Пролећни попусти на „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ“ и друге књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

 

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

 

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

 

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

 

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

 

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (699 дин)

и

6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 799 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Znak pitanja posle obaranja listi: Da li su lokalni izbori pokazatelj neophodnosti saradnje opozicionih stranaka i studenata?

Lokalni izbori u 10 opština i gradova na kojima će opozicija i studenti nastupiti u različitim modalitetima, ukazali su i na potencijalni problem. Naime, u par opština bilo je problema pri proglašenju studentsko-građanskih listi, onih bez opozicionih stranaka. Najdrastičniji je onaj iz Knjaževca, gde je izborna komisija odbila da proglasi listu "Knjaževac uz studente - Čista lista". Pokazuje li to neophodnost saradnje studenata i grupa građana s jedne i opozicionih stranaka s druge strane? Plaćaju li studentsko-građanske liste danak neiskustvu?

Znak pitanja posle obaranja listi: Da li su lokalni izbori pokazatelj neophodnosti saradnje opozicionih stranaka i studenata?

Nekoliko studentsko-građanskih listi imalo je problem pri proglašenju izbornih listi za učešće na lokalnim izborima 29. marta, mahom iz administrativnih razloga.

Problem je postojao u Lučanima, gde je lista koju je predložila lokalna GG "Jedan tim" oborena, nakon što je proglašena, usled prigovora stranke BUNT - Prava Srbija. Razlog: predali su sporazum o formiranju grupe građane iz 2014. godine, iako zakon predviđa da sporazum o obrazovanju GG mora da bude zaključen i overen nakon stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, a pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.

U Majdanpeku je nakon otklanjanja nedostataka proglašena izborna lista "Nu dau", a u užičkoj opštini Sevojno lista "Ujedinjeni - Sevojno" prvobitno je odbijena jer je podneta od strane neovlašćenog lica, stoji u obrazloženju Republičke izborne komisije (RIK).

Lista je, nakon otklanjanja nedostataka proglašena, za razliku od one u Knjaževcu gde su predstavnici "Knjaževac uz studente - Čista lista", odbili da postupe po nalogu lokalne izborne komisije da nedostatke otklone. Problem je bio što tri izjave birača da podržavaju ovu listu su bili neadekvatne, pa je predstavnicima liste naloženo da ih izbace iz dokumentacije, rečeno je od strane predstavnika "Knjaževac uz studente".

Nosilac ove liste Ivan Milošević pojasnio je ranije za Insajder da posle konsultacije sa pravnicima su shvatili da nisu bili u obavezi da to učine, već da bi se ta tri nevažeća listića popunila sa važećim listićam - s obzirom da su predali 300 potpisa više od broja potpisa obaveznih za proglašenje liste. Najavljuju i žalbu nadležnom sudu.

Sve ove liste su bez predstavnika opozicionih stranaka, koje su već prošle izborne procese u prošlosti i poznaju izborni mehanizam. Ukazuje li ovo sve na neophodnost koordinacije i dogovora studentsko-građanskih grupa i opozicionih stranaka?

Milivojević: Ne mislim da je glavni razlog nedostatak političkog iskustva

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ukazuje na potpuno različite razloge zbog kojih su lokalne opozicione izborne liste obarane od strane izbornih komisija.

„Mislim da tu nije osnovni razlog to što podnosioci izbornih listi imaju malo političkog iskustva“, ukazuje on.

Napominje da one liče na izborne liste koje u Srbiji postoje proteklih 36 godina, a to su liste grupa građana. „I ranije su grupe građana izlazile na izbore pa to nije bio problem. Mislim da ovde pre svega postoji svesna namera vlasti da gde god oseti da postoji nešto može da je ugrozi, u bilo kojoj od ovih 10 opština i gradova opstruiše proces. Mislim da nije zaista reč o tome da podnosioci nemaju iskustva, može se to negde čitati tako, ali mislim da to nije glavni problem“, napominje.

Živkov: Čak i u fer uslovima nephodna su znanja iz politike, studentski pokret nema takva iskustva

Ivan Živkov, sociolog, navodi da i u fer uslovima, za uspešno učešće u izbornom procesu, osim ljudskih i materijalnih resursa, potrebna su znanja iz politike, prava, odnosa s javnošću i organizacione sposobnosti. Takva znanja mogu da se stiču i iz prethodnih izbornih iskstava, koje studentski pokret nema, napominje.

„Vidi se da taj pokret još uvek nije organizaciono sposoban da nastupi pod jedinstvenim, već brendiranim nazivom „studentska lista“ istovremeno na više tačaka po Srbiji, sa ili bez opozicije. To ukazuje na mogućnost da ima i drugih slabosti. A obaranje lista, ako je zakonito, uvek je posledica nečije greške. Javnost nije upoznata s tim ko je pravio greške pa je nezahvalno i nepravedno suditi o tome imaju li veze s pokušajem saradnje studenata i opozicije ili ne“, napominje.

Da li je vidljiv dobar model saradnje na ovim lokalnim izborima?

Upitan vidi li na ovim lokalnim izborima najbolji model za saradnju studenata i opozicionih stranaka, Milivojević kaže da ima primera saradnje koja čak i ljudima u tim sredinama gde se glasa nije potpuno jasna.

„Ima tu mnogo zbunjujućih, i od imena listi, neprincipijelnosti oko kandidata koji se nalaze na listama i vi više ne možete da znate je li to lista studenata ili nije, ili samo studenti daju podršku, ili se neki lokalni studenti aktiviraju ili je to pretežno opoziciona lista koja ima i studentski šmek i tako dalje. Dodajte na to sve ono što vlast čini, da pravi para-studentske i para-opozicione liste“, napominje.

Milivojević smatra da je momenat za dobar početak te saradnje propušten, ali da ne mora biti kasno za naredne izbore.

Opoziciju poziva „da se prizove pameti“ i da posluša ono što su studenti rekli 5. maja prošle godine, a to je da 85 narodnih poslanika opozicije potpiše zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora Aleksandru Vučiću i Đuru Macutu, jer oni čine jednu trećinu parlamenta.

„Istovremeno da se sete da to ne mora da boli. Ne boli ruka ako potpišeš taj zahtev. Jer nije ih bolelo ni u septembru 2023. Tada građani većinski nisu zahtevali nikakve vanredne parlamentarne izbore, nego su to na predlog tadašnjeg američkog ambasadora skoro sve stranke opozicije potpisale taj zahtev. Pa je onda na predlog američkog ambasadora Vučić prihvatio taj zahtev, dakle, kucali su na otvorena vrata, i dobili smo vanredne izbore u decembru 2023. Dakle, opozicija treba malo da se priseti zašto su to onda procenili da je mnogo važan glas američkog ambasadora, i to odlazećeg tada, a nije važan glas većinske Srbije koji od 5. maja stoji neadresovan“, navodi on, dodajući da bi to bio „lep početak za svaku dalju saradnju tzv. Studenteske ili studentsko narodeno liste i opozicije“, navodi.

Ocenjuje da je to obaveza opozicije prema građanima i prema onih milion građana koji su glasali za tu opoziciju u decembru 2023. godine. Dodaje da, kada bi se napravila anketa, da 99 odsto tih glasača opozicije iz 2023. godine zahteva danas vanredne parlamentarne izbore.

„Tome se opire jedan odsto građana koji su uglavnom aktivisti ili čak ni aktivisti nego nameštenici ovih stranaka koje su u parlamentu. Dakle, oni su protiv požurivanja izbora, oni kupuju vreme, oni igraju tu igru, pristali su na Vučićevu igru, i nažalost svesno ili nesvesno, al' oni idu na igru protoka vremena i slabljenja studentsko-građanske energije, i oni misle da, što izbori budu kasnije, to će oni profitirati. Nažalost, opet na račun glasova koji će pripadati ovom anti-vučićevskom polu. Neće oni zagrabiti od Vučića glasove, to je potpuno jasno. To je meni problem. Tako da sve ovo sad su neki uzroci tog stanja, znate. Ko je sad kriv što je, ne znam ni ja, u Smederevskoj Palanci procenio da neko nije za tu listu... Morate priznati, u politici je to, i u vlasti a pogotovo u opoziciji, pravilo da se uvek sluša glas jačeg. U ovom trenutku, nažalost po opoziciju, glavni politički akter na anti-vučićevskoj strani nije ni jedna stranka parlamentarne opozicije nego ta studentska lista, studentski pokret, nazovite kako hoćete. Ako oni procenjuju da tu nema mesta za nekog ili se priklonite ili odustanete od toga. Ne razumem šta je tu problem. Ili idite sami“, smatra Milivojević.

Naš sagovornik dodaje da je to upravo ono što Vučić želi – da svaka vaška obaška i da faktički niko od njih ne pređe cenzus, a kamoli ozbiljno ugrozi vlast. To je Vučićev recept pobede od 2014, zaključuje Milivojević.

Sa druge strane, Živkov kaže da ne vidi trenutno dobar model saradnje opozicionih stranaka i studenata.

„Da bi do uspešne saradnje došlo, neophodno je da postoji obostrana želja i da u dogovorima o njoj učestvuju legitimni predstavnici stranaka i studentskog pokreta. Za sada, studentski pokret nema takve predstavnike“, ukazuje Živkov. (portal www.insajder.net, Vojin Radovanović, 10.3.2026)

Seljačko-hajdučka buna uz divandan Nezavisnog Ćacistana

Danas nam je Divandan, našem prvom susedu Ćacistanu (prvi) rođendan!

Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, tim povodom, posle albanskih lubenica, za odbranu od mačvanskih i šumadijskih “kulaka” (paori sa severa su se, iz nekog razloga, malo ulenjili), u pomoć prizvao i uvoz paradajza i krastavca iz dalekog nam i prijateljskog Azerbejdžana. Po principu projekta počivšeg Palme: mi Kinezima svinjske papke i pileće nogice, oni nama leteće automobile.

S tim da je je redovni profesor “Ishrane domaćih životinja”, sa novosadskog Poljoprivrednog, usput i ministar za seljake i “pristojni” ruralitet, otišao i dva koraka dalje. Prvo, ako se u EU poljoprivredom bavi samo jedan odsto stanovištva, zašto bi ih u Srbiji od zemljodelstva živelo čak sedam procenata? I, pod dva, ekspertski kazano: Ako ti krava daje previše mleka, pa moraš da ga prosipaš, onda ti tu bezobraznu mlekulju staviš na rigoroznu dijetu, slabije je hraniš, ona daje manje mleka, pa manje prosipaš.

I svi srećni, i krave i vlast na broju!

Studenti su, pre neki dan, iz Konstantinovog Naisa, na Autokratovu “Država – to sam ja”, odgovorili gromoglasnim: “Država – to smo mi!”.

Seljačka buna Matije Gupca, zime Gospodnje 1573,  potrajala je 12 dana. Šumadijski seljaci izdržali su 20 – Mačvani i Jadrani i dalje drže čas!

U predvečerje februarske revolucije 1917. godine u carskoj Rusiji je proklamovana parola „Zemlja – seljacima!“, iako je, apsurda li, prema popisu iz 1916, čak 90 procenata oranica u evropskom delu Rusije pripadalo seljacima, a s druge, azijske strane Urala, u vlasništvu seljaka bilo je svih 100 odsto njiva! Za to vreme, u najvećoj imperijalnoj sili tog doba, Velikoj Britaniji, samo 13 odsto svojine pripadalo je seljacima, a sve ostalo lendlordovima i privatnim zemljoposednicima.

A sa kolektivizacijom u vreme sovjeta, stigla je i glad, iako je, prethodno, Carska Rusija svake godine ubirala za trećinu veću količinu letine nego svi tada najveći izvoznici žitarica u svetu (SAD, Argentina i Kanada) zajedno?!

Poznata je i ona istinita anegdota s početka šezdesetih godina prošlog veka kada su rusku glumicu Aleksandru Aleksandrovnu Jabločkinu pitali pioniri da im ispriča kakav će biti život u budućem komunizmu, a ona im je odgovorila: “Draga deco, biće veoma lepo. Svega će biti u izobilju, kao što je bilo za vreme cara.“

A čak je i Nikita Hruščov, tokom posete Americi 1959, priznao da je, kao bravar u Donbasu, 1912-1913, materijalno bio imućniji nego kao drugi sekretar Moskovskog komiteta partije, jer su „posle revolucije plate u velikoj meri smanjene, a cene mnogo porasle“.

O svemu tome piše mitropolit Tihon Ševkunov u knjizi „Propast imperije – ruska lekcija“ (Catena mundi, Beograd, 2025).

A, da - ne na “režim Dosmanlija i žutog ološa”, nego na indoktrinaciju “diktature proleterijata” odnosio se onaj aforizam Brane Crnčevića: „Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili nam sve.“

.   .   .

Ponovo je, i u ovo doba seljačkog ustanka, kao i u slučaju studenata, kao i kada je programirano odumiranje na rate Srba na KiM u pitanju, zakazala solidarnost svih ostalih građana Srbije kojima je milije njihovo, makar i skromno, „keš, kolica, sigurica“ i od same pomisli na generalni štrajk. Ili, daleko bilo, na početak bune protiv dahija...

"Drži se tata, oremo naše njive, hranimo naše krave i čekamo da dođeš", kazala je Jelisaveta, ćerka Zlatka Kokanovića koji se trenutno, sa još trojicom kolega težaka, mačvanskih domaćina, nalazi u pritvoru zbog navodnog ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti, da ne kažem “pokušaja rušenja države i ustavnog poretka”.

Zašto su se vile, kuke i motike digle baš u Bogatiću (eng.Richtown), Mačvi, Jadru i Podrinju, zavičaju najodsudnijih bitaka u poslednja dva veka?

Bogatić i obližnji Badovinci, Crna Bara... smešteni su na ušću Drine u Savu, tamo gde je Drina menjala tok, povlačeći se ka administrativnoj teritoriji današnje Srbije, ostavljajući njive mačvanskih seljaka na administrativnoj strani BiH, odnosno Republike Srpske.

U Crnoj Bari, stoji i danas spomenik kulture iz 19. veka, od kamena, drveta, blata i biber crepa ozidan, Hajduk Stankov vajat, kao svedok života Stanka Aleksića, legendarnog hajduka i junaka romana „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića (pisac iz istih krajeva), koji je ispričao autentičnu priču o slobodarskom duhu, hajdučkoj hrabrosti, ali i o neuzvraćenoj ljubavi, (ne)pravdi i časti na ovim prostorima.

Svakog avgusta, evo već šest decenija, ovde se održavaju Hajdučke večeri, manifestacija koja evocira duh hajduka; “reprizira” se prava hajdučka svadba sa „krađom“ neveste; momci se u hajdučkim disciplinama nadmeću za prvog harambašu...

Ovde je očuvan i takozvani turski šanac, brana srpskih ustanika prema, u taj vakat, Osmanlijskoj Bosni preko Drine.

Odavde, iz Crne Bare, je i Vuk Isakovič, glavni junak „Seoba“ Miloša Crnjanskog.

Ovde, po Mačvi, je u četi vojvode Stojana Čupića, pa u graničnoj zaštiti na Drini prema Bosanskom vilajetu, ratovao i znameniti Zeka Buljubaša (Jovan Gligorijević), koga je, na ovu stranu Drine, „veslo prevezlo“, ne zna se pouzdano, da li iz Semberije, da li iz Nevesinja ili je došao iz Starog Vlaha.

Tu je formirao četu koja je imala, kako kad, od 50 do 200 ljudi, koju su zvali „golaći“ ili „goli sinovi“ (izraz za ljude bez žena i dece), s kojima je u Prvom srpskom ustanku vojevao u velikim bojevima, poput onih na Lešnici i na Loznici. Ostala je legenda da su njegovi „golaći“, mada obučeni u sukno, bili naoružani najlepšim oružjem. U poslednjoj bici Prvog ustanka, Ravanjskom boju, 1813, komandovao je brigadom od 800 do 1000 ljudi, i poginuo sa svojim borcima, tu na Ravnju, u Zasavici (današnji rezervat prirode), tako što su, kada im je ponestalo municije, napali Osmanlije noževima.

.   .   .

Kao školarac sam, u dva navrata, tokom neizbežnih ekskurzija Titovim rodnim krajem, a jednom i kao član šampionske vatrogasne ekipe Pete (Zagrebačke) vojne oblasti JNA, bio i u Gornjoj Stubici i Stubičkim Toplicama. Pamtim, kao dete, i film “Seljačka buna” Vatroslava Mimice, sa Fabijanom Šovagovićem u ulozi Matije Gupca (glumili i Bata Živojinović i Pavle Vuisić), iz 1975.godine, kao i nezaboravne scene zimskog kupanja lepih baronica u stubičkim termalnim jezerima…

Hrvatsko-slovenačka seljačka buna (29. januar – 9. februar) je naziv za oružani ustanak kmetova iz 1573. godine koji je buknuo na području Hrvatskog Zagorja i Štajerske.

Kako je sve otpočelo? Stalni upadi Osmanlija prouzrokovali su osiromašenje i nestabilnost južnih teritorija “Svetog rimskog carstva”, zbog čega su feudalni gospodari nametali kmetovima nove poreze. Naročito okrutan prema svojim kmetovima bio je plemić Franjo Tahi. Pošto bečki carski dvor nije odgovarao na žalbe kmetova, oni su prestali da plaćaju poreze i, zajedno sa seljacima iz susedne Štajerske i Kranjske, digli se na oružje protiv plemićkog tlačenja. 

Ustanici su zahtevali ukidanje vladavine plemstva, ukidanje dažbina Katoličkoj crkvi i organizovanje seljačke vlade koja bi neposredno bila odgovorna caru. Na čelo seljačke vlade (vrhovni pobunjenički sud) su izabrani Matija Gubec, Ivan Pasanac i Ivan Mogaić, a komandant seljačke vojske bio je Ilija Gregorić.

Odlučujuća bitka vođena je 9. februara 1573, kod Stubičkih Toplica. Gubec i njegovih 10.000 ustanika pružili su jak otpor, ali su posle četvoročasovne borbe poraženi od bolje opremljene vojske pod vođstvom Gašpara Alapića. Osim 3.000 kmetova koji su poginuli u samoj bici, stotine zarobljenih su obešeni ili raščerečeni. Sam Gubec je zarobljen i odveden u Zagreb, gde je pogubljen na Markovom trgu 15. februara 1573. godine. Legenda kaže da mu je na glavu stavljena užarena gvozdena kruna, pre nego što je raščetvoren.

Usledile su osvetničke represalije prema pobunjenim kmetovima i njihovim porodicama, vešani su ili ubijani ispred kuća, drugima su odrezivani delovi tela, uši, nosevi, da bi zauvek nosili žig opomene da se više nikad ne usude da “trgnu mač na gospodu”.

Neki spisi tvrde da su “naši Srbi” iz Žumberka i Južne Štajerske (naseljeni tu, u prvoj polovini 16. veka, kao bečki graničari prema Turskoj), umesto da budu na strani ustanika, bili prisiljeni da pomognu vlasteli u gušenju bune. 

.   .   .

Za one koji ne mogu čudom da se načude kako to da je pretežni deo ovdašnjih građana više zainteresovan za iransko - američko - izraelske, nego za seljačke brige Srbije, iako nas ta seljačka Srbija hrani, a iz tog opanka smo svi, manje - više, iznikli, evo odgonetke. Ona leži u činjenici da, osim rutinskih, naučnih ili pseudonaučnih hipoteza o poreklu Srba(lja), postoji i ona nekonvencionalna istoriografija koja, između ostalih, barata i iranskom teorijom o našim korenima. Ona je zasnovana na podacima starih autora koji Srbe pominju među sarmatskim, odnosno alanskim plemenima severnog Kavkaza koja su nekad, do hunske najezde, naseljavala oblast današnje Ukrajine, severnog Zakavkazja, i dela Rusije do Kaspijskog jezera.

Pošto su Sarmati (“iskvaren” oblik imena “Srbi”) nekakav “prelaz” između Iranaca i Slovena, eto i odgovora na pitanje zašto je u Srbiji, uprkos oficijelnoj politici, više građana na strani naših “predaka” Persijanaca, nego na strani “ugroženog američkog interesa” na svakom pedlju zemaljske kugle. Zbog čega neki idu tako daleko da, navodno, šalju Teheranu GPS koordinate američke baze kod nemanjićkog carskog Uroševca. Ako nam je za nadu, i među Paštunima skitskog porekla u Avganistanu i Pakistanu postoji plemenska grupa sa imenom Sarbani koji, prema tamošnjoj legendi, potiču od pretka koji se zvao Sarbani. Uostalom, i Konstantin VII Porfirogenit pominje na Kavkazu plemena „Krevatades” („Krevatas”) i „Sarban” („Sarbani”), koja neki tumače kao Hrvate i Srbe.

Elem, nakon što se demonstrativno samorazoružao od lovačkog naoružanja i „skinuo“ uniformu vojnog rezerviste, predsedniku Udruženja poljoprivrednika "Naše mleko" iz Bogatića (eng. Richtown) je, kao državnom neprijatelju, profesor „Ishrane domaćih životinja“ zabranio ulazak na sastanak popečitelja s predstavnicima poljoudruženja!

Hajduci iz Mačve i Jadra ne nameravaju da odustanu. Makar dok njihove kolege i saborci ne budu pušteni iz Poglavičinih kazamata.

BIA snajka (i ostale srpske tajne “majke”) štrika li štrika punom parom, privodi, „poziva na razgovor“, “razgovara”, preslišava, ubeđuje, pritiska, „razoružava“, odvaja decu od očeva, nudi, preti... prvo studenti, onda tužioci, sada poljoprivrednici.

A dok „zemaljski dani teku“, boterija Es-En-Esa i Smokvin list opozicije (SLOS), “zajedničkim snagama, radnijem brigadama”, institucionalnim i vaninstitucionalnim sredstvima, zdušno radi na lokalizovanju, stišavanju i, ako je ikako moguće, gašenju studentsko-narodnog požara koji je buknuo pre ravno 16 meseci. Sa ciljem da ga, na režimu tinjanja, drži pod kotrolom, idealno bi bilo, do decembra 2027.

"Internet daje prostor hordama idiota da iznesu svoje mišljenje, što su ranije mogli samo u kafani posle čaše vina, bez štete za društvo. Sada imaju isti prostor za priču kao i nobelovac. Ovo je invazija idiota.", govorio je, u smiraj svoga života, jedan od najvećih italijanskih kniževnika Umberto Eko (1932-2016).

-Imajte na umu da moja ideja idiota nije imala negativne konotacije. Niko, osim retkih izuzetaka, nije idiot po zanimanju, ali neko ko je izvrstan trgovac mešovitom robom, izvrstan lekar ili izvrstan bankarski službenik može da kaže neku glupost o stvarima koje niti zna niti razume ili o kojima nije dovoljno razmišljao. A reakcije na internetu su trenutne i ne ostavljaju vremena za razmišljanje. – objasnio je pisac romana „Ime ruže“, upozoravajući da je „sasvim u redu da internet pusti prostor za one koji nemaju što pametno za reći, ali višak gluposti puni redove, ali i izaziva neke neprimerene reakcije“.

S jedne strane, Poglavičini kolektivosi, lojalistička platforma “AV - naša porodica”, (pro)davači Kosova i, istovremeno, navodni branioci “rasparčavanja zemlje”, kopači litijuma, zagovarači stabilokratije, protežeri “mira i stabilnosti”, ali, pre svega, ostanka AV- u sedlu po svaku cenu i, najviše - nedavači vanrednih parlamentarnih izbora...

S druge strane, (pre)davači Kosova i kopači litijuma po svaku cenu, (po)nuđači ostatka Srbije, NATO svedoci i uvlakači, samozvani EU “svedoci”, te opet - nedavači vanrednih parlamentarnih izbora.

Kijevski knez Vladimir II Vsevolodovič Monomah (1053 - 1125) je u svom spisu “Poučenije sinovima” napisao da od same osobe zavisi da li će joj život biti ispunjen smislom ili će biti uzaludno proživljen, i da samo onaj koji nije lenj, nego se trudi, neće živeti uzalud. Po njemu, raditi znači činiti duhovna dela, a pre svega, to su tri dobra pobožna dela – pokajanje, suze i milostinja. 

Ali, ovde je pitanje nad pitanjima, hoće li, kao što je “Šesta lička spasila Maršala”, svojim sabotiranjem studentsko-narodnog bunta i energije, SLOS, nevažno je da li svesno ili nesvesno, na kraju, stvarno i spasiti Poglavicu od “bauka” prevremenih izbora? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 6.3.2026)

Uoči novog skupa SNS-a u Beogradu: Gde su nestale ideje promovisane na prethodnim okupljanjima?

Srpska napredna stranka priprema skup u Beogradu za 21. mart. Prema rečima njenog predsednika Miloša Vučevića, tada će predsednik države i drugi predstaviti Plan Srbija 2030 i 2035. Zanimljivo je to što bi taj skup trebalo da bude održan nedelju dana uoči lokalnih izbora u deset opština.

Ovo nije prvi tematski događaj vladajuće stranke od početka društveno-političke krize, jer su u tokom prethodne godine održavani skupovi u više mesta na kojima su promovisane ideje poput Pokreta za narod i državu i deklaracije o Vojvodini, čija sudbina je ostala nepoznata, jer su iščezle iz javnog prostora.

Ceo prilog pogledajte u videu. (Insajder TV, insajder.net, prilog Teodore Vasiljević, 5.3.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=_gXroXksAVA&pp=ygUwY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgc2t1cCBzbnMgNS4zLjMwMDM2IGluc2FqZGVy

Milivojević o lokalnim izborima u devet opština: Test za vlast ili samo formalnost?

Lokalni izbori raspisani su za 29. mart u devet opština – Aranđelovcu, Boru, Bajnoj Bašti, Kladovu, Knjaževcu, Kuli, Lučanima, Majdanpeku i Smederevskoj Palanci. Iako se radi o lokalnom nivou, deo javnosti vidi ih kao lakmus papir za buduće parlamentarne izbore najavljene za 2026. godinu. Politikolog Cvjetin Milivojević ocenio je da to nije realno – izborni uslovi nisu popravljeni, opozicija nema jedinstven nastup, a vlast koristi izbore da pokaže apsolutnu dominaciju. Prema njegovim rečima, suštinski zahtev građana za vanrednim parlamentarnim izborima ostaje neispunjen.

Milivojević je odbacio ideju da su ovi izbori test za parlamentarne.

"Mislim da ne mogu biti to i više je razloga. Najvažniji razlog je činjenica da mi na ovim izborima nećemo imati jasnu poziciju onoga što se na ovom takozvanom opozicionom polu zove tradicionalna opozicija i onoga što se zove kolokvijalno studentska ili studentsko-narodna lista", rekao je Milivojević.

On je dodao da vlast koristi izbore da demonstrira snagu.

"Ovi izbori su, jeste da su vremenski nezaobilazni, zato što ih u tim gradovima i opštinama bilo pre četiri godine, ali očigledno oni iz pozicije vlasti se koriste kao neka vrsta pokušaja da se pokaže kako da sadašnja vlast i sada ima i dalje apsolutnu podršku. I potpuno jasno će nam učiniti sve da zapravo pobedi u svih tih devet plus jedna gradska opština, to je Sevojno, znači faktički u deset opština", objašnjava Milivojević.

Opozicija i tzv. studentska lista: Nedostatak jedinstva i plana

Milivojević je kritikovao opoziciju zbog fragmentacije i odsustva alternative.

"Na drugoj strani će izaći neke stranke tradicionalne opozicije. Kako to izgleda, ja ću vas podsetiti da je na prošlim izborima koji su održani krajem prošle godine, faktički na izborima u Mionici, najjača stranka tradicionalne opozicije osvojila najviše 1,4 ili 1,2 odsto glasova. Prema tome, izborni uslovi nisu popravljeni", rekao je Milivojević.

On je istakao da studentska lista nema jasnu strategiju.

"Studentska lista ne izlazi na ove izbore barem kao takva. Ona će negde podržavati, a negde neće. Negde neke grupe građana ili će faktički neke od studenata pojedinačno biti negde na tim listama, ali studentska lista ne izlazi", dodao je Milivojević.

Društvena kriza i poljoprivrednici na ulicama

Milivojević je upozorio na širu krizu – od poljoprivrednika do blokada.

"Ja kad kažem društvena kriza, ne mislim samo na političke stranke. One su najmanje važne. Mi imamo, evo već skoro 20 dana, poljoprivrednike na ulicama, na sokacima. Umesto da su na njivama, sada je vreme pripreme za prolećnu setvu, oni su na ulicama. Oni ne traže ništa spektakularno", rekao je Milivojević.

On je kritikovao ministra poljoprivrede.

"Ministar je rekao da je problem ovih stočara, na primer, to što previše dobro hrane svoja goveda, krave itd., pa treba smanjiti ishranu krava da bi imali manji prinos mleka, odnosno dobijali manje mleka, pa ne bi onda prosipali višak mleka. On je čovek koji je profesor poljoprivrednog fakulteta na predmetu koji se zove ishrana domaćih životinja", objašnjava Milivojević.

Milivojević je zaključio da lokalni izbori ne mogu rešiti krizu bez vanrednih parlamentarnih.

"To je nastavak priče. Ovo svakako nije put za izlazak iz društvene krize i ja kažem da bi trebalo malo još jednom da razmisle, pogotovo ljudi iz vlasti, ako žele mir, stabilnost, kao što je jedan od njihovih slogana, onda treba da dozvole ono što građani traže, izbore, izbore, poštene izbore i to mislim da ne treba nikog normalnog da boli", rekao je Milivojević. (TV Euronews Srbija, euronews.rs, voditeljka  Živana Šaponja -Ilić, 2.3.2026)

 

https://www.euronews.rs/srbija/politika/212777/milivojevic-o-lokalnim-izborima-u-devet-opstina/vest

MARTOVSKO ZAGREVANJE ZA VELIKU IZBORNU TRKU Redovni lokalni izbori na programu za mesec dana: Ovih 10 mesta mogu da budu ogledalo za celu Srbiju

Deset mesta u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta su relativno male sredine. -  Analitičari smatraju da će lokalni izbori dati "više korisnih rezultata za analizu"

Redovni lokalni izbori u 10 mesta 29. marta pre mogu biti zamajac pobedniku pred vanredne parlamentarne izbore najavljene za ovu godinu, nego pokazatelj raspoloženja birača u celoj zemlji, ocenjuju analitičari. Ipak, kako kažu, izbori za oko mesec dana biće "simbolički više od lokalnih izbora" jer vladajuće stranke žele da potvrde stabilnost na vlasti, dok studentski pokret i opozicija traže najbolji model izlaska pred birače.

Niz lokalnih izbora započet letos (Zaječar i Kosjerić) i jesenas (Negotin, Mionica i Sečanj) nastavlja se prvih dana proleća ove godine u 10 mesta:

Bor, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka, Sevojno - gradska opština u Užicu.

Prošle godine u svih pet opština pobedu je odnela vladajuća SNS samostalno ili u koaliciji sa SPS, uz manje ili veće tenzije, pre svega, u Kosjeriću i Mionici. Imajući sve to u vidu izbori 29. marta mogli bi da nagoveste u kakvoj bi se atmosferi održali republički izbori i sa kakvim ishodom.

"Neće biti pokazatelj"

Cvijetin Milivojević primećuje da u opoziciji "nema prepoznatljive euforije" da se može pobediti na lokalnim izborima.

- Ne vidim jedinstvo između opozicije i studenata nego neko stalno začikivanje studenata od strane opozicije. Mislim da građani koji budu hteli da glasaju protiv vlasti na lokalu nemaju ni pouzdanu garanciju da će, recimo, dve opcije koje su protiv vlasti sarađivati posle izbora. Čak i da dobije na nekim izborima mislim da opozicija neće ni znati da formira vlast kao što je to praktično bilo tri puta u Beogradu - ocenjuje Milivojević za "Blic".

Po njegovom mišljenju lokalni izbori 29. marta neće biti "nikakav pokazatelj pred parlamentarne izbore".

- Mislim da lokalni izbori treba da se održavaju istog dana u svih 200 opština u Srbiji i u tačno određenom terminu nezavisno od republičkih izbora. Recimo, u BiH se lokalni izbori u svim opštinama održavaju dve godine nakon parlamentarnih izbora. Ako može u BiH zašto ne bi moglo i kod nas - pita se Milivojević.

"Pokazuju odnos snaga"

Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor plus", smatra da lokalni izbori predstavljaju "indikaciju stanja na određenom delu teritorije, ali da nisu pokazatelj stanja na republičkom nivou, već da pokazuju odnos snaga".

- Moje mišljenje je da je opoziciji na lokalnim izborima lakše nego na republičkim, jer nemaju potrebu za iskazivanjem bilo kakve značajne nacionalne politike. S druge strane, čini mi se da vlast sa mnogo više samopouzdanja ulazi u ove izbore nego što je to bio slučaj, recimo, u junu prošle godine - rekao je Pejić za RTS.

Pejić ocenjuje da bi pobeda opozicije ili studentske liste na lokalnom nivou "potencijalno podigla euforiju koju su oni imali prethodne godine, te pokrenula glasače na koje su računali".

- Takođe, u referendumskoj atmosferi moraju postojati dva izbora, a mi u ovom trenutku imamo jedan i po izbor. Vlast je homogena i čvrsta. Strana koja je protiv vlasti je sastavljena od niza učesnika, od različitih opozicionih stranaka do potencijalnih studentskih lista - ukazuje Pejić.

"Test raspoloženja"

S druge strane, Zoran Panović, programski direktor "Demostata", kaže za RTS da predstojeći lokalni izbori "ne mogu da se posmatraju isključivo kao sekundarni, uzimajući u obzir politički trenutak i klimu, već mogu da deluju i kao test raspoloženja birača".

- Simbolički su više od lokalnih izbora. Interesantno je da kod nas lokalni izbori sad već imaju formu etapnosti i sukcesivnosti. Vlast pokušava da potvrdi da se relativno ili više konsolidovala. Opozicija i studenti mogu da izvuku pouke iz prethodnih izbora i da vide da jedinstven nastup daje mnogo bolji efekat nego nastup u nekim, kako se to kaže, kolonama - analizira Panović.

"Relativno male sredine"

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, navodi da su "sva mesta u kojima će se održati lokalni izbori relativno male sredine" u kontekstu toga da li rezultati glasanja 29. marta mogu biti indikator raspoloženja birača u celoj zemlji.

- Najviše upisanih glasača ima u Smederevskoj Palanci (oko 39.000) i Boru (oko 38.000). Sredine za koje možemo, na osnovu prethodnih izbornih rezultata, da pretpostavimo da su najbolje za opoziciju, a to su veliki gradovi, imaju rok za izbore tek krajem 2027. i sredinom 2028. godine - naveo je Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 1.3.2026)

Ко руши уставни поредак у Србији? | Цвијетин Миливојевић | Код Бране

Од 178. дербија, који је требало да буде спортски спектакл, до урушавања Пете београдске гимназије; од „Ћацистана“ испред Народне скупштине до питања Косова, Устава и избора – у овој емисији говоримо о дубинској кризи српског друштва и државе.

Гост подкаста „Код Бране“ је политиколог, новинар и аутор књига „Вучје време“ и „Деструкција реконструкције“ (Catena mundi) – Цвијетин Миливојевић.

Да ли је дерби само фудбалска утакмица – или огледало једног система?

Да ли живимо у држави у којој је све подређено опстанку власти?

Да ли је Косово већ измештено из јавног говора?

Шта значе притисци из Вашингтона, Брисела и Париза?

Да ли је уставни поредак већ срушен – и ко га заиста руши?

И зашто се у Србији више говори о летећим таксијима и EXPO-у него о пољопривредницима, студентима и урушавању образовања?

Разговарамо о:

– политизацији спорта и изборној математици

– Бриселском и Охридском споразуму

– улози Уставног суда

– студентским и пољопривредним протестима

– стању у правосуђу

– случају Пете београдске гимназије

– „Ћациленду“ и симболима парадржаве

– геополитичким притисцима и позицији Србије између Истока и Запада

Ово није разговор о једном догађају.

Ово је разговор о систему који се распада. (www.catenamundi.rs, подкаст „Код Бране”, аутор Б. Нешић, 28.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=fJa9cj-hS0k&pp=ygUJa29kIGJyYW5l