Vučić najavio moguću ostavku, sagovornici Insajdera: Reč je o političkom spinu (video)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost podnošenja ostavke sa trenutne funkcije. Ipak, sagovornici Insajdera ovu najavu vide pre svega kao spin vlasti, a kako kažu, izbore tokom ove godine - ne očekuje.

Iz Pekinga poruka - moguća je ostavka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom posete Kini da mu uskoro ističe mandat.

“Možda ću da podnesem ostavku. Ja neću da skraćujem mandat, kako je to Boris Tadić vas uspešno primoravao da prihvatite besmislenu formulaciju”, kaže on.

Politikolog Cvijetin Milivojević pita šta je drugo podnošenje ostavke nego skraćivanje mandata.

“To mu dođe šija ili vrat, je l'? Mislim da je to još jedna, jedno predsednikovo bućkalo za somove, da ne kažem za nas građane koji sad razmišljamo o tome da li je ustao na levu ili desnu nogu i kad će on… Prvo kad je reč o raspisivanju izbora, kada je zaista reč o predsedničkim izborima, na njemu je svaka vrsta odluke”, kaže sagovornik Insajdera.

Milivojević dodaje i da Vučić može da nudi predsedničke izbore, zato što ih trenutno niko ne traži. S druge strane, Zdravko Ponoš očekuje će Vučić skratiti sebi mandat, ali ne u roku u kojem kaže već sve sa ciljem da pre početka Ekspa u maju naredne godine bude na premijerskoj funkciji. Kako smatra, najava ostavke iz Pekinga samo ima ulogu koske za opozicionu javnost, kao što je imala i najava letnjih izbora.

“Znači, on će skratiti mandat, ali će to uraditi tako što će dati ostavku najkasnije 1. marta ili negde u februaru. Šta se dešava u toj varijanti? Tada Ana Brnabić, kao predsednik Skupštine, može biti v. d. šefa države 90 dana. Paradoksalno je što i u toj situaciji predsednički izbori se dešavaju kasnije, tek krajem maja. Ali njemu daje priliku da 15. maja on bude premijer, i to u situaciji kad predsednika države i nema”, ukazuje.

Milivojević ocenjuje da su predsednički izbori najmanje stresni za Vučića, iako on ne može da se kandiduje. Smatra da će onaj ko bude izabran posle Vučića postati "ono što su bili Tomislav Nikolić i Milan Milutinović", koji su shodno ustavu obnašali predsedničku funkciju.

“Na drugoj strani, rizik bi bio preveliki da on, kao što je pomenuti Boris Tadić, skraćujući sebi mandat, išao direktno i na parlamentarne izbore, zato da bi podigao rejting svojoj stranci i tako dalje. U ovom trenutku, s obzirom na istraživanje javnog mnjenja, taj rejting koji i Vučić lično ima, koji je veći od rejtinga njegove vladajuće koalicije, ali je nedovoljan da on svojim imenom povuče u pobedu i svoju vladajuću koaliciju na parlamentarnim izborima”, dodaje Milivojević.

Do sada su svoje mandate skraćivali, odnosno podnosili ostavke - Boris Tadić 2012. godine i Slobodan Milošević u dva navrata: 1997. godine da bi sa mesta predsednika Srbije prešao na mesto predsednika SRJ i 2000. godine. Pamti se i “vraćanje mandata narodu”, Vojislava Koštunice sa mesta predsednika Vlade Srbije. Ako je skraćenje mandata i raspisivanje izbora i za Tadića i za Miloševića bilo kobno po ostanak na vlasti - da li opozicija već sada treba da razmišlja o predsedničkom kandidatu?

“Pa, treba da razmišlja, ali mislim da je to stvar oko koje, pre svega, treba se nadati da će studentski pokret da na kraju završi tu svoju formalizaciju i da oni predlože kandidata. Najnormalnije je da opozicija podrži kandidata koga predloži studentski pokret”, poručuje Ponoš.

Deo analitičara pak smatra da Srbija nove predsedničke izbore više neće imati, odnosno da će vlast ići na promene Ustava koje bi omogućile da se predsednik bira u parlamentu od strane narodnih poslanika. Naši sagovornici napominju da vlast može imati kakve god planove, ali da ne zavisi sve samo od njih, već i od drugih, opozicionih aktera. (Insajder TV, insajder.net, Vojin Radovanović, 27.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=Ds2RgseqNnw&pp=ygVbVnXEjWnEhyBuYWphdmlvIG1vZ3XEh3Ugb3N0YXZrdSwgc2Fnb3Zvcm5pY2kgSW5zYWpkZXJhOiBSZcSNIGplIG8gcG9saXRpxI1rb20gc3BpbnUgKFZJREVPKdIHCQkNCwGHKiGM7w%3D%3D

 

https://insajder.net/vesti/vucicevo-buckalo-hoce-li-i-kada-vucic-podneti-ostavku

„Jedino keč-ol lista može da pobedi Aleksandra Vučića“: Cvijetin Milivojević za Nedeljnik

Ovi današnji studenti su ponovili protest od Vidovdana prošle godine, i ispostavilo se ne samo da je protest bio jednako uspešan – u smislu „energije“ i snage da se izvedu ljudi na ulice – već verovatno i još efektniji, a pritom se i praktično dokazalo da je studentski bunt preživeo ne samo leto nego i očigledno sva četiri godišnja doba, da su zavrteli novi krug i da se njihov protest u novoj iteraciji definitivno ne ukazuje kao farsa.

                                                                       ***

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da se protestna energija održala tako dugo pre svega jer je „vlast sama sebi zabijala nove i nove autogolove“.

„Umesto da vlast traži izlaz i mirno, demokratsko rešenje za izlazak iz najozbiljnije društvene krize koja u Srbiji postoji posle 2000. godine, ona je zapravo tražila izlaz koji je protivan volji većine građana Srbije. Tako da vlast nije krenula od petog maja – i zahteva za raspisivanjem izbora – prošle godine ka nekakvim, makar malo demokratskijim izborima, nego je krenula u protivnapad. Ona je faktički krenula u cementiranje sopstvene autokratije“, kaže Milivojević.

***

Cvijetin Milivojević kaže da jedino keč-ol lista može da pobedi listu Aleksandra Vučića zato što „Vučić četrnaest godina izlazi sa keč-ol listom“.

„Ne može pobediti nijedna ideološka, stranačka ni bilo koja lista bez obzira što ja kao svaki čovek imam neke svoje ideološke simpatije. Čak ni imena i prezimena nisu više previše bitna. Bitno je da ima za svakog po nešto. Kao što Vučić na svojoj listi ima – evo sad na izborima u Kuli, od Šešeljevih radikala do Saveza vojvođanskih Mađara, Usame Zukorlića, nekih ekstremnih srpskih nacionalista, levičara i desničara. Videlo se prošle godine da je bilo govornika koji nisu prijali evrofanatičnom uhu, ali je bilo i onih koji nisu prijali ovom takozvanom rodoljubivom uhu. Ali to je, po meni, jedina šansa da Srbija faktički krene napred.

Studenti su još ranije kandidovali nešto što će se ispostaviti, na primer, tek pola godine kasnije kao dobitna poruka na izborima u Mađarskoj. Studenti su izašli sa prva dva svoja izborna zahteva, odnosno dela svog programa – jedan je obračun sa korupcijom, a drugi je ispitivanje porekla imovine. To su poruke koje ne dele građane. Čak i deo građana koji su glasali za vlast može da na neki način podrži te poruke, osim ako lično nije umešan u korupciju ili na ilegalan način došao do imovine“, kaže Milivojević.

On ističe da je „treća bitna stvar“ to što sve vreme faktički lebdi glavna poruka, a to je: „Ne treba nam samo promena režima, promena vlasti. Nama je neophodna promena sistema.“

„I tu se već sada mogu pronaći ne samo oni koji su podržavaoci potencijalne studentske liste odnosno studentskog pokreta, nego čak i predstavnici opozicionih stranaka, odnosno glasači opozicionih stranaka, koji naravno iz svojih pomalo egoističnih razloga sve ovo vreme kalkulišu da l’ su za izbore sad ili su malo kasnije“, kaže Milivojević.

                                                                       ***

Kada je reč o Memorandumu o Kosovu koji je prethodio protestu, a za koji se dalo tumačiti da može da bude sporan određenom delu podržavaoca studentske liste, Milivojević kaže:

„To je stvar koja je prošla sa malo gledanja popreko i iz evrofanatičnog dela opozicije, nažalost, i iz ovog takozvanog rodoljubivog dela opozicije – taj Memorandum o Kosovu. Dakle, on ništa spektakularno ne otkriva, ali daje vrlo jasnu poruku: poštovanje Ustava i zakona. Dok je Ustav takav kakav je, ima da se poštuje. Ako u Ustavu piše da je Kosovo deo Srbije, onda je ono deo Srbije sve dok se ne promeni Ustav. Na kraju krajeva, mi imamo, dobar uzor, možemo ga dati upravo ovim Albancima iz Prištine. Oni ne formiraju ZSO zato što prema Ustavu Kosova ne može da se formira zajednica opština sa etničkim predznakom. Ta poruka, dakle, nije samo poruka za Kosovo, to je poruka o poštovanju Ustava i zakona ove zemlje. Jer ako ne poštujete Ustav i zakone ove zemlje, ako vlast ne poštuje pre svega, zašto bi ih poštovali građani?“, kaže Cvijetin Milivojević.

***

Studenti se spremaju za izbore, a izbora, toliko sada znamo, neće biti tokom leta, iako se time spekulisalo poslednjih mesec i kusur dana. To je jedna od starih metoda vlasti za sluđivanje opozicije i držanje opozicionih stranaka u raskoraku, jer su za sve druge izbori daleko logistički zahtevniji nego što je to za SNS. Studenti su i u ovom, kao i u svakom drugom pogledu nepoznanica.

Tek, od predsednika Srbije se prethodnih dana moglo čuti da će izbori biti na jesen, ili od septembra, ili do sredine novembra. Po pravilu je tu neko neodređeno „ili“ koje može da se pretvori u „izbora neće biti“.

Cvijetin Milivojević kaže na prvom mestu da predsednik Srbije nije „najnadležnija institucija za raspisivanje izbora“, već da je za vanredne parlamentarne izbore to Vlada Republike Srbije.

„Predsednik republike po našem ustavu i zakonu ne odlučuje o tome. On samo potpisuje. Tuga je za ovu državu što čak ni njegovi najbliži saradnici pojma nemaju kad će biti izbori, a on vaga izbore iz svog ličnog ugla, kad misli da će njegov lični rejting biti najveći.“

Vučić je pomenuo i da će možda da podnese ostavku kao predsednik, a Milivojević kaže da „to u prevodu znači da je sebe već video kao novog premijera“.

Tu se nameće teorija da može, ako se raspišu vanredni predsednički izbori, da sebe izabere za predsednika Vlade i da onda sačeka tamo onaj poslednji zakonski rok, a to znači kraj dve hiljade dvadeset sedme godine za redovne parlamentarne izbore, što njemu daje veliki vetar u leđa jer on vodi kampanju.

Ceo tekst pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je od četvrtka, 28. maja, na svi kioscima i na nstore.rs (nedeljnik.rs, Nedeljnik; istraživala Milana Milošević, piše Veljko Miladinović; 28.5.2026)

Revolucionarni zanos ili politika odbrane?! - Milivojević i Garić o studentskom pokretu

Nakon skupa na Slaviji postavlja se pitanje kome više odgovara da izbori budu na jesen. Delegacija Srbije u poseti Pekingu - kako će na to reagovati Evropska unija?

🌅 Emisija: JUTRO NA BLIC

🕖 Emituje se: Radnim danima u 07:00, vikendom u 7:30

🎙️ Voditelj: Danilo Mašojević

🗣️ Tema: Analiza jutra

🎓 Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Miloš Garić, novinar i stručnjak za međunarodno pravo (Blic TV, 27.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=5BniH-lc85Q&pp=ygUHYmxpYyB0dg%3D%3D

Počela je zadnja faza!.. Počeo je da laže samog sebe! Cvijetin Milivojević

U ovoj epizodi Cvijetin Milivojević hirurški precizno secira trenutni politički trenutak u Srbiji, razotkrivajući mehanizme propagande, izbornog inženjeringa i duboke institucionalne krize. Kroz britku analizu koja ne štedi nikoga, saznaćete zašto je Srbija danas na prekretnici između demokratskih težnji i autoritarnih obrazaca iz prošlosti, uz ekskluzivan uvid u pozadinu studentskih protesta i diplomatskih igara oko Kosova i Metohije

-Analiza protesta i izbornih uslova: Razgovor o masovnosti studentskih protesta, njihovim porukama ("Ili Srbija ili mafija") i neophodnosti borbe za normalne izborne uslove pre samih izbora.

-Koncept "Ćacistana": Milivojević koristi ovaj termin da opiše prostor ispred Predsedništva i Skupštine grada, tvrdeći da je to "privremeno okupirana teritorija" gde ne važe zakoni Republike Srbije.

-Istorijske paralele: Povlačenje paralela između načina vladavine u Srbiji i Nemačke iz 1933. godine, posebno se fokusirajući na metode propagande, uvođenje lojalista u institucije i korišćenje političkih slogana.

-Propaganda i "spinovanje": Detaljna analiza medijske slike u Srbiji, uloga Gebelsa kao teorijskog modela za savremenu političku propagandu i način na koji se laž, kroz hiljadu puta ponavljanje, pokušava pretvoriti u istinu.

Kosovo i Metohija: Kritika trenutne politike prema Kosovu, uz tvrdnje da se radi protivustavno i da su Srbi na Kosovu izgubili značajna prava koja su imali pre 2012. godine.

-Međunarodni odnosi: Odnos Srbije sa Rusijom, Kinom i Zapadom, kao i analiza zašto velike sile (poput Nemačke i Francuske) i dalje na neki način podržavaju aktuelni režim.

-Portreti političkih ličnosti: Milivojević daje svoje viđenje ključnih figura srpske političke scene – od Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, do Ivice Dačića, Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića.

(produkcija HelmCast, podcast „Crvena zona”, autor i voditelj Dragiša Tmušić, 26.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=uDt5cBd4dB4&pp=ygUoaW5zYWpkZXIgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSHIDI2LjUuMjAyNg%3D%3D

Cvijetin Milivojević: Ovde se vrlo često ne vidi razlika između policije i kriminalaca

Gost emisije U kontekstu na Glasu javnosti je politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Razgovaramo o aktuelnim političkim događajima koji potresaju srpsku društveno-političku scenu.

Zašto je studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji izazvao toliko polemike? Zašto i kome je zasmetala činjenica i isticanje da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije? Šta je podrazumevao Memorandum SANU iz 1986. godine i otkud poređenje ta dva dokumenta?

Zašto i kome smeta deo koji se odnosi na saradnju sa međunarodnom zajednicom?

Da li je hapšenje načelnika beogradske policije ogolilo spregu policije i kriminala?

Ko stvara narative i ko upravlja dešavanjima? Zašto ključni ljudi u policiji ne podnose ostavke?

Zašto se u određenim medijima ne spominje odlazak najvećeg političkog karikaturiste Predraga Koraksića Corax-a?

Autor i voditelj je Jadranka Jakšić. (www.glas-javnosti.rs, portal, emisija “U kontekstu”, youtube kanal Glas javnosti, autor i voditelj Jadranka Jakšić, 25.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=EyTcKH80iUE

Analitičari za Direktno o jesenjem terminu izbora: Samo parlamentarnoj opoziciji je i to rano jer se plaši neuspeha

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je juče da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u periodu od septembra do novembra. Sagovornici Direktno ocenjuju da je, nevezano za datum izbora koji ostavlja duži rok za kampanju, trenutno najveći problem opozicije to što je podeljena i što nema jasan odgovor na sve veći uticaj studentskog pokreta.

Vučić je naveo i da će u slučaju da neka druga lista pobedi priznati rezultate izbora, ali je i poručio da će se uvek zalagati za dijalog.

- Boriću se za ujedinjenu Srbiju, ali to ne znači da će postojati jednoumlje. To znači da će biti jasno ko ima većinu, da taj sprovodi svoj plan i program - rekao je.

Politički analitičar Branko Radun za Direktno ocenjuje da se odnos političkih snaga u Srbiji u narednih nekoliko meseci neće značajnije promeniti.

- Teško je očekivati da će se za manje od pola godine nešto dramatično promeniti kada je reč o odnosu snaga između vlasti i opozicije. Trendovi su već duže vreme prilično jasni i stabilni. Studentska lista i taj deo političkog i društvenog spektra želeli su izbore mnogo ranije, još prošle godine, dok klasična opozicija nije bila previše zainteresovana za izlazak na izbore upravo zbog straha da bi ih studentski pokret mogao dodatno marginalizovati. Zapravo, već neko vreme postoji svojevrsno nadmetanje između te dve grupacije unutar opozicionog bloka - navodi Radun.

Prema njegovim rečima, teško je očekivati ozbiljniji politički preokret u kratkom vremenskom roku.

- U ovom trenutku ne vidim prostor za neke dramatične promene za nekoliko meseci. Politička scena je uglavnom definisana i teško da će doći do većih pomeranja ukoliko se ne dogodi nešto vanredno što bi uticalo na svakodnevni život građana i raspoloženje birača. Recimo, ozbiljna energetska kriza, veliki ekonomski poremećaji ili neka druga vanredna okolnost mogli bi da promene odnos snaga. Međutim, bez takvih događaja, mislim da ostaje stanje koje već imamo - smatra Radun.

On dodaje da je upravo deo opozicije taj koji nije previše zainteresovan za izbore u ovom trenutku.

- Paradoksalno je da opozicija često javno govori o potrebi za izborima, a zapravo postoji ozbiljan strah unutar opozicionih stranaka da bi na tim izborima studenti i nove političke grupacije mogli da ih potpuno potisnu u drugi plan - zaključuje Radun.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno ocenjuje da se eventualnim jesenjim izborima podjednako raduju i vlast i deo opozicije, uz tvrdnju da aktuelna politička scena funkcioniše po meri Aleksandra Vučića.

- Ako se opozicija raduje i pevuši ono „u oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru“, ko smo mi da imamo nešto protiv toga što opoziciji očigledno prija ova zloupotreba Ustava i prekoračenje ovlašćenja? Jer predsednik Republike nije nikakva predmetno nadležna institucija za raspisivanje izbora, niti je to njegova ustavna ingerencija. Isključivo nadležna institucija je Vlada Republike Srbije, odnosno procedura koja je jasno definisana Ustavom i zakonima. Predsednikova uloga je formalna i svodi se na eventualno potpisivanje odluke koja dolazi iz nadležnih institucija. Međutim, opoziciji, onoj parlamentarnoj, to očigledno ne smeta, jer da im smeta, ne bi učestvovali u radu ovog nakaradnog parlamenta, niti bi pristajali na političku igru u kojoj Vučić određuje i tempo i pravila - kaže Milivojević.

On smatra da je i sinoćnje gostovanje predsednika Srbije na RTS-u pokazalo način na koji funkcioniše aktuelna vlast.

- Ovo što je sinoć uradio na javnom servisu, gde se praktično samopozvao i pritom ponižavao novinara RTS-a koji je postavljao pitanja u ime građana Srbije, građana koji finansiraju taj isti javni servis, najbolji je dokaz načina na koji doživljava institucije. To ponašanje podseća na modele vlasti kakvi su viđeni u Evropi tridesetih godina prošlog veka, kada su pojedinci na potpuno legalan i legitiman način, kroz institucije i uz formalnu većinu, sebe pretvarali u apsolutne vladare - navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, Vučiću odgovara postojanje ovakve opozicije jer ona, kako tvrdi, nije spremna za ozbiljnu političku borbu.

- Vučiću savršeno odgovara smokvin list opozicije jer najveći deo opozicionih stranaka nije spreman za izbore. Oni znaju da će posle narednih izbora postati statistička greška, odnosno potpuno irelevantan politički faktor na političkoj sceni Srbije - zaključuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 22.5. 2026)

Studenti ih odjavili: Opozicija u strahu od opasnog debakla na izborima!

Studenti su i zvanično odjavili opoziciju! Oni su otvoreno poručili da sa predstavnicima opozicije ne mogu zajedno na predstojeće izbore, ali i ocenili da je opozicija neujedinjena i nedosledna. Ovakva odluka ne izneđuje analitičare koji ukazuju da dobar deo opozicije uopšte ni ne želi izbore jer je svestan da bi na njima teško ostvario značajniji rezultat, dok istovremeno prema studentskoj listi pokazuje pojačanu kritičnost i otpor.

Tokom gostovanja u "Utisku nedelje" četvoro studenata je na pitanje da li smatraju da na izborima mogu da odnesu pobedu ako nastupe samostalno, nedvosmisleno poručilo "da".

- To je i jedina moguća opcija. Kako drugačije? Vidimo da opozicija ne može da se ujedini, da svake nedelje menjaju mišljenje...Naš stav nije arogantan, već je zasnovan na ideji o novoj mladoj političkoj opciji - kazala je Tara Blagojević.

Student Jovan Mišeljić rekao je da je činjenica da su građani izgubili poverenje u opoziciju zbog njihovog čestog postupanja u prethodnom periodu koje je direktno išlo na ruku vlasti, pa podsetio na više primera, posebno na lokalu, kada su odlukom o bojkotu, olako prepuštali vlast SNS.

- Danas su ti lideri opozicionih stranaka koji su pozivali na bojkot na lokalu glavni protivnici studentske liste koju najviše napadaju i rade sve da skinu procente podrške - dodao je student Luka Đorđević.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da dobar deo opozicije, zapravo, od početka ne podržava zaista studente, kao i da prema studentskoj listi pokazuje otvorenu netrpeljivost.

- Stvar je vrlo jasna. Opozicija nije istinski i ozbiljno podržala zahtev građana koji su studenti artikulisali još 5. maja prošle godine. Taj zahtev je bio veoma jasan - pošto režim mesecima nije odgovorio na građanske zahteve, jedino rešenje bili su vanredni parlamentarni izbori i formiranje nove vlasti koja bi te zahteve ispunila. Na taj poziv jedino je Demokratska stranka odgovorila i rečima i delima, jer je od početka u bojkotu rada parlamenta, ne učestvuje u radu plenuma i odbora i ne daje legitimitet Skupštini. Svi ostali su samo deklarativno govorili da su za izbore, ali to ničim nisu pokazali - navodi Milivojević.

On smatra da je poruka studenata potpuno mirna i legitimna, ali da je deo parlamentarne opozicije doživljava kao pretnju.

- Nažalost, dobar deo parlamentarne opozicije vodi neku vrstu neobjavljenog verbalnog rata protiv studentske liste i građana koji je podržavaju. Kada tako nastupaju, ispada da su im studenti i njihovi simpatizeri veći politički protivnici čak i od Aleksandra Vučića. U suprotnom, ne bismo imali situaciju da deo opozicije u parlamentu praktično glumi smokvin list vlasti - kaže on.

Milivojević dodaje da opozicija strahuje od mogućeg izbornog debakla, te da zato izbore ni ne želi.

- Dobro je što studenti ovako nastupaju. Deo opozicije se plaši katastrofe na izborima jer je jasno da više ne bi bio relevantan politički faktor. Neki strahuju čak i da ne bi prešli cenzus. Zato sada licemerno traže dlaku u jajetu i izgovore da ne podrže studentsku listu. Iskreno, verujem da mnogi od njih zapravo navijaju da vanrednih parlamentarnih izbora uopšte ne bude - zaključuje Milivojević.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno ukazuje da je studentski pokret i dalje prilično fluidan, odnosno da u njemu postoji više centara odlučivanja i različitih plenuma, zbog čega, smatra, nijedna odluka ne mora da bude konačna.

- To znači da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ova odluka trajna. Nije isključeno da studenti na kraju prihvate neki širi koncept objedinjavanja opozicionih snaga. Takođe, moguće je da i oni, kao i drugi politički akteri uoči konačnog dogovora, na određeni način „podižu cenu“ kako bi smanjili apetite pojedinih opozicionih stranaka - ocenjuje Anđelković.

On dodaje da je politička scena u Srbiji duboko podeljena i da pobeda protiv vlasti zahteva širi front.

- Realno gledano, Srbija jeste podeljena, ali to ne znači da su svi ti ljudi automatski samo za studentsku listu. I pojedine opozicione partije imaju svoje stabilno biračko telo. Da bi režim bio poražen, neophodna je svojevrsna referendumska atmosfera, a to podrazumeva mnogo više tolerancije i sa strane studenata i sa strane opozicije - zaključio je Anđelković. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić,18.5.2026)