Opstrukcija rekonstrukcije destrukcije

                                                                  kao odgovorni urednik "Demokratije", 1997.

                                                                             (karikatura: Dušan Gađanski)

Bio je 25. oktobar 2026, 21 sat i 31 minut.

Građanin Aca Srbin, sa frazeonimima „Srbija Pobeđuje“ i „Ujedinjena Srbija“, priznao je da mu nije uspela operacija okretanja majki i očeva, baba i deda protiv vlastite dece:

"Mnogi će da budu iznenađeni, a vi ćete da shvatite koliko su neki lagali i šta su sve izmišljali. Želim da vas obavestim da je pobedila studentsko-blokaderska lista. I pošto su govorili kako će neko da beži, da pakuje kofere, kako ih se neko plaši, kako će neko da se sklanja, lagali su sve što su govorili. Lagali su i za zvučni top, lagali su i za Sarajevo safari, lagali su za Jovanjicu, lagali su za sve... Od nas će sad otići neki biznismeni, neki ljudi, ali naša struktura je veoma čvrsta, mi smo veoma jedinstveni, veoma snažni, na opoziciju smo naučili. Većina nas je više vremena provela u opoziciji nego na vlasti. A za to da nećemo da priznamo, pa ću ja da objavim drugačije rezultate, ja vam unapred kažem. Ovo je bila verifikacija revolucije koju su sproveli uz podršku različitih evropskih zemalja i duboke američke države koja je protiv predsednika Trampa.“

Priznao je zato što je izgubio sa 13 i po procenata i skoro 600.000 glasova razlike, pošto tako nešto ne može i ne sme da se ne prizna.

Posle neprospavane noći, prve u slobodi, tj. u opoziciji, Duh Sa Tupom Sekirom (DSTS), kao da se povampirio.

Komandovao je „juriš“ („Ja sam za vama!“) koristeći kao lajt-motiv, umesto mobilizatorskog govora majora Gavrilovića iz Velikog rata, postizbornu inverziju stvarnosti u kojoj sebe, nekolicinu takoreći prezimenjaka (Vuč-ić-ev-ići) i ortaka, Bože mu oprosti, beatifikuje u žrtve, pravednike i novomučenike.

Izbacivanje slika građanina Ace Srbina iz kancelarija koje žive i rade o državnom grošu; ispraćaj paravojske i parapolicije Ćacistana u mirovinu; te, inscenacija napada i(li) „napada“ na najgledanije kablovske i najgledanije dvorske TV trovačnice sa nacionalnom frekvencijom i uznapredovala „bombaška upozorenja“ – označili su početak kontraofanzive na Pobednički Broj Tri koji je, i dalje, miljama daleko od stvarnih i efektivnih poluga moći, a pogotovo sile.

Potom su Broju Tri, na Svetu Petku, oko tri sata popodne, sa tri strane, stigle najmanje tri pretnje iza kojih je stao Duh Sa Tupom Sekirom!

Duh je, sa stranačke slave, pred ikonom, slavskom svećom i sveštenikom, vokabularom iz dva svoja prošla javna života, pozvao u otvorenu opstrukciju sopstvene detronizacije i nadolazeće i neizbežne rekonstrukcije njegove destrukcije: „Donesu li odluku i nastave li teror nad ljudima koji drugačije misle, batinjanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzimaju ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo!“

Kao da baš on i njegovi, u trenutnom interregnumu, i dalje ne poklapaju oba resora sile i sve bezbednosne službe i parasllužbe. I kao da se upravo on i njegovi (na nož, pogaču i krv zakleti) lojalisti nisu „samoorganizovali“ još ranije u, sada već počivšoj Nezavisnoj Državi Ćacistan (En-De-Ća) koja je protivno svakom pravu i pravdi, zakonu moralu, potrajala čak 597 dana! En-De-Ća je nastao 6. marta 2025. kao, navodni, „studentski kamp studenata koji žele da uče“, a okupator je proteran u izbornoj noći, 25. oktobra 2026, pošto su se iz Dvorskog parka razbežale paralimilitarne falange, prethodno, u sumrak, tu dovedene „da brane izbornu pobedu“ Ace Srbina!

U programu uživo raspomamljene „Gledateljsko-obaveštajne informativne službe Informera“ (GOSI) koja je, minule dve godine, potkazivala, prokazivala, degradirala, diskvailifkovala, denuncirala, dehumanizovala i targetovala na stotine i stotine kritičara Ace Srbina, izvesni „državni sekretar u Vladi Srbije Đure Macuta“ i „savetnik doskorašnjeg predsednika Srbije za regionalna pitanja“, skoro neprikriveno, prizivao je -  vojni udar?!

Nešto slično, ali više politički, a manje militaristički, sa istog GOSI-ja, bezbednosni (za ovu priliku i politički) emeritus analitičar, sintetičar i praktičar, pripretio je da Aco Srbin „ima još argumenata“, jer, ako SNS poslanici ne budu prisustvovali konstitutivnoj sednici, onda parlament, po tom stručnjaku, ne može biti ni konstituisan, pa kreće „odbrojavanje“ za nove vanredne parlamentarne izbore. Što, uz očekivano opstruisanje od strane poraženih u izbornim komisijama (u kojima Esenes, sa satelitima i trojancima, ima ubedljivu većinu), preko ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, ovoj priči daje čudni kraj.

Dočim je „Vlada u tehničkom mandatu“, u prvom oglašavanju nakon izbora, „osudila svaki oblik nasilja, napade na instituciјe, privatnu imovinu, ugrožavanje bezbednosti građana“, te – paz’ sad – „pokušaјe da se nakon održanih izbora institucionalne i druge promene sprovode pritiscima, pretnjama ili nasiljem, izvan zakonom propisanih procedura“. Pa, pride, pripretila pobednicima izbora da „do izbora novih organa vlasti, postoјeći organi nastavljaјu da vrše svoјe nadležnosti u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ograničenjima, zbog čega niko ne može samostalno preuzimati njihove nadležnosti, niti zahtevati da se odluke donose mimo propisanih procedura“. Te, imputirala Broju Tri da priziva nasilje, pošto – kako tvrdi anonimni Vlada iz Vlade – „niјedan izborni rezultat ne može biti opravdanje za nasilje, pretnje ili zastrašivanje“.

Dok je GOSI kao takav, kao glavni top i najvažniji dron Esenesa i odrođenih bezbednosnih služi, po vasceli dan, slobodno širio strah i paniku među građanima: kako više neće biti penzija i plata, neće biti grejanja, kako će „štrokadersko-blokaderska-piculićko-kurtijevska... (dopiši sam)“ buduća vlast priznati nezavisnost Kosova, odustati od Republike Srpske, uvesti sankcije Rusiji, podržati otcepljenje Vojvodine...

Čini se da je brzina konstituisanja nove vlasti jedina prava odbrana od „samoorganizovanja po Duhu Sa Tupom Sekirom“ i pretnji vanrednim stanjem ili vojnim pučem, pošto je trenutna v.d. svevladarka (vrhovna komandantkinja, predsednica raspuštenog parlamenta, čuvarka trona na Andrićevom vencu u zimskog periodu etc) jedan državni udar izvela još 25. decembra 2024. godine i pokazala da to ume. A, sticajem okolnosti (napad na izraelsku ambasadu sa smrtnom posledicom po napadača), ispodcenzusni popečitelj policajni je „crveni nivo borbe protiv terorizma“ već proglasio.

Dakle, pre tumačenje Ustava na ovu temu, Pobednik mora što pre: da pozove sve one na javnim funkcijama koji su se ogrešili makar samo o javni moral da dobrovovoljno podnesu ostavke; da konstituiše novi saziv Narodne skupštine, kako bi novi predsednik parlamenta (moj predlog: lideru opozicije da se ponudi mesto jednog od potpredsednika!) preuzeo sve te državne ovlasti koju se pale na nejaka pleća Duhovljeve Tajnice; da odmah raspiše prevremene predsedničke i zahteva raspisivanje vanrednih lokalnih i vojvođanskih izbora pošto tamo stanje stvari u vlasti ne odgovara slici raspoloženja građana na terenu.

A Ustav (član 200) koga je, za vreme autokratije, Duh pretvorio u Zaustav, kaže da Narodna skupština proglašava vanredno stanje „kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“. Da li odlazak Uzurpatora sve tri grane vlasti ugrožava državu i sva tri njena osnovna elementa (teritorija, građani /narod i vlast koje se upravlja prema Ustavu i zakonima) ili, baš naprotiv, daje državi šansu da preživi?

Bilo kako bilo, vanredno stanje, za vreme koga se može „odstupati od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava“, moguće je uvesti na 90 dana, pod uslovom da imate aktivni, a ne raspušteni, parlament. Pošto raspuštena Skupština, logično, „nije u mogućnosti da se sastane“, odluku o proglašenju vanrednog stanja na 48 sati donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, što će reći da Tajnica ima pravo na dva, a nevidljivi Macut na jedan potpis, te je odluka na „vedejici“ svega i svačega u ovoj zemlji!

Takva odluka bi prestala da važi „završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja“, što bi značilo, konstitutivne sednice novog saziva.

Nada umire poslednja: Zagorka Dolovac stvarno postoji i, posle 16 godina na mestu glavnog javnog tužioca - počela da (se) „češlja“. Za početak, tužilaštva! Vrhovno javno tužilaštvo već je poslalo svoju komisiju u, Aci Srbinu omiljeno, Više javno tužilaštvo u Beogradu da proveri predmete koji su se u tom tužilaštvu sprovodili ili nisu sprovodili.

I fusnota: moja poslednja knjiga, „Destrukcija rekonstrukcije“ (Catena mundi, 2025), u podnaslovu ima „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“.

Ah, da, nije zgoreg da ponovim, vrlo poučan kraj poslednje kolumne („Deca na Gazimestanu, roditelji u Ćacistanu“, 12.10.2026): ... A kako se, podsećanja radi, pred Nirnberškim sudom, branio dugogodišnji glavni urednik nacističkog lista „Völkischer Beobachter“  (i jedan od važnijih ideologa NSDAP, pa čak i docniji „ministar za okupirane istočne teritorije“) Alfred Rozenberg? Bezuspešno je pokušao da se distancira od praktičnog sprovođenja zlodela, negirajući vlastitu ulogu i moć i prebacujući krivicu na druge visokopozicionirane naciste. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2026)

Izborni šok i gradska kasa: Koliko još može opstati Šapićeva vlast u Beogradu?

Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Nakon što je vladajuća koalicija na nedavnim parlamentarnim izborima pretrpjela ubjedljiv poraz u glavnom gradu Srbije, gdje je Studentska lista osvojila čak 63 posto glasova u svih 17 beogradskih opština, pitanje političkog legitimiteta gradske vlasti ponovo je u prvom planu.

Pritisak na gradonačelnika Aleksandra Šapića dodatno je eskalirao upozorenjima nevladinih organizacija i stručnjaka o dramatičnom stanju u gradskoj kasi, kašnjenju plata u javnim preduzećima i neposrednoj opasnosti od finansijskog kolapsa prijestonice.

Samo nekoliko dana nakon što su preliminarni rezultati parlamentarnih izbora pokazali da je raspoloženje birača u Beogradu u potpunoj suprotnosti sa odlukama koje se donose u Starom dvoru, organizacija „Beograd u pokretu“ zatražila je hitno raspisivanje vanrednih beogradskih izbora. Glavni argument nije samo politički poremećaj nastao na biralištima, već i alarmi koji zvone unutar komunalnog i finansijskog sistema prijestonice.

Izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ Nikola Radin ističe u razgovoru za Al Jazeeru da rezultati izbora nedvosmisleno pokazuju da vlast Srpske napredne stranke (SNS), na čelu sa gradonačelnikom Šapićem, više nema nikakvo uporište u narodu.

„Izbori u nedelju su pokazali da je u Beogradu, u svih 17 opština, pobedila Studentska lista i osvojila negde oko 63 posto glasova. To znači da vlast SNS-a, na čelu sa Šapićem, nema više uporište u glasovima. Iako zbog toga zakonski ne može automatski doći do smene, oni sada stvarno nemaju više nikakav legitimitet jer su ovi poslednji izbori pokazali većinsku volju građana Beograda“, kaže Radin.

Rupa u budžetu i ugrožene plate radnika

Međutim, politička kriza u Beogradu nije ostala samo u sferi izbornih procenata, već se opipljivo preliva na svakodnevni život građana i rad funkcionera u gradskim preduzećima. Radin upozorava da se Beograd nalazi pred neposrednim finansijskim slomom, potkrepljujući to konkretnim parametrima i ciframa koje ukazuju na ozbiljnu dubinu problema.

„Budžet grada iznosi preko 200 milijardi dinara (oko 1,71 milijarda eura), a od toga čak 85 posto ide na tekuću potrošnju. Imamo situaciju da prvi put zaposlenima u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) Beograd, 25. u mesecu, kada im sleduje deo zarade, novac nije isplaćen. Drugi parametar je planirani deficit za ovu godinu od 9,7 milijardi dinara (oko 82,8 miliona eura). Kao treću stvar imamo činjenicu da javna komunalna preduzeća trenutno duguju dobavljačima preko 30 milijardi dinara (oko 256 miliona eura)“, objašnjava Radin.

S ovom ocjenom saglasan je i Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS), koji trenutnu situaciju u prijestonici opisuje kao katastrofalnu, dodajući da su finansijski problemi već počeli direktno urušavati komunalne usluge.

„Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore. Akontacija za zaposlene u GSP-u nije isplaćena, javna komunalna preduzeća su u velikim dugovima, a privatni prevoznici najavljuju štrajk i obustavu javnog prevoza. To ova gradska uprava niti želi, niti može da rešava, a imam utisak i da im odgovara haos u prestonici“, navodi Jovanović za Al Jazeeru.

Naglašava da se dugovanja gomilaju mjesecima, dok su pojedini dijelovi grada već osjetili posljedice lošeg održavanja sistema.

„Veliki problem je javni prevoz, gde se i GSP-u i privatnim prevoznicima duguje već mesecima. Na Novom Beogradu nema grejanja jer se sistem ne održava. Najveća korupcija je u Beograd putu, Infostanu i Gradskoj čistoći, a grad na golo oko deluje zapušten i prljav. To tako ne mora biti, za šest meseci Beograd može biti na stabilnim nogama i sa stopom razvoja među najvećima u Evropi“, tvrdi Jovanović.

Hronični nedostatak legitimiteta

Za dublje razumijevanje aktuelne krize u glavnom gradu Srbije potrebno je sagledati i širi politički kontekst. Naime, ovo nije prvi put da se postavlja pitanje legitimiteta uprave Aleksandra Šapića.

Nakon gradskih izbora u decembru 2023. godine, opozicione liste imale su većinu glasova, ali je preletanjem pojedinih odbornika i specifičnim pregovorima vlast ipak formirala koalicija okupljena oko SNS-a. Slična situacija dogodila se i na ponovljenim izborima u junu 2024. godine, koje je dio opozicije bojkotovao.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podsjeća u razgovoru za Al Jazeeru da kriza legitimiteta gradske vlasti traje još od beogradskih izbora 2022. godine i da Šapić zapravo nikada nije imao neposrednu podršku većine Beograđana, ali ni nepodijeljenu podršku u sopstvenoj stranci.

„Ova vlast nema u Beogradu legitimitet još od 2022. godine. Na poslednja tri izbora za gradsku ova vladajuća garniture zapravo nije pobedila. Nikada se gospodin Šapić nije kandidovao na nekim neposrednim izborima da bude biran, nego ga je birala skupštinska većina. Kako je on uopšte postao gradonačelnik? Ličnim dogovorom njega i Aleksandra Vučića, tako što je Šapić svoju navodnu stranku celu uneo u miraz u Srpsku naprednu stranku. U samom vrhu SNS-a Šapić nikada nije imao podršku da bude gradonačelnik, on nije bio izbor Srpske napredne stranke, već Vučića lično“, ističe Milivojević za Al Jazeeru.

Komentarišući povezanost finansijske krize i političke odgovornosti, Milivojević objašnjava da loše upravljanje gradskim resursima predstavlja prirodnu posljedicu nedostatka izborne podrške.

„Ako već imate nekoga ko nije legitimno izabran na mesto gradonačelnika, logično je da sa takvim manjkom legitimiteta ne može adekvatno upravljati ni javnim finansijama. Ova vlast je potpuno odrođena od većinskog stava Beograđana, a grupacija koja vlada glavnim gradom sada je praktično ponižena na parlamentarnim izborima. Ovde je reč o osnovnom javnom moralu. Sama Srpska napredna stranka je svojevremeno dve godine kritikovala Demokratsku stranku zbog vlasti u Vojvodini od 2012. do 2014. godine, prigovarajući im: ‘Kako možete vladati sa samo pet odsto podrške?’ Sada se potpuno ista ta situacija preslikala na Beograd“, napominje Milivojević.

Peticija i incident na Novom Beogradu

Dok opozicija i analitičari ukazuju na ustavne i političke apsurde trenutnog stanja, postavlja se pitanje, koji su konkretni institucionalni mehanizmi za izlazak iz višemjesečne blokade. Nikola Jovanović smatra da su ostavka Aleksandra Šapića i raspisivanje vanrednih izbora jedino održivo rješenje, iznoseći i konkretne korake koje bi eventualna nova uprava morala preduzeti.

„Neophodni su vanredni izbori, jer ova vlast nema podršku građana i ne zna kako da rešava sistemske probleme. Čak 63 posto Beograđana je glasalo za Studentsku listu. Prvi koraci neke nove gradske vlasti moraju biti objedinjavanje svih komunalnih preduzeća u jedinstveni ‘Beogradski holding’, poništavanje svih koruptivnih javnih nabavki, usvajanje novog generalnog urbanističkog plana i strategije razvoja grada, kao i nemilosrdna borba protiv korupcije. Nakon finansijske konsolidacije, Beograd bi mogao izdavati sopstvene hartije od vrednosti iz kojih bi se finansirala izgradnja metroa, novih mostova i tunela“, navodi Jovanović.

Sa druge strane, Nikola Radin najavljuje da građanske inicijative neće čekati u nedogled i ukazuje na predstojeća dešavanja u Skupštini grada Beograda.

Naime, opozicioni odbornici podnijeli su zvaničan zahtjev za smjenu gradonačelnika nakon incidenta na Bežanijskoj kosi krajem septembra ove godine, u kojem su učestvovali Aleksandar Šapić i odbornica pokreta „Kreni-Promeni“ Tatjana Mićić. Predstavnici opozicije i navedena odbornica optužili su Šapića za fizički napad u kojem joj je povrijeđeno lice, dok je gradonačelnik demantovao udarac, navodeći da je došlo do koškanja i da ju je samo odgurnuo braneći se od njenog supruga. Prva sjednica zakazana po ovom zahtjevu nije održana zbog nedostatka kvoruma vladajuće većine, te je pomjerena za novembar.

„U novembru je zakazana sednica za preispitivanje odgovornosti gradonačelnika u vezi sa incidentom i napadom koji se dogodio. Sačekaćemo da vidimo da li će on stvarno biti smenjen na toj sednici. Ukoliko se to ne desi, pokrenućemo neku vrstu peticije i narodnog bunta u Beogradu, jer sada imamo egzaktne podatke u vidu ovih izbora da Šapić više nema nikakvu podršku i uporište u građanima da vrši vlast. Apelujemo i da jedan od prvih poteza nove republičke vlade bude da, u skladu sa zakonom, pokuša organizovati vanredne izbore u Beogradu kako bi grad konačno dobio vlast koja ima legitimitet“, poručuje Radin.

Sednica Skupštine grada Beograda na kojoj bi odbornici trebalo da se izjasne o razrešenju Aleksandra Šapića zvanično je zakazana za 23. novembar. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Republike Srbije, ukoliko gradonačelnik podnese ostavku ili bude smenjen, Skupština grada ima rok od 30 dana da izabere novog prvog čovjeka prijestonice. Ako se nova većina ne formira u tom roku, Vlada Srbije raspušta lokalni parlament i imenuje privremeni organ do raspisivanja vanrednih beogradskih izbora, čime bi se politička sudbina glavnog grada ponovo vratila direktno u ruke njegovih građana. (balkans.aljazeera.net, portal, Dragana Erjavec, 27.10.2026)

JUČE UZ VUČIĆA, DANAS UZ STUDENTE Da li političari iz Srpske traže put do novih pobjednika?

Predsjednik SNSD Milorad Dodik, čvrsto je stajao uz bivšeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, studente, između ostalog, nazivao „smradovima“ i upozoravao da bi njihov dolazak na vlast mogao ugroziti Republiku Srpsku.

Predsjednik NS RS Nenad Stevandić u njima je vidio „autošoviniste i srbofobe“.

Studenti iz Srbije bili su nepoželjni gosti u Republici Srpskoj, a podrška Vučiću gotovo politički test za one koji su željeli da se predstave kao zaštitnici srpskih interesa. Čak ni većina opozicije nije odoljela tom iskušenju: dok su udarali po Dodiku i SNSD, istovremeno su stajali uz Vučića i SNS.

A onda se promijenila izborna računica i odjednom su na red došle čestitke.

Političari iz Republike Srpske, koji su do posljednjeg trenutka stajali uz Vučića, sada se suočavaju s pitanjem na koje nema baš jednostavnog odgovora: kako se približiti onima koje ste mjesecima predstavljali kao neprijatelje Srbije i Republike Srpske, a da se pritom ne pravite da ništa od onoga što ste govorili nije postojalo?

Još donedavno studenti su bili prijetnja, izdajnici i strani plaćenici, a sada su izborni pobjednici kojima se čestita. Pitanje je samo da li je riječ o iskrenom prihvatanju nove političke realnosti ili o dobro poznatom pokušaju da se ostane blizu onih koji će sutra odlučivati.

Jer, jedno je čestitati izbornim pobjednicima, a sasvim drugo objasniti zašto ste ih do juče predstavljali kao opasnost za sopstveni narod.

Ali, priča se ne završava na onima koji su otvoreno stajali uz Vučića, a studente zasipali uvredama. Tu su i oni koji su sve vrijeme mudro ćutali – čitajte: tiho navijali za Vučića. Sada, kada su se karte promiješale, odjednom su im puna usta promjena, novih političkih okolnosti i čestitki Studentskoj listi.

Da li sada svi okreću leđa Vučiću? Jer, politika je igra interesa, a svijet, čini se, voli pobjednike. Vučić nakon ovih izbora to nije, a oni koji su se donedavno utrkivali da mu pruže podršku sada bi mogli procjenjivati kome se ubuduće više isplati približiti.

Interesi

Politički analitičar Velizar Antić smatra da su političari iz Republike Srpske koji su najglasnije podržavali Vučića sada mnogo izgubili.

– Iako u politici nema mnogo ljubavi i prije svega dominiraju isključivo interesi, mislim da su svi oni koji su podržavali režim Aleksandra Vučića mnogo izgubili. Što je neko davao veću i otvoreniju podršku, to je gubitak vlasti za Vučića i njihov veliki gubitak – ocjenjuje Antić.

Prema njegovim riječima, svi oni će u sljedećem periodu biti izuzetno zainteresovani da vide ko će biti u samoj izvršnoj vlasti u Beogradu kako bi pokušali da naprave i lične dobre kontakte sa tim ljudima.

– Međutim, mislim da im ovo neće uspjeti, jer vjerujem da će nova vlast u Beogradu zauzeti neutralan stav prema političarima i partijama u Republici Srpskoj. Ne vjerujem da će se odnosi nove vlasti u Beogradu mijenjati prema institucijama Republike Srpske i vjerujem da će ti odnosi ostati na visokom nivou. Međutim, lični kontakti i podrška koju su u prethodnom periodu imali političari iz Banjaluke s vlastima u Beogradu neće biti mogući – kaže Antić.

A kada je riječ o uvredama na račun studenata, Antić smatra da će one političare, koji su ih izgovarali, još dugo pratiti.

– Što se tiče teških riječi koje su političari iz Republike Srpske upućivali prema studentima, to je njihova bruka i te izjave će ih pratiti sve vrijeme nove vlasti u Beogradu – poručuje Antić.

“Aco Srbin”

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocjenjuje da je odnos političara iz Republike Srpske prema studentskom pokretu u Srbiji bio sramotan, ističući da su podršku Vučiću pružali predstavnici vlasti i gotovo cijele opozicije. Upozorava da bi takvo ponašanje dugoročno moglo narušiti odnose građana Srbije i Republike Srpske.

– Ja sam prije ovih izbora govorio da je to što čine političari iz Republike Srpske, dakle svi političari iz vladajuće koalicije i svi relevantni političari iz opozicije, ne računajući Nebojšu Vukanovića, sramota za srpski narod u Republici Srpskoj. Sramota je način na koji su se vlasti Republike Srpske odnosile prema studentima iz Srbije koji su došli da objasne svoju poziciju, da oni nisu nikakve ustaše, nego da su braća i da su dio istog naroda. Pogotovo što su mnogi od tih studenata koji su došli iz Beograda i Novog Sada zapravo studenti iz Republike Srpske koji studiraju u tim gradovima. Način na koji je vlast Republike Srpske reagovala, zabranjujući im skupove i obraćanje ili ih fizički protjerujući, predstavlja sramotu koja će teško biti izbrisana. Drugo, postoji konstantna, latentna sramota o kojoj sam govorio i proteklih godina. To demonstrativno glasanje predstavnika vlasti i opozicije iz Republike Srpske, čak i na lokalnim izborima u Srbiji, gdje se Dodik pojavljuje na izborima u mjesnoj zajednici na Dedinju, Nenad Nešić u Novom Sadu, Jelena Trivić, ako se dobro sjećam, u Zemunu i tako dalje, zaista je sramota  –  kaže Milivojević.

On smatra da je jedan od najvećih problema to što se podrška Srbiji poistovjećivala s podrškom jednoj političkoj stranci i njenom lideru.

-Zašto je ovo opasno? Zato što su se gotovo svi predstavnici opozicije, osim Nebojše Vukanovića, ponašali na isti način. I oni su davali podršku i očekivali pobjedu, davali su izjave u korist Aleksandra Vučića. Nije Aleksandar Vučić „Aco Srbin“, nego je bio kandidat jedne političke stranke, jedne od političkih stranaka u Srbiji, koja je izgubila izbore. Hoće li se sad promijeniti situacija? Naravno da će se promijeniti. Ja sam za Dodika prvi put čuo kada je bio poslanik Saveza reformskih snaga Ante Markovića u Skupštini BiH. Na veliku političku scenu ulazi uz pomoć režima Slobodana Miloševića sredinom devedesetih godina prošlog vijeka. Potom ga preuzima Vojislav Koštunica, zatim pokojni Zoran Đinđić, a potom Boris Tadić. Međutim, mislim da ni Milošević, ni Đinđić, ni Koštunica nisu koristili činjenicu da im se Dodik faktički umiljavao. U vrijeme Borisa Tadića to nije bilo u ovom obimu, ali je Dodik izigravao neku vrstu potrčka Tadića. Dolazio je na mitinge Demokratske stranke i slično, ne kao lider stranke, nego kao predsjednik ili premijer Republike Srpske. Juče je mogao da nastupi kao predsjednik SNSD i pruži podršku, ali on je, nažalost, faktički čovjek koji simbolizuje vlast Republike Srpske. Čestitku Studentskoj listi gotovo da je poslao iz štaba SNS – kaže Milivojević.

On naglašava da je obaveza vlasti Republike Srpske da ima najbolje moguće odnose sa bilo kojom vlašću u Srbiji.

– Ali to moramo razgraničiti od onoga što je Dodik radio posljednjih 14 godina. On je dugo bio tas na vagi za pobjede Vučića. Pozivao je ne samo građane Republike Srpske koji imaju biračko pravo da glasaju za Vučića, nego i građane koji su u prvim, drugim, trećim ili četvrtim koljenom s one strane Drine, a žive u Srbiji, kojima je jako bitan glas Banjaluke i koji se često prvo usmjeravaju prema tom glasu. Hoće li mu Studentska lista oprostiti to što je do posljednjeg trenutka radio? On ih je vrijeđao. Vidio sam njegove govore u kojima je tokom kampanje izgovarao stvari o tim ljudima koje su bile gotovo na nivou onoga što je govorio Aleksandar Vučić. Trebalo je samo još da ih nazove ustašama. On je govorio najgore stvari o njima i operativno djelovao protiv njih. Volio bih da Studentska lista kaže: „Puј, pike, ne važi“, da oprosti i nastavi dalje. Ali, kao Srbin i kao čovjek koji je rođen s ove strane Drine, plašim se da će i na Studentskoj listi biti ljudi koji to neće željeti da oproste. Mogu da razumijem zašto ne žele – rekao je Milivojević.

On smatra da je licemjerno da Studentskoj listi čestitaju oni koji su do juče podržavali Vučića, ali i oni koji su sve vrijeme ćutali, a sada čestitaju izbornim pobjednicima.

Političari mogu promijeniti ton preko noći, ali javne izjave ne nestaju samo zato što se promijenio izborni rezultat. A ako su studenti juče bili prijetnja Srbiji, danas se s pravom može postaviti pitanje šta se to promijenilo – oni ili računica onih koji im sada čestitaju.

Za Republiku Srpsku dobri odnosi sa Srbijom jesu važni, ali oni ne bi smjeli zavisiti od toga ko je na vlasti. Jednako tako, podrška Srbiji ne bi smjela biti izgovor za bezrezervnu podršku jednoj stranci.

Studentska lista tek treba da odluči hoće li prihvatiti čestitke onih koji su je do juče proglašavali neprijateljem. (srpskainfo.com, EuroBlic, Sanja Krasić Božić, 27.10.2026)

Cvijetin Milivojević i Marko Đenadić | PRAVI UGAO

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Marko Đenadić, student doktorskih studija FTN

(Radio-televizija Vojvodine, rtv.rs, emisija “Pravi ugao”, autorka Ljubica Gojgić, 26.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=LWjo8EZAjlU

LIVE STREAM: Studentska lista je pobedila na parlamentarnim izborima 2026.

IZLAZ com

Dobrodošli na zvanični YouTube kanal i live stream informativnog portala IZLAZ.com.

Pratite naš program uživo, analizirajte najvažnije društvene i političke događaje sa nama i budite u toku sa vestima iz Srbije i regiona. Radimo slobodno, bez kompromisa – jer javnost zaslužuje istinu!

 

Milivojević: Na ovu izlaznost SNS je izgubila izbore; Stojanović: Odbrana izborne volje najvažnija stvar večeras

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da će izlaznost do zatvaranja birališta može doći do 70 odsto, što bi po njemu značilo da je jedna agencija „zloupotrebljavajući sva pravila koja bi trebalo da poštuju“ sa svojim istraživanjem koje je radila do 22. oktobra objavila da na projektovanoj izlaznosti od 64,7 odsto Srpska napredna stranka (SNS) pobeđuje.

„Za sada imamo izlaznost koja je tri procentna poena veća. To znači da je SNS izgubila izbore“, kazao je Milivojević za Izborni dan IZLAZ.com.

On je takođe ocenio da su ovi izbori bili „skoro pa referendum“, a da oni to nisu bili zbog izlaska više opozicionih lista na izbor.

Takođe smatra da je moguće „da neko proglasi pobedu iako nije pobedio na izborima“, a da od Studentske liste treba očekivati da realizuju prve dve tačke programa.

Politički analitičar Boban Stojanović je rekao da je njegov utisak da je izlaznost ogromna, da je rekordna u ovom milenijumu, a da je Ipsosovo istraživanje već u 19 časova ispalo iz margine greške – a da se može desiti da će ispasti za dve margine do zatvaranja birališta.

On ne veruje da SNS može da ima više glasova nego 2023. godine, da je kontrola izbora ozbiljnija nego tada, a rast izlaznosti treba povezati sa političkom aktivacijom mladih ljudi koji su uvek ranije naginjali izbornoj apstinencije.

Komentarišući saopštenje Studentske liste, koja je pozvala građane da nakon zatvaranja biračkih mesta ostanu u svojim mestima, prate brojanje glasova i budu uz kontrolore – rekao je da je ono upućeno iz bezbednosnih razloga, ali da je odbrana rezultati iz zapisnika i izborne volje „najvažnija stvar večeras“.

Sve vesti o vanrednim parlamentarnim izborima pratite u blogu uživo na IZLAZ.com. (izlaz.com, 25.10.2026)

https://www.google.com/goto?url=CAESugEB6zswFYsdZx9cEJ-EdBU70MIH39WlU6_9VDotMwnMVQ2zAFKPv3fTwWhwL_qLk0tUu3EtwRYXQz9kxdOk8zWmvFKsGdYzG-4ot_pGlAwGDTqO6Bom3eF9QBJHMRfDz9kC-T4peIPrhIXH6trT_nh2G6es7ya_OyG3FD9plgbYkNo6WQQ93tlqeJqPOEOAkkdXDuEVVdpgiVdtRQAAdJ9JxX-j2BP61CnxQygtmRF9SQ46YcQ0TMwbmiE

 

https://www.youtube.com/watch?v=qd1OHy80sKw&pp=ygUJaXpsYXouY29t

Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović: Nešto ozbiljno nije u redu sa istraživanjem Ipsosa!

Dva dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, u specijalnom izdanju emisije BEZ PARDONA gostuju dvojica politikologa, Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović. U razgovoru koji dolazi neposredno posle velikog završnog skupa Studentske liste na Slaviji, analiziraju atmosferu u Srbiji, snagu studentskog pokreta, domete izborne kampanje i šanse da 25. oktobar označi kraj četrnaestogodišnje vladavine Aleksandra Vučića.

Može li energija sa beogradskih ulica da se pretoči u izbornu pobedu? Koliko su pouzdana istraživanja javnog mnjenja koja se objavljuju u samoj završnici kampanje, šta se krije iza procenata kojima se hvali vlast i koliko je realno da Studentska lista osvoji više glasova od Srpske napredne stranke? Sagovornici govore o izbornim nepravilnostima, mogućim manipulacijama, ulozi medija i tome koliko će za konačni rezultat biti važni izlaznost, kontrola glasanja i raspodela poslaničkih mandata.

Posebnu pažnju posvećuju Ivici Dačiću i Socijalističkoj partiji Srbije, čiji bi rezultat mogao presudno da utiče na formiranje buduće vlasti. Da li SPS ostaje ispod cenzusa, zbog čega je došlo do neobičnog sukoba Dačića i Predraga Sarape na televiziji Pink i postoji li mogućnost da dosadašnji Vučićev koalicioni partner posle izbora promeni stranu? Milivojević i Stojanović razmatraju različite postizborne kombinacije, položaj opozicionih stranaka i ulogu predstavnika nacionalnih manjina.

Šta će se dogoditi ukoliko Aleksandar Vučić izgubi izbore? Hoće li vlast prihvatiti rezultat, kakvi izazovi očekuju Studentsku listu i može li promena vlasti doneti i mnogo dublju promenu političkog sistema? U razgovoru koji spaja političko iskustvo, izborne analize, lične utiske i oštra neslaganja, Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović govore o mogućem istorijskom preokretu, ali i o odgovornosti građana da se njihovo političko angažovanje ne završi izbornom noći.

(youtube kanal “Bez cenzure”, emisija “Bez pardona”, bezcenzure.rs, voditelj Danilo Vidaković, 23.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=-pepPVeSYTY

Milivojević: Nova vlast mogla bi da zamrzne dijalog sa Prištinom i preispita sporazume

Eventualna promena vlasti u Beogradu mogla bi da dovede do privremenog zaustavljanja dijaloga sa Prištinom, preispitivanja postignutih sporazuma i traženja novih pregovaračkih modela, uključujući mogućnost vraćanja pregovora u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. On smatra da je dosadašnja vlast u Srbiji, od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, učinila više ustupaka kada je reč o suverenitetu Srbije na Kosovu nego sve prethodne vlasti zajedno.

Milivojević je za Radio Kim ocenio da postoje argumenti za preispitivanje dosadašnjih sporazuma, pozivajući se na Bečku konvenciju, neispunjavanje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština i pitanje mandata predsednika Srbije Aleksandra Vučića za prihvatanje Evropskog predloga i Ohridskog aneksa. Prema njegovom mišljenju, eventualna vlast koju bi formirala Studentska lista verovatno bi imala prelazni karakter, dok bi njeni prioriteti bili borba protiv korupcije i lustracija.

Kritika dosadašnje politike Beograda prema Kosovu

Milivojević je izneo kritike politike koju su vlasti u Beogradu vodile prema Kosovu od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.

Smatra da su tokom tog perioda učinjeni ustupci koji su, prema njegovoj oceni, imali dalekosežnije posledice po suverenitet Srbije na Kosovu nego potezi prethodnih vlasti.

„A šta je dosadašnja vlast htela ili nameravala da uradi za ovih 14 i po godina, evo ja ću kao čovek koji je neka vrsta hroničara višestranačja u Srbiji od prvih višestranačkih izbora od devedesetih naovamo, konstatovati ono što niko ne može argumentovano da pobije, znači vlade Aleksandra Vučića od 2013, tačnije od potpisivanja Briselskog sporazuma, su toliko učinile u odricanju suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji, koliko nisu učinile sve vlade pre toga, počev od Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Borisa Tadića“, tvrdi Milivojević.

Bečka konvencija i mogućnost preispitivanja sporazuma

Na pitanje kako bi se eventualna nova vlada odnosila prema sporazumima koje je Beograd postigao sa Prištinom, Milivojević smatra da bi, ukoliko postoji politička volja, bilo moguće preispitati dosadašnje obaveze.

Prema njegovom tumačenju, za takav potez postoje argumenti koji se odnose na neispunjavanje obaveza druge strane, ali i na pitanje ovlašćenja predstavnika Srbije koji su prihvatali pojedine dogovore.

„Ako postoji političke volje među onima koji imaju većinu u parlamentu i formiraju vladu, to se lako rešava. Toliko je argumenata u korist srpske strane, počev od Briselskog sporazuma pa do Evropskog predloga i Ohridskog aneksa, da se može bez ikakvih posledica, ukoliko postoji politička volja, izaći iz tih sporazuma“, smatra Milivojević.

Kao jedan od mogućih pravnih osnova navodi Bečku konvenciju o pravu međunarodnih ugovora, pozivajući se na neispunjavanje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

„Radi se o Bečkoj konvenciji. Zašto? Zato što druga strana nije ispunila svoju osnovnu obavezu – formiranje Zajednice srpskih opština, a reč je o osnovnom Briselskom sporazumu. Rok prema tom sporazumu je bio februar 2014. godine, znači 12 godina. Srbija može potpuno vratiti situaciju u nulto stanje, da to bude po Bečkoj konvenciji, to nije jednostran potez“, navodi on.

Pitanje mandata Aleksandra Vučića za prihvatanje sporazuma

Kao drugi argument za eventualno preispitivanje dogovora Milivojević navodi pitanje da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao odgovarajuće ovlašćenje Vlade za prihvatanje Evropskog predloga za normalizaciju odnosa i Ohridskog aneksa.

„Ja apsolutno mogu da stavim ruku u vatru da Vlada Srbije, čak ni vlade Ane Brnabić, Vučevića i Đure Macuta, nije dala nikakav mandat Aleksandru Vučiću da prihvati Francusko-nemački plan, a potom Ohridski aneks, prema tome po tom osnovu se takođe može oboriti ukoliko se ne može dokazati legitimitet onoga ko je pregovarao“, kaže Milivojević.

On podseća da predsednik Republike ima ustavna ovlašćenja, ali naglašava da je Vlada, prema ustavnom uređenju Srbije, nadležna za utvrđivanje i vođenje politike.

„Ona je morala da da mandat Vučiću da to uradi, ali ja mislim da mu nije dala mandat“, navodi.

Moguće zamrzavanje dijaloga i povratak pregovora u UN

U slučaju promene vlasti, Milivojević očekuje da bi postojeći pregovarački proces između Beograda i Prištine mogao da bude privremeno zaustavljen.

Smatra da bi nova vlast pokušala da pronađe drugačiji model pregovora, uključujući mogućnost promene međunarodnog okvira u kojem se dijalog vodi.

„Kada je reč o pregovaranju sa Kosovom, ja mislim da bi se ta priča zamrznula na određeno vreme i da bi se tražili novi modeli“, kaže Milivojević.

Prema njegovoj proceni, jedan od mogućih zahteva bilo bi vraćanje pregovora pod okrilje Ujedinjenih nacija.

„A možda i neke nove adrese sa kojima bi se pregovaralo i verovatno bi se insistiralo na vraćanju pregovora u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, da on bude taj izvorni legitimitet za buduće pregovarače i buduće posrednike“, navodi.

Milivojević smatra i da bi trebalo preispitati način na koji Evropska unija obavlja posredničku ulogu u dijalogu.

Pozivajući se na rezoluciju iz 2010. godine, ističe da je uloga Evropske unije da olakša razgovore Beograda i Prištine, a ne da nameće rešenja.

U pitanju je Rezolucija Generalne skupštine UN 64/298, usvojena 9. septembra 2010. godine, kojom je pozdravljena spremnost Evropske unije da olakša dijalog Beograda i Prištine, nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o deklaraciji nezavisnosti Kosova.

„Piše da je mandat Evropske unije, citiram, da olakša dijalog Beograda i Prištine, a ne da donosi i nameće odluke i da preglasava Beograd“, kaže Milivojević.

„Zastalo bi se, uzeo bi se vazduh“

Milivojević ocenjuje da eventualna promena vlasti ne bi nužno odmah donela konačno rešenje kosovskog pitanja, ali smatra da bi mogla da zaustavi dalje sprovođenje politike koju opisuje kao odricanje od suvereniteta Srbije.

Ne isključuje ni mogućnost da se u budućnosti otvori pitanje referendumskog izjašnjavanja građana.

„Zastalo bi se, uzeo bi se vazduh. Ne znam da li bi se došlo do nekakvih referenduma, to je takođe jedna od mogućnosti koja se čuje. Ali u prvom naletu se ne bi išlo u daljem odricanju od suvereniteta u praktičnom smislu onoga što gledamo poslednjih nekoliko godina“, smatra Milivojević.

Studentska lista i mogućnost prelazne vlasti

Govoreći o mogućem karakteru vlasti koju bi formirala Studentska lista, Milivojević smatra da njen cilj ne bi nužno bio pun četvorogodišnji mandat.

„Ja pre svega mislim da oni ne nameravaju da budu vlast pune četiri godine, nego da su oni sebe zamislili pre svega kao neku vrstu prelazne vlasti“, kaže on.

Prema njegovoj oceni, prioriteti takve vlasti bili bi usmereni na obnovu društvenog, ekonomskog i političkog života, prvenstveno kroz borbu protiv korupcije i lustraciju.

„Oni su vrlo jasno definisali koje su njima dve urgentne teme“, navodi Milivojević.

Prvi prioritet, prema njegovom tumačenju, bio bi konkretan obračun sa korupcijom, a ne samo donošenje novih zakona.

„Jedna je obračun sa korupcijom, što je proaktivan stav – ne donošenje zakona, već ulazak u obračun sa korupcijom. Znači zaustavljanje daljeg pustošenja“, kaže on.

Kao drugi prioritet navodi lustraciju osoba koje obavljaju javne funkcije i druge javne delatnosti, uz utvrđivanje odgovornosti i porekla imovine.

„Druga tačka tog programa jeste, osim lustracije za ljude koji obavljaju neke javne delatnosti – obračun podrazumeva i oduzimanje nelegalno stečene imovine, privremeno ili trajno, zavisi od sudskih procesa“, zaključuje Milivojević za Radio Kim. ((KiM radio, radiokim.net, Zoran Savić, 22.10.2026)

https://www.google.com/url?esrc=s&opi=89978449&q=&rct=j&sa=U&url=https://radiokim.net/vesti/politika/271084-milivojevic-nova-vlast-mogla-bi-da-zamrzne-dijalog-sa-pristinom-i-preispita-sporazume/&ved=2ahUKEwiC9I-a4M-XAxVb3QIHHRThFPsQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw32RlmGfD_ozL8vdwfsXQDO

 

Milivojević: Kosovo za vladajuće koalicije kao da ne postoji, Studentska lista se jasno izjasnila

Kosovo je gotovo potpuno potisnuto iz aktuelne izborne kampanje u Srbiji, dok bi Srbi koji na njemu žive mogli da budu „kolateralna šteta“ oba postizborna scenarija, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. On smatra da se Studentska lista, za razliku od vladajućih koalicija, jasno izjasnila o kosovskom pitanju, ukazuje na nedovoljnu političku zastupljenost Srba sa Kosova i otvara pitanje mogućih zloupotreba biračkog prava.

Milivojević je za Radio Kim ocenio da je položaj Srba sa Kosova dodatno otežan političkom atmosferom u kojoj se, prema njegovim rečima, nacionalna lojalnost poistovećuje sa podrškom određenim političkim opcijama. Istovremeno upozorava da bi eventualna promena vlasti u Beogradu mogla da donese početnu rezervisanost prema Srbima sa Kosova, dok nastavak dosadašnje politike, kako smatra, ne bi rešio probleme sa kojima se suočavaju.

Studentska lista iznela stav o Kosovu, vladajuće koalicije gotovo bez odgovora

Milivojević ocenjuje da je kosovsko pitanje gotovo izostalo iz aktuelne izborne kampanje, uprkos njegovom političkom i ustavnom značaju za Srbiju.

„Na ovim izborima tema Kosova je potpuno periferna tema“, kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, paradoksalno je to što se Studentska lista direktno izjasnila o pitanju Kosova, dok od vladajućih koalicija gotovo da nije bilo konkretnih poruka o toj temi.

„Oni su rekli da je za njih Kosovo ono što piše u preambuli Ustava – da je Kosovo suštinska autonomija na teritoriji i u okviru Republike Srbije“, navodi Milivojević, govoreći o stavovima Studentske liste.

Sa druge strane, smatra da su koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije gotovo potpuno izostavile Kosovo iz svojih predizbornih poruka.

„Mi od vlasti skoro da ništa nismo čuli, govorim o SNS koaliciji, a govorim i o ovoj drugoj koaliciji SPS-ovoj. Kada govorimo o temi – Kosovo za njih kao da ne postoji“, ocenjuje on.

Birači sa Kosova i pitanje mogućih zloupotreba

Govoreći o biračima sa Kosova, Milivojević otvara pitanje mogućih zloupotreba biračkog prava, posebno u kontekstu izdavanja novih ličnih karata i prijavljivanja prebivališta u centralnoj Srbiji.

Prema njegovim rečima, ponovo se postavlja pitanje da li pojedini građani Srbije koji žive na Kosovu, prvenstveno Srbi sa prijavljenim prebivalištem na toj teritoriji, mogu imati i druga dokumenta na osnovu kojih bi ostvarivali biračko pravo na drugim mestima.

„Osim što po tom osnovu mogu da glasaju u ova četiri grada na teritoriji centralne Srbije, da istovremeno oni imaju još neka dokumenta i još neke lične karte na osnovu kojih glasaju i u još nekim gradovima centralne Srbije gde stvarno žive ili možda ne žive, ali su prijavljeni“, zapitao se Milivojević.

On smatra da je dodatni problem politička atmosfera u kojoj se, prema njegovoj oceni, pripadnost određenim političkim opcijama poistovećuje sa nacionalnom lojalnošću.

„To je zaista jedna neprijatna situacija, pogotovo što se ovde u centralnoj Srbiji nažalost stvorila klima da samo onaj ko glasa za Aleksandra Vučića ili njegove liste – Srpska lista i SNS – samo je taj ispravan Srbin“, kaže Milivojević.

Srbi sa Kosova kao moguća kolateralna šteta

Milivojević upozorava da bi takva politička atmosfera mogla da ima posledice po položaj Srba sa Kosova u slučaju promene vlasti u Beogradu.

„To zaista nije dobra poruka koja bi u nekoj situaciji izbornog raspleta u kojoj bi na primer Studentska lista bila u poziciji da formira novu vladu, to ne bi bila dobra preporuka za Srbe sa Kosova koji su tamo ostali i trpe posledice toga što se država Srbija od 2013. godine lagano okreće od njih“, ocenjuje on.

Sa druge strane, smatra da bi i eventualna nova vlast u početnoj fazi mogla da ima određene rezerve u odnosu prema Srbima sa Kosova, upravo zbog njihove dosadašnje političke povezanosti sa vladajućim strukturama.

„Srbi sa Kosova bi tu faktički bili jedna vrsta kolateralne štete u oba postizborna scenarija“, smatra Milivojević.

Zastupljenost Srba sa Kosova na izbornim listama

Milivojević ukazuje i na, kako navodi, odsustvo predstavnika Srba sa Kosova u kampanji Srpske napredne stranke.

Prema njegovoj oceni, u kampanji te stranke nije se pojavio nijedan predstavnik Srba sa Kosova koji bi imao značajniji politički uticaj.

„Neko ko ima, da tako kažem, ograničenu vrstu uticaja u državi i u Srpskoj naprednoj stranci“, kaže on.

Smatra paradoksalnim i to što je, prema njegovim rečima, za Studentsku listu predloženo više kandidata poreklom sa Kosova, uključujući one povezane sa Univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici, nego što ih ima na listama vladajućih stranaka.

„Naravno, ne računam na one koji se sete da su sa Kosova samo zato što treba da budu kandidati na nekoj listi, to se često dešava“, dodaje.

Podseća i da su se pojedine organizacije Srba sa Kosova javno izjasnile u prilog Studentskoj listi, među kojima pominje i one povezane sa Momčilom Trajkovićem.

Uprkos tome, ponavlja da je Kosovo, kao i položaj Srba koji tamo žive, ostalo na marginama izborne kampanje.

Studentska lista kao moguća politička alternativa

Govoreći o Studentskoj listi, Milivojević ocenjuje da ona predstavlja političku opciju usmerenu ka budućnosti i da bi mogla da donese drugačiji odnos prema pitanjima koja su, prema njegovom mišljenju, zanemarivana.

„Studentska lista je pre svega lista budućnosti“, kaže on.

Smatra da bi njeno eventualno preuzimanje odgovornosti za formiranje vlasti moglo da otvori drugačiju perspektivu i za Srbe sa Kosova.

„Možda je neka nada za Srbe sa Kosova. Mi ćemo videti kakav će biti izborni rasplet, ali ako mladi ljudi koji su selektori te liste, koji su odredili kandidate za poslanike sa te liste – oni su budućnost cele Srbije, pa i Kosova i Metohije“, ocenjuje Milivojević.

Dodaje da je pozitivno to što se Studentska lista uopšte izjasnila o kosovskom pitanju.

„Dobro je da su se oni setili Kosova“, kazao je Milivojević za Radio Kim. (KiM radio, radiokim.net, Zoran Savić, 22.10.2026)

https://radiokim.net/vesti/politika/271080-milivojevic-kosovo-za-vladajuce-koalicije-kao-da-ne-postoji-studentska-lista-se-jasno-izjasnila/