Milivojević o lokalnim izborima u devet opština: Test za vlast ili samo formalnost?

Lokalni izbori raspisani su za 29. mart u devet opština – Aranđelovcu, Boru, Bajnoj Bašti, Kladovu, Knjaževcu, Kuli, Lučanima, Majdanpeku i Smederevskoj Palanci. Iako se radi o lokalnom nivou, deo javnosti vidi ih kao lakmus papir za buduće parlamentarne izbore najavljene za 2026. godinu. Politikolog Cvjetin Milivojević ocenio je da to nije realno – izborni uslovi nisu popravljeni, opozicija nema jedinstven nastup, a vlast koristi izbore da pokaže apsolutnu dominaciju. Prema njegovim rečima, suštinski zahtev građana za vanrednim parlamentarnim izborima ostaje neispunjen.

Milivojević je odbacio ideju da su ovi izbori test za parlamentarne.

"Mislim da ne mogu biti to i više je razloga. Najvažniji razlog je činjenica da mi na ovim izborima nećemo imati jasnu poziciju onoga što se na ovom takozvanom opozicionom polu zove tradicionalna opozicija i onoga što se zove kolokvijalno studentska ili studentsko-narodna lista", rekao je Milivojević.

On je dodao da vlast koristi izbore da demonstrira snagu.

"Ovi izbori su, jeste da su vremenski nezaobilazni, zato što ih u tim gradovima i opštinama bilo pre četiri godine, ali očigledno oni iz pozicije vlasti se koriste kao neka vrsta pokušaja da se pokaže kako da sadašnja vlast i sada ima i dalje apsolutnu podršku. I potpuno jasno će nam učiniti sve da zapravo pobedi u svih tih devet plus jedna gradska opština, to je Sevojno, znači faktički u deset opština", objašnjava Milivojević.

Opozicija i tzv. studentska lista: Nedostatak jedinstva i plana

Milivojević je kritikovao opoziciju zbog fragmentacije i odsustva alternative.

"Na drugoj strani će izaći neke stranke tradicionalne opozicije. Kako to izgleda, ja ću vas podsetiti da je na prošlim izborima koji su održani krajem prošle godine, faktički na izborima u Mionici, najjača stranka tradicionalne opozicije osvojila najviše 1,4 ili 1,2 odsto glasova. Prema tome, izborni uslovi nisu popravljeni", rekao je Milivojević.

On je istakao da studentska lista nema jasnu strategiju.

"Studentska lista ne izlazi na ove izbore barem kao takva. Ona će negde podržavati, a negde neće. Negde neke grupe građana ili će faktički neke od studenata pojedinačno biti negde na tim listama, ali studentska lista ne izlazi", dodao je Milivojević.

Društvena kriza i poljoprivrednici na ulicama

Milivojević je upozorio na širu krizu – od poljoprivrednika do blokada.

"Ja kad kažem društvena kriza, ne mislim samo na političke stranke. One su najmanje važne. Mi imamo, evo već skoro 20 dana, poljoprivrednike na ulicama, na sokacima. Umesto da su na njivama, sada je vreme pripreme za prolećnu setvu, oni su na ulicama. Oni ne traže ništa spektakularno", rekao je Milivojević.

On je kritikovao ministra poljoprivrede.

"Ministar je rekao da je problem ovih stočara, na primer, to što previše dobro hrane svoja goveda, krave itd., pa treba smanjiti ishranu krava da bi imali manji prinos mleka, odnosno dobijali manje mleka, pa ne bi onda prosipali višak mleka. On je čovek koji je profesor poljoprivrednog fakulteta na predmetu koji se zove ishrana domaćih životinja", objašnjava Milivojević.

Milivojević je zaključio da lokalni izbori ne mogu rešiti krizu bez vanrednih parlamentarnih.

"To je nastavak priče. Ovo svakako nije put za izlazak iz društvene krize i ja kažem da bi trebalo malo još jednom da razmisle, pogotovo ljudi iz vlasti, ako žele mir, stabilnost, kao što je jedan od njihovih slogana, onda treba da dozvole ono što građani traže, izbore, izbore, poštene izbore i to mislim da ne treba nikog normalnog da boli", rekao je Milivojević. (TV Euronews Srbija, euronews.rs, voditeljka  Živana Šaponja -Ilić, 2.3.2026)

 

https://www.euronews.rs/srbija/politika/212777/milivojevic-o-lokalnim-izborima-u-devet-opstina/vest

MARTOVSKO ZAGREVANJE ZA VELIKU IZBORNU TRKU Redovni lokalni izbori na programu za mesec dana: Ovih 10 mesta mogu da budu ogledalo za celu Srbiju

Deset mesta u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta su relativno male sredine. -  Analitičari smatraju da će lokalni izbori dati "više korisnih rezultata za analizu"

Redovni lokalni izbori u 10 mesta 29. marta pre mogu biti zamajac pobedniku pred vanredne parlamentarne izbore najavljene za ovu godinu, nego pokazatelj raspoloženja birača u celoj zemlji, ocenjuju analitičari. Ipak, kako kažu, izbori za oko mesec dana biće "simbolički više od lokalnih izbora" jer vladajuće stranke žele da potvrde stabilnost na vlasti, dok studentski pokret i opozicija traže najbolji model izlaska pred birače.

Niz lokalnih izbora započet letos (Zaječar i Kosjerić) i jesenas (Negotin, Mionica i Sečanj) nastavlja se prvih dana proleća ove godine u 10 mesta:

Bor, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka, Sevojno - gradska opština u Užicu.

Prošle godine u svih pet opština pobedu je odnela vladajuća SNS samostalno ili u koaliciji sa SPS, uz manje ili veće tenzije, pre svega, u Kosjeriću i Mionici. Imajući sve to u vidu izbori 29. marta mogli bi da nagoveste u kakvoj bi se atmosferi održali republički izbori i sa kakvim ishodom.

"Neće biti pokazatelj"

Cvijetin Milivojević primećuje da u opoziciji "nema prepoznatljive euforije" da se može pobediti na lokalnim izborima.

- Ne vidim jedinstvo između opozicije i studenata nego neko stalno začikivanje studenata od strane opozicije. Mislim da građani koji budu hteli da glasaju protiv vlasti na lokalu nemaju ni pouzdanu garanciju da će, recimo, dve opcije koje su protiv vlasti sarađivati posle izbora. Čak i da dobije na nekim izborima mislim da opozicija neće ni znati da formira vlast kao što je to praktično bilo tri puta u Beogradu - ocenjuje Milivojević za "Blic".

Po njegovom mišljenju lokalni izbori 29. marta neće biti "nikakav pokazatelj pred parlamentarne izbore".

- Mislim da lokalni izbori treba da se održavaju istog dana u svih 200 opština u Srbiji i u tačno određenom terminu nezavisno od republičkih izbora. Recimo, u BiH se lokalni izbori u svim opštinama održavaju dve godine nakon parlamentarnih izbora. Ako može u BiH zašto ne bi moglo i kod nas - pita se Milivojević.

"Pokazuju odnos snaga"

Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor plus", smatra da lokalni izbori predstavljaju "indikaciju stanja na određenom delu teritorije, ali da nisu pokazatelj stanja na republičkom nivou, već da pokazuju odnos snaga".

- Moje mišljenje je da je opoziciji na lokalnim izborima lakše nego na republičkim, jer nemaju potrebu za iskazivanjem bilo kakve značajne nacionalne politike. S druge strane, čini mi se da vlast sa mnogo više samopouzdanja ulazi u ove izbore nego što je to bio slučaj, recimo, u junu prošle godine - rekao je Pejić za RTS.

Pejić ocenjuje da bi pobeda opozicije ili studentske liste na lokalnom nivou "potencijalno podigla euforiju koju su oni imali prethodne godine, te pokrenula glasače na koje su računali".

- Takođe, u referendumskoj atmosferi moraju postojati dva izbora, a mi u ovom trenutku imamo jedan i po izbor. Vlast je homogena i čvrsta. Strana koja je protiv vlasti je sastavljena od niza učesnika, od različitih opozicionih stranaka do potencijalnih studentskih lista - ukazuje Pejić.

"Test raspoloženja"

S druge strane, Zoran Panović, programski direktor "Demostata", kaže za RTS da predstojeći lokalni izbori "ne mogu da se posmatraju isključivo kao sekundarni, uzimajući u obzir politički trenutak i klimu, već mogu da deluju i kao test raspoloženja birača".

- Simbolički su više od lokalnih izbora. Interesantno je da kod nas lokalni izbori sad već imaju formu etapnosti i sukcesivnosti. Vlast pokušava da potvrdi da se relativno ili više konsolidovala. Opozicija i studenti mogu da izvuku pouke iz prethodnih izbora i da vide da jedinstven nastup daje mnogo bolji efekat nego nastup u nekim, kako se to kaže, kolonama - analizira Panović.

"Relativno male sredine"

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, navodi da su "sva mesta u kojima će se održati lokalni izbori relativno male sredine" u kontekstu toga da li rezultati glasanja 29. marta mogu biti indikator raspoloženja birača u celoj zemlji.

- Najviše upisanih glasača ima u Smederevskoj Palanci (oko 39.000) i Boru (oko 38.000). Sredine za koje možemo, na osnovu prethodnih izbornih rezultata, da pretpostavimo da su najbolje za opoziciju, a to su veliki gradovi, imaju rok za izbore tek krajem 2027. i sredinom 2028. godine - naveo je Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 1.3.2026)

Ко руши уставни поредак у Србији? | Цвијетин Миливојевић | Код Бране

Од 178. дербија, који је требало да буде спортски спектакл, до урушавања Пете београдске гимназије; од „Ћацистана“ испред Народне скупштине до питања Косова, Устава и избора – у овој емисији говоримо о дубинској кризи српског друштва и државе.

Гост подкаста „Код Бране“ је политиколог, новинар и аутор књига „Вучје време“ и „Деструкција реконструкције“ (Catena mundi) – Цвијетин Миливојевић.

Да ли је дерби само фудбалска утакмица – или огледало једног система?

Да ли живимо у држави у којој је све подређено опстанку власти?

Да ли је Косово већ измештено из јавног говора?

Шта значе притисци из Вашингтона, Брисела и Париза?

Да ли је уставни поредак већ срушен – и ко га заиста руши?

И зашто се у Србији више говори о летећим таксијима и EXPO-у него о пољопривредницима, студентима и урушавању образовања?

Разговарамо о:

– политизацији спорта и изборној математици

– Бриселском и Охридском споразуму

– улози Уставног суда

– студентским и пољопривредним протестима

– стању у правосуђу

– случају Пете београдске гимназије

– „Ћациленду“ и симболима парадржаве

– геополитичким притисцима и позицији Србије између Истока и Запада

Ово није разговор о једном догађају.

Ово је разговор о систему који се распада. (www.catenamundi.rs, подкаст „Код Бране”, аутор Б. Нешић, 28.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=fJa9cj-hS0k&pp=ygUJa29kIGJyYW5l

Cvijetin Milivojević: Kršenjem Ustava, ovaj režim poništava Srbiju kao državu!

Sagovornik u sedamnestoj epizodi podkasta KROZ VREME I KROZ TEME je Cvijetin Milivojević, politikolog. Istraživač, respektabilan politički komentator i edukator iz više političkih oblasti. Cvijetin Milivojević je politički analitičar, publicista, ekspert i edukator u oblasti odnosa s javnošću, bivši novinar BORBE i POLITIKE, porodični čovek, veliki poznavalac sporta, navijač Partizana, kao i još mnogo toga zanimljivog možete čuti u ovoj epizodi. (podcast “Kroz vreme i kroz teme”, voditelj Milan Janković, 26.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=1z4buHT9Gxw&pp=ygUWa3JveiB2cmVtZSBpIGtyb3ogdGVtZQ%3D%3D

DAČIĆ SE USPROTIVIO VUČIĆU!

intervju: Cvijetin Milivojević

(podcast “Lucic Inserti”, voditelj V. Lučić, 26.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=vZFn_2rOjj8&pp=ygUNbHVjaWMgaW5zZXJ0aQ%3D%3D

Kome treba „VLADA U SJENCI“: Da li je opozicija ZAKASNILA s promocijom ALTERNATIVE aktuelnoj vlasti u Srpskoj?

Za pobjedu opozicije u oktobru ključan je zajednički nastup i hitno treba vratiti na sto temu “vlade u sjenci”.

Ovo je nedavno izjavila predsjednica Narodnog fronta, Jelena Trivić, ističući da je ključno da opozicija, prema njenim riječima, formuliše glavne probleme i da na njih da odgovore.

– Opoziciona platforma za dogovor treba da obuhvati četiri pozicije i to predsjednik Republike, srpski član Predsjedništva BiH, predsjednik Vlade i predsjednik Skupštine. Smatramo da je ovakav prijedlog dobro formatiran i da dogovore unutar opozicije ne treba da vodimo parcijalno, nego svi za stolom – rekla je Trivićeva.

Podsjećamo, ideja o formiranju tzv. vlade u sjenci promovisana je u martu prošle godine iz SDS, kada se na čelu najveće opozicione stranke u Republici Srpskoj nalazio Milan Miličević. Tada je, između ostalog, SDS saopštio da je u toku proces „formiranja vlade u sjenci“, koja, kako je navedeno, označava grupu opozicionih političara koji su u određenoj mjeri formalno okupljeni kako bi u određenom trenutku preuzeli vlast.

– Razgovaraćemo i sa onima koji ćute, a ima ih mnogo koji imaju šta da kažu i svakodnevno nam se javljaju i spremni su učestvovati u ovome jer su svi iskreno zabrinuti zbog stanja u kojem se nalazimo – rekao je tada Miličević.

Inače, Vladu u sjenci, po definiciji, čine tzv. “ministri u sjenci” koji su poput pravih ministara zaduženi za određena područja (finansije, privreda, zdravstvo, unutrašnji poslovi…).

Iako je tadašnji lider SDS najavljivao da će vlada u sjenci biti formirana u roku od 30 dana „kroz širok dijapazon pregovora i razgovora, ne samo sa opozicionim političkim strankama, već i sa stručnjacima i članovima akademske zajednice“, do toga, ipak, nije došlo.

Kakav je njegov stav o ponovnoj „reanimaciji“ ideje o formiranju opozicione vlade u sjenci, pitali smo za mišljenje lidera Liste Za pravdu i red, Nebojšu Vukanovića.

On, takođe, podsjeća da je prijedlog o formiranju Vlade RS u sjenci došao neposredno prije smjene bivšeg predsjednika SDS, pa, kako ističe, ta ideja nije zaživjela jer je došlo do smjene na čelu najveće opozicione stranke u Republici Srpskoj.

– Što se tiče Liste za pravdu i red, imamo jaku ekipu ljudi u više oblasti i maksimalno se trudimo da ispromovišemo svoje ljude. Više puta sam izjavio da su upravo ti ljudi, koji su stručnjaci u svojim oblastima, mnogo prepoznatljivija i jača imena u svojim oblastima nego što su oni koji sada sjede u Vladi Republike Srpske – kaže Vukanović za Srpskainfo.

Dobro je, tvrdi on, da svaka opoziciona stranka „tematski istupa u izbornoj godini“, da se vodi pozitivna programska kampanja i da se javnosti predstave ljudi iz opozicije koji su stručnjaci u pojedinim oblastima.

– Bilo bi dobro da svaka stranka iz opozicije ima ljude koje bi podijelila po pojedinim resorima. Mi smo to već uradili. Koliko je moguće, ti ljudi trebalo bi da se promovišu i da se javnosti predstavi kako opozicija nema samo nekoliko lidera koji se pojavljuju na TV, već da po dubini ima kvalitetnih ljudi koji bi sutra mogli preuzeti ključne pozicije kada se promijeni vlast – ističe Vukanović.

S druge strane, pojedini analitičari i dobri poznavaoci ovdašnjih političkih prilika smatraju da je opozicija propustila „pravi tajming“ za promociju Vlade u sjenci.

– Pravi trenutak za formiranje vlade u sjenci je propušten, i to onda kada je SDS smjenom Milana Miličevića pucao sebi u nogu – kaže za Srpskainfo politički analitičar Tanja Topić.

Nakon toga, kako podsjeća, uslijedili su prijevremeni izbori koji su tu priču, prema njenim riječima, izbrisali iz političke agende.

– Lično, ne vidim smisao u oživljavanju te ideje pola godine prije izbora. Kao da prepoznajem rukopis koji je tu ideju “minirao” u začetku – ističe Topićeva.

Direktor PR agencija „Pragma“ i politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, smatra da promocija „vlade u sjenci“ bilo gdje u svijetu ima smisla jedino ako među biračima proizvede efekat iznenađenja.

– Ljudi vole da u startu ne znaju ko bi mogao da dođe na neku funkciju u slučaju promjene vlasti. Oni to mogu samo da naslućuju i to im je sasvim dovoljno. Vlada u sjenci može da ima pozitivan efekat, ali samo u godinama koje nisu izborne. Tako se kupuje vrijeme. Objelodanjivanjem vlade u sjenci vi kupujete vrijeme i dodatnu zainteresovanost građana za političke teme koje želite da nametnete – objašnjava Milivojević.

Zbog toga, kako kaže, nije siguran da bi formiranje vlade u sjenci u Republici Srpskoj, pola godine prije održavanja opštih izbora, imalo efekta.

– Možda bi to, na neki način, ponovo dovelo do određenih nesporazuma u opoziciji. Ko će biti u toj vladi u sjenci? Ko su kandidati ne samo za predsjednika i srpskog člana Predsjedništva BiH, već za premijera i ministre? Koliko vidim, u opoziciji još nema dogovora ni oko dvije najvažnije inokosne funkcije, a to sada dodatno komplikovati nekakvom vladom u sjenci, nisam siguran da bi donijelo pozitivne efekte – smatra Milivojević.

Zbog toga, tvrdi on, formiranje vlade u sjenci, trenutno, nije dobra opcija za opoziciju u Srpskoj.

– Prošle ili pretprošle godine bilo je vrijeme za tako nešto, ali u ovom trenutku nisam baš siguran. Da li je vladajuća koalicija objavila ko će biti njen kandidat za premijera Republike Srpske poslije izbora? Nije. Ako vladajuća koalicija nije otkrila karte, zašto bi to radila opozicija – pita Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 24.2.2026)

Između Kosova i barikada: Ni Ustavnog suda ni paradajza; Šta je gore: „Strani dinar” ili domaći kriminal?

Između Kosova i barikada, Srbija ponovo stoji na raskrsnici. Diplomatija je glasna, institucije su tihe. Stabilnost se priziva, ali se postavlja pitanje - po koju cenu.

U novoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“ na platformi Albatros News pravimo presek političkih događaja sa profesorom Čedomirom Antićem, politikologom Cvijetinom Milivojevićem i urednikom portala „Pištaljka“ Vladimirom Radomirovićem.

Kroz oštru polemiku zasnovanu na istoriji, pravu i diplomatiji, sagovornici analiziraju da li Srbija živi politički „Dan mrmota“ i da li je stabilnost postala važnija od demokratije. Razmatramo situaciju u Republici Srpskoj, otvaramo i pitanje „nove nesvrstanosti“ i da li takva politika Srbiji donosi prostor za manevrisanje ili dodatnu neizvesnost.

Posebno mesto zauzima kosovski čvor.

Razgovor obuhvata i proteste poljoprivrednika i pitanje zašto su zahtevi paora postali političko pitanje evropskog puta Srbije.

🕒 Sadržaj emisije (Chapters):

00:00 - Uvod: Analiza meseca

05:20 - Republika Srpska: Pobeda Siniše Karana i uloga Milorada Dodika

12:45 - Između demokratije i stabilnosti: Cena promene vlasti na Balkanu

18:30 - Pobuna seljaka: Da li SSP uništava srpskog domaćina?

25:10 - Vučić od Davosa do Indije - realnost ili predstava?

41:15 - Kosovo i Metohija:

1:02:15 - Pravni vakuum: Zašto Ustavni sud Srbije ćuti od 2013?

1:12:30 - Fenomen "Privatne države": Gde je nestala podela vlasti?

1:18:45 - Studentske barikade

1:40:00 - Zaključak

📅 Premijera: petak, 20. februar 2026. u 20:00

🎙 Razgovarali: Čedomir Antić, Vladimir Radomirović, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

📺 Produkcija: Albatros News

https://www.youtube.com/watch?v=oZIZHyT-ruk