четвртак, 26. мај 2022.

Srbija šest meseci bez Vlade: Vučić kao Luj XIV o svemu odlučuje sam

 Potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević rekao je da formiranje Skupštine Srbije možemo očekivati početkom jula, nakon čega će početi da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade. To znači da punih šest meseci Srbija neće imati Vladu, već je sve na onoj tehničkoj i u rukama predsednika države Aleksandra Vučića. U trenutku kad besni rat u Ukrajini, imamo inflaciju, zabrinjavajuće povećanje cena, krizu oko nabavke energenata i treba da donesemo odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Politikolog Cvijetin Milivojević tim povodom kaže da je Vučić odavno između sebe i države stavio znak jednakosti, poput Luja XIV.
Izbori u Srbiji održani su 3. aprila, ali ni gotovo dva meseca kasnije nisu završeni. Očekuje nas ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, koje je zakazano za 27. maj.
Samim tim, nemamo ni parlament, ni Vladu, jer tek po objavljivanju konačnih izbora počinju da teku rokovi za njihovo formiranje.
Tim povodom, potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kaže da se proglašenje konačnih rezultata parlamentarnih izbora konačno može očekivati početkom juna, nakon čega teče zakonski rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije.
Prema njegovim očekivanjima, Narodna skupština će se formirati početkom jula, a “tek nakon toga uslediće unutarstranački i međustranački razgovori“ o formiranju Vlade, za šta je krajnji rok 90 dana od formiranja parlamenta.
To bi, dakle, bio oktobar.
U međuvremenu sve odluke u državi donose tehnička Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će zakletvu položiti 31. maja, pred poslanicima Skupštine u starom sazivu.
Za tih šet meseci koliko je u našoj državi potrebno da se održe izbori, proglase rezultati i formiraju parlament i Vlada, ceo svet prolazi kroz najveću krizu od Drugog svetskog rata.
Logično i Srbija.
Uprkos tome što nas je vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne tako davno ubeđivala da ćemo imati svega dovoljno, da nema potreba za zalihama i da ne paničimo, realnost govori drugačije.
Susrećemo se sa velikim povećanjem cena, prvim nestašicama, ne znamo šta će biti sa sporazumom sa Rusijom i da li ćemo na zimu imati gasa i nafte, a veliko je pitanje i da li ćemo imati struje. Ako je i bude bilo, mnogi neće moći da je plate, jer su najavljena povećanja do 30 odsto.
Nad glavom nam neprestano visi i pitanje uvođenja sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu. Poruke Zapada su jasne - od nas se očekuje da se uskladimo sa spoljnom politikom Evrope ili ništa od prijema u EU.
Kako nema Skupštine, pa ni Vlade, moć odluke leži samo u rukama predsednika.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da je Vučić između sebe i države stavio znak jednakosti, kao Luj XIV.
“S jedne strane imate Vučića koji kukumavči svakodnevno, kako je on najaucenjivaniji čovek na svetu i žrtva zapadnih i ruskih centara moći… Ta vrsta pritiska nije sporna, ali kad insistirate da budete sve i svja u ovoj zemlji onda je logično da budete pod pritiskom. S druge strane, kad ste u takvoj poziciji vama i raste cena. Vučić je između sebe i države stavio znak jednakosti, kao Luj XIV. Tako da iz tih pritisaka možete nešto i da dobijete”, kaže Milivojević za Nova.rs.
U situaciji kad još nema Vlade, za državu, samim tim Vučića, bolje su pozicije za pregovaranje, ali to, svakako nije normalna situacija, ističe on.
“Slede, recimo, pregovori oko gasnog aranžmana sa Rusijom makar na šest meseci, dok se ne završi sve oko formiranja Vlade i siguran sam da će biti povoljan po Srbiju. Takođe, pritisci Zapada su mnogo manji nego što bi bili da je Vlada formirana. Ali, da li je normalno da mi u ovakvim okolnostima nemamo Vladu šest meseci? Naravno da nije. Međutim, mi Vladu nismo imali ni ranije, jer je sve funkkcije u ovoj zemlji uzurpirao Vučić. S drudge strane, imamo i situaciju u opoziciji koja je takva da niko ne požuruje ni formiranje republičke, ni gradske vlasti. Nikome se ne žuri i sad je već očigledno da postoji neki neformalni konsenzus, a sve čekajući valjda da se završi rat u Ukrajini”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.5.2022)

среда, 25. мај 2022.

ČEMU SE MOGU NADATI Ko su nezavisni kandidati u trci za predsjednika i potpredsjednike Srpske

U trku za predsjednika i potpredsjednike Srpske, osim političkih partija, prijavilo se i 16 nezavisnih kandidata, među kojima su i bivši načelnik opštine Srebrenica, Ćamil Duraković, i bivši banjalučki odbornik, Ivan Begić.
Prema podacima Centralne izborne komisije, prijavu za učešće na opštim izborima u BiH, zakazanim za 2. oktobar, predali su 91 politička stranka i 17 nezavisnih kandidata, od kojih se 16 prijavilo za učešće u trci za predsjednika i potpredsjednika Srpske, a samo jedan za člana Predsjedništva BiH.
Ono što je zanimljivo jeste da je, pored 16 nezavisnih kandidata, još čak 48 stranaka podnijelo prijavu da uđe u trku za predsjednika ili potpredsjednike Srpske. Koje će stranke na kraju, zaista, i imati svog kandidata za predsjednika ili potpredsjednike Srpske, ostaje da se vidi. Za sada je sigurno da u trku za predsjednika Srpske ulaze Jelena Trivić iz PDP, Radislav Jovičić iz DNS i Zoran Kalinić iz pokreta Naša priča Republika Srpska.
I dok iza pojedinih kandidata stoji jaka stranačka mašinerija, drugi u trku ulaze sami. Koliko uopšte imaju šanse nezavisni kandidati u odnosu na one koje kandiduju političke partije, koje iza sebe imaju veliku bazu članova, glasača i novca?
Politička analitičarka Tanja Topić kaže za Srpskainfo da su šanse nezavisnih kandidata nikakve.
Ona ističe da u društvima koja su polarizovana, kao što je naše, morate imati blokove, odnosno udruživanje više političkih partija koje će stati iza zajedničkih kandidata.
– To je jedini način za opredjeljivanje glasača. Kod nas je glasanje za ili protiv. Iz tog razloga je, bar na inokosnim pozicijama, vrlo jasno da morate udružiti snage. Bez jake stranačke infrastrukture i novčanih sredstava nemate gotovo nikakve šanse da učestvujete ravnopravno u kampanji – ističe Topićeva.
Dodaje da je iz ranijih izbora vidljivo da se neki nezavisni kandidati prijavljuju ne da bi pobijedili već po „narudžbi“ određenih političkih igrača. To rade, kako kaže Topićeva, kako bi uzeli dio glasova iz protivničkog tabora.
– Oni u principu igraju za te koji su ih i angažovali. Obično im to kandidovanje donosi određene kratkoročne benefite – ističe Topićeva.
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, koji se zove i preziva isto kao i jedan od nezavisnih kandidata koji će ove godine ući u trku za predsjednika Srpske, kroz smijeh kaže da nije riječ o njemu, ali da zna nekoliko osoba s tim imenom i prezimenom.
Na pitanje koliko nezavisni kandidati imaju šanse na izborima Milivojević ističe da oni koji idu u trku za predsjednika Srpske imaju jako male, dok oni koji će se boriti za funkciju potpredsjednika iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda imaju dobre šanse.
– Kada je riječ o predsjedniku Srpske, nezavisni kandidati teško mogu imati šansu. Mogu, eventualno, ako je riječ o ljudima koji su prepoznatljivi i poznati javnosti. Dakle, da imaju izgrađen javni imidž, ne nužno politički, ali moraju na neki način imati jasno zaokružen politički stav, inače su autsajderi na takvim izborima – ocjenjuje Milivojević za Srpskainfo.
Ono što je bitno, dodaje on, iza tih kandidata moraju da stanu neke važne i snažne organizacije, ili uticajni pojedinci, a ne nužno političke partije.
Milivojević podsjeća da je slična situacija i u regionu. Podsjetio je na ovogodišnje izbore u Srbiji gdje je penzionisani general Zdravko Ponoš ušao u trku za predsjednika kao nezavisni kandidat. Iako je imao podršku određenih stranaka, nije uspio da pobijedi.
– Prosto, šanse su male. Morate imati ozbiljan politički organizam da bi na neki način mogli da ozbiljno privirite u neku trku. Sve ostalo je besmisleno – zaključuje Milivojević.
Bivši načelnik Srebrenice, Ćamil Duraković, koji kao nezavisni kandidat ide u trku za potpredsjednika Srpske iz reda bošnjačkog naroda, smatra da je možda vrijeme da se stvari u BiH promijene i da građani napokon počnu da biraju programe i kandidate, a ne stranke.
On ističe da u trku ulazi kao nezavisni kandidat, bez stranačke podrške, a da li će neke partije na kraju stati iza njega ostaje da se vidi.
– Niko se javno nije deklarisao o tome. Pozvao sam političke stranke da iskoristimo ovo krizno političko vrijeme za BiH, da se partije stave ispod institucija koje svi zajedno trebamo jačati, kako bi naši građani imali pravnu državu u kojoj žele da ostanu, a ne da iz nje idu – kaže Duraković za Srpskainfo.
Podsjeća da je i na prošlim izborima, 2018. godine, bio nezavisni kandidat za potpredsjednika Srpske, ali je tada izgubio od Ramiza Salkića iz SDA.
Duraković ističe da je, bez obzira na poraz, tada napravio jako dobar rezultat, jer je osvojio oko 25 odsto glasova od ukupnog broja koje su dobili Bošnjaci koji su bili u trci za potpredsjednika.
– To je bio pozitivan signal da postoji prostora za nezavisne kandidate. Tada sam dobio više glasova od svih drugih stranaka koje imaju svoje ogranke u Republici Srpskoj, izuzev SDA. To mi je dalo dovoljno energije da pokušam još bolje mijenjati političku scenu, gdje pojedinci, koji imaju svoje jasne ideje i programe, imaju neku šansu i potencijal – objašnjava Duraković.
Dodaje da je od tada proširio svoju infrastrukturu, jer je bio politički aktivan, kao nezavisni politički aktivista. Duraković ističe da je možda ovo vrijeme nadstranačkog političkog djelovanja kako bi “svi zajedno uspjeli pomjeriti ovu zemlju naprijed”.
Duraković kaže da političke stranke imaju različite interese, a to je više jačanje kapaciteta vlastitih stranaka nego što je jačanje institucionalnih kapaciteta entiteta i države.
– Odnos vladajuće garniture u Banjaluci i političke garniture SDA, iz koje dolazi Salkić, narušili su ljudske i političke odnose, nema dijaloga, ni iskoraka, koji nam je svima neophodan. Mislim da nezavisni kandidati mogu uraditi ono što građani očekuju, a to je najmanje da se svađamo. Građani očekuju da radimo progresivno, da guramo stvari naprijed, odnosno da učinimo ono što bi našim budućim generacijama kreiralo bolji životni ambijent – zaključuje Duraković.
Miroslav Ilić
Među nezavisnim kandidatima koji idu u trku za predsjednika Srpske našlo se i ime Miroslava Ilića, imenjaka poznatog srpskog pjevača, a koliko će mu to pomoći da osvoji simpatije građana, ostaje da se vidi.
Pored njega, i već pomenutih, Ćamila Durakovića i Ivana Begića, koji će ići u trku za potpredsjednika iz reda hrvatskog naroda, na listi nezavisnih kandidata su i Davor Despot, Miljan Smiljanić, Ana Dobrilović, Slavko Sekulić, Slavko Dragičević, Goran Milošević, Milan Anđelić, Cvijetin Milivojević, Gazmend Dačaj, Dalibor Ivanović, Jelenko Bubić, Duško Đurđević i Dušan Dragičević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 25.5.2022)

уторак, 24. мај 2022.

Veliki planovi opozicije, a koliko je to izvodljivo u „oročenoj“ skupštini grada

Za 11. jun zakazana je konstitutivna sednica Skupštine Beograda. Pojedine stranke polako predstavljaju planove svojih odborničkih grupa. Međutim, šta zaista mogu da realizuju, trenutno je teško predvideti.
„Zeleni“ odbornici koalicije „Moramo“ imaju velike planove za Beograd – jedan od prioriteta je uvođenje potpune transparentnosti.
„Ugovore poput spalionice u Vinči želimo da revidiramo i onda gde postoji prostor i ne ide na štetu građana, da takve ugovore zapravo i raskinemo“, kaže Natalija Simović iz koalicije „Moramo“.
Budućim gradskim odbornicima podjednako je bitan i princip "30 minuta od kuće do posla", ostvariv, između ostalog, ulaganjem u javni prevoz.
"Mi želimo da promovišemo alternativne vidove prevoza - biciklizam, električne bicikle, električne trotinete, mi želimo da ulažemo u tu infrastrukturu", navodi Dušan Pavlović iz "Moramo".
U trenutku kada se razmišlja da li ćemo imati struju i grejanje na zimu ili ćemo u stanovima sedeti u jaknama i mraku usled globalne krize, krucijalno je razmišljati i o izvorima energije i to obnovljivim.
"Mi smo bogati geotermalnom energijom, mi treba da koristimo više vetroenergiju, solarnu energiju i treba da težimo ka energetskoj nezavisnosti i to moramo da uradimo u što skorije vreme", kaže Milica Marušić Jablanović iz koalicija "Moramo".
U planu su i decentralizacija grada, veće učešće građana u donošenju odluka, kao i ulaganje u kulturno nasleđe i ustanove kulture.
Ali koliko je sve izvodljivo kada se uzme u obzir da je saziv oročen na nekoliko meseci zbog vanrednih izbora? I ko će tu agendu da podrži? Teško je reći.
"Jer mi ne znamo ko će činiti tu skupštinsku većinu. Dosta stvari će biti poznato na toj prvoj konstitutivnoj sednici kada bi trebalo da se izabere predsednik skupštine grada", smatra  Dobrica Veselinović iz "Moramo".
Sve karte su na strani naprednjaka, a dosadašnja vladajuća koalicija vrlo verovatno može da iskontroliše 60-ak odborničkih mesta, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević.
Za realizaciju predviđenog, opoziciji je potrebno uporište u odnosu snaga u gradskom parlamentu, dodaje on.
"Činjenjem, lošim činjenjem ili nečinjenjem dela opozicije, opozicija je došla u poziciju da uprkos pobedi koja je nominalna, dakle 70.000 glasova više ona u ovom trenutku uopšte ne razmišlja o tome da može formirati vlast u gradu, nego se moli Bogu da budu neki ponovljeni izbori na kojima će kao proći bolje nego što je prošla", kaže Milivojević.
Zato, koliko god saziv da potraje, Milivojević ne očekuje da će nešto od opozicionih projekata da prođe.
Niska očekivanja ima i politikolog Boban Stojanović.
"Ono što jeste pozitivna stvar što će moći institucionalno makar da o tome govore, da upozoravaju javnost da koriste nekakve mehanizme koje jednostavno odbornici imaju na raspolaganju i prosto moći će mnogo više i konkretnije da komuniciraju sa biračima", kaže Stojanović.
A ako beogradska skupština bude imala skraćeni mandat i do prevremenih izbora zaista dođe isključivo Vučićevom odlukom, SNS i SPS će uvećati broj odbornika, smatra Stojanović. Jer, zašto bi neko raspisivao vanredne izbore na kojima može da izgubi vlast? (www.rs.n1info.com, TV N1, Mladen Savatović, 24.5.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/veliki-planovi-opozicije-a-koliko-je-to-izvodljivo-u-orocenoj-skupstini-grada/

понедељак, 23. мај 2022.

Bez socijalista nema Vlade Srbije, tvrde sagovornici Danasa: Fila u igri za gradonačelnika Beograda

Nakon Vučićevog početnog zaricanja da će naprednjaci imati većinu zajedno sa nacionalnim manjinama, sada je gotovo sigurno da neće biti nove Vlade Srbije bez Socijalističke partije Srbije. I to vlade u kojoj će socijalisti imati znatno više ministarskih mesta, nego u aktulenoj, a možda čak i mesto gradonačelnika Beograda, smatraju sagovornici Danasa.
Prvi put, od kako je na vlasti parlamentarna lista koju predvodi Aleksandar Vučić, nije na izborima obezbedila većinu koja bi im omogućila da sami fomiraju Vladu Srbije. Nakon ovih izbora naprednjaci moraju da traže koalicione partnere, ne zato što imaju dobru volju da u Vladi ne budu sami, već zato što su im ovoga puta stvarno potrebni.
“Maca se vraća na vratanca i Vučić se vraća na jedino moguće rešenje, na koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije. I možda Vučić sada shvata da je pogrešio što u izbornoj noći nije odgovorio bar na jedan od dvanaest Dačićevih poziva telefonom. Jer ta izborna koalicija opstaje deset godina i kako se pokazalo na izborima većina birača želi da ona nastavi da vlada”, kaže za Danas Cvijetin Milivojević, politikolog.
On podseća da u prošlom sazivu socijalisti nisu bili nužni naprednjacima za formiranje vlasti i da ih je Vučić častio. U ovom tenutku, bez SPS nema sigurne vlade i Vučić je svestan toga.
Svesni su i socijalisti i gotovo je sigurno da ukoliko ulaze u vladu to neće biti na mala vrata i neće se zadovoljiti samo sa dva ministarska mesta, od kojih je jedno bez portfelja. Uprkos tome što Dačić tvrdi da razgovora sa SNS o kadrovskim rešenjima nije bilo, jer izborni proces nije završen, nekih konsultacija svakako je bilo. Možda nije utanačen broj resora koji bi išao SPS-u, ali je dogovoreno da će oni ponovo biti deo vlasti, uprkos početnom zaricanju naprednjaka da imaju većinu i bez njih.
“Ako socijalisti ulaze u vladu i ako se bez njih ne može, onda je logično da oni dobiju maksimalan broj ozbiljnih ministarskih mesta, bar pet. A, ako već ne mogu da dobiju mesto premijera, jer to Vučić zbog svoje sujete ne bi preživeo, tu je i paket za Beograd. Ukoliko naprednjaci prave vlast u Beogradu sa socijalistima i ukoliko ona bude oročena na godinu dana, ne bi me iznenadilo da u tom paket aranžmanu, SPS dobije i mesto gradonačenika za Tomu Filu”, navodi Milivojević.
Za razliku od Milivojevića, politički analitičar Boban Stojanović tvrdi za Danas da socijalisti nisu baš u prilici da pregovaraju i da zato opet čekaju šta će od Vučića dobiti, mada bi iz zahvalnosti za pomoć Vučiću na predsedničkim izborima trebalo i više da dobiju. On navodi da veruje Daćiću da nije bilo razgovora o konkretnim imenima, pre svega jer Vučić verovatno nije otkrivao kardovska rešenja.
“Kod SPS-a se inače zna ko bi otprilike bili ministri, sada je samo pitanje koliko će resora dobiti SPS i koji će to biti. Naravno, socijalistima je najmanji problem da se odreknu svega iz kampanje. Praštali su njima birači i mnogo gore stvari i promene kursa, partnera i vrednosti. Interes bivstvovanja u vlasti je, ipak, mnogo više za njih od podrške Rusiji, ili zalaganja za neuvođenje sankcija”, kaže Stojanović.
U Socijalističkoj partiji Srbije rekli su nam da se neće oglašavati do završetka izbornog ciklusa, odnosno dok Republička izborna komisija ne proglasi konačne rezultate i dodeli poslaničke mandate. Na pitanje da li su spremni da ponovo budu deo Vlade Srbije, poručeno nam je da su oni uvek spremni i da je istorija pokazala da imaju dobre i sposobne kadrove, ne želeći da otkrivaju imena.
Podsećaju, međutim, da u stranci ima pojedinih visoko pozicioniranih socijalista koji do sada nikada nisu bili u izvršnoj vlasti i da je možda došlo vreme da se promešaju karte. (www.danas.rs, M.R.M, 24.5.2022)

субота, 21. мај 2022.

Zabuna - da li je BiH uvela sankcije Rusiji ili nije?

 Da li je Bosna i Hercegovina uvela sankcije Ruskoj Federaciji? Na ovo pitanje tačan odgovor u samoj Bosni sigurno ne znaju, ili pak znaju, ali se preko toga prelazi kao preko već svršene stvari, na način kako to odgovara svakom od ključnih sastojaka u poslovično uzavrelom bosanskom loncu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući u jutarnjem programu TV Prva prošle nedelje potvrdio da je saopštenje koje su dale zemlje G7 potvrdilo da je BiH uvela sankcije Rusiji, odnosno uskladila svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije i da se pomalo preteći ton saopštenja odnosio samo na Srbiju, koja jedina, poštujući svoj integritet, ne želi da uvede sankcije Moskvi.
Srpski predstavnik u Predsedništvu Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je da nikakva odluka Predsedništva u tom smislu nije doneta, da se BiH nije priključila sankcijama protiv Rusije i da se to nikada neće desiti jer Republika Srpska čiji je on predstavnik to nikada neće dozvoliti. Ko ovde ne govori istinu? Zemlje G7 i Brisel ili Milorad Dodik. Zabuna je priznaćete velika, čak iako je Bosna u pitanju.
Dragomir Anđelković je u razgovoru za "Ekspres“ istakao da BiH nigde zvanično nije donela odluke da se Rusiji uvedu sankcije, već da se čitava stvar sada koristi za rušenje Dodika.
"Nema nikakvog osnova da je BiH legalno uvela sankcije Rusiji. Muslimanski predstavnici na svoju ruku predstavljaju da je to odluka Sarajeva, to su uzurpacije. Nigde zvanično BiH nije donela odluke da se uvode sankcije. Nego se ta čitava stvar sada koristi za rušenje Dodika, pa čak i neki krugovi iz Beograda koji rade protiv Dodika plasiraju te priče da bi oslabili njegovu poziciju da se njemu iza leđa uvode sankcije ili da on u tome saučestvuje.
To je prljava igra nekih krugova iz Beograda i nekih krugova u Republici Srpskoj nego što postoji bilo kakva realnost da se tako nešto kaže“, ističe beogradski analitičar.
Na pitanje "Ekspresa“ kako u tom slučaju treba tumačiti izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je gostujući u jutarnjem programu TV Prva istakao da je BiH uvela sankcije Rusiji, Anđelković kaže da se dešava i da predsednik pogreši.
"Videli smo i kod glasanja u Ujedinjenim nacijama kada je Srbija glasala protiv Rusije, Dodik se tada založio da BiH ne glasa protiv Rusije bez ikakvog izjašnjavanja na nivou predstavništva. Muslimanski predstavnici u UN su glasali. Dakle, tu se radilo o klasičnoj uzurpaciji bez donošenja odluke na nivou predstavništva muslimanski kadrovi na ključnim mestima realizuju neke stvari. Verovatno pozivajući se na to da će imati podršku visokog predstavnika“, smatra on.
Anđelković se dotakao i potvrde visokog predstavnika EU Borelja da je Bosna i Hercegovina uskladila svoju politiku sa odlukom o uvođenju sankcija Rusiji.
"Ali nemamo političke odluke koje govore o tome, već muslimanski predstavnici u izvršnoj vlasti samoinicijativno donose te odluke. Republika Srpska se ne slaže ni sa odlukom da joj se ukine nacionalni praznik i sama ga realizuje na svojoj teritoriji. Ali ne može ništa da izmeni na nivou zajedničkih institucija jer oni mnoge stvari uzurpiraju. Tako da nema sumnje da je Dodik mnogo korektniji u odnosu prema Moskvi nego što je to Beograd“, zaključuje sagovornik "Ekspresa“.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića nema nikakve dileme kada je reč o pitanju da li je Bosna i Hercegovina uvela sankcije Rusiji.
"To nije tačno. Ljudi pre svega moraju da razumeju da se svaka odluka takvog tipa u Bosni i Hercegovini donosi tako što je mora doneti Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Ono je vrhovni arbitar u spoljnoj politici, a ne Ministarstvo spoljnih poslova pri Savetu ministara Bosne i Hercegovine. To je važna stvar. Kao što znamo, sve takve odluke u startu podležu takozvanom pravu provere vitalnog nacionalnog interesa.
Dakle ili uopšte ne budu na dnevnom redu tako što Milorad Dodik kao član Predsedništva BiH glasa protiv takvog dnevnog reda ili ukoliko budu na dnevnom redu pa dvojica drugih članova glasaju za nešto takvo, onda po Ustavu Bosne i Hercegovine i predstavnik jednog od tih konstitutivnih naroda, u ovom slučaju srpskog, odnosno Milorad Dodik ima pravo da od Skupštine Republike Srpske zatraži da glasa o povredi vitalnog nacionalnog interesa konstitutivnog naroda koji se zove srpski.
Svaka takva odluka, da ju je bilo, bila bi dovedena faktički na nivo povrede nacionalnog interesa i nemojte imati sumnje da bi Skupština Republike Srpske poništila takvu odluku.“
Ipak, s druge strane postoje neke činjenice koje ne govore u prilog u potpunoj potvrdi navoda naših sagovornika. To naravno nipošto i apriori ne mora da znači da se radi o stvarima koje su legitimne ili pak zasnovane na zakonu.
Ministarstvo spoljnih poslova BiH i nadležna ministarka Bisera Turković dali su instrukcije Misiji BiH pri EU da potpiše ovu deklaraciju na osnovu Strategije spoljne politike u periodu od 2018. do 2023. godine. Po tom dokumentu BiH će uskladiti svoje stavove sa EU, čak i u slučaju restriktivnih mera.
"S obzirom na neupitnu perspektivu članstva BiH u EU, BiH treba aktivno da prati zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku Evropske unije. U tom smislu, potrebno je dodatno unaprijediti sistem pridruživanja vanjskopolitičkim izjavama i restriktivnim mjerama Evropske unije prema trećim zemljama i subjektima“, navodi se u deklaraciji. (www.ekspres.net i list “Ekspres”, Rade Jerinić, 21.5.2022)
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koji je na kioscima.

петак, 20. мај 2022.

Srbija između pritisaka, interesa i evropskog puta: Koja je cena neuvođenja sankcija Rusiji

Na spoljnopolitičkom planu, potezi koje je u vezi sa ratom u Ukrajini povukao predsednik Srbije Aleksandar Vučić su u "meri mogućnosti", i nisu mogli da budu "ni veći ni manji", ocenio je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić politikolog Cvijetin Milivojević.
"Sa jedne strane, Srbija je nastavila da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, a sa druge se pridružila dvema neobavezujućim rezolucijama u UN protiv Rusije. Drugo je sve kupovina vremena. U jednom delu međunarodne zajednice postoji razumevanje da se pritisak ne vrši dok Srbija ne izabere novu vlast, a druga stvar su pregovori sa Rusijom u vezi s nastavkom energetskog aranžmana. Očigledno u tih šest meseci, u kojima će se nastaviti aranžman, ne bi trebalo očekivati ništa ekstremno poput uvođenja sankcija Rusiji", rekao je Milivojević.
Novinar Zoran Ostojić je, govoreći o eventualnim pritiscima međunarodne zajednice na Srbiju da se uvedu sankcije Rusiji, istakao da "ako neko očekuje nešto od vas, to nije pritisak", kao i da "smo mi rekli da hoćemo u EU".
"Mislim da Vučić mora da taktizira, uopšte ne sumnjam koja je finalna odluka, jer kao svaki političar, želi što duže da bude na vlasti. Svima njima - Putinu, Erdoganu, Orbanu i Vučiću... Milo Đukanović je nedostižni uzor - ako hoće da ostane na vlasti, moraće nešto da učini - da uvede sankcije, i kaže 'nismo se ovih 20 godina ja i oni pre mene šalili da hoćemo u EU", rekao je Ostojić.
Sa druge strane, novinar Bojan Bilbija istakao je da u ovom trenutku nema naznaka da će doći do uvođenja sankcija Rusiji.
"Mislim da su zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost i Vlade Srbije principijelni i zasnovani pre svega na našim interesima - a nije naš interes da to uradimo, i predsednik to jasno iznosi svim sagovornicima", rekao je Bilbija.
On smatra da je "politika Srbije nijansirana", i podseća da je Beograd podržao dve rezolucije u Ujedinjenim nacijama što je, kako je rekao, bilo iznenađenje jer niko nije očekivao da će se takva stvar desiti.
"Takođe, podržavamo teritorijani integritet Ukrajine, pa ćemo učestvovati u njenom obnavljanju... postoji čitav niz nijansi u politici, ali nećemo se odreći interesa. Kina i Rusija su i partneri i izrazito prijateljske zemlje, i od te bliskosti imamo izrazite koristi. E sad, ako je neko spreman da kažnjava Srbiju jer ona neće da kažnjava prijatelje, to bi bila primena gole sile i mislim da bi građani Srbije to tako prepoznali. Kaže se da nema pritiska, a ima očekivanja, ali je Saracin rekao 'mi vas volimo, zato vas i pritiskamo' - baš tu reč je upotrebio i tako je ta karta bačena na sto", dodao je Bilbija.
Prema rečima Milivojevića, pritisci na Srbiju mogu da budu i drugačije vrste, a ne samo verbalni.
"Kada kažemo da nam je na jednoj strani Evropa, investicije i budućnost, i novac koji samo čeka da ga uberemo, a na drugoj samo neka emociju prema Rusiji, to nije tačno. Mi smo za ulazak u EU, ako je to ulazak pod normalnim uslovima, kako je ušlo i ostalih 27 zemalja, kao npr. Kipar. On je primljen kao jedna jedinstvena država, dakle ima načina i to nije presedan. Na jednoj strani imate deo teritorije Srbije, ali to nije samo 'srce Srbije'. Prema podacima Svetske banke, samo dostupna nalazišta ruda na Kosovu vrede stotine milijardi evra, a ako se uzme da je nama za ovih 20 godina EU dala milijardu i 200 miliona...", rekao je Milivojević.
On je dodao da je "na jednoj strani 17 odsto teritorije Srbije koja u rudnim nalazištima ima nekoliko stotina milijardi evra, a na drugoj milijardu i 200 miliona evra".
"Pa ostavite priču kada hoćete da se sprdate sa 'velikim Srbima', ovde je reč o raciju. I kada govorite o Rusiji, imate situaciju gde ne postoji alternativa u snabdevanju energentima. Usklađivanje spoljne politike sa EU je mazohizam, jer bi to prvo uradila Nemačka na planu sankcija za energente", istakao je Milivojević.
Ostojić je naglasio da je "Putin odgovoran za sve što se dešava danas".
"Šta, mi ćemo da se grejemo, imamo da jedemo i tako dalje, a tamo je samo ruskih vojnika skoro 30.000 poginulo? Idu suđenja za ratne zločine, naplata ratne odštete... sankcije protiv Rusije će trajati sve dok je poslednji ruski vojnik na toj teritoriji. Sankcije su zamena za rat, da nije njih, Zapad bi mogao samo da uđe na poziv Zelenskog, i bolje je što se NATO na to odlučio nego za oružano izbacivanje agresora iz Ukrajine", rekao je Ostojić, dodajući da je "900.000 ljudi ugroženo ako se ne uvedu sankcije Rusiji".
Da li (ne)uvođenje sankcija utiče na ulazak Srbije u EU?
Govoreći o tome da li bi sankcije Rusiji olakšale evropski put Srbije, Bilbija je istakao da još nema datuma za ulazak Srbije u Evropsku uniju.
"Mi smo godinama unazad znali da će Hrvatska do 2013. ući u EU, i svi su to znali. Ali, sada nema datuma. Sećate se koliko puta je Vučć tražio taj datum, i Junker je procedio 2025. godinu posle ne znam kog pokušaja, i rekao da je to neki okvirni termii, koji su posle poništili", istakao je Bilbija.
On je naveo i primer Ukrajine.
"Lično sam čuo kad su rekli da naprave brzo aplikaciju i da hitno ide na prvu sednicu, čak su i Moldavija i Gruzija svoju aplikaciju poslali, podneli zvanično, i oni su im rekli da ih u narednim decenijama neće primiti. Ukrajina je najdalje napredovala u prihvatanju svih mogućih evropskih vrednosti. Lično sam video sve lidere EU, američke i sve druge, kako odlaze u Kijev i govore im da su praktično već ušli u EU, i mislim da je sada šok za Zelenskog i saborce kada im kažu da ih neće primiti", dodao je Bilbija.
On je rekao i da nije siguran kako je sada pravi trenutak za ulazak Srbije u EU, jer ta zajednica ima dosta unutrašnjih problema.
"Mislim da sutra uvedemo te sankcije, da bi rekli 'sad imate druge uslove' i to je tako, sve dok oni unutar sebe ne odluče da nisu umorni od proširenja, i da su odlučni da nas prime", istakao je Bilbija.
Milivojević je dodao i da su Bugarska i Rumunija primane u NATO i EU skoro istovremeno, a da je to bilo iz jednostavnog razloga - ne jer su se uskladile sa evropskim vrednostima, već je postojala politička volja.
"Želja Brisela je bila da zaustavi, kako kažu 'potencijalni maligni uticaj Rusije u ovom regionu', da je postojala želja bila bi primljena i Ukrajina. Da je postojala želja da se jednom u 15 godina reši problem koji tinja na Zapadnom Balkanu, mogao je da se reši istovremenim primanjem u EU", istakao je Milivojević, dodajući da "ne bismo bili u EU sve dok ne kažemo da je Kosovo nezavisno".
Za Bilbiju, sankcije Rusiji bi značile da nemamo njenu podršku u Savetu bezbednosti UN, a onda smatra da bi se i Kina zapitala da li ćemo i njima da uskratimo podršku.
"Ovde je ključno pitanje reputacije, i ako bismo ostali bez podržške u SB, onda bi Kosovu bio otvoren put i u UN i NATO i sve druge institucije. I Saracin je rekao da navijaju da Kosovo uđe u NATO, to je krajnji cilj Nemačke. Posledice uvođenja sankcija Rusiji bi bile veoma ozbiljne, i za to su veoma zainteresovani sponzori nezavisnog Kosova. Bez obzira na ekonomsku saradnju, moramo da znamo da ipak sa Nemačkom ne delimo iste ciljeve i ideje po drugim pitanjima. Ne smemo naglo da iskačemo u bilo kom pravcu, nego ovako kako radimo dok se neka pitanja ne iskristališu", rekao je Bilbija.
Kako se prema temi Ukrajine odnose političari u Srbiji?
Prema rečima Milivojevića, veći deo lidera opozicije u Srbiji se krije kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji.
"Pre izbora su se svi krili, i s leva i s desna, a sada se stvari otvaraju. Imali ste rusofilski pokret oko Vučića, SPS koji je uzleteo na ruskom narativu, tri opozicione partije koje su ušle sa desnog spektra, i niko iz koalicije Đilasa, nijedna stranka, nije bila za uvođenje sankcija... jedino su iz koalicije Moramo govorili o sankcijama", rekao je Milivojević.
"Sada je po jednom istraživanju 82 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji, a 85 odsto njih je protiv EU, ako je uslov za to nezavisnost kosova. Sad ove partije očekuju od Vučića da preumi srpske birače, to govore i sa Zapada i očekuju to od njega. Političke elite su tu da vuku neke poteze, ali tako dramatične strateške poteze u pravcu svrstavanja... mi biramo između toga ako se rat nastaviti da li ćemo ratovati u uniformama NATO ili ruske vojske, reč je za sada o hibridnom ratu na svu sreću", rekao je Milivojević.
Ostojić smatra da bi u sastavljanju Vlade svakako Vučić trebalo da uzme u obzir ko je za uvođenje sankcija Rusiji, a ko protiv toga.
"Kakva politika, takva vlada. Mi imamo jedno politikanstvo na sceni, kada neko ima neki politički stav, ali kalkuliše da ga ne iznese, jer mu ne bi odgovaralo. Postoji nešto što je van politike, što je državni razlog, što državnici moraju da vode račune ne o sledećim izborima već šta će biti sa budućim generacijama. Ovo pitanje, nastavak i odlazak Srbije prema Zapadu i EU što znači sankcije, je toliko značajno da tu ne može da bude političkih podela, sem na dve strane - oni koji su za interese Srbije i oni koji su za interese Rusije", rekao je Ostojić.
"Strašno je ružno i neodgovorno da na ovo pitanje posle brutane agresije Putina koje je osudilo tri četvrtine zemalja sveta, pokušavaju da se skupljaju politički poeni na ovome, u smislu 'hajde ti Vučiću probaj pa ćemo mi da te gazimo jer si to uradio, a uradio si u interesu Srbije'. Ovo je državni razlog, pa mislim da svako kome su interesi Sbrije na prvom mestu mora da podrži sankcije Rusiji i nastavak evropskih integracija", istakao je Ostojić.
Bilbija je dodao da bi pitanje sankcija Rusiji, pre nego što se nađe na dnevnom redu novog parlamenta, moralo da prođe širu raspravu i da se vidi kakav je stav celog društva, dodajući kako smatra da bi "ta odluka bila protiv velike većine društva". (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, “Direktno sa Minjom Miletić”, 20.5.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/49052/srbija-izmedu-pritisaka-interesa-i-evropskog-puta-koja-je-cena-neuvodenja-sankcija-rusiji/vest

четвртак, 19. мај 2022.

Dok se čeka Jalta

 Da li je dijalog s Prištinom na prekretnici
Srbija će, izvesno je, pokušavati da smanjuje pritisak Zapada, a u nesreći je sreća za vlast koja je u odugovlačenju već pokazala izvesnu umešnost i što (ne)formiranje nove vlade može biti dobar instrument za to
Za pritisak Evropske unije i SAD na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Кosova kriva su, prema izjavama koje poslednjih dana daju Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, samo dva čoveka. Jedan je Vladimir Putin koji se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde u poređenju КiM sa dvema donbaskim oblastima koje su proglasile nezavisnost. I drugi, Vuk Jeremić koji je kao ministar spoljnih poslova uputio neslavni zahtev za mišljenje tom sudu o pravu Albanaca na samoopredeljenje. Nakon okupljanja u trouglu Miroslav Lajčak, Aljbin Кurti i Vučić kod nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu, prošle nedelje, predsednik Srbije potencira još više da je Putinovo poređenje promenilo poziciju Srbije, što znači da zapadne zemlje sad insistiraju na priznanju i zato da bi ruskom predsedniku izbile adut. A predsednica Vlade je otkrila tek sad da svaki razgovor sa zapadnim zvaničnicima godinama već počinje njihovim podsećanjem na mišljenje (ona kaže presudu) MSP ostavljajući nju, Anu Brnabić, bez argumenata.
Na stranu što bi i vrapci imali odgovor Brnabićkinim sagovornicima - na primer, da je sud odlučio da prištinska deklaracija o nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, ali ne znači da nije protivno pravu priznanje od strane trećih zemalja - i sama predsednica Vlade je o tome donedavno umela da odgovori jednom poslaniku albanske manjine. Šaipu Кamberiju odbrusila je da po tom principu i ona može da prizna nezavisnost beogradskog naselja Кaraburma i napiše ustav za te potrebe. Zato se fatalizam s kojim se tek poslednjih dana tumači odgovor MSP na verovatno najmizernije postavljeno pitanje u istoriji tog suda, a srpske diplomatije svakako, može posmatrati jedino kao zloupotreba kosovskog pitanja u unutrašnjim političkim obračunima ili preventivno prebacivanje krivice za bezizlaznost u kojem se trenutno rukovodstvo nalazi. Brnabićka zapravo radi isto što i Jeremić svojevremeno - pokušava da spase vlast i rejting preko državnog interesa. Da li je, međutim, vlast u Srbiji zaista u bezizlaznoj situaciji, pred izborom sankcije ili КiM ili drugom vrstom ucena težih no inače?
Direktor agencije Pragma Cvijetin Milivojević ne veruje da će se pitanje КiM rešavati uskoro, ali smatra da Šolc otvara prolaz ka onome što je cilj Nemačke, koja je jedan od mentora tzv. nezavisnosti Кosova. „Nemačka jeste važan ekonomski partner, kao i njene investicije u Srbiji, ali te investicije nisu kapitalne. Reč je uglavnom o proizvodnji kablova u kojoj se radi za niske zarade. Pridaje se preveliki značaj tome i namerno zanemaruje da nemački investitori ovde nisu iz ljubavi, nego upravo zbog tih zarada za koje ne bi radio niko u toj zemlji. Tako da je pretnja investicijama plašenje mečke rešetom, a zapravo alibi za potencijalni zaokret u spoljnoj politici. A svakako su nemerljive sa 17 posto teritorije, pa i ako govorimo jezikom novca - nemerljive u odnosu na dostupne sirovine na КiM čiju vrednost Svetska banka procenjuje na stotine milijardi dolara i na katastarski nesporno zemljište.“
Ucene su postale legitiman argument u donošenju državnih odluka, ali je sastanak u Berlinu, iako su Beograd, Priština i Lajčak, prema tumačenju nemačke štampe, okupljani tek da bi se poguralo odmrzavanje dijaloga i da bi se podvuklo da još uvek postoji nemačka zainteresovanost da kontroliše i ovaj proces i „balkanski paket“ , izbacilo iz fokusa sve tehničke teme, kao što su razgovori o registarskim tablicama, koji će se, na primer, nastaviti 13. maja. Nemački kancelar kazao je da se dijalog mora završiti priznanjem, a kosovska strana nastavlja da insistira na narativu koji je u nedavnoj poseti imala i američka zvaničnica Кaren Donfrid - na međusobnom priznanju. (www.nin.co.rs, kompletan tekst u štampanom izdanju NIN-a, Dragana Pejović, 13.5.2022)