среда, 1. децембар 2021.

Utiču li novi protesti na predsednika Srbije?

Aleksandar Vučić pravi pogrešne poteze, smatra Cvijetin Milivojević
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da mu novo pokretanje građanskih protesta po Srbiji ne smeta, da ga baš briga za demonstrante i da se mačku o rep može okačiti da se plaši demonstracija, njegovo priznanje da mu najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su protesti bez uticaja, upravo ukazuje na sasvim suprotno od onog šta govori.
Vučić je juče pred novinarima dobar deo svog izlaganja posvetio upravo protestima, pa je rekao da iza svega stoji strani novac i hibridni ratovi, a ne slobodna volja.
– Preturio sam ja toga preko glave, upadali su u Predsedništvo, Skuptinu, RTS… Postoje ljudi kojima nema načina da pretite jer se ničeag ne plaše. Ne možete da me srušite. Možete da me ubijete, ali da me srušite ne možete. Ulici nikad neću da podilazim. Sa ljudiam kao što sam ja ne vredi drugačije. Ili da me pobedite na izborima ili da me ubijete. Besmisleno je da zastavljate puteve i autoputeve, protestujete – između ostalog je rekao Vučić.
Prema njegovim rečima, istraživanja govore da narod na to loše gleda. On je savetovao opoziciju da blokira puteve što češće do izbora 3. aprila.
Deo Vučićevog kriznog marketigna mogla bi biti i fotografija sa njegovog profila na Instagramu na kojoj su on i ministar finansija Siniša Malim kako šetaju obalom Save u Beogradu.
Kako je napisao uz smajlije koji se kikoću, pravo na šetnju im „još nisu ukinuli“.
„Divno kišno veče sa pogledom na Beograd na vodi, najlepše mesto u ovom delu Evrope. Šetamo i mnogo smo srećni, jer ako nam neki blokiraju puteve i mostove, pravo na ovu šetnju nam još nisu ukinuli. Živela slobodna Srbija!“, napisao je Vučić.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da je Vučić sam odgovorio na pitanje da li ga dotiču blokade, rečima da je gladao istraživanja javnog mnjenja.
– Verujem da ih je gledao. I upravo zato cinculira i oteže ovih dana sa potpisivanjem zakona o eksproprijaciji. Kao što znamo, Zakon o referendumu je potpisao u cugu jer su istraživanja javnog mnjenja pokazala da to građane ne tangira puno jer i ne razumeju o čemu se radi. A ovde jako dobro razumeju o čemu se radi jer je svako na neki način suočen sa mogućnošću da njegov kućni prag bude meta neke buduće eksproprijacije u skraćenom postupku. On i dalje vaga da li mu je pametnije da to potpiše ili vrati Skupštini na ponovno usvajanje – kaže Milivojević.
Na pitanje da li je krizni marketing i odraz nervoze to što Vučić na društvene mreže postavlja fotografiju šetnje sa Malim, on odgovara odgovara da pripada onoj grupi koja misli da je Beograd na vodi mnogo lepši sada nego što je bio pre.
– Ali, pripadam i onoj grupi koja smatra da je pravo pitanje za opoziciju koliko to košta i za čije babe zdravlje. Zašto je država vlasnik samo 30 odsto Beograda na vodi, zašto nije videla ni dinara od prodaje stanova tamo. Bojim se da se Vučić ovim malo više ofira. Česte šetnje sa gospodinom Malim verovatno nameću pitanje svakom građaninu, koji ne mora da bude politički zainteresovan, zašto mu je toliko stalo do Beograda na vodi. Mislim da pravi pogrešne poteze – zaključuje Milivojević.
„Lila revolucija“?
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je naveo, savetovao policiju da se naredne subote skloni i pusti građane da blokiraju puteve, reakcija naprednjaka i onih koji ih podržavaju bi možda mogla da se očekuje. Posle kontramitinga naprednjaka u Šapcu, pojavila se vest u medijima bliksim režimu da izvesna organizacija „Lila revolucija“ poziva građane da ljubičastom bojom označi i prefarba automobile koji blokiraju puteve. (www.danas.rs, Danas, Lidija Valtner, 1.12.2021)

петак, 26. новембар 2021.

Први видео-урадак премијерке, режисерке аматерке: Фабрике мржње

Историја пропаганде може се, поједностављено речено, свести на две доминантне технике за пренос промиџбених порука. Друга је коришћење страха и сличних јаких емоција и узбуђења, а прва, увек – стално понављање једних те истих порука.
Римски квестор, едил, претор, цензор и конзул Марко Катон Порције Старији (234 – 149 п.н.е) своје је говоре у римском сенату редовно завршавао речима: „Уосталом, мислим да Картагину треба разорити!“ Верује се да је баш он, овом упорном ораторском репетицијом, и иницирао Трећи пунски рат у коме су Римљани, после трогодишње опсаде, уистину и разорили Картагину.
У свом програмском делу „Мајн кампф“ Адолф Хитлер је закључио да је „фундаментални принцип“ успешне пропаганде „ограничити се на мало и то вечито понављати“.
Фирерови „оперативци“ пропаганде упростили су то у: „Лажи, лажи и лажи, од лажи ће нешто и да остане.“ А предводник ове школе мишљења и делања, доктор Гебелс, приметио је да „Католичка црква влада зато што стално понавља исту ствар, већ две хиљаде година“, па стога и „националсоцијалистичка држава мора да делује исто тако“.
Данас се то, преведено на ововременски режимски српски, чита, види и чује као: „Ђилас, Шолак. Шолак, Ђилас.“ И тако, до бесконачно...
„Какав је човек Оливер Ивановић, кандидат за градоначелника Северне Митровице? Свега неколико сати након што је изашао из седишта његове странке, рођени брат Игора Рајчића, кандидата са Ивановићеве изборне листе, брутално је избо ножем младића Милоша Шћепановића који је потом преминуо. Оливер Ивановић није заплакао над овим убиством, али је зато умео да 15 дана плаче за својим „фолксваген пасатом“. Да ли је Оливеру Ивановићу члан породице „фолксваген“ важнији од чланова породице Шћепановић? Да ли желимо да овакви људи заступају интересе српског народа на Косову и Метохији? Да ли желимо да нас воде људи којима је више стало до свог аутомобила него до живота свог суграђанина - непоштени људи који су издали наше поверење, људи који имају подршку Приштине? 22. октобра ти бираш – направи паметан избор!“
Погромашки видео спот ове садржине, са кадровима разливене крви на плочи и снајперског нишана, емитован је 16. октобра 2017. Године, током изборне кампање за локалне изборе на КиМ, у више наврата, на ТВ Мост из Звечана и ТВ Пинк са београдског Дедиња.
Оливер Ивановић је убијен три месеца касније, 16. јануара 2018, усред белог дана, усред Северне (српске) Митровице.
Сетих се тога у дану када је Врховникова Тајница (нелегитимна председница октроисане Владе) своје црно-беле „видео-уратке“ контра „тајкуна Ђилаша“ (аут. онај проф. др Атлага) завртела и на ружичастој, националној ТВ фреквенцији, а Јавна кућа медијска, истодобно, одговорила удружењу „Крени - промени“ да неће емитовати њихов спот о фаталној учинковитости „Рио-Тинта“ по животну средину Србије – због недостајуће „прописане огласне декларације“!
Рукопис опскурних спотова против „Ђилаша“ који су кружили по друштвеним мрежама и јутјубу, а у међувремену, део њих, „завредио пажњу“ и најгледаније Ти-Ви са националном фреквенцијом, и без вештачења полиграфисте, личи као јаје јајету „тјералици“ за покојним Ивановићем.
„Ђилаш“ се оптужује за „последице политике“ коју је „жути олош“ водио на нивоу државе, иако је негативац Брнабићкине монтаже, у то време, био „само“ градоначелник Београда. Врховникова Тајница му замера и то што је, „док је ДЂ био на власти“, Србија „имала 25 одсто незапослених“, те што је, тада, „Косово прогласило независност“. А све је, на крају, пригодно зачињено, како и приличи премијеркином речнику, реторским питањем: „А шта је са обичним људима – ј'бе му се за њих“!
Најновијој напредној „адвертајзинг“ продукцији, претходиле су – подсетимо – епизоде са питањима „Какав је човек Оливер Ивановић?“, па „Какав је то владика Григорије“ (наводно, „тражио да се патријарх Павле жив сахрани“?!), „Какав је човек (сам упиши име)...?“ и томе слично.
Паралелно, Јавна кућа медијска објављује пропагандни спот Рио Тинта, али одбија да емитује видео спот „Србија није на продају“ о компанији Рио Тинто удружења „Крени-Промени“, уз образложење да, уз огласну поруку, није достављена „уредно попуњена огласна декларација“, како је предвиђено чланом 19 Закона о оглашавању, због чега је „констатовано да нису испуњени формални услови за емитовање предметне огласне поруке“.
Па, да проверимо: Данашњи члан 19. Закона на који се РТВ позива је, додуше, нешто разводњен у односу на претходну, оштрију верзију овог закона (која је била актуелна у време Ес-Ен-Ес хајке на пок. Ивановића!), али и даље прецизан у погледу транспарентности декларације која мора да прати сваки емитовани спот. Један став каже да је огласна декларација исправа која садржи податке који идентификују оглашивача и преносиоца огласних порука, садржај огласне поруке, и предвиђени период и начин оглашавања, који оглашивач доставља преносиоцу огласне поруке. Следећи став објашњава да, уколико преносилац огласне поруке не поседује огласну декларацију са подацима из става 1. овог члана, он (дакле, медиј и његова одговорна лица!) ступа на место оглашивача у погледу обавеза и одговорности прописаних законом, осим ако се из огласне поруке могу поуздано утврдити ти подаци.
Хајде да овај и још неке чланове Закона о оглашавању покушамо да применимо на случај „спирале тишине“ у случају, до данас, четири пуне године, неразјашњене, енигме: ко је наручио, финансирао и креирао погромашки спот против Оливера Ивановића који је, тачно три месеца после емитовања те потернице, ликвидиран у по бела дана? Што се тиче одговорности преносиоца огласне поруке (медиј), члан 20 каже: „Преносилац огласне поруке одговоран је за оглашавање чија је огласна порука противна одредбама овог или другог закона или подзаконског акта којим се уређује садржај оглашавања, ако је знао или је на на основу редовне провере околности конкретног случаја (нпр. увидом у садржај) морао сам знати да је огласна порука против наведених прописа и ако не поседује огласну декларацију из члана 19. овог закона.“
И остала два става истог члана иду у том правцу: „Преносилац огласне поруке одговоран је солидарно са оглашивачем, за штету која настаје објављивањем или преношењем на други начин огласне поруке за коју се на основу редовног увида може утврдити да је очигледно супротна овом закону, ако није прибавио уредно попуњену декларацију”. Те: „Преносилац огласне поруке може уговором са оглашивачем преузети искључиву одговорност за обавезе и одговорности оглашивача прописане овим законом”. Дакле, ТВ Пинк може и тако, солидарно, ако хоће, да заштити мистериозног наручиоца ТВ потернице за Оливером...
Међутим, пошто одбија да обелодани име онога ко је наручио и платио спот, тој телевизији, према важећем члану 79, као правном лицу које крши чланове 7, 8 и 10. овог закона, следује и – „заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до годину дана“, док се одговорном лицу у том медију „може изрећи заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању од шест месеци до годину дана“!
У делокругу рада Регулаторног тела за електронске медије (Регулатор, РЕМ) је, према Закону о електронским медијима, и да контролише рад пружалаца медијских услуга; изриче мере пружаоцима медијских услуга; прописује обавезујућа правила за пружаоце медијских услуга; одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга... Регулатор је (члан 51) обавезан и да се стара да програмски садржај пружаоца услуге не садржи говор мржње и информације којима се, на отворен или прикривен начин, подстиче мржња и насиље, између осталог, и због разлога политичких убеђења, али и да се (члан 50) „поштују људска права, а нарочито достојанство личности“. Но, упркос свакодневним прекршајима оваквог типа од стране више медија који користе националне фреквенције као јавно добро свих грађана – РЕМ нити једном (!) није изрекао привремену забрану објављивања програмског садржаја, а некмоли меру одузимања дозволе за емитовање неком медију, што, примера ради, предвиђају чланови 28 или 32 овог закона.
У најновијим спотовима (један емитован и на ТВ Пинк), председник ССП-а Драган Ђилас је оптужен да „жели да се врати на власт како би му фирме поново астрономски зарађивале“, те да је „постао милијардер захваљујући злоупотреби функције“, те да је иселио децу из Пионирског града, а уселио „Великог брата“...!
Када је реч о споту против „тајкуна Ђилаша“, вреди прочитати члан 7 Закона о оглашавању који „забрањује оглашавање којим се позива на недопуштене радње према другоме или на бојкотовање другог, односно прекидање или неуспостављање односа са њим“.
Апропо пропагандног спота Рио Тинта против грађана Србије који је емитован на националним фреквенцијама електронских медија, то је још један пример директног кршења члана 10 истог закона који каже да је „забрањено да се огласном поруком подстиче понашање које угрожава здравље или безбедност примаоца огласне поруке“!
Челница РЕМ-а (и копредседавајућа „вишестраначког надзорног тела за контролу медија у изборној кампањи“!), рецимо, промптно, „не види ништа спорно“ у поменутом споту против ДЂ. Упркос томе што, рецимо, члан 6 Закона о оглашавању, забрањује да се огласном поруком „изазива мржња или нетолеранција“ и налаже да „огласна порука мора да буде истинита, у складу са законом, и професионалном етиком“! И, унаточ томе што члан 8 забрањује подстицање дискриминације по било ком основу, а „посебно по основу уверења, националне, етничке, верске, родне или расне припадности, политичког и другог опредељења“, итд.
Али, зато, на другој страни, РЕМ се не изјашњава да ли је спорно нападно политичко оглашавање СНС-а и страначких функционера те партије изван изборне кампање. Иако оно траје од краја протеклог пролећа, а избора ће бити тек наредног травња! 
Иако, Закон о избору народних посланика, члан 25, јасно каже да се „одлуком о расписивању избора одређује дан одржавања избора и дан од кога почињу тећи рокови за извршење изборних радњи“ – дакле, никакве изборне партијске пропаганде ван изборне кампање не би смело да буде!
Али, када имате председника Републике који, ево, завршава свој (први) петогодишњи мандат, опстајући, противно члану 115 Устава Србије, и на највишој државној и на партијскј функцији, онда је постало нормално као „добар дан“ да он и његови најближи сарадници у партији и држави, већ месецима, воде отворену страначку изборну кампању и на РТС-у, али и комерцијалним телевизијама које се емитују на јавним природнима ресурсима какве су националне фреквенције.
Закон о јавним медијским сервисима (ЈМУ Радио-телевизија Србије и ЈМУ Радио-телевизија Војводине), пак, „уређује начин“ на који би јавни сервиси требало да остварују јавни или општеграђански интерес, а у опису посла јавног медијског сервиса је, по члану 2, и „остваривање јавног интереса у области јавног информисања“.  Према члану 4, рад јавног медијског сервиса би морао да се заснива на следећим начелима: „истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање; независност уређивачке политике; независност од извора финансирања; забрана сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад јавног медијског сервиса, редакције и новинара; примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности...“
Али, кога је брига за то!?
Својевремено је одговорна особа ТВ станице Мост са севера Косова признала да је наручилац и финансијер погромашке потернице за покојним Оливером била косметска филијала СНС-а, Српска листа. Ружичастом ТВ мезимчету које је израсло у хидру не само да се „може“ да и даље не открива име наручиоца истог спота, већ чак да иде и корак даље, некажњено емитујући сличне уратке, овај пут против „тајкуна Ђилаша“. А Јавној кући медијској, „телевизији свих грађана Србије“, још се више „може“ да објављује огласе Рио Тинта против здравља грађана Србије, али јој, на другој страни, „закон не да“, да објави одговор грађана Рио Тинту.
Докле? Све док изнад свих закона ове земље, заштићени неким невидљивим имунитетом као пропагандне „свете краве“, буду, домаћи и страни, инспиратори, креатори и реализатори кампања дисквалификације, ниподаштавања и поништавања живих људи, произвођачи лажних ботовских налога по социјалним мрежама, пословође творница мржње и ловци на главе противника и критичара овог режима. (НИН, 25.11.2021, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)  

Ujedinjenje opozicije: Da li su zakasnili ili uhvatili poslednji voz?

 Još jedno pucanje uprazno
Višemesečna politička saga uskoro bi trebalo da dobije svoj epilog. Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Narodna stranka i Pokret slobodnih građana (PSG) načelno su se saglasili i sa još nekoliko manjih partnera učestvovaće na predstojećim izborima na svim nivoima. Čeka se još samo da dogovor bude ozvaničen.
Vest o konačnom ujedinjenju najvećih opozicionih partija stigla je nešto više od pet meseci pre roka koji je predviđen za redovne predsedničke i beogradske, kao i vanredne parlamentarne izbore.
Ujedinjenje i odluka o zajedničkom nastupu na izborima povukli su sa sobom niz pitanja među kojima najviše štrči faktor vremena kao nenadoknadiv resurs. Da li se sa odlukom zakasnilo ili je uhvaćen poslednji voz da se osujeti gotovo unapred proglašena pobeda Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na budućim predsedničkim, beogradskim i parlamentarnim izborima?
O kašnjenju kada je ujedinjenje u pitanju svojevremeno je govorio Vuk Jeremić. Predsednik Narodne stranke je krajem oktobra ove godine ocenio da ujedinjenje opozicije već tada kasni jer je kraj oktobra bio rok koji su opozicione partije navodile kao konačan termin za odluku o izlasku na izbore…
"Po meni je krajnji rok za ujedinjenje bio juče (28. oktobar), drugim rečima – mislim da smo već u ozbiljnom zakašnjenju“, rekao je Jeremić za Novu svojevremeno.
Od njegove izjave prošlo je skoro mesec dana. Opozicija je u neodlučnosti izgubila dodatno vreme i dovela sebe u situaciju da se trka sa rokovima. Za malo više od pet meseci moraće javnosti da predstavi kandidata za beogradske i predsedničke izbore, kao i politički program kroz koji će se dotaći tema poput Kosova, Evropske unije, NATO-a, ekonomske politike. Da li je to dovoljno vremena da se na izborima ostvari zapaženiji rezultat?
Po mišljenju analitičara Dejana Vuka Stankovića, faktor vremena u ovom slučaju nije odlučujući.
"Nije ovo Amerika pa vam treba dve godine kampanje. Problem je što su lica koja vode opoziciju suviše poznata i imaju limite kod biračkog tela. Lično mislim da ti ljudi u bilo kojoj varijanti ujedinjeni, razjedinjeni, dobacuju do određenog dela biračkog tela i dalje ne mogu. Naravno, moguća su iznenađenja, ali ja ne verujem u neku dramatičnu izbornu trku“, kaže Stanković u razgovoru za "Ekspres“.
O značaju vremena kao ne preterano bitnom faktoru pred buduće izbore sa Stankovićem se slaže i analitičar Dragomir Anđelković, koji smatra da rok sam po sebi nije od presudnog značaja. Anđelković kao prvi problem sa kojim se opozicione stranke suočavaju ističe rejting koji, po njegovim rečima, nije preterano visok.
"Drugi problem jesu ideološke razlike. Primera radi, između stranke Slobode i pravde i Narodne partije postoje nesumnjivo velike razlike kada se prave koalicije. Te razlike dolaze do izražaja. Kada postoje koalicije gde je jedna partija potpuno dominantna, onda su njeni stavovi u principu stavovi cele koalicije. Tako da mali početni rejting i velike razlike između članica te koalicije ne daju mnogo optimizma da će oni moći da podignu u narednom periodu svoju popularnost. I da je period duži, ne vidim da bi im to bitnije značilo“, ističe Anđelković u razgovoru za "Ekspres“.
Razlike kojih se Anđelković dotakao odškrinule su vrata mogućeg efekta sinergije, odnosno pitanja da li je opozicija ovom odlukom o zajedničkom nastupu na izborima na dobitku ili bi opozicione stranke samostalnim nastupom više profitirale.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar smatra da ćemo odgovor na ovo pitanje dobiti tek za oko mesec dana, kada će u istraživanjima moći da se postavi pitanje o glasanju za ovu koaliciju. Međutim, Klačar smatra da bi s obzirom na poznate parametre za očekivati bilo da ova koalicija pravi sinergiju.
"Ne možemo da licitiramo koju, ali bi bilo za očekivati da je nosi. Jer ne radi se o strankama koje iza sebe imaju radikalno drugačija mišljenja. U suštini jedina stranka koja se razlikuje od drugih, u smislu ideološke i programske profilacije, jeste Narodna stranka Vuka Jeremića. Ali činjenica je da Vuk Jeremić ima politički kapital i politički bekgraund iz Demokratske stranke i da njegova stranka ima vrlo visoku saglasnost sa ostalim strankama u koaliciji oko tema putem kojih se obraćaju javnosti. Ova koalicija je sada napravljena trebalo bi da bude razumljiva biračima i trebalo bi da pravi sinergetski efekat. Problem bi mogao da nastane ukoliko bi se toj koaliciji pridružile stranke poput Dveri, koje bi bile politički i ideološki na drugoj strani. Ali šanse za tako nešto ne postoje. Kao što su šanse da se na ovoj listi pojavi Ne davimo Beograd, imajući u vidu da Ne davimo Beograd ima nešto drugačije biračko telo koje od njih očekuje drugačije teme, ljude, pristup“, objašnjava Klačar u razgovoru za "Ekspres“.
Niz izazova sa kojima bi opozicione stranke u narednom periodu mogle da se suoče nastavlja Cvijetin Milivojević.
Politikolog u razgovoru za naš list nameće pitanje kako ubediti građane koji su prošle godine poslušali opoziciju i bojkotovali izbore da su se sada izborni uslovi popravili i da opozicija sada želi da izađe na izbore.
"Takođe, otvara se i sledeće pitanje. Da li opozicija izlazi na izbore zato što smatra da ne može da preživi, odnosno da stranke ne mogu da prežive bez budžetskog finansiranja? Jer je poznato da ako niste u parlamentu vi ne možete da se finansirate iz državnog budžeta. Dakle, da li je strankama važnije budžetiranje njih kao organizacija ili interes građana. Otvara se mnogo pitanja i nijedno ne bih potcenio“, ističe naš sagovornik.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju nedeljnika "Ekspres" koji je na kioscima. (www.ekspres.net, Teodora Stojanović i Mihailo Paunović,  26.11.2021)

четвртак, 25. новембар 2021.

Marinika Tepić zajednički kandidat opozicionog bloka u Srbiji

Opozicione stranke koje su bile dio Saveza za Srbiju, postigle su dogovor o zajedničkom izlasku na izbore. Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Narodna stranka i Pokret slobodnih građana bit će u koaliciji za lokalne parlamentarne i predsjedničke izbore. Marinika Tepić, potpredsjednica Stranke slobode i pravde najavila je da će biti nosilac zajedničke liste na parlamentarnim izborima. (www.balkans.aljazeera.net, Dejana Vukadinovic, 25.11.2021)
https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/11/25/marinika-tepic-zajednicki-kandidat-opozicionog-bloka-u-srbiji

понедељак, 22. новембар 2021.

Mogu li sankcije biti zamena za dogovor?

Dodatno angažovanje SAD i EU zbog krize u BiH
Inače ne baš stabilna situacija u Bosni i Hercegovini, poslednjih meseci je dodatno zaoštrena, a rezultat tih napetosti je i pojačano angažovanje predstavnika SAD, ali i najave mogućih sankcije ne samo iz SAD već i iz Evropske unije.
Predstavnici američke administracije koji su posetili BiH u prethodnom periodu nosili su poruke mira, ali su istovremeno isticali da će nepoštovanje Dejtona ili istupanje iz institucija dovesti do sankcija. Takođe, sankcije prema BiH, bile su i tema sastanka ministara Evropske unije koji je održan 15. novembra, kada je nekoliko zemalja članica zatražilo da se razmotre sankcije protiv "zvaničnika koji podrivaju integritet BiH".
Najglasniji u EU, kada su zahtevi za sankcije u pitanju, bio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, koje tokom sastanka imao i verbalnu debatu sa Peterom Sijartom, ministrom spoljnih poslova Mađarske, koja se oštro protiv ovakvim merama.
Prema mišljenju analitičara, sagovornika Euronews Srbija, takav potez je sa jedne strane zakasnela reakcija, a sa druge bi izazvao novu destabilizaciju i ne bi doprineo rešenju tekućih problema.
Šta je poručio Blinken?
Državni sekretar Entoni Blinken je u pismu članovima Predsedništva BiH napisao da će  "svako jednostrano povlačenje iz državnih institucija Bosne i Hercegovine biti sankcionisano", objavilo je sarajevsko Oslobođenje.
Pismo je adresirano na sva tri člana Predsedništva BiH, odnosno na predsedavajućeg Željka Komšića i na članove Šefika Džaferovića i Milorada Dodika, a pismo im je na sastanku uručio savetnik u Stejt departmentu Derek Šolet.
"Kao svedok potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Sjedinjene Države ponavljaju da će potezi jednostranog povlačenje iz institucija na državnom nivou ili bilo kojeg drugog pokušaja destabilizacije Dejtonskog sporazuma biti suočeni s odgovarajućim merama, uključujući i razmatranje sankcija", napisao je Blinken.
Koraci ka podrivanju institucija BiH, napisao je Blinken u pismu, ugrozili bi ne samo evropsku perspektivu BiH, već i stabilnost i garancije neophodne za privredni oporavak i strana ulaganja.
Blinken je pozvao članove Predsedništva BiH da reše trenutnu političku krizu. Ipak, ovaj apel teško da će biti uslišen, a problemi se svakodnevno produbljuju.
Da li su jednostrane sankcije rešenje?
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović reagovali su na ovo pismo SAD. Dodik je rekao da su se u pismu "pominjale sankcije" i da "nije isključeno da ih neke zemlje jednostrano uvedu", ali je naveo i da sankcije nisu rešenje problema.
I Cvijanović smatra slično - ona je ocenila da "slanje pisma i pretnje nisu formula za uspeh", i da bi međunarodni faktori trebalo da uzmu u obzir da u BiH postoje silni problemi, a da je RS spremna da se ti problemi prevaziđu.
Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da je sada, kao i ranije, prisutna retorika Vašingtona o sankcijama, kao što se i neki političari u EU zalažu za to, ali ističe da bi, ukoliko do njih dođe, to dodatno stvorilo probleme koji bi dalje potpirili raspad BiH.
Najpre, Milivojević je ukazao da su sankcije protiv srpskog člana Predsedništva BiH, kao pojedinca, uvedene na kraju mandata Baraka Obame i nisu ukinute do danas, iako su se administracije menjale.
"Unilateralno uvođenje sankcija bi bilo kontraproduktivno za one koji to zagovaraju. Posebno u ovoj situaciji kada imate nepriznatog visokog predstavnika i različito ponašanje međunarodne zajednice", kaže Milivojević.
On dodaje da bi uvođenje sankcija samo jednom entitetu, odnosno Republici Srpskoj, dovelo do situacije koja bi više išla ka raspadu države.
"To bi definitivno značilo da bi se aklamativno građani tog područja okrenuli od Vašingtona i Zapada i gledali ka onima koji hoće da im pomognu da prežive. To nije ni kratkoročno, a kamoli dugoročno rešenje", objašnjava Milivojević.
"Odavno prošlo vreme pretnji bez posledica"
Kada su u pitanju sankcije koje bi nametnula Evropska unija, o njima je bilo reči na sastanku ministara EU, 15. novembra, nakon kojeg je saopšteno da su, kada je reč o BiH "sve opcije na stolu".
Iako u EU trenutno nema konsenzusa o podizanju sankcija, još od 2011. godine postoji "pravni okvir" za sankcije protiv onih pravnih i fizičkih lica koja detabilizuju BiH i podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH koji predviđa da sankcijama budu obuhvaćene i osobe koje "ozbiljno ugrožavaju sigurnosnu situaciju" ili podrivaju Dejtonski sporazum.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da je "odavno prošlo vreme kada se samo preti, bez uvođenja stvarnih sankcija", kao i da je u pitanju zakasnela reakcija međunarodne zajednice.
"Tolerisanje ovakve situacije, odnosno stanja truljenja, dovelo je do toga da su lideri u BiH razna upozorenja, ali su videli da mogu da idu dotle da prete raspadom Bosne i Hercegovine - ovaj put ne kolokvijalno, već postoji ozbiljan strah kod ljudi da može da dođe do loše situacije, čak i do nečega što smo videli devedesetih", rekao je Popov za Eruonews Srbija.
Odgovornost na međunarodnoj zajednici
On dodaje da je međunarodna zajednica i dalje odgovorna za BiH, jer je ustav te zemlje baziran na mirovnom sporazumu.
"Odgovornost međunarodne zajednice je apsolutna. Videlo se još pre pet godina da BiH, ovako dizajnirana, neće moći da funkcioniše. Njihova odgovornost je u tome što su dozvolili prvo da se osile lideri u BiH, a došlo je i do promena u svetu. Nemamo više Jeljcinovu Rusiju, već Putinovu, koja je sad stala iza Republike Srpske i došlo se do nemoguće situacije, da se rešava 'kvadratura kruga'", ističe Popov.
Kada je reč o mogućem rešenju krize i uticaju međunarodnog faktora, Milivojević navodi da bi pre svega trebalo na razgovor da budu spremni predstavnici sva tri naroda, a onda i predstavnici međunarodne zajednice koji imaju uticaja na tom području - EU, SAD, Turska i Rusija.
"To bi trebalo da podrže i susedne zemlje, garanti i potpisnici Dejtonskog sporazuma", kaže Milivojević.
"Teško da će sve zemlje pristati na sankcije"
U slučaju postizanja konsenzusa, EU bi trebalo samo da doda u već postojeći okvir imena onih protiv kojih se sankcije uvode.
Nemačka je tražila da se pitanje potencijalnih sankcija konkretizuje već u decembru, kroz ministarske zaključke o BiH, a ovom predlogu se direktno suprotstavila jedino Mađarska, koja je tražila "isti angažman i za Sarajevo i za Banjaluku".
Milivojević ističe da se Nemačka, kao najjača zemlja EU zalaže za sankcije, ali je naglasio da EU mora da ima podršku svih članica za to, što je teško izvodljivo.
"Prvo, tu je pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, koje bi bile protiv, kao i druge koje ne bi podržale sankcije protiv Republike Srpske - Mađarska, Slovenija, pa i Poljska", kaže Milivojević.
Popov ocenjuje da se sankcijama BiH protive "svi autoritarni režimi u Evropi".
"Imate celu Višegradsku grupu, i Janšu u Sloveniji. Orban je tu najglasniji - čak je išao i u privatnu posetu Dodiku u Laktaše. Na taj način žele da pokažu da Evropska unija ne može zapravo ništa da uradi", kaže Popov.
Dodaje da bi odlučivanje konsenzusom moglo da dovede do stvarne krize u Evropskoj uniji, i da bi bolje bilo kada bi 12 zemalja osnivača imale kontrolni paket, kako bi se ovakve situacije izbegle. (www.euronews.rs, portal, Tijana Krnjaić, Jovan Đurić, 22.11.2021)

недеља, 21. новембар 2021.

Bitka za mandate

Đilas i Jeremić u klinču, obojica traže veći deo liste!
Partije SSP, NS, DS i PSG najavile sastanak do ponedeljka, na kome bi trebalo da se konačno usaglase da li će zajedno na izbore i u kom obliku. Dogovor se odugovlači jer je zapelo oko podele kolača
Lideri Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, Narodne stranke Vuk Jeremić, Demokratske stranke Zoran Lutovac i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ovog vikenda trebalo bi da postignu konačni dogovor o zajedničkom izlasku na predstojeće izbore. No, upućeni tvrde da od dogovora može i da ne bude ništa i ada se on do sada razvlačio jer Đilas i Jeremić ne mogu da se usaglase čijih će više ljudi biti na izbornoj listi.
Prema saznanjima Kurira, za sada je jedino izvesno da bi pomenuti lideri partija trebalo da se sastanu do ponedeljka.
- Iako je poenta sastanka da se konačno dođe do dogovora o zajedničkom izlasku na izbore, problem su trzavice između Đilasa i Jeremića. Obojica žele da imaju više kandidata na listi, potencijalnih budućih poslanika. Đilas insistira da većina budu njegovi kandidati, ali je i Jeremić nedavno postavio direktan uslov - da čak polovina liste bude njegova, a da ostali podele drugu polovinu. Jeremić tvrdi da je on najjači od njih trojice, ali i da ulaže najviše novca u kampanju. Što će reći, on gleda iz ugla da ko ima više para, dobije i više mesta na listi - priča sagovornik Kurira iz opozicionih redova.
Kako kaže, iako su sva trojica svesna da vreme prolazi i da bi morali što pre da se usaglase i počnu da rade na strategiji za kampanju, odluče ko će biti predsednički kandidat, kao i nosilac liste za beogradske izbore, velika je verovatnoća da zbog Đilasa i Jeremića opet sve ostane nerešeno.
S druge strane, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović rekao je da je optimista i da "očekuje u najkraćem mogućem roku dogovor sa DS i NS o eventualnom izlasku na izbore", te tvrdi da ne žele da se bave procentima i kvotama.
- Nas isključivao interesuje pobeda - rekao je Stefanović za list Nova.
Demokrata Slobodan Milosavljević za Kurir kaže da je sastanak i eventualni dogovor Đilasa, Jeremića i Lutovca potreban, ali ne i dovoljan uslov za odličan rezultat na izborima i eventualnu pobedu.
- Pored njih troje, dogovor opozicije mora da obuhvati sve opozicione kolone i centru i levo od centra (Tadićev SDS, Demokrate Srbije, Nova stranka, GDF, 1 od 5 miliona, više stranaka zelenih i manjine). Tek u tom savezu i drugoj, desnoj opozicionoj koloni ( Dveri, DSS, POKS, Nova Srbija, Dosta je bilo....) kreira se šansa da predstojeći izbori ne budu izbori kontinuiteta već izbori promena. A onda, nakon godinu dana privremene, koncentracione vlade, koja će osloboditi medije, institucije i građane od straha, biće raspisanini i održani slobodni programski i ideološki izbori na kojima će Srbija izabrati ko će je voditi u narednom cuklusu - smatra on.
Analitičar Cvijetin Milivojević za Kurir ocenjuje da opoziciji ne treba da bude bitno koliko će ko imati svojih ljudi na listi.
- Stvar je u tome da je najveći deo opozicije, i oni koji su učestvovali u dijalogu s učešćem stranaca i oni koji su učestvovali u dijalogu bez njih, zapravo preskočio najvažnije pitanje u dijalogu, a to je da budu odvojeni lokalni izbori od parlamentarnih i predsedničkih. No, deo opozicije, iz svoje prepotencije, verujući da će pobediti u Beogradu, nije to ni postavio kao zahtev. To je suština problema. Periferno je pitanje ko će imati koliko svojih ljudi na listi. To je bitno samo za ljude u tim strankama koji gledaju šta će da uzmu sutra ako budu učestvovali na izborima. Za građane to uopšte nije bitno - smatra Milivojević.
Ne mogu da se dogovore ni oko predsedničkog kandidata
Problem u postizanju dogovora je i izbor predsedničkog kandidata. Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš je jedan od potencijalnih kandidata, ali i potpredsednica Đilasovog SSP Marinika Tepić. Svako od lidera bi pak da nametne kandidata iz svoje stranke. Istovremeno, nosilac opozicione liste za beogradske izbore se još uvek ne spominje, jedino se vaga mogućnost da to bude neka nestranačka ličnost.
Istraživanje Faktor plusa: Cenzus siguran za samo četiri liste
Poslednje istraživanje agencije Faktor plus pokazalo je da, kada bi se parlamentarni izbori održavali sada, Srpska napredna stranka bi osvojila 58,3 odsto glasova, a cenzus bi prešle još četiri liste. Cenzus bi prešli SSP sa 9,4 odsto, SSP sa 5,4, koalicija DSS/POKS sa 4,3 i DJB Saše Radulovića sa 3,4 odsto.
Na granici su Zavetnici sa 2,9 odsto i Narodna stranka sa 2,7, dok su iza DS (1,9), Savez zelenih (1,8), PSG i Dveri (1,5) i SRS sa 1,4 odsto. (www.kurir.rs, Kurir, Ivana Žigić, 21.11.2021)

субота, 20. новембар 2021.

Postoje li „crne liste“ gostiju na RTS, kako što tvrdi predsednik Srbije?

Javni servis vodi kampanju za Vučića
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić „požalio se“ Milomiru Mariću kako ga RTS ne zove da gostuje, ističući kako se on nalazi na „sivoj listi“ sagovornika, dok su Milomir Marić, i vlasnik Informera Dragan J. Vučićević „na crnoj listi“, koje javni servis nikada ne zove kao sagovornike.
Predsednik je pritom „smetnuo sa uma“ da je on vodeća ličnost infornativnih programa RTS-a, da je Vučićević pobednik u konkurenciji kršenja etičkih standarda novinarske profesije i prvoplasirani u širenju lažnih vesti, a takođe se nije zapitao zašto od vremena kada je on preuzeo apsolutnu vlast u Srbiji, na javnom servisu nema mesta za nezavisne novinare i političke analitičare.
Vučiću je nedovoljno što je u proteklih mesec dana, u RTS-ovom Dnevniku 2 bio tema oko sat vremena, i to 40 minuta pozitivno predstavljen, a oko 10 minuta neutralno.
On smatra da ga nema dovoljno, i putem svojih prorežimskih medija pita generalnog direktora RTS Dragana Bujođevića zašto na javnom servisu njegovih novinarskih perjanica nema dovoljno, tvrdeći pritom da na njemu ima mesta za urednika KRIK-a, Stevana Dojčinovića.
S tim što se Dojčinović pojavljio jednom u šest godina, u kontekstu u kojem je morao da brani nezavisno istraživačko novinarstvo od nezavisnih „novinarskih“ kolumnista Informera.
Kako su nam rekle kolege sa RTS-a, zvaničnih „crnih lista“ nema, mada se nezvanično govorilo o listama novinara koje treba skloniti iz programa.
– Postoje “ neformalne” liste koje se podrazumevaju zbog uređivacke politike. A što je Vučićevića tiče, ovo je bar treći ili četvrti put da on to pominje. DJV-a je na RTS-u otpisao Tijanić. Nikome potom nije palo na pamet da to menja. Jer taj čovek ima više lažnih vesti i naslovnih strana od tiraža svojih novina. Dojčinovića će pustiti tako da ga izmontiraju i relativizuju njegovu priču. A realni protivnik aktuelng režima može se pustiti u emisiji jedan prema dva, odnosno prema tri, ako računamo voditelja – ukazuju kolege sa RTS-a koje su insistirale na anonimnosti.
Politikolog Cvijetin Milivojević, koji se čak od 2013. nije pojavio na RTS, kaže za Danas da podržava apel predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se češće pojavljuje na RTS-u, i da je, kako kaže, spreman da potpiše i peticiju o tome, ako se pokrene.
– Mene na RTS-u nema od 2013., kada sam prvi put pomenuo tekst briselskog sporazuma i činjenicu da se tamo ne pominje reč „Srbija“. To je očigledno mnogo zabolelo uredništvo javnog servisa. O uredničkoj politici RTS-a ne mislim ništa. Oni se ne bave ličnim napadima na neistomišljenike predsednika Srbije, ali mu zato rade kampanju 24 časa, sedam dana u nedelji. Oni se jednostavno ne bave svojim poslom. Građani koji ne prate ništa sem RTS-a nisu uopšte informisani. Misija RTS-a nije da bude oglasna tabla SNS, već da izveštava o bitnim temama kao i samom životu građana Srbije – ukazuje Milivojević.
Ni urednik NIN-a Milan Ćulibrk ne pamti kada je poslednji put bio na RTS-u. Po njegovom sećanju, to je bilo pre oko pet godina.
– Ne računajući izjave za Oko magazin, stvarno se ne sećam kada sam poslednji put gostovao na RTS-u, u jutarnjem ili informativnom programu. Ako se dobro sećam, posle mog gostovanja u Ćirilici, kada je Marićev gost bio Vučić, nisam bio na RTS. A ni na većini drugih TV sa nacionalnom frekvencijom, osim par gostovanja u jutarnjem programu TV Prva i to vikendom – ukazuje Ćulibrk.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenjuje za Danas da je Vučićevo „kmečanje i kukanje“ deo propagandne strategije kojom želi da se on i njegovi iz organizovane grupe na vlasti prikažu kao nekakve žrtve, i stvori privid kako neki drugi, oni bivši ili strani špijuni, kontrolišu većinu medija.
– Uostalom, od prvog dana na vlasti do danas, Vučić i ekipa govore i ponašaju se u mnogo čemu kao da su opozicija i kreiraju uverenje kod hipnotisanih podanika da je centar moći negde drugde, a ne u kabinetu predsednika SNS-a. I bacaju udicu, da se upecamo i raspravljamo da li bestidni likovi poput Vučićevića i Marića treba da dobiju termin i na RTS-u. S obzirom koliko je informativni program RTS-a podređen Vučiću, mislim da je taj dvojac službenika SNS propagande zaslužio da i na državnoj televiziji širi svoje gadosti i zlobu. To bi bilo pošteno i od režima i od Bujoševića i Stefanovića – smatra Bodrožić.
Ali, dodaje, kako su Vučić i ekipa na potpuno suprotnoj strani od poštenja i istine, to se neće desiti, „jer u podeli uloga u režimskoj mašineriji za manipulacije, izvršioci sa RTS-a imaju zadatak da stvaraju opsenu svoje neutralnosti i profesionalnosti“.
– U ove dve i po godine, koliko sam predsednik NUNS-a, u dva navrata su mi tražili izjavu za emisiju OKO, s tim da sam jednom zloupotrebljen za bestijalni obračun Nenada Lj. Stefanovića sa Slavišom Lekićem i Vladimirom Todorićem, jer je ta emisija očigledno sa tom namerom i realizovana. I to je to. Nikada nisam dobio priliku uživo nešto da kažem na državnoj televiziji – ukazuje Bodrožić.
Pisac i novinar Marko Vidojković kaže za Danas da je na RTS-u bio 20 sekundi, 29. novembra 2017, kada je njegova izjava emitovana u okviru Kulturnog Dnevnika. Za predsednika Srbije i njegove žalopojke da ga nema dovoljno na javnom servisu, kaže da je „jedan drski lažov“, koji nas svojim izmisljotinama provocira da ga psujemo, „što mu se ovog puta neće desiti“.
– On ne računa što se neprekidno o njemu blebeće na javnom servisu, već bi bio zadovoljan kada bi bio urednik i voditelj svih informatovnih emisija. Još samo fali i Milomir Marić, da mu drži strah i tada bi RTS bio po Vučićevoj volji. Ponavljam, trol kome se, posle ovakvih izjava, treba samo smejati, ako je moguće u lice – navodi Vidojković.
Za vlasnika Informera Dragana Vučićevića kaže da ga treba držati ne samo van RTS-a, već i mnogih drugih institucija „iz sanitarnih razloga“.
– Njemu bi najbolje stajalo mesto u zoološkom vrtu, u kavezu između majmuna i lešinara – zaključuje Vidojković.
Olivera Kovačević: U zabavnom programu RTS nema „crnih lista“
Urednica zabavnog programa RTS Olivera Kovačević istakla je za Danas da u zabavnom programu javnog servisa nema „crnih lista“, te da se obratimo glavnom i odgovornom uredniku infornativnog progranma Nenadu Lj. Stefanoviću. O postojanju „crnih lista“, s obzirom na to da je kao glavni krivac za njih označen direktor javnog servisa, pitali smo Dragana Bujoševića, ali do zaključenja ovog broja nije odgovorio na naša pitanja.
Vučić: Zašto Vučićević ne može na RTS?
– Bio bih arogantan kad bih rekao da nisam negde prisutan u medijima. Konstatovao sam kod Marića u emisiji, da osam do devet meseci nisam bio na RTS-u. Ne žalim se na to, ali me zanima kako neko može na RTS a neko ne. Ko propisuje kriterujeme o gostovanju na RTS-u? Kako može urednik niskotiražnog lista ili niskotiražnog portala, a ne može urednik najtiražnijih novina u Srbiji. Da li to ima veze s nekim ličnim, s nekim nacionalnim ili sa nekim drugim interesom?! Na to nisam dobio odgovor i nemoguće je dati racionalan i logičan odgovor. Onda vidite da to nekom smeta, ja se ne žalim ni na šta, gostovaću kada budem bukvalno morao, ali svakako neću ići ove godine, možda ću ići u januaru ili februaru – rekao je juče predsednik o uređivačkoj politici RTS-a, nakon otvaranja fabrike u Subotici. (www.danas.rs, Danas, Katarina Živanović, 20.11.2021)