JUČE UZ VUČIĆA, DANAS UZ STUDENTE Da li političari iz Srpske traže put do novih pobjednika?

Predsjednik SNSD Milorad Dodik, čvrsto je stajao uz bivšeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, studente, između ostalog, nazivao „smradovima“ i upozoravao da bi njihov dolazak na vlast mogao ugroziti Republiku Srpsku.

Predsjednik NS RS Nenad Stevandić u njima je vidio „autošoviniste i srbofobe“.

Studenti iz Srbije bili su nepoželjni gosti u Republici Srpskoj, a podrška Vučiću gotovo politički test za one koji su željeli da se predstave kao zaštitnici srpskih interesa. Čak ni većina opozicije nije odoljela tom iskušenju: dok su udarali po Dodiku i SNSD, istovremeno su stajali uz Vučića i SNS.

A onda se promijenila izborna računica i odjednom su na red došle čestitke.

Političari iz Republike Srpske, koji su do posljednjeg trenutka stajali uz Vučića, sada se suočavaju s pitanjem na koje nema baš jednostavnog odgovora: kako se približiti onima koje ste mjesecima predstavljali kao neprijatelje Srbije i Republike Srpske, a da se pritom ne pravite da ništa od onoga što ste govorili nije postojalo?

Još donedavno studenti su bili prijetnja, izdajnici i strani plaćenici, a sada su izborni pobjednici kojima se čestita. Pitanje je samo da li je riječ o iskrenom prihvatanju nove političke realnosti ili o dobro poznatom pokušaju da se ostane blizu onih koji će sutra odlučivati.

Jer, jedno je čestitati izbornim pobjednicima, a sasvim drugo objasniti zašto ste ih do juče predstavljali kao opasnost za sopstveni narod.

Ali, priča se ne završava na onima koji su otvoreno stajali uz Vučića, a studente zasipali uvredama. Tu su i oni koji su sve vrijeme mudro ćutali – čitajte: tiho navijali za Vučića. Sada, kada su se karte promiješale, odjednom su im puna usta promjena, novih političkih okolnosti i čestitki Studentskoj listi.

Da li sada svi okreću leđa Vučiću? Jer, politika je igra interesa, a svijet, čini se, voli pobjednike. Vučić nakon ovih izbora to nije, a oni koji su se donedavno utrkivali da mu pruže podršku sada bi mogli procjenjivati kome se ubuduće više isplati približiti.

Interesi

Politički analitičar Velizar Antić smatra da su političari iz Republike Srpske koji su najglasnije podržavali Vučića sada mnogo izgubili.

– Iako u politici nema mnogo ljubavi i prije svega dominiraju isključivo interesi, mislim da su svi oni koji su podržavali režim Aleksandra Vučića mnogo izgubili. Što je neko davao veću i otvoreniju podršku, to je gubitak vlasti za Vučića i njihov veliki gubitak – ocjenjuje Antić.

Prema njegovim riječima, svi oni će u sljedećem periodu biti izuzetno zainteresovani da vide ko će biti u samoj izvršnoj vlasti u Beogradu kako bi pokušali da naprave i lične dobre kontakte sa tim ljudima.

– Međutim, mislim da im ovo neće uspjeti, jer vjerujem da će nova vlast u Beogradu zauzeti neutralan stav prema političarima i partijama u Republici Srpskoj. Ne vjerujem da će se odnosi nove vlasti u Beogradu mijenjati prema institucijama Republike Srpske i vjerujem da će ti odnosi ostati na visokom nivou. Međutim, lični kontakti i podrška koju su u prethodnom periodu imali političari iz Banjaluke s vlastima u Beogradu neće biti mogući – kaže Antić.

A kada je riječ o uvredama na račun studenata, Antić smatra da će one političare, koji su ih izgovarali, još dugo pratiti.

– Što se tiče teških riječi koje su političari iz Republike Srpske upućivali prema studentima, to je njihova bruka i te izjave će ih pratiti sve vrijeme nove vlasti u Beogradu – poručuje Antić.

“Aco Srbin”

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocjenjuje da je odnos političara iz Republike Srpske prema studentskom pokretu u Srbiji bio sramotan, ističući da su podršku Vučiću pružali predstavnici vlasti i gotovo cijele opozicije. Upozorava da bi takvo ponašanje dugoročno moglo narušiti odnose građana Srbije i Republike Srpske.

– Ja sam prije ovih izbora govorio da je to što čine političari iz Republike Srpske, dakle svi političari iz vladajuće koalicije i svi relevantni političari iz opozicije, ne računajući Nebojšu Vukanovića, sramota za srpski narod u Republici Srpskoj. Sramota je način na koji su se vlasti Republike Srpske odnosile prema studentima iz Srbije koji su došli da objasne svoju poziciju, da oni nisu nikakve ustaše, nego da su braća i da su dio istog naroda. Pogotovo što su mnogi od tih studenata koji su došli iz Beograda i Novog Sada zapravo studenti iz Republike Srpske koji studiraju u tim gradovima. Način na koji je vlast Republike Srpske reagovala, zabranjujući im skupove i obraćanje ili ih fizički protjerujući, predstavlja sramotu koja će teško biti izbrisana. Drugo, postoji konstantna, latentna sramota o kojoj sam govorio i proteklih godina. To demonstrativno glasanje predstavnika vlasti i opozicije iz Republike Srpske, čak i na lokalnim izborima u Srbiji, gdje se Dodik pojavljuje na izborima u mjesnoj zajednici na Dedinju, Nenad Nešić u Novom Sadu, Jelena Trivić, ako se dobro sjećam, u Zemunu i tako dalje, zaista je sramota  –  kaže Milivojević.

On smatra da je jedan od najvećih problema to što se podrška Srbiji poistovjećivala s podrškom jednoj političkoj stranci i njenom lideru.

-Zašto je ovo opasno? Zato što su se gotovo svi predstavnici opozicije, osim Nebojše Vukanovića, ponašali na isti način. I oni su davali podršku i očekivali pobjedu, davali su izjave u korist Aleksandra Vučića. Nije Aleksandar Vučić „Aco Srbin“, nego je bio kandidat jedne političke stranke, jedne od političkih stranaka u Srbiji, koja je izgubila izbore. Hoće li se sad promijeniti situacija? Naravno da će se promijeniti. Ja sam za Dodika prvi put čuo kada je bio poslanik Saveza reformskih snaga Ante Markovića u Skupštini BiH. Na veliku političku scenu ulazi uz pomoć režima Slobodana Miloševića sredinom devedesetih godina prošlog vijeka. Potom ga preuzima Vojislav Koštunica, zatim pokojni Zoran Đinđić, a potom Boris Tadić. Međutim, mislim da ni Milošević, ni Đinđić, ni Koštunica nisu koristili činjenicu da im se Dodik faktički umiljavao. U vrijeme Borisa Tadića to nije bilo u ovom obimu, ali je Dodik izigravao neku vrstu potrčka Tadića. Dolazio je na mitinge Demokratske stranke i slično, ne kao lider stranke, nego kao predsjednik ili premijer Republike Srpske. Juče je mogao da nastupi kao predsjednik SNSD i pruži podršku, ali on je, nažalost, faktički čovjek koji simbolizuje vlast Republike Srpske. Čestitku Studentskoj listi gotovo da je poslao iz štaba SNS – kaže Milivojević.

On naglašava da je obaveza vlasti Republike Srpske da ima najbolje moguće odnose sa bilo kojom vlašću u Srbiji.

– Ali to moramo razgraničiti od onoga što je Dodik radio posljednjih 14 godina. On je dugo bio tas na vagi za pobjede Vučića. Pozivao je ne samo građane Republike Srpske koji imaju biračko pravo da glasaju za Vučića, nego i građane koji su u prvim, drugim, trećim ili četvrtim koljenom s one strane Drine, a žive u Srbiji, kojima je jako bitan glas Banjaluke i koji se često prvo usmjeravaju prema tom glasu. Hoće li mu Studentska lista oprostiti to što je do posljednjeg trenutka radio? On ih je vrijeđao. Vidio sam njegove govore u kojima je tokom kampanje izgovarao stvari o tim ljudima koje su bile gotovo na nivou onoga što je govorio Aleksandar Vučić. Trebalo je samo još da ih nazove ustašama. On je govorio najgore stvari o njima i operativno djelovao protiv njih. Volio bih da Studentska lista kaže: „Puј, pike, ne važi“, da oprosti i nastavi dalje. Ali, kao Srbin i kao čovjek koji je rođen s ove strane Drine, plašim se da će i na Studentskoj listi biti ljudi koji to neće željeti da oproste. Mogu da razumijem zašto ne žele – rekao je Milivojević.

On smatra da je licemjerno da Studentskoj listi čestitaju oni koji su do juče podržavali Vučića, ali i oni koji su sve vrijeme ćutali, a sada čestitaju izbornim pobjednicima.

Političari mogu promijeniti ton preko noći, ali javne izjave ne nestaju samo zato što se promijenio izborni rezultat. A ako su studenti juče bili prijetnja Srbiji, danas se s pravom može postaviti pitanje šta se to promijenilo – oni ili računica onih koji im sada čestitaju.

Za Republiku Srpsku dobri odnosi sa Srbijom jesu važni, ali oni ne bi smjeli zavisiti od toga ko je na vlasti. Jednako tako, podrška Srbiji ne bi smjela biti izgovor za bezrezervnu podršku jednoj stranci.

Studentska lista tek treba da odluči hoće li prihvatiti čestitke onih koji su je do juče proglašavali neprijateljem. (srpskainfo.com, EuroBlic, Sanja Krasić Božić, 27.10.2026)

Cvijetin Milivojević i Marko Đenadić | PRAVI UGAO

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Marko Đenadić, student doktorskih studija FTN

(Radio-televizija Vojvodine, rtv.rs, emisija “Pravi ugao”, autorka Ljubica Gojgić, 26.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=LWjo8EZAjlU

LIVE STREAM: Studentska lista je pobedila na parlamentarnim izborima 2026.

IZLAZ com

Dobrodošli na zvanični YouTube kanal i live stream informativnog portala IZLAZ.com.

Pratite naš program uživo, analizirajte najvažnije društvene i političke događaje sa nama i budite u toku sa vestima iz Srbije i regiona. Radimo slobodno, bez kompromisa – jer javnost zaslužuje istinu!

 

Milivojević: Na ovu izlaznost SNS je izgubila izbore; Stojanović: Odbrana izborne volje najvažnija stvar večeras

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da će izlaznost do zatvaranja birališta može doći do 70 odsto, što bi po njemu značilo da je jedna agencija „zloupotrebljavajući sva pravila koja bi trebalo da poštuju“ sa svojim istraživanjem koje je radila do 22. oktobra objavila da na projektovanoj izlaznosti od 64,7 odsto Srpska napredna stranka (SNS) pobeđuje.

„Za sada imamo izlaznost koja je tri procentna poena veća. To znači da je SNS izgubila izbore“, kazao je Milivojević za Izborni dan IZLAZ.com.

On je takođe ocenio da su ovi izbori bili „skoro pa referendum“, a da oni to nisu bili zbog izlaska više opozicionih lista na izbor.

Takođe smatra da je moguće „da neko proglasi pobedu iako nije pobedio na izborima“, a da od Studentske liste treba očekivati da realizuju prve dve tačke programa.

Politički analitičar Boban Stojanović je rekao da je njegov utisak da je izlaznost ogromna, da je rekordna u ovom milenijumu, a da je Ipsosovo istraživanje već u 19 časova ispalo iz margine greške – a da se može desiti da će ispasti za dve margine do zatvaranja birališta.

On ne veruje da SNS može da ima više glasova nego 2023. godine, da je kontrola izbora ozbiljnija nego tada, a rast izlaznosti treba povezati sa političkom aktivacijom mladih ljudi koji su uvek ranije naginjali izbornoj apstinencije.

Komentarišući saopštenje Studentske liste, koja je pozvala građane da nakon zatvaranja biračkih mesta ostanu u svojim mestima, prate brojanje glasova i budu uz kontrolore – rekao je da je ono upućeno iz bezbednosnih razloga, ali da je odbrana rezultati iz zapisnika i izborne volje „najvažnija stvar večeras“.

Sve vesti o vanrednim parlamentarnim izborima pratite u blogu uživo na IZLAZ.com. (izlaz.com, 25.10.2026)

https://www.google.com/goto?url=CAESugEB6zswFYsdZx9cEJ-EdBU70MIH39WlU6_9VDotMwnMVQ2zAFKPv3fTwWhwL_qLk0tUu3EtwRYXQz9kxdOk8zWmvFKsGdYzG-4ot_pGlAwGDTqO6Bom3eF9QBJHMRfDz9kC-T4peIPrhIXH6trT_nh2G6es7ya_OyG3FD9plgbYkNo6WQQ93tlqeJqPOEOAkkdXDuEVVdpgiVdtRQAAdJ9JxX-j2BP61CnxQygtmRF9SQ46YcQ0TMwbmiE

 

https://www.youtube.com/watch?v=qd1OHy80sKw&pp=ygUJaXpsYXouY29t

Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović: Nešto ozbiljno nije u redu sa istraživanjem Ipsosa!

Dva dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, u specijalnom izdanju emisije BEZ PARDONA gostuju dvojica politikologa, Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović. U razgovoru koji dolazi neposredno posle velikog završnog skupa Studentske liste na Slaviji, analiziraju atmosferu u Srbiji, snagu studentskog pokreta, domete izborne kampanje i šanse da 25. oktobar označi kraj četrnaestogodišnje vladavine Aleksandra Vučića.

Može li energija sa beogradskih ulica da se pretoči u izbornu pobedu? Koliko su pouzdana istraživanja javnog mnjenja koja se objavljuju u samoj završnici kampanje, šta se krije iza procenata kojima se hvali vlast i koliko je realno da Studentska lista osvoji više glasova od Srpske napredne stranke? Sagovornici govore o izbornim nepravilnostima, mogućim manipulacijama, ulozi medija i tome koliko će za konačni rezultat biti važni izlaznost, kontrola glasanja i raspodela poslaničkih mandata.

Posebnu pažnju posvećuju Ivici Dačiću i Socijalističkoj partiji Srbije, čiji bi rezultat mogao presudno da utiče na formiranje buduće vlasti. Da li SPS ostaje ispod cenzusa, zbog čega je došlo do neobičnog sukoba Dačića i Predraga Sarape na televiziji Pink i postoji li mogućnost da dosadašnji Vučićev koalicioni partner posle izbora promeni stranu? Milivojević i Stojanović razmatraju različite postizborne kombinacije, položaj opozicionih stranaka i ulogu predstavnika nacionalnih manjina.

Šta će se dogoditi ukoliko Aleksandar Vučić izgubi izbore? Hoće li vlast prihvatiti rezultat, kakvi izazovi očekuju Studentsku listu i može li promena vlasti doneti i mnogo dublju promenu političkog sistema? U razgovoru koji spaja političko iskustvo, izborne analize, lične utiske i oštra neslaganja, Cvijetin Milivojević i Boban Stojanović govore o mogućem istorijskom preokretu, ali i o odgovornosti građana da se njihovo političko angažovanje ne završi izbornom noći.

(youtube kanal “Bez cenzure”, emisija “Bez pardona”, bezcenzure.rs, voditelj Danilo Vidaković, 23.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=-pepPVeSYTY

Milivojević: Nova vlast mogla bi da zamrzne dijalog sa Prištinom i preispita sporazume

Eventualna promena vlasti u Beogradu mogla bi da dovede do privremenog zaustavljanja dijaloga sa Prištinom, preispitivanja postignutih sporazuma i traženja novih pregovaračkih modela, uključujući mogućnost vraćanja pregovora u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. On smatra da je dosadašnja vlast u Srbiji, od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, učinila više ustupaka kada je reč o suverenitetu Srbije na Kosovu nego sve prethodne vlasti zajedno.

Milivojević je za Radio Kim ocenio da postoje argumenti za preispitivanje dosadašnjih sporazuma, pozivajući se na Bečku konvenciju, neispunjavanje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština i pitanje mandata predsednika Srbije Aleksandra Vučića za prihvatanje Evropskog predloga i Ohridskog aneksa. Prema njegovom mišljenju, eventualna vlast koju bi formirala Studentska lista verovatno bi imala prelazni karakter, dok bi njeni prioriteti bili borba protiv korupcije i lustracija.

Kritika dosadašnje politike Beograda prema Kosovu

Milivojević je izneo kritike politike koju su vlasti u Beogradu vodile prema Kosovu od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.

Smatra da su tokom tog perioda učinjeni ustupci koji su, prema njegovoj oceni, imali dalekosežnije posledice po suverenitet Srbije na Kosovu nego potezi prethodnih vlasti.

„A šta je dosadašnja vlast htela ili nameravala da uradi za ovih 14 i po godina, evo ja ću kao čovek koji je neka vrsta hroničara višestranačja u Srbiji od prvih višestranačkih izbora od devedesetih naovamo, konstatovati ono što niko ne može argumentovano da pobije, znači vlade Aleksandra Vučića od 2013, tačnije od potpisivanja Briselskog sporazuma, su toliko učinile u odricanju suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji, koliko nisu učinile sve vlade pre toga, počev od Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Borisa Tadića“, tvrdi Milivojević.

Bečka konvencija i mogućnost preispitivanja sporazuma

Na pitanje kako bi se eventualna nova vlada odnosila prema sporazumima koje je Beograd postigao sa Prištinom, Milivojević smatra da bi, ukoliko postoji politička volja, bilo moguće preispitati dosadašnje obaveze.

Prema njegovom tumačenju, za takav potez postoje argumenti koji se odnose na neispunjavanje obaveza druge strane, ali i na pitanje ovlašćenja predstavnika Srbije koji su prihvatali pojedine dogovore.

„Ako postoji političke volje među onima koji imaju većinu u parlamentu i formiraju vladu, to se lako rešava. Toliko je argumenata u korist srpske strane, počev od Briselskog sporazuma pa do Evropskog predloga i Ohridskog aneksa, da se može bez ikakvih posledica, ukoliko postoji politička volja, izaći iz tih sporazuma“, smatra Milivojević.

Kao jedan od mogućih pravnih osnova navodi Bečku konvenciju o pravu međunarodnih ugovora, pozivajući se na neispunjavanje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

„Radi se o Bečkoj konvenciji. Zašto? Zato što druga strana nije ispunila svoju osnovnu obavezu – formiranje Zajednice srpskih opština, a reč je o osnovnom Briselskom sporazumu. Rok prema tom sporazumu je bio februar 2014. godine, znači 12 godina. Srbija može potpuno vratiti situaciju u nulto stanje, da to bude po Bečkoj konvenciji, to nije jednostran potez“, navodi on.

Pitanje mandata Aleksandra Vučića za prihvatanje sporazuma

Kao drugi argument za eventualno preispitivanje dogovora Milivojević navodi pitanje da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao odgovarajuće ovlašćenje Vlade za prihvatanje Evropskog predloga za normalizaciju odnosa i Ohridskog aneksa.

„Ja apsolutno mogu da stavim ruku u vatru da Vlada Srbije, čak ni vlade Ane Brnabić, Vučevića i Đure Macuta, nije dala nikakav mandat Aleksandru Vučiću da prihvati Francusko-nemački plan, a potom Ohridski aneks, prema tome po tom osnovu se takođe može oboriti ukoliko se ne može dokazati legitimitet onoga ko je pregovarao“, kaže Milivojević.

On podseća da predsednik Republike ima ustavna ovlašćenja, ali naglašava da je Vlada, prema ustavnom uređenju Srbije, nadležna za utvrđivanje i vođenje politike.

„Ona je morala da da mandat Vučiću da to uradi, ali ja mislim da mu nije dala mandat“, navodi.

Moguće zamrzavanje dijaloga i povratak pregovora u UN

U slučaju promene vlasti, Milivojević očekuje da bi postojeći pregovarački proces između Beograda i Prištine mogao da bude privremeno zaustavljen.

Smatra da bi nova vlast pokušala da pronađe drugačiji model pregovora, uključujući mogućnost promene međunarodnog okvira u kojem se dijalog vodi.

„Kada je reč o pregovaranju sa Kosovom, ja mislim da bi se ta priča zamrznula na određeno vreme i da bi se tražili novi modeli“, kaže Milivojević.

Prema njegovoj proceni, jedan od mogućih zahteva bilo bi vraćanje pregovora pod okrilje Ujedinjenih nacija.

„A možda i neke nove adrese sa kojima bi se pregovaralo i verovatno bi se insistiralo na vraćanju pregovora u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, da on bude taj izvorni legitimitet za buduće pregovarače i buduće posrednike“, navodi.

Milivojević smatra i da bi trebalo preispitati način na koji Evropska unija obavlja posredničku ulogu u dijalogu.

Pozivajući se na rezoluciju iz 2010. godine, ističe da je uloga Evropske unije da olakša razgovore Beograda i Prištine, a ne da nameće rešenja.

U pitanju je Rezolucija Generalne skupštine UN 64/298, usvojena 9. septembra 2010. godine, kojom je pozdravljena spremnost Evropske unije da olakša dijalog Beograda i Prištine, nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o deklaraciji nezavisnosti Kosova.

„Piše da je mandat Evropske unije, citiram, da olakša dijalog Beograda i Prištine, a ne da donosi i nameće odluke i da preglasava Beograd“, kaže Milivojević.

„Zastalo bi se, uzeo bi se vazduh“

Milivojević ocenjuje da eventualna promena vlasti ne bi nužno odmah donela konačno rešenje kosovskog pitanja, ali smatra da bi mogla da zaustavi dalje sprovođenje politike koju opisuje kao odricanje od suvereniteta Srbije.

Ne isključuje ni mogućnost da se u budućnosti otvori pitanje referendumskog izjašnjavanja građana.

„Zastalo bi se, uzeo bi se vazduh. Ne znam da li bi se došlo do nekakvih referenduma, to je takođe jedna od mogućnosti koja se čuje. Ali u prvom naletu se ne bi išlo u daljem odricanju od suvereniteta u praktičnom smislu onoga što gledamo poslednjih nekoliko godina“, smatra Milivojević.

Studentska lista i mogućnost prelazne vlasti

Govoreći o mogućem karakteru vlasti koju bi formirala Studentska lista, Milivojević smatra da njen cilj ne bi nužno bio pun četvorogodišnji mandat.

„Ja pre svega mislim da oni ne nameravaju da budu vlast pune četiri godine, nego da su oni sebe zamislili pre svega kao neku vrstu prelazne vlasti“, kaže on.

Prema njegovoj oceni, prioriteti takve vlasti bili bi usmereni na obnovu društvenog, ekonomskog i političkog života, prvenstveno kroz borbu protiv korupcije i lustraciju.

„Oni su vrlo jasno definisali koje su njima dve urgentne teme“, navodi Milivojević.

Prvi prioritet, prema njegovom tumačenju, bio bi konkretan obračun sa korupcijom, a ne samo donošenje novih zakona.

„Jedna je obračun sa korupcijom, što je proaktivan stav – ne donošenje zakona, već ulazak u obračun sa korupcijom. Znači zaustavljanje daljeg pustošenja“, kaže on.

Kao drugi prioritet navodi lustraciju osoba koje obavljaju javne funkcije i druge javne delatnosti, uz utvrđivanje odgovornosti i porekla imovine.

„Druga tačka tog programa jeste, osim lustracije za ljude koji obavljaju neke javne delatnosti – obračun podrazumeva i oduzimanje nelegalno stečene imovine, privremeno ili trajno, zavisi od sudskih procesa“, zaključuje Milivojević za Radio Kim. ((KiM radio, radiokim.net, Zoran Savić, 22.10.2026)

https://www.google.com/url?esrc=s&opi=89978449&q=&rct=j&sa=U&url=https://radiokim.net/vesti/politika/271084-milivojevic-nova-vlast-mogla-bi-da-zamrzne-dijalog-sa-pristinom-i-preispita-sporazume/&ved=2ahUKEwiC9I-a4M-XAxVb3QIHHRThFPsQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw32RlmGfD_ozL8vdwfsXQDO

 

Milivojević: Kosovo za vladajuće koalicije kao da ne postoji, Studentska lista se jasno izjasnila

Kosovo je gotovo potpuno potisnuto iz aktuelne izborne kampanje u Srbiji, dok bi Srbi koji na njemu žive mogli da budu „kolateralna šteta“ oba postizborna scenarija, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. On smatra da se Studentska lista, za razliku od vladajućih koalicija, jasno izjasnila o kosovskom pitanju, ukazuje na nedovoljnu političku zastupljenost Srba sa Kosova i otvara pitanje mogućih zloupotreba biračkog prava.

Milivojević je za Radio Kim ocenio da je položaj Srba sa Kosova dodatno otežan političkom atmosferom u kojoj se, prema njegovim rečima, nacionalna lojalnost poistovećuje sa podrškom određenim političkim opcijama. Istovremeno upozorava da bi eventualna promena vlasti u Beogradu mogla da donese početnu rezervisanost prema Srbima sa Kosova, dok nastavak dosadašnje politike, kako smatra, ne bi rešio probleme sa kojima se suočavaju.

Studentska lista iznela stav o Kosovu, vladajuće koalicije gotovo bez odgovora

Milivojević ocenjuje da je kosovsko pitanje gotovo izostalo iz aktuelne izborne kampanje, uprkos njegovom političkom i ustavnom značaju za Srbiju.

„Na ovim izborima tema Kosova je potpuno periferna tema“, kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, paradoksalno je to što se Studentska lista direktno izjasnila o pitanju Kosova, dok od vladajućih koalicija gotovo da nije bilo konkretnih poruka o toj temi.

„Oni su rekli da je za njih Kosovo ono što piše u preambuli Ustava – da je Kosovo suštinska autonomija na teritoriji i u okviru Republike Srbije“, navodi Milivojević, govoreći o stavovima Studentske liste.

Sa druge strane, smatra da su koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije gotovo potpuno izostavile Kosovo iz svojih predizbornih poruka.

„Mi od vlasti skoro da ništa nismo čuli, govorim o SNS koaliciji, a govorim i o ovoj drugoj koaliciji SPS-ovoj. Kada govorimo o temi – Kosovo za njih kao da ne postoji“, ocenjuje on.

Birači sa Kosova i pitanje mogućih zloupotreba

Govoreći o biračima sa Kosova, Milivojević otvara pitanje mogućih zloupotreba biračkog prava, posebno u kontekstu izdavanja novih ličnih karata i prijavljivanja prebivališta u centralnoj Srbiji.

Prema njegovim rečima, ponovo se postavlja pitanje da li pojedini građani Srbije koji žive na Kosovu, prvenstveno Srbi sa prijavljenim prebivalištem na toj teritoriji, mogu imati i druga dokumenta na osnovu kojih bi ostvarivali biračko pravo na drugim mestima.

„Osim što po tom osnovu mogu da glasaju u ova četiri grada na teritoriji centralne Srbije, da istovremeno oni imaju još neka dokumenta i još neke lične karte na osnovu kojih glasaju i u još nekim gradovima centralne Srbije gde stvarno žive ili možda ne žive, ali su prijavljeni“, zapitao se Milivojević.

On smatra da je dodatni problem politička atmosfera u kojoj se, prema njegovoj oceni, pripadnost određenim političkim opcijama poistovećuje sa nacionalnom lojalnošću.

„To je zaista jedna neprijatna situacija, pogotovo što se ovde u centralnoj Srbiji nažalost stvorila klima da samo onaj ko glasa za Aleksandra Vučića ili njegove liste – Srpska lista i SNS – samo je taj ispravan Srbin“, kaže Milivojević.

Srbi sa Kosova kao moguća kolateralna šteta

Milivojević upozorava da bi takva politička atmosfera mogla da ima posledice po položaj Srba sa Kosova u slučaju promene vlasti u Beogradu.

„To zaista nije dobra poruka koja bi u nekoj situaciji izbornog raspleta u kojoj bi na primer Studentska lista bila u poziciji da formira novu vladu, to ne bi bila dobra preporuka za Srbe sa Kosova koji su tamo ostali i trpe posledice toga što se država Srbija od 2013. godine lagano okreće od njih“, ocenjuje on.

Sa druge strane, smatra da bi i eventualna nova vlast u početnoj fazi mogla da ima određene rezerve u odnosu prema Srbima sa Kosova, upravo zbog njihove dosadašnje političke povezanosti sa vladajućim strukturama.

„Srbi sa Kosova bi tu faktički bili jedna vrsta kolateralne štete u oba postizborna scenarija“, smatra Milivojević.

Zastupljenost Srba sa Kosova na izbornim listama

Milivojević ukazuje i na, kako navodi, odsustvo predstavnika Srba sa Kosova u kampanji Srpske napredne stranke.

Prema njegovoj oceni, u kampanji te stranke nije se pojavio nijedan predstavnik Srba sa Kosova koji bi imao značajniji politički uticaj.

„Neko ko ima, da tako kažem, ograničenu vrstu uticaja u državi i u Srpskoj naprednoj stranci“, kaže on.

Smatra paradoksalnim i to što je, prema njegovim rečima, za Studentsku listu predloženo više kandidata poreklom sa Kosova, uključujući one povezane sa Univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici, nego što ih ima na listama vladajućih stranaka.

„Naravno, ne računam na one koji se sete da su sa Kosova samo zato što treba da budu kandidati na nekoj listi, to se često dešava“, dodaje.

Podseća i da su se pojedine organizacije Srba sa Kosova javno izjasnile u prilog Studentskoj listi, među kojima pominje i one povezane sa Momčilom Trajkovićem.

Uprkos tome, ponavlja da je Kosovo, kao i položaj Srba koji tamo žive, ostalo na marginama izborne kampanje.

Studentska lista kao moguća politička alternativa

Govoreći o Studentskoj listi, Milivojević ocenjuje da ona predstavlja političku opciju usmerenu ka budućnosti i da bi mogla da donese drugačiji odnos prema pitanjima koja su, prema njegovom mišljenju, zanemarivana.

„Studentska lista je pre svega lista budućnosti“, kaže on.

Smatra da bi njeno eventualno preuzimanje odgovornosti za formiranje vlasti moglo da otvori drugačiju perspektivu i za Srbe sa Kosova.

„Možda je neka nada za Srbe sa Kosova. Mi ćemo videti kakav će biti izborni rasplet, ali ako mladi ljudi koji su selektori te liste, koji su odredili kandidate za poslanike sa te liste – oni su budućnost cele Srbije, pa i Kosova i Metohije“, ocenjuje Milivojević.

Dodaje da je pozitivno to što se Studentska lista uopšte izjasnila o kosovskom pitanju.

„Dobro je da su se oni setili Kosova“, kazao je Milivojević za Radio Kim. (KiM radio, radiokim.net, Zoran Savić, 22.10.2026)

https://radiokim.net/vesti/politika/271080-milivojevic-kosovo-za-vladajuce-koalicije-kao-da-ne-postoji-studentska-lista-se-jasno-izjasnila/

ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Студенти побеђују ако се броје стварни гласови | Код Бране 204

Може ли студентска листа да победи у неравноправним изборним условима? Зашто Цвијетин Миливојевић оцењује да је Вучићева кампања обележена страхом и паником? И да ли би изборни пораз значио и предају власти?

Гост 204. емисије подкаста „Код Бране“ је политиколог Цвијетин Миливојевић. У трочасовном разговору са Бранимиром Нешићем анализира изборне услове, састав студентске листе, понашање опозиције и могуће сценарије после гласања.

„Ако бисмо бројали само оно што стварно постоји, студентска листа ће сигурно победити. Резултате не знамо. Не знамо разлику“, каже Миливојевић, објашњавајући услове на којима заснива своју прогнозу.

Зашто говори о изборној „преткрађи“ и како образлаже своју тврдњу о пола милиона гласова? Какву улогу имају функционерска кампања, медијска неравноправност и непроверен бирачки списак? Зашто сматра да су студенти уз захтев за изборе морали да траже и обезбеђивање нормалних изборних услова?

Посебан део разговора посвећен је студентској листи. Миливојевић критикује начин избора кандидата и говори о одсуству Мила Ломпара, Владана Ђокића и Александра Кавчића, али објашњава зашто ипак подржава листу и зашто промена система за њега има предност над неслагањем са појединим именима.

Разговарамо и о односу Србије и Републике Српске, гласању дијаспоре, Косову и Метохији, спољној подршци власти, улози безбедносних служби и одговорности институција. Шта значи укинути „парадржаву“? Како спречити да смена власти постане само смена људи, уз очување истог система?

Теме емисије:

• протести 1996/97. и данашња борба за изборну вољу;

• изборна „преткрађа“, функционерска кампања и медији;

• бирачки списак, контрола гласања и саопштавање резултата;

• студентска листа – критика избора кандидата и разлози за подршку;

• широка листа и заједнички циљ људи различитих уверења;

• опозиционе колоне, цензус и ризик расипања гласова;

• Устав, подела власти и одговорност институција;

• корупција, лустрација и нелегално стечена имовина;

• Србија, Република Српска и страначка употреба националних осећања;

• Косово и Метохија и политика западних земаља;

• страх од губитка власти и поруке предизборне кампање;

• ненасилан одговор на могуће изборне нерегуларности;

• признавање пораза и могућности опструкције нове власти.

(Подкаст код Бране, catenamundi.rs, 21.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=lCzPCI4t2rs&pp=ygUJa29kIGJyYW5l

Vučićev prelazak iz Predsjedništva u izbornu utrku: Može li Srbija izaći iz sistema lične vlasti?

Ostavkom na mjesto predsjednika Srbije Aleksandar Vučić otvorio je put povratku na čelo izvršne vlasti. Dok Ustav ključne izvršne nadležnosti daje Vladi, sagovornici Al Jazeere ocjenjuju da će stvarni test biti može li se promijeniti način na koji institucije funkcioniraju.

Nakon što je 27. septembra 2026. godine podnio ostavku na poziciju šefa države prije isteka drugog predsjedničkog mandata i najavio kandidaturu za predsjednika Vlade na vanrednim parlamentarnim izborima, zakazanim za 25. oktobar, Aleksandar Vučić je ponovno u žižu javnosti stavio pitanje raspodjele političke moći u Srbiji. Scenarij prema kojem šef države napušta Andrićev venac kako bi preuzeo kormilo u Nemanjinoj 11 nije novost – Vučić je 2017. godine napravio korak u suprotnom smjeru, dok je Boris Tadić 2012. skratio predsjednički mandat radi spajanja izbora.

Međutim, društveni kontekst obilježen dugotrajnim protestima, pritiscima u vezi s izbornim uvjetima i optužbama opozicije stavlja na ispit cjelokupan sistem kontrole nad institucijama. Dužnost vršiteljice dužnosti predsjednice Republike do izbora novog šefa države, koji se prema zakonu moraju održati najkasnije do kraja decembra, preuzela je dosadašnja predsjednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Prema Ustavu Srbije, Vlada utvrđuje i vodi politiku zemlje, predlaže zakone i budžet, izvršava zakone te donosi uredbe i druge propise. Predsjednik Republike predstavlja državu, predlaže mandatara nakon konsultacija s političkim strankama, proglašava zakone i ima druga, Ustavom precizirano određena ovlaštenja.

Zato bi eventualni Vučićev povratak u Vladu formalno značio dolazak na poziciju s neposrednijim izvršnim nadležnostima.

Moć neovisna o funkciji

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, smatra da promjena Vučićeve formalne pozicije ne bi bitno promijenila raspored stvarne moći u Srbiji.

„Aleksandar Vučić je u Srbiji uspostavio klasičan autokratski sistem lične vlasti. To znači da je vlast organizovana piramidalno, on je na vrhu piramide i donosi sve odluke, a svi drugi su ispod njega“, rekao je Popović za Al Jazeeru.

Prema njegovoj ocjeni, ključni problem nije ustavna definicija pojedinih funkcija, nego način na koji institucije djeluju u političkoj praksi.

„Ne postoje nezavisne institucije, uključujući i sud ili tužilaštvo, a takođe nema ni bilo kakve ravnoteže i međusobne kontrole različitih grana vlasti. Samim tim je potpuno svejedno na kojoj funkciji je Vučić formalno, on ima apsolutno isti nivo moći“, kaže Popović.

Predsjednička funkcija, prema Ustavu, nema izvršne ovlasti kakve ima Vlada. Ipak, Popović smatra da to do sada nije bilo prepreka da Vučić ostane glavni politički autoritet.

„Predsednička funkcija je po srpskom Ustavu prilično ograničena, ali to u ovakvom poretku ne znači ništa, jer se ne vlada na osnovu zakona, već na osnovu volje pojedinca“, navodi on.

Pitanje može li SNS nakon izbora zadržati isti nivo kontrole nad institucijama, prema njegovim riječima, nije samo stvar broja mandata niti odnosa u eventualnoj vladajućoj koaliciji. Popović smatra da je stranačka struktura podređena ličnom autoritetu svog dugogodišnjeg lidera.

„Sve funkcije u Srbiji dobijaju se na osnovu odluke SNS-a i sve su institucije podređene volji stranke, a stranka volji Aleksandra Vučića“, kaže Popović.

Takav sistem, ocjenjuje, održava se i kroz raspodjelu položaja, privilegija i materijalnih interesa.

„On je omogućio da važne privilegije, novac, moć i vlast dobiju ljudi koji to nikada ne bi mogli na osnovu svojih zasluga i to ga čini neprikosnovenim autoritetom za te ljude. Tako sistem funkcioniše klijentelistički i bez ikakve veze s tim ko koju funkciju formalno obavlja“, rekao je Popović.

Formalni povratak vladi

Cvijetin Milivojević, politički analitičar iz Beograda, smatra da bi Vučićev povratak na funkciju premijera ipak imao jednu formalnu posljedicu: centar političkog odlučivanja bio bi smješten u instituciji kojoj Ustav daje glavnu ulogu u vođenju unutrašnje i vanjske politike.

„Kada bi on, nekakvom magijom, uz već evidentnu izbornu pretkrađu glasova, nekako došao u priliku da formira buduću Vladu, kolateralna korist od toga bi bila nekakav korak ka ‘privođenju poznaniju prava’, jer naš Ustav kaže da Vlada, a ne predsednik Republike (što je on činio u oba svoja mandata, od 2017. naovamo), vodi unutrašnju i spoljnu politiku“, rekao je Milivojević za Al Jazeeru.

Drugim riječima, prelazak iz Predsjedništva u Nemanjinu 11 mogao bi formalno vratiti izvršnu vlast tamo gdje je Ustav i smješta. No, Milivojević ne vjeruje da bi sama promjena funkcije automatski ograničila koncentraciju političkog utjecaja.

Prema njegovoj ocjeni, Vučić je i ranije djelovao kao ključni politički akter bez obzira na formalni položaj, a vlast je bila koncentrirana oko njega još od dolaska SNS-a na vlast.

„Moć, i to apsolutna, to jeste i izvršna, i zakonodavna, i sudska vlast [bi bila u rukama Vučića], jer na to se ovde navikavamo još od 2012, kada je Vučić postao prvi potpredsednik Vlade – protivno Ustavu, Zakonu o Vladi i Zakonu o predsedniku Republike, uvek tamo gde je Vučić, makar on nemao niti jednu državnu niti partijsku funkciju i bio, kao što je trenutno slučaj, samo građanin Aleksandar Vučić“, kaže Milivojević.

On procjenjuje da bi eventualni premijerski mandat Vučiću dao dodatni formalni okvir za upravljanje izvršnom vlašću, ali da ne bi nužno značio i povratak ravnoteže između institucija.

„No, ne sumnjam da bi on i iz pozicije predsednika Vlade prigrabio za se i nadležnosti predsednika Republike i predsednika Parlamenta, i celu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, da bi opet bio sva ‘tri u jednom’, odnosno da bi nastavio da vlada kao samodržac iz poslednje faze autokratije“, navodi Milivojević.

On smatra da je Vučić istovremeno i nosilac sistema koji je stvaran proteklih godina, ali i politički vezan za interese kruga moćnih ljudi, koji je rastao uz vlast.

„Vučić je zarobio državu, uzurpirao nadležnosti koje mu, po Ustavu, ne pripadaju; on, iako trenutno nije ništa, to jeste – jeste običan građanin Srbije, zapravo vlada i komanduje svim najvažnijim državnim, društvenim i nacionalnim institucijama“, rekao je Milivojević.

Prema njegovoj procjeni, oko vlasti se oblikovao i sloj ljudi čiji materijalni i politički interesi zavise od opstanka postojećeg poretka.

„Osim što većinsku Srbiju trenutno drži u kolektivnom apsu, i on sam je, na drugoj strani, zarobljenik plutokrata koje je sam stvorio za vreme 14-ipogodišnje vlasti: tih nekoliko desetina dojučerašnjih ‘gologuzana’, uglavnom poreklom iz ‘sivih’, a neki i iz ‘crnih’ zona, koji pre 2012. nisu imali ništa, a danas u Srbiji drže sve, uključujući i naše živote – iz razloga očuvanja sopstvene moći i bogatstva, braniće, do poslednjeg trenutka, Vučiću da odstupi, čak i ako mu izborna matematika ne bude išla u prilog“, dodaje Milivojević.

Institucije kao stvarni test

Milan Antonijević, povjerenik za zaštitu ravnopravnosti, ne želi unaprijed tumačiti političke motive niti predviđati ishod mogućeg Vučićevog povratka u izvršnu vlast. Podsjeća, međutim, da Ustav počiva na podjeli vlasti čiji je cilj sprečavanje pretjerane koncentracije moći i zaštita prava građana.

„Sve institucije, nezavisno od toga ko ih vodi, treba da dosledno primenjuju zakone i odgovorno postupaju u interesu građana, jer se stvarna snaga institucija ne meri personalnim promenama, već njihovom sposobnošću da samostalno obavljaju svoje nadležnosti u skladu, ponavljam, sa zakonima i Ustavom“, rekao je Antonijević za Al Jazeeru.

Prema njegovim riječima, promjena ljudi na najvišim državnim funkcijama sama po sebi ne govori dovoljno o stanju demokratije. Suštinsko je pitanje mogu li vlada, parlament, sudovi i nezavisna tijela raditi u okvirima svojih ustavnih nadležnosti, uz jasnu odgovornost onih koji donose odluke.

„Nije dovoljno da nadležnosti budu formalno podeljene ako se u praksi ne zna ko donosi odluke, ko za njih odgovara i ko snosi posledice ukoliko posao nije obavljen u skladu sa zakonom“, kaže Antonijević.

Kao pokazatelje stvarne institucionalne promjene navodi djelotvoran nadzor Narodne skupštine nad izvršnom vlašću, transparentne i obrazložene odluke, nezavisno pravosuđe te mogućnost da nezavisne institucije rade bez nedopuštenog utjecaja.

Antonijević smatra da u demokratskom sistemu ni Vlada ni predsjednik Republike ne mogu biti zamjena za institucije koje imaju vlastite nadležnosti i odgovornost. Nezavisna tijela, dodaje, ne mogu preuzeti posao parlamenta, sudova ili izvršne vlasti, ali kroz preporuke, mišljenja i izvještaje trebaju djelovati kao korektiv i upozoravati kada se prava građana ugrožavaju.

„Pokazatelj jednog demokratskog društva je i to da se preporuke i nalazi nezavisnih institucija ozbiljno razmatraju i sprovode, a ne samo formalno primaju k znanju“, ističe Antonijević.

Upravo bi to, prema njegovom stavu, trebalo biti mjerilo nakon izbora: ne samo ko će formalno voditi Vladu ili Predsjedništvo nego hoće li građani moći jasno znati ko donosi odluke, kome se mogu obratiti kada su im prava povrijeđena i ko odgovara ako institucije ne rade u skladu sa zakonom.

(Balkans.aljazzera.net, portal, Mario Pejović, 22.10.2026)