петак, 30. јул 2021.

Inckov zakon uzburkao BiH: Skupština RS danas o dva zakona

Narodna skupština Republike Srpske raspravljaće danas na posebnoj sednici o dva zakona nastala kao odgovor na dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje zločina protiv čovečnosti koje je nametnuo odlazeći visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. Upravo taj zakon dodatno je "rasplamsao" inače napetu situaciju u Bosni i Hercegovini.
Poslanici RS raspravljaće o tome da se ne dozvoli sprovođenje nametnute odluke Incka, te da svako ko povredi ugled Srpske i njenih naroda bude procesuiran i kažnjen. Burne reakcije je izazvalo to što političari iz RS već bojkotuju rad institucija BiH, a Inckov potez, prema oceni analitičara, doveo je Bosnu i Hercegovinu u krizu kakva nije viđena godinama.
Dopune Krivičnog zakona stupile su na snagu u sredu. Negiranje da se u Srebrenici dogodio genocid i veličanje ratnih zločinaca je stoga u BiH zabranjeno zakonom, a onima koji ga krše prete zatvorske kazne.
U Tužilaštvu Bosne i Hercegovine već su formirirani predmeti u slučajevima negiranja genocida, na osnovu prijava nekoliko građana, a srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u sredu se sam prijavio tužilaštvu.
O razmerama konfuzije koja je nastala nakon što je odredba stupila na snagu govori i to što suđenje u predmetu Mane Ðurić i ostali, koji se terete za zločine u Vlasenici, nije održano zbog tvrdnje branilaca da ne znaju granicu do koje smeju da idu u odbrani optuženih.
Komšić i Džaferović pozdravili Inckov potez
Incko je, da podsetimo, 23. jula objavio da je iskoristio Bonska ovlašćenja i nametnuo dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. To je učinio nakon što je na pomenutoj poziciji proveo 12 godina i nedelju dana pre nego što će ga  zameniti Nemac Kristijan Šmit.
Ubrzo su reagovali predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić i član Predsedništva Šefik Džaferović koji su pozdravili Inckov potez.
Komšić je na Fejsbuku napisao da mu je drago što je Incko na kraju mandata, uprkos protivljenju nekih od ključnih međunarodnih faktora, doneo takvu odluku. 
"Našem društvu je ovakva odluka bila neophodna, kao neka vrsta prekopotrebnog leka sa nadom da svakom zlu ipak može doći kraj", napisao je Komšić.
On je dodao da je ta odluka "stvar civilizacijskih vrednosti u današnjem svetu“ i naveo da je Incko "postupio po svojoj savesti, na žalost na kraju mandata".
Šefik Džaferović je naveo da je Incko ispunio "obavezu koju ima prema žrtvama, prema svojoj savesti, ali i prema Dejtonskom mirovnom sporazumu“.
"Negiranje genocida i slavljenje zločinaca je mehanizam kojim se ozbiljno potkopava poverenje među narodima i ugrožava mir“, naveo je Džaferović.
Prema njegovim rečima, negiranje genocida se godinama tolerisalo i jedini rezultat je bio sve više toksičan ambijent u BiH, u kojem porodice žrtava jednostavno ne mogu da žive na miru.
U RS jedinstveni protiv nametanja zakona
Sa druge strabe, potez je izazvao ljutnju u Republici Srpskoj, te je skupština tog entiteta najavila uvođenje krivičnog dela povrede ugleda RS po ugledu na pomenuti Inckov zakon.
Kao glavnu tačku sporenja, kritičari ovog zakona navode to što bi se na taj način srpski narod označio kao genocidan, a Inckov potez je inače posle dugogodišnjih sporenja naveo vlast i opoziciju Republike Srpske na jedinstven stav.
Predlagači zakona u Skupštini RS tvrde da oni predstavljaju odgovor i zaštitu od nametnute odluke o "zabrani negiranja genocida" i da se njima "štite građani Republike Srpske i Srpska". Jedan od zakona o kojima će danas biti reči je poseban zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika.
Drugi je predlog zakona po kom će svako ko "javno izloži poruzi, preziru ili grubom omalovažavanju Republiku Srpsku, njenu zastavu, grb, amblem ili himnu, biti kažnjen kaznom zatvora do tri godine".
Kazne zatvora do pet godina prete onima koji Republiku Srpsku označe kao "agresorsku ili genocidnu tvorevinu" ili ukoliko su njeni narodi označeni kao "agresorski ili genocidni". Ukoliko bi delo učinilo službeno ili odgovorno lice ili lice u institucijama vlasti ili organu koji se finansira iz javnog budžeta, preti kazna od dve do deset godina. Ukoliko su dela izvršena u nameri promene "ustavnog uređenja Republike Srpske, njene teritorijalne celovitosti ili nezavisnosti, počinilac će biti kažnjen zatvorom od tri do 15 godina".
Potpredsednik parlamenta Republike Srpske Milan Petković najavio je da će skupština doneti zakon kojim se neće primenjivati odluka Incka i kojim se obavezuju nadležni organi RS, odnosno da neće sarađivati sa nadležnim organima BiH na primeni odluke koju je nametnuo visoki predstavnik.
"Na jednoj strani to znači da organi Republike Srpske neće sarađivati ako Tužilaštvo BiH, Sud BiH, SIPA ili bilo koja druga agencija na nivou BiH budu želeli da sprovode odluku visokog predstavnika u Srpskoj. Organi Republike Srpske neće im dati podršku, ni logističku, ni pravnu, ni bilo kakvu drugu i nećemo dozvoliti da se ta odluka povede na nivou Srpske", rekao je Petković.
O zakonima se, inače, raspravlja po hitnom postupku, a sednica će biti zatvorena za javnost.
"Otvaranje problema tamo gde problema nema"
Politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da ga trenutna situacija u Bosni i Hercegovini podseća na situaciju "tuk na utuk". Kako kaže, odluka visokog predstavnika je diskutabilna i sa političkog i sa međunarodno-pravnog stanovišta.
"On je 12 godina visoki predstavnik, 12 godina nije posezao za takozvanim Bonskim ovlašćenjima i onda u poslednjoj sedmici svog mandata doneo je takvu jednu odluku", navodi Milivojević.
Kako je rekao, reč je faktički o nametanju zakona tamo gde 26 godina nije bilo međunacionalnih incidenata.
"Ovo je prosto otvaranje problema tamo gde problema nema. Videli smo šta je ovo prouzrokovalo. Skupština Republike Srpske će doneti sada sličan zakon koji, ako bi se primenio, doveo u pitanje odnos ogromnog broja Bošnjaka koji žive u BiH prema Republici Srpskoj. To je zaista jedna vrsta politički neopreznog poteza, osim ako nije dogovoren sa nekim moćnicima iz takozvane međunarodne zajednice, jer on direktno, faktički urušava Bosnu i Hercegovinu", naveo je on.
Milivojević je podsetio  da u preambuli Ustava BiH piše da Bošnjaci, Srbi i Hrvati stvaraju Bosnu i Hercegovinu kao konstruktivni narodi.
"Način na koji se sada pokušava urušiti daje zapravo krila na jednoj strani političkim elitama u Republici Srpskoj, a na drugoj političkih elita Hrvata da razmisle o osamostaljenju. Sa druge strane, političkim elitama Bošnjaka stvara se privid da će svoju politiku uspeti da nametnu drugim konstruktivnim narodima", rekao je on.
Milivojević napominje da i ukoliko bi se u Republici Srpskoj primenila dva zakona, koja su na dnevnom redu skupštine, to bi značilo da bi svaki Bošnjak, a "svaki Bošnjak smatra da je u Srebrenici bio genocid, a da Bošnjaci nisu počinili nikakve masovne zločine nad Srbima i Hrvatima", bio osuđen.
"Prema tome, došlo je do jednog opšteg haosa. Mislim da je gospodin Incko očigledno imao jednu nameru ili da se sveti svojim partnerima tokom dvanaestogodišnje vladavine, a njegovi partneri su bili predstavnici Srba, Hrvata i muslimana. I druga stvar, da gurne jedan vruć kamen svom nasledniku Kristijanu Šmitu", kaže Milivojević.
Na pitanje šta Bosnu i Hercegovinu očekuje u budućnosti i šta se može očekivati od Šmita, Milivojević navodi da se nada "da ima više pameti nego potrebe da se za velike pare igra životima četiri miliona stanovnika BiH, kao što se igra Incko".
"On se zaista igra građanima BiH koje ostavlja na milost ili nemilost probuđenih duhova, duhovima mržnje", navodi on.
Dodaje da je Bosna i Hercegovina nastala na bolnom kompromisu i da bi primena Inckovog zakona "rasturila BiH".
"Politka tuk na utuk ne ide. Svako je u ratu imao svoju bol, svako je u tom ratu činio zločine i svako je bio i žrtva i dželat", naveo je on. Naglasio je da je Incko doneo individualnu, ličnu odluku, te da on za nju nema podršku međunarodne zajednice.
Inače, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je ocenio da su reakcije političara iz Republike Srpske na njegovu odluku da zakonski zabrani negiranje genocida, bile očekivane i možda čak, kako tvrdi, nešto blaže nego što je očekivao.
Incko je u intervjuu za "Klix.ba", na pitanje da li očekuje da bi moglo doći do blokada institucija BiH, rekao da bi svaka aktivnost političkih stranaka koja bi paralizovala institucije, bila korak u pogrešnom smeru i loša usluga građanima koje tvrde da predstavljaju.
I predstavnici vlasti u Srbiji su na ovu odluku Incka u poslednjoj nedelji njegovog mandata reagovali, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije pristalica nametnutih odluka i da je važno da Srbija sa Bošnjacima gradi bratske odnose. (euronews.rs, EuronewsSrbija, Nevena Zdravković, 30.7.2021)

четвртак, 29. јул 2021.

Milivojević: Inckov zakon odgovara onima koji ne žele opstanak BiH

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je u Među nama na televiziji Nova S da zakonske izmene u Bosni i Hercegovini, koje predviđaju zabranu negiranja genocida u Srebrenici pod pretnjom zatvorske kazne, odgovaraju samo onome ko ne želi opstanak ove države.
Negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca od danas je u Bosni i Hercegovini zabranjeno zakonom, a onima koji ga prekše prete kazne zatvora od tri meseca do tri godine.
Komentarišući zakon, Milivojević je rekao da mu se ne može radovati niko ko želi opstanak BiH.
„Ova odluka odgovara, zapravo, svima onima koji ne žele opstanak BiH. BiH onakva kakva je bila pre izbijanja ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, prema članu Ustava bila je suverena republika tri suverena naroda. Isto je i danas. Ovi koji smatraju da BiH kao takva država ne treba da postoji, jedni to misle zato što je treba rasturiti, napraviti neke nove države, a drugi pak koji se samodefinišu kao jedini branioci BiH, mislim na Stranku demokratske akcije, oni ne žele takvu BiH. Onako kako piše u Ustavu BiH, ali i u Dejtonskom sporazumu“, rekao je Milivojević i dodao:
„Arhitekta takve BiH je bio Ričard Holbruk i otkud to da 25 godina kasnije takva država ne treba da postoji. Za sve to vreme u BiH nije zabeležen nijedan ozbiljan međunacionalni incident. To je jedinstven slučaj u svetu. Imali ste krvavi rat i sada toga nema. Kome treba sad, recimo gospodinu Incku, da posle 12 godina bitisanja na mestu visokog predstavnika, u nedelji u kojoj odlazi, svom nasledniku ostavlja jednu vrstu bagaža koji je nerazrešiv. Ovome može da se raduje svako onaj koji želi rasturanje BiH po sastavnim delima. Svako onaj ko iskreno, ma šta govorio, iskreno želi njen opstanak ovakve kakva je, ne može da se raduje ovome. To bi značilo da bi 99 odsto Srba u BiH trebalo istog trenutka da bude uhapšeno i procesuirano i kažnjeno do pet godina zatvora“, zaključio je Milivojević. (TV Nova S, “Među nama“, voditelj Đuro Svilar, www.nova.rs, 28.7.2021)
https://youtu.be/WEegUh7x5P4

Ekonomski tigar, mafijaški zmaj: Šta je donelo devet godina SNS

Brojimo desetu godinu od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Rezultat živimo svakog dana. Predsednik kaže da smo ekonomski tigar, zdrav razum uzvraća - kriminalni zmaj. Nije da dobrih stvari nema, ali one bi mogle da stanu na ne više od tri prsta jedne ruke, za ostale je malo i svih 10. Kad je o prvima reč to bi moglo biti smanjenje nezaposlenosti, kakav- takav ekonomski pomak i izgradnja infrastrukture. Sa druge strane stoji lancima vezano pravosuđe, nakrivljene i gotovo do kraja uništene institucije, medijski mrak, jednopartijski parlament i kriminal koji je po svemu sudeći neraskidivo vezan sa samom državom.
Da je loše rekla je Evropska unija. Više puta. Poslednji izveštaj Evropske komisije bio je po Srbiju najlošiji do sad. U Evropi, pre svega, postoji ozbiljna zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe i korupcije, za koju kako kažu nema mehanizama prevencije.
Kome robuje pravosuđe
Politikolog Cvijetin Milivojević za novine Nova kaže da mi odavno nemamo nezavisno pravosuđe koje robuje zakonima.
 “Naprotiv, imamo predsednika republike koji umesto da predstavlja državno jedinstvo unižava Ustav. Samom činjenicom da umesto da obavlja onih osam protokolarnih nadležnosti koje mu Ustav daje, postaje Bog i batina svh državnih institucija. I zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Imamo predsednika koji je pravnik i kako kaže jedan od najboljih studenata u istoriji Pravnog fakulteta koji ne želi da pročita član 115 Ustava Srbije koji kaže da predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju, a kamoli da bude predsednik stranke koja broji 750.000 članova i u otvorenom je ratu sa preostalih 6.250.000 građana Srbije koji to nisu. Tako je svim onim poltronima u pravosuđu poručio da ni oni ne moraju da se drže zakona”, kaže Milivojević.
Šta je dobro
Kad je reč o dobrim stvarima koju je ova vlast napravila u prethodnih devet godina, Milivojević nabraja svega tri.
“To je pre svega smanjenje broja nezaposlenih, zatim mali ali ipak nekakvi napredak u ekonomiji i treće – izgradnja infrastrukturnih projekata, pre svega kad je reč o putnoj komunikaciji”, kaže Milivojević.
Obespravljene institucije
To nije slučaj samo sa pravosuđem, slična je situacija sa gotovo svim institucijama u zemlji. Ono malo onih koje su uspevale do sada da održe nezavisnost stalno su na udaru i polako padaju, jedna po jedna. Takav je bio slučaj, recimo, sa Beogradskim univerzitetom. Vlast nikada nije oprostila rektorki Ivanki Popović što je univerzitet proglasio doktorat Siniše Malog plagijatom, pa je nedavno “preglasana” i izabran je novi rektor.
 
 “Institucije su preuzete od strane režima. Ali ne od vladajuće koalicije, već od jednog čoveka. Sve što je bitno u ovoj zemlji u rukama je jednog gospodara. Vučić je i predsednik države i predsednik Vlade, on je ministar unutrašnjih i spoljnih poslova, glavni pregovarač u dijalogu sa Prištinom, glavni poligrafista, tužilac, advokat i sudija. Institucije su ponižene. Ustavni sud, glavni tužilac služe za sprdnju. Institucije u Srbiji služe kao partijske štake”, kaže Milivojević.
Medijski mrak i svetlost rijalitija
Ono što se Srbiji često zamera jeste ugrožena sloboda medija. U Izveštaju Evropske komisije piše da postoji ozbiljna zabirnutost zbog pretnji, uznemiravanja i nasilja nad novinarima. Navodi se i da Srbija ima medijsku strategiju, ali nedostaje primena. Piše i da dolazi do preusmeravanja novca iz budžeta, što na lokalnom nivou mediji koji prikazuju drugačije mišljenje ne mogu izbalansirati.
Jednopartijski parlament
Najočigledniji primer političke krize koja postoji u Srbiji, svakako je gotovo jednopartijska Skupština u kojoj od ukupno 250 poslanika, naprednjaka ima 199.
“Izbori su bili nelegitimni i zato je Vučić dobio oročeno vreme ove Vlade. Neko iz Berlina ili Brisela mu je naložio da raspiše izbore za godinu i po dana. Mi imamo oktroisani parlament koji nije posledica volje građana već volje Vučića. A taj i takav parlament se bavi veoma ozbiljnim stvarima, između ostalog i promenom Ustava”, navodi Milivojević.
“Evropska unija se u svom izveštaju od 6. oktobra samo proforme bavi ovim problemom. Primer toga je dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova koja se bavi uređivanjem odnosa u medijskoj sferi tokom izborne kampanje od mesec i po dana. A šta sa ostalih tri godine i 10 meseci? Stanje u medijima u Srbiji je sa jedne strane stanje medijskih nesloboda, a sa druge je medijska džungla u kojoj se na brutalan način proizvodi propaganda. Medijima direktno upravlja režim, a medijske slobode fingiraju nekakvim rijalitima i slično. Kao posledicu imate jednog neinformisanog građanina, koji to mire dezinformacija ne može da razume”.
Veze kriminala i države
Na posletku, ali možda najvažnije jeste kriminal. Koliko je Srbija ogrezla u kriminalu najbolje odslikava upravo afera Veljko Belivuk i sve ono što se u vezi toga dešava. Počevši od navoda da su ljudi iz vrha vlasti, ministri, gajili dobre odnose sa kriminalcima koji se terete za najmonstruoznija krivična dela, do iskaza samog Belivuka koji kaže da je sa predsednikom države imao dogovor u vezi nekoliko stvari.
 “Realno gledajući ne mogu da protivurečim Vučiću kada kaže da su sva mafijaška ubistva u prošloj godini rešena. Ali ga pitam, a ko je kriv za ovoliki kriminal? Ko je tolerisao, pa čak i pomagao iz vrha države organizovani kriminal. Odgovore na to vlast krije, zato i ostaje tu gde jeste”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, 29.7.2021. i list “Nova”, 28.7.2021, Jelena Jelovac)

понедељак, 26. јул 2021.

Gde je nestala politika u Srbiji (ako ju je ikada i bilo)

I ma ona izreka, uglavnom su je eksploatisali stendap komičari u vicevima, koja se kao i mnoge druge pogrešno pripisuje Marku Tvenu, da pelene i političare treba redovno menjati uz dodatak – uglavnom iz istog razloga. Političari u Srbiji nisu kao pelene. Oni se izuzetno retko menjaju, ulogu pelena ovde uglavnom imaju politike.
Toliko je borba stranaka i njihovih lidera za pronalaženje svog mesta na političkoj sceni, u kojoj su „ideologije”, „principi” i „pravci delovanja” služili kao pesme folk zvezdica, za jednu sezonu (čitaj: za jedne izbore), toliko da je stvaranjem jedne dominantne takozvane „catch all” partije i svih drugih koje se određuju u odnosu prema njoj – svaka politika postala besmislena.
S jedne strane, dakle, na srpskoj političkoj sceni postoje ideološki obezličena Srpska napredna stranka i njeni sateliti, od kojih neki iako nominalno ideološki izrazito profilisani, poput Pokreta socijalista, pa u velikoj meri i SPS-a, svoju politiku svode na „imamo poverenja u Vučića”, a sa druge strane rascepkane opozicione grupacije koje u pojedinačnim situacijama traže na čemu će graditi svoju poziciju kako bi nanele neki udarac vlastima, bilo da je tema Kosovo ili zaštita životne sredine…
…“U Hrvatskoj se politika može voditi na ideološkim, programskim i drugim frontovima, jer je Hrvatska dovršena država. To je ono što je Zoran Đinđić još osamdesetih pisao o tadašnjoj Jugoslaviji. SFRJ, a potom nažalost i SRJ i Srbija su nedovršene države. I, što je nagore, današnja Srbija nije dovršena po možda najvažnijem činiocu identiteta, a to je teritorija. Kada ne zante ni dokle vam je država, teško je govoriti o politikama. Jer, veći deo građanstva smatra da je Srbija teritorijalno jedinstvena sa Kosovom, manji deo misli drugačije, ali već to otvara proctor da kada se kod nas govori o ideologiji, I kada se psotavi pitanje kako da tretiramo pojedine političke aktere, da se sve pojednostavljuje I svodi, pre svega, u odnosu na to kaka vim je stav prema onome što piše u preambuli Ustava”, kaže za Nedeljnik politikolog Cvijetin Milivojević.
(www.nedeljnik.rs, Dušan Telesković i Veljko Miladinović, 21.7.2021, opširnu analizu čitajte u dvobroju “Nedeljnika”, od 22.7.2021)

субота, 24. јул 2021.

"Inckova odluka će još više udaljiti Federaciju od Republike Srpske"

Potez Valentina Incka se u srpskim medijima uglavnom tumači kao osvetnički čin na kraju njegovog mandata, koji će umesto pomirenja dovesti do još većih napetosti kako u BiH tako i u regionu.
Odluka Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini da nametne zakon o negiranju genocida je već nekoliko minuta po objavljivanju izazvala brojne reakcije od Banjaluke do Beograda.
Praktično uporedo sa tom vešću beogradski mediji su zabeleželi izjavu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika kako je Inckova odluka „ekser u mrtvački kovčeg BiH" i da „genocida nije bilo".
Nepromišljena odluka
Srpski zvaničnici su takođe osudili pomenutu odluku, i kako kaže predsednica Vlade Ana Brnabić „ona će još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od Republike Srpske".
„Mislim da je to nepromišljena i neodgovorna odluka, posebno jer će zbog toga na meti biti predstavnici institucija što će napraviti veliki problem", dodala je srpska premijerka.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je „da današnja odluka ne može nikome doneti ništa dobro, kao ni bilo koji drugi nametnuti stav, odluka ili zakon".
Oglasio se i srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji smatra da se „istina ne može nametnuti zakonom. Odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko rešio je da Srbe ućutka i zabrani im da govore istinu o građanskom ratu u BiH", naveo je Vulin, koji Inckovu odluku vidi „kao osvetu svim građanima BiH".
Beogradski mediji beleže i izjavu austrijskog šefa diplomatije Aleksandera Šalenberga koji ističe „da mentalno i emotivno to možemo da shvatimo, ali žalim da se moralo posegnuti za takvim merama".
Saopštenjem se oglasio i Muzej žrtava genocida iz Beograda koji „smatra da je odluka Incka očigledna reakcija na temeljan i detaljan, činjenicama potkrepljen nedavno objavljeni izveštaj tima međunarodno priznatih stručnjaka koji je ratni zločin počinjen na području Srebrenice ispravno kvalifikovao kao takav, ukazujući da on u sebi ne sadrži elemente genocidne namere, odnosno genocidne radnje".
Otvaranje nepotrebnog fronta
Tajming ovakve odluke je u najmanju ruku nekorektan, ističe za DW politički analitičar Cvijetin Milivojević, „jer će posledice te odluke podnositi budući Visoki predstavnik u BiH. Kako je Incko trpeo kritike obe strane, i srpske i bošnjačke, verovatno je želeo da izađe iz čitave priče zapamćen po nečemu. To je otvaranje još jednog fronta u prilično nezgodnom trenutku- mi smo još uvek u julu mesecu, kada imamo užasna sećanja na ono što se dešavalo u Srebrenici na jednoj strani, ali i na ono što se dešavalo u ostalom delu Podrinja na drugoj strani, i ovo pre svega nije vreme za jednu takvu vrstu dramatične odluke", kaže Milivojević.
Cvijetin Milivojević smatra da onaj ko želi dobro Bosni i Hercegovini, „ne bi trebalo da se na ovako dramatičan način stavlja na jednu stranu. Ko želi mir u BiH on ne donosi ovakve odluke".
Poruka Beogradu i Banjaluci
Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme" Filip Švarm čitav događaj posmatra u nešto širem regionalnom kontekstu, i podseća na rezolucije o Srebrenici koje su donošene na Kosovu i u Crnoj Gori, koje su naišle na osudu Beograda.
„Mislim da je nakon negativnih reakcija iz Beograda ovo na neki način na kraju njegovog mandata neka vrsta političkog solidarisanja sa Federacijom BiH, Kosovom, Crnom Gorom, pa i Hrvatskom. To je neka vrsta poruke zvaničnom Beogradu da međunarodna zajednica, makar onaj deo koji predstavlja Incko, jeste u boljim odnosima sa srpskim susedima nego sa samom Srbijom. Ali, to je i upozorenje da bi Republika Srpska mogla da dospe u neku vrstu izolacije, i da se približavanje Rusiji i Kini ne gleda blagonaklono na Zapadu", ocenjuje Švarm.
„Kada dovedemo u vezu sukobe oko izbora novog Visokog predstavnika u BiH, kao i činjenicu da je ovo ne samo pritisak na Republiku Srpsku, već i na Hrvate u BiH, koji su najmalobrojnija zajednica i koji su zbog loših izbornih zakona u nemogućnosti da biraju svoje predstavnike- vidimo da sve ovo ne ide u pravcu očuvanja BiH kao nekakve funkcionalne države već ka njenoj razgradnji. A jedini način da se obezbedi zaštita manjinskih naroda je upravo taj element konstitutivnosti tri naroda", skreće pažnju Cvijetin Milivojević.
Konstantan nivo napetosti
 “Od istine se nikada ne smemo udaljavati, a okončanje tobožnjih rešenja je obaveza prema narednim generacijama kako bi pomirenje bilo moguće. To je garant stabilne budućnosti BiH", rekao je Švarc-Šiling za DW.
Teško je reći da li će ovaj potez dovesti do povećanja napetosti u BiH, smatra Filip Švarm, jer mi stalno imamo neki konstantan nivo napetosti.
„Prosto je reč o nekoj vrsti neuspešnih država gde sve vlasti čitavu svoju konstrukciju vladanja baziraju na događajima iz devedesetih godina. Stoga mislim da ova odluka neće doprineti nekom smirivanju, ali neće dovesti ni do nekog većeg zaoštravanja- osim verbalnog koje traje već decenijama", napominje odgovorni urednik „Vremena".
Predstavnici Republike Srpske su u ovoj odluci već pronašli istorijske paralele, jer kako kažu „Incko je zakon nametnuo baš na današnji dan, kada je posle sarajevskog atentata Austrija, iz koje dolazi Incko, uputila ultimatum Kraljevini Srbiji".
Kada je reč o potencijalnim reakcijama Beograda, Cvijetin Milivojević procenjuje „da će one verovatno biti slične kao i u slučaju budućeg Visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, a tim povodom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će Beograd sa njim sarađivati".
Dodik oštro - Vučić blago
Filip Švarm misli da će podizanje nacionalnih tenzija biti vetar u jedra Miloradu Dodiku i njegovim pandanima, a što se tiče reakcije Beograda „to će verovatno biti jedna blaža reakcija od one koju je već izneo Dodik, u kojoj će Aleksandar Vučić ponoviti svoje reči da se neprijatelji Srbije udružuju, i da je i najnovija odluka Valentina Icka uperena protiv srpskog naroda", zaključuje Švarm. (Radio Deutsche Welle, www.dw.com, autor Ivica Petrović, 24.7.2021)

петак, 23. јул 2021.

“Kaleidoskop”, KTV: gost Cvijetin Milivojević

U ovonedeljnom izdanju emisije "Kaleidoskop" na KTV televiziji gost je novinar i politički analitičar Cvijetin Milivojević. Cvijetin je na početku gostovanja govorio o svom poslu, o pisanju kolumni i komentarisanju političke scene u našoj zemlji. Predstavio je i nekoliko svojih knjiga među kojima je prva bila knjiga njegovih izveštaja i kolumni, govorio je o listu Borba, o medijima i novinarima u Jugoslaviji prisetivši se pojedinih velikana jugoslovenskog novinarstva sa kojima je radio ili sarađivao. Cvijetin je predstavio i svoju knjigu “Mostovi i izbori”, kao i knjigu “Duhovna kolaboracija”, a govorio je i o svojoj najnovijoj knjizi pod nazivom “Nulta 2020. tačka”. Tokom gostovanja Cvijetin je govorio o političkoj sceni u našoj zemlji, upoređujući različite periode i vladavine različitih političkih partija te njihove ideologije i načine vladanja. (KTV Zrenjanin, voditelj dr Aleksandar Dikić, 17.7.2021)
https://www.youtube.com/watch?v=7PcUqd9ImsM

четвртак, 22. јул 2021.

Zašto Erdogan lobira za Kosovo?

Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da njegova zemlja radi na povećanju broja zemalja koje priznaju nezavisnost samoproglašenog Kosova. Erdogan je pomenuo ovu temu uoči posjete sjevernom Kipru, nepriznatom dijelu ove države, koji naseljavaju pripadnici turske manjine. Oštre reakcije zvaničnika Srpske i Srbije.
Niko sa strane ne može da rješava problem Kosova, ključ rješenja u dijalogu.
Ovo je poruka srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika. "Turska bi trebalo da poštuje realnost u regionu i ako već tako razmišlja o Kosmetu, zašto to razmišljanje ne primjeni i na Republiku Srpsku i ne podrži njeno otcjepljenje od BiH, pa da svi živimo u miru kao dobri susjedi", poručio je Dodik.
Slično je reagovao i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je osudio mješanje Turske, precizirajući da Kosovo nije tursko i da nije pripadalo Turskoj. "Pripada Srbiji", odgovorio je Vučić.
Tursko lobiranje za nezavisnost takozvanog Kosova nije novost, ipak, pitanje je koliki manevarski prostor ima da ostvari ovu prijetnju.
- Ona ima ozbiljan sukob sa ostatkom svijeta u vezi sa sjevernim Kiprom. Riječ je o jednoj političkoj poruci za unutrašnju upotrebu u Turskoj, a istovremeno i poruci ohrabrenja sunarodnicima na Kipru. Imajte u vidu da je Kipar jedina zemlja Evropske unije koja je primljena u Evropsku uniju, a da ne kontroliše skoro jednu trećinu svoje teritorije - rekao je Cvijetin Milivojević, politički analitičar.
Turska je, ističu poznavaoci prilika, druga zemlja po redu koja je priznala nezavisnost kvazi države Kosovo, što je zaobilazni put za međunarodno priznanje sjevernog Kipra.
- Tu postoje određene paralele, zato što je i jedna situacija nastala silom, nasilnim putem, u slučaju Kosova agresija NATO, a u slučaju severnog Kipra, to je bila agresija Turske. Prema tome, afirmacija kosovske državnosti ide u korist afirmacije severnog Kipra na čemu Erdogan insistira - naglašava Zoran Milivojević, karijerni diplomata.
Naravno, sve što dolazi iz Ankare treba ozbiljno shvatiti, pogotovo što Turska ne krije svoje imperijalne interese na Balkanu.
- Kosovo kao nezavisna država bi u budućnosti bila jedna od suštinskih okosnica turske politike na Balkanu. Turska se toga neće odreći. Ta podrška ostaje kao konstanta. Dakle, ne radi se samo o BiH i o tom bošnjačkom delu, nego se radi i toj, nekakvoj, kosovskoj državi koja bi bila centralno mesto turskih interesa na Balkanu - dodao je Milivojević.
Јedina novina u turskom stavu je, kažu analitičari, što Erdoganova izjava pada u trenutku kada su ekonomski odnosi Srbije i Turske u uzlaznoj putanji. (RTRS, www.rtrs.tv, Centralni dnevnik, Ognjen Mihajlović, 21.7.2021)
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=439278