Opozicija potpuno nespremna za izbore!

Razjedinjena i fragmentisana opozicija, kakvom se pokazuje, nema kapacitet da ozbiljnije ugrozi vlast, ocena je analitičara. Upozoravaju da neslaganja oko uloge studentskog pokreta i izostanak jedinstvene strategije dodatno slabe njene izborne šanse, te direktno idu u korist vlasti.

Iako se uveliko spekuliše sa potencijalnim terminom za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, pa se čak pominju i letnji, opozicija je daleko od toga da ima predstavu kako bi na njih izašla. A ideja o jednom frontu naspram vladajuće koalicije sve je bleđa.

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Direktno ocenjuje da ovakva opozicija nema šansu da ugrozi vlast.

- Gledajući sve, imam utisak da je proces drobljenja opozicije odavno počeo, što se vidi i po tim pretendentskim skupinama koje za sebe tvrde da su stranke. Naime, nekada smo uvek znali koje sve stranke postoje, a sada za deo njih uopšte i ne znamo ko su tačno. Kao da je dugo rađeno na tome da se obesmisli potpuno, ne samo opoziciona scena Srbije, već ideja opozicije, da bi se onda pojavilo i konstruisalo nešto što je mačka u vreći, a što su takozvani studenti. To istovremeno posredno ide u korist vlasti. I dalje mislim da ne mogu studenti da promene vlast, jer bez dobro organizovane opozicione strukture ili struktura, mislim da bi režim ponovo mogao da dobije izbore - smatra Koprivica.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno ocenjuje da se ne ide u pravom smeru.

- Većina njih (stranke opozicije, prim. aut.) govori o tome da je najbolje, ako žele da pobede koaliciju Aleksandra Vučića, da imaju referendumsku atmosferu i potpuno se slažem s tim. Ali, njihova referendumska atmosfera podrazumeva da oni budu na studentsko-narodnoj listi. Studenti pak od početka to ne razumeju tako, oni su principijelni, kako nisu hteli predstavnike vlasti, tako neće ni predstavnike bivše vlasti, pa i ove nove opozicije. Kako studenti razumeju referendumsku atmosferu, i većina građana koja daje podršku studentsko građanskim zahtevima - isto tako kao i studenti. Ako je referendumska atmosfera, podrazumeva se da ima mnogo recepata, a najsvežiji je iz Mađarske - da sve opozicione stranke daju podršku studentskoj listi kao najjačem akteru i jedinom koji u poslednjih 14 godina ima šansu da ugrozi sadašnju vlast na izborima. To je referendumska atmosfera koja se pokazala kao dobitna kombinacija u Mađarskoj - ukazuje Milivojević.

Pojašnjava da su mnoge stranke opozicije u Mađarskoj koje su bile parlamentarne, odustale od izlaska na izbore da ne mute vodu.

- Od toga nema ništa, jer parlamentarne stranke opozicije od 5. maja prošle godine kada su studenti kandidovali parlamentarne izbore kao najdemokratski način za izlazak iz duboke društvene krize, nisu za tako nešto. Oni ponekad verbalno podrže nešto, ali delom nikako. Skoro godinu dana opozicija pomaže Vučiću da pokazuje privid demokratskog parlamentarizma. Oni saučestvuju u donošenju svih ovih zakona jer sede u parlamentu. A da su 5. maja prošle godine izašli iz parlamenta, da je bojkotovala njegov rad, imali bismo izbore još prošle godine jer bi postojao pritisak EU za tako nešto - navodi Milivojević.

Ukazuje da je sličnih skupova opozicije bilo i ranije, na koji je pozvano na desetine organizacija, ali bez dobre volje.

- Mislim da ovaj razgovor ima svrhe ukoliko su izašli sa jednim jedinstvenim stavom da će izaći kao jedna lista, pa bi tako sutra bili možda poželjan manjinski partner studentskoj listi kada se formira izvršna vlast. A jedino dokle se može tolerisati je da budu dve liste - jedna evrofanatična i druga okupljena oko tzv. patriotskih opozicionih stranaka. No, plašim se, s obzirom na prethodna iskustva, da bi bio problem formirati ta dva bloka, kao i da opozicija nema poštene namere kada je reč o studentskoj listi, pa je i deo opozicije "buši" pored vlasti. Sve u svemu, lepo je da se razgovara u opoziciji, ali stvari treba potpuno otvoriti - zaključio je Milivojević.

Podsetimo, na sastanak opozicije na koji je pozvao lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, odazvali su se Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Stranka Srbija centar, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka, Pokret za decentralizaciju i Novo lice Srbije. S druge strane, za sastanak nisu bili zainteresovani Demokratska stranka, Pokret Kreni - promeni i Novi DSS.

(www.direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 24. 4. 2026)

“Evropa između globalizma i suverenizma – Brisel srušio Orbana”, RTRS, emisija “Pečat”, 23.4.2026.

Izjava C. Milivojevića:

-          Od 07 min 40 sec do 08 min 15 sec

-          Od 11 min 10 sec do 12 min 00 sec

(Radio-televizija Republike Srpske, rtrs.tv, emisija „Pečat“, novinar Anđelko Jandrić, 23.4.2026)

https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=137129

Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

 

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

(RTV Vojvodine, emisija “Pravi ugao”,autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić, 23.4.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=hH7UynR9fgM

 

https://www.google.com/url?esrc=s&q=&rct=j&sa=U&url=https://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/108714&ved=2ahUKEwjQ9re-_oWUAxXQ8bsIHQybBpAQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw2KC6QNqfqM0JbPZ2bXwRbZ

Kampanja za otpriznavanje Kosova u CG - prazna priča ili politički zaokret?

Demokratska narodna partija Milana Kneževića pokreće kampanju za povlačenje priznanja Kosova u Crnoj Gori, uz najavu serije političkih inicijativa na lokalnom i državnom nivou. Analitičari ocenjuju da je reč o potezu sa jakom političkom simbolikom, ali i poručuju da bez jasne reakcije Srbije takve inicijative teško mogu imati konkretan efekat.

Knežević, koji je inicijator povlačenja priznanja, najavio je veliki skup u Podgorici 10. maja, na kojem će se govoriti upravo o toj temi. Kako tvrdi, 85 odsto građana Crne Gore ne podržava nezavisnost južne srpske pokrajine, te podseća da je bivši premijer Duško Marković svojevremeno izjavio da su morali da donesu takvu odluku pod pritiskom međunarodne zajednice.

- Smatramo da je sazrelo vreme nakon svih onih turbulencija koje smo imali u vladi Milojka Spajića da krenemo s rešavanjem ovih identitetskih i ideoloških pitanja koja su veoma važna i za srpski narod i za pravoslavni narod u Crnoj Gori. Zbog toga smo se i odlučili da pokrenemo ovu inicijativu - kazao je Knežević za RTS.

Najavio je da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine koja će kroz glasanje odborničke većine već 12. maja doneti deklaraciju o povlačenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji Zete. Očekuje, kaže, da će onda otpočeti niz sednica lokalnih samouprava na teritoriji Crne Gore, a onda kao poslanički klub najavio i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne Gore.

- Tom rezolucijom bi se Vlada Crne Gore obavezala da povuče odluku o priznanju nezavisnosti Kosova - konstatovao je.

Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, za Direktno ističe da je ova inicijativa DNP-a pre svega važna zato što konačno vraća jednu od ključnih nacionalnih tema u žižu javnosti.

- Jer, da budemo potpuno otvoreni, priznanje "Kosova" od strane tadašnje vlasti Mila Đukanovića bila je jedna od najvećih bruka u savremenoj istoriji Crne Gore. To nije bila odluka u interesu građana, već odluka režima koji je radio protiv većinske volje naroda i protiv istorijskih, državnih i duhovnih veza koje Crna Gora ima sa Srbijom i srpskim narodom - naglašava Dajković.

Zato je, kaže, dobro i zdravo za društvo da se ta tema ponovo otvara.

- Nije normalno da se o tako krupnim pitanjima ćuti, niti da se pod tepih gura nešto što očigledno nikada nije dobilo puni demokratski legitimitet. Međutim, ono što danas vidimo jeste potpuna politička nedoslednost aktuelne vlasti. Oni koji su došli na talasu promena i obećanja da će ispravljati nepravde prethodnog režima, danas ćute o jednoj od najvećih nepravdi. To jasno pokazuje da su im fotelje i "dobri odnosi sa stranim centrima moći" važniji od istine i pravde - kaže Dajković.

Napominje da, ako vlast zaista želi da pokaže da je drugačija od DPS-a, onda mora imati hrabrosti da otvara i rešava ovakva pitanja, a ne da beži od njih.

- Zato ovu inicijativu vidim kao važan prvi korak, ne samo ka eventualnom povlačenju priznanja, već ka vraćanju dostojanstva Crnoj Gori i njenim građanima - zaključuje Dajković.

S druge strane, politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da je za ponovno uspostavljanje dobrih odnosa između Srbije i Crne Gore neophodna obostrana volja, uz poštovanje osnovnog diplomatskog principa reciprociteta.

- U diplomatiji je krunski princip reciprocitet - odnos dveju zemalja koje funkcionišu na osnovu interesa, "koliko ja tebi, toliko ti meni". Nažalost, sadašnja vlast u kontinuitetu od 14 godina, ali i prethodna za vreme koje je Crna Gora i priznala tzv. Kosovo, nisu učinile ništa da makar simbolički, diplomatskim putem upozore Crnu Goru da čin priznanja Kosova znači i nepriznavanje Srbije u njenim granicama. Kada je Crna Gora priznala Kosovo, ona je faktički prestala da priznaje Srbiju u njenom teritorijalnom integritetu - smatra Milivojević.

On dodaje da Srbija ne mora da povuče isti potez, ali da bi trebalo da pošalje jasnu političku poruku.

- Ne kažem da Srbija treba da uzvrati istom merom, ali bi morala da signalizira da bi mogla to da uradi. Crna Gora se, kao i Makedonija, odvojila bez ispaljenog metka, uz saglasnost Srbije, i ne vidim zašto takav potez nije praćen uzajamnim poštovanjem. Ako nas priznaju na 85 odsto teritorije, logično je da postoji neka vrsta reciprociteta. Nisam političar, pa da govorim o konkretnim potezima, ali poruka mora biti jasna - upozorava on.

Milivojević ocenjuje i da je dosadašnja politika Srbije primer nedoslednosti.

- To se može banalizovati do apsurda - recimo, u Severnoj Makedoniji postoji Zapadna Makedonija gde Albanci imaju apsolutnu većinu i gde su se u određenim periodima pojavljivale ideje o formiranju posebne državnosti. Slična situacija je i u Crnoj Gori, u oblasti Malesije, gde takođe živi većinsko albansko stanovništvo. Kada bi Srbija htela da odgovori istom merom, mogla bi, hipotetički, da povuče radikalne poteze i otvori pitanje autonomije tih područja, uz očekivanje da se zauzvrat izvrši pritisak na Prištinu ili Tiranu da promene stav prema Srbiji. Međutim, to je upravo primer banalizacije - pokazatelj koliko bi takav pristup bio neodgovoran i koliko zapravo naša diplomatija ne koristi ni mnogo umerenije, legitimne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju – navodi Milivojević.

Na kraju ističe da fokus ne bi trebalo da bude na potezima političkih aktera u Crnoj Gori, već na reakciji Srbije.

- Ne gledam šta će raditi stranke srpskog bloka u Crnoj Gori, iako je to lepo mada je trebalo to od početka da rade. Ključno je kako reaguje Srbija, jer je princip reciprociteta temelj savremenih diplomatskih odnosa - zaključuje Milivojević.

Crna Gora priznala je nezavisnost tzv. Kosova oktobra 2008, a istog dana takvu odluku donela je i vlada Makedonije. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 21.4.2026)

Srljamo u provaliju i totalni mrak, u junu ćemo znati sve! Cvijetin Milivojević

Ćacistan: Zabranjeni grad!

Mrdićevi zakoni su bili priprema za OVO

Prokletstva malih razlika

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je EU dala Aleksandru Vučiću još malo vazduha pretnjom da će zamrznuti milijardu i po evra namenjenog za državne projekte. Venecijanska komisija tek treba da izvesti o situaciji u vezi s vladavinom prava, medijima i izborima. Ova halabuka donekle ide Vučiću

u prilog jer zbog angažovanja opozicije da Evropa pomogne, -optužuje ih da traže sankcije za sopstveni narod. Među prvima je zaključavanje kase EU.

Milivojeviću ovo nije najvažniji događaj ovog meseca, vec 13-godišnjica potpisivanja i ratifikovanja Briselskog sporazuma za sta su zasluzni svi, od Nikolića, Dačića, demokrata tada na celu s Đilasom.

[Bilo je reči i o razjedinjenoj patriotskoj opoziciji i eurofanatičnoj koja je jedinstvenija i o tome zašto bi treća lista opozicije radila direktno za Vučića. Objasnio je i tri faze u obesmišljavanju izborne volje građana, načine na koje se svakodnevno krši ustav i za koliko milijardi nas je EXPO u ovom trenutku zadužio. Bilo je reči i o "državama" unutar države Srbije, zapravo unutar Beograda. (podcast “Pravi odgovor”, novinar i voditelj Nada Grujić, 23.4.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=BG6Qv1FeIpE

Radomir Diklić i Cvijetin Milivojević za Naš portal: Novac EU „na ledu“ dok Srbija ne ispuni tri ključna uslova

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da su vladavina prava, slobodni izbori i medijske slobode nepremostivi uslovi za pristup Planu rasta. Sagovornici za Naš portal ocenjuju da je Brisel prešao sa politike „gledanja kroz prste“ na princip „uzmi ili ostavi“.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je juče u Briselu da će Srbija moći da računa na 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan tek onda kada u potpunosti primeni zaključke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona, održi slobodne i poštene izbore, i osigura slobodu izražavanja i medija.

Iako su uslovi oštri, premijerka Srbije Ana Brnabić pokušava da zadrži optimističan ton. Ona je izjavila ranije da ne veruje da će Kos tražiti zamrzavanje fondova, ističući da „ne bi bilo fer da to učini pre nego što Venecijanska komisija iznese svoje konačno mišljenje“.

Potvrdila je da je Vlada prošle nedelje dobila nacrt mišljenja Venecijanske komisije na set izmena pravosudnih zakona, ocenivši ga kao „fer i balansiran“, dok se konačni odgovor Brisela očekuje u junu.

Analitičar Cvijetin Milivojević smatra da izlaganje Marte Kos ukazuje na širi, nepovoljan trend po region. Prema njegovim rečima, izveštaj koji je komesarka predstavila jasno pokazuje da zemlje kandidati nisu više prioritet za EU.

„Ona je faktički prenela trenutni stav evropske administracije da se sa Zapadnog Balkana ozbiljno računa samo na Crnu Goru. Odjednom je jedan od favorita postala Ukrajina, što je neobično s obzirom na to da je zemlja u ratnom stanju. Iz toga možemo zaključiti da niko drugi više nije prioritet za EU“, kaže Milivojević za Naš portal.

On ocenjuje da put ka evropskim fondovima više nije popločan opštim obećanjima, već konkretnim ultimatumima o zamrzavanju sredstava ukoliko se ne ispune uslovi.

„Da bi se sredstva odmrzla, neophodno je ispuniti tri uslova. U fokusu je reforma pravosuđa gde će Srbija, nakon izveštaja Venecijanske komisije, imati sužen manevarski prostor i mogućnost da kaže samo ‘uzmi ili ostavi’. To direktno podrazumeva obustavu primene takozvanih ‘Mrdićevih zakona’“, objašnjava Milivojević.

Poseban test za vlast biće odnos prema kritičkoj javnosti, ističući zahtev Brisela da se „stane sa operacijom faktički gašenja medija, koja je uveliko u toku“.

Sa ovim ocenama slaže se i nekadašnji ambasador u Francuskoj i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Radomir Diklić, koji ističe da Evropska komisija sada „pomno prati“ svaki korak Beograda.

„Ima sve manje prostora za bilo kakav „popust“. Kriterijumi za dobijanje milijardu i po evra pomoći trenutno nisu ispunjeni, a ta sredstva su ključna kako za nove investicije, tako i za osposobljavanje administracije“, navodi Diklić.

Posebnu pažnju javnosti privukao je i razgovor Marte Kos sa rektorom Vladanom Đokićem u Briselu. Diklić ocenjuje da taj susret nosi snažnu poruku podrške akademskoj zajednici koja je pod stalnim pritiscima.

„Evropska unija podržava autonomiju univerziteta jer su oni ti koji stvaraju elitu koja će sutra davati doprinos radu Unije kada Srbija u nju uđe“, ističe Diklić.

Komentarišući spekulacije o političkom angažmanu rektora, on naglašava da Đokić „nije ušao u politiku“, ali da je njegova pozicija interesantna Briselu upravo zbog uloge koju akademska zajednica ima u demokratskim procesima.

Sagovornici Našeg portala zaključuju da milijardu i po evra pomoći, koja bi trebala da bude usmerena delom u nove investicije, delom u osposobljavanje administracije, nije ništa novo, samo što je ton iz EU ovog puta zaoštren, a prvi test će biti izveštaj Venecijanske komisije. (nasportal.info, portal, Isidora Martać, 21.4.2026)

Godišnjica prvog Briselskog sporazuma: (Ne)povratne promene (ne)ustavnih odluka?

Pre trinaest godina, 19. aprila postignut je prvi Briselski sporazum. Tada ga je parafirao Ivica Dačić kao premijer Srbije, dok je prvi potpredsednik vlade bio Aleksandar Vučić.

Povodom 13. godišnjice Briselskog sporazuma Vučić, predsednik Srbije, je izjavio u intervjuu za Kosovo onlajn da 19. april 2013. godine nije bio lak dan, već dan pun kompromisa u gotovo nemogućim uslovima, ali da je taj dokument bio najmanje loše što se u tom trenutku moglo dobiti.

A, šta je pisalo u tom dokumentu?

Kao najvažnija obaveza za Prištinu navodila se formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) koja je trebalo da bude formirana još 2014. godine. Ona do dan danas ne postoji.

Srbija je tim sporazumom pristala na primer da se 2013. održe prvi lokalni izbori na Kosovu u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima, te da će sudske vlasti biti integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova.

Dalje, da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. “Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija”, piše u sporazumu.

Dodatno da će članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biti ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama i tako dalje.

Ipak, Vučić je u tom intervjuu poručio da bez obzira na “pritiske, Srbija neće prihvatiti i priznati kosovsku nezavisnost i da nema te vlade koja to može da učini u budućnosti”.

Realnost za kosovske Srbe danas je takva da zbog primene Zakona o strancima u svojim opštinama moraju da prijave privremena boravišta zato što su sa srpskim ličnim kartama na PU Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i drugim gradovima na Kosovu stranci u svom dvorištu.

Od srpskih institucija ostala je škola i bolnica. A, pitanje njihove intergacije inteziviralo se pred primenu Zakona o strancima.

Vreme nakon 19. aprila 2013. godine

Politikolog, Cvijetin Milivojević za Alternativnu kaže da na Kosovu danas nemamo ništa od onoga što smo imali do 19. aprila 2013. godine.

“U onih 15 tačaka sporazuma ni na jednom mestu se ne pominje termin Srbija. Ona je proterana tim sporazumom sa Kosova i Metohije. Što je najtragičnije, taj sporazum je zajedničko nedelo tadašnje i sadašnje vlasti. Dakle, personalno potpisao ga je, odnosno parafirao tadašnji premijer Ivica Dačić uz sasluženije tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. A, u Narodnoj skupštini Republike Srbije za glasanje za ratifikaciju tog sporazuma glasala je u tom trenutku najjača opoziciona stranka, Demokratska stranka, čiji je predsednik bio Dragan Đilas”, objašnjava Milivojević.

Podseća da je nakon usvajanja tog sporazuma obećan referendum o njemu, ali se on nije dogodio.

“Zajedničkim snagama su Dačić i Vučić slagali građane Srbije. Taj referendum ne samo da nije održan o prihvatanju ili neprihvatanju Briselskog sporazuma, nego su tadašnji predsednik Republike, gospodin Nikolić, i tadašnji ministar pravde, magistar Nikola Selaković, pisali ne molbu, nego rekao bih naređenje Ustavnom sudu Srbije da se on proglasi nenadležnim u ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma”, ukazuje naš sagovornik.

Ocenjuje da je ovaj potpisani sporazum neustavan, ali da se Ustavni sud Srbije tada proglasio nenadležnim.

“Oni su rekli da su nenadležni zato što je reč o običnom pravnom aktu, a ne o sporazumu koji izaziva međunarodnopravne reperkusije. Samo sedam dana posle toga Aleksandar Vučić je rekao da će Srbija preuzeti i primeniti sve međunarodnopravne obaveze koje je prihvatila Briselskim sporazumom. Dakle od tada to stanje traje punih 13 godina. Za 13 godina Srbije je sve manje na Kosovi i Metohiji, i u formalnom i u praktičnom smislu, a i Srba na Kosovu i Metohiji je sve manje”, pojasnio je Milivojević.

Formiranje ZSO kasni 12 godina

Vučić je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao i da je uveren da Priština neće osnovati Zajednicu srpskih opština, te da očekuje da ga sada neki “poluprijatelji“ pozivaju na zajedničke sastanke sa predlogom da to ne bude ZSO, već nešto slično, i ponovo u kosovskom sistemu.

“U prvom Briselskom sporazumu je napisano da je jedina obaveza prištinskih vlasti formiranje ZSO. Ona je morala da bude formirana prema tom sporazumom do februara 2014. godine. Dakle, kasni 12 godina”, podseća Milivojević.

Dalje ukazuje da je obrazloženje za to to što su svi kosovski premijeri, odnosno svi pregovorači u Briselu govorili da to ne može da se učini zato što Ustav Kosova ne prepoznaje kategoriju zajednice opština sa etničkim predznakom.

“To je paradoks. Kosovo ima svoj Ustav od 2008. godine i svi njihovi predstavnici poštuju njegovo slovo. Republika Srbija odnosno Srbija, ima dvovekovnu Ustavnu istoriju. A, u Ustavu (iz 2006. godine prim. aut.) te zemlje piše u preambuli da je Kosovo i Metohija suštinska autonomija u okviru Republike Srbije”, priča naš sagovornik.

Dodaje da dolazi jedna generacija mladih ljudi odnosno studenski pokret, koji na pitanje šta je vaš program za Kosovo, vraćaju stvari upravo na nultu tačku – “naš program za Kosovo je ono što piše u preambuli Ustava Republike Srbije”.

A, u njoj piše da je “Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”.

“Još uvek nije sve izgubljeno”

Nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma usledilo je potpisivanje i/ili prihvatanje drugih – Briselski iz 2015. godine, Vašingtonski sporazum, francusko-nemački predlog, zaključno sa aneksom Ohridskog sporazuma 2023. godine.

“Predsednik naše Republike je, koliko sam ja informisan, bez mandata Vlade Republike Srbije prihvatio usmeno francusko-nemački plan. Navodno nije pisani. Uprkos tome što je usmeno prihvatio taj plan, on je posle toga prihvatio i plan o implementaciji njega, a to je Ohridski sporazum. Što će reći da je predsednik Republike prihvatio de facto stanje da je Kosovo nezavisna država”, ukazuje Milivojević.

Sagovornik Alternativne podseća na Bečku konvenciju o međunarodnom sporazumevanju i pojašnjava da svaka država može da istupi iz nekog međunarodnog sporazuma, a između ostalog pod dva uslova:

“Jedan uslov je ukoliko se utvrdi da osoba koja je prihvatila neki sporozum, recimo u našem slučaju predsednik Republike, među svojih osam ustavnih nadležnosti nema nijednu ustavnu nadležnost koja se tiče mogućnosti da on prihvata ili ne prihvata smanjenje teritorije Republike Srbije za 15 posto. Dakle, to je urađeno protivustavno”, naglašava Milivojević.

Dalje, sa stanovišta našeg prava ukazuje da se mora znati ko ima pravo da potpisuje međunarodne ugovore. “To je Vlada RS odnosno predstavnik Vlade kome je ona dala mandat. Koliko sam informisan Vlada RS nije dala mandat predsedniku Republike da on prihvati usmeno ili pismeno to što je potpisao. To je jedan argument koji ide u prilog tome da stvar nije izgubljena do kraja.”

A druga stvar, podseća Milivojević, nije ispunjena jedna jedina stvar koja je obaveza Prištine (formiranje ZSO prim. aut.).

“Prema Bečkoj konvenciji u međunarodnom sporazumevanju čije je Srbija član vi imate pravo da bez posledica izađete iz nekakvog sporazuma ako druga strana nije ispunila svoje obaveze. Kao što vidimo Srbija je ispunila ne samo ono što su obaveze prema Briselskom sporozumu, nego i više od toga, a kosovska strana nije ispunila jednu jednostavnu obavezu”, upozorava Milivojević.

Zaključuje da Vučić umesto što se bavi podsećanjem na to šta nije uradila kosovska strana, njega Milivojević podseća na Bečku konvenciju: “Zašto Srbija nije izašla iz prvog Briselskog sporazuma? To je pitanje za njega lično”. (portal alternativna.com, Kosovska Mitrovica, Milica Srejić, 20.4.2026)