Lokalni odbori članica koalicije Srbija protiv nasilja, stranaka koje su se razišle po pitanju izlaska na beogradske izbore, postigli su dogovor da će učestvovati u izbornoj trci za Novi Sad i Valjevo, zajedno sa koalicijom NADA, koja bojkotuje glasanje u prestonici. Kao jedan od ključnih razloga za zajednički izlazak u Novom Sadu, navode to što je zbirni rezultat koji su pomenute dve koalicije ostvarile na izborima u decembru, bio bolji od procenata koje je osvojio SNS. U Valjevu se opozicija koja je ostala ujedinjena uzda u to što je na parlamentarnim izborima odnela pobedu na biračkim mestima u gradskoj sredini, dok su lošije prošli u okolnim selima.
Ovakav
rasplet situacije, međutim, još jednom je u javnosti otvorio polemiku koja u
najkraćem glasi - zašto u Novom Sadu ili Valjevu da, a u Beogradu ne?
Ako
su brojke ono na osnovu čega se odluka donosi, ukoliko se pogledaju rezultati
minulih izbora u Beogradu, Srbija protiv nasilja i NADA u zbiru su osvojile 50
mandata. To bi u odnosu na naprednjake i socijaliste koji su zajedno imali 54
odborničkih mesta i dalje bio „aktivan razultat“ za ponovljene izbore, govoreći
sportskim rečnikom.
Takođe,
izborni uslovi su ključni razlog, ali teško je tvrditi da će izborni uslovi u
Novom Sadu i Valjevu biti bolji od onih u glavnom gradu. Stoga mnogi
postavljaju pitanje zbog čega SSP kao najjača stranka koalicije Srbija protiv
nasilja, toliko čvrsto brani odluku o bojkotu u Beogradu.
Ono
što se, međutim, ne dovodi u pitanje je da će podela opozicije po pitanju
Beograda uticati na izlaznost u manjim mestima. I tu je problem vidljiv u svom
najogoljenijem obliku. Jasno je da je vremena za kampanju sve manje, a stranke
koje bojkotuju izbore u glavnom gradu prebacile su loptu u dvorište svojih
lokalnih odbora. To znači da će njihove ispostave na lokalu iz dana u dan
donositi odluke o učešću u izbornoj trci, iako je velika dilema na koji način
lokalni odbori zaista odlučuju da li će izaći na izbore u svojim sredinama,
imajući u vidu da bi beogradske centrale, koje su im deklarativno dale izbor,
na tu odluku mogle da gledaju kao na podrivanje simboličkog značaja odluke o
bojkotu.
Odluke i posledice
Ipak,
odluke sve već nižu. Osim Novog Sada i Valjeva, pomeranja je bilo i u drugim
gradovima, u različitim oblicima. U Nišu, na primer, gradski odbor Stranke
slobode i pravde bojkotovaće izbore, dok je Novi DSS odlučio da zajedno sa
udruženjem „Niš moj grad“ učestvuje u trci. Sada je izvesno da u Novom Sadu
izlazi i Pokret Kreni-promeni, koji je juče potvrdio, za sada samostalno,
učešće na beogradskim izborima i Savu Manojlovića kao kandidata za
gradonačelnika.
I
dok se priča o izlasku i neizlasku na izbore u Beogradu zahuktava, sagovornici
NIN-a smatraju da su loklani izbori u izvesnoj meri žrtva širih okolnosti i
upozoravaju na posledice. Politikolog Boban Stojanović ranije je ocenio u
izjavi za NIN da nije smelo da se dođe u ovu situaciju, da se opozicija raziđe
po ovom, jako važnom pitanju izaska na izbore.
Kako
je rekao, cepanjem po ovom pitanju, ključna stvar je da se sada dovodi u
pitanje uspeh na junskim izborima tamo
gde je SPN sama, ili gde su SPN i DSS zajednički do nogu potukli listu koja je nosila ime Aleksandar
Vučić. Na kocki je nekoliko beogradskih opština, mada i neki gradovi.
"Potencijalno
ćemo doći u situaciju da će SPN i NADA
propustiti da ponove ono što su uradile u decembru, uz sve
neravnopravne uslove i izbornu krađu, a
to je da preuzmu nekoliko gradskih opština u Beogradu i da ozbiljno ugroze, do
nivoa da odlučuje jedan mandat, šanse za uspeh u gradovima poput Niša. Meni je
nakon decembarskih izbora delovalo da ne postoji opcija u kojoj SNS može da
zadrži Stari grad, Vračar, Savski venac,
i da će jako teško zadržati Novi Beograd i Zvezdaru. A potencijalno
možemo da imamo i jako neizvesne izbore, na
primer, na opštini Voždovac, kao i u Novom Sadu i Nišu", rekao je
Stojanović.
Nije problem samo u Beogradu
Politikolog
Nikola Parun ocenjuje da je jako čudno to što je deo opozicije koji se odlučio
za bojkot u Beogradu prepustio svojim odborima da odlučuju da li će učestvovati
na lokalnim ozborima.
„Nije
problem samo u Beogradu, on postoji na svim nivoima. Čak bih rekao u manjim
mestima mnogo više, jer je teže sprečiti manipulacije ili obuzdati
zloupotrebu“, podseća Parun.
Po
njegovim rečima, prepuštenje odluke lokalnim odborima može da se objasni samo
na dva načina: prvi je da su ti odbori otkazali poslušnost centrali, mada ne
deluje da je tako, a drugi da centrale imaju duple aršine za Beograd i za
lokal.
„Treba prvo pitati Miloša Jovanovića, a onda i
one okupljene oko Dragana Đilasa“, poručuje Parun.
On
kaže da je normalno to što se u javnosti mnogo više govori o glasanju u
Beogradu, jer u glavnom gradu živi dva miliona ljudi, on privređuju više od
trećine BDP-a, tu je najveća moć, zbog čega su to najvažniji izbori koji nam
predstoje.
Usled
toga, nastavlja on, druga mesta ne mogu da imaju istu pažnju, pa čak i najveći
gradovi, poput Novog Sada ili Niša.
Diskvalifikujući odnos
Sa druge strane,
politikolog Cvijetin Milivojević smatra da stranke opozicije koje su se
opredelile za bojkot u Beogradu, kao i one koje će izaći na izbore, skoro da ne
pominju lokalne, kao da oni nisu toliko važni.
„To je stvarno jedan
diskvalifikujući odnos prema građanima koji žive izvan Beograda - umesto da
lokal, provincija, sve ono što je van Beograda kao metropole, bude u epicentru
lokalnih izbora. Oni upravo zato i postoje. Čini mi se da je opozicija u
velikom kašnjenju. Oni su do sada morali već da imaju programe i započete
kampanje za lokalne izbore“, ističe Milivojević.
On ne vidi nijedan
praktičan predlog kako ubediti provinciju da Beograd nije nešto što je
najvažnije strankama vlasti i opozicije u ovom trenutku, ukoliko ne postoji
nikakav konkretan plan iz koga se mogu izvući predlozi za lokalne zajednice.
„Pre izbora u decembru, potpuno se razmahao
SNS-ov plan „skok u budućnost“, koji obuhvata Ekspo i sve oko njega. Mislim da
je to divno nameštena šansa za opoziciju da istera vlast na čistac. Svaka vlast
se hvali time kako će ona doprineti decentralizaciji Srbije, a ništa ne čine
oko toga. Opozicija je mogla vrlo lako da poentira“, smatra Milivojević.
On objašnjava da bi
opozicija sa takvom temom mogla ozbiljno da uzdrma vlast u svim delovima
Srbije, te da pokaže kako praktično zamišlja decentralizaciju. Milivojević podseća da država kao takva treba da „dođe
na noge“ građanima, a ne da svaki pojedinac, zbog zdravstvenog ili
administrativnog problema, trči u Beograd i putuje po deset sati.
Napominje i da i dalje
nije siguran da će svi koji su rekli da će izaći na izbore zaista to i učiniti,
kao i da će svi koji su se odlučili za bojkot istrajati u tome.
„Mislim da je i tu
opozicija pogrešila. Trebalo je priču sa bojkotom držati do krajnjeg roka“,
kaže Milivojević i zaključuje da je na taj način opozicija mogla da dobije još
neki ustupak vlasti. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 25.4.2024)
