Da li trenutna situacija može da se poredi sa 2000. i 2012. kada se vlast menjala na predsedničkim izborima?

U iščekivanju raspisivanja izbora, povlačenje paralela između aktuelne političke situacije i ranijih ciklusa smene vlasti ostaju u žiži pažnje javnosti. Međutim, prema rečima naših sagovornika, trenutna situacija drastično se razlikuje od one kada je na predsedničim izborima 2000. i 2012. došlo do smene vlasti.

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta je u gostovanju na N1 istakao da je današnja politička situacija u Srbiji znatno kompleksnija nego 2000. godine, jer je aktuelni režim uspeo da uspostavi dublju kontrolu nad svakodnevnim životom građana.

On je naglasio da Miloševićev aparat nije bio toliko tehnološki i medijski razvijen, dok današnja vlast koristi sofisticirane metode pritiska kako bi ugušila svaki bunt. Jovanović je poručio da se promena ne može očekivati isključivo kroz izborni proces bez masovne mobilizacije i jedinstva koje je krasilo Srbiju pred Peti oktobar, upozoravajući da je režim izvukao pouke iz prošlosti i da neće lako odustati od kontrole nad resursima.

S druge strane, sociolog Ivan Živkov je u „Utisku nedelje“ analizirao istorijske cikluse, navodeći da se vlast u Srbiji suštinski menja isključivo na predsedničkim izborima, kao što je bio slučaj 2000. i 2012. godine.

On je objasnio da je 2012. godine postojala određena doza institucionalnog pluralizma koja je omogućila mirnu smenu vlasti, dok danas živimo u sistemu „stabilokratije“ gde su institucije potpuno podređene jednoj partiji. Živkov je upozorio da klijentelistička mreža i medijski mrak danas čine izborne uslove neuporedivo lošijim nego u prethodnim decenijama, što od opozicije zahteva potpuno novi pristup mobilizaciji birača i odbrani rezultata.

Naši sagovornici poručuju da predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira prelazak na funkciju premijera radi trajnog očuvanja moći uz prećutnu podršku Zapada, dok istovremeno upozoravaju na stratešku nesnađenost opozicije koja rizikuje marginalizaciju u okolnostima drastično drugačijim od onih iz 2000. ili 2012. godine.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da se politička situacija danas u mnogome razlikuje od one iz 2000. i 2012. godine, iako su u oba ta slučaja tadašnji predsednici, Slobodan Milošević i Boris Tadić, svesno skratili svoje mandate verujući da će im spajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora doneti korist.

Kako objašnjava, tehničke razlike su jasne, jer su 2000. godine održani savezni izbori, dok su 2012. godine spojeni sa republičkim. Dodaje da je osebno značajna komparacija sa 2000. godinom zbog ujedinjenja opozicije u DOS, koji je bio ideološki raznorodna „catch-all“ varijanta u koju su bili inkorporirani čak i bivši saradnici režima poput Nebojše Čovića ili generala Momčila Perišića.

Milivojević podseća da je tada najjača opoziciona stranka, Srpski pokret obnove, odbila je da bude deo tog fronta zbog precenjenog rejtinga, što je dovelo do njihovog izbornog poniženja i pada ispod cenzusa, dokazujući da na izborima gde se glasa „za“ ili „protiv“ to nije presudan faktor.

– U kontekstu eventualnih prevremenih predsedničkih izbora, takav potez bi Aleksandru Vučiću doneo efekat iznenađenja, jer bi na zahteve studenata i građana za parlamentarnim izborima on odgovorio predsedničkim trkom. Iako predsednik po Ustavu ima ceremonijalna ovlašćenja, Vučić je faktički svu vlast preneo na Andrićev venac, ali pošto više nema pravo na kandidaturu, svestan je da se njegovim odlaskom moć vraća u Nemanjinu ulicu. Tim potezom bi skinuo balast optužbi za konstantno kršenje Ustava i mogao bi da se bez zakonskih prepreka pojavi kao nosilac liste na parlamentarnim izborima, koristeći svoj lični rejting koji je znatno veći od stranačkog – objašnjava naš sagovornik, dodajući da bi ga i sadašnji skupštinski saziv mogao izabrati za premijera, čime bi parlamentarne izbore dočekao iz pozicije izvršne vlasti i vodio funkcionersku kampanju, ali ovog puta u zakonskim okvirima.

Prema njegovom mišljenju, malo je verovatno da će Vučić spojiti sve izbore u jedan dan jer na njegovoj strani trenutno ne postoji kandidat koji bi mogao da odnese pobedu u prvom predsedničkom krugu.

– U drugom krugu se po pravilu svi opozicioni glasači ujedinjuju, što bi za njega predstavljalo preveliki rizik od istovremenog gubitka i predsedničke i parlamentarne vlasti bez ikakvog političkog padobrana. Zbog toga je realnije očekivati ili odvojene izbore ili pokušaj opstrukcije davanja mandata nakon eventualnog poraza na parlamentarnim izborima – poručuje naš sagovornik.

Trenutnoj parlamentarnoj opoziciji, koju naziva „smokvin list“ opozicijom, Milivojević kaže da preti sudbina Srpskog pokreta obnove ukoliko ne prestane da guši studentsku listu i ne prestane da služi kao paravan demokratije za Evropsku uniju.

– Oni se olako odnose prema milion glasača koji su im dali poverenje, a koji će se u budućnosti verovatno okrenuti studentskoj listi. Umesto svakodnevnih pokušaja da zavade studentske plenume, opozicija treba da se urazumi, nastupi na jedinstvenoj listi i prihvati ulogu manjinskog partnera u budućoj vlasti. Građani očekuju jasne kandidate i konkretno delovanje, a ne unutrašnja lobiranja evrofanatika ili patriotske opozicije koja dodatno zbunjuje biračko telo – zaključuje.

Sociološkinja i nekadašnja političarka Vesna Pešić takođe poručuje da se današnja politička situacija u Srbiji suštinski razlikuje od one iz 2000. ili 2012. godine, jer se, kako kaže, “stvarna vlast uvek ruši preko predsedničkih izbora”, dodajući da je mišljenja da je potpuno pogrešno što je fokus studenata i opozicije isključivo na parlamentarnim izborima.

– Verujem da će Aleksandar Vučić odložiti sve izbore za iduću godinu, kada mu u maju ističe predsednički mandat, jer mu spajanje tih (izbornih) procesa najviše odgovara. Umesto da su se studenti od početka usprotivili njemu lično i tražili predsedničke izbore, oni su ušli u rizik parlamentarnih izbora koji su u našim uslovima uvek podložni manipulaciji i nameštanju. Postoji opravdana bojazan da bi on, u slučaju gubitka predsedničke funkcije, mogao postati predsednik vlade, što bi mu omogućilo da na vlasti ostane neograničeno dugo, jer na toj poziciji nema ustavnih ograničenja broja mandata. Ako povučemo paralelu sa Petim oktobrom, tadašnja vlast nije smenjena kroz parlament, već preko predsednika koji je držao svu moć, a tek nakon pada Miloševića održani su parlamentarni izbori na kojima je opozicija ostvarila ubedljivu pobedu – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da vlast verovatno neće raspisati izbore ove godine iz razloga što Vučić ne želi da podnese ostavku pre nego što se završi projekat Expo, koji je planiran za proleće iduće godine, što se poklapa sa istekom njegovog mandata.

Strategija ubrzavanja parlamentarnih izbora je, prema njenoj oceni, ishitrena i opasna, naročito jer se studentima, koji su mesecima bili u blokadama, ne zna ni jasan politički program ni rukovodstvo.

– Njihova horizontalna organizacija zasnovana na plenumima je spora i neefikasna, a teorija politike nas uči, baš kao što je pisao Maks Veber, da ozbiljne politike nema bez lidera koji definiše pravac promena. Dok opozicione snage nemaju jasnu vertikalu, Vučić koristi svaki ustavni i zakonski prostor da dodatno učvrsti svoju poziciju, planirajući prelazak na mesto premijera odakle može nastaviti da vlada bez ograničenja – upozorava Pešić.

Kako navodi, poređenja sa prošlošću su dodatno otežana jer su se vremena drastično promenila i demokratske vrednosti više nisu prioritet međunarodne zajednice onako kako su bile pre dve decenije.

– Danas svetom vladaju isključivo ekonomski interesi i biznis, pa tako evropski lideri poput Makrona ili Fon der Lajen podržavaju autokrate koji im garantuju stabilnost i ostvarenje poslovnih ciljeva, bilo da je reč o kopanju litijuma, kupovini skupih rafala ili izgradnji infrastrukture. Vučić je kupio naklonost Zapada pre svega kroz rešavanje pitanja Kosova i Ohridski sporazum, čime je praktično predao srpske institucije na toj teritoriji, dok se u domaćem javnom mnenju i dalje održava privid suvereniteta kroz isprazne ustavne kategorije – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da dodatni problem predstavlja i novi izborni inženjering kroz izmene izbornih zakona koje favorizuju fiktivne manjinske stranke, poput takozvane Ruske stranke, koje služe isključivo za oduzimanje glasova pravoj opoziciji i veštačko formiranje većine. Dodaje da međunarodni faktori svesno tolerišu ovakvu „stabilokratiju“ jer im je Balkan potreban kao mirno područje, bez obzira na nivo korupcije i medijske kontrole koji ovde vlada.

– Mi smo danas blokirani ne samo autokratskim režimom, već i nepostojanjem snažnih političkih aktera i organizovane opozicije kakvu smo imali devedesetih godina. Na kraju se postavlja suštinsko pitanje zašto naše društvo neprestano zaglavljuje u autokratijama, dok ostatak sveta, vođen isključivo interesima, nema nameru da nam pomogne u odbrani demokratskih vrednosti koje su nekada bile temelj međunarodne podrške promenama u Srbiji – zaključuje Pešić. (danas.rs, Danas, Lena Stevanović, 29.4.2026)

Cvijetin Milivojević: Vlast će izgubiti predsedničke izbore, niko ne može da pobedi kandidata opozicije i studentske liste u prvom krugu

Da li je Srbija već u izbornoj kampanji, iako izbori nisu raspisani, i kome bi eventualno glasanje u ovom trenutku odgovaralo - pitanja su koja se nameću dok vlast već više od godinu dana temu izbora drži u fokusu, bez jasnih odgovora o terminu i vrsti izbora. Politikolog Cvijetin Milivojević u emisiji Marker kaže da vlast svesno održava neizvesnost oko izbora, uz kontradiktorne poruke o njihovom terminu.

„Mi jedino danas znamo da ćemo oko Đurđevdana možda znati kada će biti izbori. Predsednik SNS-a Miloš Vučević rekao je da i on zna kada će biti izbori, ali da to ‘nije tema’, i da će o tome odlučiti predsednik Republike“, kaže Milivojević.

On, međutim, podseća da prema proceduri odluka o izborima ne zavisi od predsednika države.

„Takve odluke mogu da se donesu samo ako Vlada Srbije zatraži raspuštanje parlamenta, a predsednik to potvrdi – ne da sam odlučuje o tome kada će izbori biti“, navodi Milivojević.

Ipak, kako ocenjuje, politička praksa u Srbiji odstupa od formalnih pravila.

„Pošto mi imamo, rekao bih, kvazidemokratsko društvo, kod nas je sve moguće. Pa i to da se predsednik igra sa građanima, da ih zamajava pričom o izborima koji će biti – a možda i neće biti. A svi znamo da će o tome odlučiti lično, ne iz pozicije predsednika svih građana, već kao faktički neformalni lider Srpske napredne stranke“, kaže Milivojević.

Ističe da predsednik države ne treba da se bavi tim stvarima.

„Dakle, nije on taj koji treba to da raspisuje. On može da uradi jednu drugu stvar – da lično, kao predsednik Republike, podnese ostavku, skrati sebi mandat i tako uvede zemlju u predsedničke izbore“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On smatra da bi takav scenario vlasti mogao da odgovara, čak i u slučaju izbornog poraza.

„Čak i ako izgube predsedničke izbore, a Vučić se ne može ponovo kandidovati, vrlo je verovatno da će izgubiti vlast na tim izborima, njima ostaje ono što je mnogo važnije - izvršna vlast, dakle vlada i parlament“, navodi Milivojević.

U tom slučaju, dodaje, otvara se prostor za drugačije političko pozicioniranje predsednika.

„Kada se predsednik ‘kratkospoji’ sa predsedničke funkcije, on može, bez pardona, ovaj put zaista po zakonu i Ustavu, da bude prvo ime parlamentarne liste na izborima“, kaže Milivojević.

Kako ističe, postoji i dodatna mogućnost.

„Može, pre toga, da postane i premijer. Dakle, ovaj isti skupštinski saziv može da ga izabere za premijera, pa da parlamentarne izbore sačeka iz te pozicije i vodi, faktički, jednu ‘regularnu’, pod navodnicima, funkcionersku kampanju“, zaključuje Milivojević.

Govoreći o tajmingu izbora, Milivojević ocenjuje da je teško predvideti kada bi oni mogli da budu održani.

„Zaista ne znam šta je realno. Ovo je iz pozicije SNS-a ‘sigurica’. I ako izgube predsedničke izbore, a izgubiće ih, to tvrdim, jer nije se rodio u Srbiji neko ko može da pobedi kandidata studentske liste i opozicije u prvom krugu“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On procenjuje da nijedan kandidat vlasti ne bi mogao da pobedi već u prvom krugu.

„Ko god da bude kandidat SNS-a, Petrov, Milica Zavetnica, Ana Brnabić, Vučević, Ivica Dačić, niko od njih ne može pobediti u prvom krugu“, navodi Milivojević.

U drugom krugu, dodaje, očekuje objedinjavanje birača protiv kandidata vlasti.

„U drugom krugu jasno je da će se svi koji su glasali za druge kandidate ujediniti i glasati protiv njega. Prema tome, izvesno je da oni neće dobiti predsedničke izbore“, zaključuje Milivojević.

Govoreći o parlamentarnim izborima, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće stvoriti takozvanu „referendumsku atmosferu“, o kojoj se govori u delu opozicije, ukoliko se protivnici vlasti na izbore budu pojavili u više kolona.

„Znate šta vidimo ovde - stalno se prave poređenja sa 2000. i 2012. godinom. Ako uzmemo 2000. kao primer, tada se u jednom trenutku govorilo da je najjača opoziciona stranka Srpski pokret obnove, koji je bio noseći deo DOS-ove koalicije u nastajanju, ali je, tražeći previše, na kraju izgubio sve“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On podseća da je SPO tada izašao iz zajedničkog fronta i ostao bez parlamentarnog statusa.

„Izašli su iz tog fronta i nisu prešli cenzus, iako su realno bili najjača opoziciona stranka. To je jedna pouka“, navodi Milivojević.

Druga, kako kaže, tiče se same prirode „referendumske“ kampanje.

„Kada pravite referendumsku atmosferu, cilj mora da bude jedan i isti. Svi delovi moraju da idu ka tom cilju“, ocenjuje Milivojević.

On ukazuje i na razlike između tadašnjeg DOS-a i današnje opozicije.

„DOS je bio ‘catch-all’ lista, mnogo širi format neo ovo što danas imamo. U njemu su bili i levica i desnica, ideološki raznorodne opcije, sindikati, ali i delovi Miloševićevog režima – što više liči na mađarski model“, kaže Milivojević.

„Ne zaboravite Nebojšu Čovića, generala Perišića, generala Vuka Obradovića, Dušana Mihajlovića i Novu demokratiju, koji su bili deo vladajuće koalicije. I nisu krili da je cilj smena režima “, dodaje Cvijetin Milivojević.

On ocenjuje da danas takva vrsta političkog jedinstva ne postoji.

„Mi ovde imamo mali problem. Ja nisam siguran da je svima u opoziciji cilj da se sruši vlast. Mislim da je nekima glavni cilj da ponovo uđu u parlament“, navodi Milivojević.

U tom kontekstu, ukazuje na sve izvesniji scenario izlaska opozicije u više kolona.

„Zato sada imamo taj scenario – tri kolone: jedna su studenti, druga pro-EU, i treća desnica“, kaže Milivojević.

Kako ocenjuje, u takvim okolnostima nema ni uslova za „referendumsku atmosferu“.

„Dakle, konstatujemo da nemamo referendumsku atmosferu, nažalost. Nemamo je zato što je već 5. maja prošle godine opozicija izdala tu ideju“, navodi on, uz napomenu da iz toga izuzima Demokratsku stranku i pokret Kreni-promeni.

Milivojević tvrdi da je ključni propust bio u odbijanju dela opozicije da radikalizuje političku borbu.

„Kako je izdala tu ideju? Tako što je odbila da iskreno i zdrušno izađe iz rada plenuma Skupštine i odbora. Tako se podržava ideja za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević.

On dodaje da se, uprkos tome, deo opozicije fokusirao na parlamentarni rad.

„Godinu dana slušamo kako je najveći interes parlamentarne opozicije da sedi u parlamentu, navodno iz nekih viših razloga, a paralelno se bave gušenjem studentske liste, koja je objektivno glavni akter na ovoj antivučićevskoj strani“, zaključuje Milivojević.

Na pitanje koliko je za takvu atmosferu važan lider poput Petera Mađara, odgovara da se tako nešto ne može dogoditi.

„To je nemoguće, jer je Mađar bio deo sistema. Ne vidim volju kod studentske liste da imaju bilo koga ko je bio deo sistema, niti iz vrha opozicije“, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

On ocenjuje da su studenti u drugačijoj poziciji u odnosu na političke aktere.

„Studenti su u lagodnoj situaciji. Oni mogu da naprave najveće istraživanje, uzorak od 500.000 ljudi koji su dali podršku, i da pitaju: evo deset kandidata, koga želite“, navodi Milivojević.

Kao primer navodi iskustvo iz Mađarske.

„Imali su predizbore i birali kandidata koji ima šansu da pobedi“, kaže Milivojević.

Dodaje i da pitanje kandidata u Srbiji još nije zatvoreno.

„Postoji kandidat koji nikada nije rekao da neće, nego da sada ne želi. Nisu studenti naivni“, ocenjuje Milivojević.

Govoreći o izlaznosti, upozorava da ona sama po sebi ne garantuje ishod.

„Veća izlaznost ne znači nužno pobedu opozicije, ali mladi koji ranije nisu izlazili sada će izaći i većinom glasati protiv vlasti“, zaključuje Milivojević. (Insajder TV, insajder.net, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 28.4.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=7olgolMKaUI

Opozicija potpuno nespremna za izbore!

Razjedinjena i fragmentisana opozicija, kakvom se pokazuje, nema kapacitet da ozbiljnije ugrozi vlast, ocena je analitičara. Upozoravaju da neslaganja oko uloge studentskog pokreta i izostanak jedinstvene strategije dodatno slabe njene izborne šanse, te direktno idu u korist vlasti.

Iako se uveliko spekuliše sa potencijalnim terminom za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, pa se čak pominju i letnji, opozicija je daleko od toga da ima predstavu kako bi na njih izašla. A ideja o jednom frontu naspram vladajuće koalicije sve je bleđa.

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Direktno ocenjuje da ovakva opozicija nema šansu da ugrozi vlast.

- Gledajući sve, imam utisak da je proces drobljenja opozicije odavno počeo, što se vidi i po tim pretendentskim skupinama koje za sebe tvrde da su stranke. Naime, nekada smo uvek znali koje sve stranke postoje, a sada za deo njih uopšte i ne znamo ko su tačno. Kao da je dugo rađeno na tome da se obesmisli potpuno, ne samo opoziciona scena Srbije, već ideja opozicije, da bi se onda pojavilo i konstruisalo nešto što je mačka u vreći, a što su takozvani studenti. To istovremeno posredno ide u korist vlasti. I dalje mislim da ne mogu studenti da promene vlast, jer bez dobro organizovane opozicione strukture ili struktura, mislim da bi režim ponovo mogao da dobije izbore - smatra Koprivica.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno ocenjuje da se ne ide u pravom smeru.

- Većina njih (stranke opozicije, prim. aut.) govori o tome da je najbolje, ako žele da pobede koaliciju Aleksandra Vučića, da imaju referendumsku atmosferu i potpuno se slažem s tim. Ali, njihova referendumska atmosfera podrazumeva da oni budu na studentsko-narodnoj listi. Studenti pak od početka to ne razumeju tako, oni su principijelni, kako nisu hteli predstavnike vlasti, tako neće ni predstavnike bivše vlasti, pa i ove nove opozicije. Kako studenti razumeju referendumsku atmosferu, i većina građana koja daje podršku studentsko građanskim zahtevima - isto tako kao i studenti. Ako je referendumska atmosfera, podrazumeva se da ima mnogo recepata, a najsvežiji je iz Mađarske - da sve opozicione stranke daju podršku studentskoj listi kao najjačem akteru i jedinom koji u poslednjih 14 godina ima šansu da ugrozi sadašnju vlast na izborima. To je referendumska atmosfera koja se pokazala kao dobitna kombinacija u Mađarskoj - ukazuje Milivojević.

Pojašnjava da su mnoge stranke opozicije u Mađarskoj koje su bile parlamentarne, odustale od izlaska na izbore da ne mute vodu.

- Od toga nema ništa, jer parlamentarne stranke opozicije od 5. maja prošle godine kada su studenti kandidovali parlamentarne izbore kao najdemokratski način za izlazak iz duboke društvene krize, nisu za tako nešto. Oni ponekad verbalno podrže nešto, ali delom nikako. Skoro godinu dana opozicija pomaže Vučiću da pokazuje privid demokratskog parlamentarizma. Oni saučestvuju u donošenju svih ovih zakona jer sede u parlamentu. A da su 5. maja prošle godine izašli iz parlamenta, da je bojkotovala njegov rad, imali bismo izbore još prošle godine jer bi postojao pritisak EU za tako nešto - navodi Milivojević.

Ukazuje da je sličnih skupova opozicije bilo i ranije, na koji je pozvano na desetine organizacija, ali bez dobre volje.

- Mislim da ovaj razgovor ima svrhe ukoliko su izašli sa jednim jedinstvenim stavom da će izaći kao jedna lista, pa bi tako sutra bili možda poželjan manjinski partner studentskoj listi kada se formira izvršna vlast. A jedino dokle se može tolerisati je da budu dve liste - jedna evrofanatična i druga okupljena oko tzv. patriotskih opozicionih stranaka. No, plašim se, s obzirom na prethodna iskustva, da bi bio problem formirati ta dva bloka, kao i da opozicija nema poštene namere kada je reč o studentskoj listi, pa je i deo opozicije "buši" pored vlasti. Sve u svemu, lepo je da se razgovara u opoziciji, ali stvari treba potpuno otvoriti - zaključio je Milivojević.

Podsetimo, na sastanak opozicije na koji je pozvao lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, odazvali su se Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Stranka Srbija centar, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka, Pokret za decentralizaciju i Novo lice Srbije. S druge strane, za sastanak nisu bili zainteresovani Demokratska stranka, Pokret Kreni - promeni i Novi DSS.

(www.direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 24. 4. 2026)

“Evropa između globalizma i suverenizma – Brisel srušio Orbana”, RTRS, emisija “Pečat”, 23.4.2026.

Izjava C. Milivojevića:

-          Od 07 min 40 sec do 08 min 15 sec

-          Od 11 min 10 sec do 12 min 00 sec

(Radio-televizija Republike Srpske, rtrs.tv, emisija „Pečat“, novinar Anđelko Jandrić, 23.4.2026)

https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=137129

Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

 

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

(RTV Vojvodine, emisija “Pravi ugao”,autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić, 23.4.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=hH7UynR9fgM

 

https://www.google.com/url?esrc=s&q=&rct=j&sa=U&url=https://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/108714&ved=2ahUKEwjQ9re-_oWUAxXQ8bsIHQybBpAQFnoECAsQAg&usg=AOvVaw2KC6QNqfqM0JbPZ2bXwRbZ

Kampanja za otpriznavanje Kosova u CG - prazna priča ili politički zaokret?

Demokratska narodna partija Milana Kneževića pokreće kampanju za povlačenje priznanja Kosova u Crnoj Gori, uz najavu serije političkih inicijativa na lokalnom i državnom nivou. Analitičari ocenjuju da je reč o potezu sa jakom političkom simbolikom, ali i poručuju da bez jasne reakcije Srbije takve inicijative teško mogu imati konkretan efekat.

Knežević, koji je inicijator povlačenja priznanja, najavio je veliki skup u Podgorici 10. maja, na kojem će se govoriti upravo o toj temi. Kako tvrdi, 85 odsto građana Crne Gore ne podržava nezavisnost južne srpske pokrajine, te podseća da je bivši premijer Duško Marković svojevremeno izjavio da su morali da donesu takvu odluku pod pritiskom međunarodne zajednice.

- Smatramo da je sazrelo vreme nakon svih onih turbulencija koje smo imali u vladi Milojka Spajića da krenemo s rešavanjem ovih identitetskih i ideoloških pitanja koja su veoma važna i za srpski narod i za pravoslavni narod u Crnoj Gori. Zbog toga smo se i odlučili da pokrenemo ovu inicijativu - kazao je Knežević za RTS.

Najavio je da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine koja će kroz glasanje odborničke većine već 12. maja doneti deklaraciju o povlačenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji Zete. Očekuje, kaže, da će onda otpočeti niz sednica lokalnih samouprava na teritoriji Crne Gore, a onda kao poslanički klub najavio i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne Gore.

- Tom rezolucijom bi se Vlada Crne Gore obavezala da povuče odluku o priznanju nezavisnosti Kosova - konstatovao je.

Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, za Direktno ističe da je ova inicijativa DNP-a pre svega važna zato što konačno vraća jednu od ključnih nacionalnih tema u žižu javnosti.

- Jer, da budemo potpuno otvoreni, priznanje "Kosova" od strane tadašnje vlasti Mila Đukanovića bila je jedna od najvećih bruka u savremenoj istoriji Crne Gore. To nije bila odluka u interesu građana, već odluka režima koji je radio protiv većinske volje naroda i protiv istorijskih, državnih i duhovnih veza koje Crna Gora ima sa Srbijom i srpskim narodom - naglašava Dajković.

Zato je, kaže, dobro i zdravo za društvo da se ta tema ponovo otvara.

- Nije normalno da se o tako krupnim pitanjima ćuti, niti da se pod tepih gura nešto što očigledno nikada nije dobilo puni demokratski legitimitet. Međutim, ono što danas vidimo jeste potpuna politička nedoslednost aktuelne vlasti. Oni koji su došli na talasu promena i obećanja da će ispravljati nepravde prethodnog režima, danas ćute o jednoj od najvećih nepravdi. To jasno pokazuje da su im fotelje i "dobri odnosi sa stranim centrima moći" važniji od istine i pravde - kaže Dajković.

Napominje da, ako vlast zaista želi da pokaže da je drugačija od DPS-a, onda mora imati hrabrosti da otvara i rešava ovakva pitanja, a ne da beži od njih.

- Zato ovu inicijativu vidim kao važan prvi korak, ne samo ka eventualnom povlačenju priznanja, već ka vraćanju dostojanstva Crnoj Gori i njenim građanima - zaključuje Dajković.

S druge strane, politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da je za ponovno uspostavljanje dobrih odnosa između Srbije i Crne Gore neophodna obostrana volja, uz poštovanje osnovnog diplomatskog principa reciprociteta.

- U diplomatiji je krunski princip reciprocitet - odnos dveju zemalja koje funkcionišu na osnovu interesa, "koliko ja tebi, toliko ti meni". Nažalost, sadašnja vlast u kontinuitetu od 14 godina, ali i prethodna za vreme koje je Crna Gora i priznala tzv. Kosovo, nisu učinile ništa da makar simbolički, diplomatskim putem upozore Crnu Goru da čin priznanja Kosova znači i nepriznavanje Srbije u njenim granicama. Kada je Crna Gora priznala Kosovo, ona je faktički prestala da priznaje Srbiju u njenom teritorijalnom integritetu - smatra Milivojević.

On dodaje da Srbija ne mora da povuče isti potez, ali da bi trebalo da pošalje jasnu političku poruku.

- Ne kažem da Srbija treba da uzvrati istom merom, ali bi morala da signalizira da bi mogla to da uradi. Crna Gora se, kao i Makedonija, odvojila bez ispaljenog metka, uz saglasnost Srbije, i ne vidim zašto takav potez nije praćen uzajamnim poštovanjem. Ako nas priznaju na 85 odsto teritorije, logično je da postoji neka vrsta reciprociteta. Nisam političar, pa da govorim o konkretnim potezima, ali poruka mora biti jasna - upozorava on.

Milivojević ocenjuje i da je dosadašnja politika Srbije primer nedoslednosti.

- To se može banalizovati do apsurda - recimo, u Severnoj Makedoniji postoji Zapadna Makedonija gde Albanci imaju apsolutnu većinu i gde su se u određenim periodima pojavljivale ideje o formiranju posebne državnosti. Slična situacija je i u Crnoj Gori, u oblasti Malesije, gde takođe živi većinsko albansko stanovništvo. Kada bi Srbija htela da odgovori istom merom, mogla bi, hipotetički, da povuče radikalne poteze i otvori pitanje autonomije tih područja, uz očekivanje da se zauzvrat izvrši pritisak na Prištinu ili Tiranu da promene stav prema Srbiji. Međutim, to je upravo primer banalizacije - pokazatelj koliko bi takav pristup bio neodgovoran i koliko zapravo naša diplomatija ne koristi ni mnogo umerenije, legitimne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju – navodi Milivojević.

Na kraju ističe da fokus ne bi trebalo da bude na potezima političkih aktera u Crnoj Gori, već na reakciji Srbije.

- Ne gledam šta će raditi stranke srpskog bloka u Crnoj Gori, iako je to lepo mada je trebalo to od početka da rade. Ključno je kako reaguje Srbija, jer je princip reciprociteta temelj savremenih diplomatskih odnosa - zaključuje Milivojević.

Crna Gora priznala je nezavisnost tzv. Kosova oktobra 2008, a istog dana takvu odluku donela je i vlada Makedonije. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 21.4.2026)

Srljamo u provaliju i totalni mrak, u junu ćemo znati sve! Cvijetin Milivojević

Ćacistan: Zabranjeni grad!

Mrdićevi zakoni su bili priprema za OVO

Prokletstva malih razlika

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je EU dala Aleksandru Vučiću još malo vazduha pretnjom da će zamrznuti milijardu i po evra namenjenog za državne projekte. Venecijanska komisija tek treba da izvesti o situaciji u vezi s vladavinom prava, medijima i izborima. Ova halabuka donekle ide Vučiću

u prilog jer zbog angažovanja opozicije da Evropa pomogne, -optužuje ih da traže sankcije za sopstveni narod. Među prvima je zaključavanje kase EU.

Milivojeviću ovo nije najvažniji događaj ovog meseca, vec 13-godišnjica potpisivanja i ratifikovanja Briselskog sporazuma za sta su zasluzni svi, od Nikolića, Dačića, demokrata tada na celu s Đilasom.

[Bilo je reči i o razjedinjenoj patriotskoj opoziciji i eurofanatičnoj koja je jedinstvenija i o tome zašto bi treća lista opozicije radila direktno za Vučića. Objasnio je i tri faze u obesmišljavanju izborne volje građana, načine na koje se svakodnevno krši ustav i za koliko milijardi nas je EXPO u ovom trenutku zadužio. Bilo je reči i o "državama" unutar države Srbije, zapravo unutar Beograda. (podcast “Pravi odgovor”, novinar i voditelj Nada Grujić, 23.4.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=BG6Qv1FeIpE