Idemo li ka “Dekretu za slučaj nužde”?

"U državi je u toku još jedna živa polemika u sferi filozofije koja se odnosi na koncepte “jedno se deli na dva” i “dva se spajaju u jedan”. Ova rasprava je borba između onih koji su za i onih koji su protiv materijalističke dijalektike, borba između dva poimanja sveta: proleterskog i buržoaskog. Oni koji tvrde da je “jedno se deli na dva” temeljni zakon sveta stavljaju se na stranu materijalističke dijalektike; oni koji tvrde kako je temeljni zakon prirode “dva se spajaju u jedno” protiv su materijalističke dijalektike. Obe strane povukle su među sobom jasnu liniju razgraničenja koristeći dijametralno suprotne argumente. Ova rasprava odražava, na polu ideologije, oštru i složenu klasnu borbu koja se odvija u Kini i u svetu.” (“Crvena zastava”, 21.9.1964, Peking; časopis čiji su teorijski napisi odražavali političko i ideološko stanovište Komunističke partije Kine i njenog vođe)

.   .   .

Ako bih se vratio svom omiljenom hobiju – brojanju koliko je puta, o nečemu važnome, predsednik svih građana Srbije javno slagao sve svoje građane (obećanje o ostavci na mesto predsednika stranke ispunio je, recimo, tek posle šest i po godina, iz 26. puta!) – došao bih do računice da je, samo od početka 2025, najmanje 35 puta obznanjivao, najavljivao i odjavljivao, provocirao ili začikavao javnost potencijalnim terminima vanrednih parlamentarnih, ali i predsedničkih, izbora.

Srpski baron Minhauzen je, dakle, u svom izbornom “Pinokio kalendaru”, izukrštavao svece i tropare, “crvena slova” i blagdane, godine Zelene zmije i Vatrenog konja – od Nikoljdana i Đurđevdanka, preko Vidovdana i Svetog Petra i Pavla, do Velike i Male Gospojine, pa “jope” do Svetoga Nikole, “u oktobru, biće u novembru; u novembru, biće u decembru”...

Samo od Nove godine, Institucija Predsednika Srbije zborila je ovako:

Na Božić, Bože mi oprosti, reče: Vanredni parlamentarni u oktobru, „biće“, u novembru ili decembru; 26. 1: “Realno“ očekivati izbore između oktobra i decembra; 6. 2: Vanredni parlamentarni izbori do kraja 2026; 1. 3: Parlamentarni sigurno do kraja godine, a za predsedničke “će vidimo”; 31. 3: Izbori do kraja godine, možda i ranije, „do Vidovdana“, tj. 28. juna; 4. 4: Najavio da će se kandidovati (na vanrednim parlamentarnim) za premijera „samo ako bez njega SNS ne može da pobedi“ većinsku Srbiju; 14. 4: Izbori možda do 10. jula ili od septembra do kraja godine; 20. 4: „Do Đurđevdana će se otprilike znati kada će biti izbori“; 30. 4: Izbori će biti održani do kraja godine, a možda i do Vidovdana; za Prvi maj: Izbori će biti ili 12. jula ili u periodu od oktobra do kraja novembra; 2. 5: Kazao da ne isključuje mogućnost da izbori budu u julu, kao ni do kraja novembra; uoči Svetoga Đorđa: Najavio da će odluka o raspisivanju izbora „biti doneta u narednih desetak dana“; 9. 5: Slagao da su izbori na dohvat ruke, “bilo za dva ili pet meseci, svejedno je”; 21. 5: Pošto je postalo jasno da izbora neće biti u junu, rekao je da će biti krajem septembra ili do polovine novembra; 30. 5: Zakleo se glavnoj Dvorskoj TV laži i paralaži da će izbori biti održani ove godine; 14. 6: „Na izbore idemo u naredna tri ili četiri meseca“; 20. 6: „Jedni (neznano koji?) izbori će biti u oktobru ili novembru“; 27. 6: Na stranačkom mitingu, na platou između En-De-Ća i zdanja Narodne skupštine Srbije, govorio fanovima o svojim “poslednjim danima i poslednjim nedeljama kao predsednik“, a oni mu uzvratili transparentom „Vučić – doživotni premijer“; 29. 6: Najavio da će „u roku od nekoliko nedelja“ (to bi značilo najkasnije do kraja jula) podneti ostavku i da će uslediti prevremeni predsednički i parlamentarni izbori, ali nije dao čak ni okviran datum; 8. 7. 2026: Veli da očekuje izbore u oktobru ili novembru, s tim da će, najverovatnije, prvo da budu parlamentarni, pa predsednički; 10. 7. 2026: Izjavio da će, nekoliko dana nakon što raspiše parlamentarne izbore, podneti ostavku na mesto predsednika Republike, jer „mora ovde u svojstvu predsednika Republike da raspiše parlamentarne izbore, a onda će proći neki dani i onda će podneti ostavku“, što znači da će parlamentarni “biti mesec ili dva pre predsedničkih”; 20. 7: Kaže da će izbori biti veoma brzo raspisani, najavljuje ostavku Vlade, pa svoju naknadnu ostavku („15 dana posle toga“), kao i kandidaturu za premijera, jer, kao, “neće da bude premijer bez izbora”; 23. 7: Izjavio je da će “pre kraja godine” biti održani parlamentarni izbori – u oktobru ili novembru, dok će izbori za šefa države biti nešto kasnije: „Ne mogu sam to da učinim. Pošto vlada obavesti parlament, ja raspisujem izbore“; 24 – 25. 7: Rekao da očekuje izbore u oktobru ili novembru, uz napomenu da će svakako biti do kraja godine; 26.7: Konstatovao da, ako su oktobru parlamentarni izbori, „to je stvar rokova“, onda će predsednički da budu krajem decembra ili u januaru ili u februaru 2027...

.   .   .

Dok na jednoj strani laže o datumu izbora i, kupujući vreme zloupotrebom institucija državne prisile, tužilaštava i pravosuđa, pokušava da u korenu saseče “neočekivanu silu koja se iznenada pojavila” 2024. i preti da stvarno, jednom za svagda, “reši stvar”, na drugoj strani se, ne pitajući za cenu koju ionako neće platiti on koji se lažno predstavlja imenom “Srbija” i prezimenom “Pobeđuje”, već svi građani ove zemlje – besramno, po svetu, ulaguje i velikima i malima, svima onima koji su spremni da podrže njegovu 14-godišnju “stabilokratiju”.

A, za to vreme, od mog prošlog teksta na ovu temu (Simulacija života ili „Srbija pobeđuje na svim frontovima“, 22.6.2026), autokratija s odlikama plutarhije u Srbiji lepo uznapredovala.

Ćacistan, to “Galsko selo” i najslobodnije mesto u Evropi, postalo je toliko neosvojiva tvrđava, bastion toliki da se zbog njega, evo drugu godinu zaredom, promocija novih oficira Vojske Srbije, voljom vrhovnog komandanta u ratu i miru, izmešta sa platoa ispred zdanja Narodne skupštine u kasarnu.

Iz Vlade je, usred letnjih ferija i u predvečerje nekakvih izbora, kao neka vrsta osvete nastavnicima, učenicima, školama iI đačkim roditeljima koji su digli glas protiv sistemske korupcije, parlamentu pod državnim udarom hitno najavljen Predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je, u rezoluciji o Srbiji, izrazila zabrinutost zbog izbora, zbog stanja medija i zbog “moguće upotrebe soničnog oružja protiv građana”. Rezolucija Evropskog parlamenta je konstatovala stagnaciju u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija, upozorila na kampanju zastrašivanja studenata, novinara i aktivista u Srbiji... U međuvremenu je, preko Ledenog “Ajmo, aplauza” ministra vanjskog, iz Vošingtona stigao aber o navodnom nastavku “strateškog dijaloga” (valjda onog započetog pre šest godina koji je rezultovao Poglavičinom molbom Trampu da zamoli Netanjahua da prizna Kosovo?) sa Sjedinjenim evroskeptičnim, pardon Američkim Državama, ali i, kratkoročno, topla preporuka Evropske komisije, uz ekspresno “crveno svetlo” čak osam zemalja Antiruske, pardon, Evropske unije...

U istom danu, predsednik svih građana Srbije je, između dve šatre, negde u Srbiji, svoje političke rivale nazvao „čoporom bez ideje, plana i programa”, a ministar “Ajmo, aplauza”, tokom službene posete SAD-u, srpske studente krstio Amerikancima bliskim terminom – “teroristi”.

Šestorci novosadskih studenata u egzilu koje Interpol, na sramotu srpske policije, nije želeo da kao “političke disidente”, stavi na poternicu, u izgnanstvu se pridružio najnoviji “rušilac države i ustavnog poretka”, novinar Radić.

Parlament pod državnim udarom “zna za jadac”, pa se dosetio da “autentičnim tumačenjem” ostavki četvoro izabranih članova Saveta REM-a pokuša da kupi briselski lilihip, ali osim što smo, uz smokvin list opoziciju u parlamentu dobili i nezavisni ekspertski paravan u REM-u, nikakve vajde nema, pa će, ako izbora uopšte bude, oni biti održani pod sadašnjim medijskim neuslovima.

Onda se Poglavnik dosetio da “pomoću Skupštine” protumači “autentičnu volju” građana, tako što je svojim pritiskačima tastera u parlamentu naredio da mu, još na neko vreme, sačuvaju Macutovu vladu, e da bi Macut Poglavici lično pričuvao premijersko mesto, za zlu ne trebalo, i bez izbora.

Dok jedan običan Poglavičin brzoglasni poziv sa terena Malom Doktoru Haznedarbaši (glavnom dvorskom rizničaru), i ovoga “varljivog leta”, rešava problem 200 metara makadama, 100 metara asfalta, nedostajuće krave muzare ili “tri hiljade za gospođu, dve hiljade za gospodina” - dotle se Poglavičine bostandžibaše (komandanti padišahove garde) javno ruže, međusobno tuže, ćorcima raspucavaju, ali sve više i stvarno upucavaju, ali uz jaku veru da će milost, pomilovanje i abolicija od strane gospodara biti večni kao što jesu svih ovih 14 zlatnih godina: “Ne dam Gašića, ne dam Malog, ne dam ovog , ne dam onog...”

Pre tačno jedne decenije, kao premijer, vikao je na obali jezera: “Ne dam Gazivode, evo ne dam, mogu sutra da me smene. Ubijte me, evo, ne dam!”

Potkraj 2022, tokom sastanka sa predstavnicima Srba sa KiM, organizovanom u Raški, jer na osnovu sporazuma koji je on lično dogovorio sa Prištinom, bez dozvole prištinskih vlasti nije smeo da uđe na KiM, zakleo se da „niko više neće moći Srbe da lovi kao zečeve”.

Pre neku nedelju, u istu ravan, kao da je reč o istom scenariju, stavio je odvajanje Crne Gore i Kosova, legitimišući time svoje četrnaestogodišnje odricanje od Kosova i Metohije.

Dok “Aco, Srbine” cupka i podvriskuje  ispod belih čadora putujućeg cirkusa “Ujedinjena Srbija”, Srbima na KiM ruše kuće i vikendice, preoravaju drumove i eksproprišu imanja.

Sve im je dao, bambadava - čak nije ni čestito prodao.

U još jednom povijesnom, ovaj put uočividovdanskom govoru, 27. juna, Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, dok su partijske zastave vijorile ispred njega, praveći hladovinu slobodarskom paralimilitarnom Ćacistanu – “Zastavu visoko” (“Die Fahne hoch”), falilo je samo ono “Redovi čvrsto zbijeni...” iz marša Horsta Vesela – najavio da će, kao građanin (!?), stati na čelo stranačke liste pod imenom “Ujedinjena Srbija” (?!), skromno apostrofirajući svoju istorijsku misiju: “Stajao sam čvrst kao stena i uspravan kao jablan!“

Ne bih da mračim, ali “javlja mi” se sve veća represija što datum izbora bude bliži!

.   .   .

Sve ostalo, pre i posle toga, nastavak je, već uveliko poodmakle, „operacije Ermachigunggesetz“ u Srbiji.

U knjizi „Pod bičem kukastog krsta“ (IP Rad, Beograd, 1956), znameniti lord Rasel (“Raselov sud”), ovako sumira šta su, od 1933. do 1939, tj. od ozvaničenja “Operacije Ermächtigungsgesetz”, Nemci učinili samim pravim (ne jedino nearijevcima) Nemcima  u Nemačkoj: “Ukidanje slobode govora zajedno sa slobodom štampe, kontrola sudstva, konfiskacija imovine, ograničenje prava miroljubivog udruživanja, cenzura pisama i telegrama, prisluškivanje telefonskih razgovora, ukidanje radničkih sindikata i militarizacija radne snage, uskraćivanje verskih slbooda – to su stege kojima tiranin drži u potčinjenosti svoje podanike.“

U praksi, na planu paramilitarnog organizovanje Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke (NSDAP), formirane su nacističke partijske paravojne grupe Schutzstaffeln (SS), bezbednosna služba Sicherheitdinst (SD), politička policija Geheime Staatspolizei (Gestapo), paramilitarni inkubator budućih SS-ovaca Hitler Jugend, u kome su fanatični omladinci podvrgavani intenzivnom pogramu nacističke propagande, a tako drilovani, regrutovani najpre u patrolnu službu (Streifendienst), a odatle u Wafen SS i Algemeine SS.

Na terenu “zakonodavstva”, poslednjeg dana februara 1933, posle “Paljenja Rajhstaga”, a na osnovu predsedničkog „Dekreta za slučaj nužde“, uveden je institut “zaštitnog zatvora” (Schutzhaft) kao zakonska mera kojom je svako onaj ko je pokazivao i najmanji znak opozicionog delovanja prema režimu mogao da bude poslat na „urazumljivanje“ iza rešetaka.

Tim Dekretom rajhspredsednika za zaštitu naroda i države („Dekret paljevine Rajhstaga“) praktično su ukinute građanske slobode, mnoga ovlašćenja rajhspredsednika preneta su na Hitlerovu vladu – što se smatralo prvim činom nacističkog „glajhšaltovanja“ (Gleichschaltung – ideja apsolutnog nasilnog ujednačavanja politike i društva), kojim je Nemačka nasilnim putem postala navodno “Ujedinjena Nemačka”.

Nakon što su na ponovljenim izborima, 5. marta 1933, nacisti sa koalicionim partnerima osvojili 52 odsto glasova (oni sami tek 44 odsto), već 23. marta, predsednik fon Hindenburg je blagosiljao donošenje Zakona o vanrednom ovlašćenju (Ermächtigungsgesetz; Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich), kojim je kancelaru Hitleru dato pravo da donosi zakone bez parlamenta, čime je legalizovano uvođenje diktature.

Osim svih onih akata i aktivnosti koje je novopečeni diktator realizovao po slovu “Zakona o prenosu ovlašćenja”, a koje sam uredno beležio u prethodnim tekstovima, vredan pomena u našem kontekstu je i Zakon o obnovi državne službe u Nemačkoj, od 7. aprila 1933, kojim se pravo na državne “pozicije” (učitelji, profesori, sudije itd) uskraćuje ne samo, podrazumevajućim, Jevrejima nego i – svim političkim protivnicima nacista. Usledilo je ritualno spaljivanje 25.000 knjiga suprotnih nacističkoj ideologiji, između ostalog i knjige Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj je pesnik zapisao da „tamo gde spaljuju knjige, na kraju će spaljivati i ljude“, a sve to u organizaciji “Nemačkog studentskog društva”, na trgu Opernplac, pred Rajhstagom, 10. maja 1933. Naime,  po uzoru na 95 teza Martina Lutera iz 1517, na nemačkim univerzitetima je istaknuto “Dvanaest teza protiv nenemačkog duha”. Ovu nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha“, čiji je vrhunac bilo „čišćenje književnosti vatrom”, okupljenima na Opernplacu dr Jozef Gebels je sažeo u parolu „ne - moralnoj dekadenciji i iskvarenosti“ i poručio da “budući nemački čovek neće biti samo čovek knjige, već i čovek karaktera”. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 31.7.2026)

Cvijetin Milivojević 2.deo: Vučič licitira datumima kako bi prešao studente!

Gost Olivere Manojlović na kanalu SRPSKA PRIČA je bio politikolog Cvijetin Milivojević.

Ovo je drugi deo intervjua sa političkim analitičarem Cvijetinom Milivojevićem.

Milivojević analizira niz kompleksnih političkih i društvenih pitanja:

Položaj Srba u Hrvatskoj i plan Z4:

Diskutuje se o odgovornosti bivših i sadašnjih vlasti za status srpskog naroda u Hrvatskoj, o mogućnosti konstitutivnosti Srba i poređenjima sa drugim evropskim modelima (Belgija, Švajcarska).

Kultura sećanja i memorijalni centri:

Detaljno se razmatra potreba za izgradnjom centralnog memorijalnog kompleksa za sve srpske žrtve genocida u 20. veku, uz kritiku trenutnog nedostatka političke volje i ideoloških podela koje to koče.

Politička scena i predstojeći izbori:

Milivojević analizira strategije vlasti u vezi sa najavama izbora, ulogu studentskih protesta i formiranje potencijalnih izbornih lista.

Kritika institucija i medija:

Govori se o urušavanju državnih institucija, ulozi REM-a i načinu na koji se vodi medijska propaganda u Srbiji.

Video nudi dubinsku političku analizu namenjenu publici koju zanimaju detaljni odgovori na pitanja o nacionalnom identitetu, istorijskoj odgovornosti i aktuelnim političkim previranjima. (podcast „Srpska priča”, 29. 7. 2026)

https://www.youtube.com/watch?v=jOvTvMOkAk0

Zašto Vučić beži od izbora? REM, kriminal i tajni dogovori o Kosovu

Šta se događa kad vlast više nije sigurna da može da pobedi na izborima, ali i dalje kontroliše institucije, medije i najveći deo političkog terena?

U trinaestoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa novinarom Milivojem Mihajlovićem, političkim analitičarem Cvijetinom Milivojevićem i advokatom Vladimirom Todorićem o izborima koji se najavljuju, ali se ne raspisuju i sistemu koji kupuje vreme.

Od pravno spornog „povratka“ članova Saveta REM-a i odnosa 4:4, razgovor vodi ka centralnom pitanju epizode: može li studentska lista da ugrozi vlast i kako odgovoriti na izbore bez ravnopravnih medijskih i institucionalnih uslova?

Analiziraju i razloge zbog kojih Evropska unija, uprkos kritikama stanja demokratije, nastavlja da prihvata vlast u Beogradu kao partnera, kao i najavljeni strateški dijalog Srbije i SAD. Da li je reč o stvarnoj promeni spoljnopolitičkog kursa ili traženju međunarodne podrške pred moguću izbornu krizu?

U završnom delu epizode otvaraju teme potisnute iz glavnih medija: međunarodne zaplene kokaina, Sky komunikacije, pranje ilegalnog novca, rušenje srpskih objekata na Gazivodama, preuzimanje institucija na severu Kosova, Zajednica srpskih opština, Plan Z4 i deklaracija o Jasenovcu.

Razgovor završava tvrdnjom da je Interpol odbio poternice za šestoro studenata zbog političke prirode predmeta i upozorenjem na širenje političkog progona.

Na početku emisije odajemo poštu Draganu Papiću i Oliveri Katarini, ljudima koji su ostavili dubok trag u kulturnom životu Srbije i Jugoslavije.

📅 Premijera: ponedeljak, 27. jul 2026. u 20:00

🎙 Razgovarali: Milivoje Mihajlović, Vladimir Todorić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

🎨 Vizuelni identitet i dizajn: Vesna Kurćubić

🎬 Snimanje i montaža: Kasia Studio

📺 Produkcija: Albatros News

Poglavlja

00:00 Uvod

03:09 Sećanje na Dragana Papića i Oliveru Katarinu

06:54 REM: može li podneta ostavka da prestane da važi

19:27 Zašto Evropska unija i dalje igra na Vučića

29:01 Istraživanja: studentska lista, vlast i opozicija

35:15 Zašto Vučić odlaže izbore

58:17 Srbija i SAD: strateški dijalog ili politička simulacija

1:04:47 Kriminal, pranje novca i unutrašnji sukobi sistema

1:11:28 Sky, zaplene kokaina i ono što mediji prećutkuju

1:27:15 Interpol, studenti i politički progon

(podcast “U reketu sa Teškim centrom”, podrukcija “Albatros news”, www.albatros.news, 27.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=MsB9WVXLdvM

Milivojević: Opozicija, svesno ili nesvesno izigrava jednu vrstu paravana vlastima pred Briselom i EU

U Narodnoj skupštini Srbije otpočela je sednica na kojoj će se glasati o nepoverenju Vladi Đure Macuta. Od 62 člana opozicije prisutno je 48 članova. U sali su prisutni svi ministri Vlade uključujući i ministar kulture Nikola Selaković protiv kojeg se vodi postupak pred Specijalnim sudom zbog zloupotrebe službenog položaja povezane sa slučajem „Generalštab“. Politički analitičar Cvijetin Milivojević rekao je za Izlaz.com da je današnja sednica nastavak priče o jednoj vrsti „dila“ u kome parlamentarna opozicija, svesno ili nesvesno izigrava jednu vrstu paravana vladajućim vlastima ovde pred „pre svega Briselom i Evropskom unijom“.

„Čestitam pokazali ste neverovatnu odgovornost – prisutno je 48 od 62 članova opozicije koji su podneli predlog o glasanju o nepoverenju“, rekla je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

U sali je prisutno ukupno 183 narodna poslanika, a na dnevnom redu je samo jedna tačka – glasanje o nepoverenju Vladi Srbije.

Predstavnik opozicije Miroslav Aleksić rekao je da je ovo jedinstvena prilika da u Vladi budu prisutni ministri.

„Građani Srbije su i zaboravili ko su ministri i ko čime treba da se bavi? Zaboravili smo da postoji premijer, Macuta smo viđali u mantilu mnogo više nego u Vladi. Moram da primetim da su neki ministri udostojili ovaj dom – Bratina je došao u sakou a ne u majici“, rekao je Aleksić.

„Tu je i Selaković koji sedi u Vladi Srbije sa sve krivičnom prijavom tužilastva optužen za krivično delo“, rekao je Aleksić.

Tvrdi da je većinski deo Vlade sednicu ponovo započeo predstavom, te da im je opozicija uvek bila problem.

„Da vlast ima većinu i trebalo bi da bude 250 poslanika vlasti i da ukinete svakog ko drugačije misli. Evo sad kažete došlo je njih 48, a ne 62. To će služiti samo vašim tablodima i medijima, jer ćete govoriti kako je opozicija neodgovorna, lenja i neradnička“, rekao je Aleksić.

Zašto opozicija traži sednice na koje ne mogu da dođu?

Na pitanje zašto opozicija traži sednicu ako ne može da dođe, politički analitičar Cvijetin Milivojević je rekao za Izlaz.com da je osnovno pitanje zapravo: zašto se ova sednica koja je trebalo da bude održana u februaru, najkasnije početkom marta održava skoro početkom avgusta.

Rekao je da po njegovom mišljenju to liči na jednu vrstu prećutnog dogovora između vladajuće koalicije, skupštinske većine, i dela parlamentarne opozicije koja je zatražila smenu Vlade, „iako zna da nema ni jednu trećinu narodnih poslanika spremnih da podrže tu smenu“.

„Jer mi smo ovim izgubili jedno šest meseci, dakle najmanje, prolongiranje zapravo vanrednih parlamentarnih izbora. Podsećam da je većina građana Srbije, a studenti su tada bili glas većine građana Srbije, 5. maja prošle godine zatražila ne smenu ove vlasti, nije htela da ruši Vučića, nego je tražila prosto i jednostavno vanredne parlamentarne demokratske izbore“, rekao je Milivojević.

Kaže da je ovo, po njegovom mišljenju, nastavak priče o jednoj vrsti „dila“ u kome parlamentarna opozicija, svesno ili nesvesno izigrava jednu vrstu paravana vladajućim vlastima ovde pred „pre svega Briselom i Evropskom unijom“.

„Dakle, ovde imamo privid nekakve demokratije, privid parlamentarizma i tako dalje, iako imamo Skupštinu koja je pod državnim udarom još od 24. novembra 2024. kada je Ana Brnabić, kao predsednica Narodne skupštine, uzurpirala, otela, okupirala prava i ovlašćenja Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog, predstavničkog i ustavotvornog tela“, rekao je Milivojević.

Kaže da postoje dve vrste očekivanja – opozicija očekuje da će dobiti publicitet jer je „opozicija, podnosilac ovog zahteva, imaće neograničeno vreme diskusije“, a vlast očekuje da je etapa prolongiranja datuma završena.

„Ona (opozicija) računara na dodatni publicitet na javnom medijskom servisu pre svega, i u drugim medijima. A vlast računa da je još jedna etapa u faktički prolongiranju datuma izbora otkačena, štiklirana. Dakle, to je to je zajednički interes u ovom trenutku“, rekao je.

„ Zamislite sad potez, jednu vrstu mazohističkog poteza, da vladajuća koalicija, na primer, izglasa nepoverenje Vladi koju je sama napravila, odnosno stvorila. Deluje malo neozbiljno i deluje pomalo luzerski“, dodao je Milivojević.

Dodao je da vlas na ovaj način ima obrazloženje i opravdanje zbog čega nije raspisala vanredne parlamentarne izbore.

Kaže da je ovo jedna vrsta „vašarske atmosfere“ u direktnom prenosu na javnom servisu. (portal izlaz.com, Isidora Martać, 27. 7. 2026)

Šokantno otkriće o Oluji: Plan koji je mogao da spasi sve! - Cvijetin Milivojević

Kako je zapravo pala Republika Srpska Krajina?  Šta je sadržavao tajni potpis u Beogradu?

Šta Srbija mora da traži od Hrvatske? Milivojević o reparacijama i pravdi...

Gost SRPSKE PRIČE je bio politikolog Cvijetin Milivojević.

Teme emisije:

-Sećanje na jul i avgust 1995.:

Razgovor počinje analizom dva događaja koja obeležavaju ovaj period – godišnjice u Srebrenici i akcije „Oluja“ u Hrvatskoj. Ističe se paradoks u međunarodnim presudama i činjenica da za zločine nad Srbima u „Oluji“ niko nije adekvatno odgovarao.

Deklaracija o genocidu nad Srbima u NDH:

Milivojević ukazuje na to da Srbija još od 1945. godine čeka na usvajanje deklaracije o genocidu nad Srbima u NDH, dok su druge države i parlamenti (poput Crne Gore) slične dokumente već usvojili.

Plan Z4 kao propuštena prilika:

Detaljno se analizira plan Z4 koji je nudio Srbima u Hrvatskoj „državu u državi“ sa širokom autonomijom (sopstvena policija, valuta, grb, zastava). Milivojević otkriva da je Milan Babić potpisao ovaj plan dva dana pre početka „Oluje“ u američkoj ambasadi u Beogradu, ali da je ta informacija tada bila ignorisana ili blokirana.

Konstitutivnost Srba u Hrvatskoj:

Objašnjava se istorijski kontinuitet Srba kao konstitutivnog naroda u Hrvatskoj kroz državu SHS, ZAVNOH i ustave socijalističke Jugoslavije, sve do nasilne promene statusa 1990. godine.

Aktuelna politika i Kosovo:

Komentariše se izjava ministarke Snežane Paunović o Kosovu, kao i odnos aktuelne vlasti prema Srbima u regionu. Milivojević kritikuje pasivnost srpske diplomatije u korišćenju međunarodnog prava za zaštitu prava Srba u Hrvatskoj.,,

Regionalna saradnja i pragmatizam:

Kroz primere iz Bosne i Hercegovine (Dodik, Čović, gasovodi, Pelješački most), analizira se kako ekonomski interesi i pragmatična politika mogu dovesti do rešenja koja zaobilaze blokade centralnih vlasti. (podcast „Srpska priča“, autor Olivera Manojlović, 26.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=XsRJzquKXFg&pp=ygUNc3Jwc2thIHByacSNYQ%3D%3D

Cvijetin Milivojević: Izbori čekaju vrhunac Vučićevog ličnog rejtinga

U ponedeljak će biti održana skupštinska rasprava o poverenju Vladi. Inicijativa opozicije za izglasavanje nepoverenja, podneta još u februaru, do danas nije dobila epilog, dok su se u međuvremenu nizali novi razlozi za preispitivanje rada pojedinih ministara. Da li ćemo posle ove skupštinske rasprave biti bliže izborima i koliko su zaista relevantna istraživanja javnog mnjenja, kako studentska lista da tu podršku pretoči u glasove, u emisiji 3D razgovaramo sa politikologom Cvijetinom Milivojevićem.

Cvijetin Milivojević: Sednica o nepoverenju neće oboriti Vladu, ali može otvoriti put izborima (VIDEO)

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da Vlada najverovatnije neće pasti na sednici Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o njenom poverenju, ali da održavanje te sednice može otvoriti put za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Gostujući u emisiji „3D“ na Insajder televiziji, rekao je da izbori trenutno ne odgovaraju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i da će njihov termin zavisiti od procene trenutka u kojem vlast može da ostvari najbolji rezultat.

Milivojević smatra i da bi spajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora predstavljalo veliki rizik za vlast, dok Studentska lista i opozicija, ukoliko žele smenu vlasti, ne bi trebalo samo da čekaju izbore. Prema njegovim rečima, uz organizacionu pripremu, moraju da insistiraju i na izbornim uslovima koji bi omogućili demokratski proces.

Sednica može da ukloni prepreku za izbore

Govoreći o raspravi o poverenju Vladi, Milivojević je ocenio da poslanička većina neće glasati za njenu smenu, jer bi time praktično osporila sopstveni izbor. Ipak, smatra da je važnije to što bi okončanjem te procedure predsedniku bila otvorena mogućnost da raspusti parlament i raspiše izbore.

„Ne bi trebalo da Vlada padne i nije suština u tome. Bitno je da se sednica održi, jer predsednik ne može da raspiše vanredne parlamentarne izbore dok je u toku inicijativa dela opozicije za smenu Vlade. Ne verujem da će dvotrećinska većina u Skupštini dozvoliti sebi sramotu da uskrati poverenje Vladi koju je sama izabrala. To bi bila vrsta samoubilačkog poteza. Ali, bez obzira na ishod glasanja, predsedniku će biti otvorena mogućnost da raspiše vanredne parlamentarne izbore“, rekao je Milivojević.

On je podsetio da je Vučić tokom prethodnih meseci više puta menjao najave o tome kada bi izbori mogli da budu održani. Zbog toga, kako kaže, ni poslednju najavu da bi parlamentarni izbori mogli da uslede do kraja godine, a predsednički nakon Vučićeve ostavke, ne treba uzimati kao konačan plan.

„Od Đurđevdana je nekoliko puta pomerao trenutak kada će saopštiti odluku o izborima. Zatim je 27. juna, na stranačkom skupu Srpske napredne stranke, rekao da će još samo nekoliko nedelja biti predsednik Republike i da će podneti ostavku. Nekoliko nedelja nije nekoliko meseci. Ako bi sada podneo ostavku, Srbija bi ostala bez predsednika koji može da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Zato je situacija komplikovana i zato mi, zapravo, ne znamo kada će izbori biti“, naveo je.

„Njemu trenutno ne odgovaraju izbori“

Prema oceni Milivojevića, odluka o terminu izbora neće zavisiti samo od Vučićeve političke procene, već prvenstveno od istraživanja javnog mnjenja. On smatra da predsednik želi da pronađe trenutak u kojem će njegov lični rejting najviše pomoći vladajućoj koaliciji.

„Ne procenjuje on sam, nego agencije za istraživanje javnog mnjenja koje mu crtaju rejting danas i procenjuju kakav će biti u septembru, oktobru ili decembru. Njegov lični rejting je tokom ovih 14 godina uvek bio od deset do 20 odsto viši od rejtinga kompletne koalicije. Zato meri trenutak raspisivanja predsedničkih ili parlamentarnih izbora prema tome kada će on lično stajati najbolje“, rekao je Milivojević.

Ukrštanjem različitih istraživanja, kako tvrdi, može se zaključiti da vladajuća koalicija u ovom trenutku može da računa na najviše 40 odsto glasova. To, naglašava, nije zanemarljiv rezultat, ali smatra da vlast više ne može da bude sigurna da će izborni proces kontrolisati kao ranije.

„Maksimum do kojeg u idealnoj situaciji može doći cela koalicija, koju čini 14 stranaka, jeste 40 odsto. Pitanje je da li će do tog maksimuma uopšte doći. Njegov cilj je sada da što više zadrži zacementirano biračko telo, jer trenutno ne postoji neki budući dobar dan u kojem će mu rejting naglo porasti“, ocenio je.

Rizik od istovremenih izbora

Milivojević smatra da bi za vlast bilo posebno rizično da istog dana budu održani parlamentarni i predsednički izbori, jer bi mogla da izgubi obe trke. Problem za vladajuću koaliciju vidi i u tome što Vučić više ne može da se kandiduje za predsednika, dok, prema njegovom mišljenju, nema kandidata koji bi mogao da prenese njegovu podršku i pobedi u drugom krugu.

„Neverovatno je da rizikuje i spoji predsedničke i parlamentarne izbore, pa da izgubi i jedne i druge. Na predsedničkim izborima on ne može da se kandiduje, a nema kandidata koji može da pobedi u prvom krugu. U drugom krugu, po mom mišljenju, nema kandidata koji bi mogao da pobedi opozicionog kandidata ukoliko bi se opozicija oko njega dogovorila“, rekao je.

Komentarišući mogućnost da prvo budu održani parlamentarni izbori, Milivojević je ukazao na problem Vučićevog učešća u kampanji i korišćenja njegovog imena u nazivu izborne liste dok je predsednik Republike. Smatra da će to pitanje ovoga puta imati veću težinu nego na prethodnim izborima.

„Ranije mu se moglo da listu nazove kako hoće i da vodi kampanju, iako je predsednik svih građana. Sada postoji akter koji, prema istraživanjima, ima veću podršku od njegove koalicije. Nisam siguran da će Studentska lista prihvatiti da izađe na izbore pod istim uslovima pod kojima je opozicija izlazila prethodnih godina“, naveo je Milivojević.

Studenti moraju da traže i izborne uslove

Milivojević smatra da zahtev za izborima nije dovoljan ukoliko ga ne prati zahtev za minimalnim demokratskim uslovima. Studentski pokret, kako kaže, mora da nastavi da izgrađuje infrastrukturu potrebnu za kontrolu izbora i istovremeno predstavlja delove svog budućeg programa.

„Kada su studenti zatražili izbore, rekao sam da je to nedovoljno jasan zahtev. Uz izbore moraju da traže i normalne, iole demokratske izborne uslove. Ne ide jedno bez drugog. Ne treba mirno da čekaju, već da se organizuju. Neke opozicione stranke imaju logistiku, ali to nije dovoljno. Studenti sada organizuju infrastrukturu potrebnu za ozbiljnu organizaciju koja namerava da predloži izbornu listu“, kazao je.

Kao programske poruke koje su, prema njegovoj oceni, posebno uznemirile vlast, Milivojević izdvaja najavu obračuna sa korupcijom, oduzimanja nezakonito stečene imovine i platformu o Kosovu. Smatra da su studenti time počeli da se predstavljaju kao politička alternativa, a ne samo kao protestni pokret.

„Nije više reč samo o borbi protiv korupcije, nego o obračunu sa korupcijom, što je proaktivan proces. Ne govori se samo o ispitivanju porekla imovine, nego o oduzimanju nelegalno stečene imovine. Platformom o Kosovu poslali su poruku i oduzeli Vučiću municiju da ih optužuje da su izdajnici i eksponenti nekakvih centara obojenih revolucija. Dovoljno je pogledati te tačke da bi se videlo otkud strah vlasti“, rekao je Milivojević.

On je zaključio da Studentska lista još nije formalno predstavljena i da joj se zbog toga ne mogu pripisivati izjave svake javne ličnosti koja podržava proteste. Njena snaga, smatra, mogla bi da bude u okupljanju ljudi različitih ideoloških stavova oko promene političkog sistema i zahteva za poštovanje izbornih pravila.

„Studentska lista u ovom trenutku ne postoji u konačnom obliku, kao što ne znamo ni ko će biti na Vučićevoj listi. Zato pojedinci ne mogu da govore u njeno ime. Smisao takve liste bio bi da okupi ljude različitih opredeljenja koji su spremni da podrže promenu sistema. Ali ona mora jasno da kaže da neće legitimisati izborni proces ukoliko se zakoni ponovo budu brutalno kršili“, zaključio je Milivojević.

(Insajder TV, emisija “3 D”, insajder.net, 24.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=_hdKSY2LRUE

Šapićev sukob sa „interesnim grupama“ u SNS: U feudalnoj strukturi „kneževina“ može biti oduzeta

Poslednja izjava gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića o interesnim grupama koje kroz „pacovske kanale” opstruišu mere u gradskom prevozu, ponovo je otvorila pitanje dubokih podela unutar vladajuće Srpske napredne stranke. Naši sagovornici ocenjuju da je vladajuća stranka ipak nije u potpunosti centralizovana, već oslonjena na autoritet Aleksandra Vučića.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić optužio je interesne grupe unutar Srpske napredne stranke za opstrukciju jedne od ključnih mera za unapređenje gradskog prevoza, koja je povučena sa dnevnog reda sednice Skupštine grada. Prema njegovim rečima, određeni krugovi unutar vladajuće stranke šire tvrdnje da je prevoz „dramatično poskupeo” te da se novac građana „baca i daje privatnicima”.

Šapić je ovakvo delovanje oštro osudio, okarakterisavši ga kao rad kroz „pacovske kanale”, uz upozorenje da oni koji to rade nisu svesni dugoročne štete koju nanose.

Ovakav istup gradonačelnika izazvao je hitru reakciju opozicije. Opozicioni predstavnici ocenjuju da Šapićeva izjava predstavlja direktno javno priznanje da Beogradom ne upravljaju zvanične institucije, već unutarstranački klanovi vođeni borbom za plen i kontrolu nad novcem Beograđana. Zbog, kako navode, očiglednog gubitka kontrole i izostanka podrške unutar sopstvenih redova, stranka Srbija centar SRCE je pozvala gradonačelnika da se izjasni da li će podneti ostavku.

Ovo, međutim, nije prvi put da tenzije na relaciji gradonačelnik – vladajuća stranka izlaze u javnost. Na prvoj konferenciji za medije nakon lokalnih izbora 2024. godine, Šapić je otvoreno prozvao Gorana Vesića, koji je tada bio ministar u Vladi Srbije, a prethodno zamenik gradonačelnika Beograda. Tada je izjavio da se „više neće povlačiti pred pacovima” i naglasio da zarad „mira u kući” više neće dozvoljavati opstrukcije koje ga sprečavaju da završi velike projekte u ovom mandatu.

Netrpeljivost između Šapića i Vesića ima dublje korene i datira još iz 2022. godine. Do otvorenog razdora došlo je kada je Šapić preuzeo funkciju gradonačelnika, dok je Vesić, dotadašnji zamenik gradonačelnika, prešao na ministarsku poziciju u Vladi Srbije.

U javnosti se povremeno nagađa o krizi unutar vladajuće partije, i piše o raspuštanju pojedinih lokalnih odbora u Srbiji,  ali čini se, da se najozbiljnija podela unutar SNS-a prelama kroz sukob Šapića sa „interesnim grupama“, koje on nije imenovao, za razliku od konferencije za štampu 2024. Najnovije optužbe Šapića na račun sopstvene stranke otvaraju pitanje koliko su one indikator mnogo dubljeg raskola između gradonačelnika i vrha SNS.

Naši sagovornici slažu se da je Aleksandar Šapić izložen snažnim unutarstranačkim udarima, opstrukcijama i izolaciji unutar SNS-a, što dodatno urušava njegovu političku moć i ionako problematično upravljanje Beogradom.

Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da Srpska napredna stranka predstavlja neku vrstu političko-kartelske feudalne strukture. On objašnjava da, iako stranka spolja deluje potpuno monolitno, iznutra nije u potpunosti centralizovana, već se sve oslanja na autoritet i primat Aleksandra Vučića.

Prema njegovim rečima, čitav sistem funkcioniše poput klasičnog feudalizma u kojem braća Vučić imaju određene sfere pod apsolutnom kontrolom, sa strogo hijerarhijski ustrojenim „vazalima“ od vrha do dna. Anđelković dodaje da se na tu “kičmu stranke” nadovezuju poluautonomne zone kojima upravljaju Vučićevi saradnici – od političkih figura do ljudi iz kriminalnog miljea.

On navodi da ti „upravnici“ slušaju svog lidera, ali da relativno samostalno vode svoje sektore. Međutim, Anđelković upozorava da se, ukoliko uđu u sukob sa Aleksandrom ili Andrejom Vučićem, takvi pojedinci ubrzo nalaze pod udarom sistema koji im postepeno oduzima njihove neformalne „kneževine“. Kao primer za takav mehanizam navodi slučaj Nebojše Stefanovića, procenjujući da je i Bratislav Gašić bio na korak od sličnog scenarija.

“U takvu složenu strukturu SNS-a uključio se Aleksandar Šapić, kada je napravio dogovor sa Vučićem. Međutim, uprkos tome, mnogi na doglavničkom nivou SNS-a nisu ga prihvatili u strahu od njegovih prevelikih ambacija. U takvim okolnostima on se verovatno permanentno suočava sa njihovim udarima ispod vode, o čemu sada i priča, ali ne treba isključiti da je posredno meta i Vučića, koji ga je iz oportunih razloga zavrbovao kada je mislio da mu treba, ali ga stalno slabi preko drugih ljudi jer se plaši da mu se ne otrgne kontroli pošto nije tipičan SNS igrač bez biografije, koji koliko god da ojača, ipak zna da potpuno zavisi od svog velikog šefa”, zaključuje Anđelković.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže za Danas da gradonačelnik Šapić ima običaj da za sve svoje „brljotine“ krivi druge.

 “Njegov direktor je na čelu GSP Beograd, pa zašto onda ovo preduzeće duguje dobavljačima skoro 7 milijardi dinara i tako rizikuje da bude oterano u stečaj? Zašto privatnim prevoznicima nije plaćeno 4 meseca, pa oni prete obustavom prevoza građana, kad je njegov šef kabineta direktno učestvovao u sastavljanju tog konzorcijuma? Zašto je pao tender za trolejbuse, tramvaje, zašto nema investicija u novu kanalizaciju, vodovodnu mrežu? Zašto je grad pred bankrotom? Zašto je poslao JPP za javnu bezbednost u beogradsku skupštinu, a nije obezbedio pravni osnov i javnu debatu”, pita naš sagovornik.

Jovanović ocenjuje da je Šapić najodgovorniji za katastrofalno stanje u Beogradu, dodajući da se ponašao kao “Dragan Marković Palma, trošio pare koje nije napravio, a onda ucenjivao republiku da mu sve finansira, a na kraju ih nazivao pacovima”. On zaključuje da se aktuelni gradonačelnik zamerio svima, ali najviše Beograđanima i da iz tog razloga “treba da ode što pre”.

“Pretpostavljam da je reč o akademskim krugovima unutar SNS suprostavljenim letnjoj tršćanskoj politfilozofskoj školi mišljenja doktora Šapića. Dijalektički materijalizam je u sukobu sa filosofskim idealizmom”, kratko kaže u ironičnom stilu za Danas na ovu temu politikolog Cvijetin Milivojević.

Podsetimo, tokom 14 godina na vlasti pojedina zvučna i visokorangirani političari su napuštali SNS, udaljavali se, ili se posle toga i ponovo približavali orbiti naprednjaka, poput Zorane Mihajlović, ali niko nije ostao u javnosti da deluje u svojstvu opozicije. (Danas, danas.rs, Lena Stevanović, 24.7.2026)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Približavamo se tački ključanja, režim nema većinu! (23.7.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Uvod u emisiju

00:00:46 – Kako vlast održava predizbornu atmosferu?

00:05:02 – Ko odlučuje o datumu izbora?

00:10:29 – Šta stoji iza najava novih izbora?

00:15:51 – Koliko su pouzdana istraživanja rejtinga?

00:20:38 – Procenat podrške od kojeg režim strepi

00:25:18 – Kako mediji diskredituju kritičare vlasti?

00:30:41 – Može li opozicija da nastupi u jednoj koloni?

00:35:39 – Koliki je uticaj stranih savetnika na vlast?

00:41:17 – Šta je bilo ponuđeno Srbima u Krajini?

00:47:16 – Kako Srbija čuva sećanje na svoje žrtve?

00:52:20 – Šta Srbija dobija od strateških sporazuma?

00:57:05 – Kako vlast koristi podele među protivnicima?

01:02:55 – Da li izbori postaju referendum o vlasti?

01:07:19 – Ko bi mogao da bude kandidat vlasti?

01:12:00 – Đoković, Bodiroga ili kandidat studenata?

01:16:01 – Kako se demokratija postepeno urušava?

01:20:00 – Da li opozicija legitimiše rad Skupštine?

01:24:06 – Sve oštrija retorika vlasti prema protivnicima

Intervju je snimljen 20.7.2026. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (podcast Balkan info, balkaninfo.rs, 23.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=Qy8wEFZMBDw&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Faktografija dozvoljenog novinskog tiraža, reprint

Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice, na početku svoje ovoletnje turneje “Srbijom među cirkuskim šatrama” – njegov poluimenjak Tajendejega, Onaj Koji Kocka Na Dva Uloga je, nakon poraza engleskih okupatora koje je podržavao, pobegao u Kanadu, dok mu je drugi poluimenjak, poglavica Sijuksa BiK Koji Sedi završio, da prostite, baš u stvarnom cirkusu gde je glumio samoga sebe – dakle, usred ilegalne izborne kampanje koju je poveo protiv većinske Srbije, potencijalne protivkandidate sa studentske liste nazvao je, ni manje ni više nego, "parazitima na državnim jaslama" i, pazi sad – “čoporom bez ideje, plana i programa”!

Na tu zlomisao Velikoga Brata sinuše mi, ne tako davno (pre “samo” tri decenije), već viđene slike, s kraja jeseni 1996, pa, u to ime, delim s vama prisećanja iz teksta koji sam prvi put napisao 7.12.2021. za “Dosije o medijima NUNS”:

... Sreda, 27. novembar 1996, sedište redakcije, Beograđanka, Masarikova br. 5, VII sprat. Tačno u 20.55 sati počelo je opelo, naprečac klinički odumirućem, dnevnom listu Blic koji je za naredni, praznični (tada smo još slavili Dan Republike, pokojne SFRJ) četvorobroj imao naručen neverovatan štampani tiraž od blizu četvrt miliona primeraka.

Pošto su, nedelju dana pre toga, otpočeli, ispostaviće se, tromesečni građanski i studentski protesti zato što je režim Slobodana Miloševića, falsifikovanjem zapisnika sa drugog kruga lokalnih izbora, pokušao da ospori pobedu Koalicije “Zajedno” u Beogradu i četrdesetak gradova u Srbiji. A dnevnik Blic, za malo više od dva meseca izlaženja, između ostalog, i zato što nije žmurio nad onim što se dešavalo na ulicama, uzleteo na pijedestal ubedljivo najtiražnijeg lista u Srbiji.

A onda je, 27. prosinca popodne, u tehničku pripremu lista, većinski vlasnik, Austrijanac Peter Kelbel, doneo, uvodnik negde napisan, a njegovim imenom potpisan, za sutrašnje izdanje. Sve pod naslovom „Nećemo da podstičemo nasilje“, sa sve podrškom nasilnom obračunu policije sa građanima koji su protestovali zbog krađe izbora na lokalnim izborima…

„Jugoslaviji su potrebni stvaraoci koji će moći državu ponovo da izgrade, a ne vukovi koji pod vođstvom vuka predvodnika love u čoporu…“, napisao je, suvlasnik tiražnog dnevnog lista čiji sam urednik, tada, bio. Pošto su se, prethodno, četrdeset troje novinara (i petoro urednika) i ostalih medijskih uposlenika Blica, još dok je Kelbelov uvodnik bio „na prelomu“, javno distancirali od tog broja novina. I pošto je, prethodno, glavni i odgovorni urednik lista Manojlo Vukotić, u znak protesta, podneo – ispostaviće se – opozivu ostavku na svoju funkciju. I pošto je, pre njega, zamenik glavnog urednika i urednik političke rubrike lista Blic Cvijetin MIlivojević – prenosi Beta 30. oktobra 1996. godine – podneo neopozivu ostavku na obe funkcije, jer je njegovoj redakciji „sugerisano“ da se u četvrtak „ne bavi previše politikom“.

Dakle, ovako je, na vanrednom redakcijskom sastanku, održanom te noći, svoj sramni uvodnik u kome se ograđuje od vlastite redakcije, pravdao (citiram zapisnik, hvala tadašnjoj daktilografkinji RTS-a i Blica Mikici) većinski vlasnik P. Kelbel: „…Izdanje koje je danas izašlo nisu bile nezavisne nego opozicione novine. Dali smo demonstracijama pet strana, iako su to uglavnom bile studentske demonstracije, na kojima nije bio ni jedan promil stanovništva. Mi pravimo novine za čitaoce, ali jedan promil demonstrira… Ovo nisu bile nezavisne novine ni po kakvim kriterijumima na svetu. Vi možete da vičete koliko hoćete o snovima Vuka Draškovića, ali to su smešni snovi naivnog čoveka… Bilo bi naivno verovanje da bi ove demonstracije mogle da sruše vlast. Moje je mišljenje da, ako je bilo ko lud da razbije prozor ili izlog, onda bi morala policija da nastupi… Za novine (Blic, prim. aut) koje su danas izašle, ja neću da se borim. Ako se ja za nešto izvinim, onda očekujem da se to i prizna. Niste se morali izviniti za neozbiljne novine… Obećao sam da ćemo pisati o svemu, ali to ne može da bude san ludaka (V. Drašković, prim. aut)… … Ja znam, ovde su svi junaci i svi hrabri novinari, ali ja sam jedan strašljivi poslovni čovek. Vi ste heroji, ali ja moram da na kolenima puzim da bih spasao vaše glave. Danas sam išao na kolenima jer mislim da sam mnogo više time dobio nego što bih mogao da dobijem da sam bio ponosan. To nije nikakva umetnost. Ali je velika umetnost klečati. Svi oni koji gledaju samo gore, odu u istoriju… … Mislite da je meni zadovoljstvo da pišem taj komentar potpisan mojim imenom, da sam uživao u redovima koje sam imao. Sve bih napisao da Blic ne bude zabranjen. Ja razumem kad je neko mlad, i kad je u euforiji kada je u Blicu, kada se ovde sedi do ponoći, da je razočaran, razumem kada se posle pet godina ponovo kreće u demonstracije, da se oseća euforija… Verovao sam 60 brojeva da radite pravu stvar. Nisam se interesovao o sadržaju. Sad sam od vas trebao samo 15 minuta poverenja i svi ste uvređeno izmarširali napolje… Preuzeo sam odgovornost da bih sačuvao naše glave. Da sam sa komentarom hteo da prodam novine vladi, učinio bih to jednostavnije. Nikome nisam obećao da ću se odreći nezavisnosti. Nikada nisam zahtevao da ne pišemo o demonstracijama. Hoću samo da pokušate da razumete da pet strana u jednim novinama ne možemo dati demonstracijama. Studentske demonstracije nisu lavina koja raste. To će se već ugasiti. To nije talas koji ide kroz zemlju. Bio sam na stadionu i znam koliko je 50 hiljada ljudi. Čudim se kad čitam 25.000, a vidim 4.000. To je već smešno… Verujem da je moguće napraviti nezavisne novine koje mogu da daju doprinos za laganu promenu društva. Ne poznajem ni jednu revoluciju u istoriji gde je, posle nje, bilo bolje… Osećam se dužnim samo čitaocima. Mene interesuje dobro za naše čitaoce, čak i više nego ova redakcija. Politika nije važna. Dok ljudi nisu siti, postoje važniji problemi… Da li hoćete da razumete šta se desilo? Vi radite tri dana novine opozicije, ali ja sam sada radio novine za vladu.“

A ovo sam, prema tom zapisniku od pre četvrt veka, govorio ja (C. M.): „Kažete da nas branite da nam ne odseku glave. Neko Vas je dezinformisao, jer je ovo demokratska zemlja u kojoj još ne padaju novinarske glave. Ni Vuku Draškoviću koji organizuje demonstracije, nije pala glava. Nemojte da nam spasavate glave…Taj koji je rekao da je bilo samo 4.000 ljudi, dezinformisao Vas je. Studentske demonstracije bile su i u Nišu, Kragujevcu, Prištini, Podgorici… To nema veze za politikom, ali ovaj „bulevarski list“ – kakvim nas Vi smatrate – to mora da zabeleži. Mitinzi Vuka Draškovića moraju se plasirati kao vesti. Ali, dvadesetak fakulteta danas nije radilo. U Nišu 56 profesora i asistenata Filozofskog fakulteta, od koji je polovina SPS i JUL, nisu radili. I napisali su o tome i proglas, koji neće biti u našim sutrašnjim novinama. U Prištini danas nisu radili fakulteti! Po Zakonu o informisanju ne postoji nikakva pravna mogućnost za zabranu lista. Da li ste Vi danas bili kod (ministara) Brčina ili Tijanića? Verujem da niste. Ako ste bili tamo gde mislim da jeste, mogu reći da je JUL još uvek vanparlamentarna stranka, da je u lokalnim izborima osvojila samo Lebane i Crnu Travu, a vanparlamentarna, dakle samoproklamovana, „vlast“ se svuda zove pučistička vlast ili „vojna hunta“. Mislim da ste išli po intervenciju u tu vanparlamentarnu stranku. Onda su Vas očigledno pogrešno informisali. Sinoć sam čuo da su na intervenciju JUL-a izmenjena tri teksta na našim stranama. Ako ste već negde išli, trebalo je da idete u SPS koja je legalna vlast ili u Novu demokratiju koja je, takođe, deo legalne vlasti. Niko od nas u ovu redakciju nije došao zato što je opoziciono nastrojen. Ovde postoje samo jedne opoziciono nastrojene novine sa samo 25.000 primeraka tiraža – Naša borba. Zašto onda Naša borba nije dostigla ovoliki tiraž kao Blic?! Vi danas u Blicu imate intervju sa Šešeljem i Aleksandrom Rakovićem koji jednako osuđuju i vlast i opoziciju za demonstracije, razgovor sa Koštunicom koji osuđuje demonstracije, sa Vojislavom Ristićem, sa Hidajetom Hisenijem, potpredsednikom partije albanskih secesionista na Kosovu, imate sve što ste putem državnog Tanjuga mogli da dobijete kao informacije… Ako Vam sve to nije dovoljno – mislim da je moje izlaganje pucanj u prazno. … Ovde se krši Zakon o radnim odnosima koji smo svi potpisali. Vi po tom osnovu imate mogućnost da budete pod stečajem ili likvidirani. U ugovorima piše da je naša radna nedelja petodnevna. Naša redakcija radi 12-14 sati dnevno, a plate su nam na nivou plata ljudi u listu Politika i to onih koji tamo ništa (neće da) rade!? Po tom osnovu svaka odgovorna vlast može da Vam pošalje finansijsku policiju ili inspekciju rada. Zato se plašim da će Vaša firma, izdavač ovih novina, biti likvidirana, a ne novine kao takve… Zato je bolje da ste jutros došli kod nas, u redakciju, umesto što ste pošli tom linijom klečanja pred nekim, pritisnuti od štamparije, distribucije, od ljudi koji učestvuju u toj operaciji pritiskanja. Mi ćemo već ujutro saznati gde ste Vi danas bili, jer smo novinari, vrlo radoznali. Niko od nas nije hteo da baš napadno bode oči vlastima, jer ovo nije sasvim normalna država. I, upravo tako smo i došli do ovog tiraža. Prema istraživanju javnog mnenja koji je napravio naš tim, čitalačka publika Blica se deli ovako: 25 odsto su simpatizeri SPS, udružene levice, a samo 22,5 odsto opozicije! Ako se Vi kao biznismen bavite spoljnom trgovinom sa našom zemljom, garantujem da ćete, posle ovog danas što ste učinili, imati velike beneficije!“

P. Kelbel: „Ja ne mogu da promenim svoju odluku. Dopuštam da se svako iz svojih iskrenih razloga ponaša kako hoće. Svaki čovek moze da se ponaša prema svojim iskustvima i znanjima… Ko ne može da veruje, neka istupi. Radujem se da smo brzo „rasli“, ali smo prebrzo „porasli“. Zato smo problem za vladu. I zato naš tiraž limitiraju na 80.000. Da smo imali 15.000 niko nas ne bi limitirao. Lepo je ići ponosno ulicom i vikati „200.000“. Mi smo išli tim putem, napravili sjajan uspeh, napravili greške koje ja sada pokušavam da ispravim… Ekstremno nezgodno pitanje je kod koga sam išao na razgovor. To je fantastično imati tako mladu redakciju, ali u politici to nije dobro. To su stare lisice. Oni to rade 40 godina. I onda mi dolazimo i vičemo „Ura“. Vrtimo se u krug. Ja vam ne mogu reći šta se danas popodne dogodilo, ne želim to da vam kažem…. Ja u mom komentaru u sutrašnjim novinama nisam napisao ništa u šta ne verujem! Meni bi bilo sasvim dovoljno da ste poslednjih tri dana imali zatvorene oči, da ste malo razmišljali. Ko misli da ovim demonstracijama može da se sruši vlada, da se uzme vlast?“

C. M: „Pogrešno, lokalna vlast se ne uzima, ona je dobijena na ovim lokalnim izborima. Opozicija ju je dobila. Pogrešno ste informisani.“ P. Kelbel: „Zar to nije naivno? Mislite da će Milošević reći ‘izvinite, uhvaćen sam u malverzaciji’? Mislite da postoji ta mogućnost? Pravi problem u Slovačkoj, Jugoslaviji i Belorusiji je da treba da znaju u kojoj ligi igraju. Ovo nije Amerika Austrija, Švedska. Ovo je liga Jugoslavije, Hrvatske, Rusije, Slovačke… Poturio sam se za vas, da to vi ne biste morali, a sada moram da se izvinjavam. Ja sam bio prinuđen da uradim ovo što sam uradio, i ne mogu vam pričati razloge za to. Ja sam vam, ipak, spasavao glave. Vi se ponašate kao borci kojima je oteto vaše oružje. Ali, vi ste borci koji imate tupo oružje… Ovo danas nisu bile nazavisne novine. To je činjenica o kojoj više ne želim da razgovaram i moj zadatak je da to ispravim“...

I, ispravio ih je. Ala ih je opravio! Tako dobro ih je opravio da su sledeće dve nedelje disale na škrge. Već u petak se kod kolportera pojavilo specijalno izdanje lista Demokratija koje su pripremili dojučerašnji novinari dnevnika Blic. Logotip specijalnog izdanja Demokratije, za koji je Demokratska stranka ustupila ime svoga lista koji godinama nije izlazio, sadržavao je oznaku „Ovo nije Blic“.

Praznični četvorobroj Blica je sa svoje naslovne strane skinuo sve informacije o velikim uličnim protestima u Beogradu i posvetio se problemima u Ruandi i novom Bajaginom albumu. A već u ponedeljak je glavni urednik dnevnika Blic M. Vukotić izjavio za Radio B92 da je suvlasnik lista Kelbel prihvatio uslove redakcije da Blic ostane „otvorena novina“ i da je „na redakcijskom sastanku sačinjena lista od deset ljudi koji će biti otpušteni zato što su radili u listu Demokratija“.

A mene, svog dotadašnjeg zamenika, već 28. novembra optužio je da sam se „prodao Đinđiću”. A gerilska „Demokratija – ovo nije Blic – ab ovo (iz jajeta, od početka)“, kako su se nazvale ove dnevne novine rođene sutradan – imale su početni (razgrabljen!) tiraž 50, pa 100 hiljada…

Neretko me i sada, 25 godina posle, pitaju: Je l’ danas moguća nekakva D/demokratija u Srbiji? Na žalost, ne verujem. Nema više tog samopoštovanja, profesionalizma, elana i pozrtvovanja – o hrabrosti, entuzijazmu ili istinoljubivosti da i ne zborim – u srpskom novinarstvu. A i mi smo sve matoriji.

(reprint: cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 21.7.2026)

 

Летњи попусти на „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ“ и друге књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

 

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

 

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (699 дин)

и

6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 799 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

 

1.       Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2.       Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Разговор уместо осуде, Цвијетин Миливојевић - Недељни апдејт, 13. епизода / Прва сезона

 

Водитељ Михаило Вуловић у овој специјалној емисији угостио је познатог политиколога, г. Цвијетина Миливојевића.

Уз детаљну анализу, враћамо се уназад и претресамо све најзанимљивије, најважније и преломне догађаје који су обележили последњих годину и по дана. (podkast.ozarenje, ozarenje.rs, emisija “Nedeljni update”, autor i voditelj Mihailo Vulović, 2.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=3hWsdGQmPH4&pp=0gcJCUwLAYcqIYzv

Zakonit put u diktaturu: Kako vlast priprema totalni obračun?

Da li Srbija ulazi u novu fazu političke krize, onu u kojoj se protivnici vlasti više ne osporavaju politički, već kriminalizuju?

U 12. epizodi podkasta "U reketu sa Teškim centrom" na platformi Albatros News razgovaramo sa profesorkom emeritom Milenom Dragićević Šešić, Urošem Đurićem i Cvijetinom Milivojevićem o događajima koji su obeležili protekli mesec i mesecima potresaju političku i društvenu scenu Srbije.

U fokusu razgovora nalazi se afera "zvučni top" i nova faza optužbi usmerenih prema studentskom pokretu. Da li je reč o pokušaju preokretanja narativa i diskreditacije najjačeg društvenog pokreta u zemlji? Može li se kroz institucije, tužilaštvo i bezbednosni aparat stvoriti osnova za političku eliminaciju studenata iz izbornog procesa pre nego što uopšte podnesu svoju listu?

Gosti analiziraju stanje univerziteta, položaj kulture pod sistemom v.d. imenovanja, postojanje zona u kojima zakoni Republike Srbije ne važe, ulogu Crkve u trenutku kada vera i politika postaju teško razdvojive.

Poseban deo razgovora posvećen je istorijskoj paraleli sa Nemačkom iz 1933. godine i zakonom kojim je, na potpuno legalan način, demokratija pretvorena u diktaturu. Da li se nešto slično, korak po korak, sprovodi i u Srbiji?

I pitanje koje sve više određuje političku budućnost Srbije: Da li vlast traži izlaz kroz izbore, ili kroz dodatnu koncentraciju moći?

To nije samo razgovor o jednoj aferi. To je razgovor o granicama političke moći, stanju institucija i društvu koje se nalazi između promene i straha.

📅 Premijera: ponedeljak, 29. jun 2026. u 21:00

🎙 Razgovarali: Milena Dragićević Šešić, Uroš Đurić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

03:40  Izmišljanje narativa i optužbe

21:50  Skriveni ciljevi vlasti

32:10 Poslednja faza autokratije sa elementima plutarhije

41:45 Scenario iz 1933. godine

1:14:00 Crkva i država: Poklonjenje pojasu Presvete Bogorodice

1:34:10 Od marginalizacije do dominacije turbo-folka.

1:45:00 Strategija preplavljivanja javnosti novim temama i zaključak emisije.

(podcast “U reketu sa Teškim centrom”, produkcija Albatros news, albatros.news, 29.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ROk2wLDKjBw&pp=ygUadSByZWtldHUgc2EgdGVza2ltIGNlbnRyb20%3D

Najave izbora sve glasnije, ali ko je za njih zaista spreman?

Analitičari: Niko ne ulazi u trku bez problema

Ako je suditi po porukama koje sve češće dolaze od strane predstavnike vlasti, sve više miriše na skore izbore, i to kako parlamentarne tako i predsedničke. No, pitanje je ko je za izbore spreman?

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u subotu na mitingu "Srbija, jedna porodica" u Beogradu poručio da se poslednji put obraća pred tolikim brojem građana kao predsednik Republike i da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Takođe je izneo predlog naziva SNS liste za predstojeće parlamentarne izbore - "Ujedinjena Srbija".

Analitičar Stevica Deđanski za Direktno.rs kaže da lično smatra da je za izbore trenutno spremna samo vlast.

- Jedino je vlast spremna za izbore, ona je podigla nivo mobilizacije jer se ljudi boje nesigurnosti. A po pitanju opozicije vidimo da opada podrška, te da ništa konkretno i ne nude. Mislim da nisu spremni jer nemaju ni program ni ljude, ali oni od početka ni ne žele vlast na izborima već očekuju nešto što bi ih na vlast dovelo - kaže Deđanski.

Dodaje i da ne veruje da će biti spojeni predsednički i parlamentarni izbori.

- Smatram i nadam da neće, jer ako hoćemo smirenje tenzija mnogo je bolje da budu prvo republički, pa nakon njih u mirnijoj fazi da se uđe u predsedničke jer bi to dovelo do smanjenja tenzija u društvu - zaključuje on.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za Direktno.rs da ni vlast ni opozicija u ovom trenutku ne deluju potpuno spremno za izbore, uprkos sve učestalijim najavama.

- Čini mi se da je naša opozicija, bilo da je reč o parlamentarnim strankama ili studentskom pokretu, spremna otprilike onoliko koliko je i Vučić spreman da raspiše izbore. Za sada smo čuli najavu da će podneti ostavku i kako bi mogla da se zove lista SNS-a, što može da se tumači kao nagoveštaj i predsedničkih i parlamentarnih izbora. Međutim, nije rekao kada bi oni mogli da budu održani. To može da bude veoma brzo, ali može da bude odloženo i mesecima - kaže Anđelković.

On smatra da i vlast i opozicija imaju ozbiljna ograničenja.

- Ne bih rekao da je ni Vučić potpuno spreman za izbore, ali nisu ni oni koji žele da ga smene. I jedna i druga strana imaju svoje političke izazove i ograničenja, zbog čega mislim da niko u ovom trenutku ne ulazi u izbornu trku sa potpuno komotne pozicije - zaključuje Anđelković.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da trenutno ni vlast ni opozicija nisu istinski zainteresovani za vanredne izbore.

- Ne bih da im kvarim sreću, ali kao građanin ove zemlje molim predsednika da ne ide na predsedničke izbore. Zašto ne bi uživao u ulozi predsednika do isteka mandata? Nisam čuo da su građani tražili predsedničke izbore, niti vidim razlog da se povlači sa funkcije pre isteka mandata - kaže Milivojević za Direktno.rs.

On podseća da predsednik nije ni nadležan za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

- Nije do njega da raspiše parlamentarne izbore, osim da, ukoliko Vlada to predloži, potpiše odgovarajući akt. Zato mislim da se u javnosti često mešaju nadležnosti - objašnjava on.

Govoreći o opoziciji, Milivojević ocenjuje da ni ona nije spremna za izlazak na birališta.

- Parlamentarna opozicija ne želi da sebi skrati mandat, koji traje do početka 2028. godine. Smatra da na izborima u ovom trenutku ne bi ostvarila dobar rezultat. To je politički legitimno, ali nije naročito korektno prema građanima koji su glasali za nju, pogotovo prema onima koji sada traže izbore - ističe on.

Prema njegovom mišljenju, i vlast i opozicija pokazuju da nisu spremne za novo izborno odmeravanje snaga.

- Opozicija je za izbore nespremna isto koliko i Vučić. Da su zaista bili spremni, opozicioni poslanici bi napustili parlament u trenutku kada su studenti zahtevali raspisivanje izbora. To se nije dogodilo i to dovoljno govori o njihovoj stvarnoj spremnosti - zaključuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 29.6.2026)

Milivojević i Vuletić za Insajder: Zašto se i dalje ne zna datum izbora?

Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do kraja godine.

Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez preciziranja datuma.

Razgovor sa Vuletićem i Milivojevićem pogledajte u videu.

Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do kraja godine.

Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez preciziranja datuma.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o raspisivanju izbora.

“Mislim da je reč o pokušaju predsednika da i dalje nastavi ono što je činio u svom prvom i drugom predsedničkom mandatu, a to je da izlazi iz onoga što je njegov ustavni mandat. Prethodnih šest meseci vlast nije želela ni da raspravlja zapravo na ozbiljan način o građanskim zahtevima. Studenti šest meseci ne da nisu pominjali bilo kakve izbore, niti želju da se bave politikom, a pogotovo nisu tražili nekakvu glavu Aleksandra Vučića, što su mediji pod njegovom kontrolom nemilosrdno imputirali studentima, a pogotovo nisu tražili bilo kakve predsedničke izbore”, ističe Milivojević.

Prema njegovim rečima, “predsednik Srbije je sada ubeđen da je ubedio veći deo građana Srbije da je njegova ustavna pozicija takva da on odlučuje kad će biti neki izbori”.

“Ja vas moram podsetiti da je on predsednik Republike sa osam ustavnih nadležnosti. Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, to ne zavisi od njega. Njegovo je da potpiše, a ne da odluči o tome kome će dati mandat za sastav vlade. Ako imaš većinu od 126 poslanika, nekome ko može da potpisima poslanika zatraži mandat, on ga mora dati. On kao predsednik Republike nije tu da donosi odluke”, navodi on.

Kako dodaje, kada je reč o predsedničkim izborima, reč je o nečemu drugom.

“Hoće li biti predsedničkih izbora, to zavisi od njegove lične odluke. Dakle, hoće li on sebi da skrati mandat, on ne voli taj izraz, juče je rekao da će da podnese ostavku, ili neće, i to je njegovo pravo, koje niko ne spori. Ali, kao što znate, građani Srbije u velikoj većini nisu tražili nikakve vanredne predsedničke izbore, tražili su parlamentarne izbore”, objašnjava Milivojević i dodaje kako bi redovni predsednički izbori trebalo da budu održani na proleće .

Kako kaže, važno je podsetiti i na strateške kalkulacije ako se izađe na izbore. Milivojević smatra da najave o mogućim predsedničkim izborima predstavljaju deo političke strategije koja traje još od kraja 2023. godine.

„Odmah nakon parlamentarnih izbora predsednik Republike počeo je da maše nekakvim savetodavnim referendumom o podršci njemu. Govorio je da će, ako većina građana kaže da mu ne daje podršku, podneti ostavku, iako na to nema obavezu. To nije referendum koji ga obavezuje na bilo šta“, kaže Milivojević.

On dodaje da, prema njegovom mišljenju, „niko tri godine ne traži vanredne predsedničke izbore, a on ih uporno nudi, dok od onoga što građani traže – vanrednih parlamentarnih izbora – beži“.

Na pitanje zašto predsednik, prema njegovom mišljenju, ne saopštava datum izbora, Milivojević odgovara da je reč o političkoj taktici.

„Mislim da se on lepo zabavlja pričom da će izbori biti u septembru, oktobru, novembru ili decembru. Prvo će biti za Đurđevdan, pa za deset dana, pa za Vidovdan, Petrovdan ili Mitrovdan – i to postaje vest“, kaže Milivojević.

On smatra da takve najave predstavljaju „spin-udicu“.

„To ne bi smelo ni da bude vest. To je jedna vrsta spin-udice koju, nažalost, guta većina medija, ali i deo političkih aktera“, kaže Milivojević.

Govoreći o skupovima vlasti i studenata, Milivojević kaže da, po njegovom mišljenju, imaju različit karakter.

„Ovo što mi danas gledamo ne izgleda baš kao predizborni skup, ali izgleda kao jedna vrsta skupa koji bi najavio mogućnost da će se oni pojaviti na izborima. Govorim o studentima“, kaže Milivojević.

Za skup vlasti održan prethodnog dana kaže da je, prema njegovoj oceni, bio „klasičan predizborni skup“.

„Ono što smo juče gledali bio je klasičan predizborni skup, koji je po našem zakonu zabranjeno održavati u vanizborno vreme. Ono što smo juče gledali dozvoljeno je isključivo u okviru izborne kampanje“, kaže Milivojević.

Hoće li izbori biti održani do kraja godine?

Za razliku od Milivojevića, sociolog Vladimir Vuletić smatra da pitanje termina izbora treba posmatrati u kontekstu, kako kaže, aktuelne političke krize.

„Ako mene pitate, ono što mislim da bi bilo normalno jeste da imamo normalne izbore. Ali, nažalost, nemamo normalnu situaciju, pa je logično da nemamo ni normalne, redovne izbore“, kaže Vuletić.

On podseća da je, prema njegovom viđenju, politička kriza počela u parlamentu, nakon pada nadstrešnice, a ne studentskim protestima.

„Setimo se krvavih šaka u parlamentu, dimnih bombi i svega što se tamo dešavalo. Tek mesec dana nakon toga uprave fakulteta i određene grupe studenata počele su sa blokadama, koje su se vremenom proširile“, navodi Vuletić.

 

Podseća da je, prema njegovim rečima, vlast još krajem 2024. godine nudila dve mogućnosti za izlazak iz političke krize – vanredne parlamentarne izbore ili savetodavni referendum.

„Taj referendum jeste neobavezujući, ali teško bi bilo vladati ukoliko ne dobijete podršku građana, pa da kažete da vas rezultat ne obavezuje“, kaže Vuletić.

On dodaje da je vlast u više navrata kao mogući termin za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora pominjala period od sredine septembra do sredine novembra.

„Dakle, neki oktobar je vreme održavanja parlamentarnih izbora. Poslednjih nekoliko dana, a i juče i decidirano, slušamo da će predsednik da ponudi ostavku, i oni bi trebalo da se dogode u tri meseca nakon toga. Dakle, izvesno je da će izbora biti i verujem da će i jednih i drugih biti pre kraja godine”, ističe Vuletić.

Kaže da ne vidi scenario u kojem izbori ne bi bili održani do kraja godine.

„Možda grešim, ali ne mogu da zamislim situaciju u kojoj izbora ne bi bilo do kraja godine, nakon svih ovih obećanja. Ako je već rečeno da će biti održani između septembra i novembra, onda je po svoj logici stvari to negde u oktobru“, kaže Vuletić.

Dodaje da, po njegovom mišljenju, ključno pitanje nije da li će izbora biti, već ko će na njima učestvovati.

„Što se izbora tiče, njih će biti, ali je samo interesantno ko će na njima učestvovati“, navodi Vuletić.

Skupovi kao pokazivanje političke snage

Govoreći o političkom značaju masovnih skupova koje organizuju vlast i studenti, Milivojević odgovara da je “sve to pomalo kopiranje onoga što su studenti uradili” i pokušaj da se odgovori brojkama.

“Ovde je sve u nekakvim brojkama. Ljudi koji nisu kompetentni, dakle, nisu ni matematičari ni ekonomisti, se kod nas bave izračunavanjem rasta izvoza, visinom GDP-a, postocima, a u ovom slučaju mere i koliko je ljudi bilo po kvadratnom metru”, ističe on.

Dodaje da su brojke, nekome, očigledno bitne.

“Prosečnom građaninu nisu bitne. Oni koji su juče bili na skupu znaju kako su došli na taj skup. Neću da ulazim u pitanja da li je neko nekome platio dnevnicu, potkupio ga na drugi način, obećao mu posao, pripretio mu da će izgubiti posao i tako dalje. To je stvar za svakog od njih koji su došli. Oni znaju i tačno i koliko ih je došlo i kolike su bile kvote i da li su te kvote ispunjene i tako dalje”, navodi Milivojević.

Milivojević smatra da se otvara i pitanje primene Zakona o javnom okupljanju.

„Po našem Zakonu o javnom okupljanju nemoguće je održati skup tri dana. Ovaj skup je prijavljen od petka u četiri ujutru do ponedeljka u četiri ujutru kao trodnevni skup. Postavlja se pitanje kako je i ko dao dozvolu za održavanje trodnevnog skupa“, kaže Milivojević.

On se osvrće i na skup u Pionirskom parku, navodeći da je, prema informacijama kojima raspolaže, prijavljen na neograničeno vreme.

„U Zakonu o javnom okupljanju piše da se javni skup na toj vrsti javne površine može održavati od šest ujutru do ponoći. To znači da bi, ako želite da i sutradan održite skup, morali da ga završite, uklonite opremu i ponovo prijavite novi skup od šest ujutru. Po mojoj računici, za ovih 16 meseci trebalo je da bude oko 450 dnevnih prijava tog skupa“, kaže Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, problem je širi od samog prijavljivanja javnih okupljanja.

„Ovde imamo problem u kome se sa najvišeg nivoa legalizuje nepoštovanje Ustava i zakona. Daje se primer kako ne treba poštovati Ustav i zakon“, kaže Milivojević.

Ko danas može da okupi građane?

Na pitanje da li studentski skup smatra predizbornim, Vuletić odgovara da mu je važnije to ko danas u Srbiji može da organizuje masovno okupljanje.

„Jedino od političkih aktera trenutno u Srbiji masovan skup mogu da organizuju SNS i ono što se zove Studentska lista. Mislim da su to činjenice koje treba imati u vidu ako govorimo o političkim stvarima“, kaže Vuletić.

Dodaje da ne želi da ulazi u pravna pitanja, ali ocenjuje da se zakoni krše na različitim stranama.

„Pravo da vam kažem, kada bi se ulazilo u ove detalje na kojima Cvjetin, verovatno s pravom, insistira, pravna pitanja nisu moja oblast. Ali ono što mogu da vidim kao laik jeste da se, nažalost, sa svih strana krše i Ustav i zakoni. Niko za to ne odgovara“, kaže Vuletić.

Kao primer navodi univerzitete.

„Uprave su kršile Zakon o univerzitetu i Zakon o visokom obrazovanju. Niko ih nije pozivao na odgovornost, niti to sada čini“, navodi Vuletić. (Insajder TV, portal insajder.net, voditelj Marko Subotić, „Marker specijal“, 28.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=jGjf_DLN_NU

4 LICA SRBIJE | Razmere katastrofe

Učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević.

(KTV Zrenjanin, emisija „Četiri lica Srbije“, Bez cenzure – portal, bezcenzure.rs, 27.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=k5g26MUG29w&pp=ygURNCBsaWNhIHNyYmlqZSBrdHY%3D