Водитељ Михаило Вуловић у овој специјалној емисији угостио је познатог политиколога, г. Цвијетина Миливојевића.
Уз детаљну анализу, враћамо се уназад и претресамо све
најзанимљивије, најважније и преломне догађаје који су обележили последњих
годину и по дана. (podkast.ozarenje, ozarenje.rs, emisija “Nedeljni update”, autor
i voditelj Mihailo Vulović, 2.7.2026)
https://www.youtube.com/watch?v=3hWsdGQmPH4&pp=0gcJCUwLAYcqIYzv
Da li Srbija ulazi u novu fazu političke krize, onu u kojoj se protivnici vlasti više ne osporavaju politički, već kriminalizuju?
U 12. epizodi podkasta "U reketu sa Teškim
centrom" na platformi Albatros News razgovaramo sa profesorkom emeritom
Milenom Dragićević Šešić, Urošem Đurićem i Cvijetinom Milivojevićem o
događajima koji su obeležili protekli mesec i mesecima potresaju političku i
društvenu scenu Srbije.
U fokusu razgovora nalazi se afera "zvučni top" i
nova faza optužbi usmerenih prema studentskom pokretu. Da li je reč o pokušaju
preokretanja narativa i diskreditacije najjačeg društvenog pokreta u zemlji?
Može li se kroz institucije, tužilaštvo i bezbednosni aparat stvoriti osnova za
političku eliminaciju studenata iz izbornog procesa pre nego što uopšte podnesu
svoju listu?
Gosti analiziraju stanje univerziteta, položaj kulture pod
sistemom v.d. imenovanja, postojanje zona u kojima zakoni Republike Srbije ne
važe, ulogu Crkve u trenutku kada vera i politika postaju teško razdvojive.
Poseban deo razgovora posvećen je istorijskoj paraleli sa
Nemačkom iz 1933. godine i zakonom kojim je, na potpuno legalan način,
demokratija pretvorena u diktaturu. Da li se nešto slično, korak po korak,
sprovodi i u Srbiji?
I pitanje koje sve više određuje političku budućnost Srbije:
Da li vlast traži izlaz kroz izbore, ili kroz dodatnu koncentraciju moći?
To nije samo razgovor o jednoj aferi. To je razgovor o
granicama političke moći, stanju institucija i društvu koje se nalazi između
promene i straha.
📅 Premijera: ponedeljak,
29. jun 2026. u 21:00
🎙 Razgovarali: Milena
Dragićević Šešić, Uroš Đurić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić
03:40 Izmišljanje
narativa i optužbe
21:50 Skriveni
ciljevi vlasti
32:10 Poslednja faza autokratije sa elementima plutarhije
41:45 Scenario iz 1933. godine
1:14:00 Crkva i država: Poklonjenje pojasu Presvete
Bogorodice
1:34:10 Od marginalizacije do dominacije turbo-folka.
1:45:00 Strategija preplavljivanja javnosti novim temama i
zaključak emisije.
(podcast “U reketu sa Teškim centrom”,
produkcija Albatros news, albatros.news, 29.6.2026)
Analitičari: Niko ne
ulazi u trku bez problema
Ako je suditi po porukama koje sve češće dolaze od strane
predstavnike vlasti, sve više miriše na skore izbore, i to kako parlamentarne
tako i predsedničke. No, pitanje je ko je za izbore spreman?
Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u subotu na
mitingu "Srbija, jedna porodica" u Beogradu poručio da se poslednji
put obraća pred tolikim brojem građana kao predsednik Republike i da će za
nekoliko nedelja podneti ostavku. Takođe je izneo predlog naziva SNS liste za
predstojeće parlamentarne izbore - "Ujedinjena Srbija".
Analitičar Stevica Deđanski za Direktno.rs kaže da lično
smatra da je za izbore trenutno spremna samo vlast.
- Jedino je vlast spremna za izbore, ona je podigla nivo
mobilizacije jer se ljudi boje nesigurnosti. A po pitanju opozicije vidimo da
opada podrška, te da ništa konkretno i ne nude. Mislim da nisu spremni jer
nemaju ni program ni ljude, ali oni od početka ni ne žele vlast na izborima već
očekuju nešto što bi ih na vlast dovelo - kaže Deđanski.
Dodaje i da ne veruje da će biti spojeni predsednički i
parlamentarni izbori.
- Smatram i nadam da neće, jer ako hoćemo smirenje tenzija
mnogo je bolje da budu prvo republički, pa nakon njih u mirnijoj fazi da se uđe
u predsedničke jer bi to dovelo do smanjenja tenzija u društvu - zaključuje on.
S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković
ocenjuje za Direktno.rs da ni vlast ni opozicija u ovom trenutku ne deluju
potpuno spremno za izbore, uprkos sve učestalijim najavama.
- Čini mi se da je naša opozicija, bilo da je reč o
parlamentarnim strankama ili studentskom pokretu, spremna otprilike onoliko
koliko je i Vučić spreman da raspiše izbore. Za sada smo čuli najavu da će
podneti ostavku i kako bi mogla da se zove lista SNS-a, što može da se tumači
kao nagoveštaj i predsedničkih i parlamentarnih izbora. Međutim, nije rekao
kada bi oni mogli da budu održani. To može da bude veoma brzo, ali može da bude
odloženo i mesecima - kaže Anđelković.
On smatra da i vlast i opozicija imaju ozbiljna ograničenja.
- Ne bih rekao da je ni Vučić potpuno spreman za izbore, ali
nisu ni oni koji žele da ga smene. I jedna i druga strana imaju svoje političke
izazove i ograničenja, zbog čega mislim da niko u ovom trenutku ne ulazi u
izbornu trku sa potpuno komotne pozicije - zaključuje Anđelković.
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević smatra da trenutno ni vlast ni opozicija nisu istinski
zainteresovani za vanredne izbore.
- Ne bih da im kvarim
sreću, ali kao građanin ove zemlje molim predsednika da ne ide na predsedničke
izbore. Zašto ne bi uživao u ulozi predsednika do isteka mandata? Nisam čuo da
su građani tražili predsedničke izbore, niti vidim razlog da se povlači sa
funkcije pre isteka mandata - kaže Milivojević za Direktno.rs.
On podseća da
predsednik nije ni nadležan za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
- Nije do njega da
raspiše parlamentarne izbore, osim da, ukoliko Vlada to predloži, potpiše
odgovarajući akt. Zato mislim da se u javnosti često mešaju nadležnosti -
objašnjava on.
Govoreći o opoziciji,
Milivojević ocenjuje da ni ona nije spremna za izlazak na birališta.
- Parlamentarna
opozicija ne želi da sebi skrati mandat, koji traje do početka 2028. godine.
Smatra da na izborima u ovom trenutku ne bi ostvarila dobar rezultat. To je
politički legitimno, ali nije naročito korektno prema građanima koji su glasali
za nju, pogotovo prema onima koji sada traže izbore - ističe on.
Prema njegovom
mišljenju, i vlast i opozicija pokazuju da nisu spremne za novo izborno
odmeravanje snaga.
- Opozicija je za
izbore nespremna isto koliko i Vučić. Da su zaista bili spremni, opozicioni
poslanici bi napustili parlament u trenutku kada su studenti zahtevali
raspisivanje izbora. To se nije dogodilo i to dovoljno govori o njihovoj
stvarnoj spremnosti - zaključuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana
Žigić, 29.6.2026)
Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih
izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta.
Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira
svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir
Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do
kraja godine.
Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog
obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno
od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni
izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez
preciziranja datuma.
Razgovor sa Vuletićem i Milivojevićem pogledajte u videu.
Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih
izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da
predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o
izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i
predsednički izbori biti održani do kraja godine.
Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog
obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno
od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni
izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez
preciziranja datuma.
Politikolog Cvijetin
Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih
nadležnosti kada govori o raspisivanju izbora.
“Mislim da je reč o
pokušaju predsednika da i dalje nastavi ono što je činio u svom prvom i drugom
predsedničkom mandatu, a to je da izlazi iz onoga što je njegov ustavni mandat.
Prethodnih šest meseci vlast nije želela ni da raspravlja zapravo na ozbiljan
način o građanskim zahtevima. Studenti šest meseci ne da nisu pominjali bilo
kakve izbore, niti želju da se bave politikom, a pogotovo nisu tražili nekakvu
glavu Aleksandra Vučića, što su mediji pod njegovom kontrolom nemilosrdno
imputirali studentima, a pogotovo nisu tražili bilo kakve predsedničke izbore”,
ističe Milivojević.
Prema njegovim
rečima, “predsednik Srbije je sada ubeđen da je ubedio veći deo građana Srbije
da je njegova ustavna pozicija takva da on odlučuje kad će biti neki izbori”.
“Ja vas moram
podsetiti da je on predsednik Republike sa osam ustavnih nadležnosti. Hoće li
biti vanrednih parlamentarnih izbora, to ne zavisi od njega. Njegovo je da
potpiše, a ne da odluči o tome kome će dati mandat za sastav vlade. Ako imaš
većinu od 126 poslanika, nekome ko može da potpisima poslanika zatraži mandat,
on ga mora dati. On kao predsednik Republike nije tu da donosi odluke”, navodi
on.
Kako dodaje, kada je
reč o predsedničkim izborima, reč je o nečemu drugom.
“Hoće li biti
predsedničkih izbora, to zavisi od njegove lične odluke. Dakle, hoće li on sebi
da skrati mandat, on ne voli taj izraz, juče je rekao da će da podnese ostavku,
ili neće, i to je njegovo pravo, koje niko ne spori. Ali, kao što znate,
građani Srbije u velikoj većini nisu tražili nikakve vanredne predsedničke
izbore, tražili su parlamentarne izbore”, objašnjava Milivojević i dodaje kako
bi redovni predsednički izbori trebalo da budu održani na proleće .
Kako kaže, važno je
podsetiti i na strateške kalkulacije ako se izađe na izbore. Milivojević smatra
da najave o mogućim predsedničkim izborima predstavljaju deo političke
strategije koja traje još od kraja 2023. godine.
„Odmah nakon
parlamentarnih izbora predsednik Republike počeo je da maše nekakvim
savetodavnim referendumom o podršci njemu. Govorio je da će, ako većina građana
kaže da mu ne daje podršku, podneti ostavku, iako na to nema obavezu. To nije
referendum koji ga obavezuje na bilo šta“, kaže Milivojević.
On dodaje da, prema
njegovom mišljenju, „niko tri godine ne traži vanredne predsedničke izbore, a
on ih uporno nudi, dok od onoga što građani traže – vanrednih parlamentarnih
izbora – beži“.
Na pitanje zašto
predsednik, prema njegovom mišljenju, ne saopštava datum izbora, Milivojević odgovara
da je reč o političkoj taktici.
„Mislim da se on lepo
zabavlja pričom da će izbori biti u septembru, oktobru, novembru ili decembru.
Prvo će biti za Đurđevdan, pa za deset dana, pa za Vidovdan, Petrovdan ili
Mitrovdan – i to postaje vest“, kaže Milivojević.
On smatra da takve
najave predstavljaju „spin-udicu“.
„To ne bi smelo ni da
bude vest. To je jedna vrsta spin-udice koju, nažalost, guta većina medija, ali
i deo političkih aktera“, kaže Milivojević.
Govoreći o skupovima
vlasti i studenata, Milivojević kaže da, po njegovom mišljenju, imaju različit
karakter.
„Ovo što mi danas
gledamo ne izgleda baš kao predizborni skup, ali izgleda kao jedna vrsta skupa
koji bi najavio mogućnost da će se oni pojaviti na izborima. Govorim o
studentima“, kaže Milivojević.
Za skup vlasti održan
prethodnog dana kaže da je, prema njegovoj oceni, bio „klasičan predizborni
skup“.
„Ono što smo juče
gledali bio je klasičan predizborni skup, koji je po našem zakonu zabranjeno
održavati u vanizborno vreme. Ono što smo juče gledali dozvoljeno je isključivo
u okviru izborne kampanje“, kaže Milivojević.
Hoće li izbori biti
održani do kraja godine?
Za razliku od Milivojevića, sociolog Vladimir Vuletić smatra
da pitanje termina izbora treba posmatrati u kontekstu, kako kaže, aktuelne
političke krize.
„Ako mene pitate, ono što mislim da bi bilo normalno jeste da imamo normalne izbore. Ali, nažalost, nemamo normalnu situaciju, pa je logično da nemamo ni normalne, redovne izbore“, kaže Vuletić.
On podseća da je, prema njegovom viđenju, politička kriza
počela u parlamentu, nakon pada nadstrešnice, a ne studentskim protestima.
„Setimo se krvavih šaka u parlamentu, dimnih bombi i svega
što se tamo dešavalo. Tek mesec dana nakon toga uprave fakulteta i određene
grupe studenata počele su sa blokadama, koje su se vremenom proširile“, navodi
Vuletić.
Podseća da je, prema njegovim rečima, vlast još krajem 2024.
godine nudila dve mogućnosti za izlazak iz političke krize – vanredne
parlamentarne izbore ili savetodavni referendum.
„Taj referendum jeste neobavezujući, ali teško bi bilo vladati ukoliko ne dobijete podršku građana, pa da kažete da vas rezultat ne obavezuje“, kaže Vuletić.
On dodaje da je vlast u više navrata kao mogući termin za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora pominjala period od sredine septembra do sredine novembra.
„Dakle, neki oktobar je vreme održavanja parlamentarnih izbora. Poslednjih nekoliko dana, a i juče i decidirano, slušamo da će predsednik da ponudi ostavku, i oni bi trebalo da se dogode u tri meseca nakon toga. Dakle, izvesno je da će izbora biti i verujem da će i jednih i drugih biti pre kraja godine”, ističe Vuletić.
Kaže da ne vidi scenario u kojem izbori ne bi bili održani do kraja godine.
„Možda grešim, ali ne mogu da zamislim situaciju u kojoj izbora ne bi bilo do kraja godine, nakon svih ovih obećanja. Ako je već rečeno da će biti održani između septembra i novembra, onda je po svoj logici stvari to negde u oktobru“, kaže Vuletić.
Dodaje da, po njegovom mišljenju, ključno pitanje nije da li će izbora biti, već ko će na njima učestvovati.
„Što se izbora tiče, njih će biti, ali je samo interesantno ko će na njima učestvovati“, navodi Vuletić.
Skupovi kao
pokazivanje političke snage
Govoreći o političkom
značaju masovnih skupova koje organizuju vlast i studenti, Milivojević odgovara
da je “sve to pomalo kopiranje onoga što su studenti uradili” i pokušaj da se
odgovori brojkama.
“Ovde je sve u
nekakvim brojkama. Ljudi koji nisu kompetentni, dakle, nisu ni matematičari ni
ekonomisti, se kod nas bave izračunavanjem rasta izvoza, visinom GDP-a,
postocima, a u ovom slučaju mere i koliko je ljudi bilo po kvadratnom metru”,
ističe on.
Dodaje da su brojke,
nekome, očigledno bitne.
“Prosečnom građaninu
nisu bitne. Oni koji su juče bili na skupu znaju kako su došli na taj skup.
Neću da ulazim u pitanja da li je neko nekome platio dnevnicu, potkupio ga na
drugi način, obećao mu posao, pripretio mu da će izgubiti posao i tako dalje. To
je stvar za svakog od njih koji su došli. Oni znaju i tačno i koliko ih je
došlo i kolike su bile kvote i da li su te kvote ispunjene i tako dalje”,
navodi Milivojević.
Milivojević smatra da
se otvara i pitanje primene Zakona o javnom okupljanju.
„Po našem Zakonu o
javnom okupljanju nemoguće je održati skup tri dana. Ovaj skup je prijavljen od
petka u četiri ujutru do ponedeljka u četiri ujutru kao trodnevni skup.
Postavlja se pitanje kako je i ko dao dozvolu za održavanje trodnevnog skupa“,
kaže Milivojević.
On se osvrće i na
skup u Pionirskom parku, navodeći da je, prema informacijama kojima raspolaže,
prijavljen na neograničeno vreme.
„U Zakonu o javnom
okupljanju piše da se javni skup na toj vrsti javne površine može održavati od
šest ujutru do ponoći. To znači da bi, ako želite da i sutradan održite skup,
morali da ga završite, uklonite opremu i ponovo prijavite novi skup od šest
ujutru. Po mojoj računici, za ovih 16 meseci trebalo je da bude oko 450 dnevnih
prijava tog skupa“, kaže Milivojević.
Prema njegovom
mišljenju, problem je širi od samog prijavljivanja javnih okupljanja.
„Ovde imamo problem u
kome se sa najvišeg nivoa legalizuje nepoštovanje Ustava i zakona. Daje se
primer kako ne treba poštovati Ustav i zakon“, kaže Milivojević.
Ko danas može da okupi
građane?
Na pitanje da li studentski skup smatra predizbornim,
Vuletić odgovara da mu je važnije to ko danas u Srbiji može da organizuje
masovno okupljanje.
„Jedino od političkih aktera trenutno u Srbiji masovan skup mogu da organizuju SNS i ono što se zove Studentska lista. Mislim da su to činjenice koje treba imati u vidu ako govorimo o političkim stvarima“, kaže Vuletić.
Dodaje da ne želi da ulazi u pravna pitanja, ali ocenjuje da
se zakoni krše na različitim stranama.
„Pravo da vam kažem, kada bi se ulazilo u ove detalje na
kojima Cvjetin, verovatno s pravom, insistira, pravna pitanja nisu moja oblast.
Ali ono što mogu da vidim kao laik jeste da se, nažalost, sa svih strana krše i
Ustav i zakoni. Niko za to ne odgovara“, kaže Vuletić.
Kao primer navodi univerzitete.
„Uprave su kršile Zakon o univerzitetu i Zakon o visokom obrazovanju. Niko ih nije pozivao na odgovornost, niti to sada čini“, navodi Vuletić. (Insajder TV, portal insajder.net, voditelj Marko Subotić, „Marker specijal“, 28.6.2026)
Učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević.
(KTV Zrenjanin, emisija „Četiri lica Srbije“, Bez
cenzure – portal, bezcenzure.rs, 27.6.2026)
https://www.youtube.com/watch?v=k5g26MUG29w&pp=ygURNCBsaWNhIHNyYmlqZSBrdHY%3D
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, je u iznudici i pokušava da preuzme inicijativu, kažu sagovornici Danasa komentarišući nikad jaču kampanju u pozivanju građana na miting SNS “Srbija jedna porodica” 27. juna u Beogradu.
Danima unazad Vučić i ostati funkcioneri naprednjaka snimaju
videe koje objavljuju na društvenim mrežama, a u kojima uz prigodnu poruku
jedinstva i želje da se čuje njihovo mišljenje, pozivaju da se dođe.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je čak njihov dolazak povezala sa
seckanjem paprike i britanskim sistemom obrazovanja, a što je za nju, kako je
rekla, najvažnija stvar na svetu. Ona je, sedeći u kuhinji pored punog stola
namirnica, navela da u tom sistemu možeš da dobiješ desetku ako argumentovano
braniš svoje stavove koji nemaju veze sa stavovima profesora.
Brnabić je kroz primer pokušala da bude jasnija. Navela je
da ti profesor koji je rekao da će paprika, ukoliko se iseče na jedan način,
ispasti ukusnija, neće zameriti ako ti imaš argumente da će paprika ispasti
ukusnija ako bude isečena na drugi način.
Na kraju videa napisano je “Zajedno gradimo budućnost
Srbije. Svi smo jedna porodica. 27. jun Beograd”.
Tu je SNS stjuardesa, deda koji vodi unuka da odluči o
svojoj budućnosti, ali i skeč u kojem sa plavim, crvenim i belim šeširima
Brnabić, Miloš Vučević, lider SNS i Siniša Mali, potpredsednik naprednjaka,
koji pozivaju da se dođe kako bi se video Mali kako igra Moravac.
Osim brojnih videa, tu je i velika bakljada centralnim
ulicama u sredu uveče, ali i pešaci iz Novog Sada i Aranđelovca koji hrle ka
glavnom gradu. Taj način odlaska na miting su naprednjaci, jasno je, preuzeli
od studenata u blokadi.
Ovako intenzivan i nametljiv način pozivanja na skup na
mrežama, potpomognut prilozima medija koji podržavaju vlast, davno nije viđen
na našoj sceni. Zato je pitanje čemu tolika halabuka, ako vlast ima ogromnu
podršku i poverenje i trebalo bi da građani koji podržavaju Vučića i SNS sami,
bez puno molbi, odluče da u velikom broju dođu.
Sociolog Jovo Bakić kaže za Danas da Vučić sve vreme
pokušava da preuzme inicijativu, jer tako želi da utiče na one koji se lome za
koga da glasaju, ali teško mu ide, pa iako nemilice troši sve državne i
kriminalne resurse.
– Pored toga, bodri svoje birače da se ne pokolebaju i budu
borbeni. No, ne shvata da posle dugogodišnje katastrofalne vladavine tako može
da izazove i suprotan efekat, jer ljudi su sve više ozlojeđeni i gnevni, pošto
znaju da se u svrhe očuvanja jednog autoritarnog režima organizovanog kriminala
troše ogromna sredstva svih građana – navodi Bakić.
Marketinškom
stručnjaku Cvijetinu Milivojeviću ovo liči na to da je zapravo Vučić u
iznudici.
– On ima dve mogućnosti.
Jedna je da i formalno iz autokratije zakorači u diktaturu. Drugi izlaz,
naravno, su demokratski slobodni izbori i to svaki normalan čovek i građanin
ove zemlje želi. Vučić u ovom trenutku nije spreman na demokratske izbore. Nije
spreman ni na kakve izbore, a kamoli demokratske – navodi on za Danas.
Milivojević tvrdi
da „SNS koristi propagandu
Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije tridesetih godina prošloga
veka“.
– Sada tek
primećujemo i to ogoljeno da je svaka poruka kao iz priručnika doktora Jozefa
Gebelsa. Ali, Vučić nije u situaciji da pravi veliko vežbalište, veliku arenu
gde će se održavati tradicionalni skupovi njegove stranke, kao što su
nacionalsocijalisti radili u Nemačkoj. Za šta su oni izabrali Nirnberg.
Ikonografija, ali nažalost i sadržina poruka koju dobijamo, mnogo liči na taj
ritual nacionalsocijalista koji su svake godine, svaki svoj partijski kongres
isključivo i jedino održavali u Nirnbergu. Nažalost, po Vučića, njegov Nirnberg
je Ćacistan, unutar kojeg se obavljaju mobilizacije pred svaki studentski skup
u Beogradu i skup naprednjaka. Na šta je spao nekad moćni Aleksandar Vučić –
pita se Milivojević.
Upitan hoće li
halabuka uroditi plodom, odgovara da se autokrate ne oslanjaju isključivo na
apele, pozive i propagandnu kampanju: „dođite da branimo Srbiju i da, dođite da
branimo ne znam šta“.
– Nego to kombinuju
sa potkupljivanjem. Dakle, plaćanjem dnevnica, opraštanjem grehova iz rane
mladosti, reketiranjem, a bogami nekad i prinudom, kad govorimo o ljudima koji
rade u javnim preduzećima. Ovde ne možemo govoriti o tome da li će on uspeti
ili neće. Ne, on ne može da uspe. Njegov plafon je bio ono što je bio plafon
prošle godine. To je nekoliko desetina hiljada ljudi i to je maksimum. Dakle,
on više ne može dovesti na normalan način – zaključuje Milivojević.
Podsetimo, za subotu u Beogradu naprednjaci planiraju veliki
događaj čiji će centralni deo biti Vučićev govor tokom večeri, kada bi trebalo
da objavi ime SNS izborne liste i deo programa. Za one koji dođu pripremljen je
dečiji i kulturno-umetnički program, dron šou, roboti koji igraju, zastava od
500 metara i mogućnost da građani izaberu pet od 15 predloženih važnih tema za
budućnost. ((danas.rs, Danas, L. Valtner, 26.6.2026)
Ko na koga šalje “mudžahedine”, a ko je “štetočina”?
Svako ko je odvojio sedam minuta da posluša telefonski
razgovor između predsjednika SNSD Milorada Dodika i predsjednika SDA Bakira
Izetbegovića, mogao je da sazna odgovor na ova pitanje u direktnoj,
nefiltriranoj političkoj razmjeni koja je ubrzo završila u javnosti.
Da li je riječ o stvarnom političkom sukobu ili još jednoj dobro
režiranoj predstavi za javnost?
Sve je počelo prije tri dana, kada je Izetbegović, gostujući
na FTV, rekao, između ostalog, kako će se status Milorada Dodika na kraju
morati “nekom silom” riješiti. To je izazvalo oštru reakciju Dodika, koji je i
nazvao Izetbegovića, nakon što ga je prethodno “počastio” sa nekoliko epiteta.
Uslijedila je rasprava koja je u kratkom vremenu prešla
granicu uobičajene političke komunikacije i pretvorila se u otvoreno verbalno
nadmudrivanje, uz međusobne optužbe koje su izazvale brojne reakcije javnosti.
Treba podsjetiti da su Dodik i Izetbegović godinama bili
politički sagovornici u brojnim krizama, pregovorima i institucionalnim
blokadama, stoga ne čudi da mnogi ovu konfrontaciju posmatraju sa dozom skepse,
pitajući se gdje prestaje politički sukob, a gdje počinje politički dogovor.
Jer, izborna je godina.
“Bildanje nacionalnih
mišića”
Politička analitičarka Tanja Topić, kaže da „tobožnji sukob“
između Dodika i Izetbegovića liči na loše izrežiran film, čiju reprizu gledamo
pred svake izbore.
– Sve već viđeno u smislu bildanja nacionalnih mišića i
homogenizacije birača. I oni će zaokupiti medijsku pažnju u “sezoni kiselih
krastavaca”. Godinama svjedočimo javnom verbalnom ratovanju, dok se iza kulisa
savršeno dogovaraju i uzajamno podržavaju u ostanku na vlasti – rekla je
Topićeva.
Svjetsko prvenstvo
Ni politički
analitičar Cvijetin Milivojević, ne vidi sukob između Dodika i Izetbegovića,
nego samo „tvrđenje pazara kod biračkog tijela“.
– Ja mislim da će
ovaj njihov razgovor, obje verzije koje su dali o tome šta je ko kome rekao, i
Dodiku u njegovom biračkom tijelu i Izetbegoviću u njegovom biračkom tijelu,
pojačati rejting i kredibilitet. Ostaju principijelni i jedan i drugi. Ne
uzmiču od onoga što su ciljevi i projektovane ambicije i obećanja obje
političke stranke. Na drugoj strani, ja bih to ovako, ako smijem malo na šalu
da okrenem, mogao okarakterisati kao susret u danu kada je Dodikov sestrić Vico
Zeljković faktički slavio ulazak Bosne i Hercegovine u nokaut fazu Svjetskog
prvenstva, a on je predsjednik Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine. Imamo i
tu vrstu nekakve ugodne note. Malo su mediji, a mi građani, podlegli tome da
svaka takva vrsta događaja na neki način vodi ka nečemu ružnom. Ja mislim da u
ovom slučaju ne vodi – smatra Milivojević.
Milivojević nije
siguran da li je ovaj „sukob“ dogovoren ili nije, ali siguran je u to da
nijedan od pomenutih aktera nisu imali ništa protiv.
-Na kraju krajeva,
Izetbegoviću, kao nekome ko je trenutno opozicija, apsolutno treba ovakvo
obaranje ruku sa sebi jedino ravnim u BiH.
A kažem, dan je bio nekako svečarski u cijeloj Bosni i Hercegovini zbog
fudbala. Uprkos činjenici da Izetbegović imputira Dodiku kako on ruši BiH, BiH
je juče pobijedila i ušla među 32 najbolje zemlje na Svjetskom prvenstvu, i to
zahvaljujući Dodikom sestriću – rekao je Milivojević. (srpskainfo.com,
portal, EuroBlic, Sanja Krasić Božić, 26.6.2026)
