Nove okolnosti na političkoj sceni: Šta čeka stranke koje su ostale van parlamenta?

Srbija je nakon izbora 25. oktobra dobila potpuno novu političku mapu. Dok se čeka konstituisanje parlamenta, skupštinska sala je i dalje prazna. (Radio-televizija Vojvodine, rtv.rs, emisija „Dnevnik“, 3.11.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=qlBktxtuaxI

Gde leži odgovornost: Vučić tvrdi da „ništa u vezi sa parama nije potpisivao“, Milivojević kaže da će pasti na slučaju „Nadstrešnica“

Aleksandar Vučić izjavio je da se ne plaši hapšenja jer, kako tvrdi, nije potpisivao ništa što se tiče novca i finansijskih poslova. Ipak, tokom njegove vlasti potpisivani su ugovori vredni stotine miliona i milijarde evra, a među potpisnicima su bili ministri, direktori javnih preduzeća i drugi državni funkcioneri.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da Vučić sada pokušava da se ogradi od odgovornosti za finansijske i druge važne državne poslove pozivajući se na to da ih nije lično potpisivao.

„Duh Sa Tupom Sekirom (gospodar Darkvudske šume) potvrdio je moja dugogodišnja predviđanja da će eks predsednik, kada bude ‚stani-pani‘, da se doseti da ništa važno on i nije potpisivao, već neki drugi: Dačić Briselski sporazum, Zorana strateški sporazum sa Kinezima, a izgleda i Beograd na vodi, Mali Siniša možda EXPO, Brnabićeva najviše. A Duh je, i to što je prihvatao, prihvatao samo usmeno. Ali, ta će strategija pasti već na slučaju ‘Nadstrešnica’, gde trag odgonetke vodi direktno ka parainstituciji kabineta predsednika Republike“, naveo je Milivojević.

Milivojević je istakao da možda na finansijske ugovore zaista nije stavljao potpis, ali su zato to radili njegovi saradnici – ministri, direktori javnih preduzeća i drugi državni funkcioneri koji su u ime države zaključivali ugovore vredne milione i milijarde evra.

Aleksandar Vučić izjavio je 1. novembra, gostujući u emisiji „Hit tvit“ na televiziji Pink, da se ne plaši mogućnosti hapšenja jer, kako tvrdi, nije učestvovao u finansijskim poslovima na način koji bi mogao da bude osnov za krivični postupak.

„Ja oko para ne potpisujem i ne radim ništa i oko toga ne može ništa da se pronađe. Ne znam da li me razumete. Možete da tražite da li je on (Vučić) nekome nešto rekao. Bukvalno, trla baba lan, da joj prođe dan. Nemaju ništa“, rekao je Vučić.

Njegova izjava otvara pitanje kako je funkcionisao sistem donošenja odluka tokom prethodnih godina, ko je imao formalna ovlašćenja da potpisuje finansijske ugovore i da li se odgovornost za takve poslove može svesti isključivo na ljude čiji se potpisi nalaze na dokumentima.

Ko je potpisivao ugovore vredne milijarde?

Jedan od najpoznatijih primera je projekat „Beograd na vodi“, za koji je 26. aprila 2015. godine potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju, čija je tada najavljena vrednost bila oko 3,5 milijardi evra.

Ugovor su potpisali tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, predstavnik kompanije „Igl hils“ Mohamed Alabar i direktor preduzeća „Beograd na vodi“ Aleksandar Trifunović.

Vučić, tada premijer Srbije, nije bio formalni potpisnik, ali je bio jedan od glavnih političkih promotera projekta. Tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali govorio je da bez Vučićeve vizije i odlučnosti projekat ne bi bio realizovan.

Ugovor je izazvao polemike zbog načina na koji je pripreman i činjenice da nije odmah bio dostupan javnosti. Iako je obećano da će biti objavljen neposredno nakon potpisivanja, javnosti je postao dostupan tek u septembru 2015. godine, pet meseci kasnije.

Ugovorom je predviđeno da Srbija ima 32 odsto udela u zajedničkom preduzeću, dok je arapskom partneru pripalo 68 odsto. Zemljište je dato u zakup na 99 godina.

Drugi primer je Moravski koridor, za čiju je izgradnju komercijalni ugovor potpisan 5. decembra 2019. godine. Potpisala ga je tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sa predstavnicima kompanija „Behtel“ i „Enka“.

Potpisivanju je prisustvovao Vučić, koji je prethodno razgovarao sa predstavnicima konzorcijuma, a nakon potpisivanja govorio je o značaju projekta za građane centralne Srbije.

Ugovor je zaključen za izgradnju 112,3 kilometra auto-puta Pojate-Preljina. Njegova realizacija kasnije je bila predmet brojnih pitanja u javnosti, posebno u vezi sa cenom, rokovima i dodatnim troškovima projekta.

I u ovom slučaju formalni potpis nije bio Vučićev, ali je kao predsednik države učestvovao u predstavljanju projekta i sastancima sa investitorima.

Tu je i prodaja Železare Smederevo kineskoj kompaniji Hestil 2016. godine. Kupoprodajni ugovor potpisali su tadašnji ministar privrede Željko Sertić i predsednik kineske kompanije Ju Jong.

Kineska kompanija preuzela je 98 imovinskih celina železare za 46 miliona evra. Potpisivanju je prisustvovao tadašnji premijer Vučić, koji je taj događaj predstavljao kao važan uspeh Vlade i strateškog partnerstva Srbije i Kine.

A kada je Vučić ipak potpisivao?

Da Vučić nije izbegavao potpisivanje svih dokumenata pokazuje i Vašingtonski sporazum iz septembra 2020. godine.

Tada je u Beloj kući potpisao dokument o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Jedna od odredaba odnosila se na preseljenje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim.

Upravo taj deo dokumenta izazvao je veliku pažnju javnosti nakon što je Donald Tramp, tokom ceremonije potpisivanja, saopštio da će Srbija premestiti ambasadu. Kamere su zabeležile Vučića kako prelistava dokument i reaguje začuđeno na tu najavu.

Vučić je kasnije tvrdio da je dokument proveravao stotinama puta, ali da su fascikle na ceremoniji zamenjene.

Ako nije on, ko je odgovoran?

Član SNS-a Aleksandar Vučić ovom izjavom sebe abolira odgovornosti od spornih finansijskih ugovora, ali ne negira da ih je bilo. Otvara pitanje toga da li je krivica na njegovim saradnicima, međutim, po Krivičnom zakoniku nije automatski aboliran krivice.

Tokom prethodnih godina ministri su potpisivali komercijalne ugovore, direktori javnih preduzeća zaključivali poslove, a Vlada donosila odluke o velikim infrastrukturnim projektima. Istovremeno, Vučić je često lično najavljivao te projekte, pregovarao sa stranim državnicima i investitorima i predstavljao ih kao rezultate svoje politike.

Zbog toga je važno utvrditi gde se završavala formalna nadležnost ministara i direktora, a gde je počinjao stvarni politički uticaj predsednika države.

Pravno gledano, potpisivanje nepovoljnog ugovora, prekoračenje procenjene vrednosti projekta ili politički loša odluka sami po sebi ne znače da je počinjeno krivično delo.

Međutim, ukoliko bi se dokazalo da je neko od funkcionera zloupotrebio službeni položaj, prekoračio ovlašćenja ili namerno propustio da izvrši službenu dužnost kako bi sebi ili drugom pribavio korist ili naneo štetu, mogla bi da se ispituje njegova krivična odgovornost.

Član 359 Krivičnog zakonika Srbije predviđa zatvorske kazne za zloupotrebu službenog položaja, u zavisnosti od okolnosti i visine pribavljene imovinske koristi. Za odgovornost je neophodno dokazati konkretno krivično delo, a ne samo činjenicu da je neko potpisao ugovor.

Takođe, eventualna odgovornost ne bi morala da se zaustavi na formalnom potpisniku. I osoba koja nije potpisala dokument mogla bi da bude predmet istrage ukoliko postoje dokazi da je učestvovala u izvršenju krivičnog dela, podstrekavala ga ili na drugi način u njemu učestvovala. (izlaz.com, portal, Milica Maksimović, 3.11.2026)

„Vučić neće dočekati formiranje nove Vlade u zemlji“

Šest dana posle izborne pobede Studentske liste, pitanje više nije samo ko je osvojio više glasova. Pitanje je kako izgleda prelazak vlasti u državi u kojoj pobednici još nisu preuzeli institucije, dok ljudi prethodnog sistema i dalje sede na ključnim mestima.

U 16. epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, ukupno 73. emisiji Albatros Newsa, razgovaraju Stefan Simić, Cvijetin Milivojević, Siniša Nikolić i Nenad Zorić.

Najveću polemiku u studiju otvaraju oko pitanja koje dolazi odmah posle pobede: Da li tražiti ostavke sad ili sačekati novu Vladu i smene sprovesti kroz institucije? Može li se sistem menjati metodama protiv kojih se protestovalo ili bi čekanje formalnih procedura dalo poraženoj vlasti vreme da konsoliduje svoje ljude i opstruiše promenu?

Stefan Simić govori o političkoj i ličnoj potrebi ljudi da posle godina pritisaka odmah vide promenu. Za njega zahtev za ostavkom nije isto što i nasilna smena, a javni pritisak ostaje legitiman dok se poštuje pravni okvir.

Siniša Nikolić, koji iskustvo sadašnje tranzicije poredi sa danima posle 5. oktobra, upozorava da pobeda sama po sebi ne uklanja strukture stare vlasti. Govori o potrebi da nova Vlada brzo uspostavi kontrolu nad policijom i službama bezbednosti, ali i tvrdi da u policiji i tužilaštvu već postoje predmeti koji su godinama ostajali u fiokama.

Cvijetin Milivojević period posle izbora opisuje kao interregnum i tvrdi da poražena vlast pokušava kontraofanzivu dok još raspolaže važnim polugama sistema. Otvara pitanje lustracije, moralne i političke odgovornosti, uloge medija, predsedničkih izbora i budućeg sastava izvršne vlasti.

Nenad Zorić insistira na drugom problemu: Ako je čitav protestni pokret dve godine insistirao na Ustavu, izborima i institucijama, može li se posle pobede preći na smene pod pritiskom ulice? I ko odlučuje ko mora da ode, a ko sme da ostane?

Razgovor ide i dalje: Da li je Vučićev predizborni intervju trebalo naplatiti, kako se javni servis ponaša prema novim političkim akterima, šta prvo treba uraditi u Beogradu, treba li zadržati besplatan prevoz, kako sanirati javna preduzeća i koje institucije nova vlast mora najpre da preuzme.

Pobeda je završila izbore. Nije završila pitanje kako se vlast zaista menja.

POGLAVLJA

00:00 Posle pobede: 25. oktobar i 5. oktobar

04:55 Interregnum, kontraofanziva i izborni rezultat

12:54 Simić i Milivojević: opozicija, botovi i stare podele

18:47 Da li je Vučićev intervju trebalo naplatiti?

25:29 Ostavke odmah ili smene kroz institucije?

39:45 Lustracija, odgovornost i granice pritiska

43:39 RTS, mediji i promena vlasti

52:18 Mandatar i prvi potezi nove Vlade

59:46 Policija, vojska, pravda i Beograd

1:10:02 Predsednički izbori i nova politička mapa

1:17:44 Prognoza o Vučiću i novoj Vladi

1:22:15 Predmeti iz fioka i ljudi koji menjaju stranu

📅 Premijera: subota, 31. oktobra 2026. u 21.00

🎙 Razgovarali: Stefan Simić, Cvijetin Milivojević, Siniša Nikolić i Nenad Zorić

(platforma Albatros news, emisija “U reketu sa Teškim centrum”, albatros.news, 31.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=YhWJ8YCPDHo&pp=ygUodnXEjWnEhyBuZcSHZSBkb8SNZWthdGkgZm9ybWlyYW5laiB2bGFkZQ%3D%3D

Status quo ali sprememba?

Bo Srbija po nedeljskih parlamentarnih volitvah našla pot do drugačne politične prihodnosti ali pa bo Vučićev vpliv ostal odločilen? S kakšnimi izzivi se spopada država z več kot šestimi milijoni prebivalcev in kakšna je dediščina dozdajšnje Vučićeve vladavine? (RTV Slovenija, emisija “Globus”, 27.10.2026)

https://365.rtvslo.si/arhiv/globus/175260356

Studentska lista traži promene u medijima | Euronews aktuelno

Izbori u Srbiji, rezultati, prve poruke Studentske liste, atomosfera na političkoj sceni, zahtevi za smenama i ostavkama, pozicija SNS...Na ove teme za "Euronews Dan" govorio je Cvijetin Milivojević, politikolog

(TV Euronews Serbia, www.euronews.rs, 29.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=-X8P7FO1yIQ&pp=ygUdY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgZXVyb25ld3M%3D

Opstrukcija rekonstrukcije destrukcije

                                                                  kao odgovorni urednik "Demokratije", 1997.

                                                                             (karikatura: Dušan Gađanski)

Bio je 25. oktobar 2026, 21 sat i 31 minut.

Građanin Aca Srbin, sa frazeonimima „Srbija Pobeđuje“ i „Ujedinjena Srbija“, priznao je da mu nije uspela operacija okretanja majki i očeva, baba i deda protiv vlastite dece:

"Mnogi će da budu iznenađeni, a vi ćete da shvatite koliko su neki lagali i šta su sve izmišljali. Želim da vas obavestim da je pobedila studentsko-blokaderska lista. I pošto su govorili kako će neko da beži, da pakuje kofere, kako ih se neko plaši, kako će neko da se sklanja, lagali su sve što su govorili. Lagali su i za zvučni top, lagali su i za Sarajevo safari, lagali su za Jovanjicu, lagali su za sve... Od nas će sad otići neki biznismeni, neki ljudi, ali naša struktura je veoma čvrsta, mi smo veoma jedinstveni, veoma snažni, na opoziciju smo naučili. Većina nas je više vremena provela u opoziciji nego na vlasti. A za to da nećemo da priznamo, pa ću ja da objavim drugačije rezultate, ja vam unapred kažem. Ovo je bila verifikacija revolucije koju su sproveli uz podršku različitih evropskih zemalja i duboke američke države koja je protiv predsednika Trampa.“

Priznao je zato što je izgubio sa 13 i po procenata i skoro 600.000 glasova razlike, pošto tako nešto ne može i ne sme da se ne prizna.

Posle neprospavane noći, prve u slobodi, tj. u opoziciji, Duh Sa Tupom Sekirom (DSTS), kao da se povampirio.

Komandovao je „juriš“ („Ja sam za vama!“) koristeći kao lajt-motiv, umesto mobilizatorskog govora majora Gavrilovića iz Velikog rata, postizbornu inverziju stvarnosti u kojoj sebe, nekolicinu takoreći prezimenjaka (Vuč-ić-ev-ići) i ortaka, Bože mu oprosti, beatifikuje u žrtve, pravednike i novomučenike.

Izbacivanje slika građanina Ace Srbina iz kancelarija koje žive i rade o državnom grošu; ispraćaj paravojske i parapolicije Ćacistana u mirovinu; te, inscenacija napada i(li) „napada“ na najgledanije kablovske i najgledanije dvorske TV trovačnice sa nacionalnom frekvencijom i uznapredovala „bombaška upozorenja“ – označili su početak kontraofanzive na Pobednički Broj Tri koji je, i dalje, miljama daleko od stvarnih i efektivnih poluga moći, a pogotovo sile.

Potom su Broju Tri, na Svetu Petku, oko tri sata popodne, sa tri strane, stigle najmanje tri pretnje iza kojih je stao Duh Sa Tupom Sekirom!

Duh je, sa stranačke slave, pred ikonom, slavskom svećom i sveštenikom, vokabularom iz dva svoja prošla javna života, pozvao u otvorenu opstrukciju sopstvene detronizacije i nadolazeće i neizbežne rekonstrukcije njegove destrukcije: „Donesu li odluku i nastave li teror nad ljudima koji drugačije misle, batinjanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzimaju ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo!“

Kao da baš on i njegovi, u trenutnom interregnumu, i dalje ne poklapaju oba resora sile i sve bezbednosne službe i parasllužbe. I kao da se upravo on i njegovi (na nož, pogaču i krv zakleti) lojalisti nisu „samoorganizovali“ još ranije u, sada već počivšoj Nezavisnoj Državi Ćacistan (En-De-Ća) koja je protivno svakom pravu i pravdi, zakonu moralu, potrajala čak 597 dana! En-De-Ća je nastao 6. marta 2025. kao, navodni, „studentski kamp studenata koji žele da uče“, a okupator je proteran u izbornoj noći, 25. oktobra 2026, pošto su se iz Dvorskog parka razbežale paralimilitarne falange, prethodno, u sumrak, tu dovedene „da brane izbornu pobedu“ Ace Srbina!

U programu uživo raspomamljene „Gledateljsko-obaveštajne informativne službe Informera“ (GOSI) koja je, minule dve godine, potkazivala, prokazivala, degradirala, diskvailifkovala, denuncirala, dehumanizovala i targetovala na stotine i stotine kritičara Ace Srbina, izvesni „državni sekretar u Vladi Srbije Đure Macuta“ i „savetnik doskorašnjeg predsednika Srbije za regionalna pitanja“, skoro neprikriveno, prizivao je -  vojni udar?!

Nešto slično, ali više politički, a manje militaristički, sa istog GOSI-ja, bezbednosni (za ovu priliku i politički) emeritus analitičar, sintetičar i praktičar, pripretio je da Aco Srbin „ima još argumenata“, jer, ako SNS poslanici ne budu prisustvovali konstitutivnoj sednici, onda parlament, po tom stručnjaku, ne može biti ni konstituisan, pa kreće „odbrojavanje“ za nove vanredne parlamentarne izbore. Što, uz očekivano opstruisanje od strane poraženih u izbornim komisijama (u kojima Esenes, sa satelitima i trojancima, ima ubedljivu većinu), preko ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, ovoj priči daje čudni kraj.

Dočim je „Vlada u tehničkom mandatu“, u prvom oglašavanju nakon izbora, „osudila svaki oblik nasilja, napade na instituciјe, privatnu imovinu, ugrožavanje bezbednosti građana“, te – paz’ sad – „pokušaјe da se nakon održanih izbora institucionalne i druge promene sprovode pritiscima, pretnjama ili nasiljem, izvan zakonom propisanih procedura“. Pa, pride, pripretila pobednicima izbora da „do izbora novih organa vlasti, postoјeći organi nastavljaјu da vrše svoјe nadležnosti u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ograničenjima, zbog čega niko ne može samostalno preuzimati njihove nadležnosti, niti zahtevati da se odluke donose mimo propisanih procedura“. Te, imputirala Broju Tri da priziva nasilje, pošto – kako tvrdi anonimni Vlada iz Vlade – „niјedan izborni rezultat ne može biti opravdanje za nasilje, pretnje ili zastrašivanje“.

Dok je GOSI kao takav, kao glavni top i najvažniji dron Esenesa i odrođenih bezbednosnih služi, po vasceli dan, slobodno širio strah i paniku među građanima: kako više neće biti penzija i plata, neće biti grejanja, kako će „štrokadersko-blokaderska-piculićko-kurtijevska... (dopiši sam)“ buduća vlast priznati nezavisnost Kosova, odustati od Republike Srpske, uvesti sankcije Rusiji, podržati otcepljenje Vojvodine...

Čini se da je brzina konstituisanja nove vlasti jedina prava odbrana od „samoorganizovanja po Duhu Sa Tupom Sekirom“ i pretnji vanrednim stanjem ili vojnim pučem, pošto je trenutna v.d. svevladarka (vrhovna komandantkinja, predsednica raspuštenog parlamenta, čuvarka trona na Andrićevom vencu u zimskog periodu etc) jedan državni udar izvela još 25. decembra 2024. godine i pokazala da to ume. A, sticajem okolnosti (napad na izraelsku ambasadu sa smrtnom posledicom po napadača), ispodcenzusni popečitelj policajni je „crveni nivo borbe protiv terorizma“ već proglasio.

Dakle, pre tumačenje Ustava na ovu temu, Pobednik mora što pre: da pozove sve one na javnim funkcijama koji su se ogrešili makar samo o javni moral da dobrovovoljno podnesu ostavke; da konstituiše novi saziv Narodne skupštine, kako bi novi predsednik parlamenta (moj predlog: lideru opozicije da se ponudi mesto jednog od potpredsednika!) preuzeo sve te državne ovlasti koju se pale na nejaka pleća Duhovljeve Tajnice; da odmah raspiše prevremene predsedničke i zahteva raspisivanje vanrednih lokalnih i vojvođanskih izbora pošto tamo stanje stvari u vlasti ne odgovara slici raspoloženja građana na terenu.

A Ustav (član 200) koga je, za vreme autokratije, Duh pretvorio u Zaustav, kaže da Narodna skupština proglašava vanredno stanje „kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“. Da li odlazak Uzurpatora sve tri grane vlasti ugrožava državu i sva tri njena osnovna elementa (teritorija, građani /narod i vlast koje se upravlja prema Ustavu i zakonima) ili, baš naprotiv, daje državi šansu da preživi?

Bilo kako bilo, vanredno stanje, za vreme koga se može „odstupati od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava“, moguće je uvesti na 90 dana, pod uslovom da imate aktivni, a ne raspušteni, parlament. Pošto raspuštena Skupština, logično, „nije u mogućnosti da se sastane“, odluku o proglašenju vanrednog stanja na 48 sati donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, što će reći da Tajnica ima pravo na dva, a nevidljivi Macut na jedan potpis, te je odluka na „vedejici“ svega i svačega u ovoj zemlji!

Takva odluka bi prestala da važi „završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja“, što bi značilo, konstitutivne sednice novog saziva.

Nada umire poslednja: Zagorka Dolovac stvarno postoji i, posle 16 godina na mestu glavnog javnog tužioca - počela da (se) „češlja“. Za početak, tužilaštva! Vrhovno javno tužilaštvo već je poslalo svoju komisiju u, Aci Srbinu omiljeno, Više javno tužilaštvo u Beogradu da proveri predmete koji su se u tom tužilaštvu sprovodili ili nisu sprovodili.

I fusnota: moja poslednja knjiga, „Destrukcija rekonstrukcije“ (Catena mundi, 2025), u podnaslovu ima „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“.

Ah, da, nije zgoreg da ponovim, vrlo poučan kraj poslednje kolumne („Deca na Gazimestanu, roditelji u Ćacistanu“, 12.10.2026): ... A kako se, podsećanja radi, pred Nirnberškim sudom, branio dugogodišnji glavni urednik nacističkog lista „Völkischer Beobachter“  (i jedan od važnijih ideologa NSDAP, pa čak i docniji „ministar za okupirane istočne teritorije“) Alfred Rozenberg? Bezuspešno je pokušao da se distancira od praktičnog sprovođenja zlodela, negirajući vlastitu ulogu i moć i prebacujući krivicu na druge visokopozicionirane naciste. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2026)

Izborni šok i gradska kasa: Koliko još može opstati Šapićeva vlast u Beogradu?

Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Nakon što je vladajuća koalicija na nedavnim parlamentarnim izborima pretrpjela ubjedljiv poraz u glavnom gradu Srbije, gdje je Studentska lista osvojila čak 63 posto glasova u svih 17 beogradskih opština, pitanje političkog legitimiteta gradske vlasti ponovo je u prvom planu.

Pritisak na gradonačelnika Aleksandra Šapića dodatno je eskalirao upozorenjima nevladinih organizacija i stručnjaka o dramatičnom stanju u gradskoj kasi, kašnjenju plata u javnim preduzećima i neposrednoj opasnosti od finansijskog kolapsa prijestonice.

Samo nekoliko dana nakon što su preliminarni rezultati parlamentarnih izbora pokazali da je raspoloženje birača u Beogradu u potpunoj suprotnosti sa odlukama koje se donose u Starom dvoru, organizacija „Beograd u pokretu“ zatražila je hitno raspisivanje vanrednih beogradskih izbora. Glavni argument nije samo politički poremećaj nastao na biralištima, već i alarmi koji zvone unutar komunalnog i finansijskog sistema prijestonice.

Izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ Nikola Radin ističe u razgovoru za Al Jazeeru da rezultati izbora nedvosmisleno pokazuju da vlast Srpske napredne stranke (SNS), na čelu sa gradonačelnikom Šapićem, više nema nikakvo uporište u narodu.

„Izbori u nedelju su pokazali da je u Beogradu, u svih 17 opština, pobedila Studentska lista i osvojila negde oko 63 posto glasova. To znači da vlast SNS-a, na čelu sa Šapićem, nema više uporište u glasovima. Iako zbog toga zakonski ne može automatski doći do smene, oni sada stvarno nemaju više nikakav legitimitet jer su ovi poslednji izbori pokazali većinsku volju građana Beograda“, kaže Radin.

Rupa u budžetu i ugrožene plate radnika

Međutim, politička kriza u Beogradu nije ostala samo u sferi izbornih procenata, već se opipljivo preliva na svakodnevni život građana i rad funkcionera u gradskim preduzećima. Radin upozorava da se Beograd nalazi pred neposrednim finansijskim slomom, potkrepljujući to konkretnim parametrima i ciframa koje ukazuju na ozbiljnu dubinu problema.

„Budžet grada iznosi preko 200 milijardi dinara (oko 1,71 milijarda eura), a od toga čak 85 posto ide na tekuću potrošnju. Imamo situaciju da prvi put zaposlenima u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) Beograd, 25. u mesecu, kada im sleduje deo zarade, novac nije isplaćen. Drugi parametar je planirani deficit za ovu godinu od 9,7 milijardi dinara (oko 82,8 miliona eura). Kao treću stvar imamo činjenicu da javna komunalna preduzeća trenutno duguju dobavljačima preko 30 milijardi dinara (oko 256 miliona eura)“, objašnjava Radin.

S ovom ocjenom saglasan je i Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS), koji trenutnu situaciju u prijestonici opisuje kao katastrofalnu, dodajući da su finansijski problemi već počeli direktno urušavati komunalne usluge.

„Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore. Akontacija za zaposlene u GSP-u nije isplaćena, javna komunalna preduzeća su u velikim dugovima, a privatni prevoznici najavljuju štrajk i obustavu javnog prevoza. To ova gradska uprava niti želi, niti može da rešava, a imam utisak i da im odgovara haos u prestonici“, navodi Jovanović za Al Jazeeru.

Naglašava da se dugovanja gomilaju mjesecima, dok su pojedini dijelovi grada već osjetili posljedice lošeg održavanja sistema.

„Veliki problem je javni prevoz, gde se i GSP-u i privatnim prevoznicima duguje već mesecima. Na Novom Beogradu nema grejanja jer se sistem ne održava. Najveća korupcija je u Beograd putu, Infostanu i Gradskoj čistoći, a grad na golo oko deluje zapušten i prljav. To tako ne mora biti, za šest meseci Beograd može biti na stabilnim nogama i sa stopom razvoja među najvećima u Evropi“, tvrdi Jovanović.

Hronični nedostatak legitimiteta

Za dublje razumijevanje aktuelne krize u glavnom gradu Srbije potrebno je sagledati i širi politički kontekst. Naime, ovo nije prvi put da se postavlja pitanje legitimiteta uprave Aleksandra Šapića.

Nakon gradskih izbora u decembru 2023. godine, opozicione liste imale su većinu glasova, ali je preletanjem pojedinih odbornika i specifičnim pregovorima vlast ipak formirala koalicija okupljena oko SNS-a. Slična situacija dogodila se i na ponovljenim izborima u junu 2024. godine, koje je dio opozicije bojkotovao.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podsjeća u razgovoru za Al Jazeeru da kriza legitimiteta gradske vlasti traje još od beogradskih izbora 2022. godine i da Šapić zapravo nikada nije imao neposrednu podršku većine Beograđana, ali ni nepodijeljenu podršku u sopstvenoj stranci.

„Ova vlast nema u Beogradu legitimitet još od 2022. godine. Na poslednja tri izbora za gradsku ova vladajuća garniture zapravo nije pobedila. Nikada se gospodin Šapić nije kandidovao na nekim neposrednim izborima da bude biran, nego ga je birala skupštinska većina. Kako je on uopšte postao gradonačelnik? Ličnim dogovorom njega i Aleksandra Vučića, tako što je Šapić svoju navodnu stranku celu uneo u miraz u Srpsku naprednu stranku. U samom vrhu SNS-a Šapić nikada nije imao podršku da bude gradonačelnik, on nije bio izbor Srpske napredne stranke, već Vučića lično“, ističe Milivojević za Al Jazeeru.

Komentarišući povezanost finansijske krize i političke odgovornosti, Milivojević objašnjava da loše upravljanje gradskim resursima predstavlja prirodnu posljedicu nedostatka izborne podrške.

„Ako već imate nekoga ko nije legitimno izabran na mesto gradonačelnika, logično je da sa takvim manjkom legitimiteta ne može adekvatno upravljati ni javnim finansijama. Ova vlast je potpuno odrođena od većinskog stava Beograđana, a grupacija koja vlada glavnim gradom sada je praktično ponižena na parlamentarnim izborima. Ovde je reč o osnovnom javnom moralu. Sama Srpska napredna stranka je svojevremeno dve godine kritikovala Demokratsku stranku zbog vlasti u Vojvodini od 2012. do 2014. godine, prigovarajući im: ‘Kako možete vladati sa samo pet odsto podrške?’ Sada se potpuno ista ta situacija preslikala na Beograd“, napominje Milivojević.

Peticija i incident na Novom Beogradu

Dok opozicija i analitičari ukazuju na ustavne i političke apsurde trenutnog stanja, postavlja se pitanje, koji su konkretni institucionalni mehanizmi za izlazak iz višemjesečne blokade. Nikola Jovanović smatra da su ostavka Aleksandra Šapića i raspisivanje vanrednih izbora jedino održivo rješenje, iznoseći i konkretne korake koje bi eventualna nova uprava morala preduzeti.

„Neophodni su vanredni izbori, jer ova vlast nema podršku građana i ne zna kako da rešava sistemske probleme. Čak 63 posto Beograđana je glasalo za Studentsku listu. Prvi koraci neke nove gradske vlasti moraju biti objedinjavanje svih komunalnih preduzeća u jedinstveni ‘Beogradski holding’, poništavanje svih koruptivnih javnih nabavki, usvajanje novog generalnog urbanističkog plana i strategije razvoja grada, kao i nemilosrdna borba protiv korupcije. Nakon finansijske konsolidacije, Beograd bi mogao izdavati sopstvene hartije od vrednosti iz kojih bi se finansirala izgradnja metroa, novih mostova i tunela“, navodi Jovanović.

Sa druge strane, Nikola Radin najavljuje da građanske inicijative neće čekati u nedogled i ukazuje na predstojeća dešavanja u Skupštini grada Beograda.

Naime, opozicioni odbornici podnijeli su zvaničan zahtjev za smjenu gradonačelnika nakon incidenta na Bežanijskoj kosi krajem septembra ove godine, u kojem su učestvovali Aleksandar Šapić i odbornica pokreta „Kreni-Promeni“ Tatjana Mićić. Predstavnici opozicije i navedena odbornica optužili su Šapića za fizički napad u kojem joj je povrijeđeno lice, dok je gradonačelnik demantovao udarac, navodeći da je došlo do koškanja i da ju je samo odgurnuo braneći se od njenog supruga. Prva sjednica zakazana po ovom zahtjevu nije održana zbog nedostatka kvoruma vladajuće većine, te je pomjerena za novembar.

„U novembru je zakazana sednica za preispitivanje odgovornosti gradonačelnika u vezi sa incidentom i napadom koji se dogodio. Sačekaćemo da vidimo da li će on stvarno biti smenjen na toj sednici. Ukoliko se to ne desi, pokrenućemo neku vrstu peticije i narodnog bunta u Beogradu, jer sada imamo egzaktne podatke u vidu ovih izbora da Šapić više nema nikakvu podršku i uporište u građanima da vrši vlast. Apelujemo i da jedan od prvih poteza nove republičke vlade bude da, u skladu sa zakonom, pokuša organizovati vanredne izbore u Beogradu kako bi grad konačno dobio vlast koja ima legitimitet“, poručuje Radin.

Sednica Skupštine grada Beograda na kojoj bi odbornici trebalo da se izjasne o razrešenju Aleksandra Šapića zvanično je zakazana za 23. novembar. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Republike Srbije, ukoliko gradonačelnik podnese ostavku ili bude smenjen, Skupština grada ima rok od 30 dana da izabere novog prvog čovjeka prijestonice. Ako se nova većina ne formira u tom roku, Vlada Srbije raspušta lokalni parlament i imenuje privremeni organ do raspisivanja vanrednih beogradskih izbora, čime bi se politička sudbina glavnog grada ponovo vratila direktno u ruke njegovih građana. (balkans.aljazeera.net, portal, Dragana Erjavec, 27.10.2026)