Zoran Panović i Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

 

U novoj sezoni emisije „Pravi ugao”, Ljubica Gojgić sa gostima analizira početak predizborne kampanje i političku atmosferu u Srbiji. Politikolog Cvijetin Milivojević i novinar Zoran Panović govore o predstojećim izborima, pozicijama vlasti i studentske liste, kao i o mogućim ishodima i izazovima u izbornoj noći. Da li nas očekuju neizvesni izbori i kako će izgledati politička scena u narednom periodu?

00:00 – Uvod u izbore

18:30 – Državni razlog i ustav

26:15 – Odnos snaga i birači

35:45 – Spoljni faktor i opozicija

Gosti: Zoran Panović, novinar i Cvijetin Milivojević, politikolog

Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić (Radio-televizija Vojvodine, TV Vojvodina, rtv.rs, 14.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ulLjnSOJAZw

Kako je predsednik Srbije "pljunuo" na Ustav i zakone zemlje čiji je predsednik

Šator-efendija, legalni i legitimni osnivač i lider En-De-Ća (Nezavisna Država Ćacistan), nelegalne paradržavne tvorevine u dvorskom parku Obrenovića i Karađorđevića na okupiranom delu teritorije Republike Srbije, nakon 492 dana od aklamativnog zahteva i posle 42 zamajavanja i laganja građana, raspisao je vanredne parlamentarne izbore u Srbiji.

Pošto je samoga sebe, na Otadžbinskoj upravi Esenesa, kandidovao za nosioca stranačke liste, za prvo ime na listi, ali i za budućeg premijera, iz funkcije predsednika, ne En-De-Ća nego Srbije, zakazao je izbore, jednovremeno odbijajući da se povuče sa mesta predsednika Republike, iako izborna kampanja uveliko traje, a njega je Republička izborna komisija, promptno, ne trepnuvši, već proglasila imenom i prezimenom, nosiocem, prvim poslaničkim kandidatom i “alfom i omegom” liste koja se zove nikako drugačije do “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”!

RIK je to učinio iako Zakon o predsedniku Republiku (odeljak: Nespojivost funkcija i sukob interesa), član 9, kaže da “predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost” i da je “dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija”, a navažniji propis u toj oblasti je Zakon o sprečavanju korupcije.

Na uočividovdanskom sletu u Ćacistanu, 27. juna, zakleo se srpskom narodu i senatu da će podneti ostavku za najviše nekoliko nedelja, a evo ga, Bogu hvala, tri meseca potom, još se ne miče sa trona Troglave Aždaje (uzurpatora sve tri grane vlasti).

Možda i nesvestan, u svojoj opsednutošću svevlašću, time je dao krunski argument Studenskoj listi da 25. oktobra uveče, kada Poglavica poželi da, po običaju, navuče i togu predsednika Centralne izborne komisije i poglasi “pobedu” na izborima koje je sam raspisao i sam organizovao po svojim pravilima, sam kontrolisao i sam izbrojao glasove – ne prihvati Njegov izborni rezultat.

Šta kažu neki od srpskih zakona, za koje Kandidat za premijera, nosilac liste i prvi na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, usput i predsednik svih građana Srbije - iz funkcije predsednika Republike-  veli da su “glupi“?

Citiraću još jednom, po ko zna koji put od trenutka kada je Poglavica navukao ustavno „tesno mi ga skroji nane“ odelo predsednika Republike, neke članove (poglavlje: Sukob interesa) Zakona o sprečavanju korupcije, glede funkcionerske kampanje:

„Javni funkcioner (čitaj: AV) dužan je da: javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije; ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

AV-u je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

AV ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.

AV ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

AV je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta....“

Pa, dalje:

Političkim akterima je političko oglašavanje van perioda zvanične izborne kampanje strogo zabranjeno, dok je pružalac medijske usluge (medij), prema članu 62 Zakona o elektronskim medijima – „dužan da  poštuje zabranu političkog oglašavanja van izborne kampanje“.

Pružaocu medijske usluge je „zabranjeno da prikriveno objavljuje predizborni program u vidu informativnog, zabavnog ili druge vrste programa“, a dužan je i da jasno obeleži šta je to predizborni program.

Pa: „Trideset dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i sl.), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.“

Taj zakon propisuje i to da „nadzor nad primenom i poštovanjem medijskih zakona u vezi sa oglašavanjem vrši Regulatorno telo za elektronske medije (REM)“, ali i da je taj REM morao (a nije) već da donese Plan nadzora vanrednih izbora. Isti onaj REM koji je, po nalogu Evropske unije, a uz sadejstvo Vrhovnog Autokrate i dela nevladinog sektora, zaverenički konstituisan putem „autentičnog skupštinskog tumačenja“, tj. izrugivanja pravnom sistemu ove zemlje i zdrave pameti njenih građana. I koji, iako je kampanja već poodmakla – ničemu ne služi, a uz to i ne radi.

.   .   .

A kako su u državi čiju državnu i paradržavnu propagandu – naglašavam, u predratnom periodu između 1933. i 1939. godine – punim plućima udiše današnje naprednjačko samodržavlje u Srbiji, 12. novembra 1933, organizovani prvi izbori nakon što je Nemačka, usvajanjem “Zakona o prenosu (svih) ovlašćenja (na vladu i kancelara)”, na legalan i legitiman način, voljom dve trećine poslanika Rajhstaga, postala diktatura?

Prethodno, Zakon o zabrani osnivanja formiranja novih stranaka (“Gesetz gegen die Neubildung von Parteien“) kojim je NSDAP ozakonjena kao jedina politička organizacija, a sve druge stranke zabranjene, i Zakon o referendumima, proglašeni 14. jula 1933. godine, označili su formalni kraj partijskog sistema i parlamentarne demokratije.

Na pomenute izbore izašla je samo jedna jedina lista Nacionalsocijalističke radničke partije plus, na njoj i 22, navodno nestranačke, ličnosti i, uz rekordnu izlaznost od 96 odsto, u trci u kojoj je trčala sama protiv sebe, zabeležila “spektakularan” rezultat od čak 92 odsto podrške!

Glasalo se u strahu da će svako ko ne izađe na izbore ili, eventualno, glasa „ne nacionalsocijalistima“ biti otkriven i kažnjen zbog toga; prećeno je odmazdom, ali se, uprkos tome, 3,3 miliona birača odvažilo da preda nevažeće glasačke listiće.

Nacisti su, inače, mnogo voleli da “izbore” spajaju sa nekakvim “višim nacionalnim” izjašnjavanjima, pa su tog dana održali i referendum o Hitlerovoj odluci da povuče Nemačku iz Lige naroda koji je rezultovao istim kvanitetom podrške. Recimo, izbore iz marta 1936. spojili su sa referendumom o prisajedinjenju Rajnske oblasti Nemačkoj. A 19. avgusta 1934, nakon smrti predsednika fon Hindenburga, održan je poseban referendum na kome su, uz izlaznost od čak 95 odsto i podršku 90 procenata izašlih Nemaca, objedinjene funkcije kancelara, predsednika i vrhovnog komandanta u jednu jedinu – Firer (oficijelno, „Führer und Reichskanzler“).

Pre konstituisanja novog saziva kvaziparlamenta u koji su zaseli samo nacisti je, za svaki slučaj, 1. decembra 1933, legalno i legitimno, Kanzler doneo Zakon o jedinstvu (“glajhšaltovanju”) partije i države („Gesetz zur Sicherung der Einheit von Partei und Staat“). Ovaj akt je NSDAP-u dao pravo da uspostavi vlastite sudove (!) koji su mogli da kažnjavaju članove stranke i SA odreda zbog kršenja partijskih dužnosti i, još više, obezbedio je da država postane instrument jedne partije, a partijska ideologija nacista - zvanična državna politika. Državne institucije i javne vlasti su, na osnovu člana 6. ovog zakona, imale obavezu da pružaju svaku vrstu zvanične pomoći kancelarijama nacističke partije i SA (Sturmabteiling; Jurišni odredi, “smeđokošuljaši”), kao tada vodećoj paramilitarnoj formaciji NSDAP?!

Od te “pobede” na izborima, Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija se tituliše kao isključivi nosilac, odnosno monopolista nemačke nacionalne i državne ideje.

Kako je izgledala operacionalizacija propagande u nemačkoj nacionalsocijalističkoj diktaturi?

Ministarstvo za narodno prosvetljenje i propagandu (nem. Reichsministerium für Volksaufklärung und Propaganda - RMVP), kao centralno državno telo nacističke Nemačke zaduženo za kontrolu kulture, društva i masovnih medija, formirano je 13. marta 1933, odmah po dolasku nacista na vlast. Na novoosnovano ministarstvo prešao je niz nadležnosti drugih ministarstava, a za račun RMVP, u svakodnevno „ispitivanje raspoloženja naroda“ bile su upregnute i službe bezbednosti i slične paralelne državne službe.

Na osnovu Zakona o prenosu ovlašćenja, 4. oktobra 1933, usvojen je Zakon o novinskim urednicima koji je novinare „oslobodio obaveze“ da deluju u skladu sa političkim uputstvima izdavača, već su bili obavezni da izvršavaju „obavezne državne smernice u štampi“.

Ubrzo je instaliran i „Nemački obaveštajni biro“, nešto kao obavezujuća državna agencija koja je emitovala informacije koje su svi ostali mediji morali da objavljuju.

Glavni cilj bila je sveopšta cenzura i usađivanje nacističke ideologije u sve pore društva.

Ministar dr Jozef Gebels je, u godinama pred rat, apsolutnu lojalnost medijskih poslenika obezbedio tako što ih je, jednostavno, mobilisao i tako su nastale “Propagandne čete” pod komandom general-majora fon Vedela, angažovane na plasiranju ratne propagande, kontrolu informacija i psihološkom ratovanju

Zvuči Ii vam i ovo sledeće odnekud poznato?

Nedavno, nakon smene vlasti u Mađarskoj, otkriveno je da je tokom 16 godina Orbanovog režima, mađarski javni medijski sistem centralizovan pod okriljem državnog fonda MTVA (Fond za podršku medijskim uslugama i upravljanje imovinom), koji je objedinio javnu televiziju, radio i nacionalnu novinsku agenciju MTI. Agencija je proizvodila informativni sadržaj, a javna televizija i radio ga preuzimali i emitovali, dok je MTVA kontrolisala budžet, kadrove i produkciju. Takva struktura omogućila je vlastima da iz jednog centra (a to je bio KTK, Centar za informisanje Vlade Mađarske) utiču na sadržaj koji su konzumirali milioni građana.

.   .    .

Pošto je prethodna dva i po meseca zloupotrebio za nezakonitu “preuranjenu”, pa još i nedozvoljenu brutalnu “funkcionersku” kampanju, ispod šatri po letnjim vašarima i panađurima širom Srbije, iz pozicije predsednika Republike, agitujući za svoju autokratiju i targetujući političke protivnike i javne kritičare – poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, od dana raspisivanje izbora, ubacio u petu propagandnu brzinu, ne obazirući se na Ustav i zakone zemlje čiji je još predsednik. Leteo je da sa Makronom razmeni pokoju na temu “srpskog svemirskog programa”; dva dana se, po zahtevu Brisela, skrivao ispod skuta uzbekistanskog predsednika, e da ga neki njegov simpatizer ne bi prozvao zbog neprisustva sahrani generala Mladića; neovlašćeno požurivao izvođače na kompleksu Ekspo; javno delio snove o tome kako će on biti taj Isus na čelu srpske vlade 12 apostola, tj. ministara; usput, konstantno zapovedao službama i paraslužbama, medijima i paramedijima, pravosuđu i parasuđu da urnišu život većinskoj Srbiji, onoj koja neće da glasa za njega...

Stopirao rad RIK-a, dok se on ne vrati iz Pariza, da slučajno neko drugi, ne skupi potpise za predaju liste pre njega; osnivao lažna studentska udruženja kao pandan Studentskoj listi; lično nadgledao operaciju eliminacije Ružića i Ljajića, sa čela svojih koalicionih partnera; komandovao skupljanjem viška potpisa za liste i paraliste, satelite i trojance, u cilju cementiranja većine u svim izbornim komisijama; opstruisao rad Komisije za kontrolu biračkog spiska; komandovao bušenjem irušenjem Studentske liste; dirigovao notarima i opštinskim overiteljima da, akcijaškim radom, overavanjem od namanje četirii potpisa u minutu, Esenes stigne do Ginisovog rekorda od 224.000 potpisa za četiri sata u korist “AV – Ujedinjene”, pa još pride preko 20.000 za koaliciju Ivica Faktor Staiblnosti – Jug – Palma Jr...

I sve to u funkciji predsednika svih građana, tj. Republike Srbije.

Kada je reč o legitimisanju i legalizovanju autokratije sa elementima plutarhije u Srbiji, ostali smo nekako nedorečeni, na pola puta. Mnogo štošta u tom pravcu, moralo je da bude zamrznuto (svevladar se nada, samo na kratko), ulaskom u kampanju za vanredne parlamentarne izbore.

Ostalo mu još samo da u funkciji Tačijevog prijatelja, pardon partnera - sagovornika na temu podele Kosova, do mile volje sit iskomentariše njegovu hašku presudu. Pa da, poslednji put u funkciji predsednika svega ovoga ovde, preleti Baru i islika se u zdanju UN-a.

Pa, da onda, pošto je već pola kampanje uneređivao Ustav, izborne i druge zakone ove zemlje, zadovoljan sedne u svoje “kamionče”, pa krene od vrata do vrata, slobodan od funkcija i imuniteta, Srbiji u pohode.

Do tada, evo, nedelja je, 13. septembar, peti dan izborne kampanje, nije mogao da odoli a da se još jednom ne tituliše vrhovnim komandantom u ratu i u miru (kao, onomad, vatrogascima u Deliblatskoj peščari), pa je, specijalno za tu priliku, vojnu vežbu na Pešteru krstio prigodnim imenom “Pobednik 2026”.

A otuda je Tužilac nad tužiocima / Kadija nad kadijama / Vrhovni komandant hibridnog rata protiv većinske Srbije poslao još prigodniju monstruoznu poruku, da su svi oni koji su posumnjali da je ono što ja zovem produženim megafonom Sime Spasića, u stvari, bilo nešto “zvučno” ili tako nešto – dakle, ti i takvi su: “Sve lagali i montirali da bi srušili Srbiju!”

Čemu se, gle čuda, u svetu nedelju, “nedelju kad je otiš’o HAse”, pridružilo i jedno, pogađate čije, Poglavičino, pardon N. Stefanovićevo tužilaštvo koje je istog dana, do u dlaku, pogodilo AV-ovu promisao, pardon, optužnicu!

.   .   .

Prethodno su, na poslednjoj sednici doskorašnjeg skupštinskog saziva, po nalogu vrhovnog uzurpatora i ove (zakonodavne) grane vlasti, osim ozakonjivanja „helikopterskog novca“, novih zaduživanja i drugih metoda potkupljivanja birača, usvojeni još neki akti nalik onima iz operacije „Ermactigunggesetz“, ali dati u finom „proevropskom pakovanju“. Među njima i još jedan, odnekud poznat, „Zakon o izmenama Zakona o državnim službenicima“ koji omogućava, gle slučajnosti, da državni organi mogu i dalje da primaju lica u radni odnos na određeno vreme, bez prethodnog raspisivanja javnog konkursa?! Pa, navodne „proevropske“ izmene Zakona o sprečavanju korupcije koje se tiču nedozvoljene „funkcionerske kampanje“, koje predviđaju zabranjuju zloupotreba javnih resursa za promociju političkih ideja ili stranaka, ali tek od trenutka raspisivanja izbora, što znači da je sve ostalo vreme to dozvoljeno?!

Prisluškivanje i “elektronski nadzor” kritičara vlasti šire se kao pošast, kao epidemija. Pisao sam već kako su nacionalsocijalisti u Nemačkoj, posle 1933, špijuniranje “decentralizovali”, po dubini, toliko da su “bloklajteri” (Blockleiter; vođa bloka) i “blokvarteri” (Blockwart; čuvar bloka) uhodili svako pojedinačno seosko imanje i porodičnu zadrugu i svaku stambenu zgradu i sve njene stanovnike. Oni su bili “oči i uši” partije i režima, vodili dosijee za svakog stanara pojedinčno, beležili ko koga posećuje, ko se kim viđa ili druži, ko ne pozdravlja sa „Heil Hitler”, ko pokazuje bilo kakve znake neslaganja sa režimom.

Otkako su studenti počeli da obelodanjuju svoja iskustva sa softverskim uhođenjem koje se u ovoj zemlji ne mogu raditi bez direktnog znanja I saglasnosti broja jedan na izbornoj listi “AV – Ujedinjena Srbija”, pojačanje su pretnje koje građanima pristižu iz Najvišeg Državnog Rukovodstva (NDR). Među njima, i od bivše trostruke premijerke, trenutno predsednice Narodne skupštine, poznate po tome što je 25. novembra 2024. izvršila državni udar, a možda već od mog rođendana, bar prema najavi Poglavice, i v.d. predsednice Republike i v.d. vrhovne komandantkinje u ratu i u miru. Ona je zapretila da će NDR, kad Vučić bude premijer „da promeni Ustav, pa da se on vrati da bude (i) predsednik“.

U prošloj kolumni (“Na putu za varljivo leto 1933”, 10.8.2026), citirao sam jednog od najbližih Firerovih saradnika Rudolfa Hesa koji je govorio: „Država je partija, a partija je Hitler.“

Proces „glajhšaltovanja“ (Gleichschaltung), tj. prisilne „sinhronizacije“ države i društva je, danas u Srbiji, toliko poodmakao, da iz ovog stanja postoje samo dva izlaza. S obzirom da je iz poslednje faze autokratije sledeći korak neumitan ulazak u diktaturu, naša jedina šansa je da se 25. oktobra, prvi put posle 14 godina, makar na jednom nivou izbora odbrani, prizna i ispoštuje stvarna izborna volja građana. Jer, kao što je glasila poruka na jednom od studentsko-građanskih protesta: “Rizik promene je, ipak, bolji od izvesnosti propasti.” (cvijetinmilivojević.blogspot.com, 14.9.2026)

PODRŠKA IZ BEOGRADA Ima li Srbija FAVORITE na izborima u Republici Srpskoj

Srbija i njene vlasti nemaju svojih izrazitih favorita na predstojećim izborima u Republici Srpskoj i BiH.

Ovo za Srpskainfo tvrde analitičari i dobri poznavaoci političkih prilika s obje strane Drine.

Podrška vlasti u Srbiji i njenog predsjednika, Aleksandra Vučića, pojedinim političkim opcijama u javnosti Srpske mnogi su već dugo ocjenjivali kao „presudan“ faktor za dobre izborne rezultate i uslov nastavka kvalitetne saradnje sa Beogradom.

Međutim, uoči održavanja predstojećih opštih izbora u Republici Srpskoj i BiH 4. oktobra, mnogi ocjenjuju da je Srbija, odnosno njena aktuelna vlast, ovom prilikom prilično ravnodušna prema tome ko će u Republici Srpskoj pobijediti u oktobru.

Prema mišljenju stručnjaka za međunarodne odnose i bivšeg karijernog diplomate iz Beograda, Srećka Đukića, za aktuelnu vlast u Srbiji „nema razlike između pozicije i opozicije u Republici Srpskoj“, odnosno, kako kaže, vlastima u Srbiji „sasvim je svejedno ko će da pobijedi u Republici Srpskoj“.

– Možda bih čak rekao da bi u interesu Beograda bilo više to da pobijedi opozicija nego Dodik, koji se „otrgao“ kontroli i vodi nezavisnu spoljnu politiku, putuje po svijetu, pravi aranžmane bez saglasnosti sa Srbijom, dok, na kraju, ispostavlja finansijske i političke račune Beogradu – kaže Đukić za Srpskainfo.

On, između ostalog, smatra da bez obzira ko u Srbiji dođe na vlast postoji mišljenje da je potrebna smjena vlasti u Srpskoj, budući da se Dodik, prema pojedinim mišljenjima, previše „osilio“, osamostalio i pretvorio u nekakav samostalni faktor koji nije ni politički ni finansijski samoodrživ.

– Zbog toga Dodik za Srbiju predstavlja problem. Srbija mora da namiruje račune koje Dodik napravi bilo u politici, finansijama, ekonomiji ili odnosima sa Bošnjacima u FBiH. Srbiji to nije u interesu jer ima veliku bošnjačku populaciju u Raškoj oblasti i ima snažan intres da sa Bošnjacima njeguje najbolje moguće odnose. Dodik ima mnogo hipoteka i u odnosima s međunarodnom zajednicom, tako da bi za Srbiju predstavljalo olakšanje da izgubi vlast – tvrdi Đukić.

Politički analitičar i direktor PR agencije „Pragma“ iz Beograda, Cvijetin Milivojević, ističe da još od 2014. godine, odnosno od tadašnjih opštih izbora u Srpskoj i BiH, vlast u Srbiji ima „istu priču“.

– Ta priča se svodi na to da Srbija nema ništa protiv pobjede Dodika, ali ga ne želi jakog – kaže Milivojević.

U nekim prošlim izbornim ciklusima, podsjeća on, „mag“ za predizbornu kampanju Vučićevog SNS radio je predizbornu kampanju i za SNSD i SDS, kao tada najjaču opozicionu stranku u Srpskoj.

– To je bio Vučićev poklon i jednoj i drugoj strani. Ništa se nije mnogo promijenilo do danas – tvrdi Milivojević.

Prema njegovim riječima, Vučić želi da „potkopa“ Dodika i njegovu „svevlast“ u Republici Srpskoj, ali želi da kontroliše i vlast i opoziciju u Srpskoj.

– To Vučiću, prema mom mišljenju, i uspijeva. Uzmite samo ove nesrećne građane Srpske koji su natjerani da glasaju na izborima u Srbiji, a oni su 100 odsto glasačko tijelo Aleksandra Vučića, pod zajedničkim pozivom Dodika i Vučića, ali i drugih stranaka iz Srpske – kaže Milivojević.

Dodikova „spoljnopolitička ofanziva“ prema SAD i Izraelu je takođe nešto što, tvrdi Milivojević, boli Vučića.

– Dodik je iz pozicije već prežaljenog i lica sa američke crne liste došao u situaciju da je američki i izraelski igrač. To Vučiću ne uspijeva već 14 godina. Zbog toga je Vučić sumnjičav prema Dodiku jer misli da bi mu on mogao ugroziti vladavinu – smatra Milivojević. (EuroBlic, Banja Luka, srpskainfo.com, Boris Knežević, 12.9.2026)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Gotovo je! Evo zbog čega Vučić gubi izbore! (11.9.2026)

Gost kanala Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević.

(podcast Slavija info, slavija-info.com, voditelj Ljubomir Stefanović, 11.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=0Tth5A3QIXs

Zašto Vučić nije raspisao i predsedničke izbore?

Vanredni parlamentarni izbori su raspisani, ali nisu spojeni sa predsedničkim, iako bi oni morali da budu raspisani u narednih šest meseci.

Vučić je, inače, ranije najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika Srbije, ali nije jasno precizirao kada bi to moglo da se desi. To znači da bi novi izbori mogli da se održe i ranije, pod uslovom da odlazeći predsednik ispuni ovo obećanje.

Tako će građani Srbije morati dva puta da izlaze na birališta u relativno kratkom periodu, a time što sada nije spojen izlazak na birališta, povećavaju se troškovi koji idu na teret građana Srbije.

Nedeljnik je pitao analitičare zašto nisu u isto vreme raspisani i predsednički izbori zajedno sa vanrednim parlamentarnim.

„Vučić je polazio od toga da ako budu spojeni predsednički parlamentarni izbori, da će biti još veća mobilizacija građana protiv njega. Mnogi imaju ideju da je predsednik centralna tačka u sistemu, što nije tačno, ali uvreženo je mišljenje, jer su kod nas predsednici često uzurpirali ovlašćenja“, ocenio je politički analitilčar Dragomir Anđelković.

Predsednik Srbije, prema njegovom mišljenju, „neće da rizikuje sve odjednom“.

„Hoće da drži tu poziciju sa strane – bilo da do poslednjeg momenta ostane na mestu predsednika i ne podnese ostavku, ili da podnese ostavku, a da predsednica skupštine zauzme to mesto u poslednjem trenutku. Svakako čuva tu poziciju za takozvanu postizbornu borbu, jer se plaši demonstracija“, ispričao je.

Ukazao je i da postoji jedan element „istorijskog pamćenja i možda sujete koja iz toga proizilazi“.

„Vučić se seća da je i Milošević napravio grešku kad je raspisao prevremene predsedničke izbore i da je tu grešku napravio i Boris Tadić, jer je to bio put u njihovu propast. Kad sve to uzmemo u obzir, mislim da nema ni govora o tome da će biti sad predsednički izbori“, poručio je.

MILIVOJEVIĆ: VUČIĆEV KANDIDAT NE MOŽE POBEDITI U DRUGOM KRUGU, U PRVOM SU MU NIKAKVE ŠANSE

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da „Vučićev kandidat za predsednika Republike ne može pobediti u drugom krugu, a da su u prvom krugu faktički skoro nikakve šanse“.

On smatra i da predsednik ima nameru da „i u ovom slučaju krši Ustav i zakon“.

„Lista koja će se zvati ‘Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’ i na kojoj će ime i prezime Aleksandra Vučića nadkriliti izbornu listu njegove koalicije za parlamentarne izbore — sve to je u nedosluhu sa Ustavom, sa zakonima, pogotovo sa Zakonom o sprečavanju korupcije“, ocenio je.

„PREDSEDNIK REPUBLIKE NE MOŽE DA OBAVLJA DRUGU JAVNU FUNKCIJU“

Podsetio je i da je Srpska napredna stranka na poslednjem Glavnom odboru Aleksandra Vučića i zvanično kandidovala za premijera.

„Predsednik Republike po našem Ustavu ne može da obavlja drugu javnu funkciju“, naglasio je.

Ispričao je da „smo 14 godina unazad gledali kako predsednik Republike ignoriše Ustav i zakon, pogotovo od trenutka kad je postao zvanično i predsednik Republike, prvi put 2017. godine“.

„Brutalno kršeći naše zakone, bavi se izbornim prevarama tako što građani žive u zabludi da je on kandidat na svim izborima: za odbornike u opštinama, odbornike u skupštinama gradova, na pokrajinskim izborima, na parlamentarnim izborima, da je kandidat za gradonačelnika, za predsednika opštine – jer sve liste na svim nivoima izbora, čak i za savete mesnih zajednica, nose njegovo ime“, ukazao je Milivojević.

ZAŠTO VUČIĆ NIJE ISPUNIO OBEĆANJE DA ĆE DATI OSTAVKU?

Nova stvar je, kako kaže, činjenica da ovaj put predsednik Republike ima „izbornog takmaca koji mu verovatno neće oćutati i ovaj pokušaj kršenja Ustava“.

„Zašto on nije ispunio obećanje koje je dao 27. juna na predvidovdanskom skupu svoje stranke u Beogradu, kada je rekao da će se, citiram njega, ‘u roku od nekoliko nedelja povući s mesta predsednika Republike i dati ostavku'“, pitao je Milivojević i dodao da je prošlo nekoliko meseci od tada, a da on to obećanje nije ispunio.

Zato što se, kako obrazlaže Milivojević, plaši činjenice da nakon što podnese ostavku, nešto što se ticalo njegovog imuniteta ne bi više važilo.

„Zato što želi, na primer, da sada ode na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija u drugoj polovini septembra, sa funkcijom predsednika Republike. Zato što bi najviše voleo kad bi mogao da sa funkcijom predsednika dočeka EXPO“, zaključio je Milivojević. (nedeljnik.rs, Milana Milošević, 10.9.2026)

Šta je poručio rektor Đokić dolaskom ispred Pravnog fakulteta?

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je prisustvovao održavanju 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, dobro je postupio i poslao je poruku građanima da nastave da podržavaju studentski pokret, da je on još tu i da se ne povlači, kažu sagovornici Danasa.

Mediji bliski vlasti objavili su u utorak da se Đokić pojavio na odavanju počasti žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu i to u sred spekulacija tih istih medija o tome da je vetiran na studenstkoj listi.

Studenti u blokadi nisu ni demantovali ni potvrdili vetiranje Đokića. Bez obzira na to da li jeste ili nije na listi, njegov dolazak ispred Pravnog privukao je pažnju i nemoguće je ne zapitati se koja je poruka tog poteza.

Ni od Đokića, niti iz Rektorata nismo dobili odgovore na naša pitanja, među kojima je i zašto je za prisustvo na odavanju počasti odabrao baš trenutak u kojem se licitira da li je na listi ili ne, s obzirom na to ga nismo viđali u tim prilikama koje se ispred Pravnog održavaju svaki dan.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da ne zna šta su motivi “propagandnog štaba Aleksandra Vučića” koji je objavio snimak, ali da može da razume motive profesora Đokića i da je njegov potez dobar.

– Mogu samo postaviti kritičko pitanje, zašto nije malo češće dolazio. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su i profesor Đokić, i mnogi drugi koji su pominjani kao kandidati za studentsku listu, češće bili tu gde se održavala vrsta “večne vatre” ispred Pravnog fakulteta svakog dana – navodi on, ali dodaje da ne može ništa loše da kaže.

Milivojević ne može da proceni da li je to simbolički značilo da je Đokić jeste ili nije vetiran.

Prema njegovom sudu, catch-all listu Aleksandra Vučića može srušiti samo catch-all lista studenata, jer je ona čistija, poštenija, originalnija od onoga što će biti na catch-all listi Aleksandra Vučića, a koja pak, koja, ne sme da se nagne ni previše desno ni previše levo.

– Profesor Đokić je simbol profesorskog kadra studentskih protesta. I on ili neki drugi rektor nekog drugog državnog univerziteta, svakako mora da bude pri samom vrhu liste. Kao što nije dobro vetirati ni Jovu Bakića s leve, niti Lompara s desne strane, niti Kavčića u sredini, niti Bodirogu i druge jer svi oni nose kvalitet toj listi. Studenti možda imaju drugu taktiku.

Dakle, oni mogu da zadrže taj catch-all pristup, a da niko od ovih koje sam ja pominjao ne bude na listi – navodi on.

Milivojević navodi i mogućnost da studenti sačekaju poslednji rok za izlazak sa listom na kojoj bi bili samo studenti dok bi profesore i javne ličnosti čuvali za funkcije ministara, direktora javnih preduzeća, rektora univerziteta…

On ne bi odbacio ni to da svi, za koje se pričalo da su vetirani, ustvari to ne budu. Milivojević navodi da je na onima koji su pominjani u kontekstu studentske liste da pokažu koliko su oni dosledni i, bez obzira na to da li su na listi ili ne, kažu da podržavaju studente, da će glasati za njih i ostaju uz ono što lista jeste. On to očekuje od Đokića.

Da je baš to pokazao u utorak misle Boris Kojčinović, master student Filozofskog fakulteta i Miloš Đajić, član Pobunjenog univerziteta.

Kojčinović za Danas kaže da je rektor Ðokić uvek jasno i glasno bio uz studente i da njegovo pojavljivanje ne čudi, već samo pokazuje da je još uvek tu.

– Ako je pitanje zbog konteksta SL, ljudi koji se nađu ili ne na njoj, nisu osujećeni time, jer svi imamo isti cilj, do kog sada kreće šprint – konstatuje Kojčinović.

Slično misli i Đajić. On za Danas, podseća da je rektor Đokić mnogo puta do sada bio zajedno sa studentima u zajedničkoj borbi.

– I u utorak je pokazao da po ko zna koji put stoji uz svoje studente i zajedno sa njima se seća poginulih ispod nadstrešnice. Podsećam da ovo nije prvi put da je bio na svakodnevnoj tišini kojom se odaje pošta poginulima ispod nadstrešnice. Kod Pravnog fakulteta, koliko se sećam, govorio je dva puta – podseća Đajić.

I ističe da je rektor u utorak pokazao da je tu i da se ne povlači.

– To je poruka i građanima da nastave da podržavaju studentski pokret. Podsećam na njegovu izjavu: „Ukoliko studenti i građani od mene budu tražili neki angažman, ja sam spreman da taj angažman prihvatim“. Ako se pitamo koja je poruka, za mene je poruka da bez obzira na jezive napade koje je trpeo poslednjih dana u tebloidima pod kontrolom vlasti da je uvek tu uz svoje studente, da je spreman da uradi ono što oni od njega budu tražili jer zna da studenti pobeđuju – zaključuje Đajić. (Danas, danas.rs, Lidija Valtner, 10.9.2026)

Milivojević: Predsednik u brutalnoj kampanji i pre izbora, deo opozicije rizikuje da ne pređe cenzus

Predsednik Srbije danas je potpisao ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih izbora. Da li će Vučić, kao što je i najavio,  podneti ostavku i šta  sledi u Srbiji do 25.oktobra, kakve su šanse razjedinjene opozicije a kakvi su izazovi pred studentima, u emisiji 3D analizirao je politikolog Cvijetin Milivojević.

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da podnese ostavku na funkciju predsednika ukoliko želi da Srpska napredna stranka na parlamentarne izbore izađe sa listom „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“. Milivojević je, gostujući na Insajder televiziji, rekao da je Vučić ostavku trebalo da podnese još ranije, podsećajući da je i ranije na funkciji predsednika SNS-a ostao godinama nakon stupanja na mesto predsednika Republike.

„Ne zaboravite, predsedniku je trebalo šest i po godina i 25 laganja da konačno ispoštuje ono što piše u članu Ustava koji kaže da predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, dakle ne može da bude predsednik stranke“, rekao je Milivojević.

On smatra da bi SNS svoju izbornu listu mogla da preda odmah nakon raspisivanja izbora, kako bi obezbedila prvo mesto na glasačkom listiću.

„Ja verujem da su već od sinoć da su rezervisani notari koji skupljaju, odnosno overavaju potpise za izbornu listu koja će se zvati, gle čuda, protivzakonito i protivustavno: Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“, naveo je Milivojević.

Govoreći o tome zbog čega smatra da je naziv liste sporan, Milivojević je naveo da se predsednik Republike, kao predsednik svih građana, ne bi trebalo da koristi za sticanje koristi pojedinačne političke stranke.

„Predsedniku Republike je zabranjeno da sve one resurse, informacije od javnog značaja, novac, snagu svog autoriteta, do kojih dolazi na osnovu obavljanja svoje javne funkcije, dakle predsednika svih građana, koristi radi namicanja koristi jednoj političkoj stranci, jednoj organizaciji ili pojedincu“, rekao je on.

Milivojević je ocenio i da je vlast u prethodnom periodu vodila kampanju pre formalnog raspisivanja izbora, odnosno da je reč o funkcionerskoj kampanji, koju je ocenio kao brutalnu.

„Glavni cilj je zapravo da ovom propagandom, to se u nekim normalnim zakonodavstvima ozbiljnih demokratskih zemalja zove preuranjena kampanja“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, problem je i u tome što se aktivnosti predsednika prenose na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, dok institucije nadležne za kontrolu medija i izbornog procesa, prema njegovoj oceni, ne funkcionišu dovoljno efikasno.

Govoreći o samoj izbornoj kampanji, Milivojević je ocenio da očekuje da ona bude „još gora“ nego što je bila do sad. Kao jedan od ključnih problema naveo je, kako tvrdi, neispunjavanje ključnih preporuka ODIHR-a.

Milivojević dodaje i da kada je reč o biračkom spisku - ništa nije urađeno kako bi se on poboljšao, navodeći da postoje slučajevi prijavljivanja građana na fiktivne adrese. Ističe i da je izborna trka tek počela, ali da se već mogu videti problemi koji bi mogli da obeleže izborni proces.

Milivojević je ocenio da bi izlazak opozicije na izbore u četiri kolone mogao da dovede do toga da samo jedna od njih pređe izborni cenzus, navodeći da bi, prema istraživanjima u koja je imao uvid, u slučaju dve grupisane opozicione liste, jedne nacionalne i jedne proevropske, obe mogle da pređu cenzus.

„Ne postoji teorijska mogućnost da sve četiri prođu. Ne postoji teorijska mogućnost ni da tri prođu, a bogami ne postoji teorijska mogućnost ni da dve prođu. Znači, u tom slučaju može preći jedna cenzus“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, opozicija bi, umesto međusobnog razdvajanja, trebalo da razmisli o širem okupljanju, posebno imajući u vidu da deo opozicionih stranaka još nije definitivno odlučio da li će učestvovati na izborima.

Raspisani vanredni parlamentarni izbori

Podsetimo, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i doneo odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za nedelju, 25. oktobar. Vučić je tu informaciju saopštio i prethodno veče, gostujući na RTS-u.

Prema zakonu, od raspisivanja izbora do dana njihovog održavanja mora da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana.

Podsećamo da je glavni odbor SNS jednoglasno na sednici održanoj u subotu u Nišu doneo odluku da stranka na predstojećim izborima nastupa sa listom "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", da je nosilac liste Aleksandar Vučić, kao i da on bude kandidat SNS za predsednika vlade.

Vlada Srbije je ranije ove nedelje posle održane sednice 7. septembra saopštila da je usvojila predlog za raspuštanje Skupštine i uputila ga predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Premijer Đuro Macut naveo je u obrazloženju te odluke, kako je prenela Vlada u saopštenju, da je u periodu koji je usledio nakon održavanja izbora 17. decembra 2023. godine omogućeno zainteresovanim političkim činiocima da iznesu predloge radi dodatnog poboljšanja izbornih uslova i izbornog zakonodavstva u Srbiji.

Ocenio je da su ti uslovi, uz uvažavanje iznetih stavova, a posebno preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) "dodatno i značajno poboljšani izborni uslovi u Srbiji".

Kada je reč o opoziciji, među strankama koje su se opredelile za izlazak u različitim grupacijama su SSP, Srce i Solidarnost, zatim Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, kao i Novi DSS i stranke desnice, dok bi u posebnoj koloni trebalo da budu Branimir Nestorović i Narodna stranka.

Studentsku listu podržali su Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front, Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka (SDS), dok je PSG naveo da će formalnu odluku doneti kada bude proglašena studentska lista.

(Insajder TV, insajder.net, emisija „3 D“, voditelj Jugoslav Ćosić, 9.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=cgrnXBCN97k