BOBAN STOJANOVIĆ I CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: OVO NIJE KONSOLIDACIJA, OVO JE SPASAVANJE REDOVA RAJANA

„Vučić na izborima ima samo jedan cilj u odnosu na studentsku listu“

Milivojević i Stojanović o izbornoj računici vlasti, kampanji i uslovima u kojima se ona vodi, odnosu Vučića i studentske liste, ulozi opozicije i referendumskoj atmosferi pred izbore, ali i mogućim scenarijima na sam dan glasanja

U prvoj epizodi novog serijala Radar Foruma posvećenog predstojećim izborima, politikolog Boban Stojanović, kao novi izazivač, razgovarao je sa novinarem i politikologom Cvijetinom Milivojevićem o ostavci Aleksandra Vučića, pravnim i političkim manevrima vlasti, ali i o atmosferi u kojoj građani Srbije ponovo izlaze na birališta.

Ostavka kao politički manevar

Stojanović je otvarajući emisiju naglasio značaj trenutka u kom se razgovor odvija – neposredno nakon što je Aleksandar Vučić saopštio odluku o podnošenju ostavke na mesto predsednika, čime je skratio svoj mandat i usmerio zemlju ka novim vanrednim parlamentarnim izborima. Na pitanje domaćina kako vidi ovaj potez i da li ga izbori načelno plaše, Milivojević podseća na dugogodišnji kontinuitet kalkulisanja terminima izbornih ciklusa i odgovara da ga izbori sami po sebi nikada nisu plašili, ali da je neizvesnost oko onoga što može da se događa tokom kampanje i na sam dan glasanja prisutna još od devedesetih.

„Izbori me nikada ne plaše, ali šta se može dešavati u izbornoj kampanji, zaključno sa izbornim danom, to je uvek bio strah od ’90. godine. Ovo su ti izbori kada to više nije samo strah ljudi koji su posvećeni politici, nego strah običnih ljudi. Ko je kriv za tu činjenicu? Ja uvek polazim od toga da je kriv onaj ko je na vlasti. Nije prošlo mesec dana, predsednik Republike je rekao otprilike: ‘Kad ja proglasim rezultate u devet uveče 25. oktobra, da vidimo ko to neće da prizna ili ko hoće da prizna rezultate izbrojanih glasova.’ On je najavio faktički da nema nameru da menja svoju naviku, a njegova navika je 14 godina da on, osim što organizuje, raspisuje, broji i kontroliše izbore, i proglašava izborne rezultate. I tu možemo tražiti razloge za strah. A da li me iznenadilo povlačenje sa mesta predsednika Republike? Pa, mene ništa više ne može iznenaditi. Brojao sam i koliko je puta slagao da će se povući sa mesta predsednika stranke, izbrojao sam 26 puta za 6,5 godina, ali sad je mnogo više lagao“, kaže Milivojević.

Stojanovića je posebno zanimalo zbog čega Vučić nije predsednički mandat izgurao do kraja i izbore ostavio za proleće. Njegova pretpostavka bila je da se odgovor mora tražiti u izbornoj računici i redosledu parlamentarnih i predsedničkih izbora. Milivojević smatra da je upravo kalkulacija centralni razlog takve odluke.

„Reč je o tome da Vučić kalkuliše kada će on, u ovom slučaju kao kandidat za narodnog poslanika i možda premijera, ili kada će njegov kandidat za predsednika Republike, pošto se on ne može kandidovati, imati veće šanse. I da je to ta kalkulacija koja do poslednjeg trenutka nije bila jasna. I dan-danas to nije jasno.“

On otvara i pitanje položaja Ane Brnabić kao vršiteljke dužnosti predsednika Republike, kao i mogućnosti da proces formiranja vlasti posle parlamentarnih izbora traje mesecima. Milivojević smatra da upravo takav raspored vlasti Vučiću ostavlja više političkog prostora nego što bi ga imao da je predsednički mandat doveo do kraja.

„Bilo bi najneprijatnije da je izgubio, na primer, parlamentarne izbore, a on očekuje da se pojavi glamurozno na otvaranju Ekspa, kao čovek koji je doneo Ekspo u Srbiju i koji ga je organizovao. Tako da bi bilo malo nesvrsishodno da se pojavi neko ko je odlazeći predsednik. Njegova ovakva varijanta je očigledno lagodnija. Čak i ako bi izgubio parlamentarne izbore, v. d. predsednika Republike je Ana Brnabić, koja je istovremeno i potpredsednica SNS. To znači da, čak i bez prevelikog kršenja zakona, postoje legalni načini opstrukcije formiranja nove vlade – od nedavanja mandata do zahteva da se dostavi dokaz da postoji 126 poslanika koji mogu da formiraju većinu.“

„Kampanja paničara koji ne može da sakrije frustracije“

Stojanović je potom otvorio jedno od ključnih pitanja kampanje – da li je vlast zaista uspela da se konsoliduje ili je na izbore krenula zato što se približavao trenutak kada više nije bilo moguće odlagati politički rasplet. Milivojević, pozivajući se na istraživanja koja je pratio, iznosi sopstvenu procenu odnosa Vučićeve i studentske liste, ali insistira da rezultat glasanja nije jedini faktor koji će odlučivati o konačnoj raspodeli političke moći.

„Ako ste gledali deo istraživanja koja su naručivale različite političke stranke i politički akteri, suma sumarum i presek preseka je da Vučićeva lista, faktički koaliciona lista sa njegovim imenom i prezimenom, ima maksimalni domet 40 odsto. Da li je to konsolidacija ako ste imali 45 ili 48 odsto? Pa, to nije konsolidacija. To je spasavanje redova Rajana. To je faktički situacija u kojoj ste presrećni ako vam se dalje ne osipa vaše sigurno biračko telo – mislim na penzionere, roditelje studenata i tako dalje. Ako se dalje ne osipaju, to se ne može zvati konsolidacijom.“

Milivojević zatim iznosi i svoju procenu da se studentska lista nalazi dovoljno blizu da čitavu kampanju pretvori u borbu za relativno prvo mesto.

„Na drugoj strani, ako ukrstite različita istraživanja i uzmete u obzir ne samo plus-minus dva, nego čak i pet odsto, videćete da je minimum do kojeg dolazi studentska lista oko 40 odsto. To je ozbiljna situacija u kojoj Vučić ima samo jedan cilj i to više ne može da sakrije – da ima makar promil glasova više od studentske liste. On smatra da će iz toga izvući prednost prilikom formiranja izvršne vlasti, jer će rasuti glasovi i veći broj mandata po Dontovom sistemu pripasti listi koja bude najjača. Na to on igra. Ne igra na pobedu, jer pobediti ne može. Da može da pobedi, ne bi vodio kampanju paničara. Ovo je panična kampanja u kojoj više ne može da sakrije ni svoje lične, ni političke, ni sve druge frustracije. To mu se u prethodnim izbornim ciklusima, zaključno sa parlamentarnim izborima 2023. godine, nije dešavalo.“

Stojanović se saglasio da rezultat treba posmatrati i kroz položaj manjih stranaka i potencijalnih partnera. Razgovor je zato prešao na SPS, SVM i Rasima Ljajića, odnosno pitanje kome bi njihovi mandati mogli pripasti u situaciji tesnog rezultata. Domaćin Radar Foruma napominje da Ljajić i Dačić mogu biti „prvi vesnici političkih promena“ aludirajući na njihovo višegodišnje koketiranje sa „drugom stranom“.

Milivojević smatra da odnosi koji su godinama izgledali unapred definisano više nisu toliko jednostavni. Kome će se SVM prikloniti više se ne pita Balint Pastor već Peter Mađar, smatra Milivojević, dok je za Ljajića saglasan da nije siguran da bi stao na Vučićevu stranu otkako je napustio SDPS.

„Kad je reč o stranci gospodina Dačića, Ivica Dačić je poslednjih nekoliko godina u političkom vlasništvu Aleksandra Vučića i ta priča sa Ivicom Dačićem kao liderom tu pada u vodu. Ali kad je reč o njegovim stranačkim strukturama koje su ozbiljne, postoje ljudi koji pamte Miloševićevo vreme čak i na nivou gradskih i opštinskih odbora i koji jedva čekaju da ne budu više u vlasti sa Vučićem. Jer oni tu vrstu ponižavanja koju Ivica Dačić iz svojih razloga – ne znam zaista koji su njegovi razlozi – prihvata, oni ne prihvataju.“

Izborna krađa pre izbornog dana

Govoreći o izbornim uslovima, Milivojević ocenjuje da problem ne počinje na sam dan glasanja, već mnogo ranije, tokom perioda koji on vidi kao preuranjenu funkcionersku kampanju, uz izostanak efikasne kontrole medija i izbornog procesa.

„Mi smo od 27. juna imali brutalno kršenje izbornih i medijskih zakona, preuranjenu i funkcionersku kampanju, a nemamo telo koje kontroliše odvijanje izborne kampanje. Imamo Savet REM-a koji odbija da nadzire najgledaniju televiziju, dok je predsednik Republike vodio nešto što je zabranjeno. To se zove izborna krađa pre izbornog dana, a prve ozbiljne količine tih izbornih krađa mogu se i matematički izraziti.“

Jedna od tačaka na kojoj su se dvojica politikologa najviše približila jeste ocena izbornih uslova. Stojanović smatra da se pitanje regularnosti ne može svesti na poslednjih nekoliko nedelja kampanje, jer je političko i medijsko okruženje stvarano godinama.

„Ovo su svakako neslobodni i nepošteni izbori, unapred predodređeni. Ja sam pre nekoliko dana na jednoj televiziji u debati dobio pitanje šta može da se uradi do izbora da bi oni bili slobodni i pošteni. Moj jedini odgovor je – ništa. Jer sam tada pokušao da kvantifikujem, na primer, 4.000 dana u prethodnom periodu vlade SNS su putem propagandnih medija svi drugi proglašavani za izdajnike, ološ, strane plaćenike i tako dalje“, naglašava domaćin Radar Foruma.

Za Stojanovića je podjednako važno ono što opisuje kao dugogodišnje pritiske na birače.

„Koliko života se uništava u ovoj zemlji kroz ono što kolokvijalno nazivamo pritiscima na birače, koliko ljudi je terano da daje svoje kapilarne glasove, što ja uvek volim da podvučem – to nisu sigurni glasovi, sigurni glasovi su nešto potpuno drugačije. Tako da i sada, da od danas imamo sve idealno, ne bismo imali slobodne i poštene izbore, a znamo da neće biti idealno.“

Nepresušan izvor za zloupotrebe

Detaljan deo razgovora otvorio je sam gost, pitajući Stojanovića o temi kojom se on godinama bavi – prikupljanju i overavanju potpisa za izborne liste.

„Od 2020. godine, kad je korona bila, do tada su samo javni beležnici smeli da overavaju potpise. Tada, pod izgovorom redova, korone, maski i svega ostalog, dozvoljeno je da to rade i opštinski overitelji za potrebe izbora. Vi sada ne možete da idete u opštinu da overite neki ugovor o prodaji kola, to ne može u opštini, ali za izbore može.“

Imaju bazu podataka za birački spisak – naše ime, prezime, broj lične karte, broj dokumenta, i oni imaju nepresušan izvor informacija za falsifikovanje. Odgovorno mogu da tvrdim da se u ogromnom broju opštinskih i gradskih uprava dešavalo falsifikovanje potpisa

Za razliku od notara, nastavlja Stojanović, lokalne uprave raspolažu velikim količinama ličnih podataka građana, što po njegovoj tvrdnji stvara prostor za zloupotrebe.

„Ove opštinske i gradske uprave, šta imaju? Imate bazu podataka svih nas. Uostalom, imaju bazu podataka za birački spisak – naše ime, prezime, broj lične karte, broj dokumenta, i oni imaju nepresušan izvor informacija za falsifikovanje. I ono što sam ja radio 2020, 2022, 2023, pa i sada 2026. godine, odgovorno mogu da tvrdim da se u ogromnom broju opštinskih i gradskih uprava dešavalo falsifikovanje potpisa.“

Stojanović odmah pravi važnu ogradu – činjenica da je neki potpis overen u gradskoj ili opštinskoj upravi sama po sebi nije dokaz da je falsifikovan. Kao primer navodi potpise koje su studenti prikupljali u Zaječaru, gde je postojao vidljiv red ljudi koji su dolazili da podrže listu.

„Dobili smo radni zadatak da falisifikujemo potpise“

Stojanović je potom ispričao i kako je prvi put dobio insajdersku informaciju o načinu na koji je opisana zloupotreba funkcionisala.

„Zbog zaštite osobe koja mi je informaciju dostavila neću reći ni o kojoj opštini se radi, ni o kojoj izbornoj listi. Meni je moja draga prijateljica, koja je radila u jednoj gradskoj upravi, rekla: ‘Dobili smo radni zadatak da falsifikujemo potpise.’ Kako? Uzeli su određenu vrstu baze podataka koja se ticala izleta, znači programa opštinske ili gradske uprave za izlete penzionera u inostranstvo. U bazi podataka bili su brojevi pasoša. I ona mi je slala fotografije. Zamislite da skupite koliko penzionera može u jednom danu da šeta sa pasošem po Srbiji! I sa tog spiska – podaci ti i ti, pasoš izdat tada i tada, svi podaci su tačni, i neko žvrljne potpis. Jedva čekam ovaj spisak potpisa za listu ‘Ćale, ovo je za tebe‘. Dobar deo ovih opozicionih izbornih lista takođe ima nekakvih problematičnosti.“

Milivojević je iz toga izvukao pitanje odgovornosti Republičke izborne komisije, pitajući kako je moguće da liste dobiju status učesnika izbora ukoliko postoji sumnja u validnost dela dokumentacije.

„Ako ja razumem, sve to je krivično delo. RIK, svesno od samog početka, većinom glasova donosi odluku da su potpisi regularni, čime listu stavlja u izbornu utakmicu. Znači, već u startu. I možemo sada, ako bismo išli retroaktivno od 25. oktobra unazad, doći do pitanja kako su se ove liste uopšte kandidovale? Kako su uopšte došle do statusa kandidata? Kako su proglašene kao izborne liste?“

„Protivpravno“, naglašava Stojanović.

„Ujedinjena Srbija“ i nestali Pokret za narod i državu

Razgovor je potom prešao na samu arhitekturu kampanje gde je Stojanović postavio pitanje šta se dogodilo sa dugo najavljivanim Pokretom za narod i državu, uz svoju tezu da su upravo studenti uspeli da naprave nešto što više liči na široki društveno-politički pokret.

Milivojević smatra da Pokret za narod i državu nije nestao, već da je promenio ime.

„Nije on nestao. On se samo zove ‘Ujedinjena Srbija’ i ne čini većinsku Srbiju, nego manjinsku Srbiju. Znate, ja sam njega zvao tada, pa i danas, ‘Pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću, šta god on bilo o čemu sam da odluči, makar to i protivustavno bilo‘. Malo duži naziv, ali to je pravi naziv. Tako da se taj pokret sada zove ‘Ujedinjena Srbija’, kako se zove njihova izborna lista.“

Opozicija razbila referendumsku atmosferu

Ipak, ne prihvata u potpunosti ni Stojanovićevu tezu da je sa druge strane već formiran pravi referendumski blok.

„Šteta je što nije stvorena apsolutna referendumska atmosfera, i to je krivica pre svega onog dela opozicije koju sam, dok je bilo parlamenta, zvao ‘smokvin list opozicija’, koja je pomogla Aleksandru Vučiću da izbore nemamo juče (to jest prošle godine), nego da ih imamo tek sada. Da su prestali da učestvuju u radu parlamenta mi bismo te izbore imali prošle godine. Ne bi Aleksandar Vučić imao smokvin list da u Briselu kaže: ‘Pa imam parlament, imam REM‘. E, pa nemaš ni parlament ni REM. Da bi došli do toga da to bude stvarno pokret za narod i državu sa ove druge strane, sa studentske liste, bilo je neophodno da se to dogodi. Deo opozicije je na kraju odustao od izbora, svaka čast, ali mi i dalje imamo najmanje dve grupacije stranaka koje će da razvlače misli građana koji hoće da glasaju protiv Vučića, da ih zbunjuju – da li je pametnije da glasam za studentsku listu ili možda ipak za ove koji nas uvode u Evropu sutra, ili ove koji će sačuvati Kosovo? Stranke opozicije sa manjkom ambicija uvek su prihvatale rezultate koje saopštava Vučić. Malo su se onako bunili, ljutili, ljutnuli, pa neki protesti, i prihvatili rezultate. Zašto? Zadovoljni. Zašto su zadovoljni? Pa 7.000 evra mesečnog posla.“

Stojanović, međutim, ostaje pri tezi da sama dominacija dva velika politička pola proizvodi referendumsku atmosferu.

„Ja tvrdim da postoji izrazita referendumska atmosfera upravo jer imamo dva ključna aktera – Vučića (ne SNS) i studente, i mnogo malih, sitnih aktera koji suštinski ne mogu puno da utiču na rezultate izbora.“

Šta ako na izborni dan bude nasilja

Jedan od najozbiljnijih delova razgovora odnosio se na mogućnost incidenata 25. oktobra. Milivojević odbacuje optužbe da poziva na nasilje i objašnjava da već mesecima govori o sasvim suprotnom – nenasilnom povlačenju iz izbornog procesa ukoliko dođe do fizičkog nasilja na biračkim mestima.

„Ja govorim od 27. marta ove godine – u situacijama kada imate eklatantan primer političkog nasilja na izborni dan, šta se radi u tom trenutku? Kako radi ozbiljan političar? Povuku se iz izbornog dana. Pozovu svoje birače da dalje ne izlaze na izbore. Izađu sa biračkih mesta, iz izbornih komisija i tako dalje. I to se ne zove poziv na nasilje. Ne razbijaju oni niti prostorije, niti biračka mesta, niti biračke kutije. Ne – to je gandizam, dakle nenasilan otpor nasilju.“

On tvrdi da se u kampanji gradi narativ prema kojem će upravo protivnici vlasti biti odgovorni za eventualno nasilje posle izbora.

U situacijama kada imate eklatantan primer političkog nasilja na izborni dan, šta se radi u tom trenutku? Kako radi ozbiljan političar? Povuku se iz izbornog dana. Pozovu svoje birače da dalje ne izlaze na izbore

„Pratite malo više, to postaje jedna od mantri koju sada svaki političar iz vlasti, kada se u ovim izbornim predstavljanjima pojavljuje, govori. Strah od nasilja one druge strane. Kada onaj koji je sprovodio nasilje dve godine tvrdi da zapravo vi predstavljate opasnost, to je već propagandni obrazac.“

Propaganda i istorijske paralele

Kao čovek koji se dugo bavi političkom propagandom, Milivojević je završni deo razgovora posvetio istorijskim paralelama, uz tvrdnju da mu upravo takva poređenja donose optužbe u režimskim medijima. Naglašava da poređenje propagandnih tehnika nije isto što i izjednačavanje političkih sistema ili ličnosti.

„Ja pasionirano izučavam istoriju propagande. I pravio sam neka poređenja različitih mitinga i autokrata, pa između ostalog i Vučića, ali i druga Tita, druga Staljina, Čaušeskua, Musolinija i tako dalje. I na osnovu toga oni zaključuju da hoću da streljam Vučića. A pre neki dan su me optužili da poredim našeg predsednika sa Hitlerom. Čekajte, ako ja poredim propagandu u Nemačkoj 1933, kada je Adolf Hitler došao legalno i legitimno na vlast, sa propagandom u Srbiji 2026, pa valjda za to treba da imam nekakav argument.“

Vi ste više medijskih sloboda imali uoči prvih izbora 1990. godine, više šansi za opoziciju, s tim što se opozicija tada nije snašla. Kad to kažem, govorim vrlo odgovorno, mi ovakve neregularne izborne uslove nikada nismo imali od devedesetih

Milivojević kaže da godinama beleži i sličnosti izbornih slogana, ali svoju osnovnu tezu vraća na medijske uslove.

„Ja to govorim sa puno bola i gorčine, kao neko ko je pratio i prve izbore Miloševića. Vi biste više medijskih sloboda imali uoči prvih izbora 1990. godine, više šansi za opoziciju, s tim što se opozicija tada nije snašla. Kad to kažem, govorim vrlo odgovorno, mi ovakve neregularne izborne uslove nikada nismo imali od devedesetih.“

Ko posle Vučića?

Pred sam kraj Stojanović je otvorio pitanje ko bi mogao da bude kandidat vlasti na predsedničkim izborima spomenuvši Vladana Petrova, predsednika Ustavnog suda, kao jedno od imena koje se pojavljivalo u javnosti, ali Milivojević smatra da bi u ovom trenutku pažnju trebalo usmeriti na drugu osobu.

„On nije loš kandidat. Ali mislim da niko od njih neće biti. Znate kako se Ana Brnabić juče predstavila kada je preuzela ingerencije predsednika Republike? Rekla je: ‘Ostaću čuvar najvažnijih pečata’. Tako da meni u ovom trenutku ona izgleda kao najozbiljniji kandidat.“

*Ceo razgovor Bobana Stojanovića i Cvijetina Milivojevića u šezdeset trećoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. (portal nedeljnika Radar, radar.rs, emisija “Radar forum”, Milana Pejić, urednica online izdanja, 4.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=awgtscpXsy0

Neće mu pomoći retrogradni Merkur ni godina Zmije, sva istraživanja govore OVO! Cvijetin Milivojević

 

Poklanjam ti Srbiju na rođendan: Ana Brnabić čuvar pečata Srbije!

Novu Vladu u Srbiji biraće Peter Mađar?!

Vučić ne može više da predvidi poteze studenata

Stavili su mastan burek na izborni papir i...

Brisel ne igra na studente

Cvijetin Milivojević politikolog, govorio je o predstojećim izborima, tenzijama i položaju građanina Vučića, te koliko može da se rastežu ovi izbori nakon 25. oktobra. Razmatrane su različite opcije i izborne kalkulacije, ali u svim studentska lista bolje stoji od Vučića. Međutim, i dalje ne prelazi 50 odsto, pa pobeda zavisi i od drugih učesnika.

Vučić je prešao na taktiku rasipanja glasova opozicije, ali i vlasti preti to isto, jer SPS je na ivici cenzusa, a mađarska manjina nije više pouzdan partner. Govorilo se i o ulozi Rasima Ljajića koja može da se ispostavi ključna, jer ovoga puta ide sa manjinskom listom.

On je govorio o ulozi Ane Brnabić u narednom periodu, a bilo je reči čak i o astrološkim predviđanjima, jer astrolozi drže stranu Vučiću. Međutim, on se po rečima Milivojevića uvek više oslanjao na izborne mahinacije, ali ovoga puta to mu neće biti tako lako. 

Brutalna kampanja!

ČUVAR PEČATA

Riskantno! Mađari biraju pobednika, ali pitaju se i OVE DVE manje liste! Cvijetin Milivojević

Neće mu pomoći retrogradni Merkur ni godina Zmije, sva istraživanja govore OVO! Cvijetin Milivojević

Vučiću navikni se, samo si građanin! Brukaš se u Nišu, ne smeš više nigde na... Cvijetin Milivojević

Kampanja panike! Kulminiraće na dan izbora oko podneva! (podcast Pravi odgovor, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 2.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=aMHYcNYFclo&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D

IZBORI: Za EU Vučić je garant da Kosovo neće biti deo Srbije, otuda podrška!- Cvijetin Milivojević

Aутор и водитељ: Oливера Манојловић

Гост емисије ХОРИЗОНТ ДОГАЂАЈА је био Цвијетин Миливојевић, политиколог и новинар.

Избори су припремљени за крађу, ЕУ ћути јер има свог фаворита! - Цвијетин Миливојевић

Вучић је у паници од студената, следи најпрљавија кампања! - Цвијетин Миливојевић

Зашто Брисел подржава аутократију и шта нас чека на изборима? - Цвијетин Миливојевић

Ово су најнерегуларнији избори у историји Србије! - Цвијетин Миливојевић

Власт је у страху: Зашто се припрема сценарио изборне крађе? - Цвијетин Миливојевић

Шта крије повлачење са функције и зашто ЕУ све то допушта? - Цвијетин Миливојевић

(podkast Srpska priča, emisija „Horizont događaja“, 1.10.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=KpwrG734UqU&pp=ygUMc3Jwc2thIHByaWNh

Cvijetin Milivojević: Vučić mi nudio Dačićev dosije, odbio sam da se vidim s njim! Studentski plan..

Politikolog Cvijetin Milivojević u intervjuu za „Srbin.info — kanal Centar“ analizira ostavku Aleksandra Vučića na funkciju predsednika Srbije, njegovu kandidaturu za predsednika Vlade i moguće scenarije na parlamentarnim izborima 25. oktobra.

Milivojević smatra da ostavka ne znači i gubitak stvarne moći, jer su policija, službe bezbednosti, veliki deo medija i državnih institucija, po njegovoj oceni, i dalje pod Vučićevom političkom kontrolom. On tvrdi da je izborni proces narušen pre otvaranja birališta zloupotrebom predsedničke funkcije, državnih resursa i medijskog prostora.

Posebno analizira Vučićevu najavu da će 25. oktobra u 21 čas saopštiti izborne rezultate. Milivojević iz toga zaključuje da dosadašnji predsednik namerava da proglasi pobedu pre nadležnih izbornih komisija, a zatim svakoga ko ospori regularnost rezultata označi kao rušitelja države ili izazivača sukoba.

Kada je reč o odgovoru Studentske liste, Milivojević naglašava da je prva opcija masovna izlaznost, potpuna kontrola birališta i izborna pobeda koju nije moguće sakriti. Samo ako se neregularnosti na dan izbora pretvore u organizovano fizičko nasilje, on kao krajnju nenasilnu mogućnost navodi povlačenje liste, napuštanje biračkih odbora i izbornih komisija i odbijanje da se spornom rezultatu da legitimitet.

U intervjuu se govori i o: položaju Ane Brnabić kao vršioca dužnosti predsednika Republike; mogućoj zloupotrebi vanrednog stanja; biračkom spisku i spornim upisima; ulozi Andreja Vučića, Siniše Malog, policije i službi bezbednosti; velikim infrastrukturnim poslovima i parainstitucijama; sastavu i ideološkoj širini Studentske liste; „satelitskoj“, „trojanskoj“ i stvarnoj opoziciji; listama „Evropska Srbija“ i „Autentična desnica“; rasutim glasovima ispod cenzusa; Vučićevo nuđenje Dačićevog dosijea Cvijetinu Milivojeviću i Jovi Bakiću; proceni odnosa snaga 40 prema 40 odsto; mogućoj reakciji Brisela, Vašingtona, Moskve i Pekinga.

Intervju je vodio glavni i odgovorni urednik „Srbin.info“ Dejan Petar Zlatanović.

You Tube poglavlja:

00:00:00 Vučićeva ostavka i kandidatura za predsednika Vlade

00:04:15 Zloupotreba funkcije i 6.000 dinara u izbornoj kampanji

00:06:53 Ana Brnabić kao vršilac dužnosti i pitanje predsedničkih izbora

00:11:15 Tehnička vlast, vanredno stanje i opasnost od zloupotrebe

00:16:56 Tri elementa državnosti i sporni birački spisak

00:19:33 Ko stvarno kontroliše policiju i zašto se čuva „Ćacilend“

00:32:36 Moravski koridor, železnica i parainstitucije vlasti

00:36:22 Zašto Milivojević javno podržava Studentsku listu

00:41:10 „Smokvin list“, REM i tri vrste opozicije

00:45:38 Da li je Studentska lista izgubila nacionalnu desnicu

00:55:05 Cenzus, rasuti glasovi i Vučićeva matematika za većinu

01:03:57 Šta će studenti ako 25. oktobra počnu nasilje i krađa

(SRBIN info - kanal Centar, srbin.info, voditelj Dejan Petar Zlatanović, 29.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=0hetgoPve2k&pp=ygURc3JiaW4gaW5mbyBjZW50YXI%3D

BEZ CENZURE | Ko i zašto ide na izbore? | Miloš Parandilović, Vladimir Gajić i Cvijetin Milivojević

Gosti emisije „Bez cenzure” su Miloš Parandilović iz Novog lica Srbije, Vlada Gajić iz Narodne stranke i politički analitičar Cvijetin Milivojević. Tema emisije je „Ko i zašto ide na izbore?”, odnosno početak izborne kampanje, odluka pojedinih opozicionih aktera da izađu ili odustanu od izborne trke, podrška studentskoj listi i procena izbornog ambijenta pred predstojeće izbore. U emisiji se govori o izbornoj krađi, funkcionerskoj kampanji, ulozi medija, radu REM-a, biračkim spiskovima, cenzusu i tome da li se promena vlasti može ostvariti kroz izbore ili je potrebna šira politička i društvena mobilizacija.

Miloš Parandilović poručuje da je njegova koalicija odustala od izborne trke kako bi doprinela referendumskoj atmosferi i podržala studentsku listu kao najjaču opciju protiv režima Aleksandra Vučića. Ističe da su izborni uslovi neregularni, da vlast zloupotrebljava institucije i medije, i da je rušenje režima važnije od partijskog interesa.

Vlada Gajić naglašava da Narodna stranka izlazi samostalno na izbore jer smatra da opozicija mora da učestvuje u institucijama i da se bori za glasove u parlamentu. Ipak, upozorava na teške izborne uslove, funkcionersku kampanju, uticaj vlasti na medije i biračke spiskove, ali poručuje da je politička borba neophodna i da opozicija ne sme da prepusti teren vlasti.

Cvijetin Milivojević ocenjuje da su izbori u Srbiji ušli u fazu u kojoj je neizvesnost prvi put stvarna, ali da su uslovi i dalje izrazito nefer. Smatra da je studentska lista postala simbol otpora režimu i da bi mogla da mobiliše i deo birača vlasti, dok su glavne teme borba protiv korupcije, odbrana institucija i pokušaj da se spreči dalja degradacija političkog sistema.

Emisiju pogledajte u nedelju od 20 časova.

(KTV Zrenjanin, portal bezcenzure.rs, youtube kanal „Bez cenzure“, emisija „Bez cenzure“, voditelj dr Aleksandar Dikić, 27.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=dYrYlv6EF4k&pp=ygULYmV6IGNlbnp1cmU%3D

Okrenu se Hase posljednji put

„Ljudi su išli u kolonama. Nikom nije smet'o vjetar što je dun'o. Te majske nedjelje je došao „Osijek“. Al' opet je „Koševo“ bilo puno. Bio sam tad još sasma mali. I nisam znao zašto neki plaču. Rekoh sebi: provuć' ću se džaba, sjesti negdje i navijat ću. Prođoh pored jednog redara, on samo svoju cigaru pali. Kaže: "Prođi sad i ne boj se ništa, danas te niko neće dirati, mali." Sjedoh negdje u gužvu, u raju, i čuh samo brujanje mase. Danas nam odlazi Asim Ferhatović. Danas nam odlazi naš Hase. Nedjelja kad je otiš'o Hase, nedjelja kad je otiš'o Hase. I BBC na mome radiju, „Oslobođenje“ u mojim rukama.

I dok je utakmica ova trajala, stariji ljudi su uzimali riječ: "Sine, Hase je tukao Engleze, Švabe i Ruse. I ovo sad mu je posljednji meč." Bješe rezultat 1—1 kad sudija odsvira kraj, spustiše se zastave stadiona "Koševo". Stade jedna nedjelja da se nastavi maj, maj. Okrenu se Hase posljednji put, uzdignutih pesnica i ozarena lica. Kao da veli: "Mene više nema, al' imate još mnogo važnih utakmica". Izlazili smo svi iz stadiona ćutke, čulo se samo brujanje mase, poneki usklik i poneka zastava: „Svi u napad, jedan je Hase!“ (Dr Nele Karajlić i „Zabranjeno pušenje“, 1985)

.   .   .

Branislav Nušić je svoje „Sumnjivo lice“ pisao, ne 2026, već 1887. ili 1888, a prvi put je izvedeno 1923. godine u Beogradu.

Prvoosumnjičeno pismo „Marici Pantićevoj (inače, kćerci sreskog načelnika Jerotija Pantića, lično)“ koje je „mirisalo na promincle“ stiglo je čak iz Prokuplja: „Marice, dušo moja! Prim'o sam tvoje slatko pismo i izljubio sam ga stotinu puta. Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u njemu izložila. Jedva čekam srećan čas da pritisnem poljubac na tvoja usta. Tvoj do groba verni Đoka.“

Drugo, šifrovano, stiglo iz ministarstva u sresko načelstvo: "Plava riba, kljukana dinastija. Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt,  zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!"

A razrešenje, čitano opštom šifrom: "Strogo poverljivo. Prema saznanju i tragu do sada uočenome u tome se srezu sada nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma sa namerom da ih prenese preko granice. Tačan opis ovog sumnjivog lica nepoznat je vlastima! Jedino se zna da je to mlad čovek. Učinite sve što je moguće da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stražom sprovede u Beograd. Udvojte pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i ako vam zatreba pomoć, obratite se u moje ime susednim sreskim vlastima."

Sreski špijun Aleksa Žunjić (bivši žandarm, toliko ponosan na svoje zanimanje, da je štampao čak i vizit-kartu) posumnjao da je to baš onaj zaljubljeni gospodin Đoka iz prvog pismena, te da je odseo u kafani „Evropa“.

A kako je sreski špijun otkrio prvi trag: „Probudim se ja jutros rano. Pokvaren mi sat, pa ne znam koliko je bilo, al' biće da je bilo pet, pola šest. Može biti i više, al' više od šest nije bilo. Probudim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak. Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom, pa od to doba kao nešto ne valja mi stomak. Zavija me tako i diza me po dva-tri puta na noć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa kičicom...“

.   .   .

Progon političkih protivnika nacizma u Nemačkoj počeo je odmah po Hitlerovom, legalnom i legitimnom, dolasku na vlast, 30. januara 1933. i, tokom tridesetih, prerastao je iz masovnog političkog nasilja u sistematski policijski teror.

U martu i aprilu 1933. procenjuje se da je 40.000 – 50.000 političkih protivnika odvedeno u tzv. „zaštitni pritvor“ (Schutzhaft) i zatvarano u logore. Nemački Istorijski muzej navodi da je do kraja 1933. oko 80.000 protivnika režima bilo uhapšeno, mučeno ili prinudno angažovano u različitim mestima zatočenja.

Gestapo i policija mogli su, nakon 23. marta 1933. i donošenja Zakona o prenosu ovlašćenja (Ermächtigungsgesetz), da postupaju protiv građanina zato što je, na primer: kritikovao Hitlera, pričao protiv režima, širio „neprijateljske“ glasine, održavao veze sa zabranjenim političkim organizacijama, pomagao nekome ko je bio protivnik režima.

U nacističkoj Nemačkoj potkazivanje (Denunziation) bilo je važan deo sistema represije. Nije postojao samo profesionalni sistem doušnika Gestapoa: obični građani su prijavljivali komšije, kolege, rođake, stanodavce ili poznanike, a Gestapo je takve prijave koristio za pokretanje istraga. Gestapo nije imao dovoljno ljudi da nadzire čitavo stanovništvo, pa su prijave građana bile veoma značajne.

U prošloj kolumni (“Kako je predsednik Srbije "pljunuo" na Ustav i zakone zemlje čiji je predsednik”,14.9.2026), podsetio sam kako su nacionalsocijalisti u Nemačkoj, posle 1933, špijuniranje “decentralizovali”, po dubini, toliko da su “bloklajteri” (Blockleiter; vođa bloka) i “blokvarti” (Blockwart; čuvar bloka) nadzirali i uhodili svako pojedinačno seosko imanje i porodičnu zadrugu i svaku stambenu zgradu i sve njene stanovnike. Oni su bili “oči i uši” partije i režima, vodili dosijea za svakog stanara pojedinačno, beležili ko koga posećuje, ko se kim viđa ili druži, ko ne pozdravlja sa „Heil Hitler”, ko pokazuje bilo kakve znake neslaganja sa režimom.

 “Blokvart je špijunirao svako domaćinstvo, on je imao u svakoj porodici svog dostavljača”, a njegova je dužnost, prema partiskom priručniku, bila da “mora da vodi kartoteku o svakom domaćinstvu”. Na kraju, posredstvom blokvarta (bilo ih je oko pola miliona!), “svaki pojedini Nemac je dolazio lice u lice s Firerom, a Hitler je na taj način držao ceo Rajh u svojoj šaci”. – pisao je lord Rasel, u knjizi “Pod bičem kukastog krsta” (1956, Beograd, IP “Rad”).

Uhođenje građana odvijalo se kombinovanjem državnog nadzora i mreže doušnika. Gestapo (tajna državna policija) pratio je osobe osumnjičene za protivljenje režimu, političke protivnike i druge koje je režim smatrao neprijateljima. dok je SD, obaveštajna služba SS-a, prikupljala informacije o političkim stavovima i raspoloženju stanovništva.

Važnu ulogu imali su doušnici – komšije, kolege, članovi organizacija, pa čak i članovi porodice mogli su prijaviti nečiji komentar ili ponašanje.

Nije svaka osoba bila fizički praćena. Mnogo češće je nadzor počivao na prijavama građana i prikupljanju informacija. Ljudi su zbog toga pazili šta govore, naročito u javnosti, na poslu i među ljudima kojima nisu potpuno verovali.

Doušnička mreža izgledala je mnogo veća od stvarnog broja profesionalnih agenata, jer potkazivači nisu bili samo profesionalni špijuni, već su to bile i komšije, kolege sa posla, službenici, članovi NSDAP i raznih nacističkih organizacija, poznanici, bivši prijatelji ili ljubavni partneri, pa čak i članovi najuže porodice. A motivi su bili različiti: političko uverenje, strah, lični sukob, osveta, želja za napredovanjem ili materijalna korist.

Sistem je imao veoma jak efekat zastrašivanja: čovek nije mogao da zna je li ga neko već prijavio. Država nije morala sama da prati i prisluškuje svakoga, jer su ljudi jedni drugima postajali izvor, ali i subjekat i objekat informacija, dok je mehanizam prijave komšija bio primarni alat državnog terora.

Potkazivalo se na radnom mestu: zbog navodnog širenja defetističkih glasina, kontaktiranja sa političkim protivnicima, zbog toga što je neko nešto rekao protiv režima, što nedovoljno poštuje nacističke institucije. Postojala je jaka psihološka posledica: čovek najčešće nije znao ko ga je prijavio ni zbog čega.

Gestapo nije morao niti mogao da ima svog čoveka u svakoj zgradi. Upravo zato su prijave građana bile veoma važne za funkcionisanje represivnog sistema, zbog te neophodne kombinacije mreže doušnika i privatnog, profesionalnog i političkog potkazivanja. Razlikovali su se, dakle, doušnici koji su svesno sarađivali sa Gestapoom, od potkazivača, običnog građanina koji je u u konkretnom slučaju nekoga prijavio ili prokazao.

Ono što je možda najvažnije: Nacistički sistem je pretvarao privatne odnose u potencijalni policijski odnos. Komšija je mogao prijaviti komšiju. Kolega kolegu, prijatelj prijatelja, supruga muža, rođak rođaka, dakle, član porodice člana porodice.

.  .  .

Prema podacima MUP-a, samo od juna do septembra 2025, u vezi sa protestima u Srbiji, procesuirano je 1.636 ljudi, studenata i građana koji su protestovali, od toga 1.372 u prekršajnim i 264 u krivičnim postupcima. U istom periodu 779 ljudi je lišeno slobode, a 307 je zadržano do 48 sati.

MUP je, prema informacijama koje je dobio studentski istraživački tim, od pada nadstrešnice do kraja avgusta 2025, podneo prijave protiv 2.382 građana.

Prema podacima nezavisne inicijative „Pustite ih sve“, od 1. novembra 2024. do septembra 2025, uhapšeno je, privedeno, pozvano na informativni razgovor, zadržano ili pritvoreno 927 osoba. Ta inicijativa tvrdi da je, do avgusta 2026, bilo više od 1.000 osoba privedenih ili uhapšenih tokom prethodne godine.

Prema podacima samog MUP-a Srbije, u prvih 10 meseci protesta, period od 1. novembra 2024. do kraja avgusta 2025: protiv 2.382 građana su podnete prijave zbog događaja povezanih sa protestima; 1.084 lica je dovedeno u policiju: 314 zbog sumnje na krivična dela, 770 zbog prekršaja; prema 434 lica određeno je zadržavanje: 240 u krivičnim predmetima, 194 u prekršajnim predmetima; 1.893 osobe procesuirane su prekršajno; 389 osoba krivično.

Uhođenje, prisluškivanje i “elektronski nadzor” kritičara vlasti, širili su se, od početka studentsko-građanskih protesta s kraja 2024, kao pošast, kao pandemija. Otkako su studenti počeli da obelodanjuju svoja iskustva sa softverskim uhođenjem koje se u ovoj zemlji ne mogu raditi bez direktnog znanja i saglasnosti broja jedan na izbornoj listi “AV – Ujedinjena Srbija”, sve su snažnije i pretnje koje građanima dolaze iz Najvišeg Državnog Rukovodstva (NDR).

O uhođenju građana od strane države i bezbednosnih, ali i parapolicijskih struktura u Srbiji tokom vlasti Esenesa, postoji niz konkretnih primera. Od klasičnog policijskog praćenja, u okviru odgovarajućih odobrenja nadležnih insitucija i zakonskih procedura, radi prikupljanja informacija o kretanju, kontaktima, sastancima i komunikacije određenih kritičara režima do nezakonitog nadzora telefona i digitalnih komunikacija.

Umesto tradicionalnog „agenta koji prati čoveka“, danas postoje stotine dokumentovanih slučajeva u kojima su u Srbiji protiv kritičara vlasti korišćeni veoma invazivni alati: Cellebrite koji omogućava izvlačenje podataka iz mobilnog telefona; NoviSpy – špijunski program za Android koji je, prema forenzičkim nalazima Amnesty Internationala, korišćen protiv pojedinih aktivista radi prikupljanja podataka, uključujući i praćenje komunikacije i aktiviranje mikrofona i kamere; Pegasus – izuzetno sofisticirani spyware kojim su, prema nalazima Amnesty Internationala, targetirani i novinari u Srbiji.

Sve do poslednjeg nivoa, kada digitalni uhoda ili napadač može da vidi ono što vidi sam korisnik telefona — poruke, fotografije, kontakte, dokumente i aktivnosti na uređaju, kao i da kompromituje sve te podatke.

Od početka građanskih protesta aktuelan je još jedan nivo tzv. digitalnog praćenja aktivista: prikupljanje fotografija i video-snimaka, identifikovanje ljudi, praćenje njihovih javnih objava i povezivanje osoba koje učestvuju u organizaciji protesta.

Na kraju, u sve je uključeno i medijsko i informativno praćenje “objekta” koje funkcioniše kao deo šireg sistema pritiska: praćenje javnih nastupa i društvenih mreža targetovane osobe, njenih kontakata i aktivnosti, nakon čega, po pravilu, uslede javni napadi, objavljivanje njenih ličnih podataka i direktni pritisci i pretnje. Amnesty je, u svom prošlogodišnjem izveštaju o Srbiji, saopštio da su UN eksperti izrazili zabrinutost zbog „sistematske kampanje diskreditovanja branilaca ljudskih prava, posmatrača izbora i novinara, uz koordinisane medijske napade, nadzor i kriminalizaciju”.

GOSI (“Gledalačko-obaveštajna služba Informera”) je naziv koji je sam Dvorski Tabloid dao, navodno sopstvenoj, mreži izvora za prikupljanje i dostavljanje informacija i dezinformacija, a posebno denuncijantnih materijala o političkim protivnicima i kritičarima Poglavičinog režima, građanskim aktivistima i studentskom pokretu.

Kako radi GOSI koji ima i svoju ekskluzivni TV emisiju “Na merama GOSI”? Javno (medijski) prokazuje target preko svojih ili “pribavljenih”, stvarnih ili montiranih, snimaka, prikuplja paraobaveštajni materijal protiv mete, identifikuje osobu i publikuje “uradak” uz negativnu javnu i političku kvalifikaciju. Ili “pribavlja” od anonimnih dojavljivača, građana, doušnika ili, ispostaviće se često, bezbednosnih službi ili paraslužbi, zatvoreni ili privatni materijal o nekome (snimci sa zatvorenih sastanaka, privatne prepiske, privatni snimci). Nečesto, isti subjekt se pojavljuje i kao agresivni denuncijant koji javno, preko najdominantnije kablovske TV u Srbiji, “pritiska”, policiju, bezbednosne agencije, tužilaštva da “preduzmu mere” protiv lica koja je GOSI, kao parabezbednosna samoslužba, već denuncirala, a najčešće mu i“presudila”.

Praktično, prema načinu na koji je sam Vrhovni Vučićoid opisuje, GOSI je neformalna mreža izvora / čitalaca / “najvernijih gledalaca” i drugih kontakata koja redakciji dostavlja informacije, fotografije, montirane snimke i kompromitujuće dokumente o kritičarima režima.

Ovaj vučićoid piše da su “pripadnici GOSI infiltrirani u blokaderske grupe i da su došli do njihovih poruka, komunikacije i snimaka”.

Denuncijacija je, teorijski, akcija, u ovom slučaju, javnog prijavljivanja neke osobe kao počinioca (sumnjivog lica) neke kriminalne ili nezakonite rabote, sa ciljem da protiv nje bude preduzeta represivna mera. Tako su se, uglavnom, u kampanji javnog potkazivanja i prokazivanja navodnih kandidata za Studentsku listu okončavale operacije diskreditacije i diskvalifikacije tih ljudi.

.   .   .

Jedine zvanične novine u Okeaniji iz romana “1984” Džordža Orvela zvale su se Tajms (The Times), a glavni lik, Vinston Smit, radio je baš u Ministarstvu istine, na svakodnevnom poslu prepravljanja i faksifikovanja starih tekstova i izdanja ovog lista, sa osnovnim ciljem da se istorijski zapisi usklade sa aktuelnim tvrdnjama i predviđanjima jedine Partije.

Izdavačka kuća NSDAP-a štampala je zvanične nacističke novine “Völkischer Beobachter” (Narodni posmatrač). List je objavljivao optužbe protiv osoba označenih kao protivnici nacizma; javno prozivao konkretne ljude kao političke protivnike ili „neprijatelje“ režima; vršio pritisak svojim tekstovima da se protiv stotina i hiljada ljudi preduzmu represivne mere; učestvovao u javnom stigmatizovanju progonjenih grupa...  

Sličnom rabotom bavio se i list „Der Stürmer“ kome su, navodno savesni, građani i “patriote”, masovno slali pisma kojima su prijavljivali navodno „nepodobno“ ponašanje svojih komšija i poznanika, naročito kontakte sa Jevrejima, a redakcija je, potom, nastavljala da “istražuje” u istom pravcu.

 “Völkischer Beobachter” je, od februara 1933, targetovao, pored ostalih, Hajnriha Mana, Alberta Ajnštajna, Rudolfa Oldena, Volfganga Hajnea, Juliusa Baba, Alfreda Kera, Valtera Gropiusa, Eriha Mendelsona i druge, što će se završiti njihovim javnim prokazivanjem, potiskivanjem iz javnog života i oduzimanjem nemačkog državljanstva i emigracijom.

Ajnštajn je ekspresno prošao put od novinskog prokazivanja do državne represije; u nacističkoj štampi označen je kao „Relativitäts-Jude“, a već 29. marta 1934, čak i pre referenduma na kome je budući Firer objedinio tri funkcije u jednu, oduzeto mu je nemačko državljanstvo.

Javna režimska propaganda koja je pozivala građane “da se stave na raspolaganje kao pomagači državnoj bezbednosti” išla je uporedo sa državnim progonom targetovanih ljudi. Ukratko, medijsko potkazivanje i prokazivanje (javno značavanje “nepodobnih”), pa građanska denuncijacija (komšije, “prijatelji” i sličan krug žbirova) i, na kraju, državna represija (policija i parapolicija, službe i paraslužbe; privođenja, pretresi, zabrane).

.   .   .

Rajinski mentalitet je podanički i robovski sklop ličnosti koji je, prema pioniru etnopsihoholigije kod Srba, Jovanu Cvijiću, nastao kao posledica vekovnog trpljenja osmanlijskog ropstva i nasilja turskih gospodara. To je proces u kome potlačeni narod – da bi preživeo - vremenom usvaja osobine svojih tlačitelja.

U “rajinskom mentalitetu i moralnoj mimikriji”, na jednoj i 14-godišnjoj permanentnoj prisilnoj infuziji “gole istine” u kolektivni “zdrav mozak”, na drugoj strani, leži i deo odgovora na pitanje – otkud toliko prokazivača i potkazivača, uhoda i doušnika među današnjim Srbima?

Glavne odlike rajinskog mentaliteta su: strah i nesigurnost (život u stalnom strahu od nasilja i nepravde rađa duboku potištenost); servilnost i poslušnost (prikrivanje vlastitog dostojanstva pred vlašću i ulagivanje jačima da bi se sačuvao goli život); moralna mimikrija (podražavanje surovosti gospodara i preuzimanje njihovih loših navika, uz istovremeno povođenje i saginjanje glave); nepoverenje u zajednicu (često izostanak solidarnosti i okretanje glave od nepravde prema drugima zarad lične bezbednosti).

Zbog robovanja pod Turcima razvila se potištena i niža klasa - raja, a kao posledica moralne mimikrije – “poslušnost i napor robova da se ugodi željama i ukusu gospodara”.

Pošto je bio na snazi ekonomski čitlučki sistem u kome su seljaci živeli na tuđoj, na zemlji aga i begova, čivčije ili kmetovi su u sebi stvarali rajinsku dušu, tj. postali su potištena i potčinjena bića.

Raja se sve više navikava na to da je niža, ropska klasa koja ima da se ulaguje i da se klanja, da bi se umilila gospodaru. Ovi ljudi postaju prituljeni, skriveni, nepoverljivi i podmukli; naviknu se na pretvaranje i na podlost, jer im to pomaže da mogu živeti i da se sačuvaju od nasilja. Čivčije se naviknu da varaju svoga agu i da potkradaju trećinu ili četvrtinu od zemljoradničkog prinosa koja njemu pripada.

.   .   .

Sinoć se poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice, navodno, povukao sa trona Troglave Aždaje Uzurpatora Sve Tri Grane Vlasti, šakom i kapom ispodeljivao predizborne abolicije i pomilovanja. navukao kožnu jaknu šofera izbornog kamiončeta i kao građanin bez imuniteta krenuo narodu u izborne pohode.

Pošto je trećinu izborne i dva meseca “preuranjene (funkcionerske)”, dakle, protivzakonite kampanje uneređivao Ustav, izborne i druge zakone zemlje čiji je predsednik svih građana do sinoć bio.

Iza sebe je ostavio podeljenu Srbiju, a na svojoj strani rova, paravojsku uhoda, prokazivača, potkazivača, doušnika, žbirova, špijuna i denuncijata. I, kao sopstveno ogledalo, svojih ruku delo, En-De-Ća (Nezavisnu Državu Ćacistan), pride, u okupiranom dvorskom parku Obrenovića i Karađorđevića. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.9.2026)

„Stabilnost“ protiv „oslobođenja“: Šta se zaista bira?

Jedna ista kampanja u studiju dobija tri potpuno različita čitanja: Za jedne je gotovo „perfektna“, za druge „dosadna i prosečna“, a za treće je besmisleno govoriti o kampanji dok su REM, birački spisak, funkcionerska kampanja i primena zakona deo samog problema.

U 15. epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, ukupno 65. emisiji Albatros Newsa, razgovaraju Dragana Rakić, Paulina Janusz, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić.

U središtu emisije je pitanje može li se Srbija politički menjati na terenu čija se pravila istovremeno osporavaju. Studentska lista ulazi u kampanju sa 250 kandidata, bez klasičnog lidera i sa pokušajem da energiju protesta pretvori u izbornu snagu. Vlast kampanju gradi oko poruke stabilnosti i kontinuiteta, dok deo opozicionih stranaka pokušava da sačuva političku infrastrukturu i sopstveni smisao u novom odnosu snaga.

Dragana Rakić studentsku listu vidi kao centralnu političku snagu promene i kampanju ocenjuje kao izuzetno uspešnu. Istovremeno insistira da problem Srbije nisu samo izborni zakoni, već njihova primena.

Paulina Janusz kampanju posmatra iz ugla političke komunikacije. Redove za potpise vidi kao snažnu sliku, ali je mnogo rezervisanija prema ostatku kampanje. Za nju je najzanimljiviji sudar dva modela: personalizovane politike sa jednim dominantnim licem i liste od 250 kandidata koja pokušava da funkcioniše bez klasičnog lidera.

Cvijetin Milivojević odbija da kampanju odvaja od institucija. REM, birački spisak, funkcionerska kampanja, predsednička funkcija, primena zakona i pitanje ko saopštava i priznaje rezultat za njega su deo iste izborne priče.

I još važnije: šta se događa 26. oktobra?

Ako dođe do promene vlasti, ko će kontrolisati one koji dođu posle? Hoće li pristalice nove vlasti ostati jednako kritične prema njoj? Može li jedan od 250 kandidata da postane „Kevin Punter“ i jednim potezom ugrozi celu kampanju? I da li je najveći politički test zapravo ono što dolazi tek posle zatvaranja biračkih mesta?

POGLAVLJA

00:00 Izbori 2026 i nova postavka političke scene

01:13 Opozicione liste, odustajanja i politička odgovornost

18:19 Studentska lista i mobilizacija birača

26:56 Redovi za potpise i stvarni domet kampanje

45:28 REM, birački spisak i izborni uslovi

57:37 Ko saopštava i ko priznaje rezultat?

1:13:23 Ko će kontrolisati novu vlast?

1:17:40 „Mir i stabilnost“ naspram promene

1:31:58 Završnica kampanje i pritisci

1:38:42 Ima li „Kevina Pantera“ među 250?

1:41:46 Zašto 25. oktobar možda nije kraj priče?

(platforma Albatros news, emisija „U reketu sa Teškim centrom“, albatros.news, 25.9.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=QdGbE9H3HbQ&pp=ygUbdSByZWtldHUgc2EgdGXFoWtpbSBjZW50cm9t