Milivojević u Markeru: Izborni uslovi za opoziciju sada možda i gori nego pre

Kada su u pitanju uslovi pod kojima opozicija izlazi na izbore koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za 17. decembar 2023. godine, Cvijetin Milivojević, politikolog i konsultant za odnose s javnošću, smatra da su oni sada "možda čak i gori".

"Kampanja će biti izuzetno kratka, 45 do 60 dana, nemoguće je popraviti te uslove", kaže Milivojević za Marker i dodaje da su u prethodnim izborima vođeni razgovori između vlasti i opozicije pod patronatom evroparlamentaraca, a da sada za to nema vremena.

Na pitanje da li je pomeranje termina kada bi izbori mogli da se održe nekakva kalkulacija predsednika, Milivojević smatra da jeste.

"Predsednik se vodi rejtingom stranke čiji je član, gleda kada je najbolje za tu stranku“, smatra Milivojevć.

On dodaje da u prethodnim lokalnim izborima nigde nije bilo autentičnih predstavnika liste tj, kako kaže, imena ljudi koji će sutra biti gradonačelnici tih opština.

"Oni su izabrani tako što je voljom Beograda tj. centrale SNS-a, faktički su delegirani kao gradonačelnici ili predstavnici opština u tim svojim sredinama", kaže Milivojević za Marker.

Kako kaže, tako je sada stigla i direktiva da se ti predstavnici povuku jer je to, smatra, u interesu stranke.

"SNS inače stoji loše u Beogradu, ali time što će se u istom danu održati izbori u mnogim lokalnim sredinama i time što će se održati i parlamentarni izbori, ceo pogon SNS-a je u mobilnom stanju, time će se i popraviti rezultat u Beogradu", objašnjava Milivojević.

Na pitanje u kojoj meri su dešavanja na severu Kosova doprinela odluci da se najavljuju izbori,Milivojević smatra da nisu.

"Imate onu kinesku poslovicu 'kriza je šansa', danas se pokazalo da Vučić upravlja tom kriznom situacijom i to veoma dobro upravlja", smatra Milivojević.

On objašnjava da će predsednik, kako kaže, najverovatnije pojačati nacionalnu retoriku.

Kada je u pitanju propaganda, na pitanje da li građani pamte samo jednu informaciju, Milivojević kaže da se smatra uglavnom da je to do tri informacije.

"Propaganda je samo jedna od manipulativnih vrsta komunikacije, veština komunikacije, mi danas uglavnom prisustvujemo spinovanju. To je jedna međufaza između propagande i onoga što treba da bude klasičan PR", objašnjava Milivojević.

Na pitanje kako da znamo šta je to što vlast pokušava da sakrije plasiranjem neke informacije, odnosno sa čega pokušava da skrene pažnju Milivojević navodi upravo primer da par dana nakon događaja na Kosovu mi pričamo o izborima.

"Ne morate vi biti mnogo medijski pismeni da to znate", objašnjava Milivojević u Markeru.

On kaže da smo mogli da zaključimo da će izbori biti krajem godine navodeći primere povećanja penzija i drugih finansijskih davanja čiji je cilj, kako smatra, bolji rezultat na izborima.

Na pitanje da li postoji granica kada propagandni trikovi gube efekat Milivojević kaže da postoje "verovatno kada građani udare glavom kroz zid".

"Da bi građani progledali i shvatili da je ovde užasna propaganda ili makar spin na delu oni moraju i da lupe glavom o zid, očigledno da većina građana nije lupila glavom o zid. To pokazuju rezultati izbora 2022. godine", objašnjava Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 29.9.2023)

https://insajder.net/teme/milivojevic-u-markeru-izborni-uslovi-za-opoziciju-sada-mozda-i-gori-nego-pre-video

Milivojević: Dve nove stvari koje smo sinoć saznali od Vučića

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je da jedino novo što je u sinoćnjem obraćanju na RTS-u izgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić jeste da je predsednik potvrdio da on donosi odluku o svemu. Saznali smo, dodaje Milivojević, posle tri godine, i da Vučić dobro poznaje nekog Milana Radoičića. "To je nova stvar", kaže...

Pitanje je, kaže Milivojević za N1, gde su u nedelju bili predsednica vlade, ministar unutrašnjih poslova i šef kancelarije za KiM. Za predsednika se, dodaje, znalo da vraćao iz Njujorka i da zaista nije bio tu kada se dešavala kriza na Kosovu.

„Za mene je ovo pitanje svih pitanja, pitanje koje ključni akteri politike i ne postavljaju. To je pitanje jesmo li demokratska država, postoji li Vlada i parlament“, rekao je Milivojević.

On je istakao da je novo za njega da Vučić priznaje da o Kosovu odlučuje o svemu u važnoj emisiji na javnom servisu, budući da je više puta rekao – „Štagod da odlučim ja ću biti kriv“.

„Jedino novo što je saopštio je da je priznao da on donosi sve te odluke“, dodaje.

Sagovornik N1 ukazuje i na bitnu činjenicu koja se zaboravlja:

„Do 2013. godine na Kosovu je postojala takoreći legalna civilna zaštita, na severu Kosova pogotovo, postojale su pravosudne institucije Republike Srbije, Telekom, Elektorpriveda su bili u nadležnosti Srbije, a gospodin Vučić izručio je to tzv. Republici Kosovo, ne Tadić, ne Koštunica, ne Milošević, ne Đinđić…“.

Dodaje i da mu je žao što Vučić ne može da uteši građane na severu Kosova, da im obeća mir, da će ostati tamo.

„Srbi tamo kažu da se jednako plaše Kurtijevih specijalaca, kao i nekih predstavnika Srba koji diriguju na Kosovu. Tamo postoji samo jedna politička opcija i to je ogranak SNS. Ako niste za Srpsku listu, prokuženi ste kao neprijatelj Srba“, navodi sagovornik N1 i dodaje:

„Tužno je, tužno da sinoć nismo dobili nikakav plan, bila je to apsolutna improvizacija. Vučić nema odgovor ni na šta. Vadi se iz kriznog menadžmenta na taj način što se slika sa ruskim ambasadorom, a ond – trk na poklonjenje ambasadorima Kvinte, jer od njih zavisi, a sa Rusima se slika zbog onog što sledi 17. decembra, ako bude“.

Kako predsednik republike može da donosi odluke o izborima?

Milivojević kaže i da je čuo da je osim ključne teme – krizne situacije na Kosovu, Vučić pominjao i izbore. I tu se postavlja pitanje nadležnosti…

„Kako predsednik republike može da donosi odluke o izborima? Kako može da odlučuje kada će biti izbori u Beogradu i Nišu, pa istovremeno u Vojvodini, pa istovremeno vanredni parlamentarni, pa na kraju krajeva, možda i još neki“, pita analitičar.

Navodeći da ne zna tačno ko na RTS-u postavlja pitanja „kolektivni mozak“, „veštačka inteligencija“ ili „pomoć sa strane iz kabineta predsednika“, Milivojević ocenjuje da se RTS „ponaša kao slugeranjska ekipa ljudi kojima je bitno da sačuvaju fotelje –  i uredničke i novinarske“.

Milivojević kaže i da najavom izbora Vučić zloupotrebljava poziciju nekog ko je član SNS-a.

„Koja to zemlja u EU istog dana održava lokalne izbore gde se odlučuje hoće li biti kanalizacije zajedno sa izborima na kojim se raspravlja o visokoj politici“, pita analitičar.

On kaže i da „deo opozicije koji je Vučiću pisao nije znao da napiše zahtev“ i da u zahtevu piše da Vučić raspiše izbore do kraja godine. „Nema šta da se vade, dali su mu šlagvort da ih zeza“.

„Deo opozicije i to deo koji je obećao Srbiji vanredne beogradske izbore u roku od šest meseci, govorim o Đilasu, potpisuje nekakav plan da se održe istog dana vanredni beogradski i vanredni parlamentarni izbori. Onaj ko iole ima gram mozga u glavi bi rekao da tu nešto nije normalno, da taj deo opozicije očigledno radi za Vučića i njegovu stranku“, dodaje Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, „Novi dan“, voditeljka Nataša Miljković, 28.9.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-dve-nove-stvari-koje-smo-sinoc-saznali-od-vucica/

Milivojević za Betu: Zbog incidenta kod Banjske najviše izgubili Srbi sa severa Kosova

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da su zbog oružanih sukoba koji se u nedelju dogodili kod manastira Banjska, u kojima je ubijeno i ranjeno više osoba među kojima i jedan pripadnik kosovske policije, najviše izgubili Srbi na severu Kosova, koji su od ugrožene manjine sada u zapadnim medijima predstavljeni "kao narod koji među sobom ima teroriste".

Milivojević je za agenciju Beta rekao da je, uz kosovskog premijera Aljbina Kurtija koga predsednik Srbije Aleksandar Vučić označava kao krivca za te događaje, drugi krivac "ova država koja je namernim ili nenamernim grešakama" dovela do takve situacije.

Prema njegovim rečima, ne može da se kaže da je Vučić isključivo odgovoran za stanje na severu Kosova kakvo je sada, ali da su u 11 godina njegove vladavine napravljeni propusti koji vode ka "puzajućem priznanju" kosovske nezavisnosti, tako što je pre svega prihvaćena prva verzija Briselskog sporazuma u pregovorima sa Prištinom 2013.

To je, kako je Milivojević ocenio, bio "besmislen potez", dok u isto vreme u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije dovoljno tražena pomoć od Rusije i Kine.

Govoreći o prihvatanju Briselskog sporazuma, Milivojević je naveo da je motiv za to najverovatnije bilo očekivanje Srbije da će za tri meseca dobiti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, što se dogodilo tek nakon godinu i po dana, te da je za Srbiju verovatno bilo bolje da se pregovori nastave do neke povoljnije varijante tog sporazuma.

Milivojević je kazao da je time, već na početku vladavine Aleksandra Vučića iako je on tada bio potpredsednik Vlade, Srbija dovedena u "nezgodnu pregovaračku poziciju", a da je jedina obaveza vlasti u Prištini bila formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što se do danas nije dogodilo, iako je u međuvremenu Srbija u daljim pregovorima u Briselu "prihvatala sve i svašta", između ostalog da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj i da se Elektroprivreda Srbije povuče iz mesta gde žive Srbi.

Milivojević je kazao da je ZSO, na čijem formiranju Beograd insistira, "dobar predlog" samo ukoliko bi se formirala Zajednica srpskih opština u okviru najviše autonomije Kosova koje bi bilo u sastavu Srbije, a da bi u svakom drugom slučaju to predstavljalo priznanje nezavisnosti Kosova.

"Aleksandar Vučić je prihvatio ono što su odbile sve prethodne vlasti, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Borisa Tadića, raspustio je srpske institucije na severu Kosova", rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, Srbi na severu Kosova su "naterani 2014. godine da izađu na lokalne izbore koje je organizovala Priština", dok su do tada lokalni izbori raspisivani u Skupštini Srbije, "naterani su da uđu u kosovsku policiju i pravosuđe", da bi ih pred kraj prošle godine Beograd pozvao da izađu iz kosovskih institucija u kojima na severu Kosova više nema Srba.

On je naveo i da prema Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija Srbija može da traži prisustvo 1.000 uniformisanih lica na Kosovu, u srpskim sredinama i na graničnim prelazima, a da je za 11 godina vlasti Vučić to samo jednom pomenuo, pre nekoliko meseci, i kada mu je takav zahtev odbijen od strane KFOR-a, "nije išao dalje iako je sledeća adresa Savet bezbednosti UN".

"Obaveza tih do 1.000 uniformisanih lica je, između ostalog, da obezbeđuje srpske sredine, među njima i manastire, što znači da takvog događaja ne bi bilo da je tamo bilo uniformisanih srpskih policajaca i vojnika", zaključio je Milivojević. (www.beta.rs, 25.9.2023)

Milivojević: Rešenje za Kosovo sporazum sličan Dejtonu

Koliko se sadašnja vlast u Srbiji više hvali kako je protiv zamrznutog konflikta na Kosovu, mi smo sve dublje u tom stanju, mada je i to bolje od rešenja koje podrazumeva da Srbija ostane bez 15 odsto svoje teritorije, ocenio je politikolog Cvijetin Milivojević.

On je podsetio da na Kipru postoji zamrznuti konflikt od 1974. godine, a da je ta zemlja danas članica Evropske unije, iako ne kontroliše 39 odsto svoje teritorije.

Milivojević smatra da je format za nalaženje rešenja za Kosovo međunarodna konferencija, sporazum koji bi ličio na Dejtonski za Bosnu i Hercegovinu, kao i da se „dobre usluge“ posrednika vrate u Savet bezbednosti UN.

Komentarišući francusko-nemački predlog rešenja za Kosovo, on je naglasio da taj dokument nije ratifikovan u Skupštini Srbije, pa zato ni ne proizvodi bilo kakve obaveze za zemlju.

Kako je ocenio, predsednik Republike Aleksandar Vučić je, pre odlaska na razgovore o tom sporazumu u Brisel i Ohrid, morao da ima mandat Skupštine, ili makar Vlade.

Prema njegovom objašnjenju, u pitanju su bili pregovori u vezi sa teritorijalnim integritetom zemlje – „da li je Srbija od Horgoša do Dragaša, ili samo od Horgoša do Merdara“.

Upitan o izboru Kosovo ili EU, Milivojević je uzvratio da tu nema dileme, jer sva istraživanja pokazuju da je između 80 i 85 odsto građana protiv ulaska u EU ako je uslov za to odricanje od Kosova.

Članstvo Kosova u UN, prema njegovom mišljenju, pitanje je koje ne zavisi od Srbije, „na našu sreću“, jer postoje najmanje dve članice Saveta bezbednosti koje to neće dozvoliti.

A takođe hoću da verujem da i ova i bilo koja druga vlast neće posegnuti za takvom vrstom suicidnog rešenja, naglasio je Milivojević.

On je istakao da je Zajednica srpskih opština (ZSO) dobra ideja, ukoliko se razmišlja na način da Kosovo ima najširu moguću autonomiju u okviru Srbije.

Ukoliko je ZSO utešna stvar za Srbe da bi sutra priznali da je Kosovo defakto nezavisno, onda takva zajednice nije neophodna, poručio je Milivojević.

Prema njegovom viđenju, referendum u Srbiji o Kosovu je nepotreban, jer naše krivično zakonodavstvo, sadašnji i svi prethodni ustavi govore da niko nema pravo da potpiše bilo kakvu vrstu odricanja od teritorijalnog integriteta zemlje, ali bi, kao u Severnoj Makedoniji, mogao da bude neko izlazno rešenje.

Upitan o mogućnosti sukoba, on je predočio da ne može biti sukob „između Srbije i Srbije, jer Kosovo, prema relevantnim dokumentima UN, nema pravo na vojsku, nego na policiju, „a policija je karakteristika pokrajina ili republika u sastavu nekih država“.

 

Milivojević je podsetio da godinama unazad pita šta bi od Vučićevih reči da ima usmena obećanja iz NATO da neće biti ni kosovske vojske, niti mogućnosti da policijski specijalci mogu da dođu na sever Kosova, bez odobrenja srpske strane.

On u vezi s tim od predsednika vrlo brzo očekuje odgovor. (Fonet, www.fonet.rs, www.rs.n1info.com, 23.9.2023)

Kosinus: Razgovori o Kosovu / Sporazum dva naroda

U novom izdanju FoNetovog serijala Kosinus o rešavanju problema Kosova govore analitičar Dejan Miletić i politikolog Cvijetin Milivojević. (www.fonet.rs, Fonet, podcast “Kosinus”, voditelj Davor Lukač, 23.9.2023)

https://fonet.rs/produkcija/kosinus/36366382/sporazum-dva-naroda.html

Šta nam je otkrio Vučićev govor iz UN

Predsednik Srbije pričao kao da je iz BRIKS-a, a ne iz srca Evrope

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je govor u debati Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koji je bio u potpunosti prebojen kritikama na račun međunarodne zajednice. Akcenat na tome da bi poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine trebalo da važi i za Kosovo, oštrije reči na račun američkog predsednika i šefice nemačke diplomatije, prema ocenama sagovornika novina “Nova” odavali su utisak da se srpski predsednik kandiduje za novog lidera BRIKS.

Govor predsednika Srbije u Ujedinjenim nacijama u domaćoj javnosti najavljen je kao istorijski.

Aleksandar Vučić je, zaista, održao upečatljiv govor, ali je prema mišljenju nekih kritičara, pa i dojučerašnjih kolega “preterao”.

Vučić je istakao kako „nepoštovanje međunarodnog javnog prava može da dovede do užasnih posledica“.

On je ocenio da je pokušaj rasparčavanja Srbije, započet formalno 2008. jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova još nije završen.

„Upravo gaženje Povelje UN u slučaju Srbije bila je je jedna od vidljivih preteča brojnih problema sa kojima se danas svi suočavamo, a koji uveliko prevazilaze granice moje zemlje ili okvire regiona iz koga dolazim“, rekao je on.

Vučić je istakao da je „gore od svega to što svi oni koji su počinili agresiju protiv Srbije, danas drže pridike o teritorijalnim integritetu Ukrajine, kao da Srbija ne podržava integritet Ukrajine, a podržava ga i podržavaće“.

Zatim je “pecnuo” američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačku šeficu diplomatije Analenu Berbok.

“Podržao sam izlaganje američkog predsednika o poštovanju teritorijalnog integriteta i ljudskim pravima, ali gotovo sve zapadne zemlje prekršile Povelju UN i Rezoluciju 1244“, rekao je Vučić i dodao:

“Ja kao predsednik Srbije sa neskrivenim oduševljenjem sam to pozdravio. Jedini problem u svemu tom je bila činjenica da sam nekoliko sati posle njegovog govora morao da vidim predsednicu tzv. Kosova, koju najmoćniji deo Zapada smatra predsednicom nezavisne države, nastale inače secesijom od teritorije Republike Srbije. Istovremeno, samo nekoliko metara daleko od ove sale, nemačka ministarka je rekla da se Nemačka drži čvrsto Povelje UN i odluka i akata UN, i da nikada neće odustati od toga. Sve bi to bilo lepo, kada bi bilo istinito“, izjavio je Vučić.

Listom su predstavnici vlasti čestitali predsedniku na ovakvom govoru, međutim, nekadašnji funkcioner SNS i dugogodišnji šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO Dragan Šormaz napisao je sledeće:

 “Rekao si da Bajden i Šolc rade isto što i Putin! Ti si zalutao … šteta za Srbiju koju sve više izoluješ! Sraman i impotentan govor”, napisao je Šormaz na Tviteru.

 

Da li je zaista bilo tako?

Kandidat za lidera globalnog juga

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić smatra da je Vučić nastupio kao kandidat za novog lidera BRIKS.

 “Vučićev govor je i prošle godine bio svojevrsna kritika hegemonije Zapada u globalnim odnosima. On se praktično pridružio Rusiji i Kini, koje predvode front globalnog juga za stvaranje novog svetskog poretka, kojem ne bi dominirala SAD. To što je prošle godine održao lekciju čitavom svetu, ne samo Zapadu, već i drugim zemljama da sede, ćute i ne reaguju, izgledalo je kao da se kandiduje za jednog od lidera globalnog juga. To je potvrdio i ove godine. Kad se pojedinačno analiziraju njegove izjave Vučić jeste u pravu, pogotovu kad pita zašto je teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine važniji od teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije” navodi Jakšić za novine “Nova”.

Međutim, kaže dalje, politika se menja.

“Političke okolnosti se menjaju, pa ono što je važilo 1999. godine, ne važi 2023. Svet se u međuvremenu mnogo promenio. Dakle, koliko god je Vučić u pravu, to što je rekao zvuči anahrono u odnosu na svet u kojem sad živimo. Osim ukoliko se na ovaj način Vučić ne kandiduje da menja svet u kojem živimo. Sve to nažaost ima malo veze sa realnošću”, kaže Jakšić i dodaje da držati takve lekcije znači podmetati se kritikama Zapada.

“To je njegova lična politička procena ako želi da podmetne sebe, ali nema prava da podmeće Srbiju. To znači ponavljanje politike Slobodana Miloševića. Ne bih voleo da Srbija bude kažnjena zbog Vučićevih ličnih globalističkih ambicija. Ovim govorom se Vučić definitivno pridružio novoj BRIKS retorici, kandidovao se za novog lidera BRIKS. Međutim, veliko je pitanje kako će taj BRIKS izgledati u budućnosti. Pridruživanjem Irana, Argentine, Egipta, Etiopije, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, to više nije onaj BRIKS u kojem su Rusija i Kina vodile glavnu reč”.

Njegove reči neće zaboleti one kojima su namenjene

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je Vučićeva reakcija zakasnela.

 “To je svakako jedan od konkretnijih Vučićevih govora. On je osvojio jedan korak od kojeg beži evo već 11 godina – da kaže da Kosovo ni pod kojim uslovima ne može biti nezavisna država. Ako se nešto može nazvati dobrim u tom govoru to je to. Međutim, on je ozbiljno zakasnio i nisam siguran da će njegove reči zaboleti ili naterati one koje misle da je Kosovo drugačije od Ukrajine, da promene mišljenje. Tako je Vučić pokazao još jednom da nije nikakav strateg niti državnik”, navodi Milivojević.

On podseća da je predsednik Srbije na početku ruske agresije na Ukrajinu “verbalno zaratio s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši da je agresija na Ukrajinu izbila argument iz ruku Srbije u vezi sa Kosovom”.

“Iako su pametni ljudi govorili drugačije, a videli smo na početku rata da Rusi koriste istu argumentaciju čak i iste jezičke forme koje su u vezi Kosova svojevremeno koristile SAD i NATO. On u UN sad jeste koristio tu argumentaciju, pitao je šta razlikuje situaciju u Ukrajini od one na Kosovu, ali ni to nije znao da kaže na pravi način. Ni tamo gde govori, ni u pratećoj priči preko režimskih medija. Šta ima srpska spoljna politika od toga što je neki tabloid objavio da je Vučić “razvalio” Ameriku i NATO”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, novine Nova, Jelena Jelovac , 22.9.2023)

Cvijetin Milivojević: Pozdravljam udruživanje opozicije, ali mnogo toga nije jasno

Svako ko želi da Srbija ima ozbiljan i bogat parlamentarni život raduje se pokušaju opozicije da se objedini oko nekih zahteva i to je ono što je načelno pozitivno, kaže za N1 politički analitičar Cvijetin Milivojević, komentarišući sporazum pod nazivom "Dogovor za pobedu" koji su u četvrtak potpisali tehnički organizatori protesta "Srbija protiv nasilja".

Sagovornik N1 smatra da je sa stanovišta građana dobro da se opozicija ukrupnjava, ali dodaje da „možda ovo nije pravi način“.

 „Ako bih ušao u razlaganje onoga što je potpisano, tu ima niz nekih nedovoljno jasnih kriterijuma. Pravi se neka osnova zajedničkog nastupa na izborima, a ja sad pitam na kojim izborima. Opozicija nema odgovor na to pitanje, ali ga nema ni vlast jer je sve u rukama Aleksandra Vučića. Da li se sada opozicija sprema za izbore koje je tražila, dakle vanredne beogradske i parlamentarne, ili se možda sprema za redovne lokalne i pokrajinske izbore, pa u tom danu i verovatno spojene vanredne parlamentarne i beogradske“, pita se Milivojević.

Kao drugi skup dilema Milivojević navodi „pitanje male pretencioznosti“.

„To što se ovaj deo građanskih opozicionih stranaka izjašnjava kao proevropska opozicija ne znači da se još neko ne oseća proevropski. Na kraju krajeva, jednu od tih stranaka vodi i čovek koji je bio kandidat objedinjene opozicije na predsedničkim izborima i osvojio ozbiljan broj glasova. Zašto njega nema tu? Ili bivšeg predsednika države koji ima stranku. I još važnije pitanje je šta tu je sa stranakama nacionalne opozicije. Da li to znači da iz ugla potpisnika ovog dokumenta oni nisu opozicija“, postavlja pitanje Milivojević.

„Zašto opozicija ne bi mogla na jednoj listi u Beogradu?“

Ocenjuje da je svaki korak opozicije u pravcu makar tehničkog ukrupnjavanja dobar, ali podseća i na to da je opozicija sve vreme tražila razdvajanje izbora.

„Šta je sa pričom o odvojenim izborima, hoćete li sada vanredne beogradske izbore da spojite sa parlamentarnim? Evo, mogu da potpišem da ukoliko budu održani u istom danu opozicija nema nikakve šanse na parlamentarnim izborima, a i beogradski su vrlo upitni. Ali ukoliko bi bili održani samo beogradski izbori, opozicija i ovakva kakva je ima šansu da pobedi u Beogradu“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, neko se namerno igra i sa ingerencijama lokalne i republičke vlasti, navodeći kao primer stavove da proevropske i suverenističke stranke ne mogu da budu u istoj koloni čak i na beogradskim izborima.

„Kao građanin koji glasa za opoziciju pitam da li se možda na beogradskim izborima odlučuje da li će biti uvedene sankcije Rusiji i da li ćemo ući u NATO. Na tom nivou se odlučuje kada će biti završena kanalizacija za 150.000 ljudi koji žive na levoj obali Dunava. Pa, zašto onda ne može da bude jedinstvena opoziciona lista? Jer ni u Beogradu ni u Nišu, Novom Sadu ili bilo kom drugom gradu tema nije visoka politika. I umesto da se svim silama bore protiv toga da Vučić za isti dan raspiše i beogradske i parlamentarne izbore, oni zapravo prizivaju da on to uradi“, primećuje Milivojević.

„Besmisleno je zaklinjati se da neće biti saradnje sa SPS“

Komentarišući deo dokumenta pod nazivom Dogovor o pobedi kojim se „isključuje bilo kakva mogućnost koalicija, davanja prećutne ili manjinske podrške i saradnja sa vladajućim stankama (SNS i SPS), Milivojević kaže da je to politički netaktičan potez.

„Besmisleno je tako nešto napisati jer znamo da je Socijalistička partija Srbije vrlo često bila tas na vagi koji je prevagnuo na jednu ili drugu stranu, pa je tako 2008. otišao na stranu takozvane evropske Srbije, a 2012. na stranu preobučenih radikala, odnosno naprednjaka. Ne bi me začudilo da socijalisti ponovo budu ta vrsta klackalice, tako da to zaklinjanje opozicije ništa ne znači“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, portal N1, Nikola Kojić, 21.9.2023)