Izjava C. Milivojevića:
-
Od 07 min 40 sec do 08 min 15 sec
-
Od 11 min 10 sec do 12 min 00 sec
(Radio-televizija
Republike Srpske, rtrs.tv, emisija „Pečat“, novinar Anđelko Jandrić, 23.4.2026)
https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=137129
Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog
(RTV Vojvodine, emisija “Pravi ugao”,autorka i voditeljka:
Ljubica Gojgić, 23.4.2026)
https://www.youtube.com/watch?v=hH7UynR9fgM
Demokratska narodna partija Milana Kneževića pokreće kampanju za povlačenje priznanja Kosova u Crnoj Gori, uz najavu serije političkih inicijativa na lokalnom i državnom nivou. Analitičari ocenjuju da je reč o potezu sa jakom političkom simbolikom, ali i poručuju da bez jasne reakcije Srbije takve inicijative teško mogu imati konkretan efekat.
Knežević, koji je inicijator povlačenja priznanja, najavio
je veliki skup u Podgorici 10. maja, na kojem će se govoriti upravo o toj temi.
Kako tvrdi, 85 odsto građana Crne Gore ne podržava nezavisnost južne srpske
pokrajine, te podseća da je bivši premijer Duško Marković svojevremeno izjavio
da su morali da donesu takvu odluku pod pritiskom međunarodne zajednice.
- Smatramo da je sazrelo vreme nakon svih onih turbulencija
koje smo imali u vladi Milojka Spajića da krenemo s rešavanjem ovih
identitetskih i ideoloških pitanja koja su veoma važna i za srpski narod i za
pravoslavni narod u Crnoj Gori. Zbog toga smo se i odlučili da pokrenemo ovu
inicijativu - kazao je Knežević za RTS.
Najavio je da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine
koja će kroz glasanje odborničke većine već 12. maja doneti deklaraciju o
povlačenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji Zete. Očekuje, kaže, da će
onda otpočeti niz sednica lokalnih samouprava na teritoriji Crne Gore, a onda
kao poslanički klub najavio i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne
Gore.
- Tom rezolucijom bi se Vlada Crne Gore obavezala da povuče
odluku o priznanju nezavisnosti Kosova - konstatovao je.
Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, za
Direktno ističe da je ova inicijativa DNP-a pre svega važna zato što konačno
vraća jednu od ključnih nacionalnih tema u žižu javnosti.
- Jer, da budemo potpuno otvoreni, priznanje
"Kosova" od strane tadašnje vlasti Mila Đukanovića bila je jedna od
najvećih bruka u savremenoj istoriji Crne Gore. To nije bila odluka u interesu
građana, već odluka režima koji je radio protiv većinske volje naroda i protiv
istorijskih, državnih i duhovnih veza koje Crna Gora ima sa Srbijom i srpskim
narodom - naglašava Dajković.
Zato je, kaže, dobro i zdravo za društvo da se ta tema
ponovo otvara.
- Nije normalno da se o tako krupnim pitanjima ćuti, niti da
se pod tepih gura nešto što očigledno nikada nije dobilo puni demokratski
legitimitet. Međutim, ono što danas vidimo jeste potpuna politička nedoslednost
aktuelne vlasti. Oni koji su došli na talasu promena i obećanja da će
ispravljati nepravde prethodnog režima, danas ćute o jednoj od najvećih
nepravdi. To jasno pokazuje da su im fotelje i "dobri odnosi sa stranim
centrima moći" važniji od istine i pravde - kaže Dajković.
Napominje da, ako vlast zaista želi da pokaže da je
drugačija od DPS-a, onda mora imati hrabrosti da otvara i rešava ovakva
pitanja, a ne da beži od njih.
- Zato ovu inicijativu vidim kao važan prvi korak, ne samo
ka eventualnom povlačenju priznanja, već ka vraćanju dostojanstva Crnoj Gori i
njenim građanima - zaključuje Dajković.
S druge strane,
politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da je za ponovno
uspostavljanje dobrih odnosa između Srbije i Crne Gore neophodna obostrana
volja, uz poštovanje osnovnog diplomatskog principa reciprociteta.
- U diplomatiji je krunski
princip reciprocitet - odnos dveju zemalja koje funkcionišu na osnovu interesa,
"koliko ja tebi, toliko ti meni". Nažalost, sadašnja vlast u
kontinuitetu od 14 godina, ali i prethodna za vreme koje je Crna Gora i
priznala tzv. Kosovo, nisu učinile ništa da makar simbolički, diplomatskim
putem upozore Crnu Goru da čin priznanja Kosova znači i nepriznavanje Srbije u
njenim granicama. Kada je Crna Gora priznala Kosovo, ona je faktički prestala
da priznaje Srbiju u njenom teritorijalnom integritetu - smatra Milivojević.
On dodaje da Srbija
ne mora da povuče isti potez, ali da bi trebalo da pošalje jasnu političku
poruku.
- Ne kažem da Srbija
treba da uzvrati istom merom, ali bi morala da signalizira da bi mogla to da
uradi. Crna Gora se, kao i Makedonija, odvojila bez ispaljenog metka, uz
saglasnost Srbije, i ne vidim zašto takav potez nije praćen uzajamnim
poštovanjem. Ako nas priznaju na 85 odsto teritorije, logično je da postoji
neka vrsta reciprociteta. Nisam političar, pa da govorim o konkretnim potezima,
ali poruka mora biti jasna - upozorava on.
Milivojević ocenjuje
i da je dosadašnja politika Srbije primer nedoslednosti.
- To se može
banalizovati do apsurda - recimo, u Severnoj Makedoniji postoji Zapadna
Makedonija gde Albanci imaju apsolutnu većinu i gde su se u određenim periodima
pojavljivale ideje o formiranju posebne državnosti. Slična situacija je i u
Crnoj Gori, u oblasti Malesije, gde takođe živi većinsko albansko stanovništvo.
Kada bi Srbija htela da odgovori istom merom, mogla bi, hipotetički, da povuče
radikalne poteze i otvori pitanje autonomije tih područja, uz očekivanje da se
zauzvrat izvrši pritisak na Prištinu ili Tiranu da promene stav prema Srbiji.
Međutim, to je upravo primer banalizacije - pokazatelj koliko bi takav pristup
bio neodgovoran i koliko zapravo naša diplomatija ne koristi ni mnogo umerenije,
legitimne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju – navodi Milivojević.
Na kraju ističe da
fokus ne bi trebalo da bude na potezima političkih aktera u Crnoj Gori, već na
reakciji Srbije.
- Ne gledam šta će
raditi stranke srpskog bloka u Crnoj Gori, iako je to lepo mada je trebalo to
od početka da rade. Ključno je kako reaguje Srbija, jer je princip
reciprociteta temelj savremenih diplomatskih odnosa - zaključuje Milivojević.
Crna Gora priznala je nezavisnost tzv. Kosova oktobra 2008,
a istog dana takvu odluku donela je i vlada Makedonije. (direktno.rs, portal, Ivana
Žigić, 21.4.2026)
Ćacistan: Zabranjeni grad!
Mrdićevi zakoni su bili priprema za OVO
Prokletstva malih razlika
Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je EU dala
Aleksandru Vučiću još malo vazduha pretnjom da će zamrznuti milijardu i po evra
namenjenog za državne projekte. Venecijanska komisija tek treba da izvesti o
situaciji u vezi s vladavinom prava, medijima i izborima. Ova halabuka donekle
ide Vučiću
u prilog jer zbog angažovanja opozicije da Evropa pomogne,
-optužuje ih da traže sankcije za sopstveni narod. Među prvima je zaključavanje
kase EU.
Milivojeviću ovo nije najvažniji događaj ovog meseca, vec
13-godišnjica potpisivanja i ratifikovanja Briselskog sporazuma za sta su
zasluzni svi, od Nikolića, Dačića, demokrata tada na celu s Đilasom.
[Bilo je reči i o razjedinjenoj patriotskoj opoziciji i
eurofanatičnoj koja je jedinstvenija i o tome zašto bi treća lista opozicije
radila direktno za Vučića. Objasnio je i tri faze u obesmišljavanju izborne
volje građana, načine na koje se svakodnevno krši ustav i za koliko milijardi
nas je EXPO u ovom trenutku zadužio. Bilo je reči i o "državama"
unutar države Srbije, zapravo unutar Beograda. (podcast “Pravi odgovor”, novinar
i voditelj Nada Grujić, 23.4.2026)
https://www.youtube.com/watch?v=BG6Qv1FeIpE
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da su vladavina prava, slobodni izbori i medijske slobode nepremostivi uslovi za pristup Planu rasta. Sagovornici za Naš portal ocenjuju da je Brisel prešao sa politike „gledanja kroz prste“ na princip „uzmi ili ostavi“.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je juče
u Briselu da će Srbija moći da računa na 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za
Zapadni Balkan tek onda kada u potpunosti primeni zaključke Venecijanske
komisije o izmenama pravosudnih zakona, održi slobodne i poštene izbore, i
osigura slobodu izražavanja i medija.
Iako su uslovi oštri, premijerka Srbije Ana Brnabić pokušava
da zadrži optimističan ton. Ona je izjavila ranije da ne veruje da će Kos
tražiti zamrzavanje fondova, ističući da „ne bi bilo fer da to učini pre nego
što Venecijanska komisija iznese svoje konačno mišljenje“.
Potvrdila je da je Vlada prošle nedelje dobila nacrt
mišljenja Venecijanske komisije na set izmena pravosudnih zakona, ocenivši ga
kao „fer i balansiran“, dok se konačni odgovor Brisela očekuje u junu.
Analitičar Cvijetin
Milivojević smatra da izlaganje Marte Kos ukazuje na širi, nepovoljan trend po
region. Prema njegovim rečima, izveštaj koji je komesarka predstavila jasno
pokazuje da zemlje kandidati nisu više prioritet za EU.
„Ona je faktički
prenela trenutni stav evropske administracije da se sa Zapadnog Balkana
ozbiljno računa samo na Crnu Goru. Odjednom je jedan od favorita postala
Ukrajina, što je neobično s obzirom na to da je zemlja u ratnom stanju. Iz toga
možemo zaključiti da niko drugi više nije prioritet za EU“, kaže Milivojević za
Naš portal.
On ocenjuje da put ka
evropskim fondovima više nije popločan opštim obećanjima, već konkretnim
ultimatumima o zamrzavanju sredstava ukoliko se ne ispune uslovi.
„Da bi se sredstva
odmrzla, neophodno je ispuniti tri uslova. U fokusu je reforma pravosuđa gde će
Srbija, nakon izveštaja Venecijanske komisije, imati sužen manevarski prostor i
mogućnost da kaže samo ‘uzmi ili ostavi’. To direktno podrazumeva obustavu
primene takozvanih ‘Mrdićevih zakona’“, objašnjava Milivojević.
Poseban test za vlast
biće odnos prema kritičkoj javnosti, ističući zahtev Brisela da se „stane sa
operacijom faktički gašenja medija, koja je uveliko u toku“.
Sa ovim ocenama slaže se i nekadašnji ambasador u Francuskoj
i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Radomir Diklić, koji ističe da
Evropska komisija sada „pomno prati“ svaki korak Beograda.
„Ima sve manje prostora za bilo kakav „popust“. Kriterijumi
za dobijanje milijardu i po evra pomoći trenutno nisu ispunjeni, a ta sredstva
su ključna kako za nove investicije, tako i za osposobljavanje administracije“,
navodi Diklić.
Posebnu pažnju javnosti privukao je i razgovor Marte Kos sa
rektorom Vladanom Đokićem u Briselu. Diklić ocenjuje da taj susret nosi snažnu
poruku podrške akademskoj zajednici koja je pod stalnim pritiscima.
„Evropska unija podržava autonomiju univerziteta jer su oni
ti koji stvaraju elitu koja će sutra davati doprinos radu Unije kada Srbija u
nju uđe“, ističe Diklić.
Komentarišući spekulacije o političkom angažmanu rektora, on
naglašava da Đokić „nije ušao u politiku“, ali da je njegova pozicija
interesantna Briselu upravo zbog uloge koju akademska zajednica ima u
demokratskim procesima.
Sagovornici Našeg
portala zaključuju da milijardu i po evra pomoći, koja bi trebala da bude
usmerena delom u nove investicije, delom u osposobljavanje administracije, nije
ništa novo, samo što je ton iz EU ovog puta zaoštren, a prvi test će biti
izveštaj Venecijanske komisije. (nasportal.info, portal, Isidora Martać, 21.4.2026)
Pre trinaest godina, 19. aprila postignut je prvi Briselski sporazum. Tada ga je parafirao Ivica Dačić kao premijer Srbije, dok je prvi potpredsednik vlade bio Aleksandar Vučić.
Povodom 13. godišnjice Briselskog sporazuma Vučić,
predsednik Srbije, je izjavio u intervjuu za Kosovo onlajn da 19. april 2013.
godine nije bio lak dan, već dan pun kompromisa u gotovo nemogućim uslovima,
ali da je taj dokument bio najmanje loše što se u tom trenutku moglo dobiti.
A, šta je pisalo u tom dokumentu?
Kao najvažnija obaveza za Prištinu navodila se formiranje
Zajednice srpskih opština (ZSO) koja je trebalo da bude formirana još 2014.
godine. Ona do dan danas ne postoji.
Srbija je tim sporazumom pristala na primer da se 2013.
održe prvi lokalni izbori na Kosovu u skladu sa kosovskim zakonom i
međunarodnim standardima, te da će sudske vlasti biti integrisane i
funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova.
Dalje, da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske
snage koje se zovu Kosovska policija. “Sva policija na severu Kosova će biti
integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska
policija”, piše u sporazumu.
Dodatno da će članovima drugih srpskih bezbednosnih
struktura biti ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama i tako
dalje.
Ipak, Vučić je u tom intervjuu poručio da bez obzira na
“pritiske, Srbija neće prihvatiti i priznati kosovsku nezavisnost i da nema te
vlade koja to može da učini u budućnosti”.
Realnost za kosovske Srbe danas je takva da zbog primene
Zakona o strancima u svojim opštinama moraju da prijave privremena boravišta
zato što su sa srpskim ličnim kartama na PU Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin
Potok i drugim gradovima na Kosovu stranci u svom dvorištu.
Od srpskih institucija ostala je škola i bolnica. A, pitanje
njihove intergacije inteziviralo se pred primenu Zakona o strancima.
Vreme nakon 19. aprila
2013. godine
Politikolog, Cvijetin Milivojević za Alternativnu kaže da na
Kosovu danas nemamo ništa od onoga što smo imali do 19. aprila 2013. godine.
“U onih 15 tačaka sporazuma ni na jednom mestu se ne pominje
termin Srbija. Ona je proterana tim sporazumom sa Kosova i Metohije. Što je
najtragičnije, taj sporazum je zajedničko nedelo tadašnje i sadašnje vlasti.
Dakle, personalno potpisao ga je, odnosno parafirao tadašnji premijer Ivica
Dačić uz sasluženije tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. A,
u Narodnoj skupštini Republike Srbije za glasanje za ratifikaciju tog sporazuma
glasala je u tom trenutku najjača opoziciona stranka, Demokratska stranka, čiji
je predsednik bio Dragan Đilas”, objašnjava Milivojević.
Podseća da je nakon usvajanja tog sporazuma obećan
referendum o njemu, ali se on nije dogodio.
“Zajedničkim snagama su Dačić i Vučić slagali građane
Srbije. Taj referendum ne samo da nije održan o prihvatanju ili neprihvatanju
Briselskog sporazuma, nego su tadašnji predsednik Republike, gospodin Nikolić,
i tadašnji ministar pravde, magistar Nikola Selaković, pisali ne molbu, nego
rekao bih naređenje Ustavnom sudu Srbije da se on proglasi nenadležnim u ocenu
ustavnosti Briselskog sporazuma”, ukazuje naš sagovornik.
Ocenjuje da je ovaj potpisani sporazum neustavan, ali da se
Ustavni sud Srbije tada proglasio nenadležnim.
“Oni su rekli da su nenadležni zato što je reč o običnom
pravnom aktu, a ne o sporazumu koji izaziva međunarodnopravne reperkusije. Samo
sedam dana posle toga Aleksandar Vučić je rekao da će Srbija preuzeti i primeniti
sve međunarodnopravne obaveze koje je prihvatila Briselskim sporazumom. Dakle
od tada to stanje traje punih 13 godina. Za 13 godina Srbije je sve manje na
Kosovi i Metohiji, i u formalnom i u praktičnom smislu, a i Srba na Kosovu i
Metohiji je sve manje”, pojasnio je Milivojević.
Formiranje ZSO kasni
12 godina
Vučić je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao i da je uveren
da Priština neće osnovati Zajednicu srpskih opština, te da očekuje da ga sada
neki “poluprijatelji“ pozivaju na zajedničke sastanke sa predlogom da to ne
bude ZSO, već nešto slično, i ponovo u kosovskom sistemu.
“U prvom Briselskom sporazumu je napisano da je jedina
obaveza prištinskih vlasti formiranje ZSO. Ona je morala da bude formirana
prema tom sporazumom do februara 2014. godine. Dakle, kasni 12 godina”, podseća
Milivojević.
Dalje ukazuje da je obrazloženje za to to što su svi
kosovski premijeri, odnosno svi pregovorači u Briselu govorili da to ne može da
se učini zato što Ustav Kosova ne prepoznaje kategoriju zajednice opština sa
etničkim predznakom.
“To je paradoks. Kosovo ima svoj Ustav od 2008. godine i svi
njihovi predstavnici poštuju njegovo slovo. Republika Srbija odnosno Srbija,
ima dvovekovnu Ustavnu istoriju. A, u Ustavu (iz 2006. godine prim. aut.) te
zemlje piše u preambuli da je Kosovo i Metohija suštinska autonomija u okviru
Republike Srbije”, priča naš sagovornik.
Dodaje da dolazi jedna generacija mladih ljudi odnosno
studenski pokret, koji na pitanje šta je vaš program za Kosovo, vraćaju stvari
upravo na nultu tačku – “naš program za Kosovo je ono što piše u preambuli
Ustava Republike Srbije”.
A, u njoj piše da je “Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni
deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene
države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne
obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na
Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”.
“Još uvek nije sve
izgubljeno”
Nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma usledilo je
potpisivanje i/ili prihvatanje drugih – Briselski iz 2015. godine, Vašingtonski
sporazum, francusko-nemački predlog, zaključno sa aneksom Ohridskog sporazuma
2023. godine.
“Predsednik naše Republike je, koliko sam ja informisan, bez
mandata Vlade Republike Srbije prihvatio usmeno francusko-nemački plan. Navodno
nije pisani. Uprkos tome što je usmeno prihvatio taj plan, on je posle toga
prihvatio i plan o implementaciji njega, a to je Ohridski sporazum. Što će reći
da je predsednik Republike prihvatio de facto stanje da je Kosovo nezavisna
država”, ukazuje Milivojević.
Sagovornik Alternativne podseća na Bečku konvenciju o
međunarodnom sporazumevanju i pojašnjava da svaka država može da istupi iz
nekog međunarodnog sporazuma, a između ostalog pod dva uslova:
“Jedan uslov je ukoliko se utvrdi da osoba koja je
prihvatila neki sporozum, recimo u našem slučaju predsednik Republike, među
svojih osam ustavnih nadležnosti nema nijednu ustavnu nadležnost koja se tiče
mogućnosti da on prihvata ili ne prihvata smanjenje teritorije Republike Srbije
za 15 posto. Dakle, to je urađeno protivustavno”, naglašava Milivojević.
Dalje, sa stanovišta našeg prava ukazuje da se mora znati ko
ima pravo da potpisuje međunarodne ugovore. “To je Vlada RS odnosno predstavnik
Vlade kome je ona dala mandat. Koliko sam informisan Vlada RS nije dala mandat
predsedniku Republike da on prihvati usmeno ili pismeno to što je potpisao. To
je jedan argument koji ide u prilog tome da stvar nije izgubljena do kraja.”
A druga stvar, podseća Milivojević, nije ispunjena jedna
jedina stvar koja je obaveza Prištine (formiranje ZSO prim. aut.).
“Prema Bečkoj konvenciji u međunarodnom sporazumevanju čije
je Srbija član vi imate pravo da bez posledica izađete iz nekakvog sporazuma
ako druga strana nije ispunila svoje obaveze. Kao što vidimo Srbija je ispunila
ne samo ono što su obaveze prema Briselskom sporozumu, nego i više od toga, a
kosovska strana nije ispunila jednu jednostavnu obavezu”, upozorava
Milivojević.
Zaključuje da Vučić umesto što se bavi podsećanjem na to šta
nije uradila kosovska strana, njega Milivojević podseća na Bečku konvenciju:
“Zašto Srbija nije izašla iz prvog Briselskog sporazuma? To je pitanje za njega
lično”. (portal
alternativna.com, Kosovska Mitrovica, Milica Srejić, 20.4.2026)
https://www.youtube.com/watch?v=5z8MhOyKRLg&pp=ygULYmV6IHBhcmRvbmE%3D
