Cvijetin Milivojević: Izbori čekaju vrhunac Vučićevog ličnog rejtinga

U ponedeljak će biti održana skupštinska rasprava o poverenju Vladi. Inicijativa opozicije za izglasavanje nepoverenja, podneta još u februaru, do danas nije dobila epilog, dok su se u međuvremenu nizali novi razlozi za preispitivanje rada pojedinih ministara. Da li ćemo posle ove skupštinske rasprave biti bliže izborima i koliko su zaista relevantna istraživanja javnog mnjenja, kako studentska lista da tu podršku pretoči u glasove, u emisiji 3D razgovaramo sa politikologom Cvijetinom Milivojevićem.

Cvijetin Milivojević: Sednica o nepoverenju neće oboriti Vladu, ali može otvoriti put izborima (VIDEO)

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da Vlada najverovatnije neće pasti na sednici Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o njenom poverenju, ali da održavanje te sednice može otvoriti put za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Gostujući u emisiji „3D“ na Insajder televiziji, rekao je da izbori trenutno ne odgovaraju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i da će njihov termin zavisiti od procene trenutka u kojem vlast može da ostvari najbolji rezultat.

Milivojević smatra i da bi spajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora predstavljalo veliki rizik za vlast, dok Studentska lista i opozicija, ukoliko žele smenu vlasti, ne bi trebalo samo da čekaju izbore. Prema njegovim rečima, uz organizacionu pripremu, moraju da insistiraju i na izbornim uslovima koji bi omogućili demokratski proces.

Sednica može da ukloni prepreku za izbore

Govoreći o raspravi o poverenju Vladi, Milivojević je ocenio da poslanička većina neće glasati za njenu smenu, jer bi time praktično osporila sopstveni izbor. Ipak, smatra da je važnije to što bi okončanjem te procedure predsedniku bila otvorena mogućnost da raspusti parlament i raspiše izbore.

„Ne bi trebalo da Vlada padne i nije suština u tome. Bitno je da se sednica održi, jer predsednik ne može da raspiše vanredne parlamentarne izbore dok je u toku inicijativa dela opozicije za smenu Vlade. Ne verujem da će dvotrećinska većina u Skupštini dozvoliti sebi sramotu da uskrati poverenje Vladi koju je sama izabrala. To bi bila vrsta samoubilačkog poteza. Ali, bez obzira na ishod glasanja, predsedniku će biti otvorena mogućnost da raspiše vanredne parlamentarne izbore“, rekao je Milivojević.

On je podsetio da je Vučić tokom prethodnih meseci više puta menjao najave o tome kada bi izbori mogli da budu održani. Zbog toga, kako kaže, ni poslednju najavu da bi parlamentarni izbori mogli da uslede do kraja godine, a predsednički nakon Vučićeve ostavke, ne treba uzimati kao konačan plan.

„Od Đurđevdana je nekoliko puta pomerao trenutak kada će saopštiti odluku o izborima. Zatim je 27. juna, na stranačkom skupu Srpske napredne stranke, rekao da će još samo nekoliko nedelja biti predsednik Republike i da će podneti ostavku. Nekoliko nedelja nije nekoliko meseci. Ako bi sada podneo ostavku, Srbija bi ostala bez predsednika koji može da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Zato je situacija komplikovana i zato mi, zapravo, ne znamo kada će izbori biti“, naveo je.

„Njemu trenutno ne odgovaraju izbori“

Prema oceni Milivojevića, odluka o terminu izbora neće zavisiti samo od Vučićeve političke procene, već prvenstveno od istraživanja javnog mnjenja. On smatra da predsednik želi da pronađe trenutak u kojem će njegov lični rejting najviše pomoći vladajućoj koaliciji.

„Ne procenjuje on sam, nego agencije za istraživanje javnog mnjenja koje mu crtaju rejting danas i procenjuju kakav će biti u septembru, oktobru ili decembru. Njegov lični rejting je tokom ovih 14 godina uvek bio od deset do 20 odsto viši od rejtinga kompletne koalicije. Zato meri trenutak raspisivanja predsedničkih ili parlamentarnih izbora prema tome kada će on lično stajati najbolje“, rekao je Milivojević.

Ukrštanjem različitih istraživanja, kako tvrdi, može se zaključiti da vladajuća koalicija u ovom trenutku može da računa na najviše 40 odsto glasova. To, naglašava, nije zanemarljiv rezultat, ali smatra da vlast više ne može da bude sigurna da će izborni proces kontrolisati kao ranije.

„Maksimum do kojeg u idealnoj situaciji može doći cela koalicija, koju čini 14 stranaka, jeste 40 odsto. Pitanje je da li će do tog maksimuma uopšte doći. Njegov cilj je sada da što više zadrži zacementirano biračko telo, jer trenutno ne postoji neki budući dobar dan u kojem će mu rejting naglo porasti“, ocenio je.

Rizik od istovremenih izbora

Milivojević smatra da bi za vlast bilo posebno rizično da istog dana budu održani parlamentarni i predsednički izbori, jer bi mogla da izgubi obe trke. Problem za vladajuću koaliciju vidi i u tome što Vučić više ne može da se kandiduje za predsednika, dok, prema njegovom mišljenju, nema kandidata koji bi mogao da prenese njegovu podršku i pobedi u drugom krugu.

„Neverovatno je da rizikuje i spoji predsedničke i parlamentarne izbore, pa da izgubi i jedne i druge. Na predsedničkim izborima on ne može da se kandiduje, a nema kandidata koji može da pobedi u prvom krugu. U drugom krugu, po mom mišljenju, nema kandidata koji bi mogao da pobedi opozicionog kandidata ukoliko bi se opozicija oko njega dogovorila“, rekao je.

Komentarišući mogućnost da prvo budu održani parlamentarni izbori, Milivojević je ukazao na problem Vučićevog učešća u kampanji i korišćenja njegovog imena u nazivu izborne liste dok je predsednik Republike. Smatra da će to pitanje ovoga puta imati veću težinu nego na prethodnim izborima.

„Ranije mu se moglo da listu nazove kako hoće i da vodi kampanju, iako je predsednik svih građana. Sada postoji akter koji, prema istraživanjima, ima veću podršku od njegove koalicije. Nisam siguran da će Studentska lista prihvatiti da izađe na izbore pod istim uslovima pod kojima je opozicija izlazila prethodnih godina“, naveo je Milivojević.

Studenti moraju da traže i izborne uslove

Milivojević smatra da zahtev za izborima nije dovoljan ukoliko ga ne prati zahtev za minimalnim demokratskim uslovima. Studentski pokret, kako kaže, mora da nastavi da izgrađuje infrastrukturu potrebnu za kontrolu izbora i istovremeno predstavlja delove svog budućeg programa.

„Kada su studenti zatražili izbore, rekao sam da je to nedovoljno jasan zahtev. Uz izbore moraju da traže i normalne, iole demokratske izborne uslove. Ne ide jedno bez drugog. Ne treba mirno da čekaju, već da se organizuju. Neke opozicione stranke imaju logistiku, ali to nije dovoljno. Studenti sada organizuju infrastrukturu potrebnu za ozbiljnu organizaciju koja namerava da predloži izbornu listu“, kazao je.

Kao programske poruke koje su, prema njegovoj oceni, posebno uznemirile vlast, Milivojević izdvaja najavu obračuna sa korupcijom, oduzimanja nezakonito stečene imovine i platformu o Kosovu. Smatra da su studenti time počeli da se predstavljaju kao politička alternativa, a ne samo kao protestni pokret.

„Nije više reč samo o borbi protiv korupcije, nego o obračunu sa korupcijom, što je proaktivan proces. Ne govori se samo o ispitivanju porekla imovine, nego o oduzimanju nelegalno stečene imovine. Platformom o Kosovu poslali su poruku i oduzeli Vučiću municiju da ih optužuje da su izdajnici i eksponenti nekakvih centara obojenih revolucija. Dovoljno je pogledati te tačke da bi se videlo otkud strah vlasti“, rekao je Milivojević.

On je zaključio da Studentska lista još nije formalno predstavljena i da joj se zbog toga ne mogu pripisivati izjave svake javne ličnosti koja podržava proteste. Njena snaga, smatra, mogla bi da bude u okupljanju ljudi različitih ideoloških stavova oko promene političkog sistema i zahteva za poštovanje izbornih pravila.

„Studentska lista u ovom trenutku ne postoji u konačnom obliku, kao što ne znamo ni ko će biti na Vučićevoj listi. Zato pojedinci ne mogu da govore u njeno ime. Smisao takve liste bio bi da okupi ljude različitih opredeljenja koji su spremni da podrže promenu sistema. Ali ona mora jasno da kaže da neće legitimisati izborni proces ukoliko se zakoni ponovo budu brutalno kršili“, zaključio je Milivojević.

(Insajder TV, emisija “3 D”, insajder.net, 24.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=_hdKSY2LRUE

Šapićev sukob sa „interesnim grupama“ u SNS: U feudalnoj strukturi „kneževina“ može biti oduzeta

Poslednja izjava gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića o interesnim grupama koje kroz „pacovske kanale” opstruišu mere u gradskom prevozu, ponovo je otvorila pitanje dubokih podela unutar vladajuće Srpske napredne stranke. Naši sagovornici ocenjuju da je vladajuća stranka ipak nije u potpunosti centralizovana, već oslonjena na autoritet Aleksandra Vučića.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić optužio je interesne grupe unutar Srpske napredne stranke za opstrukciju jedne od ključnih mera za unapređenje gradskog prevoza, koja je povučena sa dnevnog reda sednice Skupštine grada. Prema njegovim rečima, određeni krugovi unutar vladajuće stranke šire tvrdnje da je prevoz „dramatično poskupeo” te da se novac građana „baca i daje privatnicima”.

Šapić je ovakvo delovanje oštro osudio, okarakterisavši ga kao rad kroz „pacovske kanale”, uz upozorenje da oni koji to rade nisu svesni dugoročne štete koju nanose.

Ovakav istup gradonačelnika izazvao je hitru reakciju opozicije. Opozicioni predstavnici ocenjuju da Šapićeva izjava predstavlja direktno javno priznanje da Beogradom ne upravljaju zvanične institucije, već unutarstranački klanovi vođeni borbom za plen i kontrolu nad novcem Beograđana. Zbog, kako navode, očiglednog gubitka kontrole i izostanka podrške unutar sopstvenih redova, stranka Srbija centar SRCE je pozvala gradonačelnika da se izjasni da li će podneti ostavku.

Ovo, međutim, nije prvi put da tenzije na relaciji gradonačelnik – vladajuća stranka izlaze u javnost. Na prvoj konferenciji za medije nakon lokalnih izbora 2024. godine, Šapić je otvoreno prozvao Gorana Vesića, koji je tada bio ministar u Vladi Srbije, a prethodno zamenik gradonačelnika Beograda. Tada je izjavio da se „više neće povlačiti pred pacovima” i naglasio da zarad „mira u kući” više neće dozvoljavati opstrukcije koje ga sprečavaju da završi velike projekte u ovom mandatu.

Netrpeljivost između Šapića i Vesića ima dublje korene i datira još iz 2022. godine. Do otvorenog razdora došlo je kada je Šapić preuzeo funkciju gradonačelnika, dok je Vesić, dotadašnji zamenik gradonačelnika, prešao na ministarsku poziciju u Vladi Srbije.

U javnosti se povremeno nagađa o krizi unutar vladajuće partije, i piše o raspuštanju pojedinih lokalnih odbora u Srbiji,  ali čini se, da se najozbiljnija podela unutar SNS-a prelama kroz sukob Šapića sa „interesnim grupama“, koje on nije imenovao, za razliku od konferencije za štampu 2024. Najnovije optužbe Šapića na račun sopstvene stranke otvaraju pitanje koliko su one indikator mnogo dubljeg raskola između gradonačelnika i vrha SNS.

Naši sagovornici slažu se da je Aleksandar Šapić izložen snažnim unutarstranačkim udarima, opstrukcijama i izolaciji unutar SNS-a, što dodatno urušava njegovu političku moć i ionako problematično upravljanje Beogradom.

Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da Srpska napredna stranka predstavlja neku vrstu političko-kartelske feudalne strukture. On objašnjava da, iako stranka spolja deluje potpuno monolitno, iznutra nije u potpunosti centralizovana, već se sve oslanja na autoritet i primat Aleksandra Vučića.

Prema njegovim rečima, čitav sistem funkcioniše poput klasičnog feudalizma u kojem braća Vučić imaju određene sfere pod apsolutnom kontrolom, sa strogo hijerarhijski ustrojenim „vazalima“ od vrha do dna. Anđelković dodaje da se na tu “kičmu stranke” nadovezuju poluautonomne zone kojima upravljaju Vučićevi saradnici – od političkih figura do ljudi iz kriminalnog miljea.

On navodi da ti „upravnici“ slušaju svog lidera, ali da relativno samostalno vode svoje sektore. Međutim, Anđelković upozorava da se, ukoliko uđu u sukob sa Aleksandrom ili Andrejom Vučićem, takvi pojedinci ubrzo nalaze pod udarom sistema koji im postepeno oduzima njihove neformalne „kneževine“. Kao primer za takav mehanizam navodi slučaj Nebojše Stefanovića, procenjujući da je i Bratislav Gašić bio na korak od sličnog scenarija.

“U takvu složenu strukturu SNS-a uključio se Aleksandar Šapić, kada je napravio dogovor sa Vučićem. Međutim, uprkos tome, mnogi na doglavničkom nivou SNS-a nisu ga prihvatili u strahu od njegovih prevelikih ambacija. U takvim okolnostima on se verovatno permanentno suočava sa njihovim udarima ispod vode, o čemu sada i priča, ali ne treba isključiti da je posredno meta i Vučića, koji ga je iz oportunih razloga zavrbovao kada je mislio da mu treba, ali ga stalno slabi preko drugih ljudi jer se plaši da mu se ne otrgne kontroli pošto nije tipičan SNS igrač bez biografije, koji koliko god da ojača, ipak zna da potpuno zavisi od svog velikog šefa”, zaključuje Anđelković.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže za Danas da gradonačelnik Šapić ima običaj da za sve svoje „brljotine“ krivi druge.

 “Njegov direktor je na čelu GSP Beograd, pa zašto onda ovo preduzeće duguje dobavljačima skoro 7 milijardi dinara i tako rizikuje da bude oterano u stečaj? Zašto privatnim prevoznicima nije plaćeno 4 meseca, pa oni prete obustavom prevoza građana, kad je njegov šef kabineta direktno učestvovao u sastavljanju tog konzorcijuma? Zašto je pao tender za trolejbuse, tramvaje, zašto nema investicija u novu kanalizaciju, vodovodnu mrežu? Zašto je grad pred bankrotom? Zašto je poslao JPP za javnu bezbednost u beogradsku skupštinu, a nije obezbedio pravni osnov i javnu debatu”, pita naš sagovornik.

Jovanović ocenjuje da je Šapić najodgovorniji za katastrofalno stanje u Beogradu, dodajući da se ponašao kao “Dragan Marković Palma, trošio pare koje nije napravio, a onda ucenjivao republiku da mu sve finansira, a na kraju ih nazivao pacovima”. On zaključuje da se aktuelni gradonačelnik zamerio svima, ali najviše Beograđanima i da iz tog razloga “treba da ode što pre”.

“Pretpostavljam da je reč o akademskim krugovima unutar SNS suprostavljenim letnjoj tršćanskoj politfilozofskoj školi mišljenja doktora Šapića. Dijalektički materijalizam je u sukobu sa filosofskim idealizmom”, kratko kaže u ironičnom stilu za Danas na ovu temu politikolog Cvijetin Milivojević.

Podsetimo, tokom 14 godina na vlasti pojedina zvučna i visokorangirani političari su napuštali SNS, udaljavali se, ili se posle toga i ponovo približavali orbiti naprednjaka, poput Zorane Mihajlović, ali niko nije ostao u javnosti da deluje u svojstvu opozicije. (Danas, danas.rs, Lena Stevanović, 24.7.2026)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Približavamo se tački ključanja, režim nema većinu! (23.7.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Uvod u emisiju

00:00:46 – Kako vlast održava predizbornu atmosferu?

00:05:02 – Ko odlučuje o datumu izbora?

00:10:29 – Šta stoji iza najava novih izbora?

00:15:51 – Koliko su pouzdana istraživanja rejtinga?

00:20:38 – Procenat podrške od kojeg režim strepi

00:25:18 – Kako mediji diskredituju kritičare vlasti?

00:30:41 – Može li opozicija da nastupi u jednoj koloni?

00:35:39 – Koliki je uticaj stranih savetnika na vlast?

00:41:17 – Šta je bilo ponuđeno Srbima u Krajini?

00:47:16 – Kako Srbija čuva sećanje na svoje žrtve?

00:52:20 – Šta Srbija dobija od strateških sporazuma?

00:57:05 – Kako vlast koristi podele među protivnicima?

01:02:55 – Da li izbori postaju referendum o vlasti?

01:07:19 – Ko bi mogao da bude kandidat vlasti?

01:12:00 – Đoković, Bodiroga ili kandidat studenata?

01:16:01 – Kako se demokratija postepeno urušava?

01:20:00 – Da li opozicija legitimiše rad Skupštine?

01:24:06 – Sve oštrija retorika vlasti prema protivnicima

Intervju je snimljen 20.7.2026. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (podcast Balkan info, balkaninfo.rs, 23.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=Qy8wEFZMBDw&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Faktografija dozvoljenog novinskog tiraža, reprint

Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice, na početku svoje ovoletnje turneje “Srbijom među cirkuskim šatrama” – njegov poluimenjak Tajendejega, Onaj Koji Kocka Na Dva Uloga je, nakon poraza engleskih okupatora koje je podržavao, pobegao u Kanadu, dok mu je drugi poluimenjak, poglavica Sijuksa BiK Koji Sedi završio, da prostite, baš u stvarnom cirkusu gde je glumio samoga sebe – dakle, usred ilegalne izborne kampanje koju je poveo protiv većinske Srbije, potencijalne protivkandidate sa studentske liste nazvao je, ni manje ni više nego, "parazitima na državnim jaslama" i, pazi sad – “čoporom bez ideje, plana i programa”!

Na tu zlomisao Velikoga Brata sinuše mi, ne tako davno (pre “samo” tri decenije), već viđene slike, s kraja jeseni 1996, pa, u to ime, delim s vama prisećanja iz teksta koji sam prvi put napisao 7.12.2021. za “Dosije o medijima NUNS”:

... Sreda, 27. novembar 1996, sedište redakcije, Beograđanka, Masarikova br. 5, VII sprat. Tačno u 20.55 sati počelo je opelo, naprečac klinički odumirućem, dnevnom listu Blic koji je za naredni, praznični (tada smo još slavili Dan Republike, pokojne SFRJ) četvorobroj imao naručen neverovatan štampani tiraž od blizu četvrt miliona primeraka.

Pošto su, nedelju dana pre toga, otpočeli, ispostaviće se, tromesečni građanski i studentski protesti zato što je režim Slobodana Miloševića, falsifikovanjem zapisnika sa drugog kruga lokalnih izbora, pokušao da ospori pobedu Koalicije “Zajedno” u Beogradu i četrdesetak gradova u Srbiji. A dnevnik Blic, za malo više od dva meseca izlaženja, između ostalog, i zato što nije žmurio nad onim što se dešavalo na ulicama, uzleteo na pijedestal ubedljivo najtiražnijeg lista u Srbiji.

A onda je, 27. prosinca popodne, u tehničku pripremu lista, većinski vlasnik, Austrijanac Peter Kelbel, doneo, uvodnik negde napisan, a njegovim imenom potpisan, za sutrašnje izdanje. Sve pod naslovom „Nećemo da podstičemo nasilje“, sa sve podrškom nasilnom obračunu policije sa građanima koji su protestovali zbog krađe izbora na lokalnim izborima…

„Jugoslaviji su potrebni stvaraoci koji će moći državu ponovo da izgrade, a ne vukovi koji pod vođstvom vuka predvodnika love u čoporu…“, napisao je, suvlasnik tiražnog dnevnog lista čiji sam urednik, tada, bio. Pošto su se, prethodno, četrdeset troje novinara (i petoro urednika) i ostalih medijskih uposlenika Blica, još dok je Kelbelov uvodnik bio „na prelomu“, javno distancirali od tog broja novina. I pošto je, prethodno, glavni i odgovorni urednik lista Manojlo Vukotić, u znak protesta, podneo – ispostaviće se – opozivu ostavku na svoju funkciju. I pošto je, pre njega, zamenik glavnog urednika i urednik političke rubrike lista Blic Cvijetin MIlivojević – prenosi Beta 30. oktobra 1996. godine – podneo neopozivu ostavku na obe funkcije, jer je njegovoj redakciji „sugerisano“ da se u četvrtak „ne bavi previše politikom“.

Dakle, ovako je, na vanrednom redakcijskom sastanku, održanom te noći, svoj sramni uvodnik u kome se ograđuje od vlastite redakcije, pravdao (citiram zapisnik, hvala tadašnjoj daktilografkinji RTS-a i Blica Mikici) većinski vlasnik P. Kelbel: „…Izdanje koje je danas izašlo nisu bile nezavisne nego opozicione novine. Dali smo demonstracijama pet strana, iako su to uglavnom bile studentske demonstracije, na kojima nije bio ni jedan promil stanovništva. Mi pravimo novine za čitaoce, ali jedan promil demonstrira… Ovo nisu bile nezavisne novine ni po kakvim kriterijumima na svetu. Vi možete da vičete koliko hoćete o snovima Vuka Draškovića, ali to su smešni snovi naivnog čoveka… Bilo bi naivno verovanje da bi ove demonstracije mogle da sruše vlast. Moje je mišljenje da, ako je bilo ko lud da razbije prozor ili izlog, onda bi morala policija da nastupi… Za novine (Blic, prim. aut) koje su danas izašle, ja neću da se borim. Ako se ja za nešto izvinim, onda očekujem da se to i prizna. Niste se morali izviniti za neozbiljne novine… Obećao sam da ćemo pisati o svemu, ali to ne može da bude san ludaka (V. Drašković, prim. aut)… … Ja znam, ovde su svi junaci i svi hrabri novinari, ali ja sam jedan strašljivi poslovni čovek. Vi ste heroji, ali ja moram da na kolenima puzim da bih spasao vaše glave. Danas sam išao na kolenima jer mislim da sam mnogo više time dobio nego što bih mogao da dobijem da sam bio ponosan. To nije nikakva umetnost. Ali je velika umetnost klečati. Svi oni koji gledaju samo gore, odu u istoriju… … Mislite da je meni zadovoljstvo da pišem taj komentar potpisan mojim imenom, da sam uživao u redovima koje sam imao. Sve bih napisao da Blic ne bude zabranjen. Ja razumem kad je neko mlad, i kad je u euforiji kada je u Blicu, kada se ovde sedi do ponoći, da je razočaran, razumem kada se posle pet godina ponovo kreće u demonstracije, da se oseća euforija… Verovao sam 60 brojeva da radite pravu stvar. Nisam se interesovao o sadržaju. Sad sam od vas trebao samo 15 minuta poverenja i svi ste uvređeno izmarširali napolje… Preuzeo sam odgovornost da bih sačuvao naše glave. Da sam sa komentarom hteo da prodam novine vladi, učinio bih to jednostavnije. Nikome nisam obećao da ću se odreći nezavisnosti. Nikada nisam zahtevao da ne pišemo o demonstracijama. Hoću samo da pokušate da razumete da pet strana u jednim novinama ne možemo dati demonstracijama. Studentske demonstracije nisu lavina koja raste. To će se već ugasiti. To nije talas koji ide kroz zemlju. Bio sam na stadionu i znam koliko je 50 hiljada ljudi. Čudim se kad čitam 25.000, a vidim 4.000. To je već smešno… Verujem da je moguće napraviti nezavisne novine koje mogu da daju doprinos za laganu promenu društva. Ne poznajem ni jednu revoluciju u istoriji gde je, posle nje, bilo bolje… Osećam se dužnim samo čitaocima. Mene interesuje dobro za naše čitaoce, čak i više nego ova redakcija. Politika nije važna. Dok ljudi nisu siti, postoje važniji problemi… Da li hoćete da razumete šta se desilo? Vi radite tri dana novine opozicije, ali ja sam sada radio novine za vladu.“

A ovo sam, prema tom zapisniku od pre četvrt veka, govorio ja (C. M.): „Kažete da nas branite da nam ne odseku glave. Neko Vas je dezinformisao, jer je ovo demokratska zemlja u kojoj još ne padaju novinarske glave. Ni Vuku Draškoviću koji organizuje demonstracije, nije pala glava. Nemojte da nam spasavate glave…Taj koji je rekao da je bilo samo 4.000 ljudi, dezinformisao Vas je. Studentske demonstracije bile su i u Nišu, Kragujevcu, Prištini, Podgorici… To nema veze za politikom, ali ovaj „bulevarski list“ – kakvim nas Vi smatrate – to mora da zabeleži. Mitinzi Vuka Draškovića moraju se plasirati kao vesti. Ali, dvadesetak fakulteta danas nije radilo. U Nišu 56 profesora i asistenata Filozofskog fakulteta, od koji je polovina SPS i JUL, nisu radili. I napisali su o tome i proglas, koji neće biti u našim sutrašnjim novinama. U Prištini danas nisu radili fakulteti! Po Zakonu o informisanju ne postoji nikakva pravna mogućnost za zabranu lista. Da li ste Vi danas bili kod (ministara) Brčina ili Tijanića? Verujem da niste. Ako ste bili tamo gde mislim da jeste, mogu reći da je JUL još uvek vanparlamentarna stranka, da je u lokalnim izborima osvojila samo Lebane i Crnu Travu, a vanparlamentarna, dakle samoproklamovana, „vlast“ se svuda zove pučistička vlast ili „vojna hunta“. Mislim da ste išli po intervenciju u tu vanparlamentarnu stranku. Onda su Vas očigledno pogrešno informisali. Sinoć sam čuo da su na intervenciju JUL-a izmenjena tri teksta na našim stranama. Ako ste već negde išli, trebalo je da idete u SPS koja je legalna vlast ili u Novu demokratiju koja je, takođe, deo legalne vlasti. Niko od nas u ovu redakciju nije došao zato što je opoziciono nastrojen. Ovde postoje samo jedne opoziciono nastrojene novine sa samo 25.000 primeraka tiraža – Naša borba. Zašto onda Naša borba nije dostigla ovoliki tiraž kao Blic?! Vi danas u Blicu imate intervju sa Šešeljem i Aleksandrom Rakovićem koji jednako osuđuju i vlast i opoziciju za demonstracije, razgovor sa Koštunicom koji osuđuje demonstracije, sa Vojislavom Ristićem, sa Hidajetom Hisenijem, potpredsednikom partije albanskih secesionista na Kosovu, imate sve što ste putem državnog Tanjuga mogli da dobijete kao informacije… Ako Vam sve to nije dovoljno – mislim da je moje izlaganje pucanj u prazno. … Ovde se krši Zakon o radnim odnosima koji smo svi potpisali. Vi po tom osnovu imate mogućnost da budete pod stečajem ili likvidirani. U ugovorima piše da je naša radna nedelja petodnevna. Naša redakcija radi 12-14 sati dnevno, a plate su nam na nivou plata ljudi u listu Politika i to onih koji tamo ništa (neće da) rade!? Po tom osnovu svaka odgovorna vlast može da Vam pošalje finansijsku policiju ili inspekciju rada. Zato se plašim da će Vaša firma, izdavač ovih novina, biti likvidirana, a ne novine kao takve… Zato je bolje da ste jutros došli kod nas, u redakciju, umesto što ste pošli tom linijom klečanja pred nekim, pritisnuti od štamparije, distribucije, od ljudi koji učestvuju u toj operaciji pritiskanja. Mi ćemo već ujutro saznati gde ste Vi danas bili, jer smo novinari, vrlo radoznali. Niko od nas nije hteo da baš napadno bode oči vlastima, jer ovo nije sasvim normalna država. I, upravo tako smo i došli do ovog tiraža. Prema istraživanju javnog mnenja koji je napravio naš tim, čitalačka publika Blica se deli ovako: 25 odsto su simpatizeri SPS, udružene levice, a samo 22,5 odsto opozicije! Ako se Vi kao biznismen bavite spoljnom trgovinom sa našom zemljom, garantujem da ćete, posle ovog danas što ste učinili, imati velike beneficije!“

P. Kelbel: „Ja ne mogu da promenim svoju odluku. Dopuštam da se svako iz svojih iskrenih razloga ponaša kako hoće. Svaki čovek moze da se ponaša prema svojim iskustvima i znanjima… Ko ne može da veruje, neka istupi. Radujem se da smo brzo „rasli“, ali smo prebrzo „porasli“. Zato smo problem za vladu. I zato naš tiraž limitiraju na 80.000. Da smo imali 15.000 niko nas ne bi limitirao. Lepo je ići ponosno ulicom i vikati „200.000“. Mi smo išli tim putem, napravili sjajan uspeh, napravili greške koje ja sada pokušavam da ispravim… Ekstremno nezgodno pitanje je kod koga sam išao na razgovor. To je fantastično imati tako mladu redakciju, ali u politici to nije dobro. To su stare lisice. Oni to rade 40 godina. I onda mi dolazimo i vičemo „Ura“. Vrtimo se u krug. Ja vam ne mogu reći šta se danas popodne dogodilo, ne želim to da vam kažem…. Ja u mom komentaru u sutrašnjim novinama nisam napisao ništa u šta ne verujem! Meni bi bilo sasvim dovoljno da ste poslednjih tri dana imali zatvorene oči, da ste malo razmišljali. Ko misli da ovim demonstracijama može da se sruši vlada, da se uzme vlast?“

C. M: „Pogrešno, lokalna vlast se ne uzima, ona je dobijena na ovim lokalnim izborima. Opozicija ju je dobila. Pogrešno ste informisani.“ P. Kelbel: „Zar to nije naivno? Mislite da će Milošević reći ‘izvinite, uhvaćen sam u malverzaciji’? Mislite da postoji ta mogućnost? Pravi problem u Slovačkoj, Jugoslaviji i Belorusiji je da treba da znaju u kojoj ligi igraju. Ovo nije Amerika Austrija, Švedska. Ovo je liga Jugoslavije, Hrvatske, Rusije, Slovačke… Poturio sam se za vas, da to vi ne biste morali, a sada moram da se izvinjavam. Ja sam bio prinuđen da uradim ovo što sam uradio, i ne mogu vam pričati razloge za to. Ja sam vam, ipak, spasavao glave. Vi se ponašate kao borci kojima je oteto vaše oružje. Ali, vi ste borci koji imate tupo oružje… Ovo danas nisu bile nazavisne novine. To je činjenica o kojoj više ne želim da razgovaram i moj zadatak je da to ispravim“...

I, ispravio ih je. Ala ih je opravio! Tako dobro ih je opravio da su sledeće dve nedelje disale na škrge. Već u petak se kod kolportera pojavilo specijalno izdanje lista Demokratija koje su pripremili dojučerašnji novinari dnevnika Blic. Logotip specijalnog izdanja Demokratije, za koji je Demokratska stranka ustupila ime svoga lista koji godinama nije izlazio, sadržavao je oznaku „Ovo nije Blic“.

Praznični četvorobroj Blica je sa svoje naslovne strane skinuo sve informacije o velikim uličnim protestima u Beogradu i posvetio se problemima u Ruandi i novom Bajaginom albumu. A već u ponedeljak je glavni urednik dnevnika Blic M. Vukotić izjavio za Radio B92 da je suvlasnik lista Kelbel prihvatio uslove redakcije da Blic ostane „otvorena novina“ i da je „na redakcijskom sastanku sačinjena lista od deset ljudi koji će biti otpušteni zato što su radili u listu Demokratija“.

A mene, svog dotadašnjeg zamenika, već 28. novembra optužio je da sam se „prodao Đinđiću”. A gerilska „Demokratija – ovo nije Blic – ab ovo (iz jajeta, od početka)“, kako su se nazvale ove dnevne novine rođene sutradan – imale su početni (razgrabljen!) tiraž 50, pa 100 hiljada…

Neretko me i sada, 25 godina posle, pitaju: Je l’ danas moguća nekakva D/demokratija u Srbiji? Na žalost, ne verujem. Nema više tog samopoštovanja, profesionalizma, elana i pozrtvovanja – o hrabrosti, entuzijazmu ili istinoljubivosti da i ne zborim – u srpskom novinarstvu. A i mi smo sve matoriji.

(reprint: cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 21.7.2026)

 

Летњи попусти на „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ“ и друге књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

 

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

 

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (699 дин)

и

6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 799 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

 

1.       Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2.       Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Разговор уместо осуде, Цвијетин Миливојевић - Недељни апдејт, 13. епизода / Прва сезона

 

Водитељ Михаило Вуловић у овој специјалној емисији угостио је познатог политиколога, г. Цвијетина Миливојевића.

Уз детаљну анализу, враћамо се уназад и претресамо све најзанимљивије, најважније и преломне догађаје који су обележили последњих годину и по дана. (podkast.ozarenje, ozarenje.rs, emisija “Nedeljni update”, autor i voditelj Mihailo Vulović, 2.7.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=3hWsdGQmPH4&pp=0gcJCUwLAYcqIYzv

Zakonit put u diktaturu: Kako vlast priprema totalni obračun?

Da li Srbija ulazi u novu fazu političke krize, onu u kojoj se protivnici vlasti više ne osporavaju politički, već kriminalizuju?

U 12. epizodi podkasta "U reketu sa Teškim centrom" na platformi Albatros News razgovaramo sa profesorkom emeritom Milenom Dragićević Šešić, Urošem Đurićem i Cvijetinom Milivojevićem o događajima koji su obeležili protekli mesec i mesecima potresaju političku i društvenu scenu Srbije.

U fokusu razgovora nalazi se afera "zvučni top" i nova faza optužbi usmerenih prema studentskom pokretu. Da li je reč o pokušaju preokretanja narativa i diskreditacije najjačeg društvenog pokreta u zemlji? Može li se kroz institucije, tužilaštvo i bezbednosni aparat stvoriti osnova za političku eliminaciju studenata iz izbornog procesa pre nego što uopšte podnesu svoju listu?

Gosti analiziraju stanje univerziteta, položaj kulture pod sistemom v.d. imenovanja, postojanje zona u kojima zakoni Republike Srbije ne važe, ulogu Crkve u trenutku kada vera i politika postaju teško razdvojive.

Poseban deo razgovora posvećen je istorijskoj paraleli sa Nemačkom iz 1933. godine i zakonom kojim je, na potpuno legalan način, demokratija pretvorena u diktaturu. Da li se nešto slično, korak po korak, sprovodi i u Srbiji?

I pitanje koje sve više određuje političku budućnost Srbije: Da li vlast traži izlaz kroz izbore, ili kroz dodatnu koncentraciju moći?

To nije samo razgovor o jednoj aferi. To je razgovor o granicama političke moći, stanju institucija i društvu koje se nalazi između promene i straha.

📅 Premijera: ponedeljak, 29. jun 2026. u 21:00

🎙 Razgovarali: Milena Dragićević Šešić, Uroš Đurić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

03:40  Izmišljanje narativa i optužbe

21:50  Skriveni ciljevi vlasti

32:10 Poslednja faza autokratije sa elementima plutarhije

41:45 Scenario iz 1933. godine

1:14:00 Crkva i država: Poklonjenje pojasu Presvete Bogorodice

1:34:10 Od marginalizacije do dominacije turbo-folka.

1:45:00 Strategija preplavljivanja javnosti novim temama i zaključak emisije.

(podcast “U reketu sa Teškim centrom”, produkcija Albatros news, albatros.news, 29.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ROk2wLDKjBw&pp=ygUadSByZWtldHUgc2EgdGVza2ltIGNlbnRyb20%3D