Milivojević: Bilo neozbiljno dovoditi Srbe sa Kosova kad Albanci hoće u opštine

Bilo je neozbiljno dovoditi Srbe sa Kosova na miting u Beograd kad su postojale najave da će “takozvani albanski gradonačelnici” pokušati da uđu u zgrade opština na severu, kaže analitičar Cvijetin Milivojević.

“Kao da postoji neka vrsta prećutnog dogovora na liniji Beograd priština da se nešto tako uradi da bi se to pumpalo ovde, a i Kurtiju tamo odgovara ta priča u ovom trenutku”, rekao je Milivojević u Danu uživo na N1.

Pojasnio je da to ne tvrdi, ali da smatra da jeste jedna od opcija.

Prema njegovim rečima, bilo je jasno da se incidenti na Kosovu, gde je došlo do sukoba policije i Srba tokom ulaska nedanvno izabranih gradonačelnika u zgrade opština, mogu desiti.

Govoreći o odgovoru Srbije, koja je podigla borbenu gotovost i naredila pokret vojske ka administrativnoj granici, Milivojević kaže – to ne znači ništa.

Bilo je toliko tih taktičkih pokaznih vežbi, pokretanja, dodatne pripravnosti – i ništa Srbi nisu imali od toga, rekao je Milivojević.

“Ne znam o čemu se radi, osim što je to dalo još jednu temu predsedniku Vučiću na kojoj može poentirati ‘pumpajući’ svoje patriotske mišiće”, kazao je on.

Govoreći o samom mitingu, rekao je da mu liči na kontramiting Slobodana Miloševića 1996. godine, jer svi koji dolaze govore da su tu da podrže predsednika.

To nije podrška za neku konkretnu odluku, nego podrška Vučiću da odlučuje kako hoće o bilo čemu, rekao je Milivojević.

Naveo je da vlast brine brojnost protesta “Srbija protiv nasilja”, zbog čega je, kako kaže, predsednik Vučić doveo ljude da mitinguju protiv mitinga koji je protiv nasilja.

Na pitanje o najavljenom ukidanju rijaliti programa “Zadruga” na TV Pink i da li je time ispunjen jedan od zahteva protesta, Milivojević kaže da može tako da se “čita”, ali da je opasnija forma rijalitija ono što gledamo u jutarnjim programima i drugim emisijama, gde svi od voditelja do gostiju “bljuju vatru”, nekad prema opoziciji, a nekad prema građanima.

“Ponašanje zadrugara je u nekim delovima ‘Zadruge’ čak i primerenije nego to”, kazao je Milivojević. (www.rs.n1info.com, TV N1, 26.5.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-bilo-neozbiljno-dovoditi-srbe-sa-kosova-kad-albanci-hoce-u-opstine/

Još se ne zna kako će „Vučić pasti“: Da li bi prelazna vlada bila dobar zahtev opozicije?

Lider pokreta Srbija centar Zdravko Ponoš smatra da treba podići zahteve „narodnog bunta“ jer nikakve personalne promene neće ništa promeniti u trenutnoj situaciji, te da izbori u postojećim uslovima ne trebaju „ni narodu ni opoziciji“.

On je, između ostalog, predložio osnivanje prelazne tehničke vlade sa mandatom da pospremi stanje u društvu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah je, gostujući na RTS, reagovao upravo na ovaj deo Ponoševe izjave, rekavši da je neće prohvatiti.

Prema njegovim rečima, oni koji su tobož protiv nasilja nisu ponudili nijednu meru osim politikih odluka.

– Na kraju smo došli do toga, Vučiću podnesi ostavku i do prelazne vlade. Odmah da vas obavestim, sa mnom nije problem. Rekao sam vam šta treba da prikupite i idemo na referendum. Što se prelazne vlade tiče, o tome predsednik Republike u skladu sa Ustavom donosi odluku, čak i da vlada podnese ostavku, kome daje mandat. Ukoliko nema većine ide se na izbore. Ali ja neću dati mandat onome ko će po nalogu bilo koga spolja da oblikuje nekakve prelazne ili neprelazne vlade. Lek za to je da me neko ubije. Drugog leka nema – izričit je bio Vučić.

Jasan način da se građanima i Vučiću nacrta put za pad

Opozicija koja organizuje proteste „Srbija protiv nasilja“ se zvanično još nije odredila prema ovom predlogu, ali se nezvanično na političkoj sceni može čuti da bi takav zahtev mogao biti jedan od načina da se najpre građanima, ali i Vučiću, kratko i jasno nacrta put do njegovog pada i to na izborima koje on ne kontroliše.

Dušan Spasojević, vanredni profesor FPN, za Danas kaže da bi opozicioni lideri trebalo da se suzdrže od individualnog dodavanja novih ili promene zahteva u ovom trenutku.

– Zahtevi nisu idealni, ali su već poznati i iza njih je stalo puno građana. Zahtev za prelaznom vladom razumem kao podizanje uloga jer smo se suočili sa velikim nezadovoljstvom građana i neki to vide kao priliku da se temeljno izmeni politička situacija u Srbiji – kaže on.

Da li smo u fazi za prelaznu vladu?

Na pitanje o realnosti tog zahteva, odgovara da ju je teško procenjivati.

– Ustupci oko REM bi, na primer, ugrozili neke od poluga vlasti, ali je pritisak građana zaista veliki i deluje da će vlast morati da pravi neke ustupke. Ukoliko bi protesti nastavili da rastu i da se šire po Srbiji, onda bi ušli u još dublju krizu, pa bi i prelazna vlada bila realan scenario, ali mi se čini da još uvek nismo stigli u tu fazu – ukazuje Spasojević.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević, pak, smatra da je to jedino normalan zahtev.

On navodi da je nepotrebno prizivanje vanrednih parlamentarnih izbora, te da najpre treba da uslede vanredni beogradski izbori, nesporni koje je predsednik Srbije i SNS obećao nakon satanka sa predsednikom opozicione SSP Draganom Đilasom.

On kaže da kada su se oni sreli rezultat je u Beogradu na 99,4 odsto prebrojanih glasova bio 56 odbornika za opoziciju i 54 za vlast.

– Posle toga smo saznali nešto drugo i da to što piše na GIK ne važi. A izjave su išle u pravcu da je vlast ipak pobedila, a da je Vučić obećao vanredne beogradske izbore u decembru ili najkasnije u martu. Možda mogu vanredni parlamentarni izbori, ali da se prethodno održe beogradski koji su već zakasneli – kaže Milivojević.

Na izbore nikako pod ovim uslovima

Na pitanje da li bi se ti beogradski izbori održali u ovim uslovima, odgovara da čak i mogu jer je opozicija pobedila i na prošlim izborima.

On tvrdi da opozicija ne sme da dozvoli da se istog dana održe svi izbori, jer se to ni u EU niti u zemljama u okruženju ne dešava.

– Paralelno sa tim došli su novi zahtevi ovim protestima. Logično je da ako se traži smena dva bitna ministra, padne i vlada. A kad padne vlada, onda se ide na izbore. A da bi se išlo na izbore, nikako ni pod kojim uslovima ne treba ići na one koje će raspisati i organizovati oni koji su organizovali izbore 2020. i 2022. uz, nažalost, pomoć evroposlanika. Logično je onda rešenje ono što Ponoš pominje a to je tehnička prelazna vlada koja će organizovati i raspisati te izbore koji će biti koliko toliko regularni i demokratski – navodi on.

Milivojević očekuje da će vlada pasti odmah kad se Vučić povuče sa mesta predsednika SNS 27. maja.

Uz to, dodaje on, ima i novi razlog za pad vlade, da ta opcija koja je pobedila na prošlim izborima, a zvala se “Aleksandar Vučić – Za našu decu” i “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” više ne postoji nakon njegovog povlačenja.

Kako se prelazna vlada formira?

Na pitanje ako se to desi kada će biti izbori, odgovara da ako bude formirana tehnička vlada nije realno da izbori budu pre septembra.

– Tehnička vlada se formira odmah posle pada vlada i može imati samo jedan cilj a to je priprema demokratskih izbora sa ravnopravnim uslovima za sve učesnike – navodi on.

Prema njegovim rečima, ta vlada može da bude formirana na dva načina.

– Bolje je da bude vlada nekakvih stručnjaka ili bolje rečeno tehničkih lica, tehnokratska. Ali može biti i koncentraciona, da opozicija i vlast predlože jednak broj ministara. Imali smo i treće rešenje iz decembra 2000. u prelaznoj vladi koja je pripremila parlamentarne izbore 2001, kada su sva ministarstva imala tri koministra tri meseca – podsetio je Milivojević.

Upitan zašto bi Vučić na to pristao, a već je rekao da neće, odgovara da pad nije pitanje za Vučića i nema veze s njim.

– Vlada bi trebalo sama da traži bude raspuštena. Ako ne želi, tu je Narodna skupština. Ovde nije reč o tome da li ima većinu ili manjinu, reč je o dogovoru u ozbiljnoj kriznoj situaciji u kojoj ima mnogo razloga da se ide na vanredne izbore. Vlada može biti srušena i u parlamentu posle političkog dogovora – zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, L. Valtner, 25.5.2023)

Milivojević: Potpuno isto se događalo 24. decembra 1996.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je trenutna društveno-politička atmosfera u Srbiji ‘apsolutno naelektrisana’.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će miting SNS-a u Beogradu biti najveći u historiji Srbije.

Već danima se na društvenim mrežama objavljuju informacije o pritiscima na zaposlene u preduzećima i državnim ustavnovama da prisustvuju mitingu.

Opozicijske stranke i nevladine organizacije pozivaju Vučića da otkaže skup kako se ne bi pravile još veće podjele u društvu.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je trenutna društveno-politička atmosfera u Srbiji ‘apsolutno naelektrisana’.

“Ova dva masakra, ove dve tragedije inicirale su nešto što se činilo da ne postoji ovde – neka vrsta građanske inicijative, svesti i odgovornosti. Tamo gde je zakazala politička opozicija, krenuli su spontani građanski protesti. Opozicija je u ovom trenutku iskoristila deo tih protesta da bi nametnula neke svoje zahteve. Promptno je odgovorila vlast tako što je najavila kontramiting,” kaže Milivojević.

“Nešto potpuno isto se događalo 24. decembra 1996. godine, čak neki akteri su isti,” kaže Milivojević.

Kontra-miting SNS-a naziva “potpuno paradoksalnim”, i naglašava da Skupština Srbije, odnosno vlast potpiruje verbalno nasilje, što je, kaže Milivojević – nehumano.

Kaže da će Vučić najavljenim odstupanjem sa čela SNS-a, možda, konačno postati predsjednik svih građana, a ne samo predsjednik 750.000 članova te stranke.

Milivojević smatra da su jasno prisutne propagandne matrice.

“Ovde postoji jedna neverovatna propagandna matrica, nazvao bih je i indokrinacijom – da onaj ko kritikuje Aleksandra Vučića, ili vladajuću stranku, taj je protiv države. To je ‘nonsense’, umesto da se neguje opozicija kao institucija političkog sistema, ovde ste, ako ste opozicija – neprijatelj.” (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, voditeljka An-Mari Curčić, 25.5.2023)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/5/25/milivojevic-potpuno-isto-se-dogadjalo-24-decembra-1996

Sagovornici Medija centra: Da je Vučić želeo da prihvati nešto od zahteva opozicije, ne bi ni organizovao (kontra)miting 26. maja

Psiholog Žarko Korać smatra da (kontra)miting 26. maja služi da ubedi i njega i njegove glasače da ne treba ništa da se menja, a samo ako protesti „Srbija protiv nasilja“ budu uporni i masovni, Vučić će doći u situaciju da mora da prihvati bar neke zahteve.

Sa stanovišta opozicije je jedino opravdano tražiti formiranje prelazne tehničke vlade, koja bi pripremila izborne uslove, ne koji bi bili u korist opozicije, nego koji bi bili normalni, realni, demokratski i objektivni, kaže za beogradski Medija centar politikolog, Cvijetin Milivojević.

Psiholog Žarko Korać smatra da je ovaj protestni talas povratio poverenje građana u demokratiju i vratiće još više. „Konačno je Srbija rešila da odbaci ovu atmosferu straha i agresivne propagande režima. Iz građana je progovorio nagomilani gnev na uslove pod kojima živimo u Srbiji- neprekidni napadi vlasti na svakoga ko misli drugačije i neprekidno iznošenje potpuno netačnih podataka o privrednom i društvenom razvoju. Svake vesti, svake večeri počinju sa „ja kao predsednik Srbije“. Niko nikada u istorije Evrope nije se svako veče obraćao građanima na televiziji, to je jedna potpuna uzurpacija medija i neprekidna propaganda režima koja je postala nepodnošljiva i konačno užasna agresija vlasti. Ishod protesta u najvećoj mogućoj meri zavisi od građana, a ja se nadam da će građani ovoga puta biti uporni“, kaže naš sagovornik.

Korać za Medija centar kaže da je Aleksandar Vučić želeo da prihvati nešto od zahteva opozicije, on ne bi ni organizovao miting 26. maja. „Taj miting 26. maja služi da ubedi i njega i njegove glasače da ne treba ništa da se menja. Samo ako protesti „Srbija protiv nasilja“ budu uporni i masovni, Vučić će doći u situaciju da mora da prihvati bar neke zahteve“, smatra Korać.

Kada je reč o mogućem održavanju izbora, Korać ističe da se radi o tome da je neopohodno da dođe do promene izbornih uslova, kako bi izbori bili slobodni i fer,  a ne samo do pukog održavanja izbora, što za Vučića i njegove sagovornike nije tema, već to „odbacuju i sa velikom agresivnošću govore o tom zahtevu“.

Prema mišljenu politikologa Cvijetina Milivojevića, kontramiting 26. maja je zapravo promocija budućeg „Narodnog pokreta za državu“ i najava onoga što će Vučić učiniti na izbornoj skupštini SNS-a koja se održava u Kragujevcu.

„Iako je prvobitna svrha ovog ranije najavljenog mitinga vlasti bila prebrojavanje, desio se treći po redu i najmasovniji protest „Srbija protiv nasilja“ koji je sa brojem okupljenih ljudi dotukao one koji su verovali da se neće ponoviti čak ni prvi protest.  Na tom kontramitingu Vučić može najaviti vanredne parlamentarne izbore, ali je pitanje da li će to imati pozitivnog odjeka u redovima opozicije. Takođe, mnogo toga što će reći zavisi od posete tom mitingu, a činjenica da je za sutradan najavljen protest „Srbija protiv nasilja“, navešće govornike da obuzdaju svoju radikalnu retoriku, kako ne bi izvukli dodatni broj građana na ove proteste“, navodi Milivojević.

Naš sagovornik smatra da su građani bili nezadovoljni scenarijom prethodnog protesta i da je sa tolikim brojem građana na ulici blokada Gazele deplasirana i da je to nehuman potez. On dodaje da je u subotu „dan D“ za opoziciju. „Ovo jeste građanski protest u smislu zahteva, ali je opozicija u startu u tom protest - tačnije svi oni koji ne glasaju za vlast, koji je kritikuju, kao i opozicione stranke. Od svih silnih zahteva protesta ispunjen je samo jedan, ali on još nije finalizovan. Još jedno ponavljanje takvog protesta bez cilja i vidljivih znakova, dovelo bi opoziciju u situaciju da građani zaključe da opozicija nema ideju, pošto se prošlog petka opozicija ofirala kao neko ko direktno ili indirektno stoji iza tih protesta“, navodi on.

Milivojević ističe da to što vlast po ko zna koji put spinuje čitavu priču kada je reč o protestnim zahtevima nije kriva samo vlast, već je kriva i opozicija. „Sada se nudi da u senci vanrednih parlamentarnih izbora budu održani ponovo i izbori za Skupštinu grada Beograda. Onaj ko prihvati tu opciju, direktno radi u korist Aleksandra Vučića“, kaže Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, opet je više nego jasno da opozicija ne može dobiti te izbore na koje će Aleksandar Vučić izaći svojim imenom i prezimenom, kao što je više nego jasno da „SNS i koalicija oko nje, ne može dobiti beogradske izbore ako se toga dana samo oni održavaju“.

Milivojević podseća da opozicija ne bi trebalo da prihvati razgovore o održavanju nekih novih izbora, a da paralelno Aleksandar Vučić nije ispunio obećanje koje je dao Draganu Đilasu, 12. aprila prošle godine, o održavanju novih izbora za Skupštinu Grada Beograda, koji se nisu desili do dana današnjeg.

Sa stanovišta opozicije je jedino opravdano tražiti formiranje prelazne tehničke vlade, koja bi pripremila izborne uslove, ne koji bi bili u korist opozicije, nego koji bi bili normalni, realni, demokratski i objektivni, kaže naš sagovornik.  Kada je reč o izbornom okviru i medijskoj regulativi, Milivojević smatra da ona nije loša u većoj meri, ali da se nedovoljno primenjuje, te bi, prema njegovom mišljenju, trebalo uspostaviti institut koji će garantovati primenu. „Ne treba nama novi Zakon o oglašavanju, samo je potrebno da primenimo sadašnji zakon u kojem se navodi da onaj koji odbije da javnosti saopšti imena naručioca, finasijera, kreatora nekog reklamnog sadržaja ili televizijskog spota biva kažnjen zabranom delatnosti od 6 do 12 meseci... Uzmimo za primer ubistvo Olivera Ivanovića i činjenice da ni dan danas TV PINK ne želi da saopšti ko je naručio spot. Nama ne treba novi zakon, već primena mehanizama, koje ima REM, ali se ne primenjuju“, navodi naš sagovornik. Komentarišući rad REM-a, Milivojević ističe da je posebna tema za razmišljanje to što neko ima „pravo i slobodu da dodeljuje nacionalne frekvencije na osnovu obećanja da će neko u narednih sedam godina poštovati uzuse, profesionalne standarde i novinarski kodeks, a da to nije činio u prethodnih sedam, kada je trošio nacionalnu frekvenciju“. (www.mc.rs, portal Medija centra, 24.5.2023)

Život u ringu: Da li smo politički pismeni?

„Druže Tito, ljubičice bela” - tako se nekad horski pevalo čoveku čije slike još poneko drži na zidu ili u fioci. Onda se od devedesetih naovamo pesma pretvorila uglavnom u skandiranje sa ili bez rime od kojih je najpoznatije ono - „Slobo - slobodo” ili „Slobo, mi te volimo”.

Dvehiljadite su donele mali odmak od sveopšteg obožavanja vođe, ali opčinjenost i predstava o političarima kao spasiocima do danas je opstala. Gde je linija između volje naroda i kolektivnih zabluda? Preko tri decenije višestranačja u Srbiji, a prethodno 45 godina jednopartijskog sistema. O tome šta se bolje primilo u narodu - Tamara Pupovac razgovara sa Vladimirom Vuletićem, sociologom i Cvijetinom Milivojevićem, politikologom. (TV Insajder, www.insajder.net, emisija „Život u ringu“, autorka Tamara Pupovac, 21. 5. 2023)

https://insajder.net/emisije/zivoturingu/zivot-u-ringu-da-li-smo-politicki-pismeni

Миливојевић: Кампања ОХР-а дерогира Дејтонски споразум

Београд, 18. маја /СРНА/ - Маркетиншки стручњак Цвијетин Миливојевић оцијенио је за Срну да се ОХР најавом рекламне кампање у медијима о "важности рјешавања државне имовине" директно мијеша у унутрашњополитичке теме у БиХ и дерогира Дејтонски споразум, поготово Анекс четири, који чини Устав БиХ.

Миливојевић је истакао да кампање о деминирању и разоружавању, које су спровођене у БиХ, могу да се разумију, јер се тичу безбједности грађана, па свако може да их подржи, али не и овакве непримјерене, политички обојене кампање ОХР-а против акламативног става најмање једног конститутивног народа.

"Барем ја тако не разумем функцију ОХР-а. Исто као што нисам разумео ни неке кампање које су биле активне пре деценију и по или две, које су фактички сугерисале да БиХ има само један избор, а то је пут у НАТО", рекао је Миливојевић.

Он је указао да ОХР није тијело ЕУ или НАТО-а да би ширио политичку пропаганду у неком смјеру.

"Кад се ради оваква кампања, која је у овом случају институционална, јер иза ње стоји једно надтело, односно принудна управа у БиХ, онда се у старту зна коме је она намењена, шта су њени циљеви и које су поруке примерене да би се дошло до тих циљева. Све је то у овом случају непознаница", навео је Миливојевић.

Према његовим ријечима, не зна се да ли је кампања намијењена грађанима БиХ као државне заједнице, грађанима ентитета или је врста пријетње институцијама Републике Српске, с обзиром на то да су оне показале јасан став шта мисле о покушају да се државна имовина књижи на БиХ.

"Може се закључити да је жеља да се пошаље једна порука која је противна већинском расположењу грађана Републике Српске и њених институција", оцијенио је Миливојевић, додајући да о свему говори у кондиционалу, јер је све још у сфери нагађања.

ОХР је расписао тендер за медијску кампању у оквиру које би рекламирали "важност рјешавања питања државне имовине" за шта ће потрошити око 68.000 КМ.

На ОХР-овој интернет страници компанијама/агенцијама већ је упућен позив да доставе медијски план за рекламирање овог питања на три јавна сервиса /БХТ1, ФТВ и РТРС/ и двије приватне телевизијске станице /"БН" и "Нова"/.

ОХР намјерава да "важност рјешавања државне имовине" рекламира и на "Гуглу", "Фејсбуку", "Јутјубу" и "Инстаграму", а предвиђено је да се рекламе на телевизијама и на интернету емитују у периоду од 1. јула до 31. августа.

Izborima u septembru Vučić pokušava da pokrije najmanje tri stvari, ali konačnu reč daje neko drugi

U trenutku dok građani Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca protestuju i traže da država nešto uradi po pitanju nekontrolisanog rasta nasilja u društvu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić po starom dobrom običaju beg nalazi u novim izborima. Ako je verovati njegovim najavama, građani Srbije bi na birališta mogli ponovo već u septembru. Razlozi za to su, prema mišljenju sagovornika lista “Nova”, razvodnjavanje protesta i bacanje nove koske opoziciji, kao i kupovina vremena za sprovođenje nedavno slopljenog sporazuma s Prištinom. Što ranijim izborima mogu se preduprediti i posledice očekivanog pada rejtinga, a jedini problem za Vučića jeste ono staro, dobro pitanje - šta će reći Evropa i Amerika…

“Možemo da vam izađemo u susret, da smenimo celu Vladu i onda idemo na izbore. Ali, za to sačekajte do 26. maja. Evo ja vam kažem nećete ništa na silu, a što se demokratije tiče, spreman sam da izađem u susret. Nema problema, obaveštavam narod 26. maja, idemo na izbore. Izbori najkasnije u septembru i nema filozofije, izbori u septembru“, rekao je Vučić u nedelju u ko zna kojem po redu obraćanju građanima Srbije, a povodom zahteva s protesta “Srbija protiv nasilja”.

Dakle, umesto smene ministra policije Bratislava Gašića, direktora BIA Aleksandra Vulina, rukovodstva REM i RTS i zabrane rijalitija – idemo na izbore. Nakon njih, očekivano je da sve prethodno pobrojano ostane isto.

Zbunjivanje protivnika

Politikolog Cvijetin Milivojević za novine “Nova” kaže da Vučićeva najava izbora u septembru u ovom trenutku izgleda samo kao pokušaj da se protesti odvedu u nepoznatom smeru.

“Da se unutar opozicije praktično baci koska i izazove razdor, jer jedni će biti za, drugi će biti protiv… I vidimo da delom to uspeva, jer se sad pažnja sa protesta odvukla na nagađanje da li će biti izbora u septembru. A svi znamo da će ih biti ako Vučiću to bude odgovaralo. Ne ako to odluče predsednik Skupštine ili predsednica Vlade, već ako odluči Vučić. Šta bi s onim izborima beogradskim koji su najavljivani za decembar prošle ili mart ove godine? Pa ništa, zato što je on tako odlučio, pa se oni sad spominju kao mogućnost uz neke nove vanredne parlametarne izbore. Dakle, mislim da je ovde reč o čistom zbunjivanju protivnika i, eventualno, kupovini vremena za primenu sporazuma s Prištinom. Mada mislim da će to na red doći tek posle Nove godine”, navodi Milivojević.

Ne treba zaboraviti ni da su tragedije koje su se desile u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u selima blizu Mladenovca, u drugi plan stavile implementaciju sporazuma s Prištinom, te da bi ih novi izbori dodatno odložili.

Šta će reći EU

Direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija za Novu kaže da to ne bi bio prvi put da izbori u Srbiji i na Kosovu odlažu proces dijaloga u Briselu i implementaciju dogovorenog.

“Tako je 2016. godine dijalog bio potpuno paralisan zbog izbora u Beogradu i Prištini. Zato me ne bi čudilo da srpska strana koristi i vanredne parlamentarne izbore da bi odložila dijalog i implementaciju dogovorenog”, kaže Štiplija.

Međutim, Evropska unija u ovom trenutku sasvim sigurno na to ne bi blagonaklono gledala.

“Pre svega zbog stranačkog dijaloga i rada na izbornim uslovima, kako bi konačno dobili jedne fer i poštene izbore. U slučaju da izbori u Srbiji budu u septembru, za to jednostavno ne bi bilo vremena. S druge strane, EU to ne bi odgovaralo ni u kontekstu odlaganja implementacije dogovorenog u Ohridu”, navodi Štiplija.

A upravo je to i sam Vučić naglasio u obraćanju 12. maja, kada je pokušao da ukaže na to da vlast ima nameru da izađe u susret zahtevima protesta.

“Predsednik Skupštine Vladimir Orlić imao je jutros sastanak sa šefovima poslaničkih grupa, bez problema rekao da ćemo imati i sednice i radna tela da se formiraju. Hoćete rasprave o smenama ministara, može šta god hoćete, samo nisam siguran da li su svi spremni za kolektivnu ostavku Vlade, jer im ne odgovara termin za izbore. Ali, to je za neku drugu priču i neko drugo mesto“, naveo je tada Vučić očigledno aludirajući na EU.

Šta se u međuvremenu promenilo i da li se zaista nešto promenilo, zna samo on. (www.nova.rs, 17.5.2023, list Nova, 16.5.2023, Jelena Jelovac)