Ako se posmatra period od uvođenja višestanačja, Srbija se u
poslednjih više od godinu dana, od pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi,
nalazi u jednoj od najozbiljnijih društvenih kriza tokom koje je koalicioni
mehanizam vlasti duboko zašao u palijativnu fazu. Ali, režim to ne želi da
prizna i dostojanstveno ode kroz vanredne parlamentarne izbore. Pokušava da po
svaku cenu produži opstanak do nekog imaginarnog roka, najverovatnije do
trenutka kada se potroše sredstva namenjena za projekat EXPO, tih 18 milijardi
evra za koliko se Srbija zadužila. To u razgovoru sa Zoranom Panovićem u
podkastu “Pola sata Demostata” kaže Cvijetin Milivojević, politikolog.
On ističe da sada imamo stanje koje ranije nije viđeno, uz
neke kvazi organizacije imamo tradicionalne opozicione stranke koje su bile
jedini ozbiljni takmaci u političkom životu, ali i pokret koji se formirao
nakon 1. novembra 2024. koji je najjači na antirežimskoj strani, a nema čak ni
organizacionu formu. Naziva se studentska lista iako ona u stvari ne postoji, u
procesu je formiranja koje traje dugo, ne znamo ko su ljudi na toj listi, čak
nije sigurno ni da je završena, ali ima ogromnu podršku građana. To je potpuno
nova situacija u kojoj se čak ni ljudi iz politike ne snalaze, jednako oni iz
vlasti i oni iz tradicionalne opozicije. Sagovornik Demostata potvrđuje da je
kabinet sadašnjeg premijera Đura Macuta reakcionarniji od kabineta njegovog
prethodnika Miloša Vučevića, ali tvrdi i da je nelegitimniji.
- Tu Vladu je izabrao parlament koji se od 25. novembra
pretprošle godine nalazi u stanju državnog udara. Setite se kako je izglasan
budžet za 2025. godinu, bez rasprave. A to je knjiška definicija državnog
udara: kad jedna institucija sistema, ili državni zvaničnik poništi prava,
obaveze i nadležnosti druge institucije, odnosno predsednica Skupštine je
poništila prava i obaveze najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela u Srbiji.
Drugi problem je što ovu Vladu predvodi predsednik, a u njoj su tri ili četiri
ministra koji se nalaze među ukupno devet osnivača nekakvog pokreta za narod i
državu. Dakle, polovina tih osnivača vodi ovu Vladu a da nisu izašli na izbore.
Faktički, preuzimaju vlast od SNS-a kao najveće partije vladajuće koalicije. To
je ranije viđeno kada je JUL ušao u vlast 1998. a da to nije “zaradio” na
izborima. Treća stvar je to što se neki ministri ponašaju kao osvetnici, pre
svega prema, kako kažu, “blokaderima” ili studentima, građanima, manje prema
opoziciji. Najzad, opozicija od 2014. nije pokazala mnogo efekata u borbi za
rušenje vlasti i zadovoljavaju se time da eventualno neka od lista preskoči
cenzus koji je u međuvremenu predsednik Vučić spustio na 3% - kaže Milivojević
i dodaje da imena za koja se ne zna da li će na kraju biti na studentskoj
listi, prolaze kroz medijskog “toplog zeca” ne samo od strane vlasti, već i
opozicije.
Naglašava da su studenti u protestima, kroz “nisi nadležan”
i “hoćemo institucije”, “da se poštuje Ustav i zakon”, jasno odredili za šta se
zalažu, što su i građani prepoznali, ali da tradicionalna opozicija to nije
postavila kao krunski razlog da, eventualno, ne izađe na izbore. Opoziciji nije
smetalo to što je Vučiću trebalo šest godina da ispoštuje Ustav i da se zbog
funkcije predsednika države povuče sa pozicije predsednika stranke, ni to što
je on nosilac liste na parlamentarnim, lokalnim čak i izborima za mesne
zajednice iako to Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje. Ali, studentima je
to smetalo i “pogodili su metu” jer su to i građani podržali.
Smokvin list
Na pitanje voditelja da li je slabost pokreta to što
studenti očigledno idu na depersonalizaciju, Milivojević kaže da je ovo stanje
potpuno novo, presedan da neko ima apsolutnu podršku a da ništa nije ponudio,
ni program, ni imena kandidata, ni lidera. Ali, građanima očigledno to ne smeta
da daju ogromnu podršku toj listi i da poruče kako ono što je tradicionalna
opozicija ili vlast nudila, nije više ono što ljudi žele. On potvrđuje da se u
prorežimskim medijima u poslednje vreme pojavljuje termin “tradicionalna
opozicija” koji bi trebalo da napravi distancu prema “teroristima blokaderima”,
što je stara igra vlasti kada žele da naprave fragmentaciju na političkoj
sceni.
- Ja sam malo radikalniji u oceni trenutnog ponašanja srpske
parlamentarne opozicije, ne zovem ih tako lepo kako ih zove vlast
(“tradicionalna opozicija”) ili kao oni koji ih ne vole (“kontrolisana
opozicija”). Ja ih zovem “smokvin list-opozicija”. I to kažem sa najlepšim
željama jer, imate stanje državnog udara od 25. novembra 2024. (a ne kažem to
samo ja, i prvi čovek opozicije Dragan Đilas je to odmah rekao ali je posle
revidirao svoj stav) a i dalje veći deo parlamentarne opozicije statira u tom
igrokazu pod izgovorom: “pokažimo da smo evropski da bismo ubrzali
evrointegracije” - objašnjava Milivojević.
Ukazuje da je “tajna” Vučićevih pobeda na izborima to što je
nudio široku listu na kojoj su bili i potomci ravnogoraca i potomci komunista,
pa dojučerašnji radikali i G17, SPO i bošnjačka stranka Sulejmana Ugljanina i
partija Rasima Ljajića, kao i kompletan SPS. Nema glasača koji će da ispadne sa
te “buldožer” liste. Tog modela su se sada dosetili i studenti, i nejasno je
zašto opozicija u tome ne vidi ono što vidi DS, Ekološki pokret, u poslednje
vreme i DSS.
- Možda je DS otišla previše, možda nije trebalo da daju
blanko podršku, svoju infrastrukturu i kadrove ako treba i za biračke odbore,
ali to je njihov izbor koji je časniji nego što čini drugi, veći deo opozicije
koji je ušao u otvoreni politički rat sa listom koja ne postoji, a zove se
studentska. Zašto? Jer imputiraju toj listi da hoće da im zabrani da se bave
politikom. A ko je to tražio? Ja sam čuo druge glasove: da studenti traže da
opozicija izađe na izbore, ali grupisana, da ne dođe do rasipanja glasova. To
nije priča o jedinstvenom frontu u kome bi bili tzv nepostojeća studentska
lista i tzv postojeća ali neuticajna opozicija. U startu su studenti tražili da
ako se političari vlasti ne mešaju u njihov pokret, zašto bi se mešala
opozicija od koje su neki stvarno do juče bili vlast. Takođe sam čuo da nije
zabranjeno aktivistima nekih stranaka da uđu imenom i prezimenom na studentsku
listu, videlo se to i na izborima u Kosjeriću i Mionici. Sve je to moguće. I
sasvim je sigurno da u tom slučaju nema rasipanja glasova građana koji su za
opoziciju – naglašava Milivojević i potvrđuje stav voditelja da će Vučić kao
“izborni tehnolog” ubaciti neku svoju kolonu, ali da je tu sada njegov domet
ograničen jer bi liste poput “studenti koji vole da uče”, “studenti koji još
više vole da uče” ili “studenti koji su naučili”, proizvele rasipanje svakog
promila inače njegovih glasova.
Nepoželjna podrška
U ovom trenutku, tvrdi Milivojević, od rušenja Aleksandra
Vučića mnogo je važnije pitanje sistema koji bi morao da se konačno resetuje.
- Pre par dana za predsednika Ustavnog suda izabran je čovek
koji javno govori i piše da nije važno šta kaže Ustav ako je predsednik
Republike osvojio 2,3 miliona glasova. To je sadašnja politika u sudskoj grani
vlasti. Imamo i situaciju da se u skupštini, uz prisustvo opozicije na žalost,
usvaja set izmena zakona koji uređuju sudstvo, tužilaštvo a koji je na tri
koraka unazad u odnosu na ustavne promene koje smo sproveli u saradnji sa EU –
ističe on.
Na pitanje kakav će odnos studenata prema zahtevanoj
lustraciji biti ukoliko im, na primer, za formiranje vlade nedostaje nekolicina
glasova onih koji podležu lustraciji, Milivojević, uz opasku da nije on taj
koji će odlučivati, kaže da među 14 stranaka koje sada čine vladajuću koaliciju
sigurno ima čestitih ljudi jer bi bilo preterano tvrditi da su se svi koji se
nalaze na listi SNS ogrešili o svoje profesionalne norme. Tvrdi da se čak ni
proevropska opozicija ne kandiduje kao pouzdan potencijalni saveznik
studentskoj listi posle izbora.
Na pitanje voditelja da li je realno očekivati da Evropska
unija podrži nekoga ko će sutra, dolaskom na vlast, poništiti dogovore koje je
Vučić napravio sa Zapadom i EU, Milivojević kaže da “taj koga podrži EU da bi
došao na vlast, ne treba da bude vlast u Srbiji” i da analogija sa podrškom
Zapada iz 2000. godine sada više ne važi.
- Sada je pitanje ko je Zapad. Imate Vašington, pa EU a i
unutar nje dve zemlje čija je politika drugačija. Ne postoji više kolektivni
Zapad. Ali u ovom slučaju ne mislim da bi Srbiju usrećili oni koji bi došli uz
pomoć Zapada, na primer EU. Ako je to jedini način da dođu na vlast, ne treba
da dolaze. S druge strane, postoji problem: vidljivo je da delegacija
evroparlamentaraca koja je boravila u Srbiji, podržava ovu vlast. Evropljani su
smislili pravilo i praksu stabilokratije u Srbiji, toga nema ni u jednoj drugoj
zemlji-kandidatu, čak se i u Crnoj Gori od toga odustalo. Zato rešenje krize u
Srbiji ne sme da zavisi isključivo od EU. Iako mislim da Srbija mora da nađe
svoje mesto u EU, moramo da izađemo iz fatalizma koji promoviše stav da EU nema
alternativu. Takođe, ovde imate lažnu priču da je pala podrška EU. Istina je da
se povećava podrška EU autokratskom režimu ovde i građani to vrlo dobro
razumeju. A zašto podržavaju autokratu? Zato što je on hiper poslušan,
isporučuje sve njihove zahteve koji se tiču teritorijalnog integriteta. Zašto
tu podršku nije imao Boris Tadić? Jer je bio nedovoljno konstruktivan po
pitanju KiM a ovaj jeste. Da li je meni cilj da slušam glas Brisela i Kaje
Kalas koja vodi svoju unutrašnju bitku jedne pribaltičke države protiv Rusije i
uopšte je ne interesuje šta se dešava ovde ili ćemo da slušamo glas građana
Srbije – pita sagovornik Demostata.
Potvrđuje tezu voditelja da mi još uvek bijemo bitke iz
90-ih, ne osećamo život oko nas i besmisleno pokušavamo da pravimo saveze tamo
gde se ne mogu napraviti
Prijatelji, gde ste
- Nemamo iskrene prijatelje i kad bi imali ozbiljno državno
ili nacionalno pitanje sem Kosova, ne znam ko bi nas podržao. Formalno, imamo
politiku, što je Tadić govorio na četiri stuba, a u objektivnoj situaciji oko
Naftne industrije Srbije, ispada da nam nisu iskreni prijatelji ni Rusi ni
Amerikanci, ni EU ni Kinezi. Voleo bih da pravimo neke efikasne poteze. Meni
se, uz sve zamerke koje imam prema Dodiku, dopao način na koji je on rešio
krizu koja je pretila da smesti u bunar i Republiku Srpsku i njega lično. I to
je rešio za mesec dana tako što je zakucao na vrata najmoćnijeg i napravio dil
sa njim, rešio problem. I mi imamo sada RS i američkog čoveka na čelu RS – objašnjava
Milivojević.
Šta to znači za famozni “srpski svet”, bilo je sledeće
pitanje voditelja. Milivojević kaže da
je “srpski svet” samo jedna poštapalica čiji je cilj da se diskredituje svako
ko ima iskreno, državno odgovorno razmišljanje o budućnosti ove zemlje.
“Potpuno besmislena stvar, kao jedna vrsta strašila kojim se preti” navodi on.
- Mislim da Srbija mora da se vrati onome što piše u njenom
Ustavu. Kad je reč o nacionalnim pitanjima, lepo u Ustavu piše da je KiM deo
Srbije koji ima pravo na suštinsku autonomiju. To treba da bude alfa i omega za
srpsku politiku. To znači da makar u simboličkom smislu treba da bude pet
graničnih policajaca Srbije na granici sa Albanijom. A mi vodimo dve vrste
politike. Jedna kaže: da bismo uleteli u EU, ratosiljajmo se Kosova, to je
maligni tumor naše politike. Kao da EU jedva čeka na nas. Druga je: hajde da
ratujemo za Kosovo. Valjda postoji i nešto između. Kad je Republika Srpska: ne
treba nama prisilno ujedinjenje sa Republikom Srpskom, iskoristite Dejtonski
mirovni sporazum koji je toliko dobar, iskoristite Vašingtonski sporazu, koji
omogućava i BiH, i Federaciji i Republici Srpskoj praktično konfederalne veze i
sa Hrvatskom i sa Srbijom. To je možda način da se na mala vrata priđe EU –
naglašava Milivojević.
Voditelj podseća da je Vučić pravio razne trilaterale, sa
Rumunijom i Bugarskom, pa sa Albanijom a “Open Balkan” više niko i ne pominje,
sada kao da pravi Malu Antantu sa Orbanom i Ficom, a i pored toga se sve svodi
i dalje na Bosna, Srbija, Kosovo… Da li je to mera naših propalih politika,
bilo je pitanje za gosta koji kaže da to ipak nije samo naša krivica.
- Da postoji dobra volja EU, da se smire čak i razmišljanja
o tenzijama na Balkanu, ona bi jednostavno “usisala” ostatak Balkana. Rešila bi
tako pitanje granice, a to nije samo Kosovo. U Sandžaku živi ozbiljan broj
Bošnjaka i da bi otišli u svoju maticu, Sarajevo, moraju da pređu neke granice,
pokazuju pasoše, to isto moraju i Srbi koji iz BiH žele da dođu u Srbiju. Ako
EU ima dobre namere zašto za početak ne ukine granice prema tim malim
teritorijama kao što je ukinula između svojih članica. Čini se da nekome sa
strane odgovara da postoji takav kompleks koji omogućava da se huškaju oni
protiv nas i mi protiv njih – kaže Milivojević.
Ilustraciju te situacije voditelj vidi u stalnom provlačenju
teze da “ustaše ruše Srbiju”, da su studenti ustaše, ali hrvatski naftovod
Janaf niko ne naziva ustaškim. Milivojević kaže da je registrovao još goru
situaciju: Jednoj poslanici opozicije (iz ZLF-a) imputirali su da zato što ima
slovenački pasoš, račune polaže u Sloveniji. Kada je ona otvorila priču da pola
Vlade i bar desetak poslanika ima hrvatsku domovnicu i putovnicu, nastao je
muk.
- To je jedna vrsta licemerja koje slušamo. Ali, više me
zanima da li će neko Vučiću da skrene pažnju zbog toga što je mesecima najmlađe
članove našeg društva, mislim na studente, koji su budućnost ove zemlje,
nazivao teroristima, ustašama, fašistima, nacistima, lopužama, ubicama,
kriminalcima, vođama obojene revolucije. Čak je slao patrijarha Porfirija da
Putinu objašnjava kako je ovde obojena revolucija. Da li on shvata da posle
toga nema nazad? Da više neće dobiti glas njihovih roditelja, baka i deka. I
prema tom rezonu bi trebalo da se upravlja, da kaže: da vidimo, šta je to
palijativna mogućnost za mene. Da se na dostojanstven način povuče – zaključuje
Cvijetin Milivojević.
O izborima,
studentskoj listi, poziciji i opoziciji...
Ako se posmatra period od uvođenja višestanačja, Srbija se u
poslednjih više od godinu dana, od pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi,
nalazi u jednoj od najozbiljnijih društvenih kriza tokom koje je koalicioni
mehanizam vlasti duboko zašao u palijativnu fazu. Ali, režim to ne želi da
prizna i dostojanstveno ode kroz vanredne parlamentarne izbore. Pokušava da po
svaku cenu produži opstanak do nekog imaginarnog roka, najverovatnije do
trenutka kada se potroše sredstva namenjena za projekat EXPO, tih 18 milijardi
evra za koliko se Srbija zadužila. To u razgovoru sa Zoranom Panovićem u
podkastu “Pola sata Demostata” kaže Cvijetin Milivojević, politikolog.
(demosdtat.rs, portal, „Pola sata Demostata“, 26.1.2026)
https://www.youtube.com/watch?v=c0fTcsQaNNU
