Nespojivost činova feldmaršala Srbije i blokvarta Ćacistana

Zašto, i pre nego što Poglavica iz samoprigrabljene mu funkcije Velikog Vrača plemena Srbalja, za Đurđevdanak, obznani Vidov-, Petrov- ili Mitrovdanak kao izborni „hajdučki sastanak“ ili, možda, „rastanak“, politička opreka (srpskohrvatskije mi tako zvuči od latinizovanog „opozicija“ ili „oporba“) mora da odgovori na dva pitanja: prvo, bi li, ako to Vrač naumi, uopšte izašla i na predsedničke, kao što je, od 5. maja prošlog proleća naovamo, već izlazila na lokalne, i pre nego bude parlamentarnih i drugo, bi li, ako, ipak, najpre bude parlamentarnih, izašla na njih, po svaku cenu, pa čak i ukoliko se imenom i prezimenom predsednika Republike, opet protivzakonito kao i u prethodnih devet godina, natkrili samodrščeva izborna lista?  

A sve to zato što član 111 Ustava Republike Srbije kaže da predsednik Republike “izražava državno jedinstvo Republike Srbije”, dakle svegrađansko, a ne nekakvo jedinstvo unutar jedne partije (Es-en-es) ili isključivo uniformnost unutar vladajuće stranačke koalicije.

I zbog toga što Zakon o predsedniku Republike, član 9, izričito propisuje da ne samo da “predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”, već je “predsednik Republike dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija”.

I zbog toga što, član 2 Zakona o sprečavanju korupcije (ZoSK), pojam „korupcija“ definiše kao „odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga”.

I zato što član 41 stav 1 ZoSK pojam “sukob interesa” definiše kao situaciju u kojoj javni funkcioner (ovde: predsednik Republike) ima privatni (ovde: partijski) interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje njegove javne funkcije predsednika Republike.

Ali i zato što Zakon o izboru narodnih poslanika sadrži i član 138, naslovljen kao„Zabrana da se izigra zakon“, a u kome piše i da: „Republička izborna komisija odbija predlog da se utvrdi određena izbora lista... ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon“.

.   .   .

Pa, da krenemo od, člana 40 stav 3 ZoSK: “Javnom funkcioneru (u našem slučaju, predsedniku Republike, prim. C.M) je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.”

Malo komparativne analize nije naodmet. Kako je to, u “organizaciono-informativnom” smislu, izgledao lanac “građanske vlasti” nakon što je NSDAP došla na vlast  u Nemačkoj?

Okvir je bila nacionalsocialistička partija, a korpus vođa je predstavljao taj lanac vlasti: od Firera kao “praizvora”, kroz gaulajtere (Gauleiter), tj. regionalne vođe, zatim krajslajtere (Kreisleiter) zadužene za okruge, odnosno srezove, kroz ortsgrupnlajtere (Ortsgruppenleiter) odgovorne za organizaciju stranke na nivou lokalne grupe (obično manji grad, selo ili deo većeg grada), celnlajtere (Zellenleiter) nadležne za partijske "ćelije" (Zelle), odnosno područja od 160 do 480 domaćinstava, pa do blokvarta (Blockwart, Blockleiter), tj. nižih nivoa partijskih funkcionera zaduženih za nadzor određenog stambenog bloka ili komšiluka. – tako se nacistička doktrina ulivala u svaki dom i svaki nemački mozak pojedinačno.

“Blokvart je špijunirao svako domaćinstvo; on je imao u svakoj porodici svog dostavljača; preko njega je sva težina (nacističke) propaganda pritiskivala pojedinca... (nacistički) organ je zahvatao život na svakom stupnju, a baš najmanji cezar – blokvart – predstavljao je najvećeg tiranina.” – zapisao je Lord Rasel u knjizi “Pod bičem kukastog krsta” (IP “Rad” Beograd, 1956).

Blokvart je bio "pas čuvar bloka", zadužen za kontrolu i “otkucavanje” komšija, proveravanje njihove lojalnosti NSDAP-u  i cinkarenje i dojavljivanje “tamo gde treba” svega i svih koji se nisu pridržavali nacističkih svetonazora, a njihov “rad na terenu” podrazumevao je i prikupljanje donacija i “buđenje aktivizma”, te širenje nacističke propagande u bazi.

E, na našem primeru, kombinacijom lojalističkih lanaca “napredne svesti” i regularnih obaveštajnih agencija, iz takvih izvora do informacija dolazi nekadašnji “koordinator”, a danas “vrhovni komandat” svih bezbednosnih službi, sve “po slovu obavljanja funkcije predsednika Republike”, a onda ih zloupotrebljava protiv svojih političkih neistomišljenika, namičući korist bilo nekom privatnom licu bilo nekoj organizaciji, u ovom slučaju, samome sebi, kao neformalnom vlasniku ES-en-es brenda.

Šta kaže Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, ko i na koji način sme da koristi informacije do kojih ova i druge bezbednosne agencije dođu? Mada član 20 Zakona o BIA, propisuje da “pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka”, i sadašnji direktor BIA i dva njegova prethodnika, da ne idemo predaleko u prošlost, ne samo da su pripadnici nego su, pre i posle upravljanja ovom agencijom, bili (i ponovo su) najviši čelnici političkih stranaka vlasti.

Član 2 Zakona o BIA veli da Agencija obavlja poslove koji se odnose na: “zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom”.

A koje bi to “nadležne državne organe”, BIA trebalo da o tim podacima “informiše”?

U članu 11 piše da “o poslovima iz svoje nadležnosti Agencija obrađuje, čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju, o čemu vodi odgovarajuće evidencije i obezbeđuje zaštitu njihove tajnosti”, dok “način evidentiranja, obrade, čuvanja, korišćenja, zaštite i dostavljanja drugim nadležnim državnim organima informacija i dokumenata iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada”.

Dakle, Vlada! Pođimo od toga da je Vlada, ovlašćena da sve te prikupljene “inkriminišuće” informacije o, recimo, političkim protivnicima aktuelnog režima čuva i koristi, dozvolila Agenciji da te podatke dostavlja, po funkciji, nosiocu (imenu i prezimenu) svih lista vladajuće koalicije na svim nivoima, dakle, predsedniku Republike. No, izgleda da se ta dozvola odnosi i na dostavljanje istih tih prikupljenih informacija i medijima pod direktnim predsednikovim urednikovanjem.

Koliko je reč o informacijama (ili dezinformacijama) zlata vrednim nosiocu (imenu i prezimenu) svih izbornih lista Es-en-esa na svim nivoima izbora od 2017. do danas, zaključite i sami iz, recimo, spiska “posebnih mera kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja” (član 13 Zakona o BIA) čije nalaze BIA, ali i predsednik Republike u funkciji nosioca (imena i prezimena) izborne liste naprednjaka, o svojim političkim protivnicima imaju na raspolaganju: tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese; tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama; statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme; računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka; tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

E, baš zato što je član 14. našeg Zakona o BIA toliko “preslobodan” za tumačenje (“Posebne mere mogu se odrediti prema licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovi sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije...”), u poslednjih godinu i po, od početka studentsko-građanskih protesta, baš iz usta nosioca (imena I prezimena) izborne Es-en-es liste, imali smo pravu provalu optužbi i optužnica za navodne pokušaje rušenja države i ustavnog poretka.

.   .   .

Zašto naprednjaci skaču kao opareni kada kažem ili napišem da predsednik Republike, kao neko ko odražava “državno jedinstvo”, odnosno jedinstvo svih građana, ne može da bude ime i prezime liste za parlamentarne, za pokrajinske, za gradske i opštinske ili, ne daj Bože, za izbore sa savete mesnih zajednica, čak ni u MZ u kojoj živi?

Umesto ozbiljne kontraargumentacije, na moju tezu da će prvi znak da ova vlast ima nameru da poštuje zakone biti onda kada Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH), izigravajući zakone, prestane da se kandiduje na svim nivoima izbora, devet godina unazad, stižu skoro tipski odgovori: “pa, ne kandiduje se predsednik Republike, već politička stranka, ali vi ste glupi da to shvatite”; “hoće da dehumanizuju predsednika i zabrane mu da se bavi politikom”, “koji to zakon zabranjuje predsedniku Republike da bude ime stranačke liste za lokalne i parlamentarne izbore”; “hoće da mu zabrane da se kandiduje jer je to jedini način da se dokopaju vlasti”, “naziv liste nije isto što i kandidatura”...

Zbog čega, dakle, LKSNDH ne bi smeo da bude „naslovnica“ vladajuće koalicije na predstojećim, kad god bili da bili, izborima, sve dok je na položaju predsednika Republike? Hajde još malo da prelistamo Zakon o sprečavanju korupcije (odeljak: sukob interesa)...

Član 40 stav 1 ZoSK veli da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. A da li je to ostvarivo u praksi, ako je Poglavica, od 2017, kada je prvi put izabran na funkciju koja treba da “odražava državno jeidnstvo”, uporno svoje ime i prezime, ali i autoritet institucije predsednika Republike, na svim izborima, pozajmljivao i ustupao samo jednoj političkoj organizaciji i njenoj stranačkoj koaliciji?

Član 40 stav 2 ZoSK kaže da javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. A koliko su ta lica (i organizacije) povezani sa institucijom predsednika Republike najeklatantniji primer je formiranje Nezavisne Države Ćacistan (En-De-Ća) na privremeno okupiranoj teritoriji Republike Srbije, u Dvorskom parku, a u okviru koga je pod okupacijom Poglavičnih partijskih lojalista i zgrada Novog dvora na Andrićevom vencu 1, u kojoj je zvanično sedište predsednika Srbije.

Ako je, prema članu 41 stav 2 ZoSK, “privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice”, i ako je pojam “povezano lice” definisan kao svako “fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom” - šta je onda Poglavičino “kumovanje” listi SNS, za sve nivoe izbora, od opštinskih, gradskih, pokrajinskih do parlamentarnih, na svim izborima od 2017. do danas, nego grubo kršenje većine članova iz odeljka “Sukob interesa” u Zakonu o sprečavanju korupcije?

Član 47 ZoSK zabranjuje javnom funkcioneru (ovde: predsedniku Republike) da “savetuje pravna i fizička lica (ovde: svoju stranku i svoje stranačke saradnike) o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi”, a glavni junak našeg vesterna ne da “sovjetuje” nego i upravlja i komanduje, u ime tih “pravnih I fizičkih lica” i političkih subjekata, jednoipogodišnjim frontom otvorenim prema većinskoj Srbiji, “bojišnicom” koja bi trebalo da rezultuje nekakvim, pazi sad, demokratskim izborima?!

Iako, za razliku od predsednika Republike, većina ostalih javnih funkcionera može da “vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima (član 50 stav 1 ZoSK)”, čak i za njih, a o predsedniku Republike da i ne govorimo, važi odredba da to mogu da čine samo – “ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije”!

Član 50 stav 2 ZoSK apsolutno isključuje mogućnost da predsednik Republike bude ime i prezime izborne liste neke političke stranke jer kaže da javni funkcioner (a naročito “predsednik svih građana”, prim. C.M) ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, posebno u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti.

Javni funkcioner (predsednik Republike) je, takođe, “dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta”, što naš Poglavica devet godina zaobilazi.

Javni funkcioner (predsednik Republike) “ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, posebno da koristi te javne skupove i susrete za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa ili da poziva birača da za njih glasaju na određenim izborima”.

.   .   .

Član 67 Zakona o izboru narodnih poslanika kaže da “naziv koalicije ili grupe građana može da sadrži ime i prezime fizičkog lica ili naziv pravnog lica ako se ono s tim saglasi u pismenoj formi, pri čemu se uzima da se fizičko lice time što je potpisalo izbornu listu”, koalicioni sporazum, sporazum o obrazovanju grupe građana ili ovlašćenje za zaključenje tih sporazuma saglasilo i s time da se njegovo ime upotrebi u nazivu podnosioca izborne liste.

Paradoksalno, pošto predsednik Republike, u ulozi onoga ko raspisuje, npr. parlamentarne, izbore ima “informaciju” kada će izbori biti održani, do koje dolazi po slovu obavljanje javne funkcije, on u startu daje pešaka fore stranačkoj listi kojoj je pozajmio svoje ime (suprotno Zakonu o sprečavanju korupcije, on time namiče korist privatnom licu ili organizaciji) i potpisao za to svoju saglasnost, tako da ta stranka, istog trenutka kada su izbori raspisani, može (pre svih političkih takmaca), da krene i u izborne radnje poput gotovog imenovanja liste i promptnog skupljanja potpisa, pa će, posledično, sigurno biti i prvopozicionirana na izbornom listiću?!

U Zakonu o izboru narodnih poslanika, doduše u odeljku VII (Posebna pravila za izborne liste nacionalnih manjina), stoji zanimljiv član 138 („Zabrana da se izigra zakon“) u kome piše: „Republička izborna komisija rešenjem odbija predlog da se određenoj izbornoj listi utvrdi da ima položaj izborne liste nacionalne manjine ako je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika na toj izbornoj listi lice za koje je opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine ili ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon“.

Zašto ovako nešto nemamo i za, recimo, opšte liste za parlamentarne, pokrajinske ili lokalne izbore, gde bi pisalo da niko, niko, a posebno predsednik svih građana koji „odražava državno jedinstvo“ nema pravo da „izigrava zakon(e)“, kada je o izbornom procesu reč... da obmanuje građane da je on, time što je protivzakonito nosilac izborne liste, zapravo i  kandidat za odbornike u svim opštinama, gradovima i gradskim opštinama, kandidat za predsednike svih opština i gradonačelnike svih gradova u Srbiji itd?

Dakle, želi li LKSNDH da ponovo – a po prvi put legalno i legitimno u poslednjih devet godina - bude ime I prezime (nosilac liste) naprednjačke koalicije na parlamentarnim izborima, on pre toga mora da se “ratosilja” položaja predsednika Republike. Rešenje se nalazi u članu 117 Ustava Srbije:  Kada predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne skupštine. Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandate – on postaje slobodan kao ptica da bude ne samo nosilac, nego i prvi na listi svoje partijske koalicije za parlamentarne izbore, a v.d. predsednica Republike postaje predsednica Narodne skupštine u stanju državnog udara i tome slično. Znači, išli bi prvo izvanredni predsednički koji mogu, a ne moraju da se spoje sa vanrednim parlamentarnim izborima, a ovaj skupštinski saziv pod državnim udarom može pokušati da izabere Poglavicu i za predsednika Vlade, pa da on sačeka parlamentarne izbore u Macutovoj fotelji.

U suprotnom, ostane li LKSNDH predsednik Republike i, kao “predmetna nadležna institucija”, raspiše vanredne parlamentarne izbore, a RIK opet prihvati Es-en-es listu sa Poglavicom kao nosiocem za parlamentarne izbore, antivučićevski “front za promenu sistema” (a ne samo vlasti) eliminaciju Poglavice sa izborne liste trebalo bi da postavi kao svoj minimalni uslov za izlazak na takve izbore. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 3.5.2026)

Doživotne robije, monolozi i ko će u predsedničku trku?

Analiziramo najnovije potrese na političkoj sceni sa Sandom Rašković Ivić, Milošem Garićem i Cvijetinom Milivojevićem od drastičnih presuda Srbima za događaje u Banjskoj (doživotne robije i višedecenijske kazne), preko uloge međunarodne zajednice, pa sve do unutrašnjih tenzija u Srbiji.

Zašto glavni mediji ćute o presudama? Naši gosti ulaze u direktan sukob mišljenja o tome da li predsednik Vučić krši Ustav i gde prestaje diplomatija, a počinje propaganda?

U drugom delu fokus prebacujemo na unutrašnju politiku: predsedničke konsultacije, izborni tajming i moguće scenarije vlasti.

Da li su konsultacije stvarni politički proces ili kontrolisana proizvodnja sadržaja?

Ko su realni kandidati i da li vlast uopšte ima jakog kandidata na eventualnim predsedničkim izborima?

Poseban segment bavi se stanjem opozicije i pojavom studentskog pokreta kao novog faktora - između političke alternative i neartikulisanog nezadovoljstva.

Treći sloj razgovora otvara pitanje institucija: granice predsedničkih ovlašćenja, uloga Ustavnog suda i njegovo ćutanje, parlament kao formalnost bez debate, mediji kao produžena ruka politike.

Debata kulminira u suštinskom problemu: da li u Srbiji postoji dijalog ili samo monolog vlasti.

Chapter list

00:00 Uvod - Mediji i „zavera ćutanja“

05:40 Presude za Banjsku - zašto nisu glavna vest

27:10 Vojni vs diplomatski pristup - šta je realno

42:20 Predsedničke konsultacije - potencijalni predsednički kandidati

57:00 Opozicija: slabosti i fokus na Vučića

01:11:20 Ustavni sud i nerešena pitanja

01:20:30 Protesti, policija i javni red

01:25:10 Dijalog ili monolog u politici

Razgovarali: Sanda Rašković Ivić, Miloš Garić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić.

(📺 Produkcija: Albatros News, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, albatros.news, 29.4.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=rjZyteBOvAc

Da li trenutna situacija može da se poredi sa 2000. i 2012. kada se vlast menjala na predsedničkim izborima?

U iščekivanju raspisivanja izbora, povlačenje paralela između aktuelne političke situacije i ranijih ciklusa smene vlasti ostaju u žiži pažnje javnosti. Međutim, prema rečima naših sagovornika, trenutna situacija drastično se razlikuje od one kada je na predsedničim izborima 2000. i 2012. došlo do smene vlasti.

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta je u gostovanju na N1 istakao da je današnja politička situacija u Srbiji znatno kompleksnija nego 2000. godine, jer je aktuelni režim uspeo da uspostavi dublju kontrolu nad svakodnevnim životom građana.

On je naglasio da Miloševićev aparat nije bio toliko tehnološki i medijski razvijen, dok današnja vlast koristi sofisticirane metode pritiska kako bi ugušila svaki bunt. Jovanović je poručio da se promena ne može očekivati isključivo kroz izborni proces bez masovne mobilizacije i jedinstva koje je krasilo Srbiju pred Peti oktobar, upozoravajući da je režim izvukao pouke iz prošlosti i da neće lako odustati od kontrole nad resursima.

S druge strane, sociolog Ivan Živkov je u „Utisku nedelje“ analizirao istorijske cikluse, navodeći da se vlast u Srbiji suštinski menja isključivo na predsedničkim izborima, kao što je bio slučaj 2000. i 2012. godine.

On je objasnio da je 2012. godine postojala određena doza institucionalnog pluralizma koja je omogućila mirnu smenu vlasti, dok danas živimo u sistemu „stabilokratije“ gde su institucije potpuno podređene jednoj partiji. Živkov je upozorio da klijentelistička mreža i medijski mrak danas čine izborne uslove neuporedivo lošijim nego u prethodnim decenijama, što od opozicije zahteva potpuno novi pristup mobilizaciji birača i odbrani rezultata.

Naši sagovornici poručuju da predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira prelazak na funkciju premijera radi trajnog očuvanja moći uz prećutnu podršku Zapada, dok istovremeno upozoravaju na stratešku nesnađenost opozicije koja rizikuje marginalizaciju u okolnostima drastično drugačijim od onih iz 2000. ili 2012. godine.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da se politička situacija danas u mnogome razlikuje od one iz 2000. i 2012. godine, iako su u oba ta slučaja tadašnji predsednici, Slobodan Milošević i Boris Tadić, svesno skratili svoje mandate verujući da će im spajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora doneti korist.

Kako objašnjava, tehničke razlike su jasne, jer su 2000. godine održani savezni izbori, dok su 2012. godine spojeni sa republičkim. Dodaje da je osebno značajna komparacija sa 2000. godinom zbog ujedinjenja opozicije u DOS, koji je bio ideološki raznorodna „catch-all“ varijanta u koju su bili inkorporirani čak i bivši saradnici režima poput Nebojše Čovića ili generala Momčila Perišića.

Milivojević podseća da je tada najjača opoziciona stranka, Srpski pokret obnove, odbila je da bude deo tog fronta zbog precenjenog rejtinga, što je dovelo do njihovog izbornog poniženja i pada ispod cenzusa, dokazujući da na izborima gde se glasa „za“ ili „protiv“ to nije presudan faktor.

– U kontekstu eventualnih prevremenih predsedničkih izbora, takav potez bi Aleksandru Vučiću doneo efekat iznenađenja, jer bi na zahteve studenata i građana za parlamentarnim izborima on odgovorio predsedničkim trkom. Iako predsednik po Ustavu ima ceremonijalna ovlašćenja, Vučić je faktički svu vlast preneo na Andrićev venac, ali pošto više nema pravo na kandidaturu, svestan je da se njegovim odlaskom moć vraća u Nemanjinu ulicu. Tim potezom bi skinuo balast optužbi za konstantno kršenje Ustava i mogao bi da se bez zakonskih prepreka pojavi kao nosilac liste na parlamentarnim izborima, koristeći svoj lični rejting koji je znatno veći od stranačkog – objašnjava naš sagovornik, dodajući da bi ga i sadašnji skupštinski saziv mogao izabrati za premijera, čime bi parlamentarne izbore dočekao iz pozicije izvršne vlasti i vodio funkcionersku kampanju, ali ovog puta u zakonskim okvirima.

Prema njegovom mišljenju, malo je verovatno da će Vučić spojiti sve izbore u jedan dan jer na njegovoj strani trenutno ne postoji kandidat koji bi mogao da odnese pobedu u prvom predsedničkom krugu.

– U drugom krugu se po pravilu svi opozicioni glasači ujedinjuju, što bi za njega predstavljalo preveliki rizik od istovremenog gubitka i predsedničke i parlamentarne vlasti bez ikakvog političkog padobrana. Zbog toga je realnije očekivati ili odvojene izbore ili pokušaj opstrukcije davanja mandata nakon eventualnog poraza na parlamentarnim izborima – poručuje naš sagovornik.

Trenutnoj parlamentarnoj opoziciji, koju naziva „smokvin list“ opozicijom, Milivojević kaže da preti sudbina Srpskog pokreta obnove ukoliko ne prestane da guši studentsku listu i ne prestane da služi kao paravan demokratije za Evropsku uniju.

– Oni se olako odnose prema milion glasača koji su im dali poverenje, a koji će se u budućnosti verovatno okrenuti studentskoj listi. Umesto svakodnevnih pokušaja da zavade studentske plenume, opozicija treba da se urazumi, nastupi na jedinstvenoj listi i prihvati ulogu manjinskog partnera u budućoj vlasti. Građani očekuju jasne kandidate i konkretno delovanje, a ne unutrašnja lobiranja evrofanatika ili patriotske opozicije koja dodatno zbunjuje biračko telo – zaključuje.

Sociološkinja i nekadašnja političarka Vesna Pešić takođe poručuje da se današnja politička situacija u Srbiji suštinski razlikuje od one iz 2000. ili 2012. godine, jer se, kako kaže, “stvarna vlast uvek ruši preko predsedničkih izbora”, dodajući da je mišljenja da je potpuno pogrešno što je fokus studenata i opozicije isključivo na parlamentarnim izborima.

– Verujem da će Aleksandar Vučić odložiti sve izbore za iduću godinu, kada mu u maju ističe predsednički mandat, jer mu spajanje tih (izbornih) procesa najviše odgovara. Umesto da su se studenti od početka usprotivili njemu lično i tražili predsedničke izbore, oni su ušli u rizik parlamentarnih izbora koji su u našim uslovima uvek podložni manipulaciji i nameštanju. Postoji opravdana bojazan da bi on, u slučaju gubitka predsedničke funkcije, mogao postati predsednik vlade, što bi mu omogućilo da na vlasti ostane neograničeno dugo, jer na toj poziciji nema ustavnih ograničenja broja mandata. Ako povučemo paralelu sa Petim oktobrom, tadašnja vlast nije smenjena kroz parlament, već preko predsednika koji je držao svu moć, a tek nakon pada Miloševića održani su parlamentarni izbori na kojima je opozicija ostvarila ubedljivu pobedu – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da vlast verovatno neće raspisati izbore ove godine iz razloga što Vučić ne želi da podnese ostavku pre nego što se završi projekat Expo, koji je planiran za proleće iduće godine, što se poklapa sa istekom njegovog mandata.

Strategija ubrzavanja parlamentarnih izbora je, prema njenoj oceni, ishitrena i opasna, naročito jer se studentima, koji su mesecima bili u blokadama, ne zna ni jasan politički program ni rukovodstvo.

– Njihova horizontalna organizacija zasnovana na plenumima je spora i neefikasna, a teorija politike nas uči, baš kao što je pisao Maks Veber, da ozbiljne politike nema bez lidera koji definiše pravac promena. Dok opozicione snage nemaju jasnu vertikalu, Vučić koristi svaki ustavni i zakonski prostor da dodatno učvrsti svoju poziciju, planirajući prelazak na mesto premijera odakle može nastaviti da vlada bez ograničenja – upozorava Pešić.

Kako navodi, poređenja sa prošlošću su dodatno otežana jer su se vremena drastično promenila i demokratske vrednosti više nisu prioritet međunarodne zajednice onako kako su bile pre dve decenije.

– Danas svetom vladaju isključivo ekonomski interesi i biznis, pa tako evropski lideri poput Makrona ili Fon der Lajen podržavaju autokrate koji im garantuju stabilnost i ostvarenje poslovnih ciljeva, bilo da je reč o kopanju litijuma, kupovini skupih rafala ili izgradnji infrastrukture. Vučić je kupio naklonost Zapada pre svega kroz rešavanje pitanja Kosova i Ohridski sporazum, čime je praktično predao srpske institucije na toj teritoriji, dok se u domaćem javnom mnenju i dalje održava privid suvereniteta kroz isprazne ustavne kategorije – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da dodatni problem predstavlja i novi izborni inženjering kroz izmene izbornih zakona koje favorizuju fiktivne manjinske stranke, poput takozvane Ruske stranke, koje služe isključivo za oduzimanje glasova pravoj opoziciji i veštačko formiranje većine. Dodaje da međunarodni faktori svesno tolerišu ovakvu „stabilokratiju“ jer im je Balkan potreban kao mirno područje, bez obzira na nivo korupcije i medijske kontrole koji ovde vlada.

– Mi smo danas blokirani ne samo autokratskim režimom, već i nepostojanjem snažnih političkih aktera i organizovane opozicije kakvu smo imali devedesetih godina. Na kraju se postavlja suštinsko pitanje zašto naše društvo neprestano zaglavljuje u autokratijama, dok ostatak sveta, vođen isključivo interesima, nema nameru da nam pomogne u odbrani demokratskih vrednosti koje su nekada bile temelj međunarodne podrške promenama u Srbiji – zaključuje Pešić. (danas.rs, Danas, Lena Stevanović, 29.4.2026)

Cvijetin Milivojević: Vlast će izgubiti predsedničke izbore, niko ne može da pobedi kandidata opozicije i studentske liste u prvom krugu

Da li je Srbija već u izbornoj kampanji, iako izbori nisu raspisani, i kome bi eventualno glasanje u ovom trenutku odgovaralo - pitanja su koja se nameću dok vlast već više od godinu dana temu izbora drži u fokusu, bez jasnih odgovora o terminu i vrsti izbora. Politikolog Cvijetin Milivojević u emisiji Marker kaže da vlast svesno održava neizvesnost oko izbora, uz kontradiktorne poruke o njihovom terminu.

„Mi jedino danas znamo da ćemo oko Đurđevdana možda znati kada će biti izbori. Predsednik SNS-a Miloš Vučević rekao je da i on zna kada će biti izbori, ali da to ‘nije tema’, i da će o tome odlučiti predsednik Republike“, kaže Milivojević.

On, međutim, podseća da prema proceduri odluka o izborima ne zavisi od predsednika države.

„Takve odluke mogu da se donesu samo ako Vlada Srbije zatraži raspuštanje parlamenta, a predsednik to potvrdi – ne da sam odlučuje o tome kada će izbori biti“, navodi Milivojević.

Ipak, kako ocenjuje, politička praksa u Srbiji odstupa od formalnih pravila.

„Pošto mi imamo, rekao bih, kvazidemokratsko društvo, kod nas je sve moguće. Pa i to da se predsednik igra sa građanima, da ih zamajava pričom o izborima koji će biti – a možda i neće biti. A svi znamo da će o tome odlučiti lično, ne iz pozicije predsednika svih građana, već kao faktički neformalni lider Srpske napredne stranke“, kaže Milivojević.

Ističe da predsednik države ne treba da se bavi tim stvarima.

„Dakle, nije on taj koji treba to da raspisuje. On može da uradi jednu drugu stvar – da lično, kao predsednik Republike, podnese ostavku, skrati sebi mandat i tako uvede zemlju u predsedničke izbore“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On smatra da bi takav scenario vlasti mogao da odgovara, čak i u slučaju izbornog poraza.

„Čak i ako izgube predsedničke izbore, a Vučić se ne može ponovo kandidovati, vrlo je verovatno da će izgubiti vlast na tim izborima, njima ostaje ono što je mnogo važnije - izvršna vlast, dakle vlada i parlament“, navodi Milivojević.

U tom slučaju, dodaje, otvara se prostor za drugačije političko pozicioniranje predsednika.

„Kada se predsednik ‘kratkospoji’ sa predsedničke funkcije, on može, bez pardona, ovaj put zaista po zakonu i Ustavu, da bude prvo ime parlamentarne liste na izborima“, kaže Milivojević.

Kako ističe, postoji i dodatna mogućnost.

„Može, pre toga, da postane i premijer. Dakle, ovaj isti skupštinski saziv može da ga izabere za premijera, pa da parlamentarne izbore sačeka iz te pozicije i vodi, faktički, jednu ‘regularnu’, pod navodnicima, funkcionersku kampanju“, zaključuje Milivojević.

Govoreći o tajmingu izbora, Milivojević ocenjuje da je teško predvideti kada bi oni mogli da budu održani.

„Zaista ne znam šta je realno. Ovo je iz pozicije SNS-a ‘sigurica’. I ako izgube predsedničke izbore, a izgubiće ih, to tvrdim, jer nije se rodio u Srbiji neko ko može da pobedi kandidata studentske liste i opozicije u prvom krugu“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On procenjuje da nijedan kandidat vlasti ne bi mogao da pobedi već u prvom krugu.

„Ko god da bude kandidat SNS-a, Petrov, Milica Zavetnica, Ana Brnabić, Vučević, Ivica Dačić, niko od njih ne može pobediti u prvom krugu“, navodi Milivojević.

U drugom krugu, dodaje, očekuje objedinjavanje birača protiv kandidata vlasti.

„U drugom krugu jasno je da će se svi koji su glasali za druge kandidate ujediniti i glasati protiv njega. Prema tome, izvesno je da oni neće dobiti predsedničke izbore“, zaključuje Milivojević.

Govoreći o parlamentarnim izborima, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće stvoriti takozvanu „referendumsku atmosferu“, o kojoj se govori u delu opozicije, ukoliko se protivnici vlasti na izbore budu pojavili u više kolona.

„Znate šta vidimo ovde - stalno se prave poređenja sa 2000. i 2012. godinom. Ako uzmemo 2000. kao primer, tada se u jednom trenutku govorilo da je najjača opoziciona stranka Srpski pokret obnove, koji je bio noseći deo DOS-ove koalicije u nastajanju, ali je, tražeći previše, na kraju izgubio sve“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On podseća da je SPO tada izašao iz zajedničkog fronta i ostao bez parlamentarnog statusa.

„Izašli su iz tog fronta i nisu prešli cenzus, iako su realno bili najjača opoziciona stranka. To je jedna pouka“, navodi Milivojević.

Druga, kako kaže, tiče se same prirode „referendumske“ kampanje.

„Kada pravite referendumsku atmosferu, cilj mora da bude jedan i isti. Svi delovi moraju da idu ka tom cilju“, ocenjuje Milivojević.

On ukazuje i na razlike između tadašnjeg DOS-a i današnje opozicije.

„DOS je bio ‘catch-all’ lista, mnogo širi format neo ovo što danas imamo. U njemu su bili i levica i desnica, ideološki raznorodne opcije, sindikati, ali i delovi Miloševićevog režima – što više liči na mađarski model“, kaže Milivojević.

„Ne zaboravite Nebojšu Čovića, generala Perišića, generala Vuka Obradovića, Dušana Mihajlovića i Novu demokratiju, koji su bili deo vladajuće koalicije. I nisu krili da je cilj smena režima “, dodaje Cvijetin Milivojević.

On ocenjuje da danas takva vrsta političkog jedinstva ne postoji.

„Mi ovde imamo mali problem. Ja nisam siguran da je svima u opoziciji cilj da se sruši vlast. Mislim da je nekima glavni cilj da ponovo uđu u parlament“, navodi Milivojević.

U tom kontekstu, ukazuje na sve izvesniji scenario izlaska opozicije u više kolona.

„Zato sada imamo taj scenario – tri kolone: jedna su studenti, druga pro-EU, i treća desnica“, kaže Milivojević.

Kako ocenjuje, u takvim okolnostima nema ni uslova za „referendumsku atmosferu“.

„Dakle, konstatujemo da nemamo referendumsku atmosferu, nažalost. Nemamo je zato što je već 5. maja prošle godine opozicija izdala tu ideju“, navodi on, uz napomenu da iz toga izuzima Demokratsku stranku i pokret Kreni-promeni.

Milivojević tvrdi da je ključni propust bio u odbijanju dela opozicije da radikalizuje političku borbu.

„Kako je izdala tu ideju? Tako što je odbila da iskreno i zdrušno izađe iz rada plenuma Skupštine i odbora. Tako se podržava ideja za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević.

On dodaje da se, uprkos tome, deo opozicije fokusirao na parlamentarni rad.

„Godinu dana slušamo kako je najveći interes parlamentarne opozicije da sedi u parlamentu, navodno iz nekih viših razloga, a paralelno se bave gušenjem studentske liste, koja je objektivno glavni akter na ovoj antivučićevskoj strani“, zaključuje Milivojević.

Na pitanje koliko je za takvu atmosferu važan lider poput Petera Mađara, odgovara da se tako nešto ne može dogoditi.

„To je nemoguće, jer je Mađar bio deo sistema. Ne vidim volju kod studentske liste da imaju bilo koga ko je bio deo sistema, niti iz vrha opozicije“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On ocenjuje da su studenti u drugačijoj poziciji u odnosu na političke aktere.

„Studenti su u lagodnoj situaciji. Oni mogu da naprave najveće istraživanje, uzorak od 500.000 ljudi koji su dali podršku, i da pitaju: evo deset kandidata, koga želite“, navodi Milivojević.

Kao primer navodi iskustvo iz Mađarske.

„Imali su predizbore i birali kandidata koji ima šansu da pobedi“, kaže Milivojević.

Dodaje i da pitanje kandidata u Srbiji još nije zatvoreno.

„Postoji kandidat koji nikada nije rekao da neće, nego da sada ne želi. Nisu studenti naivni“, ocenjuje Milivojević.

Govoreći o izlaznosti, upozorava da ona sama po sebi ne garantuje ishod.

„Veća izlaznost ne znači nužno pobedu opozicije, ali mladi koji ranije nisu izlazili sada će izaći i većinom glasati protiv vlasti“, zaključuje Milivojević. (Insajder TV, insajder.net, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 28.4.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=7olgolMKaUI

Opozicija potpuno nespremna za izbore!

Razjedinjena i fragmentisana opozicija, kakvom se pokazuje, nema kapacitet da ozbiljnije ugrozi vlast, ocena je analitičara. Upozoravaju da neslaganja oko uloge studentskog pokreta i izostanak jedinstvene strategije dodatno slabe njene izborne šanse, te direktno idu u korist vlasti.

Iako se uveliko spekuliše sa potencijalnim terminom za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, pa se čak pominju i letnji, opozicija je daleko od toga da ima predstavu kako bi na njih izašla. A ideja o jednom frontu naspram vladajuće koalicije sve je bleđa.

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Direktno ocenjuje da ovakva opozicija nema šansu da ugrozi vlast.

- Gledajući sve, imam utisak da je proces drobljenja opozicije odavno počeo, što se vidi i po tim pretendentskim skupinama koje za sebe tvrde da su stranke. Naime, nekada smo uvek znali koje sve stranke postoje, a sada za deo njih uopšte i ne znamo ko su tačno. Kao da je dugo rađeno na tome da se obesmisli potpuno, ne samo opoziciona scena Srbije, već ideja opozicije, da bi se onda pojavilo i konstruisalo nešto što je mačka u vreći, a što su takozvani studenti. To istovremeno posredno ide u korist vlasti. I dalje mislim da ne mogu studenti da promene vlast, jer bez dobro organizovane opozicione strukture ili struktura, mislim da bi režim ponovo mogao da dobije izbore - smatra Koprivica.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno ocenjuje da se ne ide u pravom smeru.

- Većina njih (stranke opozicije, prim. aut.) govori o tome da je najbolje, ako žele da pobede koaliciju Aleksandra Vučića, da imaju referendumsku atmosferu i potpuno se slažem s tim. Ali, njihova referendumska atmosfera podrazumeva da oni budu na studentsko-narodnoj listi. Studenti pak od početka to ne razumeju tako, oni su principijelni, kako nisu hteli predstavnike vlasti, tako neće ni predstavnike bivše vlasti, pa i ove nove opozicije. Kako studenti razumeju referendumsku atmosferu, i većina građana koja daje podršku studentsko građanskim zahtevima - isto tako kao i studenti. Ako je referendumska atmosfera, podrazumeva se da ima mnogo recepata, a najsvežiji je iz Mađarske - da sve opozicione stranke daju podršku studentskoj listi kao najjačem akteru i jedinom koji u poslednjih 14 godina ima šansu da ugrozi sadašnju vlast na izborima. To je referendumska atmosfera koja se pokazala kao dobitna kombinacija u Mađarskoj - ukazuje Milivojević.

Pojašnjava da su mnoge stranke opozicije u Mađarskoj koje su bile parlamentarne, odustale od izlaska na izbore da ne mute vodu.

- Od toga nema ništa, jer parlamentarne stranke opozicije od 5. maja prošle godine kada su studenti kandidovali parlamentarne izbore kao najdemokratski način za izlazak iz duboke društvene krize, nisu za tako nešto. Oni ponekad verbalno podrže nešto, ali delom nikako. Skoro godinu dana opozicija pomaže Vučiću da pokazuje privid demokratskog parlamentarizma. Oni saučestvuju u donošenju svih ovih zakona jer sede u parlamentu. A da su 5. maja prošle godine izašli iz parlamenta, da je bojkotovala njegov rad, imali bismo izbore još prošle godine jer bi postojao pritisak EU za tako nešto - navodi Milivojević.

Ukazuje da je sličnih skupova opozicije bilo i ranije, na koji je pozvano na desetine organizacija, ali bez dobre volje.

- Mislim da ovaj razgovor ima svrhe ukoliko su izašli sa jednim jedinstvenim stavom da će izaći kao jedna lista, pa bi tako sutra bili možda poželjan manjinski partner studentskoj listi kada se formira izvršna vlast. A jedino dokle se može tolerisati je da budu dve liste - jedna evrofanatična i druga okupljena oko tzv. patriotskih opozicionih stranaka. No, plašim se, s obzirom na prethodna iskustva, da bi bio problem formirati ta dva bloka, kao i da opozicija nema poštene namere kada je reč o studentskoj listi, pa je i deo opozicije "buši" pored vlasti. Sve u svemu, lepo je da se razgovara u opoziciji, ali stvari treba potpuno otvoriti - zaključio je Milivojević.

Podsetimo, na sastanak opozicije na koji je pozvao lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, odazvali su se Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Stranka Srbija centar, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka, Pokret za decentralizaciju i Novo lice Srbije. S druge strane, za sastanak nisu bili zainteresovani Demokratska stranka, Pokret Kreni - promeni i Novi DSS.

(www.direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 24. 4. 2026)

“Evropa između globalizma i suverenizma – Brisel srušio Orbana”, RTRS, emisija “Pečat”, 23.4.2026.

Izjava C. Milivojevića:

-          Od 07 min 40 sec do 08 min 15 sec

-          Od 11 min 10 sec do 12 min 00 sec

(Radio-televizija Republike Srpske, rtrs.tv, emisija „Pečat“, novinar Anđelko Jandrić, 23.4.2026)

https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=137129

Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

 

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

(RTV Vojvodine, emisija “Pravi ugao”,autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić, 23.4.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=hH7UynR9fgM

 

https://www.google.com/url?esrc=s&q=&rct=j&sa=U&url=https://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/108714&ved=2ahUKEwjQ9re-_oWUAxXQ8bsIHQybBpAQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw2KC6QNqfqM0JbPZ2bXwRbZ