понедељак, 15. август 2022.

Temeljno ljuljanje Dritanove vlade

 Кriza Abazovićevog kabineta u Crnoj Gori
Кako god da se završi saga oko potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC, izvesno je da Crnu Goru najkasnije na proleće čekaju prevremeni izbori. Da li će formalno Vlada pasti manje je važno od činjenice da je Beograd i te kako upleten u događaje u Podgorici
To što su crnogorski premijer Dritan Abazović i srpski patrijarh Porfirije 3. avgusta stavili potpise na Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i SPC, kojim se reguliše status, pre svega pitanje imovine SPC, uopšte nije vest. Tako nešto se moglo naslutiti krajem juna kada je crnogorski premijer tokom posete Beogradu poručio da će „ugovor biti potpisan kada Vlada Crne Gore i Mitropolija crnogorsko-primorska to odluče“. U redu, možda je malo iznenađenje bio taj datum, imajući u vidu da je Abazović dva dana ranije rekao da neće biti potpisan 3. avgusta, kao i nenajavljeni dolazak patrijarha Porfirija u Podgoricu. Po crnogorskoj prestonici se zbog toga cinično primećuje i govori kako Porfirija u Crnu Goru dostavljaju kao Glovo, isključivo helikopterom, aludirajući i na činjenicu da su poglavar SPC i mitropolit Joanikije i na ustoličenje ovog drugog u manastir Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju prošle godine dovezeni helikopterom.
Кako god bilo, svestan da su Zakon o slobodi veroispovesti i Temeljni ugovor razvalili temelje dve crnogorske vlade, Abazović se odlučio, na prvi pogled, na rizičan korak stavljajući na probu podršku koju Demokratska partija socijalista daje njegovoj manjinskoj vladi. I pritom je izgleda ispravno razumeo da će potencijalni gubitak vlasti moći da izbegne samo ako uz sebe zadrži Beograd. Razume se, DPS je reagovao inicijativom za izglasavanje nepoverenja Vladi. Problem je što u ovom trenutku nemaju potrebnu većinu od 41 poslanika za obaranje Abazovićevog kabineta.
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, za NIN ističe da se u ovom trenutku ne zna da li DPS ima ili nema većinu za obaranje Abazovića, ali se zna da gubljenjem glasova DPS-a, kojima je aktuelna vlada izglasana, ta vlada i Abazović gube legitimitet. „Treba imati u vidu da tu ima i drugih političkih subjekata koji su od početka bili i ostali protivnici ove vlade, poput Demokrata, pa ne bi bilo neočekivano da oni izglasaju nepovjerenje Vladi, jer je to u skladu sa njihovim političkim ciljevima, a i vratilo bi ih kao relevantne aktere u pozicioniranju prema međunarodnim partnerima koji nisu imali razumijevanja za neke njihove poteze od septembra prošle godine“, ističe Uljarevićeva.
Sasvim drugačije stvari iz Beograda vidi politički analitičar Cvijetin Milivojević. „Pad Vlade nije u interesu onih koji su činili vladajuću većinu. Dakle, Demokratski front i Demokrate ne mogu podržati rušenje Vlade a da im to ne priredi ozbiljne neprijatnosti kod sopstvenih birača.“
Da će potpisivanje Temeljnog ugovora izazvati destabilizaciju bilo je očekivano, smatra novinar Slavoljub Šćekić i naglašava da DPS igra na poslednju kartu koju ima – crnogorski nacionalizam, dok, s druge strane, Demokratski front nije želeo ništa da radi dok se ne potpiše Ugovor. On, međutim ukazuje da će prvo glasanje o poverenju Abazovićeva vlada imati 16. avgusta – tri dana pre nego što se stranke izjasne u parlamentu o inicijativi DPS-a. Tada će se, naime, glasati o izboru pravosudnih organa, na čemu insistira EU kako bi bila zatvorena poglavlja 23 i 24, a za taj izbor potrebno je da se u prvom krugu izjasne dve trećine parlamenta, a u drugom tri petine poslanika. Dakle, 54 glasa u prvom i 49 u drugom krugu. „Raspored snaga je takav da jedna od strana mora da popusti. Ako ugledni pravnici ne budu izabrani u prvom krugu, mora da se sazove nova sednica parlamenta, najverovatnije polovinom septembra. Tako da bi već početkom septembra moglo da se zna ide li Crna Gora ka rešenju institucionalnih stvari zbog kojih stalno trpi kritike EU i zbog čega ni druga poglavlja ne mogu da budu zatvorena“, kaže Šćekić.
Nije, dakle, teško zaključiti da će Dritan o zahtevima Unije misliti sutra, a naznaka boljih odnosa Beograda i Podgorice građena je na Abazovićevoj kalkulaciji da niko manjak evropejstva i dobre odnose sa SPC neće „prišiti“ partiji sa građanskim predznakom i Vučićevoj proceni da mu nije potreban sudar sa čovekom koji je prema Beogradu pokazao više takta nego Milo Đukanović u prethodnih četvrt veka. U međuvremenu, osim pada Vlade, nekoliko je potencijalnih scenarija u ovoj krizi. Izuzev prevremenih izbora, minulih dana u podgoričkim medijima lideri Demokrata i DF-a pominjali su resetovanje Vlade i povratak onih koji su pobedu odneli 2020. Šćekić napominje da bi glasove za pad Vlade ipak mogle da obezbede Demokrate, uprkos pozivima na prvobitnu koaliciju. „Demokrate su izgubile pozicije i Dritan ih polako ’čisti po dubini’. Zanimljivo je da je u danu kada je potpisan Temeljni ugovor nekoliko visokih funkcionera DPS-a postavljeno na direktorska i mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Dakle, malo je čudna igra u kojoj se kadrovi DPS-a raspoređuju po dubini, a s druge strane prete smenom“, kaže on. (NIN, 10.8.2022, Zoran Preradović, www.nin.co.rs)

недеља, 14. август 2022.

Slaganje kockica nove Vlade: Tri kandidata za premijera i dilema koji će ministri ostati ispred vrata u Nemanjinoj

Kockice nove Vlade Srbije polako se slažu, a prvi obrisi kao i vreme kada bi mogla biti formirana izvesniji su nakon što je predsednik Srbije i lider SNS izašao sa potencijalnim imenima kandidata za premijera, kao i očekivanjem da vlada bude formirana u periodu nakon povratka sa nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu koja će biti održana 18. avgusta. Prema tim najavama, Srbija bi novu vladu mogla da dobije krajem avgusta ili u danima nakon toga, oko četiri meseca nakon što su izbori održani.
Krajnji rok za formiranje vlade inače je početak novembra, ali je za očekivati da će posao oko novog kabineta budućeg premijera biti završen ranije. Za sada se zna da bi na poziciji mandatara mogli da se nađu aktulena premijerka Ana Brnabić, dosadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kao kandidati SNS ili treća osoba koja bi došla na predlog koalicionih partnera naprednjaka, čiji bi izbor SNS morao i da odobri. Istovremeno, izvesna je većina koju će uz Savez vojvođanskih Mađara, po svemu sudeći činiti i Socijalistička partija Srbija.
"Postoji mogućnost da jedan kandidat bude od koalicionih partnera, a dva kandidata od SNS-a, Ana Brnabić i Miloš Vučević", kazao je Vučić koji je pojasnio da je zadovoljan radom Ane Brnabić na mestu premijera, ali da ne odlučuje samo on o tome ko će se naći na mestu premijera nove vlade.
"Ja sam veoma zadovljan njenim radom. Ako mislite da izbor 20 i nešto ministara koji ja izdiktiram - nije, politika je spisak kompromisa koje pravite. Mislim da je Ana bila izvanredan premijer. Razmišljam i ja, ali i drugi ljudi, o tome mora da se izjasni i stranka", rekao je Vučić.
Premijer i druga otvorena pitanja
Mada analitičari koji su govorili za Euronews Srbija smatraju da bi rasplet situacije u kome Brnabić nije na premijerskom mestu bio iznenađenje, očekuje se da će čak i u tom slučaju ona obavljati jednu od važnih funkcija u vladi.
Politikolog Nikola Parun jedan je od onih koji očekuju da će sadašnja premijerka zadržati poziciju.
"Mesto predsednice Vlade verovatno će zadržati Ana Brnabić, jer je ona optimalno rešenje za SNS u ovoj unutrašnjoj i spoljnopolitičkoj situaciji, a sve drugo bi bilo iznenađenje", naveo je Parun za Euronews Srbija.
Upitana o novom mandataru za sastav Vlade Srbije, Ana Brnabić rekla je prošle nedelje da je to "otvorena tema i da će se uskoro čuti njegovo ime", kao i da će Srbija u narednih nekoliko nedalja dobiti novu vladu.
Ono što, međutim, ostaje otvoreno jesu pitanja budućeg kadra u Nemanjijoj 11, i konkretnije ko će biti nova lica, kao i da li će neki ode dugogodišnjih ministara koji sve vreme vlasti SNS učestvuju u izvršnoj vlasti na visokim pozicijama i dalje ostati. Mnoga od imena iz redova SNS koja su se pominjala u jednoj od ove dve opcije, već su se oglasila po pitanju svog angažmana u budućoj vladi, ali reč je o procesu koji je i dalje "živ", i niko od sagovornika Euronews Srbije ne može da isključi iznenađenja - bilo da su u pitanju ulasci u novu vladu, ili izlasci iz nje.
Sve te nedoumice rasplitaće se u narednom preiodu, nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vrati sa sastanka u Briselu tokom koga bi, u sred tenzija na Kosovu i Metohiji, trebalo da sedne za sto sa evropskim predstavnicima i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
A, upravo je Vučević, nakon što ga je Vučić pomenuo kao jednog od dva kandidata te stranke za premijera, rekao da će se o tome razgovarati narednih dana, po Vučićevom povratku iz Brisela.
"Velika je čast kada vas predsednik vidi kao saradnika na koga računa. Po mom mišljenju, Ana Brnabić je odlično radila svoj posao, pokazala lojalnost, kao i Siniša Mali. U kojoj god formaciji, mi ćemo nastaviti da sarađujemo, to su ljudi koji su odgovorni i komunikatni, mi smo i prijatelji", rekao je Vučević u gostovanju na televiziji Pink.
On je dodao da su o svemu tome par dana ranije imali razgovor sa Vučićem.
"Razgovarali smo o svim temama, ne samo o mandatarima, već i o izazovima i problemima u našoj zemlji. Tako da ćemo o tome razgovarati u narednim danima. Predsednik je javno objavio da je krug sužen, a videćemo kada se vrati iz Brisela. Tamo ga čekaju bitne stvari", naveo je on.
Sam Mali, koji je u javnosti takođe pominjan kao kandidat za premijera, nije se našao u najužem krugu za tu poziciju nakon što je Vučić izneo svoje viđenje raspleta situacije. Vučić je, doduše, i ranije rekao da bi Mali zapravo mogao biti dobar premijer, ali za četiri godine u nekoj narednoj vladi.
Nova imena u Nemanjinoj 11?
Spekulišući imenom Malog kao novog premijera, u javnosti je nametnuto i pitanje preuzimanja njegove aktuelne uloge u Ministarstvu finansija, koje vodi. U tom smislu, pominjalo se da bi dugogodišnja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković mogla da se nađe na čelu tog ministarstva, što je i bilo jedno od pitanja koje su joj nedavno novinari postavili. Tabaković je, međutim, upravo pre dva dana, mogućnost da se nađe na ministarskoj poziciji praktično odbacila. Kako je rekla, sebe vidi isključivo na mestu guvernera NBS.
"Ja sebe vidim samo ovde. Ovo ili ništa drugo. Ja nisam od stručnjaka opšte prakse, pa da mogu da radim bilo gde", rekla je Tabaković na konferenciji za medije u NBS odgovarajući na pitanja novinara da li će biti član nove Vlade Srbije.
Međutim, ime Jorgovanke Tabaković nije jedino koje se pominjalo kao novo u budućem sazivu u Nemanjinoj 11. Budući da je formiranje beogradske vlasti i izborom Aleksandra Šapića za gradonačelnika, doskorašnji zamenik gradonačlenika Beograda i dugogodišnji važan činilac gradske vlasti Goran Vesić napustio te strukture, analitičari tumače da je za očekivati da se on nađe u novom ministarskom sastavu.
Sam Vesić je prošlog meseca rekao da ne zna da li će biti ministar i da će o tome odlučiti predsednik Vučić i mandatar: "Vučić će utvrditi da li postoji parlamentarna većina, a postoji, onda će mandat poveriti onome za koga smatra da je najbolji za to“, rekao je on. Ipak, poslednjih dana njegova uloga je vidljiva i aktivna kada je reč o procesu formiranja nove vlade.
Pre dva dana, govorio je na primer o tome da će narednih dana biti obavljeni razgovori sa potencijalnim koalicionim partnerima, a da su prvi su oni "koji su već u našoj koaliciji i oni će učestvovati u izvršnoj vlasti, na ovaj ili onaj način".
Politikolog Cvjetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da očekuje da se Vesić nađe u vladi.
"On je čovek koji je prepoznat kao čovek dinamike, aktivizma. Kada je Šapić postao gradonačelnik ukazivalo je da će Vesić biti na nekoj višoj poziciji. On ima kontinuitet koji je Vučiću bitan", smatra Milivojević.
Uz Vesića, još jedno ime se od početka pojavljuje na svim "spiskovima" za Nemanjinu 11, a reč je o dr Danici Grujičić, koja je bila prva na parlamentarnoj listi SNS na izborima.
Ona sama je na pitanje da li će biti deo buduće Vlade po završetku izbora rekla da će se pre svega zalagati za poboljšanja u zdravstvenom sistemu.
"Bez obzira na to da li ću biti u vladi ili parlamentu, zalagaću se da zdravstvo u Srbiji bude najbolje u regionu i Evropi i primer dobre zdravstvene organizacije. Ako mi se pruži prilika za to u vladi, onda tamo, ako bude u Skupštini, onda u Skupštini'', rekla je Grujičić.
Oni koji su se našli iza Grujičić na izbornoj lisit SNS-a, dr Jelena Begović ili Stojan Radenović nisu se oglašavali o eventualnom mestu u vladi, ali su se i njihova imena sporadično pojavljivala u procenama o tome kako će buduća vlada izgledati.
Osim toga, i Miloš Vučević, ukoliko se nađe na poziciji premijera, bio bi novo ime u vladi budući da već godinama obavlja važne funkcije u pokrajini, a ne na republičkom nivou. Analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarao ukazuju i da, ukoliko se Vučivić ne nađe na premijerskom mestu, nije isključeno da obavlja neku drugu važnu funkciju u novoj vladi. Sam Vučević je ranije, odgovarajući na pitanja o sukobu interesa zbog funkcije gradonačelnika i poslanika u skupštini, odgovorio da će se u zakonoskom roku opredeliti za jednu od funkcija i da "sigurno neće raditi oba posla", a "možda ni jedan od ta dva posla, jer se to nikada ne zna u politici".
(Ne)ko ostaje bez fotelje?
Međutim, tamo gde nova imena ulaze u vladu, po pravilu se priča i o onima koja iz nje mogu da izađu. Ključno pitanje koje je u javnosti tim povodom pominjano jeste hoće li oni ministri koji su tokom deset godina vlasti SNS sve vreme bili na funkcijama, u ovom krugu da "odmore", a među njima su i ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministarka energetike Zorana Mihajlović, ministar policije Aleksandar Vulin, ministar zdravlja Zlatibor Lončar...
Mihajlović je, na primer, na pitanje da li sebe vidi u novoj vladi, odgovorila da je nezahvalno pričati o tome: "Kad bih to rekla, opet bi tabloidi krenuli sa pričom o meni". Drugi pomenuti ministri o svojoj ulozi u vladu se nisu značajnije oglašavali.
Da će biti onih ministara koji će ostati bez fotelje govorio je i predsednik Srbije kada je, bez preciziranja o kojim i kakvim ministrima je reč, istakao da "veliki deo vlade biti neki drugi ljudi".
Programski direktor Demostata Zoran Panović naveo je da će percepcija nekih ministara biti važna za to da li će biti u novoj vladi u kojem resoru.
"Gde će biti Vulin, Mihajlović, Nenad Popović, da li će biti... Vrlo je bitna ta simbolika ministara, uz sve to su i te tenzije međusobne", naveo je Panović.
Parun, međutim, navodi da se ne očekuju "radikalne promene u sastavu", već personalne.
"Imajući u vidu važnost uticaja i interesovanje SAD za prilike na Balkanu, u ovom trenutku je teško zamislivo da Stefanović ne bude na nekoj od ključnih političko-bezbednosnih pozicija", rekao je Parun.
S druge strane, Cvjetin Milivojević smatra da bi ministri poput Stefanovića ili Vulina mogli da budu zamenjeni onima koji su slično orijentisani.
Pitanje koje je dobilo odgovor
Međutim, u nizu pitanja koja se nameću kad je reč o novoj vladi, jedno je praktično dobilo odgovor. Naime, već nakon prvih rezultata izbora, glavno pitanje o budućoj vlasti bilo je da li će dosadašnja vladajuća koalicija to nastaviti da bude i narednih godina, odnosno da li će kontinuitet na vlasti nastaviti Socijalistička partija Srbije.
Predsednik SPS-a Ivica Dačić je za sada predsednik poslaničke grupe SPS-a, ističući da se nada da će se saradnja sa SNS-om nastaviti i u pogledu formiranja vlade. Dilemu je u izvesnoj meri sinoć razrešio sam Vučić kada je naveo da je njegov predlog da se nastavi sa SPS, kao i da će oni dobiti jednu odgovornu funkciju. O kojoj funkciji je reč, nije precizirao.
A upravo je pitanje čemu bi ta stranka mogla da se nada kada su u pitanju pozicije ključno bilo i u tumačenjima analitičara, a u kontekstu njihovog boljeg rezultata na ovogodišnjim izborima u odnosu na prethodne.
"SPS će da bude zadovoljan šta god da dobije, sve dok opstaje kao nezavisni entitet. Odluka je na SNS-u, a rezonski je da zadrže SPS kao partnera i u narednoj Vladi, dok će manjine i u ovom mandatu dobiti kontrolu nad lokalnim sredinama odakle dolaze i još po koje mesto 'po dubini'", rekao je Nikola Parun. (www.euronews.rs, portal, Tijana Krnjaić, Irena Vinulović, 13.8.2022)

петак, 12. август 2022.

„Zamah jagodinskog leptira koji je govorio da se Kosovo ne sipa u traktore“

 Sagovornici Danasa o izjavi Dragana Markovića Palme o novoj Vladi
Narodni poslanik i predsednik Jedinstve Srbije Dragan Marković Palma izjavio je da sastavljanje Vlade Srbije nije prioritet zbog Tajvana i Gaze, dok naši sagovornici navode da je eventualni ostajanje bez fotelja samo lični problem Dačića i Markovića.
Politikolog Cvijetin Milivojević podseća na izjavu predsednika JS da se „patriotizam ne sipa u traktore“.
– Ja bih voleo da se Palma koji je 2008. svoj i Dačićev prebeg od Koštunice u koaliciju sa Tadićem obrazložio time da se Kosovo ne sipa u traktore – sada, umesto dalekog Tajvana i Gaze, setio činjenice da je Kosovo, zahvaljujući Vučićevom i Dačićevom Briselskom sporazumu iz 2013, sve dalje od Srbije, kaže Milivojević.
Autor NjuzNeta Nenad Milosavljević kaže da je dobro poznato da na politiku u Srbiju utiču sva dešavanja van Srbije.
– Dobro je poznato da na politiku u Srbiji ne utiču toliko izbori u Srbiji, ali zato i te kako utiču sva dešavanja van Srbije . U ovom slučaju vidimo da taj efekat leptira može da poremeti i formiranje koalicija, pa može da se desi da Palma i Dačić ostanu bez fotelja, ali to je njihov problem. Naš problem je više efekat jagodinskog leptira, koji zamasima svojih stamenih krila već godinama utiče na živote svih nas, a mi to ne možemo da sprečimo, navodi Milosavljević. (www.danas.rs, Vojin Radovanović, 11.8.2022; Danas, 12.8.2022)

Jedinstvo razvalile SUJETA I MRŽNJA: Propast ideje o vladi svih srpskih stranaka

Žestoke podjele i svađe vlasti i opozicije u Srpskoj, koje često balansiraju na granici otvorene mržnje između dva suprotstavljena bloka, zatvorile su vrata priči o vladi nacionalnog jedinstva, koja je bila aktuelna prije samo godinu dana.
Naime, nakon što je bivši visoki predstavnik, Valentin Incko, na kraju svog mandata u julu prošle godine nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH kojima se kažnjava negiranje genocida, na tadašnjem sastanku lidera svih najvećih političkih partija iz Srpske na stolu se ponovo našla ideja o formiranju vlade nacionalnog jedinstva. O prijedlogu koji je tada iznio lider SNSD Milorad Dodik, nezvanično, nije se mnogo razgovaralo.
Sastanak s Vučićem
Inače, slična ideja o Vladi Republike Srpske, koja bi zbog složene političke i bezbjednosne situacije u regiji trebalo da ujedini sve najznačajnije srpske političke partije, bila je najaktuelnija prije četiri godine kada se, podsjećamo, prema brojnim informacijama oko toga angažovao i predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić. Pojedini mediji tada su prenosili i navodne detalje sastanaka Vučića s liderima stranaka iz vlasti i opozicije, a pojedini ovdašnji političari, poput Milovana Bjelice iz SDS, čak su objelodanili detalje Dodikove ponude opoziciji, koja je podrazumijevala ministarske fotelje i direktorske pozicije u javnim preduzećima.
Do dogovora nije došlo, a Bjelica za Srpskainfo kaže kako i danas smatra da je srpsko jedinstvo neophodno kako bi se sačuvala Republika Srpska.
– Kad je u pitanju Republika Srpska mora se učiniti sve da se ona očuva, a bez naše sloge nema budućnosti ni Republike Srpske niti bilo koje političke opcije. Da smo se dijelili devedesete godine ne bi imali ovo što danas imamo. Ono minimalno, oko čega mora da postoji jedinstvo jeste zajednički nastup srpskih stranaka prema Sarajevu. To mora da postoji i uvijek sam imao takav stav – kaže Bjelica.
Veto
A da srpskog jedinstva ne samo da nema, već se dovelo u pitanje i zajedničko nastupanje u Sarajevu, potvrđuje to što su u posljednjih 10 mjeseci u Narodnoj skupštini pala čak tri zahtjeva srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika za pokretanje mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa.
To se prvo desilo na posebnoj sjednici parlamenta Srpske u oktobru prošle godine, kada nije podržan Dodikov veto na nekoliko odluka Predsjedništva BiH koje su se odnosile na otvaranja Ambasade Azerbejdžana u Sarajevu, otvaranju kancelarije Ambasade Rusije u BiH u Banjaluci, te o davanju agremana ambasadoru Bjelorusije za BiH i Dominikanske Republike za BiH sa sjedištem u Švajcarskoj.
Drugi put Dodikov veto je pao na posebnoj sjednici u aprilu ove godine, kad su postale važeće tri odluke Predsjedništva BiH o sporazumima o testiranju učenika iz BiH o nivou kompjuterske i informacione pismenosti na međunarodnom nivou. Dodik nije uspio da obezbijedi dvotrećinsku podršku u Narodnoj skupštini Srpske ni krajem juna, kad parlament nije podržao njegov veto na trgovinski sporazum BiH s Velikom Britanijom.
Isključivost
U međuvremenu, politički rat između vlasti i opozicije u Srpskoj razbuktao se do takvih razmjera da lideri vodećih stranaka otvoreno poručuju da sa drugom stranom ne samo da nema pregovora, već da jedni s drugima nemaju o bilo čemu čak ni da razgovaraju.
Predsjednik SDS, Mirko Šarović, nedavno je predstojeće izbore uporedio sa sudbinskim izazovom – mi ili oni, a lider PDP, Branislav Borenović, poručio je da ne postoji šansa za bilo kakvu saradnju s partijama na vlasti.
– Ne možete nas kupiti ni podijeliti. Sa režimom nikada, a ni tada – poručio je Borenović.
Na drugoj strani šef SNSD, Milorad Dodik, takođe je podvukao da “ne računa na Šarovića i Borenovića za bilo šta, a pogotovo ne za razgovore”.
U svjetlu svega navedenog, djeluje da čak i nedavni apel patrijarha i članova Sinoda SPC o neophodnosti postojanja nacionalnog jedinstva i očuvanja vitalnih interesa srpskog naroda u cjelini neće ništa promijeniti u odnosu vlasti i opozicije u Srpskoj.
Birači
Politički analitičar i direktor PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za Srpskainfo kaže da je ideja o formiranju vlade nacionalnog jedinstva u Republici Srpskoj zatvorena prije svega zbog sujete pojedinih političkih lidera.
– Postoje politički subjekti koji djelimično opstruišu pokušaje stvaranja tog srpskog jedinstva. Razlog za to može da bude politička sujeta i surevnjivost, što je na neki način i logično kod političkih stranaka iz opozicije. Ako na čelu tog srpskog jedinstva treba da bude Dodik, logično je da stranke iz opozicije ne žele da budu u tom frontu. Izbori dolaze brzo i svaka vrsta te konstruktivnosti, makar tako smatraju u opoziciji, može kod njihovih birača da bude pogrešno protumačena – kaže Milivojević.
On, međutim, ocjenjuje da bi priča o nacionalnom jedinstvu i potrebi što tješnje saradnje oko vitalnih srpskih interesa bila korisna za opoziciju, te da je strategija odbacivanja svega što dolazi od Dodika “pogrešna i kontraproduktivna”.
– S obzirom da poznajem stanje u biračkom tijelu u Republici Srpskoj, to tijelo je, što se tiče pristalica i vlasti i opozicije, izrazito nacionalno opredijeljeno i jako mu prijaju akcije i riječi koje idu u korist nacionalnog jedinstva. Ako bježite od tih tema i izigravate nekakvog građanina u zemlji gdje svi glasaju za nacionalne stranke, onda ili tu ne živite ili imate neke druge namjere – kaže Milivojević.
DODIKOVA PONUDA
Govoreći o Dodikovoj ponudi za formiranje Vlade nacionalnog jedinstva nakon izbora 2018, načelnik Sokoca Milovan Bjelica početkom ove godine otkrio je konkretne detalje te ponude.
– Poslije tih izbora dobijamo poziv da se razgovara sa SNSD, da li je moguće da se napravi neki dogovor. Dodik je iznio ponudu – Ministarstvo inostranih poslova, predsjednika NSRS, nekoliko ministara, javna preduzeća… To je bila ponuda za saradnju zbog budućih dešavanja. Nikakav dogovor nije napravljen – podsjetio je Bjelica. (www.srpskainfo.com, list EuroBlic, Banjaluka, Boris Knežević, 11.8.2022)

Koji problemi i izazovi čekaju novog premijera i buduću Vladu Srbije?

U zgradi Vlade u Nemanjinoj uskoro će morati da se povlače brojni i pametni potezi u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se Srbija suočava
Srbija će do kraja avgusta dobiti novu vladu, čiji je mandat već unapred obeležen ozbiljnom globalnom krizom. Šta sve čeka novog premijera i njegov tim i koji su glavni izazovi pred njima?
Zgrade vlade u Nemanjinoj, u narednom periodu će biti mesto na kome će morati da se povlače brojni i pametni potezi u rešavanju nagomilanih problema i izazova sa kojima je Srbija suočena.
"Saniranje energetskog sektora, on je apsolutno u tragičnom stanju da ne kažem kao Herošima posle pada bombe. Tu Vlada mora mnogo da promeni, i u zakonodavstvu i u kadrovskoj politici i u finansiranju", ističe za UNU Dušan Janjić.
Najpopularnija spoljno politička tema jeste hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji. Politički analitičar Cvijetin Milivojević veruje da će se nastaviti politika koju je sprovodila dosadašnja vlada.
"Spoljna politika u kojoj, istovremeno, Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, iz vrlo jednostavnog razloga, jer i Ukrajina priznaje teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom. A istovremeno ne uvodi sankcije Rusiji, a istovremeno se trudi da eventualno podrži neke inicijative koje uvodi Zapad a koje se tiču osude Rusije, ali su manje više neobavezujuće deklaracije i rezolucije", kaže Milivojević za UNU.
A potom i "tradicionalni" paket pitanja: Hoćemo li ili nećemo u Evropsku uniju? i Hoće li biti ozbiljnijeg pomaka u pregovorima sa Prištinom?. Vlada, naglašava Milivojević, mora da pregovara o statusu Kosova unutar Srbije, a ne o potencijalnom priznanju Kosova.
"Predstavnici Prištine ne žele da formiraju Zajednicu srpskih opština, jer to se kosi sa ustavom Kosova. Pa šta je starije, Ustav Kosova ili Ustav Srbije? Ustav Srbije postoji još od polovine 19. veka, a ustav Kosova, kada su ga Amerikanci osnovali. Prema tome, naši pregovarači imaju obavezu prema Ustavu da pregovaraju, ako žele da pregovaraju sa Pristinom, iskljucivo o tome. Nikako o daljem odricanju suvereniteta, jer opet podsecam, to je protivno volji građana Srbije", ističe Milivojević.
Sagovornici UNE saglasni su da do promena mora doći i da novi sastav Vlade već u prvim mesecima mandata mora da napravi krupne rezove.
"Ja ne bih voleo da i nova Vlada ima premijera ili premijerku koji će biti fikus – neko ko se ni za šta ozbiljno ne pita. Ja sam zapamtio rečenicu koju moram da citiram. Predsednicu naše Vlade pitali su svojvremeno šta je najbolje rešenje za Kosovo. Ona kaže: 'Ja ne znam šta je najbolje rešenje, ali znam da predsednik Vučić zna šta je najbolje resenje i najbolje rešenje je ono što kaže predsednik Vučić'. Zamislite, to je delegitimizacija Vlade i unižavanje Vlade i funkcije na kojoj se nalazi", ističe Cvijetin Milivojević.
"Ne može bilo koja vlada da bude vlada diskontinuiteta. A ako ostane Vlada kontinuiteta, Srbija je propala za dve do tri godine, ekonomski i socijalno", zaključuje Dušan Janjić.
Kako je najavljeno, ime mandatara za sastav nove Vlade Srbije biće poznato za sedam dana, a njeni članovi svoja mesta u Nemanjinoj 11 zauzeće, sva je prilika, u poslednjoj nedelji avgusta. (www.una.world, TV Una, Emilija Erdeljanović, 9.8.2022)

https://www.una.world/rs/politika/koji-problemi-i-izazovi-cekaju-novog-premijera-i-buducu-vladu-srbije/35206f4b-f1d4-4f8a-a65f-f902fed417fa

уторак, 9. август 2022.

„Мир. Стабилност. Звезда шампион. Вучић!“

 Да ли је тајна Вучићевих изборних победа у ефикасном управљању „вечитим ривалима“
Да ли су се, овог пролећа, само случајно поклопили наставак доминације „Црвене звезде“ на овдашњим фудбалско-кошаркашким табелама и убедљив тријумф Првог навијача „Звезде“ на свим изборима на којима се јесте и, као, није кандидовао (иако је и на њима победио!)?
Да ли је „Партизан“ још једном, као жртва, принет на олтар „вишег и највишег националног државног интереса“, да се умилостиви богиња победе Ника, само да би Врховник био срећан, јер кад је он срећан, срећан је и већински („хлеба и игара“) народ који, следствено томе, не може да омаши на гласању?
Је ли „Вучела национале“ обавио задатак? Пошто гооодииинама „Партизана“ нигде нема, не само у фудбалу (а био је европски вицешампион) и кошарци (био је првак Европе), него и у ватерполу (седмоструки првак „Старог континента“), рукомету, одбојци – може ли командир „црно-беле фамилије“ да коначно месићевски ускликне „Обавили смо задатак! Партизана више нема!“?
„Ово друго је за нијансу реалније, то је мој живот и на то сам посебно поносан. Али, где бих показао више радости и страсти, то је оно прво. Да не кажем да би ми то више значило“ – питао је председника Републике Србије, пет дана уочи последњих избора, за ту прилику специјално куражни, предизборни „Амиџи шоу“, на ружичанственој, ономад, надаље и убудуће, националној пинк фреквенцији.
Питање је било да ли би он (Врховник) више волео да „Звезда“ постане првак (Европе) или да он победи у првом кругу председничких избора.
У недељама које су уследиле, новом-старом председнику Србије, мазохистичко вођство ФК „Партизан“ умногоме је испунило и овај други ружичанствени сан. „Звезда“ је, пети пут узастопно, постала фудбалски, а седми пут кошаркашки шампион Србије.
Нисам присталица теорије завере, мада се помало препознајем у оној дефиницији по којој је конспирационизам „објашњење неког догађаја или ситуације укључивањем завере злих и моћних актера, често са политичком мотивацијом“. Па, ко би га онда знао, јер, „кад се само сетим“ („што се некад добро јело, баш“) да су, од уфура колективног напредњаштва у наше мале животе, водећи клубови унутар Спортског друштва „Партизан“  клинички мртви? Док „Црвена звезда“, годинама, ма целу деценију, баш као и Први навијач, кога у стопу следи – побеђује на свим фронтовима.
С обзиром да су се, елем, Врховников тријумф на свим априлским изборима на којима је, под слоганом „Мир. Стабилност. Вучић“, учествовао, али и они на којима није учествовао (али је убедљиво победио!) јер то, по Уставу и законима, не би смело да је смело, некако поклопили са победоносним „црвено-белим“ маршем  фудбалера и кошаркаша кроз домаћа такмичења – хајде да видимо шта бројке кажу. Има ли ту места и за потврду тезе о индиректном прикупљању тзв. капиларних гласова за Врховникове листе?
Сам Врховник је, пролетос, као роб рејтинга и господар јавног мнења, обнародовао крунске цифре, да два наша водећа спортска друштва, покривају чак 91 одсто навијачке популације у Србији, од чега 56 одсто навија за „Звезду“, а око 35 одсто за „Партизан“.
Претходне процене су говориле да је, од укупно две трећине грађана Србије који се, на неки начин, навијачки „изјашњавају“,  сваки други навијач „звездаш“, а сваки трећи „партизановац“.
А према једном истраживању агенције „Фактор плус“ (додуше, пре 14 година) „Црвена звезда“ је имала 2,7 милиона, а „Партизан“ милион навијача мање у старосној структури између 15 и 70 година. (Према том истраживању, само 10,4 одсто је себе сматрало ватреним навијачима, 33,1 одсто умереним, 30,8 одсто пасивним, док се 25,7 одсто изјаснило као „незаинтересовани“.)
Врховник је, иначе, на последњим председничким изборима 3. априла, уз модификовану изборну поруку „Мир. Стабилност. Звезда шампион. Вучић“  добио  2.224.948.
Да подсетимо мало како је Доктора и Вучелу, негде „одозго“, октроисало на чело „вечитих“ фудбалских ривала, с тим да су, у међувремену, обојица објединила и функције челника истоимених спортских друштава...
Како је поставило Терзу? За дотадашњим директором ОФК Београда и, једно време, председником Фудбалског савеза Србије, Терзићем је, по налогу београдског Окружног суда,  у јулу 2008, Национални биро Интерпола био расписао међународну потерницу због сумње да је злоупотребом службеног положаја у трансферу играча ОФК (Вања Грубач, Срђан Станић и Бранислав Ивановић) у иностранство, у периоду од 1998. до 2006, противправно присвојио, 1,1 милион марака; потом и да је двема вашингтонским фирмама непознатих власника омогућио да присвоје 3,3 милиона евра, због чега се данашња „алфа и омега“ најтрофејнијег клуба две године скривао ван земље. Суђење је отпочело 2011. и траје, ево, и данас.
Свему је, почетком новембра 2012, године претходила најзвезданија ноћ у којој је, тадашњи ППВ у Влади „гробара“ Дачића, лично, у поноћ, командовао узбуну на „Маракани“, сазивајући „Звездине“ легенде и „најутицајније звездаше“, ради највишег националног циља – да би, од пропасти (на том састанку, баратало се цифром између 30 и 60 милиона евра „минуса“) била спасена најцрвенија „Звезда“ међу звездама. Први пут је, под светло месечине, после дуго времена, изведен и Џајић (друштво му је правио ППВ), а у замену за учествовање у спашавању „Звезде“, тада је најављена и амнестија ове фудбалске легенде у судском процесу који је против њега покренула „ненародна Коштуничина власт“. Елем, ППВ је тада саопштио: „Договор нас звездаша је да се формира Радна група за стабилизацију и консолидацију, на њеном челу биће Драган Џајић, а предуслов за то је да он, у међувремену, буде ослобођен оптужби пред судом да је злоупотребио положај у претходном мандату у Звезди“.
Са речи се одмах прешло на дело. Јер, ППВ је „био у могућности“ - био у узлету, самопроглашени „шампион у борби против корупције“, тајкунима и осталим Мишковићама, баш у то време, „коване су букагије“...
У међувремену, Доктор се на велика врата вратио у српски спорт, најпре као генерални секретар, а потом и као генерални директор ФК и први човек СД „Црвена звезда“.
Терзић се нападно хвалио да је то учинио „на инсистирање (тада) првог потпредседника Владе Александра Вучића“: „Терза, не питам те да ли хоћеш или нећеш, знам да имаш неке дилеме. Просто, Звезда те зове, знаш. Ја сам му рекао: Знаш како кажу стари људи – кад командант зове, само кажеш: Господару, заповедај. Нема шта.“
Новопостављени дужносник „Звезде“ Терзић ће, у јулу 2015, бити упамћен и као директни „гробар“ клуба у коме је стасао као фудбалер и ногометни функционер. Наиме, у полувремену утакмице на Карабурми, на старту те сезоне, ОФК је водио против „Звезде“ резултатом 2:0, да би – након што је, у паузи меча, у свлачионици домаћина, играчима ОФК претеће „предавање“ одржао неко од Докторових сарадника („шта сте се растрчали?“) – гости су победили чак 6:2! На крају те сезоне, Докторови „романтичари са Карабурме“ су испали из  Суперлиге у коју се, ни до данас, нису вратили!
А како, у јесен 2016, после неколико неуспелих изборних скупштина, „на мишиће“, тј. такорећи на силу, „Партизану“ октроисан Вучела? Тако што се, од 65 делегата, чак 31 (рачунајући и противкандидата Ненада Бјековића) није појавио на тој изборној скупштини, а од 33 присутна, само 30 је дигло руку за Вучелу, три су била уздржана, с тим што су, претходно, два „фантомска“ члана из редова тзв. навијача (од који се један офирао као „звездаш“) које је увео тадашњи потпредседник Владимир Вулетић, дали кворум за тај избор!
Проф. Вулетић ће, са закашњењем од пет година, то објаснити тиме да је „Вучелић тада тврдио да је разговарао са Александром Вучићем и да му је он, наводно, рекао да он мора да буде једини кандидат и да свако ко жели да то провери, може да оде и пита Вучића“!
„Партизан“ ће, убрзо потом, постати и једини клуб на свету који је, осим делегата изборне скупштине,  у једном прелазном року, у своје редове довео и, одмах инсталирао на чело навијачког „копа“, дотадашње навијаче највећег ривала и још једног другог београдског тима, пошто, ваљда, у својој милионској бази „фанова“ није могао да нађе адекватне кадрове.
Тајна опстанка и несмењивости обојице, вечитог победника у лику таличног Терзе и припадајућег губитника у обличју Вучеле, врло је једноставна.
Осим што су највиши спортски дужносници у Срба, они су, истовремено, и  српски шампиони у у  додворичкој олимпијској дисциплини „уВУЧИЋизам“, у том својеврсном вербалном надгорњавању ко више, дубље, искреније носи Вучића у срцу и ко му се улизичкије, чанколизачкије и разметљивије диви.
За оне који „нису у теми“, само једна, не баш кратка, дигресија – разјашњење: „уВУЧИЋист“ је најпотпунији локални опис онога ко је, у највишим сферама актуелне српске јавности, полтрон по професији, бескичмењак, увлакач, подрепаш, улизица, угађач, скутоноша, удворица, улагивач, ласкавац, шлихтара, чанколизац, бескичмењак, разметљивац, плашљивац... Што се може разумети и онако како полтрона схватају Французи: као особу која је кукавица, без храбрости, дволична, лицемерна, разметљива на језику.
У оба случаја, циљ полтрона је њихова лична корист, а да би до тога дошли, повлађују и додворавају се, пре свега, надређенима или онима за које процене да им могу помоћи. Околина их препознаје као „шефове људе“. Још кажу да се шлихтаре препознају (и регрутују) још од малих ногу, то су они који већ у школи почињу да се увлаче: „Учитељице, учитељице, баш Вам је прелепа фризура!“...
Наш први јунак, овај губитник, пр(а)ви „гробар“ Фудбалског клуба, али и целог Спортског друштва из Хумске, о своме актуелном идолу, зборио је и збори, овако: „Председник Србије је, као „звездаш“, урадио више за нас од свих силних „партизановаца“ у ранијим властима и на осталим функцијама – од њих није било никакве вајде. Скандирање против Вучића је недопустиво...“ А о говору председника Вучића приликом полагања заклетве (1.6.2022), у једном даху је изрекао: „Ово је било и потресно и рационално и емоционално и стратешки и државнички и заиста нема ниједне замерке, заиста је импоновао као државник. Својим стрпљењем, принципијелношћу, својим преданим радом, на суженом простору, државнички је играо заиста беспрекорно. Вучић је најмарљивији, највреднији политичар кога познајем. Једна енергија, он је фасциниран напретком, просветитељска идеја га вуче.“
Дочим је победник „за прса“, ипак, Доктор Терзић (докторат „Утицај лидера на трансформационе промене у спорту“, Алфа БК универзитет) који је, уз још једно стављање знака једнакости између „Црвене звезде“ и народа (!), у једном недавном интервјуу, рекао и да „председник Србије, иако не крије да је велики звездаш, толико је одговоран државник да никада не би злоупотребио ту своју личну љубав да држава даје више Звезди него Партизану“.
Један вучићоид је својевремено пренео фото-вест под насловом „Звездан Терзић отворио врата своје канцеларије, а слика на зиду показује колико поштује председника Вучића“, док је други вучићоид исто то насловио као „Слика председника Вучића краси зид Терзићеве канцеларије, директор Звезде још једно потврдио колико га поштује“.
А у видео издању трећег вучићоида, сам Доктор је ту своју љубав према Врховнику овако образложио: „Александра Вучића ја доживљавам као свог пријатеља, он је мој пријатељ данас и биће ми пријатељ и онда када не буде био на челу државе и онда када ја не будем био на челу Звезде. Њега волим као човека и никада нећу престати да га волим“.
Симптоматично је да је управо овај вучићоид један од медија који су, у последње време, најотвореније кренули у отворену критику садашњег руководства „Партизана“ и то, управо, језиком који као свој препознаје сваки искрени „партизановац“. Тим пре што су странице отворене за оне који су уградили део себе у „црно-белу породицу“.
Тако је бивши потпредседник клуба Раша Бабић који је у клубу провео 35 година рекао да је стање алармантно, да прети пропаст, гашење: „Партизан делује сабласно, остављен од свих, препуштен људима који су га довели до најнижих дана у великој историји. Тамо немаш кога да видиш, да попијеш кафу. Види се пропадање на свим нивоима. Бојим се да нам следи судбина ОФК Београд, Радничког са Новог Београда, и тако тих клубова којих више нема, а представљали су нешто у нашем фудбалу...“
Некадашњи фудбалер Миливоје Ћирковић приметио да је некада у Хумској врвело од некадашњих фудбалера, а данас каже да већина не долазе на утакмице, а камоли у клуб, „као да смо изгубили вољу за Партизаном“. Бивши играч „Партизана“ и „Атлетика“ Ђорђе Томић тврди да су на чело клуба, „на превару, на дивљаштво, без правих избора, дошли политички полтрони, издајници и улизице који ће ту да „јашу“ докле год могу“: „Ова багра је прецртала хемијском оловком легенде и избацила из из Скупштине. Каква црна љубав према Партизану, пола њих тамо навија за Звезду!“
Председник Кошаркашког клуба „Партизан“ Остоја Мијаиловић (иначе, члан руководства напредњака) тврди да ни спортско друштво (чији је председник Вучела) „не ради добро“, те да су и друштву и ФК-у неопходни нови руководећи људи. „Још мало ћутања и ФК Партизан ће нестати“, опомиње Мијаиловић. А Вучелић је, уместо предлога неког решења за излаз из ћорсокака, колеги по власти Мијаиловићу узвратио да је и иза њега „пет јалових година у КК“, да је у „самокандидујућем заносу“, да „држи лекције и нуди се за спасиоца и реформатора, а нема резултате“. Укратко, по Вучели, „на високо подигли се сутерени“...
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, овде је владала догма по којој за „Звезду“ навијају „прави Срби“, они који имају пробуђену националну свет, а за „Партизан“ југоносталгичари у узмаку. Сматрало се да је „Звезда“ српски, а „Партизан“ некакав „југословенски“, што би значило „антисрпски“ клуб, иако ни једно ни друго није тачно: „Партизан“ је створила комунистичка југословенска војска, а „Звезду“, једнако комунистичка, српска државна безбедност.
И, тачно је да су и бивша руководства два наша највећа клуба, током своје историје која тече од комунистичке револуције 1945, углавном била политички октроисана. Шушкало се да је Јосип Броз симпатисао „Партизан“ и сплитски „Хајдук“, али Титовим полтронима није падало на памет да евентуалним протежирањем „црно-белих“ или „билих“ купују Маршалову наклоност.
Разлог зашто се данашња руководства „Звезде“ и „Партизана“ грчевито држе Врховникових скута и љубе му руку, очигледно је на трагу „принципа спојених посуда“. Они њему хорску подршку и обуздавање потенцијалних незадовољника из навијаче масе, „да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута“. Он њима, колективно, али и лично, заштиту и спас од непријатних изненађења било које врсте.
„Партизановом“ губитнику по задатку, полтронисање је, на неки начин,кроз целу његову каријеру, била стална пропусница за овдашњу јавну елиту и арену моћи. Само у последње четири деценије, тај се јавно дивио Добрици Ћосићу (кога ће, као високи функционер СПС, рушити са места председника „скраћене“ Југославије), па Слободану Милошевићу, па Милу Ђукановићу, па у међувремену, и Зорану Ђинђићу итд. итд. Што је најефектније описала Мира Марковић: „Кад би срео неког новог, некога коме друго политичко уверење и цигаре стоје лепше, одмах је прелазио код њих – на друга политичка уверења и друге цигаре.“
Иако је тешко поверовати у преовлађујуће мнење „гробарске јавности“ да „Вучела национале“, све да би се додворио Врховнику, постојано ради на томе да „Партизан“ никада не буде испред „Звезде“, да то, на спортском и изванспортском терену, јесте, за „гробаре“, сурова чињеница – то нико може да се оспори. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 9.8.2022)

субота, 6. август 2022.

Vlada pada prije ili kasnije

 POLITIČKE KALKULACIJE NAKON POTPISIVANJA TEMELJNOG UGOVORA
Partije prethodne većine nisu za rušenje odmah, jer bi poslali lošu poruku biračima ako bi s DPS-om oborili Abazovića zbog potpisivanja TU, za koji su se borili, smatra Milivojević. Političke strukture pokušavaju da drže birače u tenzičnom loncu, da bi se situacija i dalje kuvala, kaže Pepić. Demokrate odgovorile "Vijestima" da nisu imale formalne, ali ni neformalne razgovore s DPS-om u vezi s izglasavanjem nepovjerenja Vladi i potencijalnim formiranjem nove
Potpisivanje Temeljnog ugovora (TU) između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) pomoći će održavanju tenzija na političkoj sceni, pa je stoga ključno pitanje kojim političkim akterima je u interesu da premijera Dritana Abazovića ruše sad, a kojima da to učine kasnije.
Tako sagovornici “Vijesti” gledaju na ovosedmično parafiranje TU, koje je rezultiralo predlogom o nepovjerenju Abazovićevoj Vladi, o kom će poslanici odlučivati 19. avgusta.
Inicijativu o nepovjerenju potpisalo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca (DUA), ali im je za rušenje vlasti neophodno još najmanje pet.
U slučaju da im se pridruže bivši dugogodišnji koalicioni partneri DPS-a, Bošnjačka stranka (BS) s tri poslanika i Albanska lista s jednim, to i dalje neće biti dovoljno, što znači da će morati da traže glas barem jednog poslanika “stare većine”, tj. pobjedničke koalicije na izborima 30. avgusta 2020, koju su činili Demokratski front (DF), Demokrate i Građanski pokret (GP URA).
Potpisnici inicijative tvrde da je TU “oktroisani akt” iz Beograda i da se njegovim potpisivanjem udara na temelje države.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže da je trenutno krunsko pitanje na crnogorskoj političkoj sceni - koji bi mogli biti motivi onih koji bi htjeli da sruše Abazovićevu Vladu odmah, a koji motivi onih koji bi je rušili, ali ne sad.
Ocjenjuje da DF i stranke koje su činile prethodnu Vladu (na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić) nisu među onima koji bi djelovali odmah, jer bi u suprotnom, smatra, poslali veoma lošu poruku biračima ako bi s DPS-om srušili Abazovića zbog potpisivanja TU, za koji su se borili preko litija prije dvije godine.
”Ta poruka ne bi bila dobra ni za predstojeće lokalne izbore, a vrlo vjerovatno ni za eventualne vanredne parlamentarne koji bi mogli da uslijede ako Vlada bude srušena”, ocijenio je Milivojević za “Vijesti”, dodajući da bi DF-u i ostalima bilo bolje da na neki način indirektno pomognu privremeni opstanak Abazovića.
”Vijesti” su, kad su DPS i SDP prije mjesec uskratili podršku Abazoviću zbog utvrđivanja TU na Vladi, pisale da bi inicijativu koja bi vodila ka vanrednim izborima mogle da podrže Demokrate Alekse Bečića. To se međutim, nije desilo, a naknadno su pozivali na restartovanje odnosa u “staroj” većini. Demokrate su pozdravile potpisivanje TU, ali su istovremeno navele da je Vlada doživjela “potpuni politički krah”. Podvukli su da je cilj svake opozicije da okonča nelegitimnu vlast, ali da njihova stranka ne želi da bude “bilo čiji izvođač radova”.
Na pitanje da li su imali formalne ili neformalne razgovore s DPS-om u vezi s izglasavanjem nepovjerenja Vladi i potencijalnim formiranjem nove, iz Demokrata su “Vijestima” juče odgovorili da nisu.
Poručuju da su stoga odgovori na ostala pitanja lista - da li bi im, i pod kojim uslovima, bila prihvatljiva manjinska podrška DPS-a, s kim bi sve razgovarali o formiranju vlasti i da li bi ona bila oročena - izlišni.
Milivojević kaže da su Demokrate u poziciji da trenutno ne gube biračko tijelo, iako, prema njegovim riječima, nisu “u trendu” kao Abazović, “ali imaju tu vrstu kontinuiteta”.
”To su pokazali na izborima u Nikšiću i na drugim lokalnim izborima. Njima neki radikalniji potezi nisu u interesu, pogotovo ne potezi koji bi se ticali eventualnog direktnog ulaska u potencijalno rušenje sadašnje Vlade navedenim povodom. To ne znači da dobar dio biračkog tijela Demokrata ne bi volio da oni budu ti koji bi rušili Abazovićevu Vladu, ali ne ovim povodom i ne dok je stvar s potpisivanjem TU ‘friška’. To bi bilo teško objasniti biračima”, naglašava Milivojević.
Kad je riječ o onima koji bi Vladu “sjekli” odmah, sagovornik kaže da je tu prvenstveno DPS, koji bi tim potezom, prema njegovoj ocjeni, takođe poslao lošu poruka pred oktobarske lokalne izbore u više opština i na njima ne bi politički profitirao.
Svoju hipotezu potkrepljuje rezultatima prošlogodišnjih izbora u Nikšiću, kao i ovogodišnjih u još nekim gradovima, u kojima je DPS izgubio vlast.
”Zašto to tvrdim - zato što je Abazović, iako nema veliku političku organizaciju, faktički, kao što je DPS oteo onaj ‘crveni tepih crnogorstva’ nekadašnjem Liberalnom savezu Crne Gore Slavka Perovića, isto tako na dobrom putu da, makar privremeno, taj tepih otme od DPS-a”, istakao je Milivojević, dodajući da se premijeru ne može prigovoriti ni za šta od onoga na čemu je DPS mogao da poentira - “ni da je manji Crnogorac od ljudi iz DPS-a, ni da je manji građanista, ni da je manji Evropljanin”.
Aktuelna Vlada formirana je 28. aprila, i osim GP URA, čine je SDP, Socijalistička narodna partija (SNP), CIVIS i stranke manjinskih naroda. Parlamentarnu podršku, bez učešća u njoj, davao joj je DPS.
Da će potpisivanje TU dominantno određivati dešavanja na političkoj sceni u skorijoj budućnosti, smatra i građanski aktivista Dževdet Pepić, koji ocjenjuje da TU ipak neće dodatno polarizovati političku arenu, ali ni smiriti postojeće tenzije na njoj.
To pitanje će, prema njegovim riječima, možda samo pomoći održanju tenzija na trenutnom nivou.
”Političke strukture i dalje pokušavaju da svoje birače drže u tom, nazvao bih ga, tenzičnom loncu, kako bi se situacija i dalje ‘kuvala’ i kako bismo umjesto normalnih tema razgovarali o tome ko je bio za, a ko protiv potpisivanja TU”, rekao je Pepić “Vijestima”.
On navodi da će TU biti jedna od gorućih tema kampanje za lokalne izbore. Biće, kaže, priče o “izdajnicima” i “patriotama”, ali napominje da Crna Gora već ima “utaboreno biračko tijelo”.
”U osudi potpisivanja TU, koji je takav kakav je, učestvuju neke partije koje su dugo na političkoj sceni - neke od njih preko 30 godina, neke su bile 18 godina u vlasti... Postavlja se pitanje zašto ništa nisu uradile na rješavanju crkvenog problema... Trideset godina smo u predizbornoj kampanji i svako sporno pitanje koristi se za nju. Međutim, čini mi se da kod građana već splašnjava prevelika želja za dokazivanjem i busanjem u grudi junačke. Prosječnom građaninu je previše ‘dana D’, koji traje već 30 godina”, poručuje Pepić.
Premijer Abazović i patrijarh srpski Porfirije potpisali su TU, bez prethodne najave, u srijedu u Vili Gorica u Podgorici.
Iako je premijeru dostavljeno nekoliko pravnih mišljenja koja se bave analizom TU, on je odbio sve primjedbe i sugestije na tekst, i potpisao dokument u obliku u kom je usvojen na sjednici Vlade 8. jula, nakon usaglašavanja sa SPC.
Milivojević: Abazović će i dalje biti poželjan partner
Milivojević kaže da Abazoviću ne nosi balast prošlosti kao DPS, i da se njemu “i ekipi oko njega” stoga ne može ništa prigovoriti po određenim pitanjima.
”Jer ni za jotu nije odustao od dosadašnje spoljne politike Crne Gore, koja je pro NATO i proevropska, a nije ni ‘otpriznao’ Kosovo. S druge strane, uspio je da uspostavi relativno normalne odnose sa Srbijom kao faktički zemljom u kojoj živi najviše ljudi koji su porijeklom iz Crne Gore. To je velika stvar, a učinio je to kao Albanac. To je zaista izgledalo kao nemoguća misija. I na kraju - poentirao je i u onom biračkom tijelu u Crnoj Gori koje je određeno kao srpsko biračko tijelo. On je uspio ono što nije uspio bivši premijer Krivokapić - potpisao je TU sa SPC”.
Milivojević kaže da se na Abazovićevom mjestu ne bi plašio izbora.
”Jer bi on poslije prijevremenih izbora mogao da bude ‘poželjna udavača’ - opet jedan od najpoželjnijih koalicionih partnera većim strankama, kako s procrnogorske, tako i s prosrpske linije”.
Joković ne isključuje saradnju s DF-om
Potpredsjednik Vlade i lider SNP-a Vladimir Joković, kazao je juče za TV Vijesti da će o ponudi DF-a o “resetovanju odnosa unutar većine od 30. avgusta”, odlučivati partijski organi SNP-a.
Dodao je da su oni, načelno, otvoreni za saradnju “sa svima koji će raditi na ispunjenju njihovih prioriteta”.
”SNP je pokazao svoju širinu i mogućnost razgovora sa svim političkim subjektima - i ja kao čovjek sam to pokazao i spreman sam da razgovaram - ali svi moraju znati da je jedan od ključnih prioriteta, osim potpisivanja TU, popisa (stanovništva) ‘Otvorenog Balkana’, borbe protiv kriminala i korupcije, zakona o porijeklu imovine, izbora Sudskog savjeta, sudija Ustavnog suda... da je jedan od ključnih zahtjeva SNP-a put prema Evropskoj uniji (EU). Ako svi ti koji pozivaju hoće nedvosmisleno da budu posvećeni tome, SNP je spreman da sa svima razgovara”.
Iz DF-a su pozvali Abazovića i Jokovića da razmotre model tehničke vlade koja bi pripremila održavanje parlamentarnih, predsjedničkih i lokalnih izbora u jednom danu.
Ističu da vjeruju da je, bez obzira na političke i ideološke razlike, njihov predlog prihvatljiv “većini respektabilnih političkih subjekata i da predstavlja jedini mogući izlaz iz postojeće krize”. (www.vijesti.me, list Vijesti, Podgorica, Željka Vučinić, 6.8.2022)