Deca na Gazimestanu, roditelji u Ćacistanu

 

„Gomila je poslušno stado koje se nikada ne bi moglo lišiti gospodara...

Često je sam vođ prvo bio vođen. On sam bio je hipnotisan nekom idejom, kojoj je potom postao apostol. Onda ga je osvojila tako da je sve što je van nje iščezlo i tako da mu sva suprotna mišljena izgledaju zabluda i predrasuda...

Vođe često nisu ljudi misaoni, ali su ljudi od akcije. Oni obično nisu vidoviti, pošto predviđanje uopšte vodi ka sumnji i sputava rad. Oni se regrutuju poglavito iz redova živčanih, razdražljivih, duševno poluobolelih, koji dodiruju granice ludila. Ma kako da je apsurdna ideja koju oni brane ili cilj kojem teže, svako se razlaganje otupi spram njihova ubeđenja. Prezrenje i progon njih ne dotiču, i samo ih više draže. Lični interes, porodica – sve se žrtvuje. I sam nagon ka samoodržanju kod njih je uništen toliko da jedina nagrada koju oni žele da dobiju jeste da postanu mučenici...“ (Gistav le Bon, „Psihologija gomile“, 1895. godine)

U danima kada raspojasani vučićodi, zakonima i REM-u uprkos, infuziju „jedine istine“ direktno u otvoreni mozak - sve po obrascima i pod sloganima nacionalsocijalističke propagande u Nemačkoj, iz vremena kada je, legalno i legitimno, voljom nemačkog naroda i dvotrećinskom podrškom parlamenta, kancelar unapređen u Firera – sipaju povazdan, preteći da nam posla i hleba („Arbeit und Brot“) i puta ka slobodi („Zur Freiheit“) nema i neće biti ako ne zaokružimo politiku „Ein Volk, ein Reich, ein Führer!“ („Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa!”), jer je „Unsere letzte Hoffnung“ („Naša poslednja nada“) – AV!

U danima kada, takoreći v.d. Firerka (predsednica raspuštene Skupštine pod državnim udarom, v.d. predsednica Republike, v.d. vrhovna komandantkinja u ratu i miru, v.d. prinudnog upravnika beogradskog odbora i potpredsednica celog Esenesa), predsedničkim, valjda, dekretima priopćava da je "Studentska lista najveća prevara u političkoj istoriji Srbije“, a predstavnici SL „nasilnici nad ženama“...

U danima kada patrijarh srpski, sa (predizborne?) liturgije u dalekoj Australiji, srpskim državljanima iz dijaspore kojima je režim uzaptio njihovo pravo da biraju, poručuje da „iza svakog neprijatelja hrišćanskog naroda stoji onaj koji je neprijatelj Hristov, a to je nečastivi“ i da je „đavo taj koji je protiv ljubavi, protiv praštanja, protiv jedinstva i zagrljaja braće i sestara“, te da „onda kad mi hoćemo da budemo Hristovi, on hoće da se međusobno svađamo“... Uz nagradno pitanje: Ko je ovde Nečastivi?

E, baš tih listopadnih dana, građanin Aco Srbin, a.k.a. po samotitulisanju “Srbija Pobeđuje”, nosilac liste nazvane po njegovom građanskom imenu i prezimenu, posegnuo je, u ime svoje “Ujedinjene Srbije” (US), ali i neovlašćeno, u ime svih roditelja, baka i deka, za objavom rata njihovoj deci i unucima koji, kao nekoć slavni preci na Gazimestanu, danas brane Ustav i državu od Uzurpatora.

Svaki totalitarizam je polazio od premise da vođa i država koju on prisvaja i personifikuje imaju apsolutni primat nad pojedinačnom porodicom, pa je, u autokratijama i diktaturama, tradicionalni autoritet roditelja menjan autoritetom (jedine) partije. Zato je u istoriji totalitarnih režima bila česta praksa da vođa i partija pozivaju decu da kontrolišu, špijuniraju, pa čak i prijavljuju svoje roditelje, ali ne i da roditelje podstiču da se okrenu protiv sopstvene dece i guše njihov bunt.

"Roditelji na Ušću - deca na Terazijama". Tako je glasio noseći naslov na prvoj strani "Borbe" (onomad slobodnih, a u međuvremenu "ubijenih", novina...), za koju sam izveštavao sa devetomartovskih i posledevetomartovskih demonstracija 1991. godine.

„Nećemo dozvoliti da snage bezumlja i haosa ruše državu kada je srpski narod u opasnosti“, pretile su tada, pre 35 godina, Miloševićeve skutonoše. A ondašnji portparol, a današnji predsednik SPS-a i aktuelni ministar policije, te je 1991, govoreći o devetomartovskim gibanjima, prvi u srpskom političkom vokabularu, upotrebio sintagmu "revolucionarna opozicija" kao zajednički imenilac za sve političke snage u Srbiji koje, navodno, "traže vlast bez izbora".

Iz tih dana i noći kada su najstariju novinsku kuću na Balkanu čuvali „specijalci“, a državnu televiziju, od njenih TV-pretplatnika, branio neprobojni bedem  narodne milicije, i tipični isečak iz repertoara tadašnjeg urednika najtiražnijeg beogradskog dnevnika: “Naoružani koltovima, sekirama, močugama, bodežima, motkama i, pre svega, mržnjom i razbojništvom, bojovnici Vuka Draškovića i izmanipulisane junoše, ohrabreni stranim podgrevanjem i inspirisani kalašnjikov-demokratijom hadezeovaca, izveli su mračni stampedo usred glavnog grada Jugoslavije“ (videti više u mom tekstu: Roditelji (bake, deke i ostale „patriote“) na Ušću — deca (unuci, opozicija i drugi „izdajnici“) na Terazijama, “Borba”, 9.3.1994).  

Elem, već viđeno. Ništa novo i originalno nije smislio falsifikat Duha Sa (Tupom) Sekirom, da se ne naljuti strip junak mog detinjstva Zagor Te-Nej (na jeziku Algonkin Indijanaca, „duh sa sekirom koji hoda“), osvedočeni mirotvorac, borac za pravdu i zaštitnik indijanskih manjina u Darkvudskoj šumi.

„Sloba Sloboda“ je svoje pristaše, u martu 1991, poslao da, protiv dece, mitinguju čak na Ušću, a „deci“ (mladima, studentima, srednjoškolcima, opoziciji, ali i večnom Branislavu Lečiću i Žarku Jokanoviću) za izvođenje „svilene evolucije“ ostavio Terazije.

Duh Sa Tupom Sekirom (DSTS), pak, za svoje je „matorce“ i starmale koji hoće da uče, na 17 meseci, a možda i na duži rok, rezervisao Ćaci(me)stan. Jer, kao što, u lajvu, na Dvorskoj TV Trovačnici, sabra u jezgrovitu misao: „Pokušali su ne samo da podele naše porodice, ne samo da odvoje decu od roditelja, već i decu i roditelje od baka i deka. Pokušali su da sruše sve naše vrednosti.  Hoću da vama, penzionerima, prenesem jednu posebnu poruku. Čak i kada dođu da vas ucenjuju, nemoj, bako, nemoj, deco, nemoj, majko, nemoj, oče. Vi svima samo recite, i da znate da to činite: svojim glasom za „Ujedinjenu Srbiju“ štitite i čuvate svoje unuke i praunuke i njihovu budućnost, garantujete budućnost njima, ne samo sebi već i njima, svojoj deci, svojim budućim pokolenjima i svojim praunucima!?"

(Za neupućene, isti taj Duh, istu tu decu kojoj obećava budućnost, od polovine novembra 2024. do danas, na desetine puta, nazvao je: „Ustaše. Fašisti. Nacisti. Teroristi. Lopuže. Talibani. Ubice. Strani plaćenici. Vođe obojene revolucije. Ratnici hibridnog rata protiv Srbije. Rušioci države. Rušitelji ustavnog poretka...“)

U mnogo navrata je DSTS i ranije, tokom nezakonite „preuranjene“ funkcionerske kampanje koju je vodio počev od prvog stranačkog mitinga uoči poslednjeg Vidovdana, pa celo leto ispod šatri i između pevaljki, pa potom i posle raspisivanja izbora 9. septembra, ponavljao tvrdnju o navodnom „okretanju dece protiv roditelja“, imputirajući nekakvim spoljnim, ali pre svega, unutrašnjim „neprijateljima“ da im je plan da „razore srpsku porodicu“ i da ubede decu kako „njihovi roditelji nisu njihovi roditelji“, odnosno da izazovu pobunu dece protiv roditelja, baka i deka.  

Dve nedelje pre izbora, otkako je plasirao ono svoje začikavanje tipa „kada ja,  u nedelju, 25. oktobra, u devet uveče, saopštim(o) rezultate izbora, hajde da vidimo ko to neće da prizna“, Duh građanina Ace Srbina imputira svima onima koji se javno opiru ovakvoj vrsti najavljivanja „svršenog čina“ da zapravo – hoće nasilje, nerede i kane da izazovu građanski rat.

Uz latentnu inverziju stvarnosti, odnosno javno podmetanje protivnicima da oni rade sve te ružne stvari, koje, u stvarnosti, najvećma čine upravo njegovi lojalisti.

Taj propagandni „preklapača – poklapača“ presing podrazumeva da se svako nečoveštvo ili incident koje počine njegovi profesionalni batinaši, dežurne lopuže i unajmljeni provokatori, odmah poklopi insceniranjem pseudodogađaja u kome, na kraju krajeva, on, Duh lično, biva jedina i najveća žrtva jer se, kao, ceo svet urotio protiv njega mučenika i pravednika.

Trenutno je „u modi“ kampanja protiv studenata i njihovih predstavnika kojima, od zakona odrođeni, paradržavni vrh imputira „nasilje nad ženama“, dok na dnevnom nivou gledamo nasilje koje dolazi upravo sa te paradržavne strane, u kojima učestvuju čak i najviši funkcioneri vlasti koja pokazuje da nema nameru da odstupi čak ni pred, sve izvesnijim, izbornim porazom.

Nezavisna Država Ćacistan (En-De-Ća), sve podeljenija „ujedinjena Srbija“, abolicija za nepoznat broj njegovih najbližih saradnika optuženih i(li) osuđenih za najteža krivična dela i Duh Troglave Aždaje Uzurpatora Sve Tri Grane Vlasti najvažnije su tekovine koje su ostale iza njegove četrnaestipogodišnje vladavine. Šta više, sada kao običan građanin pod frazeonimom „Srbija Pobeđuje“, ali i ime i prezime i prvi na listi i kandidat za premijera  liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija (US)" preti da će, ako „U-Se i u svoje kljuse“ pobedi na izborima, da „svira kraj studentima, fakultetima, tužilaštvu i pravosuđu“?!

I sve to, Bože mu oprosti, „svojim životom garantuje“?!

Pošto je, prethodno, iz voćnjaka privatne hacijende, „obavio duel“ sa slikom prvog na Studenskoj listi (SL) i kamenom za kupus, sa talasa Dvorske TV Trovačnice ponovo zbori o svojoj veličanstvenoj pobedi nad nekakvom „obojenom revolucijom“ i zaverom belosvetske „NGO hidre“.

U kolumni „Okrenu se Hase posljednji put“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.9.2026) pisao sam o tome kako su uhođenje, denuncijacija, potkazivanje, prokazivanje, špijuniranje vlastitih građana – bili važan instrument represivnog sistema u to „zlatno“, mirno, predratno doba Nemačke, od dolaska nacionalsocijasta na vlast, 1933, pa do 1939. godine.

Gestapo i policija mogli su, nakon 23. marta 1933. i donošenja Zakona o prenosu ovlašćenja (Ermächtigungsgesetz), da postupaju protiv građanina i samo zato što je, na primer: kritikovao Hitlera, pričao protiv režima, širio „neprijateljske“ glasine, održavao veze sa zabranjenim političkim organizacijama, pomagao nekome ko je bio protivnik režima ili, prosto, nije pozdravljao sa „Heil Hitler“.

Nacistički “Völkischer Beobachter” (Narodni posmatrač) je javno prozivao i stigmatizovao, dehumanizovao i targetovao, između ostalih i jednog  Mana, i Ajnštajna, Rudolfa Oldena, Hajnea, Eriha Mendelsona i druge, što se završilo njihovim javnim prokazivanjem, potiskivanjem iz javnog života, represijom protiv njih i oduzimanjem nemačkog državljanstva i konačnom emigracijom.

Danas, umesto tradicionalnog „agenta koji prati čoveka“, digitalni uhoda ili napadač može, u svakom trenutku, da vidi ono što vidi i sam korisnik telefona ili nekog drugog digitalnog uređaja — poruke, fotografije, kontakte, dokumente i aktivnosti na uređaju, kao i da kompromituje sve te podatke.

A sve to radi – kako su to, u svom prošlogodišnjem izveštaju o Srbiji, saopštili UN eksperti - „sistematske kampanje diskreditovanja branilaca ljudskih prava, posmatrača izbora i novinara, uz koordinisane medijske napade, nadzor i kriminalizaciju”.

GOSI (“Gledalačko-obaveštajna služba Informera”) je naziv koji je sam Dvorski Vučićoid  dao, navodno sopstvenoj, mreži izvora za prikupljanje i dostavljanje informacija i dezinformacija, a posebno denuncijantnih materijala o političkim protivnicima i kritičarima režima Ace Srbina, građanskim aktivistima i studentskom pokretu, posle kojih “pritiska”, policiju, bezbednosne agencije, tužilaštva da “preduzmu mere” protiv lica koja je GOSI, kao parabezbednosna samoslužba, već targetovala, a najčešće mu i“presudila”.

Republička izborna komisija (RIK) Srbije je utvrdila da se na zbirnoj listi za parlamentarne izbore 25. oktobra nalazi 18, od toga najmanje polovina satelitskih i trojanskih, dakle lažnih, izbornih listi.

Mogućnost (bar na papiru) da bira ima ukupno 6.450.523, minus nekoliko desetina hiljada naših državljana iz mlade emigracije kojima će to, voljom Duha Sa Tupom Sekirom, biti onemogućeno.

Građanin Aco Srbin, ni dve nedelje nakon što je dobrovoljno odstupio sa mesta predsednika Republike, ne kani da, kao legalni osnivač i vrhovni komandant Nezavisne Države Ćacistan, ugasi tu paradržavnu i paramilitarnu tvorevinu na okupiranom delu teritorije Republike Srbije. Naprotiv, sve glasnije se, uz neskrivenu pretnju, hvali  da je to bila njegova strateška vojna vizija, njegova „Mažino linija“, za navodnu odbranu države od njene mladosti, pretprošloga proleća!

... A kako se, podsećanja radi, pred Nirnberškim sudom, branio dugogodišnji glavni urednik nacističkog lista „Völkischer Beobachter“  (i jedan od važnijih ideologa NSDAP, pa čak i docniji „ministar za okupirane istočne teritorije“) Alfred Rosenberg? Bezuspešno je pokušao da se distancira od praktičnog sprovođenja zlodela, negirajući vlastitu ulogu i moć i prebacujući krivicu na druge visokopozicionirane naciste. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 12.10.2026)

NOVE INFORMACIJE: Kradja je već počela! Plan je da ukradu 500.000 glasova! Cvijetin Milivojević

Gost naše najnovije emisije bio je Cvijetin Milivojević.

Autor i voditelj Vuk Rosandić. (podcast X 33, 9.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=n8AqStUOALw&pp=ygUDeDMz

BOBAN STOJANOVIĆ I CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: OVO NIJE KONSOLIDACIJA, OVO JE SPASAVANJE REDOVA RAJANA

„Vučić na izborima ima samo jedan cilj u odnosu na studentsku listu“

Milivojević i Stojanović o izbornoj računici vlasti, kampanji i uslovima u kojima se ona vodi, odnosu Vučića i studentske liste, ulozi opozicije i referendumskoj atmosferi pred izbore, ali i mogućim scenarijima na sam dan glasanja

U prvoj epizodi novog serijala Radar Foruma posvećenog predstojećim izborima, politikolog Boban Stojanović, kao novi izazivač, razgovarao je sa novinarem i politikologom Cvijetinom Milivojevićem o ostavci Aleksandra Vučića, pravnim i političkim manevrima vlasti, ali i o atmosferi u kojoj građani Srbije ponovo izlaze na birališta.

Ostavka kao politički manevar

Stojanović je otvarajući emisiju naglasio značaj trenutka u kom se razgovor odvija – neposredno nakon što je Aleksandar Vučić saopštio odluku o podnošenju ostavke na mesto predsednika, čime je skratio svoj mandat i usmerio zemlju ka novim vanrednim parlamentarnim izborima. Na pitanje domaćina kako vidi ovaj potez i da li ga izbori načelno plaše, Milivojević podseća na dugogodišnji kontinuitet kalkulisanja terminima izbornih ciklusa i odgovara da ga izbori sami po sebi nikada nisu plašili, ali da je neizvesnost oko onoga što može da se događa tokom kampanje i na sam dan glasanja prisutna još od devedesetih.

„Izbori me nikada ne plaše, ali šta se može dešavati u izbornoj kampanji, zaključno sa izbornim danom, to je uvek bio strah od ’90. godine. Ovo su ti izbori kada to više nije samo strah ljudi koji su posvećeni politici, nego strah običnih ljudi. Ko je kriv za tu činjenicu? Ja uvek polazim od toga da je kriv onaj ko je na vlasti. Nije prošlo mesec dana, predsednik Republike je rekao otprilike: ‘Kad ja proglasim rezultate u devet uveče 25. oktobra, da vidimo ko to neće da prizna ili ko hoće da prizna rezultate izbrojanih glasova.’ On je najavio faktički da nema nameru da menja svoju naviku, a njegova navika je 14 godina da on, osim što organizuje, raspisuje, broji i kontroliše izbore, i proglašava izborne rezultate. I tu možemo tražiti razloge za strah. A da li me iznenadilo povlačenje sa mesta predsednika Republike? Pa, mene ništa više ne može iznenaditi. Brojao sam i koliko je puta slagao da će se povući sa mesta predsednika stranke, izbrojao sam 26 puta za 6,5 godina, ali sad je mnogo više lagao“, kaže Milivojević.

Stojanovića je posebno zanimalo zbog čega Vučić nije predsednički mandat izgurao do kraja i izbore ostavio za proleće. Njegova pretpostavka bila je da se odgovor mora tražiti u izbornoj računici i redosledu parlamentarnih i predsedničkih izbora. Milivojević smatra da je upravo kalkulacija centralni razlog takve odluke.

„Reč je o tome da Vučić kalkuliše kada će on, u ovom slučaju kao kandidat za narodnog poslanika i možda premijera, ili kada će njegov kandidat za predsednika Republike, pošto se on ne može kandidovati, imati veće šanse. I da je to ta kalkulacija koja do poslednjeg trenutka nije bila jasna. I dan-danas to nije jasno.“

On otvara i pitanje položaja Ane Brnabić kao vršiteljke dužnosti predsednika Republike, kao i mogućnosti da proces formiranja vlasti posle parlamentarnih izbora traje mesecima. Milivojević smatra da upravo takav raspored vlasti Vučiću ostavlja više političkog prostora nego što bi ga imao da je predsednički mandat doveo do kraja.

„Bilo bi najneprijatnije da je izgubio, na primer, parlamentarne izbore, a on očekuje da se pojavi glamurozno na otvaranju Ekspa, kao čovek koji je doneo Ekspo u Srbiju i koji ga je organizovao. Tako da bi bilo malo nesvrsishodno da se pojavi neko ko je odlazeći predsednik. Njegova ovakva varijanta je očigledno lagodnija. Čak i ako bi izgubio parlamentarne izbore, v. d. predsednika Republike je Ana Brnabić, koja je istovremeno i potpredsednica SNS. To znači da, čak i bez prevelikog kršenja zakona, postoje legalni načini opstrukcije formiranja nove vlade – od nedavanja mandata do zahteva da se dostavi dokaz da postoji 126 poslanika koji mogu da formiraju većinu.“

„Kampanja paničara koji ne može da sakrije frustracije“

Stojanović je potom otvorio jedno od ključnih pitanja kampanje – da li je vlast zaista uspela da se konsoliduje ili je na izbore krenula zato što se približavao trenutak kada više nije bilo moguće odlagati politički rasplet. Milivojević, pozivajući se na istraživanja koja je pratio, iznosi sopstvenu procenu odnosa Vučićeve i studentske liste, ali insistira da rezultat glasanja nije jedini faktor koji će odlučivati o konačnoj raspodeli političke moći.

„Ako ste gledali deo istraživanja koja su naručivale različite političke stranke i politički akteri, suma sumarum i presek preseka je da Vučićeva lista, faktički koaliciona lista sa njegovim imenom i prezimenom, ima maksimalni domet 40 odsto. Da li je to konsolidacija ako ste imali 45 ili 48 odsto? Pa, to nije konsolidacija. To je spasavanje redova Rajana. To je faktički situacija u kojoj ste presrećni ako vam se dalje ne osipa vaše sigurno biračko telo – mislim na penzionere, roditelje studenata i tako dalje. Ako se dalje ne osipaju, to se ne može zvati konsolidacijom.“

Milivojević zatim iznosi i svoju procenu da se studentska lista nalazi dovoljno blizu da čitavu kampanju pretvori u borbu za relativno prvo mesto.

„Na drugoj strani, ako ukrstite različita istraživanja i uzmete u obzir ne samo plus-minus dva, nego čak i pet odsto, videćete da je minimum do kojeg dolazi studentska lista oko 40 odsto. To je ozbiljna situacija u kojoj Vučić ima samo jedan cilj i to više ne može da sakrije – da ima makar promil glasova više od studentske liste. On smatra da će iz toga izvući prednost prilikom formiranja izvršne vlasti, jer će rasuti glasovi i veći broj mandata po Dontovom sistemu pripasti listi koja bude najjača. Na to on igra. Ne igra na pobedu, jer pobediti ne može. Da može da pobedi, ne bi vodio kampanju paničara. Ovo je panična kampanja u kojoj više ne može da sakrije ni svoje lične, ni političke, ni sve druge frustracije. To mu se u prethodnim izbornim ciklusima, zaključno sa parlamentarnim izborima 2023. godine, nije dešavalo.“

Stojanović se saglasio da rezultat treba posmatrati i kroz položaj manjih stranaka i potencijalnih partnera. Razgovor je zato prešao na SPS, SVM i Rasima Ljajića, odnosno pitanje kome bi njihovi mandati mogli pripasti u situaciji tesnog rezultata. Domaćin Radar Foruma napominje da Ljajić i Dačić mogu biti „prvi vesnici političkih promena“ aludirajući na njihovo višegodišnje koketiranje sa „drugom stranom“.

Milivojević smatra da odnosi koji su godinama izgledali unapred definisano više nisu toliko jednostavni. Kome će se SVM prikloniti više se ne pita Balint Pastor već Peter Mađar, smatra Milivojević, dok je za Ljajića saglasan da nije siguran da bi stao na Vučićevu stranu otkako je napustio SDPS.

„Kad je reč o stranci gospodina Dačića, Ivica Dačić je poslednjih nekoliko godina u političkom vlasništvu Aleksandra Vučića i ta priča sa Ivicom Dačićem kao liderom tu pada u vodu. Ali kad je reč o njegovim stranačkim strukturama koje su ozbiljne, postoje ljudi koji pamte Miloševićevo vreme čak i na nivou gradskih i opštinskih odbora i koji jedva čekaju da ne budu više u vlasti sa Vučićem. Jer oni tu vrstu ponižavanja koju Ivica Dačić iz svojih razloga – ne znam zaista koji su njegovi razlozi – prihvata, oni ne prihvataju.“

Izborna krađa pre izbornog dana

Govoreći o izbornim uslovima, Milivojević ocenjuje da problem ne počinje na sam dan glasanja, već mnogo ranije, tokom perioda koji on vidi kao preuranjenu funkcionersku kampanju, uz izostanak efikasne kontrole medija i izbornog procesa.

„Mi smo od 27. juna imali brutalno kršenje izbornih i medijskih zakona, preuranjenu i funkcionersku kampanju, a nemamo telo koje kontroliše odvijanje izborne kampanje. Imamo Savet REM-a koji odbija da nadzire najgledaniju televiziju, dok je predsednik Republike vodio nešto što je zabranjeno. To se zove izborna krađa pre izbornog dana, a prve ozbiljne količine tih izbornih krađa mogu se i matematički izraziti.“

Jedna od tačaka na kojoj su se dvojica politikologa najviše približila jeste ocena izbornih uslova. Stojanović smatra da se pitanje regularnosti ne može svesti na poslednjih nekoliko nedelja kampanje, jer je političko i medijsko okruženje stvarano godinama.

„Ovo su svakako neslobodni i nepošteni izbori, unapred predodređeni. Ja sam pre nekoliko dana na jednoj televiziji u debati dobio pitanje šta može da se uradi do izbora da bi oni bili slobodni i pošteni. Moj jedini odgovor je – ništa. Jer sam tada pokušao da kvantifikujem, na primer, 4.000 dana u prethodnom periodu vlade SNS su putem propagandnih medija svi drugi proglašavani za izdajnike, ološ, strane plaćenike i tako dalje“, naglašava domaćin Radar Foruma.

Za Stojanovića je podjednako važno ono što opisuje kao dugogodišnje pritiske na birače.

„Koliko života se uništava u ovoj zemlji kroz ono što kolokvijalno nazivamo pritiscima na birače, koliko ljudi je terano da daje svoje kapilarne glasove, što ja uvek volim da podvučem – to nisu sigurni glasovi, sigurni glasovi su nešto potpuno drugačije. Tako da i sada, da od danas imamo sve idealno, ne bismo imali slobodne i poštene izbore, a znamo da neće biti idealno.“

Nepresušan izvor za zloupotrebe

Detaljan deo razgovora otvorio je sam gost, pitajući Stojanovića o temi kojom se on godinama bavi – prikupljanju i overavanju potpisa za izborne liste.

„Od 2020. godine, kad je korona bila, do tada su samo javni beležnici smeli da overavaju potpise. Tada, pod izgovorom redova, korone, maski i svega ostalog, dozvoljeno je da to rade i opštinski overitelji za potrebe izbora. Vi sada ne možete da idete u opštinu da overite neki ugovor o prodaji kola, to ne može u opštini, ali za izbore može.“

Imaju bazu podataka za birački spisak – naše ime, prezime, broj lične karte, broj dokumenta, i oni imaju nepresušan izvor informacija za falsifikovanje. Odgovorno mogu da tvrdim da se u ogromnom broju opštinskih i gradskih uprava dešavalo falsifikovanje potpisa

Za razliku od notara, nastavlja Stojanović, lokalne uprave raspolažu velikim količinama ličnih podataka građana, što po njegovoj tvrdnji stvara prostor za zloupotrebe.

„Ove opštinske i gradske uprave, šta imaju? Imate bazu podataka svih nas. Uostalom, imaju bazu podataka za birački spisak – naše ime, prezime, broj lične karte, broj dokumenta, i oni imaju nepresušan izvor informacija za falsifikovanje. I ono što sam ja radio 2020, 2022, 2023, pa i sada 2026. godine, odgovorno mogu da tvrdim da se u ogromnom broju opštinskih i gradskih uprava dešavalo falsifikovanje potpisa.“

Stojanović odmah pravi važnu ogradu – činjenica da je neki potpis overen u gradskoj ili opštinskoj upravi sama po sebi nije dokaz da je falsifikovan. Kao primer navodi potpise koje su studenti prikupljali u Zaječaru, gde je postojao vidljiv red ljudi koji su dolazili da podrže listu.

„Dobili smo radni zadatak da falisifikujemo potpise“

Stojanović je potom ispričao i kako je prvi put dobio insajdersku informaciju o načinu na koji je opisana zloupotreba funkcionisala.

„Zbog zaštite osobe koja mi je informaciju dostavila neću reći ni o kojoj opštini se radi, ni o kojoj izbornoj listi. Meni je moja draga prijateljica, koja je radila u jednoj gradskoj upravi, rekla: ‘Dobili smo radni zadatak da falsifikujemo potpise.’ Kako? Uzeli su određenu vrstu baze podataka koja se ticala izleta, znači programa opštinske ili gradske uprave za izlete penzionera u inostranstvo. U bazi podataka bili su brojevi pasoša. I ona mi je slala fotografije. Zamislite da skupite koliko penzionera može u jednom danu da šeta sa pasošem po Srbiji! I sa tog spiska – podaci ti i ti, pasoš izdat tada i tada, svi podaci su tačni, i neko žvrljne potpis. Jedva čekam ovaj spisak potpisa za listu ‘Ćale, ovo je za tebe‘. Dobar deo ovih opozicionih izbornih lista takođe ima nekakvih problematičnosti.“

Milivojević je iz toga izvukao pitanje odgovornosti Republičke izborne komisije, pitajući kako je moguće da liste dobiju status učesnika izbora ukoliko postoji sumnja u validnost dela dokumentacije.

„Ako ja razumem, sve to je krivično delo. RIK, svesno od samog početka, većinom glasova donosi odluku da su potpisi regularni, čime listu stavlja u izbornu utakmicu. Znači, već u startu. I možemo sada, ako bismo išli retroaktivno od 25. oktobra unazad, doći do pitanja kako su se ove liste uopšte kandidovale? Kako su uopšte došle do statusa kandidata? Kako su proglašene kao izborne liste?“

„Protivpravno“, naglašava Stojanović.

„Ujedinjena Srbija“ i nestali Pokret za narod i državu

Razgovor je potom prešao na samu arhitekturu kampanje gde je Stojanović postavio pitanje šta se dogodilo sa dugo najavljivanim Pokretom za narod i državu, uz svoju tezu da su upravo studenti uspeli da naprave nešto što više liči na široki društveno-politički pokret.

Milivojević smatra da Pokret za narod i državu nije nestao, već da je promenio ime.

„Nije on nestao. On se samo zove ‘Ujedinjena Srbija’ i ne čini većinsku Srbiju, nego manjinsku Srbiju. Znate, ja sam njega zvao tada, pa i danas, ‘Pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću, šta god on bilo o čemu sam da odluči, makar to i protivustavno bilo‘. Malo duži naziv, ali to je pravi naziv. Tako da se taj pokret sada zove ‘Ujedinjena Srbija’, kako se zove njihova izborna lista.“

Opozicija razbila referendumsku atmosferu

Ipak, ne prihvata u potpunosti ni Stojanovićevu tezu da je sa druge strane već formiran pravi referendumski blok.

„Šteta je što nije stvorena apsolutna referendumska atmosfera, i to je krivica pre svega onog dela opozicije koju sam, dok je bilo parlamenta, zvao ‘smokvin list opozicija’, koja je pomogla Aleksandru Vučiću da izbore nemamo juče (to jest prošle godine), nego da ih imamo tek sada. Da su prestali da učestvuju u radu parlamenta mi bismo te izbore imali prošle godine. Ne bi Aleksandar Vučić imao smokvin list da u Briselu kaže: ‘Pa imam parlament, imam REM‘. E, pa nemaš ni parlament ni REM. Da bi došli do toga da to bude stvarno pokret za narod i državu sa ove druge strane, sa studentske liste, bilo je neophodno da se to dogodi. Deo opozicije je na kraju odustao od izbora, svaka čast, ali mi i dalje imamo najmanje dve grupacije stranaka koje će da razvlače misli građana koji hoće da glasaju protiv Vučića, da ih zbunjuju – da li je pametnije da glasam za studentsku listu ili možda ipak za ove koji nas uvode u Evropu sutra, ili ove koji će sačuvati Kosovo? Stranke opozicije sa manjkom ambicija uvek su prihvatale rezultate koje saopštava Vučić. Malo su se onako bunili, ljutili, ljutnuli, pa neki protesti, i prihvatili rezultate. Zašto? Zadovoljni. Zašto su zadovoljni? Pa 7.000 evra mesečnog posla.“

Stojanović, međutim, ostaje pri tezi da sama dominacija dva velika politička pola proizvodi referendumsku atmosferu.

„Ja tvrdim da postoji izrazita referendumska atmosfera upravo jer imamo dva ključna aktera – Vučića (ne SNS) i studente, i mnogo malih, sitnih aktera koji suštinski ne mogu puno da utiču na rezultate izbora.“

Šta ako na izborni dan bude nasilja

Jedan od najozbiljnijih delova razgovora odnosio se na mogućnost incidenata 25. oktobra. Milivojević odbacuje optužbe da poziva na nasilje i objašnjava da već mesecima govori o sasvim suprotnom – nenasilnom povlačenju iz izbornog procesa ukoliko dođe do fizičkog nasilja na biračkim mestima.

„Ja govorim od 27. marta ove godine – u situacijama kada imate eklatantan primer političkog nasilja na izborni dan, šta se radi u tom trenutku? Kako radi ozbiljan političar? Povuku se iz izbornog dana. Pozovu svoje birače da dalje ne izlaze na izbore. Izađu sa biračkih mesta, iz izbornih komisija i tako dalje. I to se ne zove poziv na nasilje. Ne razbijaju oni niti prostorije, niti biračka mesta, niti biračke kutije. Ne – to je gandizam, dakle nenasilan otpor nasilju.“

On tvrdi da se u kampanji gradi narativ prema kojem će upravo protivnici vlasti biti odgovorni za eventualno nasilje posle izbora.

U situacijama kada imate eklatantan primer političkog nasilja na izborni dan, šta se radi u tom trenutku? Kako radi ozbiljan političar? Povuku se iz izbornog dana. Pozovu svoje birače da dalje ne izlaze na izbore

„Pratite malo više, to postaje jedna od mantri koju sada svaki političar iz vlasti, kada se u ovim izbornim predstavljanjima pojavljuje, govori. Strah od nasilja one druge strane. Kada onaj koji je sprovodio nasilje dve godine tvrdi da zapravo vi predstavljate opasnost, to je već propagandni obrazac.“

Propaganda i istorijske paralele

Kao čovek koji se dugo bavi političkom propagandom, Milivojević je završni deo razgovora posvetio istorijskim paralelama, uz tvrdnju da mu upravo takva poređenja donose optužbe u režimskim medijima. Naglašava da poređenje propagandnih tehnika nije isto što i izjednačavanje političkih sistema ili ličnosti.

„Ja pasionirano izučavam istoriju propagande. I pravio sam neka poređenja različitih mitinga i autokrata, pa između ostalog i Vučića, ali i druga Tita, druga Staljina, Čaušeskua, Musolinija i tako dalje. I na osnovu toga oni zaključuju da hoću da streljam Vučića. A pre neki dan su me optužili da poredim našeg predsednika sa Hitlerom. Čekajte, ako ja poredim propagandu u Nemačkoj 1933, kada je Adolf Hitler došao legalno i legitimno na vlast, sa propagandom u Srbiji 2026, pa valjda za to treba da imam nekakav argument.“

Vi ste više medijskih sloboda imali uoči prvih izbora 1990. godine, više šansi za opoziciju, s tim što se opozicija tada nije snašla. Kad to kažem, govorim vrlo odgovorno, mi ovakve neregularne izborne uslove nikada nismo imali od devedesetih

Milivojević kaže da godinama beleži i sličnosti izbornih slogana, ali svoju osnovnu tezu vraća na medijske uslove.

„Ja to govorim sa puno bola i gorčine, kao neko ko je pratio i prve izbore Miloševića. Vi biste više medijskih sloboda imali uoči prvih izbora 1990. godine, više šansi za opoziciju, s tim što se opozicija tada nije snašla. Kad to kažem, govorim vrlo odgovorno, mi ovakve neregularne izborne uslove nikada nismo imali od devedesetih.“

Ko posle Vučića?

Pred sam kraj Stojanović je otvorio pitanje ko bi mogao da bude kandidat vlasti na predsedničkim izborima spomenuvši Vladana Petrova, predsednika Ustavnog suda, kao jedno od imena koje se pojavljivalo u javnosti, ali Milivojević smatra da bi u ovom trenutku pažnju trebalo usmeriti na drugu osobu.

„On nije loš kandidat. Ali mislim da niko od njih neće biti. Znate kako se Ana Brnabić juče predstavila kada je preuzela ingerencije predsednika Republike? Rekla je: ‘Ostaću čuvar najvažnijih pečata’. Tako da meni u ovom trenutku ona izgleda kao najozbiljniji kandidat.“

*Ceo razgovor Bobana Stojanovića i Cvijetina Milivojevića u šezdeset trećoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. (portal nedeljnika Radar, radar.rs, emisija “Radar forum”, Milana Pejić, urednica online izdanja, 4.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=awgtscpXsy0

Neće mu pomoći retrogradni Merkur ni godina Zmije, sva istraživanja govore OVO! Cvijetin Milivojević

 

Poklanjam ti Srbiju na rođendan: Ana Brnabić čuvar pečata Srbije!

Novu Vladu u Srbiji biraće Peter Mađar?!

Vučić ne može više da predvidi poteze studenata

Stavili su mastan burek na izborni papir i...

Brisel ne igra na studente

Cvijetin Milivojević politikolog, govorio je o predstojećim izborima, tenzijama i položaju građanina Vučića, te koliko može da se rastežu ovi izbori nakon 25. oktobra. Razmatrane su različite opcije i izborne kalkulacije, ali u svim studentska lista bolje stoji od Vučića. Međutim, i dalje ne prelazi 50 odsto, pa pobeda zavisi i od drugih učesnika.

Vučić je prešao na taktiku rasipanja glasova opozicije, ali i vlasti preti to isto, jer SPS je na ivici cenzusa, a mađarska manjina nije više pouzdan partner. Govorilo se i o ulozi Rasima Ljajića koja može da se ispostavi ključna, jer ovoga puta ide sa manjinskom listom.

On je govorio o ulozi Ane Brnabić u narednom periodu, a bilo je reči čak i o astrološkim predviđanjima, jer astrolozi drže stranu Vučiću. Međutim, on se po rečima Milivojevića uvek više oslanjao na izborne mahinacije, ali ovoga puta to mu neće biti tako lako. 

Brutalna kampanja!

ČUVAR PEČATA

Riskantno! Mađari biraju pobednika, ali pitaju se i OVE DVE manje liste! Cvijetin Milivojević

Neće mu pomoći retrogradni Merkur ni godina Zmije, sva istraživanja govore OVO! Cvijetin Milivojević

Vučiću navikni se, samo si građanin! Brukaš se u Nišu, ne smeš više nigde na... Cvijetin Milivojević

Kampanja panike! Kulminiraće na dan izbora oko podneva! (podcast Pravi odgovor, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 2.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=aMHYcNYFclo&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D

IZBORI: Za EU Vučić je garant da Kosovo neće biti deo Srbije, otuda podrška!- Cvijetin Milivojević

Aутор и водитељ: Oливера Манојловић

Гост емисије ХОРИЗОНТ ДОГАЂАЈА је био Цвијетин Миливојевић, политиколог и новинар.

Избори су припремљени за крађу, ЕУ ћути јер има свог фаворита! - Цвијетин Миливојевић

Вучић је у паници од студената, следи најпрљавија кампања! - Цвијетин Миливојевић

Зашто Брисел подржава аутократију и шта нас чека на изборима? - Цвијетин Миливојевић

Ово су најнерегуларнији избори у историји Србије! - Цвијетин Миливојевић

Власт је у страху: Зашто се припрема сценарио изборне крађе? - Цвијетин Миливојевић

Шта крије повлачење са функције и зашто ЕУ све то допушта? - Цвијетин Миливојевић

(podkast Srpska priča, emisija „Horizont događaja“, 1.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=KpwrG734UqU&pp=ygUMc3Jwc2thIHByaWNh

Cvijetin Milivojević: Vučić mi nudio Dačićev dosije, odbio sam da se vidim s njim! Studentski plan..

Politikolog Cvijetin Milivojević u intervjuu za „Srbin.info — kanal Centar“ analizira ostavku Aleksandra Vučića na funkciju predsednika Srbije, njegovu kandidaturu za predsednika Vlade i moguće scenarije na parlamentarnim izborima 25. oktobra.

Milivojević smatra da ostavka ne znači i gubitak stvarne moći, jer su policija, službe bezbednosti, veliki deo medija i državnih institucija, po njegovoj oceni, i dalje pod Vučićevom političkom kontrolom. On tvrdi da je izborni proces narušen pre otvaranja birališta zloupotrebom predsedničke funkcije, državnih resursa i medijskog prostora.

Posebno analizira Vučićevu najavu da će 25. oktobra u 21 čas saopštiti izborne rezultate. Milivojević iz toga zaključuje da dosadašnji predsednik namerava da proglasi pobedu pre nadležnih izbornih komisija, a zatim svakoga ko ospori regularnost rezultata označi kao rušitelja države ili izazivača sukoba.

Kada je reč o odgovoru Studentske liste, Milivojević naglašava da je prva opcija masovna izlaznost, potpuna kontrola birališta i izborna pobeda koju nije moguće sakriti. Samo ako se neregularnosti na dan izbora pretvore u organizovano fizičko nasilje, on kao krajnju nenasilnu mogućnost navodi povlačenje liste, napuštanje biračkih odbora i izbornih komisija i odbijanje da se spornom rezultatu da legitimitet.

U intervjuu se govori i o: položaju Ane Brnabić kao vršioca dužnosti predsednika Republike; mogućoj zloupotrebi vanrednog stanja; biračkom spisku i spornim upisima; ulozi Andreja Vučića, Siniše Malog, policije i službi bezbednosti; velikim infrastrukturnim poslovima i parainstitucijama; sastavu i ideološkoj širini Studentske liste; „satelitskoj“, „trojanskoj“ i stvarnoj opoziciji; listama „Evropska Srbija“ i „Autentična desnica“; rasutim glasovima ispod cenzusa; Vučićevo nuđenje Dačićevog dosijea Cvijetinu Milivojeviću i Jovi Bakiću; proceni odnosa snaga 40 prema 40 odsto; mogućoj reakciji Brisela, Vašingtona, Moskve i Pekinga.

Intervju je vodio glavni i odgovorni urednik „Srbin.info“ Dejan Petar Zlatanović.

You Tube poglavlja:

00:00:00 Vučićeva ostavka i kandidatura za predsednika Vlade

00:04:15 Zloupotreba funkcije i 6.000 dinara u izbornoj kampanji

00:06:53 Ana Brnabić kao vršilac dužnosti i pitanje predsedničkih izbora

00:11:15 Tehnička vlast, vanredno stanje i opasnost od zloupotrebe

00:16:56 Tri elementa državnosti i sporni birački spisak

00:19:33 Ko stvarno kontroliše policiju i zašto se čuva „Ćacilend“

00:32:36 Moravski koridor, železnica i parainstitucije vlasti

00:36:22 Zašto Milivojević javno podržava Studentsku listu

00:41:10 „Smokvin list“, REM i tri vrste opozicije

00:45:38 Da li je Studentska lista izgubila nacionalnu desnicu

00:55:05 Cenzus, rasuti glasovi i Vučićeva matematika za većinu

01:03:57 Šta će studenti ako 25. oktobra počnu nasilje i krađa

(SRBIN info - kanal Centar, srbin.info, voditelj Dejan Petar Zlatanović, 29.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=0hetgoPve2k&pp=ygURc3JiaW4gaW5mbyBjZW50YXI%3D

BEZ CENZURE | Ko i zašto ide na izbore? | Miloš Parandilović, Vladimir Gajić i Cvijetin Milivojević

Gosti emisije „Bez cenzure” su Miloš Parandilović iz Novog lica Srbije, Vlada Gajić iz Narodne stranke i politički analitičar Cvijetin Milivojević. Tema emisije je „Ko i zašto ide na izbore?”, odnosno početak izborne kampanje, odluka pojedinih opozicionih aktera da izađu ili odustanu od izborne trke, podrška studentskoj listi i procena izbornog ambijenta pred predstojeće izbore. U emisiji se govori o izbornoj krađi, funkcionerskoj kampanji, ulozi medija, radu REM-a, biračkim spiskovima, cenzusu i tome da li se promena vlasti može ostvariti kroz izbore ili je potrebna šira politička i društvena mobilizacija.

Miloš Parandilović poručuje da je njegova koalicija odustala od izborne trke kako bi doprinela referendumskoj atmosferi i podržala studentsku listu kao najjaču opciju protiv režima Aleksandra Vučića. Ističe da su izborni uslovi neregularni, da vlast zloupotrebljava institucije i medije, i da je rušenje režima važnije od partijskog interesa.

Vlada Gajić naglašava da Narodna stranka izlazi samostalno na izbore jer smatra da opozicija mora da učestvuje u institucijama i da se bori za glasove u parlamentu. Ipak, upozorava na teške izborne uslove, funkcionersku kampanju, uticaj vlasti na medije i biračke spiskove, ali poručuje da je politička borba neophodna i da opozicija ne sme da prepusti teren vlasti.

Cvijetin Milivojević ocenjuje da su izbori u Srbiji ušli u fazu u kojoj je neizvesnost prvi put stvarna, ali da su uslovi i dalje izrazito nefer. Smatra da je studentska lista postala simbol otpora režimu i da bi mogla da mobiliše i deo birača vlasti, dok su glavne teme borba protiv korupcije, odbrana institucija i pokušaj da se spreči dalja degradacija političkog sistema.

Emisiju pogledajte u nedelju od 20 časova.

(KTV Zrenjanin, portal bezcenzure.rs, youtube kanal „Bez cenzure“, emisija „Bez cenzure“, voditelj dr Aleksandar Dikić, 27.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=dYrYlv6EF4k&pp=ygULYmV6IGNlbnp1cmU%3D