SIGNALI: Hoće li mart doneti izlaz iz krize u kojoj se nalazi Srbija?

NOVI SAD - Od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u Srbiji ništa više nije isto. Tenzije i podele u društvu koje su počele tada, tokom naredna četiri meseca samo su se uvećavale. Došlo je do velikih podela u društvu, koje upravo kulminiraju. Šta možemo da očekujemo sutra i narednih nedelja i kakav nas ishod očekuje? O tome je bilo reči u emisiji Signali u kojoj su gostovali Čedomir Antić, istoričar i profesor nan Filozofskom fakulteu u Beogradu, Marko Lakić, urednik digitalnog izdanja lista Politika, i Cvijetin Milivojević, politikolog.

Na pitanje novinarke o tome da li protesti najavljeni za 15. mart mogu proći mirno, Čedomir Antić je odgovorio: "Atmosfera je takva da izaziva strah, svi pozivaju na mir, što znači da ga verovatno neće biti. Naša država je u krizi. U pitanju je klasni, kulturološki sukob uslovljen autoritarnom vlašću. Svi univerziteti su zatvoreni, studenti su organizovani po totalitarnom modelu, ali su imali podršku uprava. Ovo nije sukob kakav smo imali devedesetih godina. Postavlja se pitanje o kakvom se sukobu ovde radi. Istina je da ova vlast ne valja. Od '87. do danas, mi smo u skladu sa pravilima sistema menjali vlast. Nadam se da sutra neće doći do nasilja, ali postavlja se pitanje šta smo mi poručili ovim što se dešava poslednja četiri meseca. Primenili smo neustavne modele da branimo ustav.

O atmosferi pred sutrašnji masovni protest, a budući da dolazi iz Beograda, Marko Lakić je rekao da mu sve to izgleda dosta zabrinjavajuće. "Beograd je veliki grad, može svašta da se desi. Smatram da je Srbija podeljena i da takve dve Srbije ne mogu da kohabitiraju. Kao narod puni smo frustracija i strahova usled događaja iz bliske istorije, tako da je ovakvo raspoloženje moralo da ispliva. Nemam odgovore, ali ne smemo dozvoliti nasilje", rekao je.

Cvijetin Milivojević se odmah na početku osvrnuo na politički aspekt svega što se dešava. Tvrdi da studentski zahtev vezan za dokumentaciju o padu nadstrešnice nije ispunjen. "Dokumentacija nije tu. U pritvoru imamo 12 inženjera, jednog profesora fakulteta i to je to. Da li neko može da veruje da su pored glavnog izvođača radova i jednog podizvođača, koji je angažovao 150 dodatnih podizvođača, za nesreću krivi dvanaest nespornih stručnjaka? Verujem da većina građana ne veruje u to. Kada bi se otkrili odgovori na pitanje zašto su podizvođači radova, kao i određene faze radova na rekonstrukciji Železničke satnice, dogovarane iz kabineta Rebublike Srbije – demonstracija ne bi ni bilo. Vlast vrši podmetanje i imputiranje, umesto da ide ka kompromisu i traženju rešenja, predsednik rebublike, koji je nenadležan nudi dijalog – o čemu da se razgovara sa njim kad je nenadležan? Jeste to što rade studenti neustavno, ali je mnogo neustavnije to što predsednik sa osam ustavnih nadležnosti obavlja funkciju svih državnih institucija sve tri grane vlasti.

Šta je rešenje?

"Treba raditi po zakonu i ustavu i treba biti demokrata. Imali smo vlast koja je bila toliko dominantna da je mogla da manipuliše opozicijom. Mladi ljudi su se svrstali u one koji kažu: Mi tražimo promenu celog sistema. Oni traže da se promeni ustav. Predsednik i vlast su hteli da kontrolišu sve u našoj zemlji, a to nije dobro niti je u duhu naše tradicije. Studentski zahtevi su napisani tako da budu nepolitični, ideja je bila zapravo da ti zahtevi budu takvi da ne mogu da se ostvare. Šta god da ponudi vlast, oni će reći nije dobro, nije dovoljno… Imamo način da promenimo sistem, ali moraju svi da imaju dobru nameru. Bilo bi dobro da se oformi jedan odbor u koji će ući najugledniji Srbi, da pomognu jednoj vladi da se pripreme regularni, normalni izbori. Preuzimanje vlasti nasilno nije opcija. Predsednika bih podsetio da Srbijom vlada najduže još od kralja Milana i da je vreme da razmišlja o svojoj zaostavštini, jer bi sledeće eventualne krize bile sve veće. U perspektivi bi trebalo da se razmišlja i o promeni ustava", izjavio je Antić.

"U Srbiji ne postoji elita. U slučaju neke prelazne vlade, ne znam ko bi mogao da istupi, nemamo više takve ljude. Mediji su katastrofa. Problemi su unutrašnji. Mislim da je ključ u rukama Aleksandra Vučića. On je apsolutno dominantan na našoj političkoj sceni. Realno je da on okupi ugledne ljude i pokrene dijalog. Međutim, čini mi se da ova vlast apsolutno 'ne čita znakove pored puta'. Moramo da sačekamo preksutra, ali šta god mi mislili, Vučić će biti za tim stolom", kaže Lakić.

"Dijaloga nema sa Vučićem. Moglo bi biti, pod uslovom da se povuče u svoj ustavni okvir, ali on iz dana u dan čini obrnuto. On kao da namerno iritira protestante proširujući opseg svog delovanja, dakle, on ne može biti ta osoba. To može biti neko drugi, reprezentativan. Problem je što sa Vučićem nema rešenja problema. Studenti su pokazali da sistem ne funkcioniše, jedino rešenje je vraćanje na fabrička podešavanja, konkretnije – vraćanje na ustavna podešavanja", zaključuje Milivojević. (www.rtv.rs, Radio-televizija Vojvodine, emisija “Signali”, voditeljka Aleksandra Popović, 14.3.2025)

https://media.rtv.rs/sr_lat/signali/99106

Bura u SPS zbog Ružića: Dačić mora da se dokazuje Vučiću pred veliki protest

Izjave Branka Ružića o studentskim protestima, kao i kritike na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića i “Ćaci” kampa koje organizovani ispred Predsedništva izazvao je pravu buru u Socijalisitčkoj partiji Srbije. Nakon gostovanja funkcionera SPS na N1, stigla je reakcija stranačkog rukovodstva partije, predvođene Ivicom Dačićem, koji se ogradio od izjava Ružića uz napomenu da su verni naprednjacima i Vučiću.

Novu muku je funkcioner SPS Branko Ružić zadao Ivici Dačiću kad je u četvrtak na N1 govorio o masovnim studentskim protestima u Beogradu 15. marta, i izjavio da će biti tamo.

Kako je naveo, s obzirom na to da su studenti u blokadi organizovali proteste na civilizovan način i pokazali da veruju u ono što rade, on ne vidi razlog da se podižu tenzije pričama o konfrontacijama, izazivanju sukoba, paljenju skupštine.

„Kada je predsednik rekao da ako ubijete pet ili 10 policajaca kao da su krompiri ja smatram to nedopustivim bez obzira ko je to rekao. Ja ne vidim da je neko najavio nasilje, niti da želi time da nešto da uradi“, naveo je Ružić.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije rekao je i da kamp u Pionirskom parku, gde su trenutno “studenti koji žele da uče”, liči na neku kulisu iz rijalitija.

„Neka (oni koji kampuju) otpevaju studentsku himnu Gaudeamus igitur. Pozivam ih da se skupe u 11.52, da ćute, pa da otpevaju i dokažu da su studenti, ako nisu onda ne treba da sede tamo“, kazao je Ružić.

Potom se osvrnuo i na scenu od pre samo nekoliko dana kad je predsednik Republike ponizio Ivicu Dačića prekinuvši ga na konferenciji za novinare. Naime, nako protesta ispred RTS, kada je policija pendrecima udarala studente Dačić je rekao da “nikakve intervencije policije nije bilo, kao i uvek do sad“, nakon čega je Vučić demonstrative otišao uz reči: „ne mogu da slušam više ovo pravdanje“.

Tim povodom, Branko Ružić imao je svoj komentar – Vučićevo ponašanje prema Dačiću je nedopustivo.

„Onda mogu da mislim koliko boli Dačića i prosečnog člana SPS. Takve stvari nisu lekovite za jednu partnersku saradnju. Ne očekujem da ćemo dobiti izvinjenje“, rekao je Ružić.

Dačićev odgovor

Zbog svega toga ubrzo stiže i saopštenje iz vrha Socijalističke partije Srbije.

“Socijalistička partija Srbije i ja, kao njen predsednik, imamo jasnu politiku i pouzdan smo partner Srpske napredne stranke i Predsednika Aleksandra Vučića”, navodi Ivica Dačić i potom dodaje:

“Predsedništvo SPS je jednoglasno donelo odluku o nastavku saradnje sa Srpskom naprednom strankom u interesu Srbije, na osnovu zajedničkih ciljeva i odgovornosti, suprotstavljajući se retrogradnim snagama koje pokušavaju da nasiljem i bez izbora dođu na vlast. Svaki drugačiji pristup nije politika Socijalističke partije Srbije, i može da predstavlja samo lične stavove pojedinaca, u ovom slučaju Branka Ružića, o čemu će raspravljati partijski organi”.

Ovo saopštenje na svojim nalozima na društvenim mrežama odmah je podelio sam vrh SPS. Među njima su ministarka pprosvete Slavica Đukić Dejanović, predsednik Izvršnog odbora glavnog odbora SPS Vladimir Zagrađanin, v.d. direktora “Koridora Srbije” Aleksandar Antić, direktor JKP “Beogradske elektrane” Vanja Vukić…

Iako je na ovaj način javnosti trebalo da bude poslata poruka da je stranka jedinstvena, informacije Nove ne kažu tako. Naime, Ružićeva istupanja u javnosti od trenutka kad je podneo ostavku na mesto ministra prosvete posle tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” do danas, izazivaju trzavice među socijalistima.

Nikome nije do kraja jasno šta je Ružićev cilj, da li je to neka nova funkcija ili će pokušati da preuzme stranku od Ivice Dačića, o čemu se priča godinama unazad, a on isto toliko demantuje da ima ovakve ambicije.

Nezadovoljstvo dela socijalista dodatno je izazvalo i to što se na meti SNS vlasti nedavno našao i ministar Novica Tončev, takođe iz redova SPS. U prostorije njegove firme nedavno su upali inspektori, zbog sumnje na korupciju.

Kako politikolog i novinar Cvijetin Milivojević kaže u razgovoru za Novu, na javnom nivou se vidi da unutar SPS postoji deo članstva koji insistira na tome da ova partija zadrži svoju samostalnost.

„Ružićeva izjava na mestu“

“Ovo želi ne samo Branko Ružić, već i Novica Tončev kao i oni koji su većinski dugo u SPS, i oni faktički donose neke rezultate na izborima. Recimo, Tončev koji na jugu Srbije postiže odlične rezultate. Sve je to verovatno zdraviji deo Socijalističke partije Srbije”, rekao je Milivojević.

Potom se osvrnuo na Ružićevo gostovanje na N1.

“Ovo što je Branko Ružić izjavio juče je zaista na mestu. Da predsednik jedne od vladajućih stranaka dozvoli sebi da ga predsednik Republike onako ponižava na konferenciji za medije kad je otišao da ga poseti policajca kog je povredio žandarm… I taj isti žandarm je pod komandom Ivice Dačića, a taj Vučićev lični bezobrazluk je po meni zaista na neki način prelaženje crvene linije”, kaže Cvijetin Milivojević za Novu i dodaje:

“Ako imate dostojanstva kao lider političke stranke i koalicioni partner, onda morate da reagujete na takav postupak Aleksandra Vučića. Umesto toga, čovek koji je zapravo reagovao na Vučićevo postupanje je Branko Ružić, a Ivica Dačić ga je svojim ograđivanjem potpuno diskvalifikovao”.

Milivojević smatra i da je Ivica Dačić mogao da reaguje makar danas, kad policija čuva “Studente 2.0” u Pionirskom parku koji su okruženi nepropisno parkiranim automobilima i traktorima.

“Dačić je mogao da naredi saobraćajnoj policiji da izmesti one traktore u centru Beograda i pronađe njihove vlasnike. Probajte tamo da ostavite automobile, pa u roku od pet minuta će vam ga odneti”, rekao je Milivojević za Novu.

Podsetimo, dan pred proteste kolona traktora stoji na obodima Pionirskog parka kao bukvalni “štit” one grupe “studenata koji žele da uče”. (www.nova.rs, portal, Anika Bečki, 15.3.2025)

Studenti neće nasilje, režim hoće, žrtvovaće i svoje! Vučić rušio i Srpsku!

Srpsko-srpski sukob! Brani se neodbranjivo, Vučićevo "pravo" da radi šta hoće!

Rešenje TEHNIČKA VLADA

KORUPCIONO ČVORIŠTE: Kako je Starting dobio posao - prijateljskom sugestijom!

Kosovo i NIS - "prijateljstvo" Srbije i SAD?! Kakav je rezultat susreta Vučića i Donalda Trampa Juniora

Zastrašuje i širi paniku

DRŽAVNI UDAR Ane Brnabić

Nuklearni otpad: prerađivaće se u Srbiji   

Cvijetin Milivojević, politikolog i novinar, analizirao je situaciju uoči 15. marta koji će po njemu značiti urušavanje režima, ali i o projektovanom nasilju koji vlast priželjkuje! On je govorio o lažnim medijskim izveštajima koji podržavaju priču režima iako video dokazi svedoče potpuno drugačije. Govorilo se i o zabludi kako privatne TV mogu da rade šta hoće, zapravo su dobili nacionalne frekvencije i obavezani su zakonima. On je govorio i o neredima u Skupštini, koji, po njegovom mišljenju, odgovoraju samo režimu. On se složio sa konstatacijom da usvajanjem zakona o visokom obrazovanju nije ispunjen četvrti uslov studenata, jer taj zakon nije usvojen na pravno valjan način. Takođe, prokomentarisao je i posetu Donalda Trampa Juniora, postavljenje Šutanovac za ambasadora u SAD i glasanje Srbije za antirusku rezoluciju.

Bilo je reči o tome kako je Kristijan Šmit opisao Vučića, kao "majstora piruete" koji je izbegao da ode na samit BRIKS-a u Kazanj, što je Šmit ispričao Leksusu i Vovanu, ruskim prankerima, verujući da priča sa Zelenskim. Takođe, ispričao je kako je Vučić pokušao da sruši Republiku Srpsku. („Pravi odgovor“, podcast, youtube kanal, novinar i voditelj Nikša Bulatović,13.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=XVAqqsXEIVs&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D

ИНТЕРВЈУ Миливојевић: Председник републике фактички призива насиље!

Председник републике и фактички призива насиље. Мотив призивања насиља је како би застрашио грађане и да би имао оправдање за примену силе, каже у интервјуу за наш портал Нација политиколог и аналитичар Цвијетин Миливојевић.

У својим наступима често говорите о Уставу. Колико је тренутни устав нарушен од када је Српска напредна странка дошла на власт? Колико су потписивање Бриселског споразума и прихватање Француско-немачког плана урушили актуелни устав?

Сам чин потписивања који је био у априлу 2013. године је директно кршење Устава, његових одредби о недељивости територије. Занимљиво је да то тада није учинио ни председник Републике него је то фактички учинио први потпредседник владе с тим што је параф на то ставио председник Владе Ивица Дачић. Симптоматично је да је реч о кршењу Устава од самог почетка. Уставни суд се промптно прогласио ненадлежним, оценио је да питање о политичком акту, а није реч о споразуму или уговору који изазива међународне реперкусије. Тадашњи министар правде Никола Селаковић је писао захтев да се Уставни суд прогласи ненадлежним по питању уставности Првог бриселског споразума. Када говоримо о садашњем председнику Републике, он од самог почетка излази из својих уставних надлежности. Он је са позиције првог потпредседника владе водио борбу против корупције, лично је обећавао хапшења, одлучивао о хапшењима. Када је постао председник Владе, понашао се као немачки канцелар. Када је постао председник Републике, морао је да се повуче са места председника странке. Он је то игнорисао шест и по година и тек се у свом другом мандату повукао са чела странке. То је имало директне реперкусије на изборни систем. На парламентарним изборима, локалним изборима, изборима за покрајинску скупштину се појављивала листа која се обавезно звала Александар Вучић, па нешто, али никако СНС.

На који начин је актуелни председник изашао из својих овлашћења и у којој је мери својим константним појављивањима у медијима и коментарисањем тема које нису у његовој надлежности заправо обезвредио институцију председника Републике?

То је исти човек који је 2012. године у изборној кампањи између два круга председничких избора био генерални менаџер кампање Томислава Николића. Он је аутор слогана ,,Председник свих грађана, а не партије“. Он је тиме фактички учинио две ствари. Прво је за себе градио пут да преузме већ готову странку коју је Томислав Николић довео на власт својом победом на председничким изборима. На другој страни је отворио оно што ће Томислав Николић и учинити. Томислав Николић је одмах након што је изабран за председника, поднео оставку на место председника странке. Тим потезом је Александар Вучић обезвредио све што ће доћи касније. У следећој фази ће се понашати као премијер који одлучује о свему и свачему, а као председник Републике је председавао Главним одбором Српске напредне странке. То је смејање Уставу, смејање држави, смејање институцијама. Он је на тај начин обезвредио све оно што би требало да буду свети симболи државности. Испало је да је морало да се догоде студентски протести да би на на неки начин подсетили све нас да ова држава ако жели да опстане, мора да поштује своје институције, свој Устав и своје законе. Нажалост у делу овога што је Вучић радио, саучествовао је и део опозиције. Делу опозиције уопште није сметало што је Вучић истовремено председник Републике и странке. На неки начин кадрира и у Српској православној цркви што је опет проблем те институције…

Председник обилази Србију и најављује контрамитинг у Београду. Најновија дешавања у Народној скупштини продубљују кризу. Да ли очекујете да ће криза као последицу имати још већу ескалацију насиља? Да ли је уопште могућ компромис?

Најсвежији пример вам је гостовање у Другом дневнику Радио-телевизије Србије. Председник Републике у другом дневнику фактички призива насиље. Он већ пројектује насиље, зна колико ће људи доћи, шта ће покушати да узму демонстранти. Мотив призивања насиља је како би застрашио грађане и да би имао оправдање за примену силе. Ми имамо паралелну стварност. Имамо Србију која гледа Пинк, РТС, телевизије са националном фреквенцијом, чита таблоиде и као хипнотисана верује у оно што Вучић каже, не верује својим очима. Са друге стране имамо људе који су прогледали, који су се ослободили, које су студенти ослободили. Између те две крајности имате човека који призива насиље иако би он као човек који по функцији одражава државно јединство требао да буде снага компромиса. Он призива своје убиство тако што каже да ће бити прелазне владе само ако њега убију. Истовремено нуди дијалог о темама за које није надлежан.

На сваком протесту студената можемо видети заставе Србије, заставе Републике Српске, заставу „Нема предаје“ са Косовом и Метохијом. Да ли су студенти ипак успели да актуелној власти коначно одузму „монопол“ над родољубљем и патриотизмом?

Можда су нагризли тај монопол. Добра је ствар што опозиција није у првим редовима студентских и грађанских протеста јер би председник Републике лако изашао на крај са опозицијом. Када спомињете родољубље, ова власт се и даље копрца. Они све ово време користе једну озбиљну кризу у Босни и Херцеговини да подметну положај српског народа у Српској као један додатни талон у тој великој игри и да фактички кажу да ови који протествују, они желе да сруше Србију, а онај који жели да сруши Србију он руши јединог гаранта Републике Српске. То делимично успева код бирачког тела у Србији, а успева и код доброг дела грађана у Републици Српској. Свој страначки митинг у Сремској Митровици за бланко подршку њему самоме било шта о било чему да одлучи, је претворио у такозвани Дан државности иако је церемонија била у Орашцу. На том митингу је спиновао причу како неко жели да отцепи Војводину. То су неодговорни и недржавнички потези, то су антисрпски потези. То што ради, сеје семе раздора унутар јединственог српског националног ткива.

Зашто се толико дуго одлаже формирање Покрета за народ и државу о којем власт на сваком скупу константно говори?

Ја сам тај покрет назвао „Покрет за бланко подршку Александру Вучићу било шта о било чему да одлучи, макар то било и противуставно“, а функција чланова тог покрета је да му аплаудирају. Ако каже „Идемо у НАТО“, они ће рећи „Браво, браво, Ацо Србине“, ако каже „Идемо у савез са Русијом“, они ће рећи „Браво, браво, Ацо Србине“. Он је сматрао да ће на тај начин да прочисти Српску напредну странку и да ће са њим кренути његови лојалисти који су му хипер одани и што нема никакве везе са идеологијом. То је једно интересно удружење које своју патолошку зависност од власти врло лако може да брани чињеницом да су пре власти били нико и ништа, а добар део њих и са оне стране закона. Покушаји формирања покрета су већ три године безуспешни. Њему то подгревање приче одговара пред изборе, он тиме прави изборну коалицију. (www.nacija.net, portal, Ivan Jaćimović, 12.3.2025)

Jesu li najave mogućeg nasilja za 15. mart spin vlasti A. Vučića? | Kontekst

Studenti iz više dijelova Srbije nastavljaju protestni marš ka Beogradu na veliki skup najavljen za 15. mart. U jednom od posljednjih obraćanja predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je "nasilje" i hapšenja, ne navodeći dokaze ni detalje. Izjavio je kako očekuje da "opozicija 15. marta organizuje veliko nasilje".

Jesu li najave mogućeg nasilja spin vlasti kako bi se građani zastrašili i smanjio broj demonstranata i zašto su studenti skup u Beogradu 15. marta nazvali "prijelomnom tačkom" za "Kontekst" govore Natalija Jovanović, dekanesa Filozofskog fakulteta u Nišu, Cvijetin Milivojević, politolog, i Maja Bjeloš, iz Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, urednica i voditeljica: Žana Kovačević, 12.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=xunghr4NTys&pp=ygUSYWwgamF6ZWVyYSBiYWxrYW5z

https://balkans.aljazeera.net/program/kontekst/2025/3/12/jesu-li-najave-moguceg-nasilja-za-15-mart-spin-vlasti-a-vucica

Sviće zora u subotu: Kreativni pozivi na proteste

Dok se priprema protest koji će se 15. marta održati u Beogradu, studenti u blokadi osmišljavaju nove kreativne sadržaje i pozive na skup

„Ko to tamo blokira?” naziv je jednog od poslednjih videa koji su studenti u blokadi objavili na društvenim mrežama pozivajući na protest koji će se 15. marta održati u Beogradu, glavnom gradu Srbije.

Pesma i scene iz čuvenog filma „Ko to tamo peva” u izvedbi starijeg i mlađeg muzikanta na putu za Beograd aprila 1941. godine, pred početak bombardovanja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, poslužili su im da naprave savremenu verziju scene pred protest za koji se očekuje da bi mogao da bude najveći održan u glavnom gradu tokom istorije.

Video koji su studenti objavili ima stotine hiljada pregleda, a nosi višeslojnu poruku, kaže za „Vreme” stručnjak za politički marketing Cvijetin Milivojević, dodajući da studenti svakim danom dokazuju da im kreativnosti ne manjka.

„Jasno je da je to jedna kreativna generacija za koju smo mi stariji imali malo predrasuda da su zatvoreni u svoje vizuelne i digitalne svetove komunikacije i da zapravo ne znaju šta je neposredna komunikacija, ispostavilo se da smo bili potpuno u krivu. Ovo je još jedan dokaz da energije i kreativnosti njima ne fali i da osim danima kada su aktivni, ostalim danima kada sede po fakultetima, rade jedan veliki sveopšti brejnstorming, ono što u marketingu zovemo kreativna moždana oluja”, kaže Milivojević.

Njihove ideje ne tiču se samo slogana i poruka, već i akcija, brzina, kreativnost, odlučnost, nepredvidivost, kaže sagovornik „Vremena”.

„Dosta toga studenti koriste iz domaće kinematografije, ima toliko replika koje su postale nekakvo narodno predanje, vrsta legende. To je sve fantastično. Mislim da su izabrali dobar film, dobru pesmu. Siguran sam da će se do subote poroditi još zanimljivih i upečatljivih objava”, dodaje Milivojević.

Poruke koje piše vlast

Za razliku od studenta u blokadi, grupa okupljenih pred zgradom srpskog Predsedništva šalje jasne poruke koje je za njih neko drugi pripremio, objašnjava sagovornik „Vremena”.

„Neću reći da je deo te dece koja sede u Ćacilendu neinventivnan. Verujem da tu ima kreativne dece, ali se vidi da je to rukopis jedne političke stranke i jednog političkog štaba. Ono što oni govore, nisu smislile njihove glavice. Ja verujem da bi oni bili kreativniji kada bi ih pustili da smišljaju poruke koje čak i opravdavaju ovaj režim. Vidi se da oni u ovom trenutku nisu slobodni da bi bili kreativni”, objašnjava.

1941. – „Bolje rat, nego pakt, bolje grob nego rob” 2025. – „Nisi nadležan”

Osvrćući se na sam film i njegovu radnju, kaže da je zanimljivo porediti trenutak koji film prikazuje i kreativnost koja i 1941. nije manjkala.

„Taj dan kada u filmu dolaze autobusom u Beograd, to je dan početka bombardovanja Beograda. Zanimljiv je istorijski momenat koji je prethodio. Pristupanje Trojnom paktu, protesti i poruke koje su demonstranti 26. i 27. marta nosili ‘Bolje rat, nego pakt, bolje grob, nego rob’. I tada nije manjkalo kreativnosti”, kaže Milivojević.

Komentarišći slogane i akcije studenata danas, kaže da su ga na prvi pogled oduševila dva slogana.

„Jedan je ‘Korupcija ubija’, a drugi je ‘Nisi nadležan’, koji je višeslojan i udara u centar centra. Studenti su u dve reči uspeli da pošalju političku agendu i pokazali i opoziciji da treba da shvati gde je suština problema. Vi ne morate da tražite ničiju političku glavu, ničije smene, ali onda kada pogodite u srž problema u tome da je jedan čovek uzurpirao nadležnost u sve tri grane vlasti i da onog trenutka kada otvorite taj problem, tek tada ozbiljno možete da uzdrmate autokratsku vlast koja kod nas postoji”, kaže Milivojević.

Dodaje da je to takođe jedan perfektan kreativan doprinos studenata.

„’Nisi nadležan’ je verovatno najbolja politička poruka, iako studenti nisu verovatno razmišljali politički, nego su razmišljali kao neko ko je zabrinut za svoju budućnost i za ovu državu.”

Upliv u digitalni i realni svet

Osim poruka i objava na mrežama, studenti su šetnjama koje organizuju čitavom Srbijom mesecima uplivali u realan svet, često budeći mesta u kojima je teško čuti kritiku današnjoj vlasti.

„Prednost je što studenti osećaju život oko sebe u ovom trenutku, za razliku od političara. Oni upijaju život oko sebe. Ova generacija studenata oslobodila je Srbiju od straha. Njihovo špartanje Srbijom, odlazak u mesta u kojima niko nije poslednjih 13 godina rekao ništa kritički po ovu vlast, zapravo je obesmislilo zabrane koju je ova vlast stvarala. Oni su prošli kroz mesta i pokazali ljudima da se oslobode straha, da mogu nešto reći kritički na račun ove vlasti. Rade ono što opoziciji nije uspelo”, kaže Milivojević.

Postoje i drugi segmenti u kojima bi opozicija mogla da se ugleda na studente, dodaje sagovornik „Vremena”.

„Studenti proizvode događaje, vrlo je malo tu pseudodogađaja. Opozicija svodi sve na konferencije za novinare, što su pseudodogađaji. Ovde je reč o klasičnom događaju, koji ima suštinu, cilj. Oni stvaraju sadržaj i upotrebljivo meso za klasične medije. Opozicija to nije uspela”, zaključuje Milivojević. (www.vreme.com, portal, Katarina Stevanović, 12.3.2025)

Šta je zbor na koji nas pozivaju studenti

Studenti u blokadi predlažu da građani koji ih podržavaju počnu da primenjuju neposrednu demokratiju, tako što će se organizovati u zborove. Na tim okupljanjima bi donosili odluke na način na koji oni to čine na plenumima. Šta je to zbor, na koji način funkcioniše i šta bi bile glavne prepreke u sprovođenju ove ideje za Novu je govorio politikolog Cvijetin Milivojević.

“Naše društvo se ujedinilo kao nikad pre, prvo u žalosti zbog tragedije, zatim i u borbi za pravdu. Ipak, pitanje koje se svima nameće ostaje: Koji je sledeći korak”, upitali su studenti u blokadi na X i potom naveli:

“Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, zagarantovano je članom 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”.

Oni obrazlažu da Zakon o lokalnoj samoupravi članom 67 predviđa da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave građanska inicijativa, zbor građana i referendum.

“Isti zakon u članu 69 kaže: Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Dakle, šta je za studente plenum – to je za narod zbor građana”, navode studenti u saopštenju.

Oni dodaju da studenti ne mogu biti odraz opšte volje.

“Odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se isključivo studenata i stoga ne smeju pasti samo na naša pleća. Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize”.

Zbog toga studenti pozivaju Srbiju da u lokalnim samoupravama, po modelu neposredne demokratije, organizuju zbor građana.

Činjenica je da studenti glasovima većine donose sve odluke na svojim plenumima i to mesecima unazad. Na svakom fakultetu organizuju se radne grupe, redari i logistika protesta…

Sad pozivaju građane da urade nešto slično, a glavna pitanja koja se nameću jesu: šta je to zbor i da li je moguće da tako nešto zaživi u Srbiji danas?

Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da stariji građani pamte ovakav vid odlučivanja.

Istorijat zborova

“U bivšoj Jugoslaviji postojali su takozvani zborovi radnih ljudi i građana. To je, zapravo, bila jedna vrsta plenuma mesne zajednice u kojoj učestvuju svi građani. Svako od njih, ukoliko to želi, može dođi na plenum i glasati o nekoj odluci”, kaže Milivojević i dodaje da su se na ovim zborovima donosile odluke na nivou mesne zajednice ili na nivou jedinice lokalne samouprave.

“Dakle, reč je o pitanjima koji rešavaju probleme lokalnog života”, kaže Milivojević.

Druga asocijacija na zbor građana jesu agore u starim polisima.

“Na javnom prostoru odigravale su se rasprave i diskusije po pitanju raznih tema na kojima su mogli da učestvuju punopravni građani. Reč je o tipu neposredne demokratije. Na kraju, mi i u našoj istoriji imamo slučaje takvog odlučivanja – pre dva veka su se u oba srpska ustanka okupili viđeniji predstavnici tadašnjih nahija koji su na zborovima izabrali svoje vojvode u borbi za oslobođenje od Turaka. Jednostavno, sve je to neka vrsta građanskog plenuma”.

Da li je građanski zbor izvodljiv?

Milivojević u razgovoru za Novu navodi da u ovo vreme nije nužno održavati građanski zbor samo na lokalu.

“Sad imamo i situaciju da se odlučivanja vode i po cehu, kao recimo Advokatska komora Srbije, Lekarska komora Srbije i tako dalje. Na primer, tamo učestvuje svako ko je član, nevezano za to gde žive”, dodaje.

Na pitanje Nove da li je ovakav zbor na koji pozivaju studenti izvodljiv, Cvijetin Milivojević odgovara da je to pokušaj izražavanja građanske neposlušnosti.

“Ako bi se u nekom mestu održao zbor, reč je onda o nekoj vrsti paralelnih demokratskih zborova koji su pandan državnim institucijama, koje su u poslednja četiri meseca izašle iz svojih ustavnih i zakonskih okvira”, rekao je on.

Kako kaže, uspešnost ovih zborova zavisiće od toga kako će se građani odazvati.

“U principu, to je druga faza u velikoj kampanji građanske neposlušnosti u Srbiji. Ako postoji građanski zbor na nivou jedne opštine, onda građani time ne priznaju svoje predstavnike u Skupštinama”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, Anika Bečki, 10.3.2025)