina je, po mom mišljenju, bliža opciji da glasa za onoga ko ima realne šanse da donese promene. Uveren sam da će se najveći broj tih glasova sliti ka studentima - jasan je Milivojević.

Ne zna, kaže, na koga tačno računaju i takozvana evrofanatična i takozvana rodoljubiva opozicija.

- Studenti su, kao glas građana, zatražili izbore, a od opozicionih stranaka nisam video da su značajnije pomogle tom zahtevu, iako je to moglo relativno jednostavno da se uradi, imajući u vidu da opozicija ima približno trećinu poslanika u parlamentu. Istovremeno, deo opozicije nije pokazao dovoljno poštovanja prema onome za šta su građani glasali. Jednima je, čini se, Evropa važnija od svega ostalog, dok je drugima, kako sami kažu, Srbija i srpstvo iznad svih drugih tema. A mislim da je građanima danas najvažnije da dođe do promene vlasti, ali i promene sistema - ističe Milivojević.

Navodeći da želi svim opozicionim akterima sreću, napominje da podaci kojima raspolaže pokazuju da bi sigurnije mogli da pređu cenzus ukoliko bi nastupili na jedinstvenom frontu.

- Takav blok bi, po mom mišljenju, bio i poželjan partner studentskoj listi nakon izbora. Ovako, čak i nastup u dve kolone otvara veliko pitanje da li će pojedine liste uspeti da pređu cenzus. Ta mogućnost postoji, ali iskustvo pokazuje da ovakav pristup često dovodi do dodatnog rasipanja opozicionih glasova - zaključio je Milivojević.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ne veruje da opozicione stranke mogu da ostvare neki značajniji izborni rezultat.

- Opozicione stranke imaju određeno, manje, ali čvrsto biračko telo koje ih verovatno neće napustiti čak i ukoliko se većina opoziciono nastrojenih birača opredeli za studentsku listu. Široka koalicija proevropskih stranaka ima šansu da pređe cenzus, ali su male mogućnosti da ostvari ozbiljniji rezultat - kaže Anđelković za Direktno.rs.

Moguće je, dodaje, čak da bolji rezultat ostvari Novi DSS, jer, kako kaže, birači koji su čvrsto nacionalno orijentisani uglavnom traže jasnije i odlučnije političke stavove.

- Pojedinačne opozicione liste ili koalicije proevropskih stranaka imaju znatno manje šanse od stranaka koje okupljaju birače sa izraženim nacionalnim opredeljenjem. Ukoliko se na izborima pojavi studentska lista, moglo bi da dođe do situacije da neke od postojećih opozicionih stranaka ne ostvare značajno bolji rezultat od Novog DSS-a - ocenio je Anđelković. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 8.6.2026)

BEZ CENZURE | Nepoverenje u poverenje | Cvijetin Milivojević, Vladica Kljajić i Srđan Škoro

Gosti emisije „Bez cenzure“ su politikolog Cvijetin Milivojević, odbornica u Skupštini opštine Kula Vladica Kljajić i novinar Srđan Škoro. Tema emisije je „Nepoverenje u poverenje“. Gosti govore o tome da li je neko izdao u Kuli prilikom glasanja za predsednicu opštine, kakva je bila atmosfera na sednici na kojoj se glasalo te kakve su bile prve reakcije meštana Kule i da li je u pitanju udarac na kredibilitet studentskog pokreta. Milivojević, Kljajić i Škoro govore i o predstojećim izborima, ugledu Srbije i njenom evropskom putu uz osvrt na događaj u Tivtu pred Samit EU-Zapadni Balkan. Iznose i svoje utiske sa skupa na Slaviji i očekivanja od najavljenog skupa u Novom Sadu. (zvanični youtube kanal Bez cenzure, KTV Zrenjanin, portal bezcenzure.com, emisija „Bez cenzure“, voditelj dr Aleksandar Dikić, 7.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=x7VFXbPJU64

Cvijetin Milivojević 2.deo: SPC se pretvara u polit. stranku, blizu da bude deo vladajuće koalicije!

Gost emisije INTERVJU NEDELJE je bio politikolog Cvijetin Milivojević.

Kvalitativnom analizom događaja i trendova u današnjoj Srbiji, Milivojević se pozabavio temom političkog sistema, odnosno ponašanjem aktuelnog režima i dominantnih društvenih skupina u Srbiji. Takođe je bilo reči o implementaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma u BIH, ukidanju nadležnosti Republike Srpske garantovanih Dejtonskim sporazumom, odnosima u FBIH.

Emisija je snimljena iz dva dela.

Ovaj video je drugi deo emisije.

Teme emisije:

kako je Srbija preko autarhije i plurtarhije skliznula u diktaturu

paralele sa totalitarnim sistemima i diktaturama u svetu

medijska propaganda na gebelsovskom principima

izbori kao jedini izlaz iz društvene i državne krize u Srbiji

novi Zakon o policiji

Petrašinovićevi zakoni

Mrdićevi zakoni

ponašanje SPC: politička stranka ili čelna verska institucija srpskog naroda

prisustvo i odsustvo državnosti Kosova i Srbije

Republika Srpska, odnosi u BIH, interesi Rusije, SAD i Turske

saradnja sa NR Kinom. (“Srpska priča”, podcast Olivere Manojlović, 5.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=j7wrF60Xed0&pp=ygUOc3Jwc2thIHByacSNYSA%3D

Vučić uzurpirao ime Srbije! Ništa ne potpisuje lično, potura izdaju drugima! - Cvijetin Milivojević

Gost emisije INTERVJU NEDELJE je bio politikolog Cvijetin Milivojević.

Kvalitativnom analizom događaja i trendova u današnjoj Srbiji, Milivojević se pozabavio temom političkog sistema, odnosno ponašanjem aktuelnog režima i dominantnih društvenih skupina u Srbiji. Takođe je bilo reči o implementaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma u BIH, ukidanju nadležnosti Republike Srpske garantovanih Dejtonskim sporazumom, odnosima u FBIH.

Emisija je snimljena iz dva dela.

Ovaj video je prvi deo emisije.

Teme emisije:

kako je Srbija preko autarhije i plurtarhije skliznula u diktaturu

paralele sa totalitarnim sistemima i diktaturama u svetu

medijska propaganda na gebelsovskom principima

izbori kao jedini izlaz iz društvene i državne krize u Srbiji

novi Zakon o policiji

Petrašinovićevi zakoni

Mrdićevi zakoni

ponašanje SPC: politička stranka ili čelna verska institucija srpskog naroda

prisustvo i odsustvo državnosti Kosova i Srbije

Republika Srpska, odnosi u BIH, interesi Rusije, SAD i Turske

saradnja sa NR Kinom.

(“Srpska priča”, podcast Olivere Manojlović, 4.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=y3wem9gQgHo&pp=ygUNc3Jwc2thIHByacSNYQ%3D%3D

Da li su studenti u kampanji?

Imajući u vidu da studenti intenziviraju proteste na kojima polako iznose delove svog političkog programa, stručnjaci nemaju sumnju da ulaze u predizbornu kampanju. Kako kažu, takav razvoj događaja očekivan je u okolnostima u kojima se politička utakmica, prema njihovoj oceni, već odavno vodi i pre zvaničnog raspisivanja izbora.

Novi veliki protest studenata biće održan 20. juna u Novom Sadu, najavili su studenti u blokadi Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Prethodni veliki protest održan je na Trgu Slavija 23. maja, a malo pre toga studenti su objavili i svoj Memorandum o Kosovu i Metohiji kojim definišu stavove i zahteve studentskog pokreta po tom pitanju.

Sve ovo jasno pokazuje da su studenti otpočeli predizbornu kampanju, ocena je stručnjaka.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenjuje za Direktno.rs da se, po svemu sudeći, radi o početku predizborne kampanje, što smatra potpuno legitimnim u okolnostima u kojima se Srbija trenutno nalazi.

- Ako sa druge strane imamo kampanju koju, u ime svoje stranke, mesecima veoma intenzivno vodi predsednik Republike, iako bi po Ustavu trebalo da bude predsednik svih građana, onda je logično da i oni koji žele da izađu na izbore počnu da vode svoju kampanju. U idealnim uslovima ne bi trebalo da imamo takvu situaciju pre raspisivanja izbora, ali pošto predsednik već duže vreme nemilosrdno vodi predizbornu kampanju, sasvim je očekivano da i politički akteri koji planiraju izlazak na izbore počnu da predstavljaju svoje programe građanima - kaže Milivojević.

On podseća da je predstavljanje izbornog programa studentsko-građanskog pokreta počelo još 1. novembra prošle godine.

- Tada su predstavljene prve dve ključne tačke programa – borba protiv korupcije i ispitivanje porekla imovine, a kasnije i njihov odnos prema Kosovu i Metohiji. Pre nekoliko dana promovisali su i svoje predloge u oblasti zdravstva. Očekujem da će se sa predstavljanjem programskih rešenja nastaviti i u narednom periodu. Za sada imamo četiri teme koje su deo njihovog izbornog programa i mislim da je to dobar put - ističe Milivojević.

Podseća i da je upravo na prve dve studentske tačke kao temama u susednoj Mađarskoj nedavno pobedio na izborima aktuelni premijer te zemlje Peter Mađar.

S druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Direktno.rs kaže da je teško odgovoriti jesu li studenti u kampanji ili ne, imajući u vidu da, kako kaže, već godinu i po dana nije jasno šta označava taj naziv "studenti".

- Nejasna je i struktura i način funkcionisanja tog subjekta, čija je konstitucija prilično neprozirna. Deluje kao neka vrsta fluidnog političkog subjekta, pa preostaje samo da nagađamo. Reč je o prilično heterogenoj grupaciji, sa različitim strujama i ad hok načinima odlučivanja. Zbog toga nisam siguran šta se sve krije iza oznake "studenti" - kaže Koprivica.

On dodaje da bi se o predizbornoj kampanji moglo govoriti ukoliko među snagama koje deluju pod tim imenom postoje akteri sa jasnim političkim ambicijama.

- Ako postoji deo snaga koje stoje iza tog naziva, a koje imaju političke ambicije, onda bi se njihovi potezi mogli tumačiti i kao početak kampanje. Međutim, zbog same prirode tog pokreta teško je donositi konačne zaključke - smatra on.

Govoreći o vlasti, Koprivica ocenjuje da ona već duže vreme ostavlja utisak da se nalazi u permanentnoj kampanji.

- Vlast odaje utisak da je stalno u kampanji - ukazuje Koprivica.

Ističući da je cela Srbija oblepljena plakatima "Srbija pobeđuje", ocenjuje da je problematično kada se vlast poistovećuje sa državom i kada se stvara utisak da su Srbija i aktuelna vlast jedno te isto.

- Takav pristup smatram neprimerenim. Zbog svega toga ne bih se iznenadio da je predizborna kampanja faktički već u punom jeku - zaključuje Koprivica. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 3.6.2026)

Đinđićev kosovski valcer po bečkim notama

Hvala Vam, gospodine Gavriloviću (Slobodan, potpredsednik DS u vreme Z. Đinđića) što ste počeli onim putem na Pale, u februaru 1994. Bio je to prvi ozbiljni politički potez tek izabranog predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića. Bio sam u grupi od samo, što ide na sramotu tadašnjih srpskih medija, troje-četvoro novinara koji su tada bili sa njim na Palama. A reč je o zlom vremenu kada je Milošević, godinu i po ranije, uveo sankcije na Drini, kada niste mogli ni litar zejtina, a kamoli gorivo da prenesete preko Drine, bez dopuštenja Miloševića, Arkana i ne znam koga već.

Nijedan političar, iz opozicije naglašavam, a među njima je bilo, navodno, „velikih Srba“, većih od svih nas, nije smeo da pređe Drinu, a Đinđić je otišao tamo, kao prvi i jedini, da pruži podršku dan uoči najavljenog početka bombardovanja Republike Srpske od strane NATO-a. U toj delegaciji bili su i Rajko Petrov Nogo, Mile Perišić, Gojko Đogo, i ta priča koju su neki građanistički krugovi tada plasirali kao aksiom nešto što se, evo, i dan danas, „ne dokazuje“, to je izmišljena priča. Iako, na „vola na ražnju“ koji se okretao na Trebeviću, sem zapadnih novinara, niko iz delegacije DS, pa ni Radovan Karadžić, nije išao.

Druga važna zabluda, opet na tragu ove priče – da li neko ko je, recimo, levičar, mora a priori da bude protiv nacionalnih interesa – ovi koji danas pokušavaju da tumače šta je, navodno, DS bila i jeste, zbunjuju mlade ljude, „naravoučenijem“, ako ste vi stranka leve orijentacije, vi ste automatski za odstranjivanje Kosova kao malignog tumora i morate imati mantru „EU po svaku cenu, može i bez 15 odsto teritorije“.

Zoran Đinđić je, još kada je, 1993, uspostavljen Vašingtonski sporazum između, tada zaraćenih, muslimanskih i hrvatskih (para)vojnih snaga – da znate, nisu tada samo ratovali Srbi protiv svih, nego su, pune dve godine, ratovale muslimanske i hrvatske vojne formacije – dobro razumeo šta bi taj dokument,  potpisan pod patronatom SAD, moga da znači i za srpski narod. Kao rezultat mogućnosti koje su otvorene Dejtonskim mirom iz 1995, dvojna vlast Đinđić – Koštunica je 2001. sa zvaničnom Banjalukom potpisala  Sporazum o specijalnim paralelnim vezama između Srbije (SRJ) i Republike Srpske.

Đinđić je, dakle, još 1993, među prvima shvatio da Vašingtonski sporazum, osim što je otvorio perspektivu Hrvatskoj da, praktično, formira konfederaciju sa onim delom BiH koji to želi, automatski omogućio i da to isto Srbija, u nekoj fazi, to učini sa Republikom Srpskom. Ali, tada to niko, niti tzv. rodoljubiva ni građanska opozicija, ali ni Miloševićeva vlast nije želela da podrži.

Čitav ovaj uvod pravim da bih poentirao na trećoj stvari – to Đinđićevo isticanje uloge države kao bitne za rešavanje bilo kog problema u društvu u kome živite, a primer Kosova je eklatantan.

Koautor sam knjige „Kosmet ili Kosova“ koju smo kolega Bahri Cani i ja radili ’94. i ’95. godine, u kojoj smo ukrštali mišljenja tada najvažnijih javnih i političkih ličnosti Srba i Albanaca sa Kosova i iz cele Srbije. U tu svrhu, radili smo intervju sa Đinđićem.

Intervju smo radili u aprilu 1995. Ovaj datum je važan, jer je tada i dalje postojala Republika Srpska Krajina, u punom teritorijalnom kapacitetu, iz sva tri sastavna tri dela, dakle, razgovarali smo pre „Bljeska“ koji je usledio 1. maja. Naše poslednje pitanje koje smo konstruisali na osnovu već obavljenih razgovora sa delom Albanaca i Srba, pitali smo ga da li veruje u trgovinu tipa „koliko dobije Krajina u Hrvatskoj, toliko dobije Kosovo u Srbiji“, jer je, čak i sa albanske strane, bilo onih koji su verovali da će, u svetlu Plana „Z 4“, Krajina biti država u državi, pa bi i Albanci mogli da budu zadovoljni time da i Kosovo taj isti status dobije u Srbiji.

Predstavnike „škole mišljenja“ koji Đinđića posthumno pokušavaju da prestavne kao analcionalnog, kao nekog ko se zanima za položaj srpskog naroda, Đinđićev odgovor bi, veretovano, prenerazio: „Ne. Krajina je u Hrvatskoj dobila mačem. Albance na Kosovu ne možemo da tretiramo kao da su pobedili u jednom ratu, jer nisu. Te dve stvari su neuporedive. Srbima u Krajini niko ništa ne bi dao da nisu pobedili. A sada bi mi Albancima na Kosovu trebalo da damo ono što su Srbi svojim žrtvama izborili na drugoj strani. To je neozbiljna dosetka, a ne ozbiljna politička paralela.“

Tako je govorio Đinđić koji, tek pošto je postao plredsednik Demokratske stranke, i koji će sledećih sedam godina biti lider tog dela opozicije. Sada će neko reći „pa, dobro, ali Albanci su, na kraju, pobedili mačem“. Pa, nisu. Ne mogu da verujem šta u ovom trenutku možemo da čujemo u političkom mejnstrimu. To, bez pardona, kaže i Vučić: „Izgubili smo u ratu, Milošević je priznao poraz.“

Nisu Albanci pobedili u ratu, pobedio je NATO. Ako počnemo da rezonujemo na ovaj način, mi ulazimo u priču koji je g. Gavrilović nazvao „Đinđić i država“.

U citiranom intervjuu Đinđić je govorio i o tome kako se može doći do rešenja za KiM, pa je i ovde polazio od pretpostavke da morate imati uređenu, on kaže i „nepristrasnu“, državu koja neće razmišljati o tome da se, recimo, problemi nacionalnih manjina rešavaju tako što im date pravo na teritoriju.

Zato, ako poštujemo političku zaostavštinu Zorana Đinđića o KiM, pmoramo da postavimo nekoliko pitanja koje se tiču zadatka države i okvira međunarodnog prava:

Bečka konvencija o međunarodnom sporazumevanju, član 1, kaže: „Međunarodni sporazum se potpisuje između država.“ 

Osnovni Briselski sporazum iz aprila 2013. godine naš Ustavni sud je proglasio za politički akt i odbio da raspravlja o njegovoj ustavnosti. Cela vladajuća koalicija i najveći deo opozicije, nažalost i Demokraska stranka, prihvatili su, doduše, ne ratifikaciju ovog sporazuma, nego Vladin izveštaj o pregovorima iz kojih je usledilo Dačićev i Vučićev paraf na nečemu što se zove Briselski sporazum. Mi od tada, evo već 13 godina, slušamo kako to nije međunarodni sporazum, iako je izazvao direktne međunarodnopravne posledice po našu zemlju.

Kosovo nije država jer gensek UN ima mandat i ovlašćenja da obezbedi privremenu upravu Kosova u okviru SRJ i Srbije.

Vraćamo se na 2011. godinu. Iza leđa, nažalost, jedinima koji su mogli da spreče tu ideju u Savetu bezbednosti,  bivši predsednik Republike Tadić i bivši ministar inostranih poslova Jeremić, prihvatili su rezoluciju kojom se prokroviteljstvo nad pregovorima između Srbije i Kosova, izmešta iz SB u Brisel. I, onda od 2012. slušamo Vučića koji ponavlja: „pa, ne možemo mi ništa da popravimo, onaj žuti ološ, žuti lopovi, su to prihvatili“. Da, jesu, ali postoji jedna začkoljica. U tekstu te rezolucije ne piše da SB daje Briselu mandat da upravlja, a kamoli arbitrira pregovorima, već je njegov mandat  da „olakša dijalog“ između Beograda i Prištine.

Pretrčimo sada na Ohridski sporazum, koji je, praktički, sporazum o implementaciji onoga što je Vučić, navodno usmeno, prihvatio kao francusko-nemački plan. Ohridski sporazum nije sporazum između nedefinisane Prištine (ili Kosova sa zvezdicom) i nedefinisanog Beograda, već je to sporazum između dve nezavisne države, jedne koja se zove Republika Srbije i druge koja se zove Republika Kosovo.

Priču o Bečkoj konvenciji sam uveo da pokažem kako, ako država postoji, ako je stvarno ima – onda nam nisu sve lađe potonule. Država (ali, ne pod ovom, već sa nekom novom vlašću) može da povuče neke poteze koji nisu, kako nam to Vučić kolektivno imputira, nekakav poziv na rat, uz porugu „kome je do rata, neka uzme Koštuničin ustav pod mišku ili pušku u drugu ruku, pa neka ide da ratuje“.

Naprotiv, radi se o pozivanju na međunarodno pravo, na neke međunarodne dokumente čiji je Srbija potpisnik... Od 1999. naovamo, postoji ona mogućnost, prema Rezoluciji 1244, da se, u stotinama brojano, dakle, do 1000, uniformisanih srpskih policajaca i vojnika vrati na KiM, makar simbolički, bar granične policajce i carinike sa srpskim simbolima da vidimo na granici prema Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori... Ova vlast je samo jednom uputila molbu, i to samo lokalnom komandantu KFOR-a, zaobilazeći činjenicu da nije lokalni komandat NATO-a, taj koji je usvojio tu rezoluciju već je to učinio SB. Ako ste dobili negativan odgovor, valjda imate pravo da pitate SB! Dakle, ova vlast nije htela, za ovih 14 godina, da ispuni nešto što joj je obaveza kao nekoga ko predstavlja ovu državu.

Idemo dalje. Raspisivanje lokalnih izbora na KiM je ustavna obaveza predsednika Narodne skupštine Srbije, ma kako da se zvao. Ova vlast koja je tvrdila da će poništiti sve one „izdajničke ugovore žutog ološa“ je 2012. raspustila skupštine opština na severu KiM koje su prethodno bile izabrane po zakonima Republike Srbije i naterala Srbe da promptno izađu na lokalne izbore po kosovskom zakonu a, od tada, svi predsednici Skupštine Srbije zaobilaze svoju ustavnu obavezu.

Još jedno pitanje: Prema Bečkoj konvenciji, ukoliko jedna ugovorna strana odbije da ispuni svoj deo preuzetih obaveza, druga ugovorna strana ima pravo da se, bez posledica, povuče iz tog sporazuma. Prvi briselski sporazum je pobrojio 14 obaveza srpske i samo jednu obavezu albanske strane koja se svodi na formiranje zajednice srpskih opština. Svi prištinski premijeri od tada, i Tači i Haradinaj i Mustafa i Kurti, odbijaju da se formira ta zajednica. Kažu: „Mi bismo, ali naš ustavni sud je rekao da formiranje zajednica opština sa etničkim predznakom nije po kosovskom ustavu“, s čim se očigledno slaže i predstavnik tzv. međunarodne zajednice, tj. Brisel koji prihvata da to nije po ustavu Kosova. Rok za formiranje ZSO je bio februar 2014. Da li su naši pregovarači povukli bilo kakav konkretan potez na tom planu, da makar priprete da će, ako već ne smeju to stvarno i da učine, porazmisliti o povlačenju iz tog sporazuma? Ne da nisu, nego su u praktičnom odricanju od suvereniteta Srbije na KiM otišli još pet koraka dalje.

Bečka konvencija propisuje da se sporazum koji je, navodno u ime neke države, prihvatio neko ko za to nema mandat (potpisao ili usmeno prihvatio) može proglasiti ništavim. Ustav i zakoni ove zamlje propisuju da unutrašnju i spoljnu politiku vodi vlada, a ne predsednik Republike. Jesu li Milan Milutinović i Tomislav Nikolić, kao predsednici Republike, vodili unutrašnju i spoljnu politiku? Ja se raspitivao i tvrde mi moji izvori da nikada Vlada Srvbije na dnevnom redu nije imala temu davanja mandata predsedniku Republike da sa Makronom i Šolcom dogovori odustajanje od 12 i po teritorije Srbije i budući status KiM. A čak i da jeste dobio takvo ovlašćenje, i to je oborivo. Imamo mi, dakle, više mogućnosti i koje nam govore da bitka nije izgubljena. I, naglašavam, ovo nije nikakav poziv na rat za Kosovo, na upotrebu sile. Jer da je država sve ovo (u)radila, ne bi nam bila potrebna Banjska. (*izgovoreno na Okruglom stolu SNV KiM, SNF i Narodnog pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“ na temu: „Zaostavština i postulati politike (strategije) Zorana Đinđića o KiM u svetlu političkih promena“, 11.5.2026)

(cvijetinmilivojević.blogspot.com, 2.6.2026)

ТРИБИНА О ФОРМИРАЊУ ГРАДСКИХ ОПШТИНА – Грађанска иницијатива је први корак

Политиколог и новинар Цвијетин Миливојевић гостовао је на синоћној трибини, одржаној у просторијама Грађанског покрета (ГП) „Смело“. Тема је била децентрализација кроз формирање градских општина Лешнице, Драгинца и Бање Ковиљаче, као предуслова останка, опстанка и развоја грађана који ту живе и у насељеним местима која гравитирају наведеним будућим административним центрима.

Говорећи о моделу формирања градских општина Миливојевић је подсетио да то подразумева више фаза и да све креће од грађанске иницијативе.

– Она подразумева сакупљање потписа, па подношење захтева код градских органа да се улази у тај процес, а следи саветодавни референдум и затим долази до оснивања градске општине. Иначе, референдум је локалног типа на територији насељених места која желе да се формирају општине. У вашем случају то не би била цела територија Лознице јер не би имали право да у томе учествују грађани који не желе формирање градске општине, већ само они који су то иницирали. За све ово потребна је политичка воља, иако овде није реч о политичком питању. Тек није страначко питање, већ питање које уједињује све грађане – рекао је.

Он је подсетио да на оваквим трибинама учествује јер се од увођења вишестраначја у Србији 1990. године бави хроником унутрашњо-политичког живота у Србији, има више објављених књига на ту тему, а и на Факултету политичких наука је предавао предмет Односи са јавношћу.

– Фацсинира ме једна врста лажне свеопште сагласности. Када се било шта кандидује на тему децентрализације имате у сваком сазиву Скупштине скоро па опште јединство, поготово народни посланици који далазе у Народну скупштину из унутрашњости су за то. Али, када се гласа, онда се ту направе поделе. Од почетка деведесетих су тражени закони о дислокацији најважнијих државних институција јер смо имали најаве шта ће се десити са Косовом и са расападом СФРЈ. За 36 година ништа се од тих предлога није остварило. Било је у једном тренутку неколико сектора Народне банке размештено у Крагујевац, Нови Сад, али од министарстава нити једно. Закон о територијалној организацији је допустио да неке општине добију статус града, а треба поменути да Лозница није испуњавала услове јер није имала сто хиљада становника, али није једина. Бор је имао око 30 хиљада становника, а добио је статус града тако да је Лозница један од већих у том смислу – подсетио је Миливојевић и додао да данас имамо 20 градова са тим статусом у Србији, а да су само у два формиране још неке градске општине.

Навео је Крагујевац, као некадашњу престоницу Србије, који нема ниједну градску општину, Ниш има пет, а Београд 17 градских општина. Додао је да иницијатива јесте било, али и да се све своди на то да ли постоји политичка воља или не. Где је она постојала, попут Ужица и Пожаревца, то се реализовало, навео је.

Одборник у Скупштини Лознице Драган Пајић рекао је да је ова трибина први корак за покретање иницијативе о формирању градских општина, уз подсећање да то није нова иницијатива и идеја, али да су околности тренутно „најновије и да никада нису биле као сада“.

– То значи да су нека насеља у изузетно тешкој ситуацији, велика је девастација, миграција становништва, привредна активност је на врло ниском развоју и сматрамо да је једини начин опстанка и останка, као и будућег развоја тих простора децентрализација и формирање административних центара у тим местима где природно гравитирају друга мања насеља. Да практично кроз своју сопствену управу руководе средствима. Данашња села немају шалтер за било шта, пошту, банкомат, амбуланту, иако их има изграђених у већини месних заједница, као ни адекватну продавницу. Сви ти кључни елементи су повучени из тих места и једини начин да се то заустави и да људи схвате да је судбина у њиховим рукама јесте да подрже иницијативу, да актуелној власти укажу да је њихова воља толико јака како би власт кренула ка решавању проблема. У Статуту града ми већ имамо остављену могућност о формирању градских општина, што је и законски основ на који се позивамо – поручио је Пајић. (loznickenovosti.com, С. П, 1.6.2026)

Policija uz kriminal, tužilaštvo uz vlast, studenti uz zakon - ko je ovde nenormalan?

Šta ostane od države kada institucije postoje samo na papiru, a korupcija preživi svaku vlast koja obeća da će je iskoreniti?

U jedanaestoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom” razgovaramo o sistemu u kome se velike nacionalne teme često koriste kao dimna zavesa za svakodnevnu pljačku, urušavanje institucija i političku kontrolu javnog novca.

Sa Nenadom Zorićem u studiju su prof. dr Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević i Bojan Ćosić, privrednik iz Republike Srpske, koji donosi konkretno iskustvo iz borbe protiv spornih javnih nabavki u Banjaluci.

Epizoda otvara nekoliko važnih slojeva: zašto javna kritika vlasti ponovo liči na „rušenje države”, kako se proizvodi pritisak na profesore, novinare i javne ličnosti, zašto studenti postaju politički faktor, šta zaista znači njihov memorandum o Kosovu i kako se tema ustavnosti pretvara u političko oružje.

U fokusu je i najteže pitanje: zašto svaka vlast u Srbiji dolazi na priči o borbi protiv korupcije, a zatim nastavlja isti obrazac? Govorimo o ispitivanju porekla imovine, sukobu interesa, ulozi Agencije za sprečavanje korupcije, Ustavnog suda, Uprave za sprečavanje pranja novca, javnih nabavki i pravosuđa koje često ne reaguje kada bi moralo.

Poseban deo razgovora posvećen je Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini: odnosu Banjaluke prema Beogradu, političkoj zavisnosti, demografiji, blokiranom prelazu Gradiška, ali i velikom tenderu za rasvetu u Banjoj Luci, koji pokazuje kako jedan postupak javne nabavke može da ogoli ceo mehanizam moći.

Na kraju epizode razgovor se zaustavlja i na vesti o smrti Dragoljuba Mićunovića - čoveka koji je obeležio jednu epohu obnovljene Demokratske stranke i višestranačja u Srbiji.

Ovo nije razgovor samo o korupciji. Ovo je razgovor o državi koja mora ponovo da nauči da javna funkcija nije privatna imovina, da institucije nisu dekor i da se zakon ne sme primenjivati selektivno.

📅 Premijera: sreda, 29. maj 2026. u 20:00

🎙 Razgovarali: Vanja Bajović, Bojan Čosić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

🎨 Vizuelni identitet i dizajn: Vesna Kurćubić

🎬 Snimanje i montaža: Miloš Simić

📺 Produkcija: Albatros News

00:00 Uvod: MUP i tužilaštvo reaguju na TV gostovanje

09:45 Verbalni delikt se vratio: Milivojević tužio pet  medija

17:10 Zašto svaka vlast dolazi s korupcijom — i odlazi s njom

43:15 Studentski memorandum: catch-all strategija ili zahtev za ustavnost?

01:27:30 Javne nabavke: prekršajna kazna koja štiti od zatvora

01:35:00 In memoriam Dragoljub Mićunović - i Vesić koji broji glasove

(produkcija Albatros news, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, albatros.news, 29.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=LWftVxBq4LA&pp=ygUbdSByZWtldHUgc2EgdGXFoWtpbSBjZW50cm9t

Vučić najavio moguću ostavku, sagovornici Insajdera: Reč je o političkom spinu (video)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost podnošenja ostavke sa trenutne funkcije. Ipak, sagovornici Insajdera ovu najavu vide pre svega kao spin vlasti, a kako kažu, izbore tokom ove godine - ne očekuje.

Iz Pekinga poruka - moguća je ostavka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom posete Kini da mu uskoro ističe mandat.

“Možda ću da podnesem ostavku. Ja neću da skraćujem mandat, kako je to Boris Tadić vas uspešno primoravao da prihvatite besmislenu formulaciju”, kaže on.

Politikolog Cvijetin Milivojević pita šta je drugo podnošenje ostavke nego skraćivanje mandata.

“To mu dođe šija ili vrat, je l'? Mislim da je to još jedna, jedno predsednikovo bućkalo za somove, da ne kažem za nas građane koji sad razmišljamo o tome da li je ustao na levu ili desnu nogu i kad će on… Prvo kad je reč o raspisivanju izbora, kada je zaista reč o predsedničkim izborima, na njemu je svaka vrsta odluke”, kaže sagovornik Insajdera.

Milivojević dodaje i da Vučić može da nudi predsedničke izbore, zato što ih trenutno niko ne traži. S druge strane, Zdravko Ponoš očekuje će Vučić skratiti sebi mandat, ali ne u roku u kojem kaže već sve sa ciljem da pre početka Ekspa u maju naredne godine bude na premijerskoj funkciji. Kako smatra, najava ostavke iz Pekinga samo ima ulogu koske za opozicionu javnost, kao što je imala i najava letnjih izbora.

“Znači, on će skratiti mandat, ali će to uraditi tako što će dati ostavku najkasnije 1. marta ili negde u februaru. Šta se dešava u toj varijanti? Tada Ana Brnabić, kao predsednik Skupštine, može biti v. d. šefa države 90 dana. Paradoksalno je što i u toj situaciji predsednički izbori se dešavaju kasnije, tek krajem maja. Ali njemu daje priliku da 15. maja on bude premijer, i to u situaciji kad predsednika države i nema”, ukazuje.

Milivojević ocenjuje da su predsednički izbori najmanje stresni za Vučića, iako on ne može da se kandiduje. Smatra da će onaj ko bude izabran posle Vučića postati "ono što su bili Tomislav Nikolić i Milan Milutinović", koji su shodno ustavu obnašali predsedničku funkciju.

“Na drugoj strani, rizik bi bio preveliki da on, kao što je pomenuti Boris Tadić, skraćujući sebi mandat, išao direktno i na parlamentarne izbore, zato da bi podigao rejting svojoj stranci i tako dalje. U ovom trenutku, s obzirom na istraživanje javnog mnjenja, taj rejting koji i Vučić lično ima, koji je veći od rejtinga njegove vladajuće koalicije, ali je nedovoljan da on svojim imenom povuče u pobedu i svoju vladajuću koaliciju na parlamentarnim izborima”, dodaje Milivojević.

Do sada su svoje mandate skraćivali, odnosno podnosili ostavke - Boris Tadić 2012. godine i Slobodan Milošević u dva navrata: 1997. godine da bi sa mesta predsednika Srbije prešao na mesto predsednika SRJ i 2000. godine. Pamti se i “vraćanje mandata narodu”, Vojislava Koštunice sa mesta predsednika Vlade Srbije. Ako je skraćenje mandata i raspisivanje izbora i za Tadića i za Miloševića bilo kobno po ostanak na vlasti - da li opozicija već sada treba da razmišlja o predsedničkom kandidatu?

“Pa, treba da razmišlja, ali mislim da je to stvar oko koje, pre svega, treba se nadati da će studentski pokret da na kraju završi tu svoju formalizaciju i da oni predlože kandidata. Najnormalnije je da opozicija podrži kandidata koga predloži studentski pokret”, poručuje Ponoš.

Deo analitičara pak smatra da Srbija nove predsedničke izbore više neće imati, odnosno da će vlast ići na promene Ustava koje bi omogućile da se predsednik bira u parlamentu od strane narodnih poslanika. Naši sagovornici napominju da vlast može imati kakve god planove, ali da ne zavisi sve samo od njih, već i od drugih, opozicionih aktera. (Insajder TV, insajder.net, Vojin Radovanović, 27.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=Ds2RgseqNnw&pp=ygVbVnXEjWnEhyBuYWphdmlvIG1vZ3XEh3Ugb3N0YXZrdSwgc2Fnb3Zvcm5pY2kgSW5zYWpkZXJhOiBSZcSNIGplIG8gcG9saXRpxI1rb20gc3BpbnUgKFZJREVPKdIHCQkNCwGHKiGM7w%3D%3D

 

https://insajder.net/vesti/vucicevo-buckalo-hoce-li-i-kada-vucic-podneti-ostavku

„Jedino keč-ol lista može da pobedi Aleksandra Vučića“: Cvijetin Milivojević za Nedeljnik

Ovi današnji studenti su ponovili protest od Vidovdana prošle godine, i ispostavilo se ne samo da je protest bio jednako uspešan – u smislu „energije“ i snage da se izvedu ljudi na ulice – već verovatno i još efektniji, a pritom se i praktično dokazalo da je studentski bunt preživeo ne samo leto nego i očigledno sva četiri godišnja doba, da su zavrteli novi krug i da se njihov protest u novoj iteraciji definitivno ne ukazuje kao farsa.

                                                                       ***

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da se protestna energija održala tako dugo pre svega jer je „vlast sama sebi zabijala nove i nove autogolove“.

„Umesto da vlast traži izlaz i mirno, demokratsko rešenje za izlazak iz najozbiljnije društvene krize koja u Srbiji postoji posle 2000. godine, ona je zapravo tražila izlaz koji je protivan volji većine građana Srbije. Tako da vlast nije krenula od petog maja – i zahteva za raspisivanjem izbora – prošle godine ka nekakvim, makar malo demokratskijim izborima, nego je krenula u protivnapad. Ona je faktički krenula u cementiranje sopstvene autokratije“, kaže Milivojević.

***

Cvijetin Milivojević kaže da jedino keč-ol lista može da pobedi listu Aleksandra Vučića zato što „Vučić četrnaest godina izlazi sa keč-ol listom“.

„Ne može pobediti nijedna ideološka, stranačka ni bilo koja lista bez obzira što ja kao svaki čovek imam neke svoje ideološke simpatije. Čak ni imena i prezimena nisu više previše bitna. Bitno je da ima za svakog po nešto. Kao što Vučić na svojoj listi ima – evo sad na izborima u Kuli, od Šešeljevih radikala do Saveza vojvođanskih Mađara, Usame Zukorlića, nekih ekstremnih srpskih nacionalista, levičara i desničara. Videlo se prošle godine da je bilo govornika koji nisu prijali evrofanatičnom uhu, ali je bilo i onih koji nisu prijali ovom takozvanom rodoljubivom uhu. Ali to je, po meni, jedina šansa da Srbija faktički krene napred.

Studenti su još ranije kandidovali nešto što će se ispostaviti, na primer, tek pola godine kasnije kao dobitna poruka na izborima u Mađarskoj. Studenti su izašli sa prva dva svoja izborna zahteva, odnosno dela svog programa – jedan je obračun sa korupcijom, a drugi je ispitivanje porekla imovine. To su poruke koje ne dele građane. Čak i deo građana koji su glasali za vlast može da na neki način podrži te poruke, osim ako lično nije umešan u korupciju ili na ilegalan način došao do imovine“, kaže Milivojević.

On ističe da je „treća bitna stvar“ to što sve vreme faktički lebdi glavna poruka, a to je: „Ne treba nam samo promena režima, promena vlasti. Nama je neophodna promena sistema.“

„I tu se već sada mogu pronaći ne samo oni koji su podržavaoci potencijalne studentske liste odnosno studentskog pokreta, nego čak i predstavnici opozicionih stranaka, odnosno glasači opozicionih stranaka, koji naravno iz svojih pomalo egoističnih razloga sve ovo vreme kalkulišu da l’ su za izbore sad ili su malo kasnije“, kaže Milivojević.

                                                                       ***

Kada je reč o Memorandumu o Kosovu koji je prethodio protestu, a za koji se dalo tumačiti da može da bude sporan određenom delu podržavaoca studentske liste, Milivojević kaže:

„To je stvar koja je prošla sa malo gledanja popreko i iz evrofanatičnog dela opozicije, nažalost, i iz ovog takozvanog rodoljubivog dela opozicije – taj Memorandum o Kosovu. Dakle, on ništa spektakularno ne otkriva, ali daje vrlo jasnu poruku: poštovanje Ustava i zakona. Dok je Ustav takav kakav je, ima da se poštuje. Ako u Ustavu piše da je Kosovo deo Srbije, onda je ono deo Srbije sve dok se ne promeni Ustav. Na kraju krajeva, mi imamo, dobar uzor, možemo ga dati upravo ovim Albancima iz Prištine. Oni ne formiraju ZSO zato što prema Ustavu Kosova ne može da se formira zajednica opština sa etničkim predznakom. Ta poruka, dakle, nije samo poruka za Kosovo, to je poruka o poštovanju Ustava i zakona ove zemlje. Jer ako ne poštujete Ustav i zakone ove zemlje, ako vlast ne poštuje pre svega, zašto bi ih poštovali građani?“, kaže Cvijetin Milivojević.

***

Studenti se spremaju za izbore, a izbora, toliko sada znamo, neće biti tokom leta, iako se time spekulisalo poslednjih mesec i kusur dana. To je jedna od starih metoda vlasti za sluđivanje opozicije i držanje opozicionih stranaka u raskoraku, jer su za sve druge izbori daleko logistički zahtevniji nego što je to za SNS. Studenti su i u ovom, kao i u svakom drugom pogledu nepoznanica.

Tek, od predsednika Srbije se prethodnih dana moglo čuti da će izbori biti na jesen, ili od septembra, ili do sredine novembra. Po pravilu je tu neko neodređeno „ili“ koje može da se pretvori u „izbora neće biti“.

Cvijetin Milivojević kaže na prvom mestu da predsednik Srbije nije „najnadležnija institucija za raspisivanje izbora“, već da je za vanredne parlamentarne izbore to Vlada Republike Srbije.

„Predsednik republike po našem ustavu i zakonu ne odlučuje o tome. On samo potpisuje. Tuga je za ovu državu što čak ni njegovi najbliži saradnici pojma nemaju kad će biti izbori, a on vaga izbore iz svog ličnog ugla, kad misli da će njegov lični rejting biti najveći.“

Vučić je pomenuo i da će možda da podnese ostavku kao predsednik, a Milivojević kaže da „to u prevodu znači da je sebe već video kao novog premijera“.

Tu se nameće teorija da može, ako se raspišu vanredni predsednički izbori, da sebe izabere za predsednika Vlade i da onda sačeka tamo onaj poslednji zakonski rok, a to znači kraj dve hiljade dvadeset sedme godine za redovne parlamentarne izbore, što njemu daje veliki vetar u leđa jer on vodi kampanju.

Ceo tekst pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je od četvrtka, 28. maja, na svi kioscima i na nstore.rs (nedeljnik.rs, Nedeljnik; istraživala Milana Milošević, piše Veljko Miladinović; 28.5.2026)

Revolucionarni zanos ili politika odbrane?! - Milivojević i Garić o studentskom pokretu

Nakon skupa na Slaviji postavlja se pitanje kome više odgovara da izbori budu na jesen. Delegacija Srbije u poseti Pekingu - kako će na to reagovati Evropska unija?

🌅 Emisija: JUTRO NA BLIC

🕖 Emituje se: Radnim danima u 07:00, vikendom u 7:30

🎙️ Voditelj: Danilo Mašojević

🗣️ Tema: Analiza jutra

🎓 Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Miloš Garić, novinar i stručnjak za međunarodno pravo (Blic TV, 27.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=5BniH-lc85Q&pp=ygUHYmxpYyB0dg%3D%3D

Počela je zadnja faza!.. Počeo je da laže samog sebe! Cvijetin Milivojević

U ovoj epizodi Cvijetin Milivojević hirurški precizno secira trenutni politički trenutak u Srbiji, razotkrivajući mehanizme propagande, izbornog inženjeringa i duboke institucionalne krize. Kroz britku analizu koja ne štedi nikoga, saznaćete zašto je Srbija danas na prekretnici između demokratskih težnji i autoritarnih obrazaca iz prošlosti, uz ekskluzivan uvid u pozadinu studentskih protesta i diplomatskih igara oko Kosova i Metohije

-Analiza protesta i izbornih uslova: Razgovor o masovnosti studentskih protesta, njihovim porukama ("Ili Srbija ili mafija") i neophodnosti borbe za normalne izborne uslove pre samih izbora.

-Koncept "Ćacistana": Milivojević koristi ovaj termin da opiše prostor ispred Predsedništva i Skupštine grada, tvrdeći da je to "privremeno okupirana teritorija" gde ne važe zakoni Republike Srbije.

-Istorijske paralele: Povlačenje paralela između načina vladavine u Srbiji i Nemačke iz 1933. godine, posebno se fokusirajući na metode propagande, uvođenje lojalista u institucije i korišćenje političkih slogana.

-Propaganda i "spinovanje": Detaljna analiza medijske slike u Srbiji, uloga Gebelsa kao teorijskog modela za savremenu političku propagandu i način na koji se laž, kroz hiljadu puta ponavljanje, pokušava pretvoriti u istinu.

Kosovo i Metohija: Kritika trenutne politike prema Kosovu, uz tvrdnje da se radi protivustavno i da su Srbi na Kosovu izgubili značajna prava koja su imali pre 2012. godine.

-Međunarodni odnosi: Odnos Srbije sa Rusijom, Kinom i Zapadom, kao i analiza zašto velike sile (poput Nemačke i Francuske) i dalje na neki način podržavaju aktuelni režim.

-Portreti političkih ličnosti: Milivojević daje svoje viđenje ključnih figura srpske političke scene – od Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, do Ivice Dačića, Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića.

(produkcija HelmCast, podcast „Crvena zona”, autor i voditelj Dragiša Tmušić, 26.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=uDt5cBd4dB4&pp=ygUoaW5zYWpkZXIgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSHIDI2LjUuMjAyNg%3D%3D

Cvijetin Milivojević: Ovde se vrlo često ne vidi razlika između policije i kriminalaca

Gost emisije U kontekstu na Glasu javnosti je politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Razgovaramo o aktuelnim političkim događajima koji potresaju srpsku društveno-političku scenu.

Zašto je studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji izazvao toliko polemike? Zašto i kome je zasmetala činjenica i isticanje da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije? Šta je podrazumevao Memorandum SANU iz 1986. godine i otkud poređenje ta dva dokumenta?

Zašto i kome smeta deo koji se odnosi na saradnju sa međunarodnom zajednicom?

Da li je hapšenje načelnika beogradske policije ogolilo spregu policije i kriminala?

Ko stvara narative i ko upravlja dešavanjima? Zašto ključni ljudi u policiji ne podnose ostavke?

Zašto se u određenim medijima ne spominje odlazak najvećeg političkog karikaturiste Predraga Koraksića Corax-a?

Autor i voditelj je Jadranka Jakšić. (www.glas-javnosti.rs, portal, emisija “U kontekstu”, youtube kanal Glas javnosti, autor i voditelj Jadranka Jakšić, 25.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=EyTcKH80iUE

Analitičari za Direktno o jesenjem terminu izbora: Samo parlamentarnoj opoziciji je i to rano jer se plaši neuspeha

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je juče da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u periodu od septembra do novembra. Sagovornici Direktno ocenjuju da je, nevezano za datum izbora koji ostavlja duži rok za kampanju, trenutno najveći problem opozicije to što je podeljena i što nema jasan odgovor na sve veći uticaj studentskog pokreta.

Vučić je naveo i da će u slučaju da neka druga lista pobedi priznati rezultate izbora, ali je i poručio da će se uvek zalagati za dijalog.

- Boriću se za ujedinjenu Srbiju, ali to ne znači da će postojati jednoumlje. To znači da će biti jasno ko ima većinu, da taj sprovodi svoj plan i program - rekao je.

Politički analitičar Branko Radun za Direktno ocenjuje da se odnos političkih snaga u Srbiji u narednih nekoliko meseci neće značajnije promeniti.

- Teško je očekivati da će se za manje od pola godine nešto dramatično promeniti kada je reč o odnosu snaga između vlasti i opozicije. Trendovi su već duže vreme prilično jasni i stabilni. Studentska lista i taj deo političkog i društvenog spektra želeli su izbore mnogo ranije, još prošle godine, dok klasična opozicija nije bila previše zainteresovana za izlazak na izbore upravo zbog straha da bi ih studentski pokret mogao dodatno marginalizovati. Zapravo, već neko vreme postoji svojevrsno nadmetanje između te dve grupacije unutar opozicionog bloka - navodi Radun.

Prema njegovim rečima, teško je očekivati ozbiljniji politički preokret u kratkom vremenskom roku.

- U ovom trenutku ne vidim prostor za neke dramatične promene za nekoliko meseci. Politička scena je uglavnom definisana i teško da će doći do većih pomeranja ukoliko se ne dogodi nešto vanredno što bi uticalo na svakodnevni život građana i raspoloženje birača. Recimo, ozbiljna energetska kriza, veliki ekonomski poremećaji ili neka druga vanredna okolnost mogli bi da promene odnos snaga. Međutim, bez takvih događaja, mislim da ostaje stanje koje već imamo - smatra Radun.

On dodaje da je upravo deo opozicije taj koji nije previše zainteresovan za izbore u ovom trenutku.

- Paradoksalno je da opozicija često javno govori o potrebi za izborima, a zapravo postoji ozbiljan strah unutar opozicionih stranaka da bi na tim izborima studenti i nove političke grupacije mogli da ih potpuno potisnu u drugi plan - zaključuje Radun.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno ocenjuje da se eventualnim jesenjim izborima podjednako raduju i vlast i deo opozicije, uz tvrdnju da aktuelna politička scena funkcioniše po meri Aleksandra Vučića.

- Ako se opozicija raduje i pevuši ono „u oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru“, ko smo mi da imamo nešto protiv toga što opoziciji očigledno prija ova zloupotreba Ustava i prekoračenje ovlašćenja? Jer predsednik Republike nije nikakva predmetno nadležna institucija za raspisivanje izbora, niti je to njegova ustavna ingerencija. Isključivo nadležna institucija je Vlada Republike Srbije, odnosno procedura koja je jasno definisana Ustavom i zakonima. Predsednikova uloga je formalna i svodi se na eventualno potpisivanje odluke koja dolazi iz nadležnih institucija. Međutim, opoziciji, onoj parlamentarnoj, to očigledno ne smeta, jer da im smeta, ne bi učestvovali u radu ovog nakaradnog parlamenta, niti bi pristajali na političku igru u kojoj Vučić određuje i tempo i pravila - kaže Milivojević.

On smatra da je i sinoćnje gostovanje predsednika Srbije na RTS-u pokazalo način na koji funkcioniše aktuelna vlast.

- Ovo što je sinoć uradio na javnom servisu, gde se praktično samopozvao i pritom ponižavao novinara RTS-a koji je postavljao pitanja u ime građana Srbije, građana koji finansiraju taj isti javni servis, najbolji je dokaz načina na koji doživljava institucije. To ponašanje podseća na modele vlasti kakvi su viđeni u Evropi tridesetih godina prošlog veka, kada su pojedinci na potpuno legalan i legitiman način, kroz institucije i uz formalnu većinu, sebe pretvarali u apsolutne vladare - navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, Vučiću odgovara postojanje ovakve opozicije jer ona, kako tvrdi, nije spremna za ozbiljnu političku borbu.

- Vučiću savršeno odgovara smokvin list opozicije jer najveći deo opozicionih stranaka nije spreman za izbore. Oni znaju da će posle narednih izbora postati statistička greška, odnosno potpuno irelevantan politički faktor na političkoj sceni Srbije - zaključuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 22.5. 2026)

Studenti ih odjavili: Opozicija u strahu od opasnog debakla na izborima!

Studenti su i zvanično odjavili opoziciju! Oni su otvoreno poručili da sa predstavnicima opozicije ne mogu zajedno na predstojeće izbore, ali i ocenili da je opozicija neujedinjena i nedosledna. Ovakva odluka ne izneđuje analitičare koji ukazuju da dobar deo opozicije uopšte ni ne želi izbore jer je svestan da bi na njima teško ostvario značajniji rezultat, dok istovremeno prema studentskoj listi pokazuje pojačanu kritičnost i otpor.

Tokom gostovanja u "Utisku nedelje" četvoro studenata je na pitanje da li smatraju da na izborima mogu da odnesu pobedu ako nastupe samostalno, nedvosmisleno poručilo "da".

- To je i jedina moguća opcija. Kako drugačije? Vidimo da opozicija ne može da se ujedini, da svake nedelje menjaju mišljenje...Naš stav nije arogantan, već je zasnovan na ideji o novoj mladoj političkoj opciji - kazala je Tara Blagojević.

Student Jovan Mišeljić rekao je da je činjenica da su građani izgubili poverenje u opoziciju zbog njihovog čestog postupanja u prethodnom periodu koje je direktno išlo na ruku vlasti, pa podsetio na više primera, posebno na lokalu, kada su odlukom o bojkotu, olako prepuštali vlast SNS.

- Danas su ti lideri opozicionih stranaka koji su pozivali na bojkot na lokalu glavni protivnici studentske liste koju najviše napadaju i rade sve da skinu procente podrške - dodao je student Luka Đorđević.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da dobar deo opozicije, zapravo, od početka ne podržava zaista studente, kao i da prema studentskoj listi pokazuje otvorenu netrpeljivost.

- Stvar je vrlo jasna. Opozicija nije istinski i ozbiljno podržala zahtev građana koji su studenti artikulisali još 5. maja prošle godine. Taj zahtev je bio veoma jasan - pošto režim mesecima nije odgovorio na građanske zahteve, jedino rešenje bili su vanredni parlamentarni izbori i formiranje nove vlasti koja bi te zahteve ispunila. Na taj poziv jedino je Demokratska stranka odgovorila i rečima i delima, jer je od početka u bojkotu rada parlamenta, ne učestvuje u radu plenuma i odbora i ne daje legitimitet Skupštini. Svi ostali su samo deklarativno govorili da su za izbore, ali to ničim nisu pokazali - navodi Milivojević.

On smatra da je poruka studenata potpuno mirna i legitimna, ali da je deo parlamentarne opozicije doživljava kao pretnju.

- Nažalost, dobar deo parlamentarne opozicije vodi neku vrstu neobjavljenog verbalnog rata protiv studentske liste i građana koji je podržavaju. Kada tako nastupaju, ispada da su im studenti i njihovi simpatizeri veći politički protivnici čak i od Aleksandra Vučića. U suprotnom, ne bismo imali situaciju da deo opozicije u parlamentu praktično glumi smokvin list vlasti - kaže on.

Milivojević dodaje da opozicija strahuje od mogućeg izbornog debakla, te da zato izbore ni ne želi.

- Dobro je što studenti ovako nastupaju. Deo opozicije se plaši katastrofe na izborima jer je jasno da više ne bi bio relevantan politički faktor. Neki strahuju čak i da ne bi prešli cenzus. Zato sada licemerno traže dlaku u jajetu i izgovore da ne podrže studentsku listu. Iskreno, verujem da mnogi od njih zapravo navijaju da vanrednih parlamentarnih izbora uopšte ne bude - zaključuje Milivojević.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno ukazuje da je studentski pokret i dalje prilično fluidan, odnosno da u njemu postoji više centara odlučivanja i različitih plenuma, zbog čega, smatra, nijedna odluka ne mora da bude konačna.

- To znači da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ova odluka trajna. Nije isključeno da studenti na kraju prihvate neki širi koncept objedinjavanja opozicionih snaga. Takođe, moguće je da i oni, kao i drugi politički akteri uoči konačnog dogovora, na određeni način „podižu cenu“ kako bi smanjili apetite pojedinih opozicionih stranaka - ocenjuje Anđelković.

On dodaje da je politička scena u Srbiji duboko podeljena i da pobeda protiv vlasti zahteva širi front.

- Realno gledano, Srbija jeste podeljena, ali to ne znači da su svi ti ljudi automatski samo za studentsku listu. I pojedine opozicione partije imaju svoje stabilno biračko telo. Da bi režim bio poražen, neophodna je svojevrsna referendumska atmosfera, a to podrazumeva mnogo više tolerancije i sa strane studenata i sa strane opozicije - zaključio je Anđelković. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić,18.5.2026)

Cvijetin Milivojević otkrio: Evo šta Vučić sprema studentima u subotu - hoće da uvede u Srbiju...

(zvanični youtube kanal Srbin info – Centar, srbin.info, voditelj Dejan Petar Zlatanović, 20.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=KQBtx7OpWjs