среда, 7. децембар 2022.

Да ли ће Вучић вратити странку Томиславу Николићу?

На Изборној скупштини Српске напредне странке (у загради, мало „б“ – бољшевика) Томислав  Николић је поново изабран за председника ове партије, чиме отпочиње његов други мандат, пошто је, да подсетимо, Његова екс-Екселенција већ био шеф СНС од њеног оснивања 2008, па све до 2012, када су напредњаци, са њим на челу, дошли на власт.
Ако оваква вест, можда већ до Нове године, осване на насловним странама свих вучићоида – неће то бити никакво изненађење за најмање два милиона и 200 хиљада Срб(ијанац)а који чврсто и искрено верују да садашњи и бивши председник Републике, односно бивши и тренутни (ваљда, још?) председник СНС, држе јавно дату реч.
Уистину, реч коју је грађанима, у име председничког кандидата Николића, између два круга избора у мају 2012, дао његов менаџер кампање Вучић, да ће се, ако победи, Николић, онако како и налаже члан 115 Устава Србије, повући са места шефа странке (слоган који је Вучић смислио за Николића: „Председник свих грађана, а не партије!“) – Николић је и одржао. Његова екс-Екселенција се, већ у рану јесен, повукао са (јавне) функције председника СНС, па чак и изашао из те странке, а готову, увелико владајућу,  СНС, добровољно, без борбе, изручио у руке изборном губитнику са избора за градоначелника Београда, Вучићу.
Кад је оно, у пролеће 2017, Вучић са места самозваног Канцелара изабран за председника Републике (после чега се самоунапредио у чин Врховника), он је, такође, обећао да ће „поштовати Устав“ и „колико сутра“ напустити страначку функцију.
У међувремену је то, у току свог минулог петогодишњег мандата, обећавао и орочавао још „округло“ 20 пута. Последњи пут, у мају, „за после формирања владе“, што би падало, отприлике, најкасније, до краја текуће године.
Али, има ту још једно „али“, што девојци срећу квари: Кад је оно, за трку (за други председнички мандат) приправни Николић, у фебруару 2017, уз мало „завртања руку“ (и подоста обећаних синекура), ипак прихватио да се „повуче у корист Вучића“, није пропустио да нагласи и то да је од Вучића тражио да, уколико овај буде изабран за председника државе, Николићу препусти место председника Владе и врати му, у исправном стању, странку и место лидера, сада већ СНС (б), у којој су Вучићеви напредњачки „бољшевици“, тројанским лукавством, увелико надгорњали Николићеве„мењшевике“.
Остало је урбана легенда.
Па, кад ће, дакле, ако неће сад?!
Ево, све му се наместило: Владин предлог буџета за следећу годину управо је усвојен, кабинет Врховникове Тајнице тако је зацементиран и, макар на годину дана, ушушкан са свих страна, да Врховник може да одахне...
И летимичан увид у Статут Српске напредне странке, наводи на невероватан закључак да та странка, заправо, већ две и по године, по једном, а годину дана, по другом тумачењу, заправо и – нема председника!
У члану 40. Статута пише да мандат председника странке траје четири године, али у пракси, други мандат Врховника на месту шефа СНС потрајао је, ево већ, шест и по година, тј. 30 месеци је у статутарном „прекорачењу“.
Наиме, он је, од 2012. један пун председнички мандат обрнуо до маја 2016, када је (тада је већ био и Канцелар), реизабран на још четири године, са „роком трајања“ до свибња 2020!
Према члану 43, председнику СНС „функција престаје истеком мандата“, што се, јелте, по слову партијског статута, догодило крајем маја 2020. године. У истом члану пише и да председник СНС може да буде поново биран на ту функцију, додуше, не и колико пута узастопно, пошто је већ потрошио два четворогодишња мандата.
Статут предвиђа и могућност да председнику странке функција може да престане и пре истека времена на које је биран - оставком, престанком чланства у странци или опозивањем од стране Скупштине. Све те могућности Врховник је успешно „ескивирао“ од пролећа 2017, када је први пут биран за председника Републике. Све противно Уставу и закону, јер када уђете у члан 45. Статута СНС који набраја надлежности партијског председника, свакоме ко уме да чита свих 30 слова, очевидно је да су те надлежности страначког председника у жестоком сукобу са низом чланова (између 40 и 50) Закона о спречавању корупције и обављањем функције шефа државе.
Да побројимо само  неке: председник странке, рецимо, предлаже Главном одбору изборни програм и одлуку о учешћу странке на изборима на свим нивоима; спроводи политику (само те) странке; именује чланове (страначког) Изборног штаба; даје сагласност на формирање коалиција на локалном нивоу; утврђује критеријуме за утврђивање листе страначких кандидата за одборнике и посланике; предлаже партијску изборну листу за избор народних посланика итд. итд. Укратко: председник СНС (који је, од 2017, и председник Републике Србије) „газдује“ унутарстраначким животом једне политичке странке која за себе тврди да има чак 750.000 чланова.
Може ли све то да, заиста, на уставан, законит и, према шест милиона грађана Србије који нису чланови СНС, непристрасан начин ради и државом „председникује“ неко ко је, једновремено, и председник Републике који, по члану 115 Устава, „не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност“, а по члану 111 „изражава државно јединство Републике Србије“? Тешко, јер он, по члану 40. Статута СНС, иако председник свих грађана Србије – „представља, заступа и руководи (само једном) странком“!
Статут СНС,  међутим, не прописује како се председник странке може и практично померити са места страначког шефа, ако му је мандат истекао још пре две и по године! У међувремену, врх СНС није свог председника (?) формално „превео“ ни у в.д. стање.
Јер, последња је изборна скупштина одржана пре годину дана, на њој је бирано и ново руководство, али - не и председник СНС!
Парадоксално је да овакво противуставно стање као да никоме не смета. Хајде и да разумем зашто су моју маленкост, „у најбољој вери“ и намери,  Борис Тадић, на једној, и Милош Јовановић, на другој страни, јавно упозоравали да не умем да читам Устав (члан 115: „Председник Републике не може да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност.“) и да ништа не разумем... Јер, како написа Слободан Антонић: „Такви смо какви јесмо - с компрадорском елитом колонијалних колабораната и народом који је мање-више корумпиран конформизмом и малограђанским (материјалним) аспирацијама“.
Али, зашто о овоме ћуте „уставобранитељи“ кад наш Врховник, баш зато што и сам крши чланове 111. и 115. Устава земље на чијем је челу, не сме, рецимо, да се, током они отужних разговора о будућности Косова и Метохије, позове  на тај исти Устав у коме пише да је КиМ део Србије!?
Шта више, уочи конституисања овог сазива Народне скупштине, група руководилаца СНС, на челу са новоизабраним председником парламента, у агресивној пропагандној кампањи позивала је председника Републике да настави да крши Устав и да се – ни у ком случају не повлачи са места председника СНС (б)?
Да би ова врста напредњачког егзибиционизма у инаћењу за највишим правним актима земље којом владају могла да закорачи у другу, још опаснију фазу лудила, видело се прошлог месеца, када је нишка СПС-активисткиња (и инфлуенсерка са, наводно, 110.000 пратилаца) Ана Гвозденовић предложила да се сваки негативан (она рече: „лош“) коментар о лику и делу председника Србије Александра Вучића кажњава затвором! Ова социјалисткиња, широј јавности позната по тврдњама да су „само хришћани правили катодне и радио цеви“ и да „народ треба да се радује јер ће само у једној секунди велика светлост с неба да се појави, због које ће људи помислити да је у току нуклеарни рат“ – сматра, иначе, да нашем председнику „неки докони плански црпу енергију у тренутку када су велике одлуке пред њим“!
Да ли нас то, колико сутра, води као „реактивирању“ древног закона о заштити величанства или, нама ближем, закону о заштити имена, дела и лика Јосипа Броза Тита, пошто је, пре само неколико месеци, овде избачен и некакав пробни балон о „доживотној функцији“?
Проф. Коста Чавошки је, још 1993, критикујући ондашњу конструктивну, удворичку и „опозицију без душе“, приписао академику Љубомиру Тадићу да се, бранећи Слободана Милошевића од увреда у Скупштини, латио не класичног већ Тиберијевог тумачења древног закона о увреди величанства. Тадић старији је, наиме, у неком интервјуу подсетио да је још у старом праву сматрано да је величанство симбол једне државе и националне заједнице, те је заштита краља или председника те заједнице од клевета и увреда, заправо, заштита симбола нације: „Онај који бескрупулозно вређа тај симбол, њему до нације није стало, њему није ни до чега стало, он прави преступ, злочин, а за то се одговара.“
У историји Римског царства и права, Тиберије је, подсећања ради, забележен као први принцепс који није само спречавао своје противнике да му чине зло, већ их је најстроже кажњавао уколико су о њему зло говорили, па је ради тога увео ново тумачење и примену закона о увреди величанства (lex maiestatis). Тај закон, под сличним именом, постојао је још од доба Закона дванаест таблица, „али је“ – по Тацитовом („Историје“) казивању – „био уперен против другачијих преступа: ако би ко издајом нашкодио војсци, побунама народу, неодговорним вођењем државних послова угледу римског народа“. Дакле, предмет оптужбе била су дела, али речи нису кажњаване.
Тиберије је, међутим, под плаштом овог закона почео да прогони писце критичких и погрдних списа и анонимних песама које су се шириле од уста до уста на рачун његове окрутности, надмености и неслоге између њега и мајке. Убрзо се усталила и пракса санкционисања сваког неистомишљеника и политичког противника као најопаснијег непријатеља државе. Потказивање се ширило као пошаст јер је било подстицано одговарајућим наградама, па су се чак и сенатори утркивали у потказивању и оптуживању најниже врсте; оптужен је могао бити било ко, а предмет оптужбе били су чак и догађаји које је увелико већ прекривала прашина.
Све је то навело Тацита да срочи чувену изреку да што је више покварености у држави, то има више закона (coruptissima res publica, plurimae leges). Од тада потиче и институција брисање из сећања (damnatio memoriae) која је представљала „прецртавање“ имена одређеног лица са свих јавних натписа и споменика и из анала.
У том смислу, ваља подсетити да је и у оној „великој Југославији“, 1977, три године пре Титове смрти, усвојен Закон о употреби грба, заставе и химне Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и о употреби лика и имена председника Републике Јосипа Броза Тита. Он је, у члану 3, наглашавао да се „лик и име Председника Републике не смеју се употребити на начин којим се нарушавају углед и достојанство личности Председника Републике“. Такође је било прописано да се „предмет са ликом Председника Републике, не сме употребљавати ако је оштећен или је својим изгледом неподобан за употребу“, као и да се „кад се јавно излаже или приказује заједно са предметима који садрже ликове других личности, предмет са ликом Председника Републике ставља на почасно место“.
Још тада, за Титовог живота, постојала је и, према члану 28, могућност да се, уз претходно одобрење Савезног извршног већа, „име Председника Републике може употребити као службени назив за место, насеље, улицу, трг или организацију“.
Након Титове смрти формиран је Одбор за заштиту његовог имена и дела, а у септембру 1984. донет је и нови Закон о заштити лика и дела Ј. Б. Тита.
Него, ако садашњи Врховник неће да следи „губитнички“ случај Његове екс-Екселенције који је, часно и одговорно, испоштовао члан 115. Устава из 2006, а не би волео ни да га упоређују са Борисом Првим Лепим који је, од 2006, као председник Републике, одбијао да се повуче са места председника Демократске странке – могао би да се поведе за примером Слободана Милошевића који се, после првих вишестраначких избора на којима је, у децембру 1990, биран за председника Србије, повукао са места шефа СПС-а.
Наиме, и у том Уставу, из септембра 1990, је, у члану 86, став 8, писало: „Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.“
Главни одбор СПС је зато, у марту 1991, одлучио да функцију председника обавља Извршни одбор, уз образложење да  „председник Републике не може обављати другу политичку функцију, али ће он, као оснивач СПС и њен  најутицајнији члан, и даље деловати у СПС-у“.
Потом је (привремено), 24. маја 1991, за председника СПС изабран Борисав Јовић и он ће ту потрајати до 24. октобра 1992. Аутор овог текста је тада, као новинар који је секторски „покривао“ Народну скупштину и СПС, пратио и једну од последњих Јовићевих страначких прес конференција, на којој је председник СПС личио на „Алису у земљи чуда“ у земљи Србији под санкцијама, и подсећао на данашњу „премијерку“ која не зна колико дана може да се преживи са просечном платом.
Тек, уочи превремених парламентарних избора, крајем 1992, Јовић је експресно макнут из партијске председничке фотеље, а Милошевић је поново засео у њу, јер је процењено да једино он доноси сигурну победу странци.
Пошто је тиме поново настала уставна неспојивост функције председника државе и шефа странке,  прибегло се, „уставној софистици српских социјалиста“, како је операцију „замрзавања“ Милошевићеве председничке позиције у СПС-у назвао Коста Чавошки („Зло власти“, Катена мунди, 2021).
Наиме, Милошевић је опет изабран за шефа партије, али је ту своју другу јавну политичку функцију, једноставно, „замрзнуо“, ма шта то значило?! Те чаробне формуле, промптно се, тада, досетио и вечни Милорад Вучелић који је,  на питање како може једновремено да буде и генерални директор РТС и члан Извршног одбора СПС, одговорио да је његова партијска функција „замрзнута“, као и председникова!
А да не пада ивер далеко од кладе, доказ је и бивши уредник Вучелићевог „Печата“; бивши комесар за КиМ, министар рада, социјале и борачких питања, па одбране и заштите, нетом и попечитељ унутрашњих дела, а новоинсталирани директор БИА који је, дан пре намештења на чело тајне службе, поднео (бар тако пишу Вучелићеве „Новости“) оставку на место председника Покрета социјалиста и „замрзао чланство“ у тој странци.
Ако је већ верни редов Вулин повукао ногу и властитим примером показао и доказао како се поштује Устав, можда сличан сценарио расплета „кваке 115“ буде примењен и у случају Врховника српског и целе Србије.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 8.12.2022)

Потапање или појас за спасавање

Неуспела иницијатива за смену градоначелника Београда Александра Шапића
Ако чак ни иницијатори смене упадљиво нервозног градоначелника нису подизали очекивања и говорили о почетку пада Вучићевог режима, зашто је цела прича покренута? И шта накнадна памет каже о исплативости уласка СПАС-а у СНС и за напредњаке и за самог Шапића
Лако би се могло испоставити да је седница Скупштине Београда на којој се, у уторак 28. новембра поподне, расправљало о смени градоначелника Београда, била најмање битна у причи о политичкој судбини Александра Шапића, али и шансама опозиције да координисаним замахом из престонице, с ногу обори власт Александра Вучића.
Упркос Шапићевој очигледној нервози, наиме, упадљиво је било да је у данима пре седнице градског парламента изостало све оно што би могло ићи у прилог добро познате теорије о почетку пада напредњачке власти, захваљујући измицању њене финансијски, институционално, пропагандно и на бројне друге начине најјаче полуге. Није било никакве атмосфере неизвесности, пумпања наде с једне и терања страха с друге стране; изостала су нагађања и спиновања, па чак и потпуно неутрални наслови који најављују важан догађај.
Нису, притом, само светско првенство у фудбалу, заоштрена ситуација око Косова и појачани, готово претећи захтеви за увођење санкција Русији, у дубоки други план потиснули београдску тему: чак ни сами подносиоци захтева за смену градоначелника (Уједињени, Демократска странка, Морамо -Заједно и Народна странка) нису се истицали у обећавању успеха иницијативе, покренуте након што је БИРН објавио информацију о нелегалном озакоњењу Шапићевог грађевинског подухвата на Бежанијској коси. Опозициони представници говорили су, углавном, само о прилици да се пред грађане изнесу замерке на рачун рада градоначелника и укрсте аргументи са одборницима власти, те о шанси да се разговара о горућим питањима за функционисање Београда, о којима градоначелник често има доста тврде ставове („не оптерећујем се судбином Старог моста који ће бити уклоњен, више ме занима нови мост“).
Чак је и Драган Ђилас, чија је ССП прва реаговала на наводе о незаконитостима везаним за надоградњу куће актуелног градоначелника, у прошлонедељној „размени ватре“ пропустио да Шапићу каже било шта у смислу „ионако си бивши“. Напротив, градоначелник из периода 2008-2013. је свом тадашњем помоћнику, због чијег избора се ових дана извинио Београђанима, бацио рукавицу на начин који имплицира да ће он (Шапић) бар још неко време бити у прилици да руководи главним градом: „Када господин Шапић буде урадио бар десет посто онога што смо тада (у време власти ДС у Београду, прим. нов.) урадили, може да ми се јави да разговарамо. И то на пристојан начин, а не кроз вређање и лажи“, рекао је Ђилас поводом подужег Шапићевог низа тешких оптужби којим је одговорио на поменуто извињење јавности.
И нису то биле једине јавно лансиране варнице - на претходној седници Скупштине Београда, Шапић је тврдио да Ђилас прича по граду да се са Вучићем договорио да буде нови градоначелник, али и да њему (Шапићу) Вучић није тако рекао.
Цела прича и јесте почела договором – оним који су Ђилас и Вучић постигли још 11. априла, осам дана након београдских избора на којима су странке опозиције добиле чак 70.000 гласова више од странака власти. Шапићу је након тог састанка послата порука о орочености, коју, изгледа, није одмах озбиљно схватио, па му је накнадно суочавање са непријатним елементима реалности, подстакнуто, између осталог, успоном отвореног непријатеља Горана Весића на министарску позицију, али и низом активности градског одбора СНС у којима је игнорисан, изазвало онолику нервозу, манифестовану у већини скоријих јавних наступа.
Након састанка који је представљао почетак драстичне промене односа провладиних медија према дотадашњем главном „државном непријатељу“, редовно оптуживаном да је грађане опљачкао за 619 милиона евра и Ђилас и Вучић су нас обавестили да ће на пролеће бити одржани превремени београдски избори. Цвијетин Миливојевић, директор агенције Прагма, каже, чак, да је, према његовим изворима, Вучић био спреман да нове изборе закаже за 17. децембар, али да то Ђиласу није одговарало, па се тако дошло до Вучићеве неодређене тврдње да „ако опозиција буде тражила, добиће изборе“.
Миливојевић верује да би Вучић заиста био спреман да прихвати такав захтев, кад би га било – зато што му је, у актуелним околностима, битан ССП „који се нуди да буде конструктивна опозиција око увођења санкција Русији, што је прича која се сада тестира“. Наравно, уз друге варијанте. Али, није баш сигуран да опозиција сада жели те изборе, јер, судећи према истраживањима јавног мњења у које је имао увид, није у доброј ситуацији.
Чему, онда, покретање иницијативе за смену градоначелника, која би могла изгледати као пут ка новим изборима? Миливојевић мисли да је реч о „држању теме“ у јавности, док се чека окидач који може да диже јавно мњење, као што је, рецимо, рушење Старог савског моста без претходне изградње новог. И још – иницијатива је, према његовом мишљењу, потребна ССП-у „да умири савест и бираче“.
Политиколог Бобан Стојановић, међутим, види више проблема које би покретање иницијативе могло донети опозицији, што би, можда, могао бити разлог одсуства било какве кампање уочи седнице одржане у уторак. Према његовим речима, осим показивања да Шапић има подршку, без обзира на то на који је начин она манифестована, покретање приче о смени градоначелника показало је да не постоји јединство опозиције, јер нису сви учествовали у подношењу иницијативе. Додатно, иницирањем расправе која би могла бити неуспешна, додатно се демотивишу они бирачи који прате политику у Београду, каже Стојановић.
Саговорници НИН-а, уосталом, различито тумаче и чињеницу захваљујући којој је Шапић устоличен - да опозиција није успела да, после априлских избора, поменуту предност од 70.000 гласова искористи за преузимање власти у Београду. А то и те како има везе са њеним актуелним понашањем и прогнозом будућих потеза.
Миливојевић као главни проблем види састанак Ђиласа и Вучића у моменту када је, на 90 одсто пребројаних гласова, резултат био 55:55 мандата – тај сусрет је, каже, значио одустајање од победе, а цела прича о неспремности деснице на договор о формирању „ненапредњачке власти“, изгубила је на уверљивости након гласања, на коме се видело да Шапић није добио десет, него само један глас са дотичне, десне стране спектра. Према Стојановићу, показало се да су „изборни систем и лоша опозициона стратегија кандидовања дали СНС-у и СПС-у већину, а не грађани на изборима“. Оба тумачења, ипак, указују на исти проблем – разочараност опозиционих бирача, које неће бити лако поново анимирати за учешће у борби за промену власти.
А шта се, уз накнадну памет, може рећи о успешности стратегије напредњака и самог Шапића? Шта су они добили тиме што се СПАС утопио у СНС?
Стојановић мисли да је то био обострано користан потез. „СНС је усисавањем Шапића и СПАС-а освојио власт у Београду, што би вероватно било немогуће да се то није десило. Шапић би, потенцијално, могао да прави коалицију и са опозицијом и сама та чињеница би била велики пораз за СНС. Иако није превео све своје бивше бираче, Шапић је омогућио СНС-у да лако формира градску власт, а он сам је, с друге стране, постао градоначелник. Мислим да је то био његов главни циљ, тако да је и он остварио корист. Дугорочно гледано, исправност потеза ће зависити од односа унутар СНС-а, односа са Вучићем и онога што Шапић уради у Београду. Доза аутономности коју је показао у односу на СНС може да буде предност, али може да буде и велико ограничење“, каже Стојановић.
И Миливојевић се слаже да је Шапић за себе направио добар потез, јер је стигао до позиције градоначелника. „Нисам сигуран да би нешто постигао самостално на изборима, био би ближи резултату Мише Вацића него странкама које су прешле цензус“, каже. Али, није уверен да су напредњаци баш одушевљени исходом: „Да би могао да добије Шапићевих пет посто гласова, који су, притом, нестали на априлским изборима, Вучић се залетео, обећавши му да ће бити градоначелник. После му је било тешко да ретерира, па му је добро дошао Ђиласов захтев“, каже Миливојевић. Шапић је, према његовој процени, рањив са свих страна и лако може да се извуче нешто кад се процени да је тренутак да се иде на изборе.
Какве год одлуке да буду, Шапић је већ оставио траг: по граду су постављени знаци опасности за кретање у случају јаких киша, што вероватно спада у најкреативније начине скретања пажње са суштине проблема. Показао је и да може да се понаша исто као и остали напредњачки кадар (свађа с новинарима, однос према опозицији), али и да измучене грађане позитивно изненади (радови у Булевару деспота Стефана завршени за краће време него што је најављено). (НИН, 1.12.2022, www.nin.co.rs, Вера Дидановић)

понедељак, 5. децембар 2022.

Vučić danas sa Lajčakom: Na stolu i samit u Tirani, čeka se odluka predsednika Srbije o učešću

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaje se danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom nakon čega bi, kako je najavio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Vučić trebalo da donese odluku o učešću na samitu EU i Zapadnog Balkana koji se sutra održava u Tirani.
Posetu Beogradu, ali i Prištini, Lajčak je najavio još ranije, nakon što je u Briselu između glavnih pregovarača postignut dogovor o tablicama, ali će tokom susreta zasigurno biti reči i o novoj tački spora između dve strane, a to je imenovanje lidera Progresivno demokratske stranke Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi.
Baš zbog te odluke kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Vučić je u četvrtak rekao da niko iz Srbije neće ići u Tiranu na Samit zbog, kako je rekao, "sramne" reakcije Evropske unije na imenovanje Rašića. Nakon toga, međutim, EU se oglasila ponovo sa konkretnijom porukom u kojoj je portparol EU Peter Stano istakao da je imenovanje Rašića razočarenje, jer ne ispunjava ono što je predviđeno ustavom. Potom je predsednik Srbije saopštio da će odluka o učešću na Samitu u Tirani biti razmotrena. 
Kako sada stoje stvari, konačna odluku o učešću Vučića na samitu zakazanom za sutra, trebalo bi da bude doneta danas, a premijerka Srbije Ana Brnabić sugerisala je da bi on trebalo da ode "jer niko nema kredibilitet i ne može da se suoči sa licemerjem kao on".
Inače, i premijer Albanije Edi Rama izrazio je uverenje da će Vučić prisustvovati Samitu, ali uz ocenu da "nema drugog izbora", te da bi suprotno bilo "katastrofa za Srbiju".
A visoki funkcioner EU izjavio je da je ovo prvi put da se samit održava u regionu i da je veoma značajno da svi lideri budu prisutni na sastanku na vrhu.
"Bilo bi dobro da Srbija bude predstavljena na najvišem nivou i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputuje u Tiranu", rekao je danas zvaničnik EU na brifingu za novinare, preneo je Tanjug.
"Trebalo bi da ode"
Brnabić je podsetila da je predsednik Vučić, posle odluke premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da Nenada Rašića, koji uživa manje od dva odsto podrške Srba na KiM, protivustavno i protivno Briselskom sporazumu imenuje za ministra za zajednice i blage reakcije EU, rekao da neće putovati u Tiranu na Samit koji počinje 6. decembra, te da razume dilemu koju Vučić ima.
Brnabić je ponovo podsetila na još šest primera "licemerja Zapada" i izostanak reakcije kada je došlo do gaženja ljudskih prava i Briselskog sporazuma - od zabrane glasanja, vraćanja problema tablica, do Kurtijevih izjava usred Berlina da za njega ne postoji Briselski sporazum, da neće implementirati ZSO, kao i na "stotine etnički motivisanih napada na Srbe".
"Rekla sam mu da treba da ide i da ih udari sa svim tim podacima", rekla je premijerka i dodala da misli da Vučić razmišlja o tome.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam odlučiti da li će učestvovati na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tirani ili ne.
"Koju god odluku da donese ona će biti u interesu Srbije", rekao je Dačić.
On je na pitanje da li smatra da rukovodstvo Srbije treba da se pojavi na samitu u Tirani rekao da odgovor treba tražiti u onome o čemu predsednik Srbije razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice, a to je šta raditi u ovom trenutku.
"Potpuno je obesmišljeno svako dalje učešće u nekim razgovorima na tu temu, a da Kurti ne želi da sprovodi Briselski sporazum ili stalno povlači jednostrane poteze kao što je bilo sa registarskim tablicama", naveo je Dačić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je stav predsednika Aleksandra Vučića o odlasku na samit u Titani veoma jasan, ali da treba imati u vidu i realne okolnosti, dakle činjenicu da je to samit Evropske unije i Zapadnog Balkana i da je najznačajnija zemlja Zapadnog Balkana Srbija.
"Verovatno ni Evropska unija neće gledati na to bez ikakvih pokušaja da obezbedi prisustvo predsednika Vučića, ali ono što je važno jeste da ćemo sutra u toku dana iskristalisati i doneti zajednički stav o tome, da li ići ili ne ići", istakao je Dodik odgovarajući na pitanje Tanjuga da li predsednik Vučić treba da ide na samit u Tiranu.
I predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da bi predstojeći samit EU-Zapadni Balkan u Tirani bio besmislen bez učešća naše zemlje, jer je Srbija "najznačajnija država u ovom regionu".
Drecun je gostujući na TV Pink naveo da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić proceniti da li treba da prisustvuje samitu, ali da bi, ukoliko donese odluku da ne ode, to bila "katastrofa" za EU i druge zemlje regiona.
Cvijetin Milivojević je, međutim, uveren da će se Vučić naći u Tirani, ali i daje svakako bolje da ode.
"Mislim da je to idealna prilika da Vučić konačno iskoristi ono što smo mi već parafirali, i mi i kosovska strana u briselskim pregovorima, to je da se Kosovo na svim međunarodnim skupovima predstavlja onako kako je dogovoreno u Briselu, sa fusnotom uz obrazloženje koje stoji uz fusnotu. Mislim da je to idealna prililka da Vučić izgura, tim pre što će tamo sa strane EU da budu predstavnici pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, što će recimo sa Zapadnog Balkana biti predstavnici BiH koji takođe ne priznaju Kosovo. Ima li idealnije prilike da Vučić poentira, a ne da se bavi ovim perifernim temama da li je Rašić ili Trajković meritorniji predstavnik srpskog naroda, svi mi znamo da nisu", rekao je on.
Kako dodaje, i današnja Lajčakova poseta će sigurno biti pokušaj da se ubedi javnost da je Vučić kooperativan i da će se on sutra pojaviti u Tirani.
"Sutra idealna prilika da Srbija poentira, evo spremni smo da razgovaramo, tu smo, želimo da olakšamo naš evropski put ali molimo vas ispoštujte ono što je vaš deo dogovora. Tamo je najavljen dolazak Osmani, najavljena kao predsednica Republike Kosovo, tako piše u protokolu. Ako se to desi, a Vučić ode i to trpi na takav način onda ja mislim da to nije u interesu Srbije", dodao je Milivojević.
Burne reakcije na imenovanje Rašića
U kratkom saopštenju kosovske vlade objavljenom u četvrtak navodi se da je premijer Kosova Aljbin Kurti, imenovao je Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak u Vladi Republike Kosovo. Kao njegova savetnica imenovana je predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković.
Srpska lista nazvala je ovu odluku protivustavnom i najavila žalbu Ustavnom sudu. Ističu da je konkretno ovim imenovanjem Aljbin Kurti je prekršio član 96, stav 5 Ustava koji kaže da se za imenovanje ministra iz reda srpskog naroda, a koji nije poslanik, mora tražiti saglasnost većine srpskih poslanika, što Aljbin Kurti nije učinio, niti, kako dodaju, Rašić ima podršku poslanika.
Evropska unija i 27 država članica pozvale su Prištinu da poštuje sve proceduralne korake kada se imenuje ministar koji dolazi iz nevećinske zajednice i da imenovanja ministara budu u saglasnosti za kosovskim ustavom, izjavio je dan kasnije portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Peter Stano.
On je dodao da je imenovanje Nenada Rašića za njih razočarenje, jer ne ispunjava ono što je predviđeno ustavom.
"Rekli smo veoma jasno oko imenovanja Nenada Rašića, kao ministra, da je vitalno važno da sva ministarska imenovanja budu u saglasnosti za ustavom Kosova. EU i 27 država članica pozivaju Kosovo da poštuje sve proceduralne korake kada se imenuje ministar koji dolazi iz nevećinske zajednice. To treba da se poštuje", rekao je Stano na konferenciji za novinare. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 5.12.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/70980/vucic-danas-sa-lajcakom-na-stolu-i-samit-u-tirani-ceka-se-odluka-predsednika-srbije-o-ucescu/vest

субота, 3. децембар 2022.

Milivojević o Vučićevom vređanju Trajkovićeve: Neprimereno, a nekad se slikali



Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je način na koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić komunicira sa Radom Trajković i Nenadom Rašićem, koji su pre neki dan dobili funkcije u kosovoskoj vladi, neprimeren. Čak i da imate lični animozitet, ne možete da se uključite telefonom u dnevnik neke televizije i da vređate na sva zvona građane svoje zemlje, dodao je. Govorio je i o "nakardnim" pregovorima između Beograda i Prištine, zašto misli da je dobro što nije formirana ZSO, ali i o poruci Aleksandru Šapiću koja dolazi iz vlasti i o reprezentaciji u fudbalu.
Upitan o izjavama Vučića o Radi Trajković, nakon što je postavljena za savetnicu ministra u kosovskoj vladi Nenada Rašića, a koji je i nju i njega nazvao pogrdnim imenima, kaže da mu to izgleda kao mala svađa u porodici. „Meni kada pomenete Radu Trajković i Vučića, prva asocijacija je fotografija sa polaganja zakletve Vlade Srbije 1998. Gde jedno uz drugo, sa Šešeljem kao predsednikom Vlade, stoje Vučić, pa Rada Trajković, pa Jorgovanka Tabaković, pa Maja Gojković“, kaže Milivojević dodajući da njemu ni danas ni 1998. godine nije simpatična politička pojava Rade Trajković.
Ocenio je da Trajkovićkino oponiranje Vučiću zapravo oponira interesima Srba na Kosovu. „Niti mi je simpatična politički pojava Rašića. Ali je način na koji Vučić komunicira sa njima je nepriličan predsedniku Republike. Čak i da imate lični animozitet prema njima, ne možete da se uključite telefonom u dnevnik neke televizije i da vređate na sva zvona građane svoje zemlje – oni su građani, ako smatrate Kosovom delom svoje zemlje – i Trajković i Rašić, pa i Kurti… Nazivate ih ološem, to je apsolutno neprikladno. Mislim da funkciju predsednika Republike unižava sam trenutni predsednik Republike. Ne treba njemu pomoć neprijatelja izvan ili iznutra. To je zaista neprimereno „, dodao je.
Milivojević kaže da mu nisu simpatični ni Trajkovićeva ni Rašić ali ni Srpska lista koja „nije izraz slobodne volje na Kosovu“, već ogranak SNS. Ta priča o srpskom jedinstvu se mogla rešiti na drugi način – ne uterivanjem ljudi u jednu stranku, dodaje. „Ako tamo govorite protiv Srposke liste, vi ste u opasnosti, pa i fizičkoj, videli smo šta se desilo Oliveru Ivanoviću“, naveo je Milivojević.
„Dobro je što Kurti nije formirao ZSO – to je NVO“
Govoreći o evrointegracijama, Milivojević kaže da treba da se pregovara do iznemoglosti sa EU i da se ispunjava sve ono što je u interesu Srbije, a ne ono što nije u interesu Srbije. „Da budemo korektni, Vučića mogu kritikovati za sve i svašta – ako je razlog zašto ti pregovori navodno stoje u mestu činjenica da Vučić ne želi da potpiše saglasnost da Kosovo postane članica UN ne mogu ništa reći osim – to je stav većine građana Srbije i tu njega ne mogu kritikovati“, naveo je.
Kaže da ne bi apriori rekao da je za zastoj u pregovorima kriv Vučić. „Ja njega kritikujem zbog nečega drugoga. Ono što nije učinila nijedna vlast od 1999. učinila je vlast SNS. Mi smo 2013. godine proterali prisustvo države Srbije čak i u simboličnom smislu sa Kosova, naročito sa severa, prihvatili smo niz odrednica – izručili smo elektroenergetski sistem, telekomunikacioni sistem Kosovu, a zauzvrat nismo dobili ništa. A ja kažem da je bolje što nismo dobili ZSO – onako kako je predviđena, a da bude u skladu sa Ustaovm Kosova, to vam je nevladina organizacija. Da je Kosovo tu obavezu ispunilo, uradili bi taj deo posla i čekali bi sada da Srbija prizna Kosovo… I dobro je što Kurti nije to uradio“, ocenio je sagovornik N1.
Podsetio je da je država 2006. godine, po Ustavu, trebalo je da napravi jedan ustavni zakon koji će da reši pitanje pokrajine, a da mi to i dan danas nismo uradili.
Milivojević ističe i to da nema Vučićevog potpisa ni ispod jednog dokumenta koji je sporan ili protivan vpolji većine građana Srbije – nema ga ispod Briselskog sporazuma – potpisao ga je Ivica Dačić, Beograd na vodi potpisala je Zorana Mihajlović, neke dokumente Ana Brnabić…
„Zamislite Zelenskog da kaže – odričem se Krima i teritorija zbog brzog ulaska u EU“
Misli da je čitav proces pregovaranja u Berlinu – nakaradan, jer se pregovara o svemu i svačemu, osim  – o životu i ističe da ljudi na Kosovu nemaju slobodu kretanja. „Umesto da se pregovara o imovini, društvenoj svojini, imovini crkve i drugih verskih zajednica, Vučić sada kaže da oni u Prištini i Briselu nisu to hteli da stave u agendu pregovora. A o čemu si pregovarao – o onome što su hteli zvanična Priština i Brisel? Kome se onda žalite? Pogotovo Vučić nema pravo da se žali“, kaže Milivoijević, navodeći da na pregovore uvek išao on.
Osvrnuo se i na zahteve za priznanjem Kosova.
„Voleo bi da me neko ispravi. Ali ne postoji nijedan jedini primer u svetu u poslednjih 100 godina, da se predstavnik neke države dobrovoljno odrekao dela svoje teritorije zarad nekog višeg interesa koji se zove ulazak u neku zajednicu. Zamislite da to uradi (ukrajinski predsednik Volodomir) Zelenski u ovom trenutku. Evo zato što hoće da nas brzo prime u EU, odričem se ne samo Krima već sve četiri oblasti. Da li možete da verujete u to? I zašto neko očekuje da ćemo mi to učiniti“, navodi  gost N1. I pita: „Jel se Hrvatska odrekla nečega da bi ušla u EU. Nije. Nijednog kvadratnog kilometra“.
„Poruka odbornika vlasti Šapiću – mi ti ne podržavamo“
Gradonačelnik Beograda ostao je Aleksandar Šapić. Na pitanje N1 kakav mu signal SNS šalje, s obzirom na to da su prihvatili da se raspravlja o njegovom  nepoverenju,  odgovorio je sa – možda mi šalju. Poruka Šapiću je, kaže Milivojević – ovog puta nećeš biti smenjen, ali mi te ne podržavamo. On i nije bio izbor SNS u Beogradu za kandidata za gradonačelnika, najveći deo je bio za Vesića, dodaje.
Milivojević kaže da je Šapić oktroisani gradonačelnik, odnosno da je lični izbor Aleksandar Vučića.
Kaže da nije shvatio „fatalni“ susret predsednika SSP Dragana Đilasa i Vučića, navodeći da ne razume situaciju, da neko ode u ime opozicije i da razgovara o tome, u suštini, kako da pomogne Vučiću da pobedi, ocenjujući da je to ono što se desilo tada. Juče je bio demanti SSP, da iznosim neistine, kaže i dodaje: „U trenutku kada je Vučić primio Đilasa, tog trenutku je rezultat na osnovu brojanja 99,46 glasova 12. aprila u 15:15 – što se može proveriti na sajtu Gradske izborne komisije – bio 55 prema 55, kad se Vučić rastao sa Đilasom, Vučić je zaključio da je pobedio rezultatom 56:54. Ali je 70.000 više građana glasalo za opoziciju, a Vučić je obećao vanredne izbore, ali u kondicionalu, ako opozicija bude tražila“, ističe. Đilas verovatno nije imao tu nameru, ali je izručio budućnost izbora u Beogradu u ruke gospodinu koji po Ustavu nije ovlašćen za to, koji ne bi smeo da se kandiduje i da bude na listama, konstatuje Milivojević.
Nadam se da Piksija neće smeniti kao Antića“
Gost N1 malo se osvrnuo i na jučerašnju utakmicu, donosno na nastup naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Kataru. Milivojević kaže mi nikada u fudbalu nismo imali neke rezultate i u starim, dobrim vremenima na koja se često pozivamo – mi smo o tada preskakali makar jedno, a nekad i dva SP.
Moramo da gledamo realno, Dragan Stojković Piksi je za godinu dana reprezentaciju doveo na SP, ušli u A grupu Lige nacije, navodi gost Novog dana i ocenjuje da je Piksi postigao fantastičan rezultat, a nada se da ga neko neće smeniti kao Radomira Antića posle SP, kada su ga, kako kaže, sapleli političari uprkos dobrom rezultatu. Što se igre tiče, konstatuje, kao laik, da se kod 2:1  brani rezultat, a ne radi ono što smo videli. Smatra da to dolazi pomalo i od toga što je Piksi bio napadač pa „verovatno ta priča sa defanzivom njemu nije nešto što je blisko“. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisija “Novi dan”, voditeljka Jelena Stojiljković, 3.12.2022)

https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-o-vucicevom-vredjanju-trajkoviceve-neprimereno-a-nekad-se-slikali/

петак, 2. децембар 2022.

Šta su motivi za smenu Šapića, a šta za uzdržano glasanje stranačkih i koalicionih partnera

 Dva dana posle sednice Skupštine grada Beograda na kojoj se glasalo o smeni gradonačelnika Aleksandra Šapića, i dalje se spekuliše o motivima. Zašto opozicija na dnevni red stavlja nešto za šta, očigledno, nema većinu i, sa druge strane, zašto su odbornici vladajuće većine bili uzdržani pri glasanju za smenu svog člana.
Smena gradonačelnika bila je tema sednice Skupštine Beograda, i to na zahtev opozicije. Šapić nije smenjen, a na pitanje Insajdera čemu služi stavljanje na dnevni red teme za koju očigledno nemaju većinu, inicijatorka smene i odbornica Stranke slobode i pravde Mila Popović kaže – morali su da reaguju, prekršio je zakon, pored ostalog, nelegalnom dogradnjom porodične kuće.
„Zato što je jako važno da reagujemo na to što gradonačelnik krši zakon. dakle, onog momenta kada se u javnosti pojavila info da je Šapić prekršio zakon mi smo odmah reagovali i pokrenuli inicijativu za njegovu smenu“, kaže Popović.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević taj potez vidi kao pokušaj da određene stranke sebe u očima građana ponovo pozicioniraju kao opoziciju.
„Gledajući iz ugla Stranke slobode i pravde bila je namera da pokažu da su oni zapravo opoziciona stranka. U većem delu opozicione javnosti postoji utisak i kritika zašto je gospodin Đilas žurio sa tim sastankom sa Aleksandrom Vučićem i zašto je navodno priznao pobedu i svojim odlaskom indirektno poklonio pobedu Vučiću“, dodao je Milivojević.
Od 110 odbornika, 44-oro glasalo je za, nedovoljno da opozicija smeni Aleksandra Šapića sa mesta gradonačelnika. Samo jedan odbornik glasao je protiv dok su ostali, inače Šapićeve stranačke i koalicione kolege, bili uzdržani. Šapiću to međutim nije sporno.
„Ja koliko znam SNS i SPS nisu glasali za moju smenu. Ukoliko vi to tumačite... možda, možda mi šalju signal neki... ne znam, ne znam, ja ne mogu to da znam. Ponavljam ja na svakoj skupštini mogu biti smenjen i sasvim sam okej sa tim“, rekao je juče Šapić.
Za razliku od gradonačelnika, analitičari smatraju da se uzdržanim glasanjem šalje jasna poruka – ovo je oročena gradska Vlada.
„Zašto nisu glasali protiv njegove smene, e to je poruka Šapiću. Šapić nije izbor gradskog odbora SNS-a, on je oktroisani gradonačelnik koga je nametnuo protivno volji sns-ovih članova Vučić. On je Vučićev izbor, i kao takav on je oročen, i njemu je poručeno ne zaboravi ti si oročeni gradonačelnik i kad nam predsednik Vučić kaže mi ćemo ti uskratiti podršku“, ističe Milivojević.
Smena Šapića značila bi prevremene gradske izbore o kojima se govori još od zatvaranja birališta u aprilu, a posle sastanka Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića. Ako bi prevremeni lokalni izbori bili u martu, kao što se pominjalo, jedino izvesno je da bi  Šapićevu smenu tada  mogla da inicira vladajuća većina ili da on sam podnese ostavku. Do eventualne nove inicijative opozicije za smenu gradonačelnika, mora da prođe šest meseci. (www.insajder.net, TV Insajder, 1.12.2022)

POLITIKA SRBIJE: Dok Rusi napreduju Vučić sve aminuje Šiptarima!


Intervju: Cvijetin Milivojević (Rezervni položaj, youtube kanal, emisija „Kota 17“, voditelj Vuk Rosandić, 1.12.2022)

четвртак, 1. децембар 2022.

Apostolovski: Formiranje Srpskog bloka bilo bi stvaranje novog Vučića

 


Više od mesec dana prošlo je od izbora nove Vlade Republike Srbije i upravo taj početak rada trebalo je da označi ispunjenje obećanja, kao što je ono koje je dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a to je da će se povući sa čela stranke SNS. O tome su u emisiji "Među nama" razgovarali politikolog Cvijetin Milivojevič i novinar i kolumnista Politike, Aleksandar Apostolovski. (www.nova.rs, TV Nova S, “Među nama”, voditeljka Maja Nikolić, 1.12.2022)

Celo gostovanje pogledajte ovde: https://nova.rs/emisije/apostolovski-formiranje-srpskog-bloka-bilo-bi-stvaranje-novog-vucica/