Šta posle srpskog „Ermächtigungsgesetz“?

Od onih oktroisanih izbora („Nulte 2020.“) bez izborne kampanje i iz vanrednog stanja, pa naovamo, preventivno sam i najdobronamernije, upozoravao na verovatne opasne posledice paradržavne „copy paste“ propagande koja sve više, sve jače i sveobuhvatnije, podseća na onu nemačku iz tridesetih godina prošlog veka a, od pre godinu i po, ponajviše se „oseća“ na ono što se tamo ispodogađalo posle usvajanja Zakona o prenosu ovlašćenja (Ermächtigungsgesetz), godine 1933...

Ko, ipak, ne veruje da smo već „na tankoj žici između samodržavlja i diktature“, neka ponovo pročita moje kolumne „Doviđenja autokratijo sa plutokratijom, dobar dan... (2)!“, od 14. aprila ili „Nespojivost činova feldmaršala Srbije i blokvarta Ćacistana“, od 3. maja ovoga proleća.

Hajde malo, specijalno za one koji mi imputiraju da se „zlonamerno bavim nategnutim analogijama“, da približimo sadržaj tog graničnog zakona između samovlašća i otvorene diktature, kao i sve ono što je, na zakonodavno-pravnom i državno-političkom, dakle, na planu legalnog i legitimnog uvođenja nemačkog kancelara u zvanje firera, odnosno legalizovanja i legitimisanja diktature, tokom te 1933, učinjeno u Nemačkoj.

Najpre, pretkontekst usvajanja Zakona o ovlašćenju: Krajem januara 1933, lider NSDAP Adolf Hitler jedva je namaknuo klimavu većinu (pošto je mandat za sastav kabineta odbio čak i fon Papen) u parlamentu za formiranje vlade. Nepun mesec posle toga nacionalsocijalisti su inscenirali „paljenje Rajhstaga“ što će biti povod da predsednik Republike, na nagovor tek ustoličenog kancelara, predloži „Dekret o zaštiti naroda i države“ kojim se, „na određeno vreme“, suspenduju građanske slobode u Nemačkoj, a vladi daju vanredna ovlašćenja u cilju očuvanja javnog reda i mira.

Već 23. marta 1933, kancelar Hitler, na bazi tih „izvanrednih ovlašćenja“, uz pomoć štapa i šargarepe, ucena i potkupljivanja, političke trgovine i gole sile, uspeva da – „redukovanom“ dvotrećinskom većinom u parlamentu (442 glasa „za“, 92 „protiv“) – progura „Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich“ (skraćeno: „Ermächtigungsgesetz“), u prevodu na srpski "Zakon za otklanjanje nevolja naroda i Rajha" ili „Zakon o ovlašćenju“, odnosno de facto i de iure, uvođenje legalne apsolutističke diktature, preuzimajući tako potpunu kontrolu nad državom.

Ovaj akt „zaobišao“ je Vajmarski ustav, ukinuo podelu vlasti i parlamentarnu demokratiju u Nemačkoj, a vlada je dobila ovlašćenje da zakone donosi samostalno, bez ikakvog učešća i odobrenja Rajhstaga (Reichstag), tj. parlamenta i Rajhsrata (Reichsrat), tj. njegovog gornjeg doma koji je, do tada, kao glas nemačkih saveznih država imao pravo veta.

Sam kancelar je diktirao sadržaje zakona, a vladi je data moć i ovlašćenje da sklapa međunarodne ugovore bez saglasnosti parlamenta.

Ermächtigungsgesetz je bio pravni osnov za uvođenje nacističke diktature.

U praksi, sve se svelo na uzurpaciju moći i vladanje ukazima; ukidanje građanskih sloboda, zabranu delovanja političkih stranaka, opozicije i sindikata, zabranu javnog zbora i govora; progon slobodnomislećih ljudi, političke i progone po rasnoj i nacionalnoj osnovi; organizovanje paramilitarnih falangi...

Šta je usledilo odmah po usvajanju Zakona o ovlašćenju?

Koje je to najznačajnije zakonodavnopravne i političke poteze, do kraja te 1933, povukla Hitlerova vlada?

Već  7. aprila, kancelar Hitler je, po novom Zakonu o ovlašćenju, doneo Zakon o obnovi profesionalne državne službe (Gesetz zur Wiederherstellung des Berufsbeamtentums) kojim se obavljanje državnih pozicija sudija, profesora, učitelja itd. uskraćuje političkim protivnicima Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke i Jevrejima.

Ovaj zakon je predstavljao prvi veliki pravni instrument nacističkog režima za institucionalnu diskriminaciju i eliminaciju Jevreja i političkih neistomišljenika iz javnog sektora. Primenjen je „arijevevski paragraf", tako što je zakon zahtevao da državni službenici moraju da dokažu svoje "arijevsko" poreklo. Usledila je ozakonjena čistka, institucionalna diskriminacija i eliminacija: činovnici jevrejskog i slovenskog porekla su otpuštani, trenutne otkaze dobile su desetine hiljada sudija, tužilaca, univerzitetskih profesora, učitelja i drugih službenika, a na udaru su se našli i svi politički protivnici nacizma koji su smatrani "politički nepouzdanima".

Drugog maja 1933, kancelar Hitler je zabranio sve slobodne sindikate (njihovo mesto i ulogu preuzima „Nemački front rada“), čime započinje proces „glajhšaltunga“ (Gleichschaltung), „nacifikacije“, tj. uspostavljanja totalitarne kontrole, „ujednačavanja“ i  sinhronizacije mišljenja i nametanja jednoumlja. Jurišni odredi (SA) i policija upadaju u sindikalna sedišta, konfiskuju njihovu imovinu, a radnici su prisilno uterani u novoosnovani nacistički radnički front. Ukinuto je pravo na štrajk sa obrazloženjem da su radnici i poslodavci sada "ujedinjeni" pod državnim vođstvom.

Uredbom ministra unutrašnjih poslova Vilhelma Frika, od 13. jula 1933. godine, Hitlerov pozdrav (tzv. nemački pozdrav) postao je zakonski obavezan za sve državne službenike u Nemačkoj, što je bio ključni potez u procesu nametanja apsolutne lojalnosti nacističkom režimu.

Službenici su morali da ga koriste na radnom mestu i tokom izvođenja nemačke himne. Uredba je nalagala da svako ko želi da izbegne makar i sumnju u neslaganje sa režimom mora da koristi ovaj pozdrav, ali su i obični građani ubrzo počeli da ga, preventivno, koriste u svakodnevnom životu kako bi izbegli proganjanje od strane tajne policije. Dakle: uspravna desna ruka sa raširenom šakom, uz uzvik „Hajl Hitler” ili „Zig hajl”. Kurioziteta radi, u prvoj fazi pozdrav nije bio obavezan za vojno osoblje (Vermaht) koje je i dalje zadržalo tradicionalne vojničke pozdrave.

Dan kasnije, kancelar Hitler donosi  Zakon protiv osnivanja stranaka, čime je Nemačka postala jednopartijska država, a NSDAP proglašena za jedinu legalnu partiju.

One političke stranke koje još nisu bile raspuštene posle donošenja Zakona o ovlašćenju – ovim su zabranjene, pa su na parlamentarnim izborima u novembru 1933, u martu 1936. i aprilu 1938. učestvovali samo nacisti i mali broj „nezavisnih“ političara.

Donošenjem „Uredničkog zakona“ (Schriftleitergesetz), 4. oktobra 1933, vlada kancelara Hitlera je definisala urednike kao državne službenike i zabranila rad nearijevcima u nemačkim javnim glasilima, a nemačko novinarstvo je stavljeno pod potpunu državnu kontrolu i cenzuru. Svi urednici i novinari imali su obavezu da budu članovi Udruženja nemačkih novinara i da dokažu apsolutnu lojalnost nacionalsocijalističkoj ideologiji.

Ukinuta je sloboda štampe, a Ministarstvo narodnog prosvetljenja i propagande dr Gebelsa je dobilo ovlašćenje da zabranjuje rad nepodobnim novinarima, čime su nemački mediji pretvoreni u propagandnu mašineriju Trećeg rajha.

Novi parlamentarni izbori, prvi sa samo jednom izbornom listom, Nacionalsocijalističkom partijom  Adolfa Hitlera, u ponudi, koja je osvojila  92,2 odsto glasova, održani su 12. novembra 1933. godine. Istovremeno, održan je i referendum, na kome je 93,4 građana Nemačke podržalo odluka o napuštanju Društva naroda i Konferencije o razoružanju.

Organizacija za razonodu „Snaga putem radosti” (Kraft durch Freude ili KdF), osnovana je 27. novembra 1933. godine kao ogranak Nemačkog radnog fronta (DAF). Pružajući radnicima mogućnost pristupačnih i jeftinih putovanja, odmora i kulturnih aktivnosti, s ciljem jačanja poslušnosti i pripreme stanovništva za rat, služila je kao masovno oruđe režima za „nadzor i kontrolu slobodnog vremena i svakodnevnog života“ građana. Program KdF je je osmišljen radi podizanja radnog morala i produktivnosti, s ciljem da, stvaranjem privida socijalne jednakosti i uklanjanja klasnih razlika u okviru nacističke „narodne zajednice” (Volksgemeinschaft), zapravo maskira pad realne kupovne moći i smanjenje stvarnih zarada stanovništva.

... Kancelar Hitler nije žurio sa formalnim inaugurisanjem u zvanje Firera. Najpre je, pro forme, kroz obesmišljeni  parlament, provukao zakon kojim je nakon Hindenburgove smrti predsednička funkcija prešla na njega samoga, čime mu je službena titula postala „Führer und Reichskanzler“. Sačekao je da predsednik Republike (i feldmaršal iz Prvog svetskog rata) Paul von Hindenburg  fizički ode sa ovog sveta, što se dogodilo 2. avgusta 1934. A onda je, sada već ovlašćeni, vrhovni zakonopisac, zakonodavac i zakonotumač, 19. avgusta 1934, sam sebi u slavu, e da bi mu i nemački narod potvrdio novu funkciju Firera, organizovao referendum o tome da li da mu se prizna dvostruka pozicija - šefa države i šefa vlade.

Odziv je bio 95-odstotni, a rezultat fenomenalan: čak 90 odsto nemačkih građana reklo je „ja“ (da) objedinjavanju Hitlerovih funkcija! Time je postao ne samo (i) vrhovni komandant nemačkih oružanih snaga i „najviši (jedini) zakon“ u zemlji, nego je i činjenicom da ga je podržalo čak 38 miliona Nemaca, „zapušio“ usta svim tadašnjim kritičarima u inostranstvu. Postao je, praktično, legalno nesmenjiv, jer je objedinjavao funkcije i šefa države i šefa vlade.

Nemački vojnici su, od tog trenutka, zakletvu polagali ne više Nemačkoj, već lično Fireru, ali ne samo oni, nego su i državni činovnici morali da mu se zaklinju na odanost.  

Ah, da: Zakon o ovlašćenju (Ermächtigungsgesetz) je, kako je bilo propisano samim tekstom tog akta, trebalo da prestane da važi 1. aprila 1937. godine (ili, ako bi, što nije moglo da se desi, Hitlerovu vladu zamenila neka druga). Međutim, vlada Rajhskanclera i Firera je, početkom te 1937, uredno i „sve po zakonu“, donela novi propis kojim je njegovo važenje produženo na neograničen rok. (cvijetinmilivojević.blogspot.com, 17.5.2026)

Intervju: Cvijetin Milivojević – Režim se plaši izbora i može osporiti volju građana! (17.5.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Uvod u emisiju

00:00:30 – Srbija između Trampa, Putina i Kine

00:04:55 – Ko se meša u izbore u Srpskoj?

00:10:55 – Zašto Srbija kvari odnose sa Amerikom?

00:15:24 – Šta Srbiji donosi pad Orbana?

00:20:11 – Milijarde za projekte bez domaćinskog računa

00:24:35 – Odgovornost za tragediju u Novom Sadu

00:29:00 – Ko zaista odlučuje o velikim projektima?

00:34:28 – Reforme ruše ono što funkcioniše

00:39:50 – Propaganda, etikete i podele u društvu

00:44:50 – Zakoni kao put ka apsolutnoj vlasti

00:49:35 – Zašto opozicija daje legitimitet režimu?

00:55:35 – Da li opozicija stvarno želi izbore?

00:59:20 – EXPO, mandat i rizik za režim

01:03:30 – Kako je stvorena Srpska napredna stranka?

01:08:05 – Šta je Đinđić govorio o Kosovu?

01:12:10 – Dačić, SPS i opstanak uz naprednjake

01:17:35 – Policija, studenti i zamena teza

01:22:20 – Zašto se svi plaše studentske liste?

01:27:30 – Studentska lista: Lompar, Bakić i Kavčić

01:31:45 – Kako očistiti službi bezbednosti?

01:36:10 – Prelazna vlada i ljudi za obnovu sistema

01:41:30 – Postoje dva izlaza iz autokratije

01:46:33 – Završna reč

(Balkan info, podcast, balkaninfo.rs, voditelj Aleksandar Pavković, 17.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=bKkkkP-1cbQ&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Intervju: Cvijetin Milivojević - Vučićev režim prelazi iz totalitarizma u dikaturu! (15.5.2026)

 

Gost kanala Slavija info bio je novinar i politikolog Cvijetin Milivojević. #intervju #slavijainfo #vucic

 (Slavija info, podcast, portal www.slavija-info.com, autor Ljubomir Stefanović, 15.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ZyZsi6PGyIE

Suštinske promene ili tehničko komplikovanje? Cvijetin Milivojević za Euronews o izmenama pravosudnih zakona

Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas objedinjenu raspravu o setu izbornih zakona čije izmene je predložio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. O izmenama izbornih zakona koje su se našle pred poslanicima za Euronews Srbija govorio je politikolog Cvjetin Milivojević.

Prema njegovoj oceni, izmene zakona ne predstavljaju suštinsko ispunjavanje preporuka ODIHR-a, već pokušaj da se dodatno zakomplikuje izborni proces.

Milivojević je za Euronews Srbija istakao  da je od 25 preporuka ODIHR-a u fokus došlo tek pet zakonskih rešenja, od kojih je najproblematičnije ono koje omogućava svakom građaninu da potpisom podrži neograničen broj izbornih lista.

"Intencija je da se faktički omogući svakom građaninu da podrži koliko god hoće izbornih lista. To znači da u perspektivi možemo imati milione lista. To nije korak ka demokratiji, već ka zamagljivanju," rekao je Milivojević.

On objašnjava da je cilj ovakvog rešenja formiranje beskonačnog broja "satelitskih lista".

"One ne mogu uzeti procenat glasova, ali imaju mesta u biračkim odborima. Kod preglasavanja i potpisivanja zapisnika, većina odlučuje, a te liste su tu da bi vlast imala tu većinu", rekao je on.

Kada je reč o datumu održavanja narednih izbora, Milivojević smatra da se sprovodi strateško "trošenje narodne energije" kroz kontradiktorne najave o terminima – od prolećnih do jesenjih.

On tvrdi da je predsednica Narodne skupštine prekršila Ustav jer nije na dnevni red stavila inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi, iako je na to zakonski obavezna zbog broja potpisa.

"To se radi da bi se imao alibi. Dok je na dnevnom redu u Skupštini inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi, vi ne smete da raspustite parlament. Vlast namerno ne daje kvorum za tu sednicu kako bi kupila vreme," objašnjava Milivojević.

(TV Euronews Srbija, euronews.rs, 12.5.2026)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/223372/milivojevic-za-euronews-o-izmenama-pravosudnih-zakona/vest

Da li je Đinđić ubijen zbog Kosova? Okrugli sto Srba sa Kosova, analitičara i političara u Beogradu

U Beogradu je upravo počeo u hotelu „M”, okrugli sto pod nazivom „Zaostavština i postulati politike (strategije) Zorana Đinđića o Kosovu i Metohiji u svetlu političkih promena“, na kome se raspravlja i o tome da li je tragično nastradao srpski premijer i ubijen zbog Kosmeta.

Na okruglom stolu učešće su uzeli osim Srba sa KiM i Cvijetin Milivojević (od 01 h 13 min 40 sec do 01 h 30 min 00 sec), Đorđe Vukadinović, Zoran Živković, Alek Kavčić, Duško Kuzović, Momir Stojanović, Siniša Nikolić, Miodrag Jovanović, Boško Obradović, Miroslav Aleksić, Vladan Vukosavljević i mnogi drugi.

Ceo ovaj okrugli sto, posvećen odnosu, koji je imao tragično nastradali srpski premijer, Zoran Đinđić, prema Kosovu i Metohiji, možete ispratiti kako u uživom prenosu preko You tube kanala „Srbin.info – kanal Centar”, tako i u preko video izveštaja na You tube kanalima „Srbin.info” i „SMS – Live TV”, pa o svemu da donesite svoj valjani sud. (srbin.info, Dejan Petar Zlatanović, 11.05.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=--2OzDl4TQA&pp=ygVCc3JiaW4gaW5mbyBVxb5pdm8tT2tydWdsaSBzdG8g4oCexJBpbsSRacSHIHViaWplbiB6Ym9nIEtvc292YT_igJ06

4 LICA SRBIJE | Šta je nama Kosovo i Metohija?

učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević

(KTV Zrenjanin, Bez cenzure - zvanični youtube kanal, emisija “Četiri lica Srbije”, portal bezcenzure.rs, 7.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=P0vuK3zSnwI&pp=ygUiNCDEjWljYSBzcmJpamUgxaF0YSBqZSBuYW1hIGtvc292bw%3D%3D

Da li treba verovati Kinezima da im Vučić nije garantovao nekažnjivost u slučaju nadstrešnice?

Tragedija u Novom Sadu

Ambasada Kine odbacila je navode da je Aleksandar Vučić obećao da kineski konzorcijum neće odgovarati za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Istovremeno, Kina nije reagovala na surovosti kojima su radnici izloženi u kineskim kompanijama u Srbiji, pa je pitanje da li su kineskim izvođačima date odrešene ruke da rade šta hoće

Ambasada Kine u Srbiji odbacila je kao netačne i neosnovane tvrdnje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ambasadoru Kine u Beogradu obećao da kineski konzorcijum, glavni izvođač radova, neće odgovarati za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Prethodno je Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i član Anketne komisije, kandidat za gradonačelnika Beograda na izborima 2023, u emisiji „Utisak nedelje“ rekao da je Vučićeva prva izjava o tome kako nadstrešnica nije rekonstruisana, „usledila nakon razgovora sa ambasadorom Kine“.

Obradović tvrdi da je Vučić takvom izjavom poručio da neće dozvoliti da se procesuiraju Kinezi, odnosno kineski konzorcijum, koji je bio „protočni bojler za korupciju“.

S obzirom na to da Kina nije baš šampion u poštovanju ljudskih prava ni sopstvenih građana, pa tako ni građana drugih država, i da nije reagovala ni na surovosti kojima su radnici izloženi u kineskim kompanijama u Srbiji, kao što je Linglong, postavlja se pitanje da li zaista nije bilo takvog Vučićevog obećanja i da li ga kineska strana zaista nije prihvatila, odnosno da li su kineskim izvođačima date odrešene ruke da rade i ponašaju se kako im je volja.

Ambasade ne priznaju greške

Nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže za „Vreme“ da ni od jedne ambasade ne treba očekivati da će priznati grešku svoje vlade i svojih građana, ili da prihvati nešto na štetu interesa svoje zemlje.

„Kineski interes je, kao što znamo, veoma prisutan u Srbiji. Pravu istinu ćemo saznati tek kada svi poslovi koji se zaključuju daleko od očiju građana i mimo svakog tendera postanu javni. Međutim, imajući u vidu kako se Kina ponaša, vera u kineske tvrdnje mora biti mnogo niža nego što je vera u prvobitni izvor informacije“, kaže Đukić.

Na pitanje da li se od Vučića može očekivati da zaista ponudi takvu aboliciji za kineske izvođače, Đukić kaže:

„On je abolirao sve, ne samo Kineze, već sve svoje prijatelje, tajkune i firme. Koliko vidimo, u tom postupku se ne dešava ništa važno imajući u vidu koliko je taj slučaj za građane Srbije bio značajan u negativnom smislu. Ne sumnjam da će se taj slučaj pokrivati sve dok je na vlasti, ali i nakon toga.“

Otkud Vučević posle tragedije u Pekingu

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da na prvu loptu uvek hoće da veruje ljudima, organizacijama, „i političarima, jer su i oni ljudi“, pa i kineskoj državi.

„Ne sećam se da se Ambasada Kine prethodnih godina ili čak decenija oglašavala saopštenjima za javnost, a ovo saopštenje je pre svega namenjeno medijima i građanima Srbije. Pošto je reč o prvom saopštenju za javnost polazim od pretpostavke da je ono istinito“, kaže Milivojević.

Ističe da saopštenja za javnost spadaju među najdosadnija sredstva za komuniciju, pogotovo za novinare, ali da oni koji ih šalju smatraju da je to najefikasniji metod pošto jednim tekstom faktički pokriju veliku većinu medija budući da svi prenesu nešto iz tog teksta.

„Međutim, postavljam retoričko pitanje: otkud odmah dan nakon tragedije u Novom Sadu da dojučerašnji gradonačelnik tog grada, a u tom trenutku premijer Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, umesto da bude sa svojim Novosađanima u bolu i tuzi – leti u Peking. To pitanje postavljam već godinu i po, ali vidim da se zbog toga niko ne sekira“, zaključuje Milivojević.

Demanti Ambasade Kine

Ambasada Kine je povodom navoda o Vučićevom obećanju o aboliciji kineskog konzorcijuma na društvenoj mreži Iks objavila:

„Nedavno je jedna televizija u Srbiji emitovala intervju sa pojedinim licima, u kojem su iznete neosnovane tvrdnje u vezi sa istragom o bezbednosnoj nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu, navodeći da je rukovodstvo Srbije dalo relevantne poruke našoj ambasadi“.

Ambasada je tim povodom izrazila „snažno nezadovoljstvo i osudu“ i pozvala „medije i pojedince u Srbiji da prestanu sa širenjem netačnih informacija“.

„Takođe apelujemo na građane Srbije da ostanu budni i oprezni prema delovanjima i izjavama sa ciljem unošenja razdora u odnose Kine i Srbije i ometanja saradnje naše dve zemlje, te da zajednički čuvaju čelično prijateljstvo Kine i Srbije“, dodaje se u objavi.

Burno je reagovao i Vučić navodeći da su tvrdnje da je on ambasadoru Kine obećao da kineski konzorcijum neće odgovarati za pad nadstrešnice – laž. Vučić je optužio profesora Vladimira Obradovića da „kvari odnose Srbije i Kine“. (vreme.rs, portal, Bojan Bednar, 7.5.2026)