Faktografija dozvoljenog novinskog tiraža, reprint

Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice, na početku svoje ovoletnje turneje “Srbijom među cirkuskim šatrama” – njegov poluimenjak Tajendejega, Onaj Koji Kocka Na Dva Uloga je, nakon poraza engleskih okupatora koje je podržavao, pobegao u Kanadu, dok mu je drugi poluimenjak, poglavica Sijuksa BiK Koji Sedi završio, da prostite, baš u stvarnom cirkusu gde je glumio samoga sebe – dakle, usred ilegalne izborne kampanje koju je poveo protiv većinske Srbije, potencijalne protivkandidate sa studentske liste nazvao je, ni manje ni više nego, "parazitima na državnim jaslama" i, pazi sad – “čoporom bez ideje, plana i programa”!

Na tu zlomisao Velikoga Brata sinuše mi, ne tako davno (pre “samo” tri decenije), već viđene slike, s kraja jeseni 1996, pa, u to ime, delim s vama prisećanja iz teksta koji sam prvi put napisao 7.12.2021. za “Dosije o medijima NUNS”:

... Sreda, 27. novembar 1996, sedište redakcije, Beograđanka, Masarikova br. 5, VII sprat. Tačno u 20.55 sati počelo je opelo, naprečac klinički odumirućem, dnevnom listu Blic koji je za naredni, praznični (tada smo još slavili Dan Republike, pokojne SFRJ) četvorobroj imao naručen neverovatan štampani tiraž od blizu četvrt miliona primeraka.

Pošto su, nedelju dana pre toga, otpočeli, ispostaviće se, tromesečni građanski i studentski protesti zato što je režim Slobodana Miloševića, falsifikovanjem zapisnika sa drugog kruga lokalnih izbora, pokušao da ospori pobedu Koalicije “Zajedno” u Beogradu i četrdesetak gradova u Srbiji. A dnevnik Blic, za malo više od dva meseca izlaženja, između ostalog, i zato što nije žmurio nad onim što se dešavalo na ulicama, uzleteo na pijedestal ubedljivo najtiražnijeg lista u Srbiji.

A onda je, 27. prosinca popodne, u tehničku pripremu lista, većinski vlasnik, Austrijanac Peter Kelbel, doneo, uvodnik negde napisan, a njegovim imenom potpisan, za sutrašnje izdanje. Sve pod naslovom „Nećemo da podstičemo nasilje“, sa sve podrškom nasilnom obračunu policije sa građanima koji su protestovali zbog krađe izbora na lokalnim izborima…

„Jugoslaviji su potrebni stvaraoci koji će moći državu ponovo da izgrade, a ne vukovi koji pod vođstvom vuka predvodnika love u čoporu…“, napisao je, suvlasnik tiražnog dnevnog lista čiji sam urednik, tada, bio. Pošto su se, prethodno, četrdeset troje novinara (i petoro urednika) i ostalih medijskih uposlenika Blica, još dok je Kelbelov uvodnik bio „na prelomu“, javno distancirali od tog broja novina. I pošto je, prethodno, glavni i odgovorni urednik lista Manojlo Vukotić, u znak protesta, podneo – ispostaviće se – opozivu ostavku na svoju funkciju. I pošto je, pre njega, zamenik glavnog urednika i urednik političke rubrike lista Blic Cvijetin MIlivojević – prenosi Beta 30. oktobra 1996. godine – podneo neopozivu ostavku na obe funkcije, jer je njegovoj redakciji „sugerisano“ da se u četvrtak „ne bavi previše politikom“.

Dakle, ovako je, na vanrednom redakcijskom sastanku, održanom te noći, svoj sramni uvodnik u kome se ograđuje od vlastite redakcije, pravdao (citiram zapisnik, hvala tadašnjoj daktilografkinji RTS-a i Blica Mikici) većinski vlasnik P. Kelbel: „…Izdanje koje je danas izašlo nisu bile nezavisne nego opozicione novine. Dali smo demonstracijama pet strana, iako su to uglavnom bile studentske demonstracije, na kojima nije bio ni jedan promil stanovništva. Mi pravimo novine za čitaoce, ali jedan promil demonstrira… Ovo nisu bile nezavisne novine ni po kakvim kriterijumima na svetu. Vi možete da vičete koliko hoćete o snovima Vuka Draškovića, ali to su smešni snovi naivnog čoveka… Bilo bi naivno verovanje da bi ove demonstracije mogle da sruše vlast. Moje je mišljenje da, ako je bilo ko lud da razbije prozor ili izlog, onda bi morala policija da nastupi… Za novine (Blic, prim. aut) koje su danas izašle, ja neću da se borim. Ako se ja za nešto izvinim, onda očekujem da se to i prizna. Niste se morali izviniti za neozbiljne novine… Obećao sam da ćemo pisati o svemu, ali to ne može da bude san ludaka (V. Drašković, prim. aut)… … Ja znam, ovde su svi junaci i svi hrabri novinari, ali ja sam jedan strašljivi poslovni čovek. Vi ste heroji, ali ja moram da na kolenima puzim da bih spasao vaše glave. Danas sam išao na kolenima jer mislim da sam mnogo više time dobio nego što bih mogao da dobijem da sam bio ponosan. To nije nikakva umetnost. Ali je velika umetnost klečati. Svi oni koji gledaju samo gore, odu u istoriju… … Mislite da je meni zadovoljstvo da pišem taj komentar potpisan mojim imenom, da sam uživao u redovima koje sam imao. Sve bih napisao da Blic ne bude zabranjen. Ja razumem kad je neko mlad, i kad je u euforiji kada je u Blicu, kada se ovde sedi do ponoći, da je razočaran, razumem kada se posle pet godina ponovo kreće u demonstracije, da se oseća euforija… Verovao sam 60 brojeva da radite pravu stvar. Nisam se interesovao o sadržaju. Sad sam od vas trebao samo 15 minuta poverenja i svi ste uvređeno izmarširali napolje… Preuzeo sam odgovornost da bih sačuvao naše glave. Da sam sa komentarom hteo da prodam novine vladi, učinio bih to jednostavnije. Nikome nisam obećao da ću se odreći nezavisnosti. Nikada nisam zahtevao da ne pišemo o demonstracijama. Hoću samo da pokušate da razumete da pet strana u jednim novinama ne možemo dati demonstracijama. Studentske demonstracije nisu lavina koja raste. To će se već ugasiti. To nije talas koji ide kroz zemlju. Bio sam na stadionu i znam koliko je 50 hiljada ljudi. Čudim se kad čitam 25.000, a vidim 4.000. To je već smešno… Verujem da je moguće napraviti nezavisne novine koje mogu da daju doprinos za laganu promenu društva. Ne poznajem ni jednu revoluciju u istoriji gde je, posle nje, bilo bolje… Osećam se dužnim samo čitaocima. Mene interesuje dobro za naše čitaoce, čak i više nego ova redakcija. Politika nije važna. Dok ljudi nisu siti, postoje važniji problemi… Da li hoćete da razumete šta se desilo? Vi radite tri dana novine opozicije, ali ja sam sada radio novine za vladu.“

A ovo sam, prema tom zapisniku od pre četvrt veka, govorio ja (C. M.): „Kažete da nas branite da nam ne odseku glave. Neko Vas je dezinformisao, jer je ovo demokratska zemlja u kojoj još ne padaju novinarske glave. Ni Vuku Draškoviću koji organizuje demonstracije, nije pala glava. Nemojte da nam spasavate glave…Taj koji je rekao da je bilo samo 4.000 ljudi, dezinformisao Vas je. Studentske demonstracije bile su i u Nišu, Kragujevcu, Prištini, Podgorici… To nema veze za politikom, ali ovaj „bulevarski list“ – kakvim nas Vi smatrate – to mora da zabeleži. Mitinzi Vuka Draškovića moraju se plasirati kao vesti. Ali, dvadesetak fakulteta danas nije radilo. U Nišu 56 profesora i asistenata Filozofskog fakulteta, od koji je polovina SPS i JUL, nisu radili. I napisali su o tome i proglas, koji neće biti u našim sutrašnjim novinama. U Prištini danas nisu radili fakulteti! Po Zakonu o informisanju ne postoji nikakva pravna mogućnost za zabranu lista. Da li ste Vi danas bili kod (ministara) Brčina ili Tijanića? Verujem da niste. Ako ste bili tamo gde mislim da jeste, mogu reći da je JUL još uvek vanparlamentarna stranka, da je u lokalnim izborima osvojila samo Lebane i Crnu Travu, a vanparlamentarna, dakle samoproklamovana, „vlast“ se svuda zove pučistička vlast ili „vojna hunta“. Mislim da ste išli po intervenciju u tu vanparlamentarnu stranku. Onda su Vas očigledno pogrešno informisali. Sinoć sam čuo da su na intervenciju JUL-a izmenjena tri teksta na našim stranama. Ako ste već negde išli, trebalo je da idete u SPS koja je legalna vlast ili u Novu demokratiju koja je, takođe, deo legalne vlasti. Niko od nas u ovu redakciju nije došao zato što je opoziciono nastrojen. Ovde postoje samo jedne opoziciono nastrojene novine sa samo 25.000 primeraka tiraža – Naša borba. Zašto onda Naša borba nije dostigla ovoliki tiraž kao Blic?! Vi danas u Blicu imate intervju sa Šešeljem i Aleksandrom Rakovićem koji jednako osuđuju i vlast i opoziciju za demonstracije, razgovor sa Koštunicom koji osuđuje demonstracije, sa Vojislavom Ristićem, sa Hidajetom Hisenijem, potpredsednikom partije albanskih secesionista na Kosovu, imate sve što ste putem državnog Tanjuga mogli da dobijete kao informacije… Ako Vam sve to nije dovoljno – mislim da je moje izlaganje pucanj u prazno. … Ovde se krši Zakon o radnim odnosima koji smo svi potpisali. Vi po tom osnovu imate mogućnost da budete pod stečajem ili likvidirani. U ugovorima piše da je naša radna nedelja petodnevna. Naša redakcija radi 12-14 sati dnevno, a plate su nam na nivou plata ljudi u listu Politika i to onih koji tamo ništa (neće da) rade!? Po tom osnovu svaka odgovorna vlast može da Vam pošalje finansijsku policiju ili inspekciju rada. Zato se plašim da će Vaša firma, izdavač ovih novina, biti likvidirana, a ne novine kao takve… Zato je bolje da ste jutros došli kod nas, u redakciju, umesto što ste pošli tom linijom klečanja pred nekim, pritisnuti od štamparije, distribucije, od ljudi koji učestvuju u toj operaciji pritiskanja. Mi ćemo već ujutro saznati gde ste Vi danas bili, jer smo novinari, vrlo radoznali. Niko od nas nije hteo da baš napadno bode oči vlastima, jer ovo nije sasvim normalna država. I, upravo tako smo i došli do ovog tiraža. Prema istraživanju javnog mnenja koji je napravio naš tim, čitalačka publika Blica se deli ovako: 25 odsto su simpatizeri SPS, udružene levice, a samo 22,5 odsto opozicije! Ako se Vi kao biznismen bavite spoljnom trgovinom sa našom zemljom, garantujem da ćete, posle ovog danas što ste učinili, imati velike beneficije!“

P. Kelbel: „Ja ne mogu da promenim svoju odluku. Dopuštam da se svako iz svojih iskrenih razloga ponaša kako hoće. Svaki čovek moze da se ponaša prema svojim iskustvima i znanjima… Ko ne može da veruje, neka istupi. Radujem se da smo brzo „rasli“, ali smo prebrzo „porasli“. Zato smo problem za vladu. I zato naš tiraž limitiraju na 80.000. Da smo imali 15.000 niko nas ne bi limitirao. Lepo je ići ponosno ulicom i vikati „200.000“. Mi smo išli tim putem, napravili sjajan uspeh, napravili greške koje ja sada pokušavam da ispravim… Ekstremno nezgodno pitanje je kod koga sam išao na razgovor. To je fantastično imati tako mladu redakciju, ali u politici to nije dobro. To su stare lisice. Oni to rade 40 godina. I onda mi dolazimo i vičemo „Ura“. Vrtimo se u krug. Ja vam ne mogu reći šta se danas popodne dogodilo, ne želim to da vam kažem…. Ja u mom komentaru u sutrašnjim novinama nisam napisao ništa u šta ne verujem! Meni bi bilo sasvim dovoljno da ste poslednjih tri dana imali zatvorene oči, da ste malo razmišljali. Ko misli da ovim demonstracijama može da se sruši vlada, da se uzme vlast?“

C. M: „Pogrešno, lokalna vlast se ne uzima, ona je dobijena na ovim lokalnim izborima. Opozicija ju je dobila. Pogrešno ste informisani.“ P. Kelbel: „Zar to nije naivno? Mislite da će Milošević reći ‘izvinite, uhvaćen sam u malverzaciji’? Mislite da postoji ta mogućnost? Pravi problem u Slovačkoj, Jugoslaviji i Belorusiji je da treba da znaju u kojoj ligi igraju. Ovo nije Amerika Austrija, Švedska. Ovo je liga Jugoslavije, Hrvatske, Rusije, Slovačke… Poturio sam se za vas, da to vi ne biste morali, a sada moram da se izvinjavam. Ja sam bio prinuđen da uradim ovo što sam uradio, i ne mogu vam pričati razloge za to. Ja sam vam, ipak, spasavao glave. Vi se ponašate kao borci kojima je oteto vaše oružje. Ali, vi ste borci koji imate tupo oružje… Ovo danas nisu bile nazavisne novine. To je činjenica o kojoj više ne želim da razgovaram i moj zadatak je da to ispravim“...

I, ispravio ih je. Ala ih je opravio! Tako dobro ih je opravio da su sledeće dve nedelje disale na škrge. Već u petak se kod kolportera pojavilo specijalno izdanje lista Demokratija koje su pripremili dojučerašnji novinari dnevnika Blic. Logotip specijalnog izdanja Demokratije, za koji je Demokratska stranka ustupila ime svoga lista koji godinama nije izlazio, sadržavao je oznaku „Ovo nije Blic“.

Praznični četvorobroj Blica je sa svoje naslovne strane skinuo sve informacije o velikim uličnim protestima u Beogradu i posvetio se problemima u Ruandi i novom Bajaginom albumu. A već u ponedeljak je glavni urednik dnevnika Blic M. Vukotić izjavio za Radio B92 da je suvlasnik lista Kelbel prihvatio uslove redakcije da Blic ostane „otvorena novina“ i da je „na redakcijskom sastanku sačinjena lista od deset ljudi koji će biti otpušteni zato što su radili u listu Demokratija“.

A mene, svog dotadašnjeg zamenika, već 28. novembra optužio je da sam se „prodao Đinđiću”. A gerilska „Demokratija – ovo nije Blic – ab ovo (iz jajeta, od početka)“, kako su se nazvale ove dnevne novine rođene sutradan – imale su početni (razgrabljen!) tiraž 50, pa 100 hiljada…

Neretko me i sada, 25 godina posle, pitaju: Je l’ danas moguća nekakva D/demokratija u Srbiji? Na žalost, ne verujem. Nema više tog samopoštovanja, profesionalizma, elana i pozrtvovanja – o hrabrosti, entuzijazmu ili istinoljubivosti da i ne zborim – u srpskom novinarstvu. A i mi smo sve matoriji.

(reprint: cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 21.7.2026)

 

Летњи попусти на „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ“ и друге књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

 

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

 

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (699 дин)

и

6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 799 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

 

1.       Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2.       Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Разговор уместо осуде, Цвијетин Миливојевић - Недељни апдејт, 13. епизода / Прва сезона

 

Водитељ Михаило Вуловић у овој специјалној емисији угостио је познатог политиколога, г. Цвијетина Миливојевића.

Уз детаљну анализу, враћамо се уназад и претресамо све најзанимљивије, најважније и преломне догађаје који су обележили последњих годину и по дана. (podkast.ozarenje, ozarenje.rs, emisija “Nedeljni update”, autor i voditelj Mihailo Vulović, 2.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=3hWsdGQmPH4&pp=0gcJCUwLAYcqIYzv

Zakonit put u diktaturu: Kako vlast priprema totalni obračun?

Da li Srbija ulazi u novu fazu političke krize, onu u kojoj se protivnici vlasti više ne osporavaju politički, već kriminalizuju?

U 12. epizodi podkasta "U reketu sa Teškim centrom" na platformi Albatros News razgovaramo sa profesorkom emeritom Milenom Dragićević Šešić, Urošem Đurićem i Cvijetinom Milivojevićem o događajima koji su obeležili protekli mesec i mesecima potresaju političku i društvenu scenu Srbije.

U fokusu razgovora nalazi se afera "zvučni top" i nova faza optužbi usmerenih prema studentskom pokretu. Da li je reč o pokušaju preokretanja narativa i diskreditacije najjačeg društvenog pokreta u zemlji? Može li se kroz institucije, tužilaštvo i bezbednosni aparat stvoriti osnova za političku eliminaciju studenata iz izbornog procesa pre nego što uopšte podnesu svoju listu?

Gosti analiziraju stanje univerziteta, položaj kulture pod sistemom v.d. imenovanja, postojanje zona u kojima zakoni Republike Srbije ne važe, ulogu Crkve u trenutku kada vera i politika postaju teško razdvojive.

Poseban deo razgovora posvećen je istorijskoj paraleli sa Nemačkom iz 1933. godine i zakonom kojim je, na potpuno legalan način, demokratija pretvorena u diktaturu. Da li se nešto slično, korak po korak, sprovodi i u Srbiji?

I pitanje koje sve više određuje političku budućnost Srbije: Da li vlast traži izlaz kroz izbore, ili kroz dodatnu koncentraciju moći?

To nije samo razgovor o jednoj aferi. To je razgovor o granicama političke moći, stanju institucija i društvu koje se nalazi između promene i straha.

📅 Premijera: ponedeljak, 29. jun 2026. u 21:00

🎙 Razgovarali: Milena Dragićević Šešić, Uroš Đurić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

03:40  Izmišljanje narativa i optužbe

21:50  Skriveni ciljevi vlasti

32:10 Poslednja faza autokratije sa elementima plutarhije

41:45 Scenario iz 1933. godine

1:14:00 Crkva i država: Poklonjenje pojasu Presvete Bogorodice

1:34:10 Od marginalizacije do dominacije turbo-folka.

1:45:00 Strategija preplavljivanja javnosti novim temama i zaključak emisije.

(podcast “U reketu sa Teškim centrom”, produkcija Albatros news, albatros.news, 29.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ROk2wLDKjBw&pp=ygUadSByZWtldHUgc2EgdGVza2ltIGNlbnRyb20%3D

Najave izbora sve glasnije, ali ko je za njih zaista spreman?

Analitičari: Niko ne ulazi u trku bez problema

Ako je suditi po porukama koje sve češće dolaze od strane predstavnike vlasti, sve više miriše na skore izbore, i to kako parlamentarne tako i predsedničke. No, pitanje je ko je za izbore spreman?

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u subotu na mitingu "Srbija, jedna porodica" u Beogradu poručio da se poslednji put obraća pred tolikim brojem građana kao predsednik Republike i da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Takođe je izneo predlog naziva SNS liste za predstojeće parlamentarne izbore - "Ujedinjena Srbija".

Analitičar Stevica Deđanski za Direktno.rs kaže da lično smatra da je za izbore trenutno spremna samo vlast.

- Jedino je vlast spremna za izbore, ona je podigla nivo mobilizacije jer se ljudi boje nesigurnosti. A po pitanju opozicije vidimo da opada podrška, te da ništa konkretno i ne nude. Mislim da nisu spremni jer nemaju ni program ni ljude, ali oni od početka ni ne žele vlast na izborima već očekuju nešto što bi ih na vlast dovelo - kaže Deđanski.

Dodaje i da ne veruje da će biti spojeni predsednički i parlamentarni izbori.

- Smatram i nadam da neće, jer ako hoćemo smirenje tenzija mnogo je bolje da budu prvo republički, pa nakon njih u mirnijoj fazi da se uđe u predsedničke jer bi to dovelo do smanjenja tenzija u društvu - zaključuje on.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za Direktno.rs da ni vlast ni opozicija u ovom trenutku ne deluju potpuno spremno za izbore, uprkos sve učestalijim najavama.

- Čini mi se da je naša opozicija, bilo da je reč o parlamentarnim strankama ili studentskom pokretu, spremna otprilike onoliko koliko je i Vučić spreman da raspiše izbore. Za sada smo čuli najavu da će podneti ostavku i kako bi mogla da se zove lista SNS-a, što može da se tumači kao nagoveštaj i predsedničkih i parlamentarnih izbora. Međutim, nije rekao kada bi oni mogli da budu održani. To može da bude veoma brzo, ali može da bude odloženo i mesecima - kaže Anđelković.

On smatra da i vlast i opozicija imaju ozbiljna ograničenja.

- Ne bih rekao da je ni Vučić potpuno spreman za izbore, ali nisu ni oni koji žele da ga smene. I jedna i druga strana imaju svoje političke izazove i ograničenja, zbog čega mislim da niko u ovom trenutku ne ulazi u izbornu trku sa potpuno komotne pozicije - zaključuje Anđelković.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da trenutno ni vlast ni opozicija nisu istinski zainteresovani za vanredne izbore.

- Ne bih da im kvarim sreću, ali kao građanin ove zemlje molim predsednika da ne ide na predsedničke izbore. Zašto ne bi uživao u ulozi predsednika do isteka mandata? Nisam čuo da su građani tražili predsedničke izbore, niti vidim razlog da se povlači sa funkcije pre isteka mandata - kaže Milivojević za Direktno.rs.

On podseća da predsednik nije ni nadležan za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

- Nije do njega da raspiše parlamentarne izbore, osim da, ukoliko Vlada to predloži, potpiše odgovarajući akt. Zato mislim da se u javnosti često mešaju nadležnosti - objašnjava on.

Govoreći o opoziciji, Milivojević ocenjuje da ni ona nije spremna za izlazak na birališta.

- Parlamentarna opozicija ne želi da sebi skrati mandat, koji traje do početka 2028. godine. Smatra da na izborima u ovom trenutku ne bi ostvarila dobar rezultat. To je politički legitimno, ali nije naročito korektno prema građanima koji su glasali za nju, pogotovo prema onima koji sada traže izbore - ističe on.

Prema njegovom mišljenju, i vlast i opozicija pokazuju da nisu spremne za novo izborno odmeravanje snaga.

- Opozicija je za izbore nespremna isto koliko i Vučić. Da su zaista bili spremni, opozicioni poslanici bi napustili parlament u trenutku kada su studenti zahtevali raspisivanje izbora. To se nije dogodilo i to dovoljno govori o njihovoj stvarnoj spremnosti - zaključuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 29.6.2026)

Milivojević i Vuletić za Insajder: Zašto se i dalje ne zna datum izbora?

Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do kraja godine.

Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez preciziranja datuma.

Razgovor sa Vuletićem i Milivojevićem pogledajte u videu.

Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do kraja godine.

Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez preciziranja datuma.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o raspisivanju izbora.

“Mislim da je reč o pokušaju predsednika da i dalje nastavi ono što je činio u svom prvom i drugom predsedničkom mandatu, a to je da izlazi iz onoga što je njegov ustavni mandat. Prethodnih šest meseci vlast nije želela ni da raspravlja zapravo na ozbiljan način o građanskim zahtevima. Studenti šest meseci ne da nisu pominjali bilo kakve izbore, niti želju da se bave politikom, a pogotovo nisu tražili nekakvu glavu Aleksandra Vučića, što su mediji pod njegovom kontrolom nemilosrdno imputirali studentima, a pogotovo nisu tražili bilo kakve predsedničke izbore”, ističe Milivojević.

Prema njegovim rečima, “predsednik Srbije je sada ubeđen da je ubedio veći deo građana Srbije da je njegova ustavna pozicija takva da on odlučuje kad će biti neki izbori”.

“Ja vas moram podsetiti da je on predsednik Republike sa osam ustavnih nadležnosti. Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, to ne zavisi od njega. Njegovo je da potpiše, a ne da odluči o tome kome će dati mandat za sastav vlade. Ako imaš većinu od 126 poslanika, nekome ko može da potpisima poslanika zatraži mandat, on ga mora dati. On kao predsednik Republike nije tu da donosi odluke”, navodi on.

Kako dodaje, kada je reč o predsedničkim izborima, reč je o nečemu drugom.

“Hoće li biti predsedničkih izbora, to zavisi od njegove lične odluke. Dakle, hoće li on sebi da skrati mandat, on ne voli taj izraz, juče je rekao da će da podnese ostavku, ili neće, i to je njegovo pravo, koje niko ne spori. Ali, kao što znate, građani Srbije u velikoj većini nisu tražili nikakve vanredne predsedničke izbore, tražili su parlamentarne izbore”, objašnjava Milivojević i dodaje kako bi redovni predsednički izbori trebalo da budu održani na proleće .

Kako kaže, važno je podsetiti i na strateške kalkulacije ako se izađe na izbore. Milivojević smatra da najave o mogućim predsedničkim izborima predstavljaju deo političke strategije koja traje još od kraja 2023. godine.

„Odmah nakon parlamentarnih izbora predsednik Republike počeo je da maše nekakvim savetodavnim referendumom o podršci njemu. Govorio je da će, ako većina građana kaže da mu ne daje podršku, podneti ostavku, iako na to nema obavezu. To nije referendum koji ga obavezuje na bilo šta“, kaže Milivojević.

On dodaje da, prema njegovom mišljenju, „niko tri godine ne traži vanredne predsedničke izbore, a on ih uporno nudi, dok od onoga što građani traže – vanrednih parlamentarnih izbora – beži“.

Na pitanje zašto predsednik, prema njegovom mišljenju, ne saopštava datum izbora, Milivojević odgovara da je reč o političkoj taktici.

„Mislim da se on lepo zabavlja pričom da će izbori biti u septembru, oktobru, novembru ili decembru. Prvo će biti za Đurđevdan, pa za deset dana, pa za Vidovdan, Petrovdan ili Mitrovdan – i to postaje vest“, kaže Milivojević.

On smatra da takve najave predstavljaju „spin-udicu“.

„To ne bi smelo ni da bude vest. To je jedna vrsta spin-udice koju, nažalost, guta većina medija, ali i deo političkih aktera“, kaže Milivojević.

Govoreći o skupovima vlasti i studenata, Milivojević kaže da, po njegovom mišljenju, imaju različit karakter.

„Ovo što mi danas gledamo ne izgleda baš kao predizborni skup, ali izgleda kao jedna vrsta skupa koji bi najavio mogućnost da će se oni pojaviti na izborima. Govorim o studentima“, kaže Milivojević.

Za skup vlasti održan prethodnog dana kaže da je, prema njegovoj oceni, bio „klasičan predizborni skup“.

„Ono što smo juče gledali bio je klasičan predizborni skup, koji je po našem zakonu zabranjeno održavati u vanizborno vreme. Ono što smo juče gledali dozvoljeno je isključivo u okviru izborne kampanje“, kaže Milivojević.

Hoće li izbori biti održani do kraja godine?

Za razliku od Milivojevića, sociolog Vladimir Vuletić smatra da pitanje termina izbora treba posmatrati u kontekstu, kako kaže, aktuelne političke krize.

„Ako mene pitate, ono što mislim da bi bilo normalno jeste da imamo normalne izbore. Ali, nažalost, nemamo normalnu situaciju, pa je logično da nemamo ni normalne, redovne izbore“, kaže Vuletić.

On podseća da je, prema njegovom viđenju, politička kriza počela u parlamentu, nakon pada nadstrešnice, a ne studentskim protestima.

„Setimo se krvavih šaka u parlamentu, dimnih bombi i svega što se tamo dešavalo. Tek mesec dana nakon toga uprave fakulteta i određene grupe studenata počele su sa blokadama, koje su se vremenom proširile“, navodi Vuletić.

 

Podseća da je, prema njegovim rečima, vlast još krajem 2024. godine nudila dve mogućnosti za izlazak iz političke krize – vanredne parlamentarne izbore ili savetodavni referendum.

„Taj referendum jeste neobavezujući, ali teško bi bilo vladati ukoliko ne dobijete podršku građana, pa da kažete da vas rezultat ne obavezuje“, kaže Vuletić.

On dodaje da je vlast u više navrata kao mogući termin za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora pominjala period od sredine septembra do sredine novembra.

„Dakle, neki oktobar je vreme održavanja parlamentarnih izbora. Poslednjih nekoliko dana, a i juče i decidirano, slušamo da će predsednik da ponudi ostavku, i oni bi trebalo da se dogode u tri meseca nakon toga. Dakle, izvesno je da će izbora biti i verujem da će i jednih i drugih biti pre kraja godine”, ističe Vuletić.

Kaže da ne vidi scenario u kojem izbori ne bi bili održani do kraja godine.

„Možda grešim, ali ne mogu da zamislim situaciju u kojoj izbora ne bi bilo do kraja godine, nakon svih ovih obećanja. Ako je već rečeno da će biti održani između septembra i novembra, onda je po svoj logici stvari to negde u oktobru“, kaže Vuletić.

Dodaje da, po njegovom mišljenju, ključno pitanje nije da li će izbora biti, već ko će na njima učestvovati.

„Što se izbora tiče, njih će biti, ali je samo interesantno ko će na njima učestvovati“, navodi Vuletić.

Skupovi kao pokazivanje političke snage

Govoreći o političkom značaju masovnih skupova koje organizuju vlast i studenti, Milivojević odgovara da je “sve to pomalo kopiranje onoga što su studenti uradili” i pokušaj da se odgovori brojkama.

“Ovde je sve u nekakvim brojkama. Ljudi koji nisu kompetentni, dakle, nisu ni matematičari ni ekonomisti, se kod nas bave izračunavanjem rasta izvoza, visinom GDP-a, postocima, a u ovom slučaju mere i koliko je ljudi bilo po kvadratnom metru”, ističe on.

Dodaje da su brojke, nekome, očigledno bitne.

“Prosečnom građaninu nisu bitne. Oni koji su juče bili na skupu znaju kako su došli na taj skup. Neću da ulazim u pitanja da li je neko nekome platio dnevnicu, potkupio ga na drugi način, obećao mu posao, pripretio mu da će izgubiti posao i tako dalje. To je stvar za svakog od njih koji su došli. Oni znaju i tačno i koliko ih je došlo i kolike su bile kvote i da li su te kvote ispunjene i tako dalje”, navodi Milivojević.

Milivojević smatra da se otvara i pitanje primene Zakona o javnom okupljanju.

„Po našem Zakonu o javnom okupljanju nemoguće je održati skup tri dana. Ovaj skup je prijavljen od petka u četiri ujutru do ponedeljka u četiri ujutru kao trodnevni skup. Postavlja se pitanje kako je i ko dao dozvolu za održavanje trodnevnog skupa“, kaže Milivojević.

On se osvrće i na skup u Pionirskom parku, navodeći da je, prema informacijama kojima raspolaže, prijavljen na neograničeno vreme.

„U Zakonu o javnom okupljanju piše da se javni skup na toj vrsti javne površine može održavati od šest ujutru do ponoći. To znači da bi, ako želite da i sutradan održite skup, morali da ga završite, uklonite opremu i ponovo prijavite novi skup od šest ujutru. Po mojoj računici, za ovih 16 meseci trebalo je da bude oko 450 dnevnih prijava tog skupa“, kaže Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, problem je širi od samog prijavljivanja javnih okupljanja.

„Ovde imamo problem u kome se sa najvišeg nivoa legalizuje nepoštovanje Ustava i zakona. Daje se primer kako ne treba poštovati Ustav i zakon“, kaže Milivojević.

Ko danas može da okupi građane?

Na pitanje da li studentski skup smatra predizbornim, Vuletić odgovara da mu je važnije to ko danas u Srbiji može da organizuje masovno okupljanje.

„Jedino od političkih aktera trenutno u Srbiji masovan skup mogu da organizuju SNS i ono što se zove Studentska lista. Mislim da su to činjenice koje treba imati u vidu ako govorimo o političkim stvarima“, kaže Vuletić.

Dodaje da ne želi da ulazi u pravna pitanja, ali ocenjuje da se zakoni krše na različitim stranama.

„Pravo da vam kažem, kada bi se ulazilo u ove detalje na kojima Cvjetin, verovatno s pravom, insistira, pravna pitanja nisu moja oblast. Ali ono što mogu da vidim kao laik jeste da se, nažalost, sa svih strana krše i Ustav i zakoni. Niko za to ne odgovara“, kaže Vuletić.

Kao primer navodi univerzitete.

„Uprave su kršile Zakon o univerzitetu i Zakon o visokom obrazovanju. Niko ih nije pozivao na odgovornost, niti to sada čini“, navodi Vuletić. (Insajder TV, portal insajder.net, voditelj Marko Subotić, „Marker specijal“, 28.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=jGjf_DLN_NU

4 LICA SRBIJE | Razmere katastrofe

Učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević.

(KTV Zrenjanin, emisija „Četiri lica Srbije“, Bez cenzure – portal, bezcenzure.rs, 27.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=k5g26MUG29w&pp=ygURNCBsaWNhIHNyYmlqZSBrdHY%3D