Zašto car još nije sasvim go?

 

Jedan opominjući tvit na (i radikalsku slavu) Sveta tri jerarha, a tri dana pre Sretenja:

“Ljudi prave listu za odstrel, to prikazuju na TV sa naci frekvencijom, tužilaštvo spava, a mi se svađamo čiji nas je stav više uvredio i u koliko će se kolona na izbore, kao da ne idemo ka mrtvačkom sanduku u međuvremenu.”

I sve to u danu kada novosadski “tink – tenk” ministra evrointegrativnog, poznat po tome što, za ime i račun Es-En-Esa, saziva Poglavičinine kontramitinge, elem Centar za stabilokratiju, tj. nesmenjivost Lava Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) - najavljuje dalju propagandnu kanonadu iz svih medijskih artiljerijskih oružja i oruđa po onima što nisu po ukusu Poglavici lično.

I samo desetak dana otkako je LKSNDH doživeo najbolniji poraz u svojoj dugogodišnjoj karijeri. Kada je samome sebi zakazao gostovanje na Najgledanijoj u terminu finala AO da, za svaku slučajnost, ubije i pomisao da vest o uspesima njegovog, on veruje potencijalnog na izborima, rivala ne stigne u svaku srpsku kuću! Došao je da uživo, više sati, odgovara na Novakovo „Nešto ste rekli?“, posle trijumfa nad Sinerom, i da preventivno relativizuje ono što je usledilo posle finala sa Alkarazom: „Poruka za naš narod u Srbiji: Pravda i istina uvek pobede, neka istraju!“

Izdržao je Poglavica sa „Protojevrej stavroforkom“ nešto više od tri seta, skoro kao Novak sa Alkarazom. Ali je bio rezultatski ponižen: Njega je na Ružičanstvenoj odgledalo samo 5,84 odsto, a najvećeg ambasadora Srbije u poslednjih 40 godina – na Jurosportu, čak 61,5 odsto građana!

Nakon što se kriomice, zaobilaznim stazama i bogazima, posle 15 meseci, ušunjao u Neoplantu i - u cilju ispipavanja terena za dolazak na dvestoti rođendan Matice srpske i radi snimanja reklame za jedan kiosk brze hrane - smazao mali (“Koliki im je onda veliki?”, upitao je) “indeks sendvič”, LKSNDH, u ulozi studenta treće godine Visoke trenerske, reče da je “na strani tih mladih ljudi (studenata) koji su napadani  zato što neće da ovi drugi (tradicionalna opozicija) vladaju umesto njih”, te ih je ohrabrio da “nastave da se bore, jer se sada konačno bave politikom”.

"Hvala, predsedniče. Umesto rečima, imate priliku da nas zaista podržite time što ćete raspisati izbore", odgovorile su mu kolege sa novosadskog Prirodno-matematičkog.

Zeman, veruju pod njegovim vigvamom, radi za Poglavicu, odnedavno i Novomučenika. “Smokvina lista” (skraćeno: SLOS), igra, nažalost, na istu kartu: protok vremena. Što kasniji izbori, to veća šansa da Poglavica zadrži vlast, a SLOS, u više derivata, poveća šanse za ufur u parlament, sam ili, tradicionalno, kao znak male uzvratne pažnje, uz pomoć Poglavice.

Evroljubni boteraj seiri nad tim što, nadaju se oni, „studentski pokret opada pred realnim izazovima - vreme prolazi, a proevropska opcija deluje sve privlačnije u odnosu na geopolitički neutralnu”, pa je, prema njima, za nepostojeću studentsku listu “samostalno osvajanje većine sve više misaona imenica”.

Seire NATO svedoci i davači Kosova nad tim što je, navodno, studentski pokret „ne samo polarizovan, već i vidljivo fragmentiran, jer cilj koji je u međuvremenu proklamovan, koji je bio kohezivno tkivo - da se raspišu izbori, postaje nedostižan“.

„Smokvina lista“ računa na to da će protokom vremena, na jednoj, i nemogućnosti opstanka između čekića (režim) i nakovnja (SLOS), na drugoj strani, studenti morati da prihvate bilo šta što im se sa opozicione strane ponudi, pošto se, ceni oporbena boterija, „studentska nadobudnost i mladalačka arogancija razbila o realnost Vučićeve diktature koja ne odstupa ni za pedalj“...

Ili, iz malog mozga pokušavaju da izvuku nekakav navodni uspeh opozicione “diplomatije”: Eto, vele, niti jedan zahtev koji su studenti uputili Poglavici, ovaj nije ispunio, a opozicija, evo, ode u Brisel, prizove vanrednu kontrolu (i personalne sankcije Poglavici) od strane Evropskog parlamenta, i ovaj odmah morao da skloni skoro ceo Ćacilend. To tvrde, dok izvorni Ćacistan, u neokrnjenom teritorijalnom kapacitetu, još malo pa ulazi u drugu godinu svoga postojanja, te i dalje okupira istoriju Srbije 19. i 20. veka, tj. ceo dvorski park između dvorova Obrenovića i Karađorđevića, sa sve okupiranom spomen osmatračnicom srpskih vojvoda iz Velikog rata?!

I tako, dok jedan od lidera “Smokvine liste” tvrdi da je jedini “rat” koji postoji na antivučićevskom političkom polu “krstaški pohod samoprozvanih, a svakako neovlašćenih tumača studentske volje protiv proevropske opozicije” – a to su, valjda, oni koji smatraju da opozicija treba da bojkotuje rad skupštinskih plenuma i odbora i glasno i jasno, kao 2023. što je, na Hilovu molbu, zahtevala i dobila vanredne parlamentarne izbore – uz skupštinsko paravan saučestvovanje opozicije, prođoše i Mrdićevi sudsko-tužilački, a već pristižu i neomrdićevski izborni zakoni.

Dočim ludilo tek sledi, jer su u zdanje nadomak En-De-Ća (Nezavisna Država Ćacistan) iznebuha pristigli tlocrti i bokocrti izmena zakona o narodnim poslanicima, o lokalnim izborima, o Ustavnom sudu itd, uz obrazloženje da je reč o „ispunjenju preporuka ODIHR“, doduše samo pet od zahtevanih ukupno, mnogo mnogo važnijih 24, među kojima su i one koje se tiču funkcionerske kampanje, pa REM-a, pa finansiranja izbornih kampanja, tj. zloupotrebe javnih resursa u te svrhe  itd, po kojima, inače, za dve godine otkako su nam te preporuke ispostavljene - nije urađeno baš ništa!

A među novinama koje se predlažu, tu je i ona koja će ozakoniti da jedan napredni birač može da, osim napredne, svojim potpisom podrži još koliko mu se došapne izbornih lista, a takve će „pozitivno diskriminisane“ liste naprednjacima da uzvrate svojim glasovima u izbornim telima i komisijama...

Novopostavljena Prva Sestra Karmelićanka, novouspostavljeni Dovrhovni Ustavotumač, biserima tipa „nije važno šta o nadležnostima predsednika Republike piše u Ustavu, bitno je da je on osvojio 2,3 miliona glasova“, prvih dana mandata već je pridružio nove naučnopravne briljijarije poput one da su se „pravosuđe i tužilaštvo otrgnuli od izvršne i političke vlasti“, te da se moraju razrešiti one sudije koje se javno deklarišu kao protivnici (političke) vlasti, ali, naravno, ne i oni koji su apologete režima.  

U međuvremenu je i Ovlašćeni Zakonodostavljač Doktor Mrdić otkrio  “blokadersko-tužilačku zaveru”: “Krenuli su sa hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Zato što bi krenuli da hapse ljude. Hteli su da sprovedu obojenu revoluciju do kraja, da sruše državu."

Ali je to Zakonodostavljač sprečio svojim zakonima koje je baš taj Lav koga su hteli da hapse, promptno potpisao, pa bi sada, putem Tajnice pod državnim udarom i ministra pravde, hteo njima da trguje, po principu trampe “tante za kukuriku”: mi ne primenimo baš sasvim te zakone, a oni nama odmrznu “pretpristupne” evriće i otkoče poglavlje pod rednim brojem, valjda, pet.

U međuvremenu, čuvari skupštinskih klupa iz proevropske opozicije svoj o(p)stanak u parlamentu “u punom kapacitetu”, tj. činjenicu da zapravo neće vanredne izbore - argumentuju tzv. višim ciljevima, odnosno navodnim zahtevom svojih stranačkih partnera iz EU da nipošto ne bojkotuju rad parlamenta, iako je on pod državnim udarom?

Njih su njihovi zapadni ideološki partneri, navodno, ubedili – a šta o tome stvarno misle građani Srbije, to je manje važno - da se bojkotom institucija ne može dobiti međunarodna podrška, jer ako bi, recimo, bojkotovali naš parlament pod državnim udarom, onda ti naši opoziconari “ne bi bili relevantni sagovornici predstavnicima evropskih institucija na formalnim sastancima”.

Onda se žale kako neka tamo “neuka deca” i tamo neke “zle čike” oko nepostojeće studentske liste žele tradicionalnoj oporbi da uzmu nešto “ekskluzivno njeno”, kao, hoće opoziciju da uklone iz političkog prostora, da joj zabrane učestvovanje na izborima...

U nedostatku odgovora na jednostavno pitanje – zašto svi opozicioni poslanici svojim potpisima ne zatraže vanredne parlamentarne izbore - studentskoj listi se imputira bliskost ovoj ili onoj ideološkoj strani, jednom joj se pripisuje evroskepticizam, a neretko i manjak „patriotizma“, sve teme na koje je „čista“ opozicija, jelte, gadljiva jedanko kao što nije gadljiva na statiranje u parlamentu pod državnim udarom, sve u interesu nekog „višeg interesa“ koji se kod jednih čita kao „proevropski“, a kod drugih kao „nacionalni“...

Car, nažalost, još nije sasvim go, iako gledamo cara koji je, tamo negde krajem prošle zime, bio blizu da bude go. No, on i dalje ima smokvin list na svojoj golotinji.

Pa, da sumiramo: Ko su nosioci Poglavičinog smokvinog lista?

Mediji, pa, između ostalog, i deo onih „opštila čovekovih produžetaka“ koji bi, po prirodi stvari, trebalo da budu slobodni, a koji to, iz nekih svojih razloga, nisu - nekada zato što ne umeju da prepoznaju stvari, nekada su kalkulanti, a nekada bi samo da ignorišu „donosioca“ vesti.

Drugi nosilac smokvinog lista je Ustavni sud Srbije i njegove sudije koje ja, još od proleća 2013, kada su odbili da se izjasne o ustavnosti Prvog briselskog sporazuma, tako što su se proglasili nenadležnim, zovem sestrama karmelićankama, bosonogim zavetnicama večne tišine.

Od dana državnog udara u Skupštini, 25. novembra 2024, a još više nakon 5. maja, kada su studenti, kao glas većine građana Srbije, zatražili vanredne parlamentarne izbore, treći Poglavičin paž, skutonoša njegovog smokvinog lista, postao je veći deo parlamentarne opozicije koji stoji kao paravan prema zapadnom svetu i poruka da u Srbiji ima demokratskog parlamentarizma, a da oni tamo statiraju jer, navodno po nalogu Evrope, treba da pomognu Poglavici u donošenju proevropskih zakona, ma šta to značilo. Jesmo li se makli dalje od početka? U stvarnosti, dobili smo mrdićevske pravosudno-tužilačke, a čeka nas i donošenje neomrdićevskih izmena izbornih zakona. A dovoljno je bilo da samo, ako je većina građana već nekako na ulici, i oni bojkotuju rad skupštinskog plenuma i odbora, pa da se Poglavici potpuno raščupa perje, da se ogoli, razgoliti, da car postane go pred svetom.

Ako je celom antivučićevskom polu zajednički cilj reset Poglavičinog, 14 godina budženog i dotezanog, autokratskog sistema, onda protiv njegove liste na kojoj će, na gomili, biti i partizani i četnici, i kauboji i Indijanci, i šerifi i razbojnici sa „Wanted“ postera, od ekstemnih NATOljuba do radikalnih rusofila, da li je zlohudo javno zagovarati da se, osim vodeće, studentsko-narodne „keč ol“, na opozicionoj strani pojave ne više od dve liste – jedna €ljubna, a druga €skeptična. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 12.2.2026)

Cvijetin Milivojević i Čedomir Antić: Zašto studenti ponavljaju "ne" opoziciji?

Koaliciji NADA se bliži kraj: Kakve probleme imaju Nova DSS i POKS; Maja Gojković: Mnogi će se iznenaditi rezultatima izbora, Vučić treba da bude sledeći premijer; Lokalna politika bez recepta: Zašto opozicija i studenti ne idu zajedno na izbore u Kuli.

🌅 Emisija: JUTRO NA BLIC

🕖 Emituje se: Radnim danima u 07:00, vikendom u 7:30

🎙️ Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

🗣️ Tema: Analiza jutra

🎓 Gosti: Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta i Cvijetin Milivojević, politikolog

(Blic TV, www.blic.rs, 9.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=FKdiBJ_pjSk

KVAKA 23: Milivojević: Vlast u palijativnoj fazi, neće povratiti ono što je izgubila u poslednjih 15 meseci, ali neće to ni priznati

08. 02. 2026. FoNet | Tamara Skrozza

BEOGRAD - Činjenica da vlast pokazuje snagu i „mišiće“ nije znak da je u ofanzivi, već da je reč o nečemu što se zove strah, kaže za FoNet politikolog Cvijetin Milivojević.

On je rekao da se vlast nalazi u palijativnoj fazi. To je, kako objašnjava, faza u kojoj težak bolesnik želi da na dostojanstven način ode sa ovog sveta – u ovom slučaju, sa političke scene – uz obezbeđene normalne uslove za odlazak, a ne da ode osramoćen.

Prema njegovim rečima, upravo bi se to desilo u slučaju da Aleksandar Vučić, na primer, raspiše izbore u terminu redovnih parlamentarnih izbora

Milivojević smatra da vlast neće povratiti ono što je izgubila u poslednjih 15 meseci, pre svega studentskih, a potom i građanskih protesta, ali da to neće priznati. Kako kaže, vlast je toga veoma svesna i sada se bori da ohrabri deo svog biračkog tela, koje je delimično okrnjeno tokom prošle godine.

Kada je reč o opoziciji, Milivojević ocenjuje da se ona u jednom trenutku našla između čekanja i čekića i da je izabrala da bude bliža čekiću.

”Opozicija je sve vreme odbijala da čuje glas većinske Srbije i nije bila spremna da iskreno, sa imenima i prezimenima, podrži zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, već je u praksi služila kao alibi Aleksandru Vučiću zašto tih izbora nema”, kaže on.

Takođe tvrdi da je neistina ono što je opozicija govorila – da su studenti od njih tražili da se odreknu mandata.

”Niko to od njih nije tražio. Studenti su, međutim, zahtevali da opozicija učini nešto više, da izvrši dodatni pritisak za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”.

Ideju ujedinjenja desnice Milivojević vidi kao, kako kaže, lošu šalu, jer se ona uvek ujedinjuje pred nekakve izbore, da bi se potom razjedinila. Tako se, prema njegovim rečima, oko 15 odsto glasova, koji faktički pripadaju nacionalnoj opoziciji, najvećim delom poklanja Aleksandru Vučiću, što dovodi do rasipanja glasova.

Ako se već prave dve opozicione liste, smatra Milivojević, onda jedna treba da bude proevropska, a druga nacionalna, u svojevrsnoj „fer-plej“ utakmici, jer se ne bore za isto biračko telo.

U krajnjem zbiru, za Milivojevića će opozicija biti ona koja pokaže spremnost da ne dođe do rasipanja biračkog tela u trenutku kada izbori budu raspisani.

”Oni koji pristanu da budu na jednoj ili najviše dve opozicione liste, koje bi sasvim sigurno prešle cenzus, pokazaće odgovornost. Oni koji budu insistirali na tri, pet ili još više kolona, biće saučesnici u pokušaju Aleksandra Vučića da makar silom zadrži vlast” , zaključuje MIlivojević u razgovoru za FoNet.

https://fonet.rs/tv/kvaka23/36784726/vlast-u-palijativnoj-fazi.html

Ukršteni podaci otkrivaju SVE! Naopaki um: Preigrao se, izbore dobiti ne može! Cvijetin Milivojević

Opozicija će biti manjinski partner studentima

Vučić se sprda sa državom

Vladan Petrov nagrađen za nepodopštine

Šta je Baka Prase doneo Vučiću?

Budimpeštu je Orban prepustio opoziciji, Erdogan je pustio Istambul, samo Vučić ne da ni mesnu zajednicu!

Koje su šanse Orbana na izborima

Cvijetin Milivojević, politikolog, je na kanalu Pravi odgovor govorio o slučaju Konjuh i pet tona marihuane. On je govorio šta treba opozicija da uradi da bi se sklonio ovaj režim, a otkrio koliki je maksimum Vučića sa svim svojim partnerima, i koliki je maksimum studentske liste. Rezultati govore da će studenti morati da uključe i opoziciju. On je objasnio i dešavanja oko Dodika, i kako je bivši predsednik Srpske postao ponovo poželjan gost u SAD. Rekao je da, uprkos anketama, sumnja u poraz Orbana na predstojećim izborima, i istakao koje adute ima aktuelni premijer Mađarske. Konačno, govorio je i o "ljudskom safariju" i da li smatra da li je to postojalo i da li je Vučić učestovao u tako nečemu i to sa pozicije novinara koji je više puta bio prisutan na ratištu, pa je tamo pratio čak i Koštunicu i Đinđića. (podcast “Pravi odgovor”, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 8.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=qOlwgZ9SjiM&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D

4 LICA SRBIJE | Istina ili laž?

 

Gosti i domaćini: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević

(📺 KTV Zrenjanin, „Bez cenzure“, zvanični kanal, ktv.rs, bezcenzure.rs, portal, 5.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=75dMQkoylUU&pp=ygUNNCBsaWNhIHNyYmlqZQ%3D%3D

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: VUČIĆEVA VLAST U PALIJATIVNOJ FAZI, ŠTA ĆE BITI NA IZBORIMA?!

 Gost “Intervjua” na kanalu ‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪‪Glasjavnosti, Cvijetin Milivojević, politikolog i novinar, iznosi svoje viđenje političke situacije u zemlji.

Pregovori oko ulaska u Evropsku uniju dela Srbije, bez Kosova i Metohije su klasičan državni udar i to podleže ozbiljnoj krivičnoj odgovornosti, ističe Milivojević.

Kada bi mogli biti vanredni parlamentarni, a kada predsednički izbori u Srbiji, od koga i od čega to zavisi, da li je predizborna kampanja počela, zašto kaže da se vlast služi opsenom i brutalnom kampanjom?

Šta kažu novija ispitivanja javnog mnjenja o rejtingu političkih stranaka i drugih aktera na političkoj sceni, koliko im se može verovati, zašto se rezultati nekih istraživanja ne objavljuju…

Od čega sve zavisi ishod eventualnih izbora, ko ima najveće šanse, da li je moguće da se izbori sprovedu tako da ne bude nikakve sumnje u njihovu regularnost…

Oko kakvog programa bi se u okviru studentskog pokreta mogla postići saglasnost, ko bi mogao biti predsednički kandidat vladajuće koalicije, a ko studentske liste, ko je “Vučićeva opozicija”…

Kakav je uticaj stranog faktora na politička dešavanja u Srbiji, koliko je važna uloga pravosuđa i zašto smatra da je na delu pokušaj poništavanja sudstva i tužilaštva, šta “škripi” u njegovim odnosima sa opozicijom u Srbiji, zašto podržava studentski pokret, neke su od tema o kojima govori gost Glasa javnosti. (portal www.glas-javnosti.rs, voditeljka Suzana Mitić, 4.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=-DvONYt8vO8

Milivojević: Tajna uspeha, široka lista

 

Ako se posmatra period od uvođenja višestanačja, Srbija se u poslednjih više od godinu dana, od pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi, nalazi u jednoj od najozbiljnijih društvenih kriza tokom koje je koalicioni mehanizam vlasti duboko zašao u palijativnu fazu. Ali, režim to ne želi da prizna i dostojanstveno ode kroz vanredne parlamentarne izbore. Pokušava da po svaku cenu produži opstanak do nekog imaginarnog roka, najverovatnije do trenutka kada se potroše sredstva namenjena za projekat EXPO, tih 18 milijardi evra za koliko se Srbija zadužila. To u razgovoru sa Zoranom Panovićem u podkastu “Pola sata Demostata” kaže Cvijetin Milivojević, politikolog.

On ističe da sada imamo stanje koje ranije nije viđeno, uz neke kvazi organizacije imamo tradicionalne opozicione stranke koje su bile jedini ozbiljni takmaci u političkom životu, ali i pokret koji se formirao nakon 1. novembra 2024. koji je najjači na antirežimskoj strani, a nema čak ni organizacionu formu. Naziva se studentska lista iako ona u stvari ne postoji, u procesu je formiranja koje traje dugo, ne znamo ko su ljudi na toj listi, čak nije sigurno ni da je završena, ali ima ogromnu podršku građana. To je potpuno nova situacija u kojoj se čak ni ljudi iz politike ne snalaze, jednako oni iz vlasti i oni iz tradicionalne opozicije. Sagovornik Demostata potvrđuje da je kabinet sadašnjeg premijera Đura Macuta reakcionarniji od kabineta njegovog prethodnika Miloša Vučevića, ali tvrdi i da je nelegitimniji.

- Tu Vladu je izabrao parlament koji se od 25. novembra pretprošle godine nalazi u stanju državnog udara. Setite se kako je izglasan budžet za 2025. godinu, bez rasprave. A to je knjiška definicija državnog udara: kad jedna institucija sistema, ili državni zvaničnik poništi prava, obaveze i nadležnosti druge institucije, odnosno predsednica Skupštine je poništila prava i obaveze najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela u Srbiji. Drugi problem je što ovu Vladu predvodi predsednik, a u njoj su tri ili četiri ministra koji se nalaze među ukupno devet osnivača nekakvog pokreta za narod i državu. Dakle, polovina tih osnivača vodi ovu Vladu a da nisu izašli na izbore. Faktički, preuzimaju vlast od SNS-a kao najveće partije vladajuće koalicije. To je ranije viđeno kada je JUL ušao u vlast 1998. a da to nije “zaradio” na izborima. Treća stvar je to što se neki ministri ponašaju kao osvetnici, pre svega prema, kako kažu, “blokaderima” ili studentima, građanima, manje prema opoziciji. Najzad, opozicija od 2014. nije pokazala mnogo efekata u borbi za rušenje vlasti i zadovoljavaju se time da eventualno neka od lista preskoči cenzus koji je u međuvremenu predsednik Vučić spustio na 3% - kaže Milivojević i dodaje da imena za koja se ne zna da li će na kraju biti na studentskoj listi, prolaze kroz medijskog “toplog zeca” ne samo od strane vlasti, već i opozicije.

Naglašava da su studenti u protestima, kroz “nisi nadležan” i “hoćemo institucije”, “da se poštuje Ustav i zakon”, jasno odredili za šta se zalažu, što su i građani prepoznali, ali da tradicionalna opozicija to nije postavila kao krunski razlog da, eventualno, ne izađe na izbore. Opoziciji nije smetalo to što je Vučiću trebalo šest godina da ispoštuje Ustav i da se zbog funkcije predsednika države povuče sa pozicije predsednika stranke, ni to što je on nosilac liste na parlamentarnim, lokalnim čak i izborima za mesne zajednice iako to Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje. Ali, studentima je to smetalo i “pogodili su metu” jer su to i građani podržali.

Smokvin list

Na pitanje voditelja da li je slabost pokreta to što studenti očigledno idu na depersonalizaciju, Milivojević kaže da je ovo stanje potpuno novo, presedan da neko ima apsolutnu podršku a da ništa nije ponudio, ni program, ni imena kandidata, ni lidera. Ali, građanima očigledno to ne smeta da daju ogromnu podršku toj listi i da poruče kako ono što je tradicionalna opozicija ili vlast nudila, nije više ono što ljudi žele. On potvrđuje da se u prorežimskim medijima u poslednje vreme pojavljuje termin “tradicionalna opozicija” koji bi trebalo da napravi distancu prema “teroristima blokaderima”, što je stara igra vlasti kada žele da naprave fragmentaciju na političkoj sceni.

- Ja sam malo radikalniji u oceni trenutnog ponašanja srpske parlamentarne opozicije, ne zovem ih tako lepo kako ih zove vlast (“tradicionalna opozicija”) ili kao oni koji ih ne vole (“kontrolisana opozicija”). Ja ih zovem “smokvin list-opozicija”. I to kažem sa najlepšim željama jer, imate stanje državnog udara od 25. novembra 2024. (a ne kažem to samo ja, i prvi čovek opozicije Dragan Đilas je to odmah rekao ali je posle revidirao svoj stav) a i dalje veći deo parlamentarne opozicije statira u tom igrokazu pod izgovorom: “pokažimo da smo evropski da bismo ubrzali evrointegracije” - objašnjava Milivojević.

Ukazuje da je “tajna” Vučićevih pobeda na izborima to što je nudio široku listu na kojoj su bili i potomci ravnogoraca i potomci komunista, pa dojučerašnji radikali i G17, SPO i bošnjačka stranka Sulejmana Ugljanina i partija Rasima Ljajića, kao i kompletan SPS. Nema glasača koji će da ispadne sa te “buldožer” liste. Tog modela su se sada dosetili i studenti, i nejasno je zašto opozicija u tome ne vidi ono što vidi DS, Ekološki pokret, u poslednje vreme i DSS.

- Možda je DS otišla previše, možda nije trebalo da daju blanko podršku, svoju infrastrukturu i kadrove ako treba i za biračke odbore, ali to je njihov izbor koji je časniji nego što čini drugi, veći deo opozicije koji je ušao u otvoreni politički rat sa listom koja ne postoji, a zove se studentska. Zašto? Jer imputiraju toj listi da hoće da im zabrani da se bave politikom. A ko je to tražio? Ja sam čuo druge glasove: da studenti traže da opozicija izađe na izbore, ali grupisana, da ne dođe do rasipanja glasova. To nije priča o jedinstvenom frontu u kome bi bili tzv nepostojeća studentska lista i tzv postojeća ali neuticajna opozicija. U startu su studenti tražili da ako se političari vlasti ne mešaju u njihov pokret, zašto bi se mešala opozicija od koje su neki stvarno do juče bili vlast. Takođe sam čuo da nije zabranjeno aktivistima nekih stranaka da uđu imenom i prezimenom na studentsku listu, videlo se to i na izborima u Kosjeriću i Mionici. Sve je to moguće. I sasvim je sigurno da u tom slučaju nema rasipanja glasova građana koji su za opoziciju – naglašava Milivojević i potvrđuje stav voditelja da će Vučić kao “izborni tehnolog” ubaciti neku svoju kolonu, ali da je tu sada njegov domet ograničen jer bi liste poput “studenti koji vole da uče”, “studenti koji još više vole da uče” ili “studenti koji su naučili”, proizvele rasipanje svakog promila inače njegovih glasova.

Nepoželjna podrška

U ovom trenutku, tvrdi Milivojević, od rušenja Aleksandra Vučića mnogo je važnije pitanje sistema koji bi morao da se konačno resetuje.

- Pre par dana za predsednika Ustavnog suda izabran je čovek koji javno govori i piše da nije važno šta kaže Ustav ako je predsednik Republike osvojio 2,3 miliona glasova. To je sadašnja politika u sudskoj grani vlasti. Imamo i situaciju da se u skupštini, uz prisustvo opozicije na žalost, usvaja set izmena zakona koji uređuju sudstvo, tužilaštvo a koji je na tri koraka unazad u odnosu na ustavne promene koje smo sproveli u saradnji sa EU – ističe on.

Na pitanje kakav će odnos studenata prema zahtevanoj lustraciji biti ukoliko im, na primer, za formiranje vlade nedostaje nekolicina glasova onih koji podležu lustraciji, Milivojević, uz opasku da nije on taj koji će odlučivati, kaže da među 14 stranaka koje sada čine vladajuću koaliciju sigurno ima čestitih ljudi jer bi bilo preterano tvrditi da su se svi koji se nalaze na listi SNS ogrešili o svoje profesionalne norme. Tvrdi da se čak ni proevropska opozicija ne kandiduje kao pouzdan potencijalni saveznik studentskoj listi posle izbora.

Na pitanje voditelja da li je realno očekivati da Evropska unija podrži nekoga ko će sutra, dolaskom na vlast, poništiti dogovore koje je Vučić napravio sa Zapadom i EU, Milivojević kaže da “taj koga podrži EU da bi došao na vlast, ne treba da bude vlast u Srbiji” i da analogija sa podrškom Zapada iz 2000. godine sada više ne važi.

- Sada je pitanje ko je Zapad. Imate Vašington, pa EU a i unutar nje dve zemlje čija je politika drugačija. Ne postoji više kolektivni Zapad. Ali u ovom slučaju ne mislim da bi Srbiju usrećili oni koji bi došli uz pomoć Zapada, na primer EU. Ako je to jedini način da dođu na vlast, ne treba da dolaze. S druge strane, postoji problem: vidljivo je da delegacija evroparlamentaraca koja je boravila u Srbiji, podržava ovu vlast. Evropljani su smislili pravilo i praksu stabilokratije u Srbiji, toga nema ni u jednoj drugoj zemlji-kandidatu, čak se i u Crnoj Gori od toga odustalo. Zato rešenje krize u Srbiji ne sme da zavisi isključivo od EU. Iako mislim da Srbija mora da nađe svoje mesto u EU, moramo da izađemo iz fatalizma koji promoviše stav da EU nema alternativu. Takođe, ovde imate lažnu priču da je pala podrška EU. Istina je da se povećava podrška EU autokratskom režimu ovde i građani to vrlo dobro razumeju. A zašto podržavaju autokratu? Zato što je on hiper poslušan, isporučuje sve njihove zahteve koji se tiču teritorijalnog integriteta. Zašto tu podršku nije imao Boris Tadić? Jer je bio nedovoljno konstruktivan po pitanju KiM a ovaj jeste. Da li je meni cilj da slušam glas Brisela i Kaje Kalas koja vodi svoju unutrašnju bitku jedne pribaltičke države protiv Rusije i uopšte je ne interesuje šta se dešava ovde ili ćemo da slušamo glas građana Srbije – pita sagovornik Demostata.

Potvrđuje tezu voditelja da mi još uvek bijemo bitke iz 90-ih, ne osećamo život oko nas i besmisleno pokušavamo da pravimo saveze tamo gde se ne mogu napraviti

Prijatelji, gde ste

- Nemamo iskrene prijatelje i kad bi imali ozbiljno državno ili nacionalno pitanje sem Kosova, ne znam ko bi nas podržao. Formalno, imamo politiku, što je Tadić govorio na četiri stuba, a u objektivnoj situaciji oko Naftne industrije Srbije, ispada da nam nisu iskreni prijatelji ni Rusi ni Amerikanci, ni EU ni Kinezi. Voleo bih da pravimo neke efikasne poteze. Meni se, uz sve zamerke koje imam prema Dodiku, dopao način na koji je on rešio krizu koja je pretila da smesti u bunar i Republiku Srpsku i njega lično. I to je rešio za mesec dana tako što je zakucao na vrata najmoćnijeg i napravio dil sa njim, rešio problem. I mi imamo sada RS i američkog čoveka na čelu RS – objašnjava Milivojević.

Šta to znači za famozni “srpski svet”, bilo je sledeće pitanje voditelja.  Milivojević kaže da je “srpski svet” samo jedna poštapalica čiji je cilj da se diskredituje svako ko ima iskreno, državno odgovorno razmišljanje o budućnosti ove zemlje. “Potpuno besmislena stvar, kao jedna vrsta strašila kojim se preti” navodi on.

- Mislim da Srbija mora da se vrati onome što piše u njenom Ustavu. Kad je reč o nacionalnim pitanjima, lepo u Ustavu piše da je KiM deo Srbije koji ima pravo na suštinsku autonomiju. To treba da bude alfa i omega za srpsku politiku. To znači da makar u simboličkom smislu treba da bude pet graničnih policajaca Srbije na granici sa Albanijom. A mi vodimo dve vrste politike. Jedna kaže: da bismo uleteli u EU, ratosiljajmo se Kosova, to je maligni tumor naše politike. Kao da EU jedva čeka na nas. Druga je: hajde da ratujemo za Kosovo. Valjda postoji i nešto između. Kad je Republika Srpska: ne treba nama prisilno ujedinjenje sa Republikom Srpskom, iskoristite Dejtonski mirovni sporazum koji je toliko dobar, iskoristite Vašingtonski sporazu, koji omogućava i BiH, i Federaciji i Republici Srpskoj praktično konfederalne veze i sa Hrvatskom i sa Srbijom. To je možda način da se na mala vrata priđe EU – naglašava Milivojević.

Voditelj podseća da je Vučić pravio razne trilaterale, sa Rumunijom i Bugarskom, pa sa Albanijom a “Open Balkan” više niko i ne pominje, sada kao da pravi Malu Antantu sa Orbanom i Ficom, a i pored toga se sve svodi i dalje na Bosna, Srbija, Kosovo… Da li je to mera naših propalih politika, bilo je pitanje za gosta koji kaže da to ipak nije samo naša krivica.

- Da postoji dobra volja EU, da se smire čak i razmišljanja o tenzijama na Balkanu, ona bi jednostavno “usisala” ostatak Balkana. Rešila bi tako pitanje granice, a to nije samo Kosovo. U Sandžaku živi ozbiljan broj Bošnjaka i da bi otišli u svoju maticu, Sarajevo, moraju da pređu neke granice, pokazuju pasoše, to isto moraju i Srbi koji iz BiH žele da dođu u Srbiju. Ako EU ima dobre namere zašto za početak ne ukine granice prema tim malim teritorijama kao što je ukinula između svojih članica. Čini se da nekome sa strane odgovara da postoji takav kompleks koji omogućava da se huškaju oni protiv nas i mi protiv njih – kaže Milivojević.

Ilustraciju te situacije voditelj vidi u stalnom provlačenju teze da “ustaše ruše Srbiju”, da su studenti ustaše, ali hrvatski naftovod Janaf niko ne naziva ustaškim. Milivojević kaže da je registrovao još goru situaciju: Jednoj poslanici opozicije (iz ZLF-a) imputirali su da zato što ima slovenački pasoš, račune polaže u Sloveniji. Kada je ona otvorila priču da pola Vlade i bar desetak poslanika ima hrvatsku domovnicu i putovnicu, nastao je muk.

- To je jedna vrsta licemerja koje slušamo. Ali, više me zanima da li će neko Vučiću da skrene pažnju zbog toga što je mesecima najmlađe članove našeg društva, mislim na studente, koji su budućnost ove zemlje, nazivao teroristima, ustašama, fašistima, nacistima, lopužama, ubicama, kriminalcima, vođama obojene revolucije. Čak je slao patrijarha Porfirija da Putinu objašnjava kako je ovde obojena revolucija. Da li on shvata da posle toga nema nazad? Da više neće dobiti glas njihovih roditelja, baka i deka. I prema tom rezonu bi trebalo da se upravlja, da kaže: da vidimo, šta je to palijativna mogućnost za mene. Da se na dostojanstven način povuče – zaključuje Cvijetin Milivojević.

 

O izborima, studentskoj listi, poziciji i opoziciji...

Ako se posmatra period od uvođenja višestanačja, Srbija se u poslednjih više od godinu dana, od pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi, nalazi u jednoj od najozbiljnijih društvenih kriza tokom koje je koalicioni mehanizam vlasti duboko zašao u palijativnu fazu. Ali, režim to ne želi da prizna i dostojanstveno ode kroz vanredne parlamentarne izbore. Pokušava da po svaku cenu produži opstanak do nekog imaginarnog roka, najverovatnije do trenutka kada se potroše sredstva namenjena za projekat EXPO, tih 18 milijardi evra za koliko se Srbija zadužila. To u razgovoru sa Zoranom Panovićem u podkastu “Pola sata Demostata” kaže Cvijetin Milivojević, politikolog. (demosdtat.rs, portal, „Pola sata Demostata“, 26.1.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=c0fTcsQaNNU