Da li Srbija poput Mađarske treba da ograniči mandat premijeru - Nije dobro kada se neki zakon donosi zbog jednog čoveka

U Srbiji kao parlamentarnoj demokratiji najveću vlast ima premijer i njegov mandat nije ograničen, odnosno, pojedinac na tu funkciju može da bude biran koliko god puta. Sa druge strane, predsednik može da bude biran samo dva puta. Vođeni primerom Mađarske gde je juče Parlament, dvotrećinskom većinom glasova, usvojio ustavni amandman koji, ako stupi na snagu, predviđa da se mandat premijera ograniči na osam godina, pitali smo analitičare da li bi nešto slično trebalo uvesti i kod nas.

Prema mišljenju Đurđa Vukadinovića iz Nove srpske političke misli, donošenje ovakvog zakona u Srbiji nema nekog smisla i mnogo je bitnije kakav sistem je uspostavljen.

On za Direktno.rs kaže da ovo pitanje nije ni bitno ni hitno.

- Ne treba slučaj u Mađarskoj posmatrati kao da je to sada neki svetionik demokratije. Pre svega zbog toga jer treba imati u vidu da je taj ustavni amandman, kojim se mandat premijera ograničava na osam godina ili dva mandata, donet zbog Viktora Orbana i kako bi se njemu onemogućio povratak na vlast - objašnjava Vukadinović.

Podvlači da nikada nije dobro kada se neki zakon donosi zbog jednog čoveka bilo da mu ide u koristi ili je protiv njega.

- Ono što još ide u prilog tome da takav zakon nema smisla, pogotovo u Srbiji, je činjenica da je ovde već uspostavljen sistem u kojem je sva koncentracija moći u rukama jednog čoveka. Tako da takav zakon ne bi ništa promenio. Kad neko ima apsolutnu vlast, kao što je kod nas slučaj, nije bitno sa kog mesta će vladati i isporučivati tu vlast bio predsednik, premijer, prvi potpredsednik vlade ili portir u vladi - naglašava Vukadinović.

Zaključuje da sa druge strane, kada postoji demokratski sistem, kao u Nemačkoj, takođe nije bitno da li premijer, odnosno u njihovom slučaju kancelar, može na toj funkciji da bude jedan, dva ili pet mandata.

I analitičar Cvijetin Milivojević smatra da promene zakona i ograničenje mandata premijera na osam godina ništa bitnije ne bi promenilo u Srbiji.

- Mi smo u situaciji da predsednik Vučić svakodnevno krši ustav, jer je njegova funkcija protokolarna, a stvarnu vlast bi trebalo da vrše premijer i Vlada. Ali to mu je omogućeno jer institucije koje bi trebalo da reaguju, to ne čine - kaže Milivojević.

Dodaje da je, da bi bilo kakve promene imale efekta, neophodno da prvo dođe do promene vlasti.

- I u Mađarskoj je prvo došlo do promene vlasti, pa tek onda i do promene zakona - ističe Milivojević.

Kaže i da je bitnije da se menja sistem i da se uspostavi funkcionisanje institucija, a da kada to funkcioniše, onda postoje i mehanizmi kojima se ograničava nečija samovolja i uzurpacija vlasti. (direktno.rs, portal, Boško Vukčević, 16.6.2026)

Milivojević: Vučić će pre ponuditi predsedničke nego parlamentarne izbore, mesecima priprema teren za takav scenario

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je izvesnije da Srbija na jesen dobije predsedničke nego vanredne parlamentarne izbore, navodeći da predsednik Srbije Aleksandar Vučić već mesecima priprema teren za takav scenario.

Gostujući u emisiji Sinteza, Milivojević je govorio o opoziciji u Srbiji, ulozi studentskog pokreta, predizbornoj atmosferi i političkim odnosima u zemlji, uz ocenu da se Srbija nalazi u najdubljoj društvenoj krizi od 2000. godine.

Komentarišući spekulacije o mogućoj Vučićevoj ostavci i raspisivanju predsedničkih izbora, Milivojević je rekao da takve informacije treba posmatrati u širem političkom kontekstu.

"Ljudi su brzo zaboravili da je Vučić još pre izbijanja građanskih protesta započeo svoju kampanju nudeći savetodavni referendum o poverenju. Tada je poručio da bi, ukoliko ne bude imao podršku građana, bio spreman da podnese ostavku", podsetio je gost Sinteze.

Milivojević smatra da je Vučićev politički stil takav da retko prihvata ono što mu protivnici direktno traže.

"Poznajući Vučićevu političku prošlost, iskustvo i propagandno umeće, mogu da kažem da ako mu tražite jedno, on je uvek spreman da uradi nešto na pola puta. Ako tražite vanredne parlamentarne izbore, on može da ponudi nešto između, a to su predsednički izbori", pojasnio je Milivojević.

Prema njegovim rečima, već sada se može naslutiti redosled budućih političkih poteza.

"Ne znamo kada će se to dogoditi, ali mislim da će prvo biti predsednički izbori, pa tek onda parlamentarni izbori. Veoma teško će se predsednik odlučiti za rizik da istog dana organizuje i vanredne predsedničke i parlamentarne izbore", ocenio je naš sagovornik.

"Vučić imao podršku parlamentarne opozicije da ne ide na vanredne parlamentarne izbore"

Milivojević konstatuje da Vučić nije sam doneo odluku da ne izađe u susret zahtevu studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kako je rekao, od trenutka kada je studentski pokret zatražio izbore, deo opozicije praktično je omogućio predsedniku da taj zahtev ignoriše.

"Od 5. maja, kada su studenti zatražili vanredne parlamentarne izbore, Vučić je sve vreme imao podršku parlamentarne opozicije u odluci da ne ide na vanredne parlamentarne izbore", podsetio je politički analitičar.

Gost Sinteze navodi da opozicija nije uspela da politički kapitalizuje društvenu krizu i da "pate od manjka ambicije".

"Deo opozicije je sve vreme statirao u Narodnoj skupštini, nije mogao da utiče ni na kakve odluke, ali je bio dovoljan razlog i dovoljan paravan pred Briselom da se ne ide na raspisivanje izbora", rekao je Milivojević.

"Studentski pokret promenio odnose na političkoj sceni"

Osvrnuvši se na studentski pokret, Milivojević smatra da se taj pokret pojavio kao neočekivani politički faktor.

"Studenti su se pojavili kao neočekivana sila koja je došla da rasturi žurku. Laže svaki analitičar koji kaže da je očekivao da će se posle 14 godina autokratije pojaviti baš takva snaga", naglasio je analitičar.

Posebno je kritikovao odnos dela opozicije prema studentima.

"Kad je reč o odnosu opozicije prema studentskom pokretu, to je kao kada biste vi kao roditelj bili zavidni na uspehu sopstvenog deteta. Valjda je misija svakog roditelja i svakog učitelja da onaj koji ostaje iza njega bude uspešniji od njega", ocenio je Milivojević.

Kampanja je već počela

Analizirajući političku atmosferu u Srbiji, Milivojević ocenjuje da je izborna kampanja praktično već u toku.

"I vlast i studentski pokret građanima nude pozitivne poruke, a paralelno postoji i veoma agresivna retorika koja dodatno produbljuje podele. Vučić govori o EXPO, platama i penzijama, a studenti govore o institucijama, borbi protiv korupcije i poštovanju zakona", ukazao je sagovornik Newsmax Balkans.

Prema rečima Milivojevića, najveća politička promena poslednjih godina je potpuna personalizacija vlasti.

"Od 2014. godine jedini ozbiljan politički akter sa strane vlasti jeste Vučić. Mi na izborima gotovo da i ne viđamo naziv Srpske napredne stranke kao nosioca liste. Liste se zovu Aleksandar Vučić uz određeni slogan. To je dovelo do toga da građani sve manje glasaju za programe i ideologije, a sve više za imena", primetio je analitičar.

Kako je predočio, upravo takav model politike je doveo do depolitizacije biračkog tela u Srbiji.

"Građani uglavnom ne glasaju za političke programe, glasaju za imena. To je posledica procesa koji traje godinama. Zato danas imamo situaciju da se mnogo više govori o nosiocima lista nego o ideologijama, programima i političkim vizijama", zaključio je Milivojević. (TV Newsmax Balkans, newsmaxbalkans.com, emisija “Sinteza”, urednik Zoran Trifunović, 15.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=UrKXr-H8a1g&pp=ygV5TWlsaXZvamV2acSHOiBWdcSNacSHIMSHZSBwcmUgcG9udWRpdGkgcHJlZHNlZG5pxI1rZSBuZWdvIHBhcmxhbWVudGFybmUgaXpib3JlLCBtZXNlY2ltYSBwcmlwcmVtYSB0ZXJlbiB6YSB0YWthdiBzY2VuYXJpbw%3D%3D

 

https://newsmaxbalkans.com/vesti/politika/53112/cvijetin-milivojevic-vucic-sprema-predsednicke-izbore-na-jesen/vest

Milo, Arapin i Vučić! Sloba bio favorit Zapada! Gubio izbore `93 i `97, ali... Cvijetin Milivojević

Хоћемо ли плаћати одштету Милићу!?

Не могу да реше бирачки списак!

Ово су прелетачи Слобиног времена...

Многе прилике пропуштене

И еврофанатици и родољуби морају да ураде једно

Политиколог Цвијетин Миливојевић говорио је о случају пуштања Милића, измишљотини да Звицер чека Вучића у Тивту, скандалу са чартер летом... Анализирано је како је Милошевић губио изборе за изборима, где је опозиција могла да формира власт, али је увек неко прелетао на страну режима. А ту су била нека веома позната имена.

Такође, било је речи о изборним условима, о томе да ли може да се пречисти бирачки списак, али и шта опозиција мора да уради како би заједно са студентима, као водећом снагом однела победу.  (podcast Pravi odgovor, Luča, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 12.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=sUh4EEf9odo&pp=ygUbbHXEjWEgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSH

Одржана трибина ,,4 лица Србије"

Трибина на тему ,,4 лица Србије", на којој су говорили адвокат Божо Прелевић, социолог Јово Бакић, политичар Немања Шаровић и политиколог Цвијетин Миливојевић, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Божо Прелевић изразио је жељу да расплет актуелих догађаја у земљи буде победа студентске листе на изборима. Он је истакао да је потребно да студентски покрет у својој борби буде оперативнији и да су, будући да се догађаји одвијају великом брзином, неопходне и брзе реакције на њих. „Студентска листа треба да се фокусира само на квалитете свог рада, да вуче паметне и прагматичне потезе и да не улази у сукобе ни са ким. Ви морате да нудите један потпуно нови образац политичког живота, политичке културе и политичког окупљања“, објаснио је Прелевић.

Потребу за озбиљнијим организовањем студената нагласио је и Јово Бакић истакавши да је потребно да се са истим еланом истраје, као што се то чинило и у претходном периоду. Он је додао да је потребно имати довољно воље, али и јасне решености за променом како би се добила већа подршка и постигао жељени циљ. „У политици се увек негде добија, негде губи. Студентски покрет је изабрао изборни пут, они који су препознали да је студентски покрет нешто што доноси промену, они су вас већ и подржали“, напоменуо је Бакић.

Немања Шаровић указао је на то колико су студенти допринели борби за промене шетајући и позивајући људе да изађу и изразе своје незадовољство. Међутим, он је додао да је бављење политиком посао који није једноставан и да је потребно стећи и довољно искуства како би се постигли жељени циљеви. „Никада не треба ствари представљати ни бољима што јесу, ни давати нека обећања. Да би се дошло до зацртаног циља треба радити паметно, не треба поједностављивати ствари, политика је озбиљна ствар и нема лаких решења“, закључио је Шаровић.

Дилему о томе да ли је боље подржати младе и неискусне студенте или опозицију, поставио је Цвијетин Миливојевић, изразивши сумње према тренутним опозиционим странкама. Он је рекао да опозиција предуго покушава да донесе промене, али да је важан помак то што су млади преузели иницијативу, без обзира на крајњи резултат. „Ономе ко жели промену система је обавеза да подржи ону опцију која има шансе. Једини сте у прилици да нам дате шансу да можда променимо систем“, поентирао је Миливојевић.

Модератор трибине био је Ђорђе Димитријевић из студентске организације Српски политички форум.

Трибину је организовала студентска организација Српски политички форум са Факултета политичких наука. (www.fpn.bg.ac.rs, 9.6.2026)

https://www.fpn.bg.ac.rs/sr/vesti/2026/06/odrzana-tribina-4-lica-srbije

Cvijetin Milivojević – Vučić i Milić su rešili nesuglasice - Veselin postaje nosilac liste!?

(podcast Balkanska oštrica, 10.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=yCgHLbyUC90

Brisel je direktno preko Vučića uništio Srbiju! Možemo se spasti samo ako...! Cvijetin Milivojević

Gost naše najnovije emisije bio je Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o p udruženom poduhvatu uništavanja Srbije.

Autor i voditelj Vuk Rosandić. (podcast “X 33”, 9.6.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=NWTZ8mKF-tA

Analitičari o novoj Đilasovoj koaliciji: Račun bez krčmara! Mogu da pređu cenzus, ali...

Najava Dragana Đilasa da će SSP na izbore izaći u koaliciji sa delom proevropskih stranaka otvorila je pitanje koliko prostora na opozicionoj sceni ostaje za partije pored studentske liste. Dok jedni smatraju da među proevropskim biračima i dalje postoji značajan potencijal, drugi ocenjuju da će najveći deo opozicionih glasova završiti upravo kod studenata, kao trenutno najjačeg izazivača vlasti. Sagovornici Direktno.rs saglasni su da opozicija ulazi u period novog pregrupisavanja, ali se razlikuju u procenama da li će najavljena proevropska koalicija uspeti da se formira i ostvari zapažen izborni rezultat.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje za Direktno.rs da je još uvek neizvesno da li će se uopšte blok koji najavljuje Đilas zaista formirati u sastavu o kojem se trenutno govori.

- Jasno je šta Đilas želi ovom najavom, da zauzme prostor u tom proevropskom delu političkog spektra i biračkog tela. U tom segmentu, posebno imajući u vidu brojne nejasnoće oko stava studentske liste prema evropskim integracijama, on računa da postoji politički prostor, i mislim da je u tome u pravu. Tvrdih proevropskih birača svakako ima, iako će deo njih verovatno glasati za studentsku listu - kaže Vukadinović.

Ističe da to nije loša politička računica.

- Ali je donekle i račun bez krčmara, jer je očigledno da taj blok tek treba da se formira. Za sada najviše podseća na nekadašnju koaliciju "Srbija protiv nasilja", bez ZLF i Demokratske stranke, ali ostaje da se vidi u kom će obliku na kraju nastupiti. Upravo to konačno formiranje moglo bi da bude najveći problem - ukazuje Vukadinović.

Iako je teško proceniti koliku bi podršku osvojio, Vukadinović navodi da je sigurno da bi postojali glasovi za takav blok.

- Međutim, na toj strani političke scene ima dosta traumatičnih međusobnih iskustava, sukoba i zle krvi, što dodatno komplikuje proces okupljanja. Ipak, verujem da će na kraju, možda ne baš u ovom sastavu, ali u nekom sličnom, taj blok ipak biti formiran. Po mom mišljenju, još bolje rešenje bilo bi da opozicija nastupi zajedno, ali je takav scenario u ovom trenutku veoma teško ostvariti, pa čak i zamisliti - konstatuje Vukadinović.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno.rs kaže da će najveći deo opoziciono orijentisanih birača podržati onog aktera za kojeg proceni da ima najveće šanse da smeni aktuelnu vlast ali i sistem.

- Sva politička gibanja koja se trenutno dešavaju ukazuju na to da su građani kojima je prioritet promena vlasti i sistema spremni da podrže najjačeg opozicionog aktera. Među više od milion birača koji su na prethodnim izborima glasali za opoziciju, većina je, po mom mišljenju, bliža opciji da glasa za onoga ko ima realne šanse da donese promene. Uveren sam da će se najveći broj tih glasova sliti ka studentima - jasan je Milivojević.

Ne zna, kaže, na koga tačno računaju i takozvana evrofanatična i takozvana rodoljubiva opozicija.

- Studenti su, kao glas građana, zatražili izbore, a od opozicionih stranaka nisam video da su značajnije pomogle tom zahtevu, iako je to moglo relativno jednostavno da se uradi, imajući u vidu da opozicija ima približno trećinu poslanika u parlamentu. Istovremeno, deo opozicije nije pokazao dovoljno poštovanja prema onome za šta su građani glasali. Jednima je, čini se, Evropa važnija od svega ostalog, dok je drugima, kako sami kažu, Srbija i srpstvo iznad svih drugih tema. A mislim da je građanima danas najvažnije da dođe do promene vlasti, ali i promene sistema - ističe Milivojević.

Navodeći da želi svim opozicionim akterima sreću, napominje da podaci kojima raspolaže pokazuju da bi sigurnije mogli da pređu cenzus ukoliko bi nastupili na jedinstvenom frontu.

- Takav blok bi, po mom mišljenju, bio i poželjan partner studentskoj listi nakon izbora. Ovako, čak i nastup u dve kolone otvara veliko pitanje da li će pojedine liste uspeti da pređu cenzus. Ta mogućnost postoji, ali iskustvo pokazuje da ovakav pristup često dovodi do dodatnog rasipanja opozicionih glasova - zaključio je Milivojević.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ne veruje da opozicione stranke mogu da ostvare neki značajniji izborni rezultat.

- Opozicione stranke imaju određeno, manje, ali čvrsto biračko telo koje ih verovatno neće napustiti čak i ukoliko se većina opoziciono nastrojenih birača opredeli za studentsku listu. Široka koalicija proevropskih stranaka ima šansu da pređe cenzus, ali su male mogućnosti da ostvari ozbiljniji rezultat - kaže Anđelković za Direktno.rs.

Moguće je, dodaje, čak da bolji rezultat ostvari Novi DSS, jer, kako kaže, birači koji su čvrsto nacionalno orijentisani uglavnom traže jasnije i odlučnije političke stavove.

- Pojedinačne opozicione liste ili koalicije proevropskih stranaka imaju znatno manje šanse od stranaka koje okupljaju birače sa izraženim nacionalnim opredeljenjem. Ukoliko se na izborima pojavi studentska lista, moglo bi da dođe do situacije da neke od postojećih opozicionih stranaka ne ostvare značajno bolji rezultat od Novog DSS-a - ocenio je Anđelković. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 8.6.2026)