Zašto Vučić nije raspisao i predsedničke izbore?

Vanredni parlamentarni izbori su raspisani, ali nisu spojeni sa predsedničkim, iako bi oni morali da budu raspisani u narednih šest meseci.

Vučić je, inače, ranije najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika Srbije, ali nije jasno precizirao kada bi to moglo da se desi. To znači da bi novi izbori mogli da se održe i ranije, pod uslovom da odlazeći predsednik ispuni ovo obećanje.

Tako će građani Srbije morati dva puta da izlaze na birališta u relativno kratkom periodu, a time što sada nije spojen izlazak na birališta, povećavaju se troškovi koji idu na teret građana Srbije.

Nedeljnik je pitao analitičare zašto nisu u isto vreme raspisani i predsednički izbori zajedno sa vanrednim parlamentarnim.

„Vučić je polazio od toga da ako budu spojeni predsednički parlamentarni izbori, da će biti još veća mobilizacija građana protiv njega. Mnogi imaju ideju da je predsednik centralna tačka u sistemu, što nije tačno, ali uvreženo je mišljenje, jer su kod nas predsednici često uzurpirali ovlašćenja“, ocenio je politički analitilčar Dragomir Anđelković.

Predsednik Srbije, prema njegovom mišljenju, „neće da rizikuje sve odjednom“.

„Hoće da drži tu poziciju sa strane – bilo da do poslednjeg momenta ostane na mestu predsednika i ne podnese ostavku, ili da podnese ostavku, a da predsednica skupštine zauzme to mesto u poslednjem trenutku. Svakako čuva tu poziciju za takozvanu postizbornu borbu, jer se plaši demonstracija“, ispričao je.

Ukazao je i da postoji jedan element „istorijskog pamćenja i možda sujete koja iz toga proizilazi“.

„Vučić se seća da je i Milošević napravio grešku kad je raspisao prevremene predsedničke izbore i da je tu grešku napravio i Boris Tadić, jer je to bio put u njihovu propast. Kad sve to uzmemo u obzir, mislim da nema ni govora o tome da će biti sad predsednički izbori“, poručio je.

MILIVOJEVIĆ: VUČIĆEV KANDIDAT NE MOŽE POBEDITI U DRUGOM KRUGU, U PRVOM SU MU NIKAKVE ŠANSE

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da „Vučićev kandidat za predsednika Republike ne može pobediti u drugom krugu, a da su u prvom krugu faktički skoro nikakve šanse“.

On smatra i da predsednik ima nameru da „i u ovom slučaju krši Ustav i zakon“.

„Lista koja će se zvati ‘Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’ i na kojoj će ime i prezime Aleksandra Vučića nadkriliti izbornu listu njegove koalicije za parlamentarne izbore — sve to je u nedosluhu sa Ustavom, sa zakonima, pogotovo sa Zakonom o sprečavanju korupcije“, ocenio je.

„PREDSEDNIK REPUBLIKE NE MOŽE DA OBAVLJA DRUGU JAVNU FUNKCIJU“

Podsetio je i da je Srpska napredna stranka na poslednjem Glavnom odboru Aleksandra Vučića i zvanično kandidovala za premijera.

„Predsednik Republike po našem Ustavu ne može da obavlja drugu javnu funkciju“, naglasio je.

Ispričao je da „smo 14 godina unazad gledali kako predsednik Republike ignoriše Ustav i zakon, pogotovo od trenutka kad je postao zvanično i predsednik Republike, prvi put 2017. godine“.

„Brutalno kršeći naše zakone, bavi se izbornim prevarama tako što građani žive u zabludi da je on kandidat na svim izborima: za odbornike u opštinama, odbornike u skupštinama gradova, na pokrajinskim izborima, na parlamentarnim izborima, da je kandidat za gradonačelnika, za predsednika opštine – jer sve liste na svim nivoima izbora, čak i za savete mesnih zajednica, nose njegovo ime“, ukazao je Milivojević.

ZAŠTO VUČIĆ NIJE ISPUNIO OBEĆANJE DA ĆE DATI OSTAVKU?

Nova stvar je, kako kaže, činjenica da ovaj put predsednik Republike ima „izbornog takmaca koji mu verovatno neće oćutati i ovaj pokušaj kršenja Ustava“.

„Zašto on nije ispunio obećanje koje je dao 27. juna na predvidovdanskom skupu svoje stranke u Beogradu, kada je rekao da će se, citiram njega, ‘u roku od nekoliko nedelja povući s mesta predsednika Republike i dati ostavku'“, pitao je Milivojević i dodao da je prošlo nekoliko meseci od tada, a da on to obećanje nije ispunio.

Zato što se, kako obrazlaže Milivojević, plaši činjenice da nakon što podnese ostavku, nešto što se ticalo njegovog imuniteta ne bi više važilo.

„Zato što želi, na primer, da sada ode na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija u drugoj polovini septembra, sa funkcijom predsednika Republike. Zato što bi najviše voleo kad bi mogao da sa funkcijom predsednika dočeka EXPO“, zaključio je Milivojević. (nedeljnik.rs, Milana Milošević, 10.9.2026)

Šta je poručio rektor Đokić dolaskom ispred Pravnog fakulteta?

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je prisustvovao održavanju 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, dobro je postupio i poslao je poruku građanima da nastave da podržavaju studentski pokret, da je on još tu i da se ne povlači, kažu sagovornici Danasa.

Mediji bliski vlasti objavili su u utorak da se Đokić pojavio na odavanju počasti žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu i to u sred spekulacija tih istih medija o tome da je vetiran na studenstkoj listi.

Studenti u blokadi nisu ni demantovali ni potvrdili vetiranje Đokića. Bez obzira na to da li jeste ili nije na listi, njegov dolazak ispred Pravnog privukao je pažnju i nemoguće je ne zapitati se koja je poruka tog poteza.

Ni od Đokića, niti iz Rektorata nismo dobili odgovore na naša pitanja, među kojima je i zašto je za prisustvo na odavanju počasti odabrao baš trenutak u kojem se licitira da li je na listi ili ne, s obzirom na to ga nismo viđali u tim prilikama koje se ispred Pravnog održavaju svaki dan.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da ne zna šta su motivi “propagandnog štaba Aleksandra Vučića” koji je objavio snimak, ali da može da razume motive profesora Đokića i da je njegov potez dobar.

– Mogu samo postaviti kritičko pitanje, zašto nije malo češće dolazio. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su i profesor Đokić, i mnogi drugi koji su pominjani kao kandidati za studentsku listu, češće bili tu gde se održavala vrsta “večne vatre” ispred Pravnog fakulteta svakog dana – navodi on, ali dodaje da ne može ništa loše da kaže.

Milivojević ne može da proceni da li je to simbolički značilo da je Đokić jeste ili nije vetiran.

Prema njegovom sudu, catch-all listu Aleksandra Vučića može srušiti samo catch-all lista studenata, jer je ona čistija, poštenija, originalnija od onoga što će biti na catch-all listi Aleksandra Vučića, a koja pak, koja, ne sme da se nagne ni previše desno ni previše levo.

– Profesor Đokić je simbol profesorskog kadra studentskih protesta. I on ili neki drugi rektor nekog drugog državnog univerziteta, svakako mora da bude pri samom vrhu liste. Kao što nije dobro vetirati ni Jovu Bakića s leve, niti Lompara s desne strane, niti Kavčića u sredini, niti Bodirogu i druge jer svi oni nose kvalitet toj listi. Studenti možda imaju drugu taktiku.

Dakle, oni mogu da zadrže taj catch-all pristup, a da niko od ovih koje sam ja pominjao ne bude na listi – navodi on.

Milivojević navodi i mogućnost da studenti sačekaju poslednji rok za izlazak sa listom na kojoj bi bili samo studenti dok bi profesore i javne ličnosti čuvali za funkcije ministara, direktora javnih preduzeća, rektora univerziteta…

On ne bi odbacio ni to da svi, za koje se pričalo da su vetirani, ustvari to ne budu. Milivojević navodi da je na onima koji su pominjani u kontekstu studentske liste da pokažu koliko su oni dosledni i, bez obzira na to da li su na listi ili ne, kažu da podržavaju studente, da će glasati za njih i ostaju uz ono što lista jeste. On to očekuje od Đokića.

Da je baš to pokazao u utorak misle Boris Kojčinović, master student Filozofskog fakulteta i Miloš Đajić, član Pobunjenog univerziteta.

Kojčinović za Danas kaže da je rektor Ðokić uvek jasno i glasno bio uz studente i da njegovo pojavljivanje ne čudi, već samo pokazuje da je još uvek tu.

– Ako je pitanje zbog konteksta SL, ljudi koji se nađu ili ne na njoj, nisu osujećeni time, jer svi imamo isti cilj, do kog sada kreće šprint – konstatuje Kojčinović.

Slično misli i Đajić. On za Danas, podseća da je rektor Đokić mnogo puta do sada bio zajedno sa studentima u zajedničkoj borbi.

– I u utorak je pokazao da po ko zna koji put stoji uz svoje studente i zajedno sa njima se seća poginulih ispod nadstrešnice. Podsećam da ovo nije prvi put da je bio na svakodnevnoj tišini kojom se odaje pošta poginulima ispod nadstrešnice. Kod Pravnog fakulteta, koliko se sećam, govorio je dva puta – podseća Đajić.

I ističe da je rektor u utorak pokazao da je tu i da se ne povlači.

– To je poruka i građanima da nastave da podržavaju studentski pokret. Podsećam na njegovu izjavu: „Ukoliko studenti i građani od mene budu tražili neki angažman, ja sam spreman da taj angažman prihvatim“. Ako se pitamo koja je poruka, za mene je poruka da bez obzira na jezive napade koje je trpeo poslednjih dana u tebloidima pod kontrolom vlasti da je uvek tu uz svoje studente, da je spreman da uradi ono što oni od njega budu tražili jer zna da studenti pobeđuju – zaključuje Đajić. (Danas, danas.rs, Lidija Valtner, 10.9.2026)

Milivojević: Predsednik u brutalnoj kampanji i pre izbora, deo opozicije rizikuje da ne pređe cenzus

Predsednik Srbije danas je potpisao ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih izbora. Da li će Vučić, kao što je i najavio,  podneti ostavku i šta  sledi u Srbiji do 25.oktobra, kakve su šanse razjedinjene opozicije a kakvi su izazovi pred studentima, u emisiji 3D analizirao je politikolog Cvijetin Milivojević.

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da podnese ostavku na funkciju predsednika ukoliko želi da Srpska napredna stranka na parlamentarne izbore izađe sa listom „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“. Milivojević je, gostujući na Insajder televiziji, rekao da je Vučić ostavku trebalo da podnese još ranije, podsećajući da je i ranije na funkciji predsednika SNS-a ostao godinama nakon stupanja na mesto predsednika Republike.

„Ne zaboravite, predsedniku je trebalo šest i po godina i 25 laganja da konačno ispoštuje ono što piše u članu Ustava koji kaže da predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, dakle ne može da bude predsednik stranke“, rekao je Milivojević.

On smatra da bi SNS svoju izbornu listu mogla da preda odmah nakon raspisivanja izbora, kako bi obezbedila prvo mesto na glasačkom listiću.

„Ja verujem da su već od sinoć da su rezervisani notari koji skupljaju, odnosno overavaju potpise za izbornu listu koja će se zvati, gle čuda, protivzakonito i protivustavno: Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“, naveo je Milivojević.

Govoreći o tome zbog čega smatra da je naziv liste sporan, Milivojević je naveo da se predsednik Republike, kao predsednik svih građana, ne bi trebalo da koristi za sticanje koristi pojedinačne političke stranke.

„Predsedniku Republike je zabranjeno da sve one resurse, informacije od javnog značaja, novac, snagu svog autoriteta, do kojih dolazi na osnovu obavljanja svoje javne funkcije, dakle predsednika svih građana, koristi radi namicanja koristi jednoj političkoj stranci, jednoj organizaciji ili pojedincu“, rekao je on.

Milivojević je ocenio i da je vlast u prethodnom periodu vodila kampanju pre formalnog raspisivanja izbora, odnosno da je reč o funkcionerskoj kampanji, koju je ocenio kao brutalnu.

„Glavni cilj je zapravo da ovom propagandom, to se u nekim normalnim zakonodavstvima ozbiljnih demokratskih zemalja zove preuranjena kampanja“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, problem je i u tome što se aktivnosti predsednika prenose na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, dok institucije nadležne za kontrolu medija i izbornog procesa, prema njegovoj oceni, ne funkcionišu dovoljno efikasno.

Govoreći o samoj izbornoj kampanji, Milivojević je ocenio da očekuje da ona bude „još gora“ nego što je bila do sad. Kao jedan od ključnih problema naveo je, kako tvrdi, neispunjavanje ključnih preporuka ODIHR-a.

Milivojević dodaje i da kada je reč o biračkom spisku - ništa nije urađeno kako bi se on poboljšao, navodeći da postoje slučajevi prijavljivanja građana na fiktivne adrese. Ističe i da je izborna trka tek počela, ali da se već mogu videti problemi koji bi mogli da obeleže izborni proces.

Milivojević je ocenio da bi izlazak opozicije na izbore u četiri kolone mogao da dovede do toga da samo jedna od njih pređe izborni cenzus, navodeći da bi, prema istraživanjima u koja je imao uvid, u slučaju dve grupisane opozicione liste, jedne nacionalne i jedne proevropske, obe mogle da pređu cenzus.

„Ne postoji teorijska mogućnost da sve četiri prođu. Ne postoji teorijska mogućnost ni da tri prođu, a bogami ne postoji teorijska mogućnost ni da dve prođu. Znači, u tom slučaju može preći jedna cenzus“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, opozicija bi, umesto međusobnog razdvajanja, trebalo da razmisli o širem okupljanju, posebno imajući u vidu da deo opozicionih stranaka još nije definitivno odlučio da li će učestvovati na izborima.

Raspisani vanredni parlamentarni izbori

Podsetimo, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i doneo odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za nedelju, 25. oktobar. Vučić je tu informaciju saopštio i prethodno veče, gostujući na RTS-u.

Prema zakonu, od raspisivanja izbora do dana njihovog održavanja mora da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana.

Podsećamo da je glavni odbor SNS jednoglasno na sednici održanoj u subotu u Nišu doneo odluku da stranka na predstojećim izborima nastupa sa listom "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", da je nosilac liste Aleksandar Vučić, kao i da on bude kandidat SNS za predsednika vlade.

Vlada Srbije je ranije ove nedelje posle održane sednice 7. septembra saopštila da je usvojila predlog za raspuštanje Skupštine i uputila ga predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Premijer Đuro Macut naveo je u obrazloženju te odluke, kako je prenela Vlada u saopštenju, da je u periodu koji je usledio nakon održavanja izbora 17. decembra 2023. godine omogućeno zainteresovanim političkim činiocima da iznesu predloge radi dodatnog poboljšanja izbornih uslova i izbornog zakonodavstva u Srbiji.

Ocenio je da su ti uslovi, uz uvažavanje iznetih stavova, a posebno preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) "dodatno i značajno poboljšani izborni uslovi u Srbiji".

Kada je reč o opoziciji, među strankama koje su se opredelile za izlazak u različitim grupacijama su SSP, Srce i Solidarnost, zatim Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, kao i Novi DSS i stranke desnice, dok bi u posebnoj koloni trebalo da budu Branimir Nestorović i Narodna stranka.

Studentsku listu podržali su Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front, Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka (SDS), dok je PSG naveo da će formalnu odluku doneti kada bude proglašena studentska lista.

(Insajder TV, insajder.net, emisija „3 D“, voditelj Jugoslav Ćosić, 9.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=cgrnXBCN97k

Cvijetin: "Ako krene da gubi, njegov plan je sledeći: ... "

Cvijetin Milivojević analizira aktuelnu političku situaciju u Srbiji, sa posebnim osvrtom na predstojeće izbore i fenomen studentskih lista. Kroz razgovor se provlače teme kontrole medija, uloge bezbednosnih službi i upoređivanja današnjeg političkog sistema sa istorijskim autokratijama. Milivojević detaljno objašnjava zašto smatra da je promena sistema, a ne samo vlasti, ključna za budućnost zemlje.

(produkcija HelmCast, podcast Crvena zona, autor i voditelj Dragiša Tmušić, 4.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=lB3IIivTMqc

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: SVI REZULTATI ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA ON NE MOŽE POBEDITI!

Gost emisije U kontekstu  na kanalu Glas javnosti je politikolog Cvijetin Milivojević.

Razgovaramo o predizbornim dešavanjima i predizbornoj kampanji širom Srbije. Ko koga kopira?

Ko gubi, a ko dobija ove izbore, prema rezultatima istraživanja? Kakva je uloga SPS-a u očima vladajuće stranke? Može li neka od opozicionih stranaka preći cenzus?

Kako može da izgleda catch-all lista vladajuće političke stranke, a šta treba da ima studentska lista? Zašto studentski pokret ne sme da otkriva listu do poslednjeg termina za predaju? Kolika je mogućnost da izbori budu fer?

Autor i voditelj je Jadranka Jakšić. (kanal „Glas javnosti“, emisija „U kontekstu“, www.glas-javnosti.rs, 31.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=XYbPUnq3TBc

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Izborna noć donosi najveću krizu u zadnjih 20 godina! (30.8.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Režim u neprekidnoj kampanji

00:04:40 – Ko će saopštiti rezultate izbora?

00:09:13 – Rejting odlučuje o datumu izbora

00:13:28 – Kampanja bez raspisanih izbora

00:18:03 – Može li SPS preko cenzusa?

00:23:28 – Šta zaista pokazuju istraživanja?

00:28:16 – Zašto Vučiću odgovara široka lista?

00:33:22 – Ko bi mogao da bude na izbornim listama?

00:38:57 – Kako studentska lista može da pobedi?

00:43:17 – Ko je stvarno izbačen sa studentske liste?

00:48:55 – Šta će otkriti Vučićeva izborna lista?

00:52:52 – Zašto se vraćaju bivši SNS kadrovi?

00:58:48 – Rezervni plan Aleksandra Vučića

01:03:19 – Kako se sistem menja kroz zakone?

01:08:46 – Da li opozicija legitimiše sistem?

01:13:13 – Hoće li svet priznati sledeće izbore?

Intervju je snimljen 28.8.2026. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (zvanični kanal Balkan info, balkaninfo.rs, 30.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=RY-8p83v0E4

Vučić, Milošević i Milo Đukanović: Da li se i kako završava vlast kad dođu izbori?

Požari, odgovornost, predsednička ovlašćenja, studentski protesti, opozicija i izbori samo su različite tačke jednog mnogo većeg pitanja: kako se u Srbiji danas uopšte dolazi do političke promene?

U 14. epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, ukupno 61. emisiji Albatros Newsa, razgovaraju Gordana Čomić, Cvijetin Milivojević i Duško Lopandić.

Razgovor počinje požarima i pitanjem odgovornosti države, ali vrlo brzo prerasta u oštru polemiku o granicama predsedničke vlasti, funkcionisanju institucija i tome da li se u zemlji u kojoj se osporava primena zakona uopšte može govoriti o političkom dijalogu.

Gordana Čomić zastupa tezu da bez političkih stranaka, političkog zanata i dijaloga nema održive promene. Protest može da izrazi snažnu društvenu emociju, ali bez organizacije koja će je pretvoriti u izbornu podršku, tvrdi ona, ne proizvodi politički rezultat.

Cvijetin Milivojević polazi sa gotovo suprotne pozicije: institucije vidi kao fasadu parlamentarizma, upozorava na završnu fazu autokratije i insistira da izbori imaju smisla samo ako postoje uslovi u kojima rezultat može biti odbranjen i priznat.

Duško Lopandić Srbiju opisuje kao zemlju u „predpolitičkoj fazi“ i govori o „diktaturi spinovanja“, ali smatra da su različiti oblici političke borbe legitimni (u parlamentu, na ulici i na izborima) dok je presudno pitanje njihove efikasnosti.

U središtu razgovora zato ostaju studenti i političke stranke: mogu li studenti sami da nose promenu, treba li opozicione partije da se povuku ili organizuju, koliko kolona treba da izađe na izbore i ko će kontrolisati izborni proces?

A na kraju dolazi pitanje koje možda najbolje sažima celu epizodu: šta se događa u 21 čas izborne večeri ako rezultat pokaže da je vlast izgubila?

Tri gosta daju tri različita odgovora - i tri različita pogleda na ono što Srbiju čeka.

🎙 Razgovarali: Gordana Čomić, Duško Lopandić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

Poglavlja:

00:00 Požari i pitanje odgovornosti

12:00 Predsednik, Ustav i granice nadležnosti

27:00 Studenti, stranke i politička alternativa

42:00 Autokratija, parlament i paralela sa 1933.

56:00 „Diktatura spinovanja“, Kosovo i EU

1:08:00 Dijalog sa vlašću ili borba protiv sistema

1:21:00 Bojkot 2020. i politička odgovornost

1:36:00 Izborni uslovi i kontrola glasanja

1:44:00 Šta se dešava u 21h izborne večeri?

(produkcija Albatros news, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, albatros.news, 28.8.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=M2pQWMV1kpM&pp=ygUbdSByZWtldHUgc2EgdGXFoWtpbSBjZW50cm9t