уторак, 4. октобар 2022.

Milivojević: Trivić možda imala veće šanse kao kandidat za Predsedništvo BiH

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je da su primedbe na glasanje koje je izneo PDP opšteg tipa i da bi one imale smisla da je rezultat kandidata te koalicije za člana Predsedništva BiH bio bolji. Kako je istakao, i rezultati parlamentarnih izbora za Predstavnički dom parlamentarne skupštine BiH takođe ne idu u prilog PDP.
"Da me neko pitao za savet, znate šta bih ja preporučio pre izbora, Trivić je očigledno imala šanse da se ona kandidovala za člana Predsedništva BiH. Znate, ipak nije isto Željka Cvijanović i Dodik, Željka nema takvu vrstu harizme, takvu vrstu političkog iskustva i na drugoj strani kandidat kog su oni izabrali Šarović koji je bio na svim mogućim funkcijama i u BiH i u RS, to je potrošen politički proizvod. U tom smislu ja mislim da bi možda čak i pobedila Trivić ili bi vrlo brzo ugrozila pobedu Cvijanović. Ovde je bilo jasno od početka da Trivić ne može da pobedi Dodika", rekao je Milivojević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 4.10.2022)

https://www.euronews.rs/evropa/region/64299/uzivo-izbori-u-bih-cekaju-se-konacni-rezultati-dodik-ispred-trivic-za-28000-glasova/vest

Pobjeda SNSD, Bakirova “žrtva” i FAKTOR VUKAN: Prva analiza rezultata opštih izbora u BiH

Prvi šok u izbornoj noći u BiH stigao je iz Sarajeva, u vidu poraza Bakira Izetbegovića, a onda su stigla dva iz Srpske: i Jelena Trivić i Milorad Dodik proglasili su pobjedu za predsjednika Republike, da bi se potom saznalo da je opozicionar Nebojša Vukanović, gotovo bez ikakvih resursa, ostvario dobar rezultat za Narodnu skupštinu i Parlamentarnu skupštinu BiH.
Što se tiče Republike Srpske, sigurno je samo da je Željka Cvijanović (SNSD) ubjedljivo porazila Mirka Šarovića (SDS) na izborima za srpskog člana Predsjedništva BiH.
Ostavka
Na pitanje Srpskainfo da li će podnijeti ostavku nakon poraza, Šarović je odgovorio da ima vremena za to i da će prvo da uslijede analize.
Glasovi za parlamente još se broje, tako da se još garantovano ne zna ko je ispod cenzusa i ko će imati koliko poslanika. Ugrubo, SNSD je najjača stranka na oba parlamentarna polja, a Vukanović će u Narodnoj skupštini imati najmanje poslanički klub, a možda i više, dok je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i dalje enigma.
Ipak, fokus je na izborima za predsjednika Republike Srpske, jer su se sukobila dva najjača kandidata vlasti i opozicije. Kuriozitet je da i jedna i druga strana i dalje tvrde da su pobjednici. U PDP ne priznaju poraz Jelene Trivić, spremaju pravnu borbu zbog, kako kažu, krađe glasova. Nadaju se da će prikupiti dovoljno dokaza o izbornom inženjeringu da bi od CIK tražili ponavljanje izbora za predsjednika na nivou cijele Srpske. Vjerovatno u podsvijesti misleći makar na Doboj i Zvornik.
Ako ovakva situacija potraje, svi se pitaju može li se desiti radikalizacija političkih i nekih drugih prilika u RS? Ili će se ponoviti situacija od prije četiri godine, kada tadašnji kandidat opozicije za predsjednika RS, Vukota Govedarica, takođe nije priznao poraz od Cvijanovićeve, ali se za nekoliko dana ipak – ućutao.
– Situacija jeste donekle napeta, ali ako je suditi po današnjoj konferenciji za novinare, čini mi se da će PDP ići pravnim putem. Dakle, to su prva sredstva i metode koje će oni iskoristiti. U zavisnosti od ishoda, vidjeli smo da će insistirati i na ponavljanju izbora, tek nakon toga možemo vidjeti u kom pravcu će to dalje ići. Da li će uzrokovati neku radikalizaciju situacije, proteste, neprihvatanje rezultata, neku vrstu građanske neposlušnosti… To je vjerovatno druga stepenica nakon korištenja tih pravnih sredstava – kaže za Srpskainfo politička analitičarka iz Banjaluke, Tanja Topić.
Radikalizacija
Sličnog mišljenja je i politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević.
– Ne vjerujem u radikalizaciju. Nema razloga da ne vjerujem onom što CIK kaže. Dodikova prednost je takva da se teško stiže na ostatku biračkog tijela. Teško je na 100.000 glasova nadomjestiti razliku od 30.000 glasova. To bi značilo da bi od preostalih 100.000 glasova Trivićka morala da dobije 70.000 glasova, a Dodik samo 30.000. To statistika ne poznaje kao čest slučaj – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Kako navodi, za njega je najveće iznenađenje izbora u cijeloj BiH „žrtva“ koju je očigledno dobrovoljno podnio Bakir Izetbegović (kandidat SDA za člana Predsjedništva BiH), usmjeravajući vjerovatno svoje glasove ka Željku Komšiću, “hrvatskom” članu Predsjedništva.
– Računica koja je prošla prije četiri godine, kada je iz bošnjačkog rezervoara glasova bilo dovoljno da se podmiri i pobjeda Šefika Džaferovića (SDA) na jednoj, i pobjeda Komšića na drugoj strani, ovaj put je očigledno bila nedovoljna. I to je meni od početka bilo jasno, jer je Denis Bećirović (SDP) bio mnogo ozbiljniji protivkandidat Izetbegoviću. Iznenađenje je što je Izetbegović, kao stari politički vuk, na neki način ušao u to da dobije drugi bošnjački glas u Predsjedništvu, a izgubio je svoj glas – kaže Milivojević.
Hrvati
Na drugoj strani, dodaje on, pojačan je konstitutivni kapacitet Hrvata, nakon Šmitovih nametanja izmjena Izbornog zakona BiH. Hrvati su, kaže Milivojević, ponovo izgubili svog člana Predsjedništva BiH, ali faktički postaju potpuno nezaobilazni u formiranju Vlade FBiH i Savjeta ministara BiH.
Prema njegovim riječima, ako govorimo samo o Republici Srpskoj, tu nema većih iznenađenja, osim neočekivano velike razlike između Cvijanovićeve i Šarovića.
– Prateći rezultate za parlamente, meni se pozicija Dodika činila lagodnom čak i u situaciji da je izgubio izbore za predsjednika RS, jer je više nego očigledno da će njegova stranka sa svojim tradicionalnim partnerima imati većinu za formiranje Vlade. To je situacija slična kao i u Srbiji. Trebalo bi da vlada Vlada, a ne predsjednik Republike. Nažalost, jake ličnosti kao što su Vučić ili kao što je Dodik ranije na mjestu predsjednika RS, na neki način zasjene funkciju. Nisam potpuno bio siguran da će SNSD i koalicija na parlamentarnim izborima imati takav uspjeh, mislio sam da će to biti malo lošiji rezultat. Ali, ako se ovako nastavi, onda je to potpuno lagodna situacija za Dodika. Tim prije, ako je dobio i predsjedničke izbore – smatra Milivojević.
Prihvaćen u narodu
Kada se pažnja krene s pomenutih „velikih igrača“, rezultat Nebojše Vukanovića je nešto što dolazi do izražaja.
Tanja Topić naglašava da rezultat Liste za pravdu i red Nebojše Vukanovića nije iznenađenje, ako se posmatra iz ugla predviđanja, i ako se zna način na koji biva prihvaćen u narodu, ali jeste ako se zna da je to postigao s malim resursima.
– On je postao jedna vrsta personifikacije borca za pravdu i za malog čovjeka tako da se veliki broj građana identifikovao s njim. Jer ako se pogledaju sredstva koja je on imao na raspolaganju za kampanju i infrastrukturu, a krenuo je ni od čega, onda je to rezultat vrijedan hvale – zaključila je Topićeva.
„TREĆI PUT NE POSTOJI“
Kandidat DNS i Trećeg puta za srpskog člana Predjedništva BiH, Nenad Nešić, na osnovu 85,35 odsto obrađenih biračkih mjesta osvojio je tek 28.870 glasova, ili 5,55 odsto. Da li, nakon ovoga, postoji treći politički put u Srpskoj?
– Ne postoji treći put. Postoji jedna vrsta polarizacije, ali ne toliko među političkim strankama. Na izbore su izašli oni koji su odlučni i političke partije su se njima obraćale. Taj potencijal za neku treću ideju, tzv. treći put definitivno postoji, ali očito da oni koji nisu izašli na izbore nisu prepoznali taj treći put u ovoj političkoj opciji – kaže Tanja Topić. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Banjaluka, Slobodan Popadić, 4.10.2022)

понедељак, 3. октобар 2022.

Milivojević: Trivić bi mogla da prođe kao Stanivuković – zvezda za jedno leto

Politički analitičar Cvijetin Milivojević i novinarka iz Sarajeva Senka Kurt ocenili su u emisji "Newsnight" TV N1 da rezultati opštih izbora u BiH nisu iznenađujući, te da će izvršna vlast i dalje biti u rukama tri najveće stranke: SDA Bakira Izetbegovića, SNSD-a Milorada Dodika i HDZ-a Dragana Čovića.
Kurt je rekla da je očekivala da Bakir Izetbegović izgubi na izborima za Predsedništvo BiH zbog, kako je rekla, pogubne politike koju već godinama vodi i afera koje se vezuju za najveću bošnjačku stranku, poput kupovine neispravnih respiratora za 10 miliona KM ili trgovine glasovima na lokalnom nivou.
Uprkos tome, Izetbegovićeva SDA ostvarila je, kako je rekla, istorijski rezultat na parlamentarnim izborima, i na entitetskom i na državnom nivou.
„Izvesno je da je vlast u rukama SDA koja je apsolutni pobednik izbora, SNSD-a i HDZ-a koja takođe beleži istorisjki rezultat. (Borjana) Krišto nije ostvarila pobedu, ali stranke okupljene oko Hrvatskog narodnog saobora (HNS) beleže odlične rezultate. Sad se čini potpuno apsurdnim, ali najveći pobednik biće HDZ, jer će biti u prilici da bira koga će da ima za koalicionog partnera na federalnom nivou“, ukazala je Kurt.
Dodala je i da je sa uživanjem slušala obraćanje novoizabranog člana Predsedništva iz reda bošnjačkog naroda Denisa Bećirovića, ističući da član Predsedništva ne može previše uticati na važne stvari, ali ih može pokvariti, što se i videlo u prethodnom mandatu.
Dodik ipak bio preveliki zalogaj za Trivić
Milivojević je, osvrćući se na rezultate izbora u RS, rekao da ga ne iznenađuje pobeda Željke Cvijanović za članicu Predsedništva BiH, ali da ga iznenađuje ubedljivost te pobede.
S druge strane, podsetio je da je Milorad Dodik neko ko je od devedesetih na političkoj sceni BiH i ima toliko iskustva da je ipak bio preveliki zalogaj za opozicionu protivkandidatkinju na izborima za predsednika RS, Jelenu Trivić.
„Njen rezultat je zaista uspeh. Ne prate ga rezultati stranaka koje su nju podržali. Ona je kao novo lice napravila taj uspeh“, ocenio je Milivojević, ali je upozorio da bi to moglo da se završi kao slučaj Draška Stanivukovića koji je, kako je istakao „bio zvezda za jedno leto“, iako je zaista napravio podvig i u Banja Luci pobedio Dodikov SNSD.
Kazao je i da ga iznenađuje ubedljiva pobeda SNSD-a na parlamentartnim izborima, i na entitetskom i na državnom nivou, naročito imajući u vidu da se „dobar deo javnosti kladio da su ovo poslednji izbori na kojima će Dodik napraviti rezultat“.
Izetbegović nikome ne bi poklonio glas
Govoreći o rezultatima u Federaciji, Milivojević je mišljenja da je Izetbegović „pristao da bude žrtva izbornog inženjeringa“, odnosno toga što je njegovim biračima signalizirano da je od njegove pobede važnija pobeda Željka Komšića nad Borjanom Krišto.
Kurt se nije saglasila sa takvom ocenom, ističući da poznavajući Izetbegovićeve političke ambicije, on se nikad ne bi žrtvovao za Komšića, niti bi poklonio nijedan glas koji smatra da njemu pripada.
„Ono što je koštalo Izetbegovića je njegova samouveronsost, silina kojom je nastupao protiv Bećirovića“, ocenila je sagovornica iz Sarajeva.
Dodala je i da joj je nije jasno zašto je PDP proglasio pobedu Jelene Trivić u RS dok je „zec još bio u šumi“, ističući i da joj uostalom nije jasno zašto bi iko slavio pobedu na izborima u BiH gde ima toliko problema, gladnih i obespravljenih.
Gosti „Newsnighta“ prokomentarisuli su i promene Izbornog zakona koje je sinoć nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit. Dok je Kurt mišljenja da je „potpuno blesavo“ nametati promene Izbornog zakona sat i po vremena posle zatvaranja birališta, Milivojević ih vidi kao utešnu poruku predstavnicima HNS-a, odnosno HDZ-a koji je izgubio mesto u Predsedništvu, ali je dobio priliku da ozbiljno utiče na formiranje izvršne vlasti. (www.rs.n1info.com, TV N1, 3.10.2022)

https://rs.n1info.com/region/milivojevic-trivic-bi-mogla-da-prodje-kao-stanivukovic-zvezda-za-jedno-leto/

четвртак, 29. септембар 2022.

Ни риба, ни девојка, већ Српска Напредна Сирена

Србија 2022: између „анексионе кризе“, 1908. и Дејтонског споразума, 1995.
И Пашић је, с почетка прошлог века, био између чекића и наковња, имао Косово над главом и у срцу, али и „своје Србе“ у Босни и Херцеговини, „незапамћене“ спољнополитичке притиске с истока и са запада, и велику, и још по српским леђима, „анексиону кризу“.
Па, да видимо како је то он, за разлику од овога који га је (и њега, и Карађорђа, и Милоша, и све оне потоње до 2012), „историјски надгорњао“, то решавао.
После аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине, 7. октобра 1908, министар спољних послова „Ка унд Ка монархије“ Ернтал је, у писму немачком канцелару кнезу Билову, објаснио да окупација, а затим и анексија БиХ „значе уништење сваког сна о великосрпској држави између Дунава, Саве и Адрије“. Речени Ернтал је, истовремено, вршио притисак на свог руског колегу Извољског да овај промптно „притисне“ Београд  да српска влада извршену анексију БиХ призна као „готову чињеницу“, што неодољиво подсећа на реченицу из најновијег немачко-француског „нонпејпера“, у коме се од данашње Србије захтева да, апропо Косова, „призна реалност, а не независност“. А који је данашњи Врховник српски само летимично погледао и храбро одбио да узме у своје руке...
Основни Пашићев став, пак, те 1908, био је:  Србија је дужна, позивајући се на начело (самоопредељења) народности, да захтева аутономију за БиХ, а ако се она не може добити, да онда питање анексије мора остати отворено. Дакле, „статус кво“. Казимировић у своме делу „Никола Пашић и његово доба“, чак, тврди да Баја „није хтео ни да чује за то да Србија прихвати анексију за неке компензације, као накнаду“, за шта се залагао министар дипломатије Милован Миловановић, јер је то сматрао као „напуштање терена морала и правде“.
Било како било, у тадашњој српској политичкој елити, расправљало се о томе да ли је министар Миловановић омануо у поставци преговарачке платформе, тиме што је, уместо да пође од максимума, кренуо од минимума, за разлику од Пашића који је сматрао да би „компензација“ (за евентуално признавање анексије БиХ), ако би уопште и долазила у обзир, могла бити узета у разматрање само онда кад сва друга средства оману. С тим да ни тада, таква иницијатива не би смела потећи од Србије, већ од других, „да се не би компромитовала ослободилачка улога Србије“.
„Анексиона криза“, ако бисмо је компарирали са данашњим положајем Србије, добар је наук из још једног разлога. Она је пример праве државничке, државне и националне одговорности ондашњих српских политичара и власти и опозиције – како у кризним временима по државу и народ, када, као у оној пословици, кад је „цича зима“, чак и миш и мачка треба да спавају заједно, треба да се понашају одговорни народни трибуни.
Одмах по проглашењу анексије, Пашић је, са принцем Ђорђем, тада престолонаследником, преко Беча, кренуо за Петроград, где је остао месец и по дана, јер је проценио да, упркос томе што он није био у најбољим односима са руским министром спољних послова, само Русија може да помогне Србима после проглашења анексије БиХ.
Био је то почетак широке акције да се цела Европа „заинтересује за босанско питање“. Министар Миловановић је кренуо на турнеју по Западној Европи, Стојан Новaковић се запутио у Цариград; општенародној државној кампањи придружили су се и бројни угледни јавни делатници, независно од партијске припадности. Велики противник радикала, али и Пашића лично, Светомир Николајевић имао је, као истакнути масон, задатак да заинтересује слободне зидаре Европе за цело питање. У Берлин је послат професор Београдског универзитета Божа Марковић, у Париз Јован Цвијић, а перјаница династије Обреновића др Владан Ђорђевић у Немачку..
Најновија ововремена „анексиона криза“, за Србију је почела, изгледа парадоксално, управо оног тренутка, када је Врховник српски, први пут јавно, тек у десетој години своје владавине, смогао куражи да, под сводовима седишта Уједињених нација, каже оно што је морао да учини пре него је, у априлу 2013, скупа са Дачићем, сапотписао Бриселски споразум компатибилан са косовским, а у дубокој супротности са Уставом Републике Србије!
А рекао је да није први пут од Другог светског рата, у Украјини, агресијом нарушен територијални интегритет једне земље, већ је то било 1999, када је НАТО напао једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности УН.
И питао - у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и Србије, па је у нашем случају он грубо нарушен, а чему су многе западне земље дале међународно признање и легитимитет?
Уместо да је тако, све претходне године, уистину, и говорио, делао и владао, Врховник је узурпирао све неприпадајуће му прерогативе власти, поништио институције, правио фикусе од људи који су формално обнашали најважније државне функције. Играо се генија, улагао, по правилу на поражене, америчке председничке кандидате („Зато што сам паметан!“), а једноме (Трампу), чак, са хоклице, ничим изазван, уручио и предизборни поклон у виду бесмисленог антисрпског „Вашингтонског споразума“. Горан В. Ђорђевић и Исак Давидов, у књизи „Споразум из Вашингтона и правни поредак“, тврде да је овим једностраним актом Србија, у домену међународних односа, прихватила „препознавање“ или „признавање“ посебног статуса једног ентитета (Косово), препуштајући му контролу над одређеном територијом, и то не само у војном, већ и у цивилном смислу (кроз признање постојања цивилних органа власти), а особито у виду прихватања капацитета деловања у међународним односима!
И док штампани и електронски вучићоиди, хорски ускликују „Пакао у најави! Највећи притисци на Србију од бомбардовања 1999!“, Врховник и даље не може да побегне од странчарења и политичарења. Како се приближава новембар, за који је, по јубиларни 20. пут, најавио повлачење  са противуставног места шефа Српске напредне странке, тако се наш председник Републике аутоматски бацио на оснивање нечега што би могло да личи на покрет, странку, фронт, платформу и томе слично, а било би искључиво – у функцији априори подршке њему лично и „његовој политици“, ма шта она значила. Пошто ће, пре тога, опет он да одлучи коме је „Србија изнад свега“, ко је то достојан пристојне Србије, а ко није; ко, дакле, може, а ко не може у „Српски блок“ који ће покушати да буде оно што није успело СНС-у: не пола риба, пола девојка, већ, изистинска, српска сирена!
На другој страни, Врховник не може да опрости Додику што се, ево већ други пут од пролећа, видео са Путином; па, што му је, на пропутовању кроз БиХ, на хацијенду код Лакташа, свратио хрватски председник Милановић који се „гади убијене српске деце“; па не може да заборави Додику и патријарху Порфирију, заједно, што су му „забили нож у леђа“ одласком на комеморацију у Јасеновац, а њему Хрватска није дозволила...
Онда то, беспотребно трошење енергије, на „хендловање“ тензиометром. Прво, најава да ће се Врховник, „у наредна 72 сата обратити нацији и саопштити најважније одлуке које ће битно одредити нашу државну политику, како и којим путем да Србија крене даље“. Но, чекај, чекај! Каква сад одлука  „којим путем ће Србија да крене даље“. Откуд протоколарном председнику Републике, са само осам церемонијалних надлежности, право да он сам одлучује о тако важним питањима!? Где је Уставни суд, где је Влада, зашто ћути Народна скупштина, је ли опозицији маца одгризла језик!?
Па, онда, „да се Власи не досете“, Врховникова (техничка) Тајница усред „експлозије невиђених притисака на председника“, изнађе времена да истрачари министре које је, ваљда, сама изабрала! Који, ето – тврди она - због притисака које трпи Србија, „желе да држава промени своју политику како би притисци нестали, а да председник жели да водимо самосталну спољну политику колико год то тешко било“.
И, када би политички незаинтересован грађанин очекивао да ће премијерка, због „подривања државне политике“ (издаје?), те министре избацити ногом у задњицу из здања у Немањиној, одједанпут ето министра спољног који, помирљиво, за две октаве тише, и са десним мигом ка западу, објашњава како „Србија не може да прихвати резултате референдума у украјинским регионима, због наше принципијелне посвећености принципима и правилима међународног јавног права“. Пошто је претходно намигнуо истоку, јавно потписујући, неки безначајни документ са Лавровим, у инат западу, усред Њујорка...
За то време, рецимо, Амбасада Украјине, без пардона, уз прећутну подршку овдашњих „надлежних органа“, по Србији денунцира и јавно проскрибује српске политичаре и јавне личности који имају разумевања за референдум у четири области на југоистоку Украјине о присаједињу Русији.
Амерички амбасадор, још један наш драги дипломатски гост који, на дневном нивоу, крши обичаје дипломатског понашања, поручује нашем Врховнику, оном истом који за себе тврди да „може да га зове и сам Бајден или Путин, али на њега не могу да утичу“  - да „у овом тренутку не треба ништа да потписује са Русијом која је брутално напала свог суседа“.
Еди Рама, сувладар „Отвореног Балкана“, у истом дану, у истом Њујорку, у коме га наш Врховник хвали као великог пријатеља, каже да Србија треба да се извини и призна независност и подржи пријем Косова у УН!
И, на све то, из српског Министарства дипломатије, не само да нема демарша него – ни мукајета. 
Да се, на крају, вратимо на ону српску дипломатску акцију, након„анексионе кризе“ 1908.
Руски цар Николај Други је Пашићу изразио велике симпатије за Србију, али и рекао да без рата не може бити спречена анексија БиХ, али да се у том тренутку Русија налазила у току великог наоружавања, па није могла ратовати. Међутим, обећао је и да Русија неће признати анексију, а да ће „Аустрија то платити другом приликом“.
То је Пашићу било довољно да у Београд телеграфише отприлике следеће:  мирно држање, споразум с Турском, спровођење војних припрема и – чекање! У ствари, његов оптимални циљ је и био оно што је добио као одговор од руског цара: да Русија не призна анексију и да се анексија не прихвати у Европи као дефинитивно решење, већ да остане отворена као спорно питање.
А има ли реалистичног пута ка неком компромису у вези са Косовом данас?
Решење за Косово и Метохију на бази поштеног компромиса свакако да би могло да се нађе, ако за то постоји воља, пре свега, оних који су, агресијом на Србију, ту квазидржавну творевину и формирали. Тим пре што би било које радно решење које би се евентуално породило из бриселског процеса, морало да дође натраг, у Савет безбедности који, на основу Резолуције 1244, има изворни мандат за одлучивање о коначног статусу. А кад постоји добра воља, онда се без проблема нађе до договора који „ради“, као што је, на пример Дејтонски споразум за БиХ, чије су архитекте, и то вреди подсетити, амерички дипломатски „булдожери“, на челу са покојним Холбруком, а међу њима је био и садашњи амбасадор у Београду Хил.
Подсећања ради, почетни предратни захтев Срба био је останак целе БиХ у федералној Југославији макар са Србијом, Македонијом и Црном Гором. Муслимани, у рату преименовани у Бошњаке, пледирали су, с обзиром на своју бројност, за тзв. независну грађанску БиХ, без конститутивности народа, јер су тиме обезбеђивали националну хегемонију какву су Срби имали у СФРЈ; а Хрвати из БиХ су желели да, најпре, БиХ одвоје од Србије, а потом, територије на којима су они чинили већину, припоје независној Хрватској.
Дејтонским мировним пројектом сви су постали помало победници и сви помало поражени: Срби су добили „државу у држави“, свој ентитет на 49 одсто територије БиХ; Бошњаци привид целовите грађанске државе; а Хрвати пола ентитета Федерације БиХ. Али, паралелно, све три стране су добиле и оно што нису хтели: Бошњаци нежељену Републику Српску и хрватске парадржавне кантоне у свом ентитету;  Срби над Српском имају „наддржаву“ БиХ; а Хрвати нису суверени ни на целој територији свог ентитета који деле са Бошњацима...
Али, данас, 27 година после Дејтона, у БиХ не само да постоји апсолутна слобода кретања, него тамо, упркос троипогодишњем, много крвавијем рату него на Косову, скоро да није забележен нити један озбиљан међунационални инцидент!
„Уставописцима“ из америчке војне базе Рајт – Петерсон, мора се скинути капа за тај Анекс 4 Дејтонског споразума који је, у ствари, Устав БиХ. Већ у преамбули Устава је дефинисано да су „Бошњаци, Хрвати и Срби конститутивни народи“, да се „БиХ састоји од два ентитета: Федерације БиХ и Републике Српске“. Такође, „постоји држављанство БиХ и држављанство сваког ентитета“, ентитетима је допуштено да успостављају посебне паралелне односе са суседним државама, пре свега Србијом и Хрватском, обезбеђена је заштита виталног националног интереса сваког од три народа... Такође, Устав БиХ управо инсистира на ономе за шта званични Београд тврди да Запад не жели ни да стави у агенду бриселских разговора о Косову, а то је право на имовину!
Међутим, без Русије и Кине, које су се, до сада, принципијелно супротстављале међународном признању и потенцијалном пријему Косова у УН, шансе за, макар симболични останак КиМ, у Србији не постоје. Председник Републике је, на последњој седници Скупштине, уважио предлог  опозиције да се Москви и Пекингу упути писмо са захтевом да спрече сваки покушај увођења Косова у УН. Добро обавештени извори тврде да голуб писмоноша још није полетео из голубарника на Андрићевом венцу. (НИН, www.nin.co.rs, Цвијетин Миливојевић, 29.9.2022)

среда, 28. септембар 2022.

„Srpski blok": Tri ključna cilja nove političke formacije koju je Vučić najavio i ko bi mogao da je čini

Ukoliko se najave predsednika Srbije i lidera SNS ostvare, na političkoj sceni Srbije bi u narednom periodu mogla da nikne nova politička formacija. Ona ne bi bila ni stranka, niti koalicija, već bi trabalo da predstavljala konsenzus oko najvažnijih nacionalnih pitanja. Šta bi onda zapravo trebalo da predstavlja novi pokret?
Sagovornici Euronews Srbija ukazuju na nekoliko ključnih stvari - pre svega, u tom pokretu ne bi bilo mesta za političke ekstremiste i one koji se bore protiv nacionalnih interesa, pa bi on na izvesan način bi trebalo da bude i put i ka otklonu od "rusofislih stavova". S druge strane, ukazuju, pokret bi trebalo da bude i put ka izvesnoj reformi Srpske napredne stranke. 
Ipak, krenimo redom.
Takozvani "srpski blok", koji je Vučić najavio kao blok "pristojnosti i normalnosti" trebalo bi, kako je sam istakao, da čine oni koji nisu ni za Istok, ni za Zapad.
"Svi imaju svoje političke stranke, jedni su za jedne, drugi za druge, zato je važno da se formiraju pokreti u centru, koji su za Srbiju i vole ovu zemlju više od svega. Ta borba neće biti laka zato što se svi oni zajedno bore protiv nezavisnosti Srbije, svi ti ljudi u našoj zemlji. Svi ti ljudi, političari, partije bore se direktno protiv interesa Srbije, zato će biti važno da formiramo blok pristojnosti i formalnosti, srpski blok koji će da se suprotstavi i jednima i drugima", rekao je Vučić.
Analitičari smatraju da ovakve najave ne dolaze slučajno baš u ovom trenutku. Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost za Euronews Srbija kaže da je takav potez zapravo neophodan s obzirom na to šta se dešava na globalnoj sceni, te da se u našem društvu od početka ruske invazije na Ukrajinu "emocije posebno izražene" i da je stav javnosti polarizovan.
Ukazuju, međutim, i da to možda nije jedini razlog, već da u potencijalnom formiranju novog pokreta postoji i pokušaj da se "neutrališu" rusofilski glasovi u Srpskoj napredanoj stranci, ali i sama stranka reformiše usled lošijeg rezultata na aprilskim izborima, pogotovo kada se on poredu sa brojem glasova koje je Vučić osvojio kao predsednički kandidat.
I dok se i dalje nagađa šta bi novo ovakav blok mogao da donese na srpsku političku pozornicu, još je zanimljivije pitanje ko bi ga činio, pa tako mesto u njemu analitičari vide pre svega za partije vladajuće koalicije, ali ne isključuju mogućnost da on bude i širi kako bi se ostvario "nacionalni konsenzus". Ta širinu, međutim, kako ukazuju, beće se tražiti među strankama desne orjentacije koje su na talasu rata u Ukrajini uspele da uđu u parlament. 
Šta su ciljevi ukrupnjavanja političke scene
Govoreći pred medijima, a nakon što je uručio orden ministru spoljnih poslova Kube, Vučić je rekao da će u skorijoj budućnosti doći do pregrupisavanja na političkoj sceni. On je objasnio da ne misli na ujedinjavanje političkih stranaka, već na "ukrupnjavanje" političke scene, ali je pojasnio i šta misli kada kaže "srpski blok".
"Kad kažem srpski - ne mislim nacionalno srpski, nego mislim i građanski i nacionalno, blok pristojnosti koji će se suprotstaviti i jednima i drugima", rekao je on.
Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da bi to verovatno za početak bila neka vrsta platforme. On smatra da to ne bi bila čvrsta organizacija, ali da bi u jednoj fazi mogla da postane pokret.
"Meni se učinilo, pogotovo nakon ove rasprave o izveštaju o pregovorima o Kosovu, zapravo da to treba da bude neka vrsta platforme za početak. Platforma podrške pregovaračkoj poziciji Aleksandra Vučića, pre svega kada je reč o pitanju Kosova i onome što on naziva crvenom linijom. Verovatno platforma podrške neuovođenju sankcija Rusiji i nekim takvim temama koje u ovom trenutku traže konsenzus", naveo je Milivojević.
Od početka ruske invazije, kako napominje Rajić, u Srbiji postoje emocije koje su čak "navijačkog tipa", pa je to jedan od razloga zbog čega se ide u formiranje, kako je rekao, "suverenističkog bloka" koji bi gledao isključivo srpske nacionalne interese i ne bi se svrstavao ni na jednu stranu.
"Nama su definitivno neophodni i EU i Rusija i mi od te politike ne odustajemo. Jako je teško takvu politiku voditi i biće sve teže to je jasno, ali sve odluke koje se donose i koje će biti donošene će biti kreirane u skladu sa našim nacionalnim interesom i u tom kontekstu ja vidim i tu neku vrstu formiranja jednog novog političkog subjekta ili bolje reći ukrupnjavanje političke scene time što bi postojeći politički subjekti formirali jedinstven blok", rekao je Rajić.
Reforma naprednjaka
Ovakva najava, međutim, prema Milivojeviću, mogla bi da ima veze i sa samom Srpskom naprednom strankom, odnosno činjenicom da je SNS na aprilskim izborima ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnom glasanju, dok je sam Vučić kao predsednički kandidat u prvom krugu dobio podršku veću od 50 odsto. Osim toga, sagovornici Euronews Srbija podsećaju i na Vučićevu najavu o povlačenju sa čela stranke, koja takođe ima uticaja i na potrebu za sveobuhvatnom reformom.
"To u prevodu govori da je stranka odradila svoje, da u ovom trenutku takva stranka nije potrebna Vučić, nego je Vučić potreban stranci. I svaki put kada Vučić najavi povlačenje krene kampanja da bez njega ne mogu", rekao je on i dodao da je reč o stranci koja vlada deset godina, ali koja, kako kaže nema nikakvu ideologiju, te da je za 750.000 članova "jedina vezivna tačka" upravo Vučić. (www.euronews.rs, 28.9.2022, TV Euronews Srbija, 21.9.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/62992/srpski-blok-tri-kljucna-cilja-nove-politicke-formacije-koju-je-vucic-najavio-i-ko-bi-mogao-da-je-cini/vest

„Potez“, TV K3, Prnjavor – Tema: Analiza političkih odnosa

Urednik i voditelj: Jelena Demonjić
Gosti: Boban Stojanović, analitičar i Cvijetin Milivojević, analitičar
(TV K3, Prnjavor, www.tvk3.info, emisija „Potez“, voditeljka J. Deronjić, 27.9.2022)

http://tvk3.info/potez-tv-k3-tema-analiza-politickih-odnosa-27-09-2022/

https://www.youtube.com/watch?v=yG0je2v9nq8

уторак, 27. септембар 2022.

Šta će nam to saopštiti Vučić za 72 sata i zašto Brnabić priča o neslaganju

 Mandatarka nove Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je Srbija pod najvećim i najžešćim pritiscima od 1999. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tim povodom će se obratiti javnosti za 72 sata. To može biti danas, sutra ili prekosutra, u zavisnosti od toga da li će biti saglasnosti između stavova Vlade i predsednika. Kao da je moguće da na ovim relacijama bude nesaglasnosti… Zato, prema mišljenju sagovornika lista “Nova”, sve miriše na još jednu predstavu za unutrašnju političku upotrebu.
Termin “veliki” ili čak “ogroman pritisak” predstavnici srpske vlasti često upotrebljavaju. Poslednji put predsednik Srbije je ove reči upotrebio odmah po dolasku u Njujork, gde je prethodnih dana prisustvovao 77. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Predsednik je tada rekao da je na polovini sastanaka kojima je prisustvovao glavno pitanje bilo kada ćemo uvesti sankcije Rusiji, a zatim je najavio još jedno obraćanje javnosti kad se vrati.
“Pola jučerašnjih sastanaka bilo je reči o Rusiji, a da nijednom nisu izgovorili ime naše zemlje, ja sam rekao “Ljudi, recite slobodno da mislite na nas”. Pola sastanaka je bilo “a kad ćemo sankcije”? Ja kažem “razumeo sam poruku”, ispričao je Vučić i dodao:
 “Mi ćemo u narednih sedam do 10 dana donositi važne odluke, sa kojima ćemo upoznati građane i verujem da ću se tokom naredne nedelje obratiti i sa nekim merama i odlukama važnim za budućnost Srbije“, rekao je Vučić prošle nedelje.
Zatim je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na sastanku sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim u Njujorku potpisao plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve države, što je izazvalo burne reakcije evropskih i svetskih zvaničnika.
Vučićeva predskazanja
Odmah potom se pojavljuje vest da će se Vučić obratiti javnosti u naredna 72 sata, a da je moguće i da se oglasi dan ranije ukoliko ne bude bilo moguće usaglasiti zajednički stav predsednika i Vlade Srbije.
Pokušavajući da objasni kako je moguće da između vlade i predsednika bude nesuglasica, mandatarka Ana Brnabić je gostujući u emisiji “Hit tvit” na televiziji Pink rekla:
“Radi se o najvećim i najtežim pritiscima na Srbiju do sada, od 1999. godine“.
Podsetila je i da svi koji su “pažljivo slušali predsednika Vučića u njegovim obraćanjima i razgovorima tokom jula i avgusta“ znaju da je on nekoliko puta jasno pomenuo da će u drugoj polovini septembra ti pritisci na Srbiju biti neverovatni.
“To se sada i dešava. Posebno nakon njegovog izlaganja u Generalnoj skupštini UN, gde je on imao potpuno iskren, otvoren, izuzetno hrabar govor i gde je bez preteranih emocija, suštu istinu rekao i sasuo u lice svim velikim silama. Ja sam dan nakon toga rekla da mu neće ovo oprostiti. I sve ovo što vidimo danas, a pakleni vikend je bio iza nas, odgovor je na to obraćanje“, poručila je Brnabić.
Mi kao treba da poverujemo
Politikolog Cvijetin Miilivojević kaže da je besmislica da predsednik i Vlada Srbije imaju različito mišljenje, jer u Srbiji vlada jeste predsednik.
 “Po Ustavu, po Zakonu o Vladi i Zakonu o predsedniku to je naravno moguće i u tom slučaju presuđuje stav vlade. Problem je u tome što je naša vlada u tehničkom mandatu, što je predsednica te tehničke vlade istovremeno i mandatarka nove, a predsednik je de facto predsednik države, ali mu je tih osam protokolarnih dužnosti bilo malo, pa je preuzeo i vladu. Ujedno je i predsednik najveće stranke. I sad kao mi treba da poverujemo da tu ima nekih nesuglasica. Ovo čemu svedočimo je jedna karikatura, a ne tema za ozbiljnu političku analizu”, kaže Milivojević.
Kako dalje navodi, povod za ovu “novu krizu” mogu biti samo sankcije Rusiji ili rešavanje kosovskog pitanja.
“Iskreno, ja ne verujem da ćemo u tom novom Vučićevom obraćanju čuti bilo šta konkretno, ali ako je kojim slučajem tačno da tu postoje nesuglasice, onda neki ministri u vladi gospođe Brnabić imaju različita mišljenja o tome gde je Srbija i dokle je Srbija, kao i da li treba uvesti sankcije Moskvi. Aako je tako Brnabić bi trebalo da ih “počisti” iz Vlade, ali moram da napomenem da to onda nike pitanje čak ni za Vladu Srbije, već za parlament i referendum”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Nova, Jelena Jelovac, 27.9.2022)