4 LICA SRBIJE | Razmere katastrofe

Učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević.

(KTV Zrenjanin, emisija „Četiri lica Srbije“, Bez cenzure – portal, bezcenzure.rs, 27.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=k5g26MUG29w&pp=ygURNCBsaWNhIHNyYmlqZSBrdHY%3D

Nikad bučnija najava SNS skupa: Na šta je Vučić spao?

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, je u iznudici i pokušava da preuzme inicijativu, kažu sagovornici Danasa komentarišući nikad jaču kampanju u pozivanju građana na miting SNS “Srbija jedna porodica” 27. juna u Beogradu.

Danima unazad Vučić i ostati funkcioneri naprednjaka snimaju videe koje objavljuju na društvenim mrežama, a u kojima uz prigodnu poruku jedinstva i želje da se čuje njihovo mišljenje, pozivaju da se dođe.

Predsednica Narodne skupštine  Ana Brnabić je čak njihov dolazak povezala sa seckanjem paprike i britanskim sistemom obrazovanja, a što je za nju, kako je rekla, najvažnija stvar na svetu. Ona je, sedeći u kuhinji pored punog stola namirnica, navela da u tom sistemu možeš da dobiješ desetku ako argumentovano braniš svoje stavove koji nemaju veze sa stavovima profesora.

Brnabić je kroz primer pokušala da bude jasnija. Navela je da ti profesor koji je rekao da će paprika, ukoliko se iseče na jedan način, ispasti ukusnija, neće zameriti ako ti imaš argumente da će paprika ispasti ukusnija ako bude isečena na drugi način.

Na kraju videa napisano je “Zajedno gradimo budućnost Srbije. Svi smo jedna porodica. 27. jun Beograd”.

Tu je SNS stjuardesa, deda koji vodi unuka da odluči o svojoj budućnosti, ali i skeč u kojem sa plavim, crvenim i belim šeširima Brnabić, Miloš Vučević, lider SNS i Siniša Mali, potpredsednik naprednjaka, koji pozivaju da se dođe kako bi se video Mali kako igra Moravac.

Osim brojnih videa, tu je i velika bakljada centralnim ulicama u sredu uveče, ali i pešaci iz Novog Sada i Aranđelovca koji hrle ka glavnom gradu. Taj način odlaska na miting su naprednjaci, jasno je, preuzeli od studenata u blokadi.

Ovako intenzivan i nametljiv način pozivanja na skup na mrežama, potpomognut prilozima medija koji podržavaju vlast, davno nije viđen na našoj sceni. Zato je pitanje čemu tolika halabuka, ako vlast ima ogromnu podršku i poverenje i trebalo bi da građani koji podržavaju Vučića i SNS sami, bez puno molbi, odluče da u velikom broju dođu.

Sociolog Jovo Bakić kaže za Danas da Vučić sve vreme pokušava da preuzme inicijativu, jer tako želi da utiče na one koji se lome za koga da glasaju, ali teško mu ide, pa iako nemilice troši sve državne i kriminalne resurse.

– Pored toga, bodri svoje birače da se ne pokolebaju i budu borbeni. No, ne shvata da posle dugogodišnje katastrofalne vladavine tako može da izazove i suprotan efekat, jer ljudi su sve više ozlojeđeni i gnevni, pošto znaju da se u svrhe očuvanja jednog autoritarnog režima organizovanog kriminala troše ogromna sredstva svih građana – navodi Bakić.

Marketinškom stručnjaku Cvijetinu Milivojeviću ovo liči na to da je zapravo Vučić u iznudici.

– On ima dve mogućnosti. Jedna je da i formalno iz autokratije zakorači u diktaturu. Drugi izlaz, naravno, su demokratski slobodni izbori i to svaki normalan čovek i građanin ove zemlje želi. Vučić u ovom trenutku nije spreman na demokratske izbore. Nije spreman ni na kakve izbore, a kamoli demokratske – navodi on za Danas.

Milivojević tvrdi da  „SNS koristi propagandu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije tridesetih godina prošloga veka“.

– Sada tek primećujemo i to ogoljeno da je svaka poruka kao iz priručnika doktora Jozefa Gebelsa. Ali, Vučić nije u situaciji da pravi veliko vežbalište, veliku arenu gde će se održavati tradicionalni skupovi njegove stranke, kao što su nacionalsocijalisti radili u Nemačkoj. Za šta su oni izabrali Nirnberg. Ikonografija, ali nažalost i sadržina poruka koju dobijamo, mnogo liči na taj ritual nacionalsocijalista koji su svake godine, svaki svoj partijski kongres isključivo i jedino održavali u Nirnbergu. Nažalost, po Vučića, njegov Nirnberg je Ćacistan, unutar kojeg se obavljaju mobilizacije pred svaki studentski skup u Beogradu i skup naprednjaka. Na šta je spao nekad moćni Aleksandar Vučić – pita se Milivojević.

Upitan hoće li halabuka uroditi plodom, odgovara da se autokrate ne oslanjaju isključivo na apele, pozive i propagandnu kampanju: „dođite da branimo Srbiju i da, dođite da branimo ne znam šta“.

– Nego to kombinuju sa potkupljivanjem. Dakle, plaćanjem dnevnica, opraštanjem grehova iz rane mladosti, reketiranjem, a bogami nekad i prinudom, kad govorimo o ljudima koji rade u javnim preduzećima. Ovde ne možemo govoriti o tome da li će on uspeti ili neće. Ne, on ne može da uspe. Njegov plafon je bio ono što je bio plafon prošle godine. To je nekoliko desetina hiljada ljudi i to je maksimum. Dakle, on više ne može dovesti na normalan način – zaključuje Milivojević.

Podsetimo, za subotu u Beogradu naprednjaci planiraju veliki događaj čiji će centralni deo biti Vučićev govor tokom večeri, kada bi trebalo da objavi ime SNS izborne liste i deo programa. Za one koji dođu pripremljen je dečiji i kulturno-umetnički program, dron šou, roboti koji igraju, zastava od 500 metara i mogućnost da građani izaberu pet od 15 predloženih važnih tema za budućnost. ((danas.rs, Danas, L. Valtner, 26.6.2026)

OBRAČUN ILI DOGOVOR Šta se krije iza “sukoba” između Dodika i Izetbegovića?

Ko na koga šalje “mudžahedine”, a ko je “štetočina”?

Svako ko je odvojio sedam minuta da posluša telefonski razgovor između predsjednika SNSD Milorada Dodika i predsjednika SDA Bakira Izetbegovića, mogao je da sazna odgovor na ova pitanje u direktnoj, nefiltriranoj političkoj razmjeni koja je ubrzo završila u javnosti.

Da li je riječ o stvarnom političkom sukobu ili još jednoj dobro režiranoj predstavi za javnost?

Sve je počelo prije tri dana, kada je Izetbegović, gostujući na FTV, rekao, između ostalog, kako će se status Milorada Dodika na kraju morati “nekom silom” riješiti. To je izazvalo oštru reakciju Dodika, koji je i nazvao Izetbegovića, nakon što ga je prethodno “počastio” sa nekoliko epiteta.

Uslijedila je rasprava koja je u kratkom vremenu prešla granicu uobičajene političke komunikacije i pretvorila se u otvoreno verbalno nadmudrivanje, uz međusobne optužbe koje su izazvale brojne reakcije javnosti.

Treba podsjetiti da su Dodik i Izetbegović godinama bili politički sagovornici u brojnim krizama, pregovorima i institucionalnim blokadama, stoga ne čudi da mnogi ovu konfrontaciju posmatraju sa dozom skepse, pitajući se gdje prestaje politički sukob, a gdje počinje politički dogovor. Jer, izborna je godina.

“Bildanje nacionalnih mišića”

Politička analitičarka Tanja Topić, kaže da „tobožnji sukob“ između Dodika i Izetbegovića liči na loše izrežiran film, čiju reprizu gledamo pred svake izbore.

– Sve već viđeno u smislu bildanja nacionalnih mišića i homogenizacije birača. I oni će zaokupiti medijsku pažnju u “sezoni kiselih krastavaca”. Godinama svjedočimo javnom verbalnom ratovanju, dok se iza kulisa savršeno dogovaraju i uzajamno podržavaju u ostanku na vlasti – rekla je Topićeva.

Svjetsko prvenstvo

Ni politički analitičar Cvijetin Milivojević, ne vidi sukob između Dodika i Izetbegovića, nego samo „tvrđenje pazara kod biračkog tijela“.

– Ja mislim da će ovaj njihov razgovor, obje verzije koje su dali o tome šta je ko kome rekao, i Dodiku u njegovom biračkom tijelu i Izetbegoviću u njegovom biračkom tijelu, pojačati rejting i kredibilitet. Ostaju principijelni i jedan i drugi. Ne uzmiču od onoga što su ciljevi i projektovane ambicije i obećanja obje političke stranke. Na drugoj strani, ja bih to ovako, ako smijem malo na šalu da okrenem, mogao okarakterisati kao susret u danu kada je Dodikov sestrić Vico Zeljković faktički slavio ulazak Bosne i Hercegovine u nokaut fazu Svjetskog prvenstva, a on je predsjednik Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine. Imamo i tu vrstu nekakve ugodne note. Malo su mediji, a mi građani, podlegli tome da svaka takva vrsta događaja na neki način vodi ka nečemu ružnom. Ja mislim da u ovom slučaju ne vodi – smatra Milivojević.

Milivojević nije siguran da li je ovaj „sukob“ dogovoren ili nije, ali siguran je u to da nijedan od pomenutih aktera nisu imali ništa protiv.

-Na kraju krajeva, Izetbegoviću, kao nekome ko je trenutno opozicija, apsolutno treba ovakvo obaranje ruku sa sebi jedino ravnim u BiH.  A kažem, dan je bio nekako svečarski u cijeloj Bosni i Hercegovini zbog fudbala. Uprkos činjenici da Izetbegović imputira Dodiku kako on ruši BiH, BiH je juče pobijedila i ušla među 32 najbolje zemlje na Svjetskom prvenstvu, i to zahvaljujući Dodikom sestriću – rekao je Milivojević. (srpskainfo.com, portal, EuroBlic, Sanja Krasić Božić, 26.6.2026)

Simulacija života ili „Srbija pobeđuje na svim frontovima“

*Za ono što sam radiš, optuži protivnika. (Jozef Gebels)

Sećate li se ono kad je, potkraj 2021, tadašnji srpski ministar unutrašnjih dela Vulin, sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Patruševim, ozvaničio “zajedničku borbu protiv obojenih revolucija kao instrumenata Zapada za destabilizaciju slobodnih država”? A baš tada Srbija je, prema nepodeljenom mišljenju svih Poglavičinih evet-efendija, skutonoša i klimoglavaca bila ta – jedina slobodna zemlja u Evropi. Jerbo “Galsko Selo”, to “Ostrvo slobode” jošte nije bilo zasnovano, niti se naslućivalo da će snalažljivi ratnik Asteriks postati onaj, valjda svršeni, student Glišić, a Student Koji Želi Da Uči Pavlović, njegov nerazdvojni snažni prijatelj Obeliks, ali se još tada znalo ko je onaj Getafiks, “(s)mućkaroš” čarobnog napitka koji Ćacistancima, pardon Gal(c)ima, daje nadljudsku snagu.

Inače, samo dan pre ofanzive na “Simulante” (dakle, studente u pobuni), pomalo zaboravljeni i podosta skrajnuti general Šojgu je oštro demantovao Lavrova koji od prošlog leta tvrdi da u Srbiji nije u toku obojena revolucija (već bi deo Zapada voleo da se to desi), pridružujući se tako stavu našega Patrijarha i svetovnog mu Natpatrijarha koji su Putinu lično u brk skresali da je to – „cvjetnaja revolucija“ i tačka.

Bežeći od zloslutnih senki senovitog restorana na Senjaku i katastrofalnih predizbornih prognoza (“naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu”), naša se, “od Boga data” (?), vlast opet dohvatila nesrećnog FSB-ovog pečata iz prošle godine koji, radi autentičnosti, sada dobija i prezime (“Bobetnikov, čovek profesionalac”), e da bi dokazala da “nije bilo zvučnog topa”, već, izgleda, samo “produženog megafona Sime Spasića”, što ja od početka tvrdim?

“...To što su meni uradili će biti najstrašnija istorija beščašća, laži, kleveta, dehumanizacije, metaforičkog ubijanja, character assassination, što je gore od stvarnog ubijanja... sve perverzno inverzno, ni vi ni ja nismo pucali u njih, oni jesu pucali u mene neometano sve vreme... što su me ubijali kao čoveka, da ljudi nemaju predstavu o meni kao ljudskom biću, sigurno su uspeli deo ljudi da uvere u to... trebalo je da se razori Srbija koja misli srpski, cilj je bio da se vrati Srbija do 2012, Srbija propadanja i neuspeha...”, sasuo je sve to u jednom dahu, jednom cevčicom u sve srpske mozgove odjednom, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH).

.   .   .

Ko se to nama tamo malo uspaničio? Onaj koji je, uoči 15. ožujka 2025, kuražno oformio Nezavisnu Državu Ćacistan (En-De-Ća) u sred dvorskog parka Obrenovića i Karađorđevića, pokretnim toaletima opkolio osmatračnicu srpskih vojvoda saz(i)danu od kamena donetog sa Kajmakčalana i u En-De-Ća, kao u tor, strpao i Stari i Novi dvor, i Predsedništvo i Skupštinu grada, pa na nekoliko meseci, i Skupštinu Srbije – a sve s ciljem da, kako je tada najavio na sednici Glavnog odbora SNS, „pusti da svet vidi ko je prvi počeo“, a onda će „država reagovati i svirati kraj“!?

Hegelovski hladno („ako se činjenice ne slažu s vama i protive se vašem poimanju i tumačenju sveta, tim gore po činjenice“), predsednica parlamenta pod državnim udarom i buduća v.d. vrhovna komandantkinja, iznela je tezu izokrenutu za 180 stepeni: Hteli su, tako što su „izmislili zvučni top“ i, tako „simulirajući, d' ubiju predsednika i izazovu građanski rat“...

Iako je, još te večeri, 15. marta, prošloga proleća, kao u pesmi „izdali me prijatelji, izdao me brat“, Dvorski Vučićoid, po narudžbini Dvorskog Odvjetnika, emitovao pesmu Dvorskog Guslara „Duni vetre, malo preko jetre“.

Sve opasno liči na pripremne radnje da Samodržac koji je okupirao sve tri grane vlasti studenstski pokret proglasi za terorističku organizaciju.

Što je i najnoviji živi dokaz da, svakoga dana, u svakom pogledu, sve više „napredujemo“ iz autoritarne u totalitarnu vlast.

Kao što završih kolumnu “Šta posle srpskog „Ermächtigungsgesetz“?” (17.5.2026): “A onda je, sada već ovlašćeni, vrhovni zakonopisac, zakonodavac i zakonotumač, 19. avgusta 1934, sam sebi u slavu, e da bi mu i nemački narod potvrdio novu funkciju Firera, organizovao referendum o tome da li da mu se prizna dvostruka pozicija - šefa države i šefa vlade. Odziv je bio 95-odstotni, a rezultat fenomenalan: čak 90 odsto nemačkih građana reklo je „ja“ (da) objedinjavanju Hitlerovih funkcija! Time je postao ne samo (i) vrhovni komandant nemačkih oružanih snaga i „najviši (jedini) zakon“ u zemlji, nego je i činjenicom da ga je podržalo čak 38 miliona Nemaca, „zapušio“ usta svim tadašnjim kritičarima u inostranstvu. Postao je, praktično, legalno nesmenjiv, jer je objedinjavao funkcije i šefa države i šefa vlade. Nemački vojnici su, od tog trenutka, zakletvu polagali ne više Nemačkoj, već lično Fireru, ali ne samo oni, nego su i državni činovnici morali da mu se zaklinju na odanost.” 

.   .   .

Dok je prizemljeni deo Ćacistanaca iz vazdušno-desantnog odreda sa čarter leta za Tivat, već počeo da preskače granične metalne ograde svoje En-De-Ća i da, na teritoriji ostatka Srbije, napada neke druge (preferiraju strane, npr. sa Humboltovog univerziteta) studente i profesore – u zgradi preko puta, buduća v.d. vrhovna komandantica i popečitelj pravde „simulirali“ su navodne pohvale Venecijanske komisije o ispravkama prepravki pravosudnih doktora Mrdića zakona da, vele oni, „tamo su nas svi pohvalili toliko da su rekli da, u poslednjih nekoliko godina, nisu videli nešto do te mere pozitivno“.

Mada se mnogo više čini da je Srbija, a propo evropskog šamara na temu tzv. nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva, u poziciji maturanta koji je pao na popravni, pa se još i hvali time što je u avgustu, na popravnom, dobio dvojku, pa sad gleda šta će i gde će, jer su njegovi ispisnici još u julu ispolagali prijemne i već poupisivali fakultete.

Dvorski Vučićoid je priopćio da je je u čarteru za Montenegro bilo "90 Srba, među njima i deca, žene, stariji i bolesni ljudi.” Uveče su, za Poglavicu, to već bili “sportisti i patriote Srbije”, koji su, navodno, samo poželeli da se Poglavica, sa njima i među njima, kao svoj među svojima, “oseća lepo”, baš kao i na Kineskom zidu sa folkloristima koji su, iz istih razloga, a na račun poreskih obveznika Srbije, leteli u Kinu. E, da bi njemu bilo lepo.

Klasičan šablon: Prvo se kreira i širi panika o rušenju države i ugroženosti Poglavičinog života, zatim taj po medijima glumi neustrašivog heroja koji se ničega ne boji, a sve to služi kao paravan za odvraćanje pažnje sa stvarnih gorućih tema i problema i kao opravdanje za represiju nad građanima.

A može im se, pošto “mejnstrim” nazovinovinarstvo u Srbiji deluje na postulatima Orbanovog (no, tamo je to, ipak, bilo “lajt”), ali hardkor” žurnalizma.

U Mađarskoj je to, donedavno, sve kuvano, a kod nas se i dalje kuva i distribuira iz jedne kuhinje, od pisanja vesti do diktiranja naslova. Centrala proizvodi “(dez)informativne sadržaje”, a  na medijima je samo da ih gotove preuzmu i emituju. “Novinarska” pitanja se naručuju ili prosleđuju sa jedne adrese. Vođine posebne “misli” se potcrtavaju i, pod obavezno, prenose u integralnoj verziji.

.   .   .

*Moj Fireru! Kao što smo izvršavali naše dužnosti u prošlosti, tako ćemo i u budućnosti čekati tvoju i samo tvoju naredbu. A mi, drugovi, znamo samo jednu stvar: da izvršavamo naredbe našeg Firera i da dokazujemo da smo ostali potpuno isti – odani samo svom Fireru – Adolfu Hitleru. Zig hajl! Zig hajl! (Viktor Luce, vođa SA odreda, govor na Praznik rada Rajha, 1934)

Znak odanosti Fireru, tridesetih godina prošlog veka, bio je pozdrav "Sieg Heil", što bi značilo „Živela pobeda” ili „Slava pobedi”. “Heil” može da se razume i kao “spas”, “zdravlje”, “pobeda”, i kao pozdrav, kao naše “živeli” ili “neka te prati blagoslov”. Firer, ako bi uopšte odgovarao, odgovarao je samo sa “Heil” ili, ređe, sa "Führergruß".

Ne budi primenjeno, kako su dalje “odrastale” paramilitarne fondacije unutar Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke? 

U knjizi “Čovek koji je stvorio Hitlera – rađanje vođe” (Okean, Beograd, 2004), psiholog i predavač iz oblasti kliničke psihologije i psihopatologije na univerzitetu u Saseksu, istražujući život i delo dr Edmunda Roberta Forstera koji je, pri kraju Velikog rata, u vojnoj psihijatrijskoj bolnici u Pauzevalku, uz pomoć metoda “pobede volje”, (iz)lečio kaplara Adolfusa (u prevodu: “plemeniti vuk”!) Hitlera od histeričnog slepila – tvrdi da Firer nije bio talentovan govornik, ali je “svoj zanat demagoga govornika, godinama učio i izučio u teškoj i neumoljivoj školi, u kojoj je nasilje bilo uvek prisutan pratilac njegovih reči”.

U jednom intervjuu, ranih dvadesetih godina 20. veka, sam Hitler je rekao: “Javilo mi se da ću ja osloboditi nemački narod i učiniti Nemačku velikom!”

Prve dve godine partijskog vojevanja, Hitlerovi  telohranitelji, koji su provokatore šutirali i udarali palicama bili su neorganizovana ekipa kavgadžija, više motivisana očekivanjem tuče i besplatnim pivom nego političkom odanošću.

Od avgusta 1921. ove “redare”, najpre Karl Majer, pa onda Ernst Rem, organizuju u disciplinovanu borbenu jedinicu, bezazleno je krsteći imenom “Gimnastička i sportska divizija” koja će, kako je pisalo u lecima za regrutaciju (pisao “Volkischer Beobachter”), “ostvariti i širiti vojničku ideju slobodne nacije. Ona će usaditi u srca mladih članova neizmernu želju za akcijom, utuviti i utisnuti u njihove mozgove da ne stvara istorije ljude, već ljudi istoriju”.

Petog oktobra 1921. ta je jedinica dobila novo ime, Sturmabteilung (Jurišni odred; SA) i novog komandanta, Johana Ulriha Klinča. Ljudi su bili opremljeni jeftinim kakibraon košuljama iz armijskih viškova, prvobitno namenjenih trupama u Africi, što je bio razlog da ova veoma organizovana “narodna vojska” koja je ulivala strah postane poznata kao “Braon košulje”. Kasnije, da bi parirao sve većoj moći SA odreda, Hitler je organzovao “pretorijansku gardu” koja se zaklinjala na vernost njemu, a ne partiji. Ovi ljudi koji su nosili crne skijaške kape, sa srebrnim dugmadima u obliku mrtvačke glave i trake sa crno obrubljenim krstovima na rukama bili su jezrgro za “Zaštitnih odreda” (Schutzstaffel; SS) koji su zvanično nastali 9. novembra 1925.

Nakon dolaska NSDAP na vlast, ministar unutrašnjih poslova Herman Gering je, kao deo svoje unutrašnje političke borbe sa komandantom SS-a Hajnrihom Himlerom, osnovao novu nezavisnu formaciju pruske političke policije, pod imenom Geheimes Staatspolizeiamt (Državna tajna policija), skraćeno Gestapo.

Gestapo je stavljen iznad zakona jer je (dotadašnja) policija mogla da izvršava svoje dužnosti “samo u okviru postojećih zakona”. Među najcitiranijim Geringovim naređenjima bila su i ova: “Prvo pucaj, pa onda istražuj. Ako pogrešite, ja ću se za to pobrinuti.” Pa: “Svaka greška koju naprave moji policajci moja je greška. Meci koji ispaljuju su moji meci.” Pa, posle “paljenja Rajstaga”: “Ne zanima me da sprovedem pravdu. Moj je zadatak da uništim, istrebim.”

.   .   .

Ide Vidovdan, a time i, makar i sa godinu docnje, promocija knjige “Kako sam ih (obojenu revoluciju) pobedio svuda u svetu”, te, kako već najavljuje Dvorska Promidžba, “najveći skup u istoriji”, pošto se povest  računa ne od p.n.e. ili Hristove nego od A.V. ere, tj. leta Gospodnjeg 2012.

En-De-Ća je, za naprednu “copy paste” promidžbu, evo već drugu godinu, nešto kao srednjevekovni kitnjasti nemački Nirnberg, za originalnu NSDAP propagandu. Mesto za pokazivanje moći i lojalnosti Vođi, ali i glavni, za “ne daj, Bože”, mobilizacioni punkt  lojalističkih snaga. I, ako čitate konkurs namenjen civilima bez policijskog iskustva (!) da se prijave za prijem u posebne jedinice MUP-a, možda i buduća glavna regrutaciona baza naših specijalnih policijskih snaga.

Šest godina uzastopno Nirnberg je bio “oduševljeni domaćin” veličanstvenih godišnjih nacionalsocijalističkih partijskih skupova i lojalističkih vojnih i paramilitarnih parada u cilju prikazivanja “trijumfa volje” nad nevoljom. Nirnberg je, kao raskršće sedam glavnih železničkih linija, bio lako dostupan; stari centar grada je bio relativno skučen, tako da je, čak i skromniji broj “lojalista” mogao da predoči impresivnu predstavu sile, paradirajući uskim ulicama. Grad iz 11. veka, sa kosim krovovima, tesnim vijugavim kaldrmisanim ulicama i kitnjastim mostovima, bio je u potpunom skladu sa nacističkim pseudomitološkim i romantičarskim “narodnjačkim” korenima.

Čim je došao na vlast, 1933, Reichskanzler je naredio svojim arhitektama da, na jugoistočnim obodima, naprave veliki kompleks građevina i arena na otvorenom, kako bi obezbedili amfiteatre za skupove. To je podrazumevalo i tri ogromna platoa za održavanje smotri, od kojih je svaki mogao da primi oko pola miliona ljudi, pa arene u kojima su se održavali javni i paradni vojni manevri, kao i “Grose štrase”, betoniran, 1600 metara dugačak i 90 metara širok prostor, duž kojeg su mogle da paradiraju velike vojne formacije i oklopna vozila.

Pisac Alan Vajks je ovako opisao ikonografiju skupova nacionalsocijalista: “Jeftina teatralnost nije izostavljena, niti se štedelo u velikoj melodrami koja je slavila neumoljivo čudovište nacizma. Pod svetlošću reflektora, uokvireni natkriljujućim zastavama, vatrometom i insceniranim bitkama, gromoglasna ratnička muzika I hipnotički napevi gušili su racionalnost, ali ne i Firerovu kreštavu tiradu ispunjenu mržnjom.”

Ovaj prikaz nemačkog  Mesije najživopisnije je predstavljen u filmu Leni Rifenštal o partijskom kongresu NSDAP, 1934, “Trijumf volje”. Film počinje sporim, lirskim prikazom planina i oblaka, a onda se oblaci polako razilaze i vidi se avion koji leti iznad hiljada jurišnika u braon košuljama, što marširaju u naizgled beskrajnoj povorci. Senka aviona se, uz simfonijsko izvođenje himne nacista “Marš Horsta Vesela”, pretvara u crno raspeće i pomera se iznad ogromne mase. Apokaliptičnim simbolizmom Rifenštal je uporedila Hitlera sa vaskrslim Hristom koji silazi sa neba i donosi vojničku i političku slavu i oslobađanje od prošlih grehova onima koji su sledbenici nove nacističke “religije”...

.   .   .

Uoči poslednjeg studentskog skupa u Novom Sadu nije stigla tradicionalna “anonimna dojava” da su, u svim vozovima, na svim železničkim linijama širom Srbije, postavljene bombe, ali je Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo lestvicu na najviši nivo, tvrdnjom da su studenti, na ranijim plenumima, isplanirali kako da simuliraju upotrebu „zvučnog topa“ 15. marta prošle godine, sve sa ciljem da državni organi „u domaćoj i međunarodnoj javnosti budu optuženi za upotrebu 'zvučnog topa', kako bi se stvorila panika i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države". Zamenik višeg javnog tužioca najavio je da će “nadležni organ MUP-a, a to je Služba za borbu protiv terorizma, koja je inače specijalizovana za terorizam i za ekstremizam, a ovo predstavlja ekstremizam, utvrditi identitet četiri grupe lica koji će posle toga biti procesuirani”.

A opseg kazni koje naš Krivični zakonik propisuje za “dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije” i slične (“terorizam”) nepodopštine se kreće od minimalno, šest meseci do doživotne robije.

To je svako onaj ko:  “ugrožava nezavisnost” tako što na protivustavan način pokuša da dovede Srbiju u položaj potčinjenosti ili zavisnosti prema nekoj drugoj državi; “prizna kapitulaciju ili okupaciju” tako što potpiše ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dela; “ugrozi teritorijalnu celinu” tako što silom ili na drugi protivustavan način pokuša da otcepi neki deo teritorije Srbije ili da deo te teritorije pripoji drugoj državi.

To je i onaj ko: “napadne na ustavno uređenje” tako što silom ili pretnjom upotrebe sile pokuša da promeni ustavno uređenje Srbije ili da svrgne najviše državne organe i onaj koji “poziva na nasilnu promenu ustavnog uređenja” tako što u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa ili onaj ko, u nameri rasturanja, izrađuje ili umnožava materijal koji je po svom sadržaju takav da poziva ili podstiče na vršenje dela prethodnog stava ili ko upućuje ili prebacuje na teritoriju Srbije takav materijal ili drži veću količinu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura...

Jednako loše bi se, prema našem KZ-u, proveo i svako onaj ko bi počinio krivično delo “terorizma”, kojim se kvalifikuje nečija “namera da ozbiljno zastraši stanovništvo, ili da prinudi Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učini ili ne učini, ili da ozbiljno ugrozi ili povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije”, tako što bi “napao na život, telo ili slobodu drugog lica”, “izvršio otmicu ili uzimanje talaca”, “uništio državni ili javni objekat, saobraćajni sistem, infrastrukturu uključujući i informacione sisteme, nepokretnu platformu u epikontinentalnom pojasu, opšte dobro ili privatnu imovinu na način koji može da ugrozi živote ljudi ili da prouzrokuje znatnu štetu za privredu”, “izvršio otmicu vazduhoplova, broda ili drugih sredstava javnog prevoza ili prevoza robe”, onaj ko “proizvodi, poseduje, nabavlja, prevozi, snabdeva ili upotrebljava nuklearno, biološko, hemijsko ili drugo oružje, eksploziv, nuklearni ili radioaktivni materijal ili uređaj, uključujući i istraživanje i razvoj nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja”, onaj ko “ispusti opasne materije ili prouzrokuje požar, eksploziju ili poplavu ili preduzima druge opšteopasne radnje koje mogu da ugroze život ljudi”, ko “ometa ili obustavi snabdevanje vodom, električnom energijom ili drugim osnovnim prirodnim resursom koje može da ugrozi život ljudi”. Ali, i svako onaj “ko javno iznosi ili pronosi ideje kojima se neposredno ili posredno podstiče na vršenje krivičnog dela terorizma”.

No, da li, u većini ovih mogućih dela i njihovih potencijalnih počinilaca, prepoznajete studente ili, možda, nekoga sa pr(a)ve strane? Da li je cilj da se “nepostojeća studentska lista”, tj. prava opozicija proglasi za terorističku i zabrani joj se učešće na izborima, nešto slično što se događalo na trima izborima (novembar 1933, mart 1936, te 1938) u Nemačkoj, nakon što je, na osnovu Zakona o prenosu ovlašćenja, zabranjen rad svim partijama osim NSDAP?

.   .   .

Aleksandar je ime već promenio u “Srbija”, a Vučić prezime u “Pobeđuje” što, ne bud’ primenjeno, izgleda kao nastavak krađe, prekrađe i falsifikovanja nemačke nacionalsoscijalističke propagande iz tridesetih godina 20. veka.

“Srbija pobeđuje” (“... na svim frontovima”), pa je umalo pobedila i na “frontu” protiv mladunaca strašnih belih čiopa ugnjezdenih na palati “Albanija”!

Slogan "Deutschland siegt an allen Fronten" („Nemačka pobeđuje na svim frontovima”) stidljivo je korišćen i pre, a masovno je, radi stvaranja iluzije o nepobedivosti nemačke vojske i održavanja visokog morala među Nemcima, uz simbol “V” (od eng. Victory), eksploatisan u fazi brzih vojnih uspeha i prodora, na početku Drugog svetskog rata.

Parola je korištena na plakatima, lecima, ali i u obliku grafita po fasadama zgrada u okupiranim gradovima, na Ajfelovoj kuli u okupiranom Parizu, a visila je i na sedištu  “Soldatensender Belgrad” (Vojni nemački radio Beograd), tamo gde je danas naše Ministarstvo inostranih poslova.

Radio Beograd je tada imao najmoćniju mrežu releja u ovom delu Evrope, čuo se od Narvika do severne Afrike, od Panonije preko Sahare do Bliskog istoka, zbog čega su nacisti, nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije, u Beogradu stacionirali odsek za propagandu za ceo Jugoistok.

Poručnik Karl-Hajnc Rajntgen, zadužen za početak rada “Sender Belgrad”, nije imao previše muzičkih ploča, pa je zato, u emisiji “Čas za vojnike”, na nemačkom, najčešće puštana pesma “Lili Marlen”, u oiginalnoj interpretaciji nemačke šansonjerke Lale Anderson. Obožavali su je “nemački vojnici od Tripolija, preko Kavkaza, bosanskohercegovačkih planina do grčkih ostrva”. Stekla je ogromnu popularnost, pa je, do kraja rata, emitovana je svake večeri od 21:55 časova, a “Sender Belgrad” je postao prepoznatljiv po njoj. “Lili Marlen” je, tako, spontano ili smišljeno, svake večeri, makar na nekoliko minuta, “ujedinjavala srca ljutih neprijatelja” iz zaraćenih strana, u “univerzalnom muškom osećanju – ljubavi prema ženi”. Svakog dana slušalo ga je šest miliona ljudi sa obe strane fronta.

“Sender Belgrad” je imao je i deo programa na srpskom jeziku, a predsednik kvislinške vlade Milan Nedić je doneo svojevrsnu uredbu o obaveznom prenošenju i slušanju emisija “srpske obaveštajne emisije Radio-stanice Beograd” po javnim lokalima, kada je po kafanama morala da “vlada potpuna tišina, a gosti nisu smeli da budu posluživani”.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 22.6.2026)

Деструкција реконструкције — Владимир Димитријевић о књизи Цвијетина Миливојевића | Написано остаје

У емисији „Написано остаје“, Владимир Димитријевић говори о књизи „Деструкција реконструкције“ Цвијетина Миливојевића, једној од најоштријих и најсистематичнијих анализа савремене политичке стварности у Србији.

Полазећи од тезе да је свака наводна „реконструкција“ власти водила даљој деструкцији демократског поретка, аутор показује:

– како се институције претварају у празне форме

– на који начин медији постају чиновници режима

– како страх, пропаганда и „стабилност“ замењују слободу и дијалог

– зашто живимо у систему у коме избори постоје, али не мењају исход

– како лаж престаје да буде средство и постаје форма постојања режима

Димитријевић књигу тумачи као позив на морални и интелектуални отпор, подсећајући да улога интелектуалца није у неутралности, већ у одбрани истине, слободе и заједничког добра.

📚 Написано остаје — јер истина не нестаје, чак ни у добу организоване лажи.

(catenamundi.rs, „Подкаст код Бране“, емисија „Написано остаје“, 27.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=7B_gHH2gO9w&pp=ygUwdmxhZGltaXIgZGltaXRpamV2acSHIGRlc3RydWtjaWphIHJla29uc3RydWtjaWpl

Milivojević: Vučić ne želi da rizikuje sa parlamentarnim izborima, nudi predsedničke koje niko nije tražio (VIDEO)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da rizikuje sa vanrednim parlamentarnim izborima, jer bi gubitak tih izbora značio i gubitak vlasti, izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević, gostujući u emisiji “Marker”. Što studenti više budu tražili vanredne parlamentarne, kaže Milivojević, to će Vučić biti spremniji da ponudi opcije koje niko nije tražio.

“Predsedničke izbore koje Vučić najavljuje niko nije tražio, a ne idemo na vanredne koje su zahtevali ne samo studenti, već i većina građana Srbije, čak i deo onih koji glasa za vlast”, ističe Milivojević.

Upitan da li postoji mogućnost da Vučić podnese ostavku nakon koje bi došlo do rekonstrukcije vlade, a on preuzeo premijersku funkciju, Milivojević odgovara da očekuje ili samo predsedničke ili predsedničke zajedno sa lokalnim izborima.

“U paketu bi mogli da se održe predsednički zajedno sa lokalnim u pola Srbije. Vučić bi to uradio da bi na neki način preusmerio energiju, da bi imao dodatni motiv da ljudi izađu na izbore. Sve vreme ne želi da rizikuje sa parlamentarnim izborima, jer bi to značilo da gubi vlast”, ukazuje Milivojević.

Upitan da li u slučaju organizovanja prvo predsedničkih izbora Vučić i SNS mogu da računaju na promenu atmosfere u društvu ili drugačije okolnosti kad god dođe do parlamentarnih, Milivojević odgovara:

“Može se reći, ali to je na dugom štapu. Zar iko veruje da će Aleksandar Vučić biti politički penzioner? Ja ne. On će naterati ovaj saziv Narodne skupštine, koji je inače pod državnim udarom, da ga izabere za premijera. Nateraće ovu tužnu vladu da zatraži sopstveni opoziv. I onda će u ovom skupštinskom sazivu potrajati verovatno do kraja mandata sledeće godine, osim ako unutrašnji i spoljni pritisak ne bude dovoljno jak da ipak mora da ode ranije. Ali, trenutno stvari stoje tako da je vrlo moguće da će ubrzo saopštiti da podnosi ostavku, pa ćemo imati predsedničke izbore na jesen”, predočava Milivojević.

Iako, kaže, ne želi da licitira datumima, veruje da Vučić neće suviše kasniti, jer “nema kandidata koji može da pobedi u prvom krugu izbora”.

“Taj se nije rodio u Srpskoj naprednoj stranci. Ni on ne bi pobedio u prvom krugu da nije brutalno zloupotrebljavao ono što mu ne pripada - ustav, zakone, ovlašćenja koja mu ne pripadaju. Da nije autokrata”, ističe Milivojević.

Upitan da li je kohabitacija moguć scenario, Milivojević odgovara da “u narodnom sistemu ne postoji kohabitacija”.

“To je izmišljotina onih koji su hteli da zavade Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu, potom Koštunicu i Tadića i tako dalje. Naš ustav je vrlo jasan. Nadležnosti predsednika republike su vrlo ograničene, ceremonijalne, bez obzira što se bira na nekakvim izborima koji su neposredni. Vlast je u vladi”, ističe on.

"Nalazimo se u poslednjoj fazi autokratije"

Milivojević kaže i da se trenutno nalazimo u “poslednjoj fazi autokratije”.

“Iz autokratije u poslednjoj fazi postoje samo dva puta. Prvi je normalan put da se reši ova najveća društvena kriza u poslednjih 25 godina, a to su demokratski izbori, ne izbori pod Vučićevim uslovima. A drugi put ne bih nikome poželeo, a to je osudni korak gde prelazimo u diktaturu”, dodaje Milivojević.

Na pitanje da li je za pobedu nad SNS-om jedino rešenje referendumska atmosfera i objedinjavanje svih na antivladinom bloku, Milivojević odgovara da je trenutno bitno da li postoje šanse da se pojavi takmac na političkoj sceni koji će promeniti sistem. Dodaje i da se referendumska atmosfera može postići na dva načina.

“Prvi je primer iz Mađarske, prema kome su sve ozbiljne političke stranke koje su bile parlamentarne stale iza Mađara i nisu izašle na izbore. To je bolji put, ali kod nas to ne postoji. Ovde nema čak ni želje opozicije da pomogne da do parlamentarnih izbora dođe što pre. Šta opozicija danas radi u parlamentu? Pomaže Vučiću da uzme još malo vazduha, da se pohvali kako je usvojio ove zakone”, navodi on.

Dodaje da Evropska unija nesporno stoji iza Vučića iz svojih razloga, na šta ne možemo da utičemo. Ali, kaže on, moguće je uticati na to da izbori budu što ranije.

“Jer u ovom trenutku parlamentarni izbori ne odgovaraju Vučiću. I umesto da opozicija pomogne studentskom pokretu da do izbora dođe, vidite kako se ponaša”, dodaje on.

"Mislim da prvo vlast duguje imena na listi"

Umesto najavljenih odluka o opozicionim koalicijama, Milivojević smatra da je “bolji način da se relaksira atmosfera na antivuičevskoj političkoj strani bio izlazak iz parlamenta”.

“Naterate Vučića da mora da ide na vanredne parlamentarne izbore. Zašto? Jer će mu Brisel onda tražiti te izbore. U takvoj relaksiranoj atmosferi opozicija bi mogla da potraži svoju šansu u jednoj grupi, koaliciji, da sutra bude manjinski partner toj studentsko-narodnoj listi izvršne vlasti”, kaže Milivojević.

Na pitanje da li je moguće na najavljenom skupu SNS-a, ali i protesta studenata u Kraljevu, očekivati preciziranje ideja, programa ili imena na listi, Milivojević kaže da, što se studenata tiče, već postoje četiri elemenata programa koje su nagoveštavali od novembra prošle godine.

“Prvi su se setili onoga što je Mađaru donelo pobedu nad Orbanom. Prva tačka programa je bio obračun sa korupcijom. Druga tačka je ispitivanje porekla imovine i, što je važno, oduzimanje nelegalno stečene imovine onima koji je imaju. Treća je da je Kosovo deo Srbije. To nije parola. Ko malo čita ustav, on će zaključiti da iza toga stoji poruka da svaka vlast mora da poštuje ustav, zakone i ono što jesu ili nisu nadležnosti institucija. I četvrta poruka je put do narodnog zdravlja. Praktični koraci. To je najvažnija tema na svim izborima”, rekao je Milivojević.

Oni su već na neki način otkrili deo svog programa, dodaje on, za razliku od opozicije i vlasti.

“Mislim da prvo vlast duguje imena na listi, videćemo hoće li ih obznaniti 27. juna. Ja bih voleo”, zaključuje Milivojević.

 

Cvijetin Milivojević: Ignorišu se zahtevi za parlamentarne izbore, predsedničke niko nije tražio

Najava vanrednih predsedničkih izbora i potencijalna ostavka predsednika Srbije postali su centralna tema političke debate, iako takav zahtev nije došao iz opozicionih redova. Politikolog Cvijetin Milivojević detaljno analizira političku situaciju, ističući da predsednik Aleksandar Vučić najavljuje izbore koje niko nije tražio, dok se istovremeno ignorišu legitimni zahtevi za vanrednim parlamentarnim izborima.

Milivojevićeva analiza sugeriše da je reč o političkom manevru koji ima za cilj skretanje pažnje sa ključnih problema i demonstraciju moći, umesto rešavanja stvarne političke krize u zemlji. U fokusu je pitanje zašto se insistira na predsedničkim izborima u trenutku kada opozicija i deo javnosti traže odgovore na druga pitanja. (Insajder TV, emisija „Marker“, insajder.net, voditelj Branko Veselinović)

 

https://www.youtube.com/watch?v=60m_N0mi0t8

Da li Srbija poput Mađarske treba da ograniči mandat premijeru - Nije dobro kada se neki zakon donosi zbog jednog čoveka

U Srbiji kao parlamentarnoj demokratiji najveću vlast ima premijer i njegov mandat nije ograničen, odnosno, pojedinac na tu funkciju može da bude biran koliko god puta. Sa druge strane, predsednik može da bude biran samo dva puta. Vođeni primerom Mađarske gde je juče Parlament, dvotrećinskom većinom glasova, usvojio ustavni amandman koji, ako stupi na snagu, predviđa da se mandat premijera ograniči na osam godina, pitali smo analitičare da li bi nešto slično trebalo uvesti i kod nas.

Prema mišljenju Đurđa Vukadinovića iz Nove srpske političke misli, donošenje ovakvog zakona u Srbiji nema nekog smisla i mnogo je bitnije kakav sistem je uspostavljen.

On za Direktno.rs kaže da ovo pitanje nije ni bitno ni hitno.

- Ne treba slučaj u Mađarskoj posmatrati kao da je to sada neki svetionik demokratije. Pre svega zbog toga jer treba imati u vidu da je taj ustavni amandman, kojim se mandat premijera ograničava na osam godina ili dva mandata, donet zbog Viktora Orbana i kako bi se njemu onemogućio povratak na vlast - objašnjava Vukadinović.

Podvlači da nikada nije dobro kada se neki zakon donosi zbog jednog čoveka bilo da mu ide u koristi ili je protiv njega.

- Ono što još ide u prilog tome da takav zakon nema smisla, pogotovo u Srbiji, je činjenica da je ovde već uspostavljen sistem u kojem je sva koncentracija moći u rukama jednog čoveka. Tako da takav zakon ne bi ništa promenio. Kad neko ima apsolutnu vlast, kao što je kod nas slučaj, nije bitno sa kog mesta će vladati i isporučivati tu vlast bio predsednik, premijer, prvi potpredsednik vlade ili portir u vladi - naglašava Vukadinović.

Zaključuje da sa druge strane, kada postoji demokratski sistem, kao u Nemačkoj, takođe nije bitno da li premijer, odnosno u njihovom slučaju kancelar, može na toj funkciji da bude jedan, dva ili pet mandata.

I analitičar Cvijetin Milivojević smatra da promene zakona i ograničenje mandata premijera na osam godina ništa bitnije ne bi promenilo u Srbiji.

- Mi smo u situaciji da predsednik Vučić svakodnevno krši ustav, jer je njegova funkcija protokolarna, a stvarnu vlast bi trebalo da vrše premijer i Vlada. Ali to mu je omogućeno jer institucije koje bi trebalo da reaguju, to ne čine - kaže Milivojević.

Dodaje da je, da bi bilo kakve promene imale efekta, neophodno da prvo dođe do promene vlasti.

- I u Mađarskoj je prvo došlo do promene vlasti, pa tek onda i do promene zakona - ističe Milivojević.

Kaže i da je bitnije da se menja sistem i da se uspostavi funkcionisanje institucija, a da kada to funkcioniše, onda postoje i mehanizmi kojima se ograničava nečija samovolja i uzurpacija vlasti. (direktno.rs, portal, Boško Vukčević, 16.6.2026)