среда, 18. март 2020.

Smanjiti kazne za penzionere: "SNS vlast pati od velikih brojki"


Srbi su vazda voleli da se takmiče sa drugim narodima "čiji je veći" stan, auto, džep, problem. Usred pandemije koronavirusa naša država se takmiči sa drugima - čija je kazna za nepoštovanje pravila ponašanja veća. U Srbiji je ona ubedljivo najveća, što ne čudi politikologa Cvijetina Milivojevića.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavila je da će penzioneri preko 65 godina, koji budu napuštali domove i time kršili uredbe Vlade o ponašanju tokom vanrednog stanja, plaćati kaznu 150.000 dinara, odnosno 1.279,8 evra. U isto vreme, za "loše ponašanje" u Španiji, ljudi će morati da izdvoje 100 evra, što je nepunih 11.720 dinara, u Francuskoj 135 evra, što je 15.822 dinara.
- Ako sam ja dobro razumeo premijerku, Srbija ima neviđen rast BDP-a, najveći u Evropi... Kakva Španija, kakva Portugalija, kakva Evropska unija. To je logično obrazloženje. Ko prati u kontinuitetu sve ono što predsednica Vlade govori poslednjih meseci, onda je logično da imamo i najveće kazne u Evropi. To je jedno obrazloženje - rekao je za Direktno.rs politikolog Cvijetin Milivojević.
Međutim, kada bismo to što priča premijerka stavili sa strane, pa analizirali delotvornost ovakve kazne, Milivojević smatra da ovakva sankcija neće biti preterano delotvorna.
- Kada pođete od toga da prosečan penzioner u Srbiji ima penziju dvadeset i nešto hiljada dinara, onda je sasvim logično da on ne može da plati kaznu od 150.000 dinara. Prema tome, veće bi dejstvo bi imale manje kazne, koje penzioneri mogu realno da plate. Kazna od 10.000 je sasvim dovoljna da demotiviše penzionera da izlazi napolje. A ova kazna od 150.000 može samo da ga motiviše da eventualno iz inata izlazi napolje, pošto svejedno ne može da plati tu kaznu. Kaže: dobro, ove od 150.000 svakako ne mogu da platim, pa kad se vi šalite, aj se šalim i ja. To je potpuno besmisleno. Da je kazna 10.000 što je naplativo, to bi imalo smisla. Penzioneri bi shvatili da vlast hoće ozbiljno da ih kazni, pa bi ostali kod kuće.
Čak je i u Rusiji manja kazna od kazne kod nas. Ona tamo iznosi 80.000 rubalja ili 1.033 evra, dok je u Hrvatskoj kazna za nepoštovanje karantina 8.000 kuna, što je 1.050 evra. I sada, pošto smo zaključili da imamo najveće kazne, te da je evidentno zbog čega neće biti delotvorne, postavlja se pitanje - čemu onda frljanje ciframa?
- Ovo je vreme u kome naša vlast pati od tih velikih brojki. Ja se plašim velikih brojki, ali oni uživaju u tome. Znate da je sve najveće u istoriji, najbrži rast na "biznis duing" listi, najveći BDP od postojanja, najbolji ekonomski program od 1804. godine na ovamo. Prema tome, ona je po inerciji nastavila tu priču. Ovo što  Vlada nije uradila nije ništa novo. Verovatno je za njih uvredljivo da to bude manja kazna - zaključio je za Direktno.rs  Cvijetin Milivojević.
Zemlja – Kazna: Srbija - 1.279 evra, Hrvatska - 1.050 evra, Rusija - 1.033 evra, Francuska - 135 evra, Španija - 100 evra  (www.direktno.rs, Predrag Đukanović, 18. 3. 2020)

понедељак, 16. март 2020.

Srbija „na merama H1N1“ (prvi put zapisano u "Danasu", 9.11.2009)


Svedočeći na nedavnom suđenju, „reprodukterka“ (Vujaklijo, pomozi!) u III odeljenju Centra Resora DB Beograd priznade da je onomad skidala „bezbednosno interesantne“ delove prisluškivanih telefonskih razgovora Vuka Draškovića, ali – naglasi – ne i njegove telefonske dijaloge iz stana u Budvi jer tamo „nije bilo mera“.
„Biću prisiljena da primenim mere“, malo – malo, pa, u deficitu argumenata, posegne za dugmetom za isključivanje opozicije, dvojna (dva tela, jedna duša) ličnost na mestu spikera srpskog parlamenta Slavica Đukić Čomić Dejanović Gordana.
Niti se „reprodukterka“, valjda zbog, još važećih, „mera državne tajne“, izjasnila na kakvim je to „merama“ nekoć bio vođa SPO; niti je predsednica – kopredsednica, psihijatar & tehnolog - Narodne skupštine, ikada priznala da „mera“, sama po sebi, ne mora uvek da bude kaznena.
Kao što reč „Služba“, kod nas, po pravilu, ne asocira na službu iliti uposlenje kao takvo, nego na služenje nečemu tajnom, sasma zavereničkom, „služenje“ imaginarnoj državi pod još misterioznijim uzusima, tako su i „mere“ nešto o čemu se, iz pristojnosti ili iz straha, svejedno – ne pita.
Zato danas građani ove zemlje uživaju i u „merama štednje“ kojima je Vlada pribegla u ekonomskoj krizi; seljaci i privrednici su nakrivili kapu zbog „stimulativnih mera“ u privredi i poljoprivredi, a masmediji nas ubeđuju u to da je, tamo neko, preduzeo sve potrebne „preventivne mere“ protiv svinjskog gripa i da mesta panici nema…
„Čovek je mera svih stvari…“ – maksima je koju postantički svet pripisuje onom dokoličaru iz Abdere u Trakiji. „…bivstvujućih da jesu, nebivstvujućih da nisu“, dodao je, za zlu ne trebalo, taj Protagora. U našem slučaju, režim je, a ne čovek, a ne građanin, taj merač s vagom za tačno merenje. Umesto pramere, namesto objektivnog etalona, standarde postavlja onaj ko meri. A, ovde, ko meri – taj i seče!
Poslanici vladajuće koalicije su se, još od konstituisanja parlamenta, razbežali kud koji mili moji, iako tada gripa nije ni u najavi bilo. Od tada su na, „merama prevencije“, na kolektivnom „respiratoru“, s kojeg ih izvršna vlast tek povremeno skine u danu za glasanje. Što reče Pastor junior, pre neki dan: „Poštovani poslanici, sada ću vam se obratiti u porodičnoj atmosferi. U sali nas sedi svega 17!“
U strahu od H1N1, osim, poslovično na parlament alergičnog, Dinkića, od narodnih deputata pobegli su i ministri Marković, Obradović, Ljajić kada je trebalo da se s njima ubeđuju o taktici racionalizacije državne uprave.
I predsednik Srbije izbegava skupštinske kliconoše, ali je hrabro, bez zaštitne maske, počastvovao žurku nemačkog ambasadora u povodu dve decenije od destrukcije Berlinskog zida kojom prilikom je isti, mislim Tadić, na poklon dobio parče istog, mislim zida. Za ponavljače, podsećanje da taj datum, od mila nazvan, rušenje gvozdene zavese, simbolično označava i početak zidanja novih zidova, plotova i taraba na prostorima eks Jugoslavije, čijem su „konstruisanju“ nesebično pomogli i zidari „destruktori“ iz Berlina.
Pa se brinem, hoćemo li našeg predsednika, makar i sa medicinskim „merama predostrožnosti“, viđati i na žurkama ostalih stranih veleposlanika po Beogradu?
„SEKA“ i svinjski grip ovoj vlasti došli su kao naručeni, kao „viši interes“ koga je, kao Slobi Gazimestan, „jogurt“, „Žutu gredu“ i „balvane“, sam Bog poslao. Da u senci toga „interesa“, režim može da, na miru, Vojvodinu preobrati u „evroregiju“, a Kosmet u Kosovo, da preparira Dodika, da raspiruje fatamorganu s evrokandidaturom, novim investicijama, diplomatskim trijumfima itd. i tome slično.
I zbog čega bi postavljanje pitanja nečije odgovornosti za život kojim živimo bilo, prosto, neumesno. I je li sada neukusno postaviti neko od pitanja svih pitanja: Kako raspodeliti tri miliona vakcina na milion prioriteta i dva miliona ostalih? Šta s onim otpisanima do osam ili do 10 miliona (zavisno, računamo li Srbiju s Kosovom ili ne), koji nisu u tih tri miliona, na preventivno povlašćenim „merama“? I jesu li građani Srbije koji, od subote, imaju i pokrajinu u punom kapacitetu, ravnopravniji od nas ostalih koji nemamo taj dvostruki obruč državne zdravstvene zaštite i socijalne skrbi? I tome slično.
Baš u „Danasu“ pročitah da je kineska tradicija demantovala Protagoru – čovek, elem, nije mera, nego dubina svih stvari!
Shodno tome, vlast u Srbiji ne laže građane. Ona je samo u dubokom spinu: naši oligarsi ne varaju, već samo izvrću činjenice, negativnu pozornost javnosti odvraćaju od sebe i svojih „rezultata“ i usmeravaju ka – svinjskom gripu, svetskoj ekonomskoj krizi i neprijateljskoj opoziciji, trima pošastima na našem svetlom putu ka komunističkom (pardon: evroatlantskom) raju. Doduše, i tata modernog spina Edvard Bernejs, „mere“ kojima je propagirao jednu marku cigareta krstio je „osvajanjem slobode“, a pivarima savetovao da jednu vrstu alkohola reklamiraju kao „piće umerenosti“. (prvi put objavljeno u "Danasu" 9.11.2009, www.danas.rs; cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

петак, 13. март 2020.

Koronavirus najveća opozicija Vučiću



Politička opozicija Aleksandra Vučića godinama ne pronalazi način da ugrozi njegovu poziciju. S druge strane, čini se da pojava koronavirusa u predizbornoj godini predstavlja veliki problem za vlast, te bi tako manja izlaznost usled epidemije mogla da poremeti ranije procene, prema kojima je podrška vladajućoj većini na istorijskom maksimumu.
Govoreći o merama koje će Srbija sprovesti usled širenja koronavirusa, prvi čovek države je naveo da je moguće pomeranje izbora za dve ili tri nedelje, ali da u ovom trenutku ne postoje razlozi za njihovo odlaganje.
“Ako dođe do mnogo teže situacije, znaju se moja ustavna ovlašćenja i onda može doći do pomeranja izbora na dve do tri nedelje, ali ne mnogo duže. Nećemo nipodaštavati rad onih koji su prikupljali potpise i učestvovali u kampanji”, rekao je Vučić.
Ukoliko situacija ipak postane ozbiljnija, koronavirus može ugroziti političke ciljeve vladajuće, Srpske napredne stranke, smatraju sagovornici Nova.rs, navodeći da mu je ona trenutno najveća opozicija.
“Ispada da je tako. On nije hteo da ‘kapitulira’ pred ‘nadljudskim’ zahtevima opozicije, a sad će to morati pred ‘višom silom’. Koronavirus je trenutno najveća i najjača opozicija u Srbiji, zato što se Vučić nje plaši više od svojih političkih protivnika. Uvažava je i posmatra kao neprijatelja za strahopoštovanje”, opisuje politički analitičar Cvijetin Milivojević.
On dodaje da se Vučićev strah od manje izlaznosti reflektuje i na situaciju sa epidemijom, te da ga pojava koronavirusa može pre opozicije naterati da pomeri izbore na jesen, što bi, kako navodi, išlo u prilog onima koji zagovaraju bojkot aprilskih izbora.
“Predsednik se plaši manje izlaznosti. On pokušava da se suprotstavi koronavirusu i pristupa mu sa poštovanjem. Međutim, on nije navikao na dijalog i teško mu je jer vodi bitku protiv imaginarnog neprijatelja koji zaslužuje da ga posmatra drugačije od svih do sada”, rekao je Milivojević.
Sličnog stava je i politikolog Vuk Velebit, koji takođe navodi da je koronavirus najveća opozicija vlasti u Srbiji, ali i svim drugim političkim akterima, zato što ograničenje političkih aktivnosti nikome ne odgovara.
“Siguran sam da Vučić nije računao na ovu situaciju. Koronavirus je ‘bacila’ njega u drugi plan i njemu smeta što nije više tema broj jedan u državi”, opisuje Velebit.
On dodaje da je predsednik države posebno posvećen upravljanju medija i da mu trenutna situacija ne odgovara jer ne može da je kontroliše zbog epidemije, te da traži ulogu u njoj.
“Pokušaće da predstavi sebe kao spasioca u ovoj situaciji, što je očekivani narativ s njegove strane”, smatra Velebit.
“Vučić će pokušati da preotme pažnju koroni”
Milivojević objašnjava da će prvi čovek države u narednom periodu nastojati da “preotme” pažnju koju je koronavirus stekla u Srbiji, ocenjujući da Vučić sada očekuje spas od ‘više sile’.
“Ovoga puta, ta sila neće biti on, ali će na kraju pokušati da predstavi kako je njegovom zaslugom i zalaganjem uspešno okončana epidemija. Stoga mislim da će oni i ovu priču koristiti kao najvažniju predizbornu temu, bilo da izbori budu na leto i jesen. Koliko joj obazrivo pristupa govori i podatak da je sedam dana držao kao najveći državnu tajnu to koliko imamo respiratora”, navodi Milivojević, naglašavajući da se predsednik uspaničio zbog epidemije:
Odlaganje izbora zbog epidemije problem za sve stranke
 “Ljudi ne razmišljaju o političkim strankama, već kako da prežive. On se prvo smejao narodu na konferenciji gde su savetovali građane da slobodno putuju u Italiju, da bi posle par dana molio ljude da ne putuju tamo i širio paniku, što po zakonu ne bi smeo da čini”, ističe Milivojević.
Da “bitka” između koronavirusa i Vučića može da poprimi političke obrise, smatra i Velebit.
“Ako je suditi prema njegovom obraćanju naciji i ovo priča će imati karakter kampanje, s obzirom da je sinoć govorio o obećao povećanje plata zdravstvenim radnicima i jednokratnu pomoć penzionerima”, zaključio je Velebit. (www.nova.rs, Vojislav Milovančević, 13.3.2020)

Milivojević i Pavićević: Podudarnost nacističkih slogana i propagande sa kampanjom SNS




Srpska napredna stranka prva je predala izbornu listu "Aleksandar Vučić - za našu decu", a RIK je listu potvrdio. Gosti Novog dana, politički analitičar Cvijetin Milivojević i profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević, slažu se u oceni da slogan predstavlja zloupotrebu dece u političke svrhe, a da se između njega i drugih elemenata s početka kampanje može naći podudarnost s kampanjama i propagandom Nacional-socijalističke radničke partije Nemačke uoči Drugog svetskog rata.
Cvijetin Milivojević istakao je u Novom danu da sa svojim "skromnim poznavnajem" izbornog zakonodavstva tvrdi da naziv liste "Aleksandar Vučić - za našu decu" predstavlja zloupotrebu dece u političke svrhe i dodaje da je "spektakularno" da niko iz opozicije to nije primetio.
On pita odakle nekome pravo da se predstavlja kao najbolji roditelj naše dece, i dodaje da slogan sugeriše da se galsanjem protiv vladajuće većine glasa protiv svoje dece.
Milivojević primećuje da opozicija nije uočila još jednu stvar, a to je da slogan vladajuće partije predstavlja prevod slogana s kojim su nemački nacisti izašli na izbore 1934. i 1936. godine.
"Iskreno verujem da Vučić ne zna, nije informisan, ali verujem da deo njegovog izbornog štaba zna koji su bili udarni slogani Adolfa Hitlera pre nego što je postao to što je postao. Vladajuća stranka vodi strahovitu kampanju da je opozicija fašistička, Boška Obradovića nazivaju fašista Obradović, a RIK se pravi da nije odavle, što bi rekao Nele Karajlić", ukazao je Milivojević.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević kaže da je zloupotreba dece u kampanji postala zabrinjavajuća.
On ukazuje i na neke druge detalje kampanje - da su izbori po drugi put (prvi je bio 2016. godine) raspisani na Vučićev rođendan, a ovaj put je sve praćeno bakljadama i drugim ceremonijama.
Upitan da li je neko smestio predsedniku Vučiću predizborni slogan, Pavićević kaže da je moguće da se ponovo dese slučajevi sa peračima prozora, da neko vidi uspešne parole, a da ne zna iz kog miljea potiču.
"Mogli bi puno paralela da nađemo sa tim vremenima i tim parolama. Kada su Gebelsa pitali šta prvo treba da se istakne u medijima, on je govorio da je to snaga pokreta. Otud gužva za potpise, masa ljudi koja hrli da nešto radi. Ne kažem da je režim fašistički, nego te matrice postoje", objašnjava Pavićević.
U kontekstu kampanje i izbora on vidi i pojavu takozvanih narodnih patrola koje presreću migrante u Beogradu. Podseća da su se slične pojave dešavale i u nekim drugim državama, ali je sledila brza reakcija, pa su tako slične patrole sklonjene sa slovenačke granice.
Pavićević kaže da su narodne patrole deo izborne koalcije jer, kako kaže, SNS pokriva širok izborni spektar, među kojem je i "taj udarnički deo".
"Zato nisu na udaru ovih dana", napominje Pavićević.
Govoreći o snazi pokreta, Milivojević podseća na film Trijumf volje sniman za vreme šestog kongresa Nacional-socijalističke partije Nemačke u kojem je upravo prikazana dinamika pokreta, a u kojem je pored 770 hiljada statista na ulice izvedeno i 350 hiljada građana Ninberga. (TV N1, www.rs.n1info.com, Novo jutro, voditelj Miloš Milovanović, 10.3.2020)

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjvnKmInpfoAhVS5KYKHYPEBCQQtwIwAHoECAYQAQ&url=http%3A%2F%2Frs.n1info.com%2FVideo%2FInfo%2Fa576532%2FCvijetin-Milivojevic-i-Djordje-Pavicevic-o-predizbornoj-kampanji-i-izborima.html&usg=AOvVaw25q4OYjwXsdPWgs07tAJNj

понедељак, 9. март 2020.

Ко је сместио Зеки Роџеру?




Има томе, биће, две и по године, откада сам оно, три уторка узастопно, дозлогрђивао, читаоцима "Данаса" једним те истим питањем: Зашто се нико из врха ондашње (и садашње) власти није "захвалио" бившем немачком велепосланику у Београду, Дитману, на његовој, "најпријатељскијој" (уз лицемерно "разумевање" за Србе) компарацији немачке и српске, такорећи "братске", улоге "у геноцидима" током 20. века?
С обзиром на, више него патерналистички однос, демохришћана Ангеле Меркел према напредњацима нашега Врховника (екс Канцелара), дошло ми је да исто питање поновим и у четвртак, када су Врховникови виделисти, Републичкој изборној комисији (РИК) предали своју листу под називом "Александар Вучић - за нашу децу". Нешто у вези с тим - и даље наивно верујући да РИК не може да прогласи изборну листу која у имену имплицира злоупотребу деце у политичке сврхе - написао сам у тексту "А деца пуна маште, (наша) деца су украс Ес-ен-еса" (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 6.3.2020).
Стварно, хоће ли овај некадашњи, прокламативни русофил, осведочени германофоб и евромрзитељ, дакле наш "младић кога десеторо њих опањкава у мрачној соби" - сада, када је веберовски обневидео од немачкољубља, коначно укапирати да се не једе баш све што долази из Берлина?
Ако су му, као бесплатни "know - how", ову најновију политичку коску увалили Немци (а не онај ингениозни Асаф с Бебом у наручју), нека се сраме за све паре и они, али и они који Врховника нису (ако нису) упутили у целу ствар!
Јер, прошле године се чак и један од директора "Фолксвагена", поноса Хитлерове аутомобилске индустрије који је и основан по Фиреровој замисли да свака немачка породица (са прописаних, најмање, двоје деце!) добије свој први аутомобил, извинио због "незграпно" употребљеног слогана "Ebit macht frei", јер превише асоцира на онај натпис са улаза у Аушвиц, "Arbeit macht frei" ("Рад ослобађа"). Иако ово "Ebit" јесте, заправо, акроним од "earnings before interest and taxes" ("зараде пре камата и такси"), челници Хитлеровог чеда из Волфсбурга (основан 1937) не заборављају на своју срамотну историју из Другог светског рата, када су производили возила за нацистичку војску, уз робовски рад више од 15.000 логораша из концентрационих логора. 
Али, људи моји, овдашњи напредни стратези политичког маркетинга и остали му "добронамерници" и полтрони, изгледа, не смеју чак ни да саопште нашему Врховнику да су нацисти слоган "Unseren Kindern - die Zukunft durch Adolf Hitler" употребљавали у изборној кампањи још 1936. и да се он преводи као "Наша деца - будућност кроз (преко; уз помоћ) Хитлера"!
Баш на данашњи дан почеле су деветомартовске демонстрације 1991, са којих сам извештавао за, тада слободну, "Борбу". Након неколико дана, "Борба" је, у дану СПС-овог контрамитинга, објавила и онај легендарни наслов који упућује на први бескрупулозан покушај злоупотребе родитељских осећања од стране партије покојног Милошевића. Дакле: "Родитељи на Ушћу - деца на Теразијама"!
И друг Тито је, пренападно, пред камерама и блицевима, волео децу, а и деца, јелте, друга Тита, па су му диљем СФРЈ носили локалне штафете које су се све сливале у једну једину - Штафету младости која му је, сваког 25. маја, уручивана на Стадиону ЈНА.
Но, вратимо се "будућности наше", тј. немачке деце. Херман Геринг је, јула 1934, у свом говору пред Градском већницом у Берлину, трасирао будући пут немачког народа: "Сви ми, од најпростијег припадника SA (Штурмабтајлунг, нем. Sturmabteilung, SA; паравојна формација, "јуришни одред" Национал-социјалистичке немачке радничке партије) до председника владе, потичемо од Адолфа Хитлера и постојимо захваљујући Адолфу Хитлеру!"
Буквално на дан смрти председника Немачке Паула фон Хинденбурга, почетком августа исте те године, канцелар Хитлер је потпуно укинуо место председника и променио војну заклетву, проглашавајући се тако за "вођу немачког Рајха и народа" и за врховног команданта оружаних снага, а наравно да је остао и председник Национал-социјалистичке радничке партије Немачке. Већ за две недеље организовао је и октроисани референдум на коме је, под слоганом "Хитлер за Немачку - цела Немачка за Хитлера", формално и легитимисао и легализовао тај државни удар да би, већ до краја 1938, како је то записао Себастијан Хафнер, "90 одсто Немаца били верници у Фирера"!
У кампањи за изборни плебисцит, 1938, којим је требало да се верификује "аншлус" Аустрије Великој Немачкој, Хитлер је назван "оруђем провиђења", уз старозаветску претњу: "Осушила се рука која напише "не"!'
Немачки социјалдемократи у егзилу сматрали су да је Хитлер добио скоро акламативну подршку Немаца зато што је "отворио нова радна места, створио привредно чудо, створио ред и учинио Немачку јаком, али и никада није престао да експлоатише понижење Немачке у поразу 1918".   
У својим колумнама, већ сам цитирао неке од Хитлерових говора из којих се види да је и он, убрзо, дубоко инфициран вирусом самопровиђења. Рецимо, у говору пред Рајхстагом, 28. априла 1939, он већ искрено верује да је за све што је (ваљда, позитивно) постигнуто у Немачкој заслужан, само и једино, он: "Мојим властитим напорима... савладао сам хаос и вратио ред у Немачкој, јако повећао производњу у свим областима националне привреде... Успео сам да обезбедим нове послове за седам милиона незапослених чије су нам невоље тако дирале срца... Не само да сам политички ујединио немачку нацију, већ сам је, такође, и поново војно наоружао, и покушао сам да, страницу по страницу, ликвидирам уговор (Версајски мировни) чијих 448 чланова садрже најгоре насиље - толико грозно да се никада није од неког народа очекивало да се потчини тако нечему... Вратио сам Рајху покрајине које су нам отете 1919. године; вратио сам у отаџбину милионе несрећних и протераних Немаца; обновио сам хиљаду година старо историјско јединство немачког животног простора; и покушао сам да остварим све то без проливања крви и наношења ратне патње било мом, било другим народима. Остварио сам све ово, иако сам, пре само 21 годину, био непознати радник и војник свој народа... Остварио сам све то захваљујући сопственим напорима..." Јан Кершоу је, у хамбуршком "Шпиглу" (Spiegel, 30.1.2008), писао да је, са јачањем култа, и сам Фирер, негде од 1935, постао све нетрпељивији и према најблажој критици.
Једна од важнијих премиса Хитлерове пропаганде, којом је командовао др Јозеф Гебелс, заснивала се на томе да велике масе неког народа лакше могу да постану жртве велике него мале лажи, због чега је пропагандна мрежа његове партије обухватала 40 регионалних области, подељених на десетине жупанија, које су се даље делиле у скоро 20 хиљада локалних група, а оне, пак, на ћелије које су се састојале од четири до осам блокова стамбених зграда, с тим да је сваки блок имао најмање 40 домаћинстава! Колико је то била перфектно организована пропаганда, показује чињеница да је у знаменитом филму "Тријумф воље", Лени Рифенштал, који је она снимала од 5. до 10. септембра 1934, за време великог партијског конгреса у Нирнбергу, учествовало чак 350.000 Нирнбержана, а рачунајући и све учеснике конгреса и госте тог града, и свих 770.000 људи! (За оне који траже насилне компарације и тамо где их нема, филм започиње кадровима облака изнад Нирнберга, Фирер као да силази са неба, као месија, а онда пролази кроз различите фазе величања вође и његове идеологије: од учесника који се спремају за отварање конгреса, преко лепота инфраструктуре, окупљене масе, "Хитлерјугенда" на вежбалишту, Фиреровог обраћања младима и маси, да би врхунац филма био Хитлеров пролазак кроз ешалоне од 150.000 припадника SS и SA постројби.)
Хитлер је, у пропаганде сврхе, веома често сликан са децом и младима. Током раних година Трећег Рајха енормно је порастао број родитеља који су својој деци давали име Адолф, иако је декретом из 1933, сугерисано локалним властима да обесхрабре овакву праксу како би се заштитило Фирерово име. Већ 1934, штампана је, у огромном тиражу, књига фотографија "Хитлер окружен омладином".
А онда је лудило добило незаустављиве размере.
Годину дана пре него што ће наци-пропаганда немачким родитељим Хитлера понудити као "савршеног Сверодитеља свој немачкој деци" ("Unseren Kindern - die Zukunft durch Adolf Hitler!"), Немачка је била прелепљена сликама Фирера окруженог децом декорисаном кукастим крстовима, и едукативним плакатима на којима је писало: "Kinder, was wißt Ihr vom Führer?" (Децо, шта знате о Вођи?). (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

петак, 6. март 2020.

А деца пуна маште, (наша) деца су украс Ес-ен-еса




По принципу "Држ'те лопова!", у дану када је сама починила два озбиљна противуставна (не)дела, Напредна Пропагандна Машинерија (НПМ) расписала је, "због позива на насилно рушење уставног поретка", тјералицу за првим српским револверашем који ће, макар, Дивљи Бил Хикок да се "провика", кад се ово "Фашиста" израубује од силне упорабе.
Но, до тада, да најпре дорекнем свој став да је твит (слажем се: језички баш незграпан) Фашисте Обрадовића, како се, у официјелној комуникацији највиших државних органа ове земље, титулише један од првака "Бојкот опозиције" - мања опасност "по уставни поредак и територијални интегритет земље" (што је теза Тужибабе редова Вулина) него прекјучерашње антиуставно нерасписивање (!) избора за локалне самоуправе на Косову и Метохији, на једној, односно противуставна злоупотреба деце у политичке сврхе, приликом именовања Врховникове изборне страначке листе, на другој страни, а на шта се глувонема Републичка изборна комисија направила да "није одавле"...
Дакле, шта има толико противзаконитог, тј. "насилнорушилачког" да је "зрело за кривичну одговорност" и "до пет година робије!", у следећем твиту Фашисте (да испоштујем термин којим баратају званичне институције Републике Србије) Обрадовића: "Мислим да нам је потребно хитно изоловање @avucic у карантин јер планира издају Косова и Метохије и насељавање миграната у Србији. Војска Србије и Полиција треба да свргну издајника са власти и сачувају безбедност државе у новој мигрантској кризи."
Да ли се сви слажемо да је у Србији, по Уставу, "Влада" - кад је реч о мигрантској кризи, логично је да су ту, као и у целој Европској унији што видимо, најпозванија министарства репресије- та која "влада"? Пише ли лепо, у Уставу Србије, да је КиМ њен саставни део, па је и све што се тиче заштите 17 одсто територије Републике Србије под НАТО окупацијом - надлежност Владе, а не протоколарног председника Републике? Да ли Војска и Полиција имају обавезу да чувају безбедност грађана и државе? Шта би, сваком добронамерном (чак и да Фашиста мисли политички недобронамерно), могло да значи ово "потребно хитно изоловање у карантин" Овога чије се име, без Његовог одобрења, не сме помињати - осим актуелну метафору са поруком да се Врховник мора (политички функционално) изоловати од свега онога што му од уставних овлашћења не припада, а што је он беспризорно узурпирао?
Позив Војсци и Полицији, пак, "за свргавање с власти издајника", просечном грађанину, вероватно, звучи као рогобатна, можда прејака, политичка квалификација, али - с обзиром на вишак адреналина и безрезервне љубави коју ова двојица гаје ка Врховнику - тешко и као позив за "пучистичко деловање" Стефановић др Небојши или Вулин редову Александру.
Међутим, да уозбиљимо причу.
Поражавајуће је да нико, не само из власти него и из "велике опозиције", не примети да у "распису локалних избора" који је Наша Маја обнародовала 5. ожујка, осим изузимања 15 градова и општина на територији "уже Србије", у којима су ванредни избори одржавани између 2017. и 2019. године, недостаје и свих четрдесетак општина на КиМ?!
Још је тужније да је иста та, Наша Маја, и ономад спикерка српског парламента, и 7. марта 2016, када је раписивала претходне локалне изборе по Србији, "заборавила" да у преамбули Устава пише како је и КиМ део те Србије! Наша Маја, али и наш Врховник (тада у функцији премијера) остали су тада неми на вапај Срба са КиМ који су им предали петицију са више од 20 хиљада потписа којом су тражили да председница Скупштине Србије распише и изборе на КиМ. Тада ју је, руку на срце, још једино њен бивши шеф Војвода Шешељ упозорио да крши Устав и члан 8 Закона о локалним изборима, те да се не може расписивање и одржавање локалних избора на КиМ уређивати неким Бриселским споразумом и "препуштати институцијама самопрокламоване државе Косово".
Подсећања ради, чак су и "досманлијске" власти, све до 2012. године, расписивале, па и организовале, локалне изборе и на добром делу КиМ. Пре осам година, представница ондашње, али и данашње власти, тадашња председница парламента Славица Ђукић Дејановић, расписујући локалне изборе, саопштила је да ће "у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, Влада Републике Србије, у сарадњи са УНМИК-ом, предузети све неопходне радње у вези са изборима на територији Аутономне покрајина Косово и Метохија".
Али, одмах по расписивању, почеле су закулисне калкулације у режији, тада владајућих, ДС и СПС и њихових будућих наследника, напредњака који су четири године, вољом "жутог олоша", паразитирали у парламенту на мандатима које су, на претходним изборима 2008, освојили радикали. Тадашња власт (уз великодушно разумевање напредњака) почела је да се "вади" на то како би транспарентно одржавање локалних избора на КиМ по законима Србије могло да значи "кршење Резолуције1244", иако је то пет година пре, учинио сам УНМИК, узимајући, никада усвојени, Ахтисаријев план као "законску основу" да те изборе организује Приштина, а не Београд. 
Да ли се још неко сећа Крстимира Пантића? Био је то изабрани градоначелник Северне Митровице (напредњак!) који је први одбио да положи заклетву Хашиму Тачију, по цену да никада не преузме ту функцију!
И није је ни преузео, док је, за то време, труст напредних мозгова из Београда "савијао кичму" осталим изабраним српским функционерима да клекну и тиме формално признају да је "Република Косова суверена на целој својој територији".
У истом дану када је Наша Маја починила антиуставно дело "у поврату" (подсећам и на 2016), Српска напредна странка је, истовремено, обелодањујући име своје изборне листе у коме нема ни "С" од Ес-ен-еса, поново директно прекршила Закон о избору народних посланика, али и Устав државе којом влада. Већ на прву лопту, име листе "Александар Вучић - за нашу децу", сугерише да ће и априлски избори протећи у покушају преваре бирача широм Србије којима је, рецимо, на претходним локалним изборима, сугерисано да ће Вучић бити градоначелник свих градова и председник свих општина по Србији, пошто се листа звала "Александар Вучић - зато што волимо Медвеђу, Мерошину, Житиште, Житорађу, Београд, Гаџин Хан, Владичин Хан, Сивац, Београд... (даље упиши сам)..."
Име листе, опет (л)АВовско, "Александар Вучић - за нашу децу", поручује да је управо он најбољи отац, родитељ, свој њиховој, али и нашој деци, да "наша деца" немају будућности без Вучића на власти. То је, више него индиректна, претња свим родитељима, али и бакама и декама, да се случајно не усуде да не изађу на изборе и да не гласају за Врховника, јер, у супротном, раде против интереса властите деце и унучади! Порука иде и нијансу дубље: он није само у метафоричком, него и у фактичком смислу бољи отац свој деци, па чак и од њихових правих родитеља, и свако ко се усуди да не подржи његову партијску листу - тај ризикује да му, због "неодговорности према будућности наше деце", у неком тренутку, буде одузето његово дете!
Чудно је да је РИК, не трепнувши, само примила к знању име ове листе, а да се не оглашавају ни, често и због много бенигнијих повода, прегласне организације цивилног друштва. То тим пре што, већ неколико година, Врховникова партија, без пардона, инструментализује децу у политичке сврхе. Не тако давно, хор новосадске гимназије "Јован Јовановић Змај" наступао је на страначком скупу напредњака. Родитељима се, широм Србије, приликом посете председника Ес-ен-еса тим градовима, подмећу на потписивање формулари којим они дају сагласност да се деца сликају, друже, пимплују или убацују у кош са председником лично. Све по принципу, "хајде, пробај да не потпишеш, па да дете остане обележено у школи, међу другарима". Пре неколико дана, у Горњем Милановцу је била показно-тактичка вежба како Врховник замишља "нашу децу". Родитељима су на потписивање достављане сагласности за дочек Председника и сликање њихове деце с Врховником.
Шта вели "позитивно законодавство", мада ово питање делује утопистичко "уз ветар"?
Устав Србије (члан 37), на пример, каже да лице, тек пунолетством, "стиче способност да самостално одучује о свим правим и обавезама", а до тога доба би, очигледно, неко морао да га штити од свих потенцијалних видова злоупотребе. Члан 64, који се односи на права детета, констатује да су "деца заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања".
Занимљиво је да се, у члану 81 Породичног закона, идентификују случајеви када постоји злоупотреба родитељских права и то су све оне ситуације у којима "родитељ злоупотребљава било које родитељско право, па на тај начин обухвата и право родитеља да усмерава и васпитава дете у складу са сопственим моралним и вредносним системом и убеђењима, а чиме је обухваћено и - политичко усмеравање деце"!?
Још пре 27 година, организација "Пријатељи деце Србије", издала је "Кодекс - деца и медији", утемељен на Конвенцији о правима детета Уједињених нација, а посебно овог документа названо је "Кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба". Тада су то прихватиле све, тада постојеће странке, чиме су се обавезале да "неће деловати међу малолетницима и неће их укључивати у своје активности", док су се медији обавезали да нееће уступати простор и време онима који делују супротовно слову и духу овог кодекса.
Верујем да ће се овога придруживати и млађана Ес-ен-ес и, традиционално, сама себе пријавити РИК-у с предлогом да јој се промени име изборне листе.
(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

четвртак, 5. март 2020.

Kome i zašto odgovaraju političke krize u regiji



Da li su političke krize nedavno otvorene u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori te ona koja traje na Kosovu na neki način povezane. - Zemlje u kojima se dešavaju krize sada liče na zonu predratnog konflikta, smatraju politički analitičari
Da su trenutne političke krize na Balkanu, nedavno otvorene u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori te ona duža na Kosovu, na neki način povezane i da neko stoji iza njih moglo se čuti u javnosti odkako je počela blokada državnih institucija u Bosni i Hercegovini. Ovo je izjavio i akter te krize, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, koji je nedavno poručio da samo "naivni mogu da pomisle da su slučajno u isto vrijeme otvorene krize u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu". Prema Dodiku, iza svega stoji međunarodna zajednica, koja pokušava "da razdvoji i degradira srpski narod".
Sagovornici Al Jazeere tvrde da se uzroci pojava političkih kriza ogledaju u nedjelovanju Evropske unije i širenju ruskog utjecaja te zbog nacionalističkih ideja koje nisu prestale postojati.
"Krize u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu, iako imaju potupno različite povode, čini mi se da imaju neke zajedničke uzroke. Jedan je odsustvo ozbiljne, zamišljene strategije Evropske unije, koja je dopustila da se u regionu Zapadnog Balkana povampire uticaji Rusije preko glavnog izvršioca, a to je preko Srbije. Evidentni su uticaji rusko-srpske politike i u Bosni i Hercegovini kroz aktivnosti Dodika, i u Crnoj Gori, kroz aktivnosti Srpske pravoslavne crkve, i na Kosovu, kroz odsustvo osjećaja za relanost i pregovore sa Kosovom", mišljenja je Draško Đuranović, politički analitičar iz Podgorice.

'Politika zaacrtana u memorandumu SANU'
Smatra da postoje i neki interni razlozi. Što se tiče Crne Gore, dodaje, SPC i litije, koje su možda najveće okupljanje naroda u posljednjih 20 godina, vrše veliki politički pritisak na crnogorsku vlasti te je za Đuranovića teško povjerovati da se radi o "odbrani, kako se navodi, svetinja na teritoriji Crne Gore".
"Naprotiv, po Zakonu o slobodu vjeroispovijesti, Crna Gora upravo uvodi red u odnose između države i vjerske zajednice i jedina vjerska zajednica koja je protiv Zakona je upravo SPC. Ona se sada predstavlja kao posljednji i najjači bastion velikosrpske ideje, koja egzistira na Balkanu još od vremena 'Načertanija', odnosno ideje u kojoj gubitak Kosova može da se nadoknadi, uslovno rečeno, teritorijalnim dobitkom [entiteta] Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i izlaskom na more preko Crne Gore, naravno, u političkom smislu. To su neki ostaci one iste politike zacrtane u memorandumu SANU-a [Srpska akademija nauka i umetnosti], koju sada, makar direktno, više ne sprovodi zvanični Beograd, iako to vrlo jasno podržava, nego u Crnoj Gori konkretno sprovodi SPC."
S druge strane, Cvijetin Milivojević, politički analitičar iz Beograda, ima suprotno mišljenje. On smatra da je u Crnoj Gori više riječ o građanskom, a ne političkom pokretu, koji ima vjerski povod, te dodaje da ostale vjerske zajednice podržavaju ovaj stav SPC-a da se ne može nacionalizirati imovina koja ima titulara. Ne vidi da su krize u regiji povezane, a smatra da su priče da iza njih stoje zvanični Beograd, Moskva, Brisel ili Washington više liče na teorije zavjere.
Također, ističe da je Crna Gora poseban slučaj. Srbija je, kaže Milivojević, bila među prvima koja je priznala njenu nezavisnost, ali nije sporno da u dijelu političke elite u Beogradu postoji nipodaštavanje crnogorske nacije.
"Ali, nije sporno ni nešto drugo, da kod samih Crnogoraca postoji dvojba identiteta; 30 posto pravoslavaca u Crnoj Gori izjašnjavaju se kao Srbi, a 65 do 70 posto kao Crnogorci. Što se tiče litija, tamo se, na svu sreću, još uvek nisu uključili politički mešetari i ja sam potpuno siguran da, kada bi se uključili politički predstavnici srpskih stranaka iz Crne Gore, da bi ti protesti vrlo brzo pukli. Dok god se ovde bavi temom imovine i ona se ne politizuje, ovi protesti imaju građanski prizvuk i oni ne bi smeli u normalnoj zemlji da škode vlasti. Šta je način da se ugase protesti? Oni ne traže smenu [predsjednika Crne Gore Mila] Đukanovića ili Vlade, traže da se ili ne primenjuje ili ukine zakon o imovini."

'Rusija više utiče na Dodika od Vučića'
S druge strane, Milivojević smatra da postoji "toplo-hladno igra" koju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić igra u Bosni i Hercegovini, budući da, kaže, ima opsesiju da on treba biti garant stabilnosti i neka vrsta regionalnog lidera zemalja koje nisu ušle u Evropsku uniju.
"On, u zvaničnoj i nezvaničnoj komunikaciji sa predstavnicima RS-a, a pogotovo sa Dodikom, zapravo, igra ulogu 'dobrog momka'. Ako Dodik povuče neki radikalniji potez, isihtren i nediplomatski, onda je tu Vučić da kaže da se ne slaže sa tim. Ne sumnjam da on nagovora Dodika da povuče određene poteze, ali u svakom slučaju, on je taj koji na neki način može da svojim autoritetom, iz pozicije predsednika Srbije, izvrši neku vrstu pritiska na Dodika. Međutim, mislim da u ovom trenutku on nema dominantan uticaj na Dodika, nego da dominantan uticaj ima Rusija. Ako se sa nekim konsultovao, verujem da se Dodik konsultovao sa Rusima, ali takođe, ne zaboravite da već tri godine, kako su naglo uspostavljeni dobri odnosi između Turske i Rusije, postoji jedna vrsta džentlmenske podele interesnih sfera. Potpuno je jasno da dominantan uticaj na lidere bošnjačke političke elite ima [predsjednik Turske Recep Tayyip] Erdogan, kao što je jasno da uticaj na Dodika ima Kremlj."
Što se tiče Kosova, Milivojević kaže da je tu uveden presedan na način raspada Jugoslavije, koji je propisala Banditerova komisija, te se od pravila o šest država, bivših republika, odstupilo priznavanjem Kosova od nekoliko najjačih zapadnih zemalja. Drugi problem, po njemu, je što je od početka pravljena jedna vrsta poređenja bh. entiteta Republika Srpska i Kosova.

Krize i stara ideja o 'velikoj Srbiji'
"Problem između Beograda i Prištine, kako se to u Srbiji kaže, konstantan je i ne samo ova vlast Vučićeva, nego i neka buduća vlast, neće tek tako priznati nezavisnost Kosova, a to jeste uslov da bi Kosovo ušlo u Ujedinjene nacije. To će ostati zamrznut konflikt vrlo verovatno, ali to ne znači da taj problem mora da otvara ratno žarište. Ako postoje stalni pregovori, kao što postoje, ljudi mogu normalno da žive."

Agron Bajrami, urednik prištinskih dnevnih novina Koha Ditore, ne slaže se s ovim stavom. Kako kaže, glavni faktor svih ovih kriza je "stara nacionalistička ideja o 'velikoj Srbiji', po kojoj dijelovi svih tih zemalja trebaju pripasti srpskom narodu, a koja još uvijek nažalost ima dominantnu ulogu zvaničnog Beograda".
"Imate RS, koja je produkt tih politika 90-tih, koje još uvijek jesu politike vlasti u Beogradu, i imate problem u Crnoj Gori, koji se povezuje, ne samo s crkvom, nego i politikom srpskog naroda, i koji smatra Crnu Goru svojom teritorijom, koja je na, neki način, otuđena od jednog dijela Crnogoraca, te imate našu situaciju na Kosovu, gdje već 20 godina od završetka rata imamo isti problem. Nije samo Aleksandar Vučić tu glavni akter, nego tu postoje cijele institucije, vlast i jedan ogroman dio opozicije. Svi oni stoje na tim starim nacionalističkim pozicijama i smatraju da ono što se izgubilo 90-tih može dobiti na neki drugi način danas."
Mladen Mirosavljević, politički analitičar iz Banja Luke, smatra da situacija u ovim zemljama sada više liči na zonu predratnog konflikta, u kojem je svako svakom "neprijatelj", s kojim su ostali neraščišćeni računi. U isto vrijeme, kaže, Evropska unija je zbunjena i neodlučna da li, i koje, države regije primiti u članstvo.

'Kao zona predratnog konflikta'
"Amerika vodi svoju politiku 'štapa i šargarepe'. Globalni sukob interesa i svrstavanje ko je uz Ameriku, a ko uz Rusiju i Kinu ima svoje reperkusije itekako u zemljama regije, koje funkcionišu po sistemu spojenih posuda. To bi mogao biti globalni uzrok krize u regiji, ali tu su i drugi, mnogo važniji uzroci. Imamo situaciju da je čitava regija i dalje izuzetno opterećena ratnim naslijeđem. Od devedesetih godina pa naovamo nije izgrađeno nikakvo demokratsko iskustvo, ni politička kultura. Situacija u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori više liči na onu iz devedesetih godina i sve ono što se istovremeno događa u njima nije nimalo slučajno."
Ključni uzrok kriza, mišljenja je Mirosavljević, je to što se ništa u tim državama nije dogodilo pozitivno od tih ratnih devedesetih, vlast je skoncentrirana u vladajućim političkim elitama, kojima rukovodi osoba koja ima apsolutnu vlast, više nema nikakvog dijaloga, čak ni onog kakav je postojao unazad deset godina, niti je on više i moguć, a opozicija postoji tek u obrisima.
"Više ne postoji nikakva ideologija, osim ideologije interesnih grupa i ličnih interesa, i to isključivo finansijskih ličnih interesa", zaključuje Mirosavljević. (Izvor: Al Jazeera, www.balkans.aljazeera.net, Vedrana Maglajlija, 4.3.2020)

Milivojevic na TV Nova S o startu izborne kampanje


Резултати претраге

Веб-резултати

Пре 6 сати - Отпремио/ла NOVA S
Follow us Nova S: Portal▶️https://nova.rs/ FaceBook▶️https://www.facebook.com/novastv Twitter ...

https://www.youtube.com/watch?v=YQwpTHxUztY

понедељак, 2. март 2020.

Slučaj Šabac: Do izbora dva putića




Ja mislim da je Nebojša Zelenović preveliki optimista, koji, kada biste ga stavili na poligraf, nisam siguran da bi bio uveren u svoju pobedu, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) politički analitičar Cvijetin Milivojević i dodaje da će gradonačelnik Šapca uspeti da ostane na vlasti samo ako Vučić odluči da to koristi kao dokaz da demokratija u Srbiji postoji.
Milivojević veruje da je jedini mogući odgovor opozicije na nedemokratske izborne uslove da od izbora treba da napravi cirkus i farsu.
"Vidim da su se pojavili predlozi na društvenim mrežama kako iskoristiti korona virus i odvratiti starije sugrađane od izlaska na birališta, kako ih uplašiti da je sprej kojim se prska njihov prst kineske proizvodnje", kaže Milivojević.
Naglašava i da će nakon bojkota, čiji uspeh ne treba meriti procentima izašlih, vlast Aleksandra Vučića izgubiti legitimitet i početi da se urušava.
RSE: Zašto gradonačelnik Šapca želi da učestvuje samo na lokalnim izborima u tom gradu, a da bojkotuje pokrajinske i republičke?
Milivojević: Logika ovih koji su najavili izlazak na izbore je da ne žele da predaju vlast bez borbe, tj. da imaju odgovornost prema onima koji su ih birali, na sličnim nedemokratskim izborima, pod sličnim nedemokratskim uslovima, a ipak su uspeli da nakon tih izbora formiraju vlast.
Mislim da je njihova namera da pokažu da oni time ne razbijaju taj jedinstveni opozicioni front za bojkot i da smatraju da je uzorak biračkog tela u tim njihovim sredinama izuzetno mali i da ne može da utiče na uspeh ili neuspeh bojkota u čitavoj Srbiji. Zelenović misli da će samo pet odsto građana u Šapcu poslušati poziv na bojkot i bojkotovati izbore. Zaboravlja da je tih pet odsto građana koji neće izaći na izbore, to su potencijalno njegovi glasači, to su oni koji glasaju za opoziciju. Dakle, on ima minus pet odsto u startu, ako ih ne bude više.
Zelenović me ubeđuje jednom prilikom da će neko ko dođe na glasačko mesto, i dobije dva listića, jedan za parlamentarne i jedan za lokalne, uzeti samo onaj za lokalne, a neće za parlamentarne, jer to je njegovo građansko pravo. Pa šta će taj čovek? Da napravi incident na biračkom mestu? Zašto bi neko javno demonstrirao svoju hrabrost. Ljudi su ovde, po prirodi stvari, plašljivi. Svako ko uđe na biračko mesto tog dana i uzme listić i poprskaju ga onim sprejem i potpiše se da je preuzeo listić, on se vodi kao neko ko je izašao na izbore.
Ja mislim da je on preveliki optimista, koji, kada biste ga stavili na poligraf, nisam siguran da bi bio uveren u svoju pobedu.
RSE: Zašto smatrate da su izborni uslovi u Šapcu i opštinama u kojima je opozicija na vlasti bolji nego u mestima gde vlada SNS?
Milivojević: Jesu bolji nego u nekim sredinama gde ove opozicione stranke nisu na vlasti. To je nesporno. Vi u Šapcu imate nekoliko medija koji su zaista uticajni na lokalnom nivou, a koji su otvoreni mediji.
Postoji nekoliko televizija koje se gledaju tamo, dvoje novina, što je za današnje uslove i neverovatna situacija. Uprkos tome, i dalje je dominantan uticaj ovi velikih medija i na građane Šapca. Medijska situacija je bolja u Šapcu i to nije sporno.

RSE: Medijski konkursi u tom gradu govore suprotno. Televizija Šabac dobija značajno više sredstava od svih ostalih medija.
Milivojević: S tim što sam ja razumeo da je ta televizija privatna.
RSE: Baš kao što je i televizija Pink.
Milivojević: Ja se slažem sa vama i nešto slično sam rekao gospodinu Zelenoviću. On je potpuno zaboravio da njegova stranka nije pobedila ni na prošlim izborima 2016, već je imala dva odsto manje glasova od SNS-a. To je bio odličan rezultat, a Zajedno za Srbiju je bila poželjniji koalicioni partner ostalim udruženjima građana koji su prešli cenzus.
Čak i da uspeju da osvoje 40 odsto glasova, što izgleda nemoguće, nisam siguran da bi im bilo dopušteno da formiraju vlast, osim ukoliko Vučić to lično ne odluči. Naterali bi se neki mali partneri da prave koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. U ovom trenutku, nisam siguran da su oni, zbog medijske torture ovih velikih nacionalnih medija, poželjniji koalicioni partner.
RSE: Gradska vlast svakako kontroliše lokalna javna preduzeća. Da li to daje sigurnost Zelenoviću i Paunoviću da uđu u borbu za očuvanje vlasti u Šapcu i Paraćinu?
Milivojević: Ja mislim da je odnos zaposlenih u jednom gradu, kao što je Šabac, u lokalnim javnim preduzećima i lokalnim ustanovama, u odnosu na one koji u istom tom Šapcu rade u javnim preduzećima i administraciji pod kontrolom države, jedan prema četiri. Dakle, četiri puta više tih kapilarnih glasova potencijalno može da kontroliše Srpska napredna stranka, kao vladajuća stranka u Srbiji.
RSE: Prema rečima Zelenovića on na izborima grad brani od mafijaša Milana Ostojića Sandokana, kog je označio kao vođu SNS-a u Šapcu. Da li je to strategija zastrašivanja, slična onoj koju SNS koristi protiv opozicije?
Milivojević: Svakako da liči. Nije mi to čak ni simpatično. Možda to nešto znači biračima u Šapcu. Nije nemoguće da on na taj način pokušava da animira i zgusne svoje biračko jezgro i da ga motiviše dodatno.
Kao što reče nekadašnji predsednik DS-a Bojan Pajtić, svaki grad i opština u Srbiji ima svog Sandokana. Imamo mi jednog Sandokana i na nivou Srbije. Šta radi vlast sve vreme. Ona plaši Srbiju fašizmom koji ne postoji. Ako pitate nekoga kako se zove lider Dveri, prva asocijacija će biti fašista Obradović. Tek se posle setite da mu je ime Boško. Isto je i ovo plašenje Srbije tajkunom Đilasom. Ako je ukrao 619 miliona, koliko trvdite, što ga ne uhapsite. Evo, svi ćemo aplaudirati.
RSE: Da li je građanima jasno šta im opozicija poručuje? Poruke idu u prilično različitim smerovima.
Milivojević: Mislim da nije, ali za to ne možemo da krivimo samo opoziciju, već one koji upravljaju javnim kanalima komunikacija, a to su dve ključne televizije - javni servis i najgledanija komercijalna televizija sa nacionalnom frekvencijom. To su televizijske trovačnice koje zagađuju javni prostor Srbije. Većina građana nije ni čula da postoji neki bojkot.
RSE: Šta je rešenje u takvim uslovima?
Milivojević: Odgovor opozicije na ovo što se dešava može biti dvojak – da se od svega napravi jedna velika farsa, igraonica, cirkus, performans, nazovite to kako hoćete, ili da dođe do konflikta, što niko normalan ne želi, ali nije nemoguće. Vidim da su se pojavili predlozi na društvenim mrežama kako iskoristiti korona virus i odvratiti starije sugrađane od izlaska na birališta, kako ih uplašiti da je sprej kojim se prska njihov prst kineske proizvodnje.
Opozicija je postavljajući maksimalističke ciljeve Vučiću morala da razmišlja i šta je to minimum da bi izašla na izbore. Međutim, video sam da u opoziciji ne postoji spremnost za takvu vrstu razgovora. Vučić je u ovom trenutku previše jak da biste od njega mogli iznuditi sve. Ja sam mislio da je minimum da opozicija pokaže znak dobre volje i da se pojavi na lokalnim izborima, a da za uzvrat Vučić, ako je potrebno i pod međunarodnim pritiskom, odloži parlamentarne izbore do kraja godine.
To bi na neki način i Vučića relaksiralo, a otvorilo bi prostor da ujedinjena opozicija osvoji više gradova. To je recept kako je srušena vlast Slobodana Miloševića 2000. godine. Ljudi su zaboravili da je opozicija tri meseca pre toga složno, širom Srbije, u građanskim protestima, branila osvojenu vlast u pedesetak opština i gradova. To je bila neka vrste baze na osnovu koje je, nakon dve i po godine, uspela da pobedi Miloševića.
RSE: Ima li baze u ovom trenutku? Opozicija je na vlasti u samo pet lokalnih samouprava.
Milivojević: Ja vam govorim šta bi bilo da se opozicija pojavila na lokalnim izborima, a takva vrsta dogovora se mogla postići. Ima jedna paradoksalna situacija, koja ne ide na čast onima koji su pregovarali i pravili zahteve. Niko iz opozicije nije tražio da se razdvoje termini lokalnih i parlamentarnih izbora.
RSE: Zbog čega?
Milivojević: Zato što je deo njih, dok su bili na vlasti, isto to radio. Mi trideset godina imamo nenormalnu situaciju da se većina lokalnih izbora poklapa sa terminima nekih većih izbora, bilo predsedničkih, bilo parlamentarnih, a najčešće i jednih i drugih. I sve to da bi onaj ko je najjači - u ovom trenutku je to SNS, a nekad je bio DS - na miru i u tišini mogao da jednim udarcem pobedi na svim izborima.
Međutim, oni nisu to ni zahtevali. Bavili su se perifernim temama, umesto da se usredsrede na te krunske zahteve. Kada ste došli u takvu situaciju, potpuno je očekivano da će se ljudi vratiti sami sebi, da će tu biti malo egoizma, kao što vidimo u slučaju malih stranaka i lokalnih stranaka. Ima egoizma i kod onih velikih stranaka koje ne učestvuju nigde u lokalnoj vlasti, a koje su u Savezu za Srbiju. Lako je velikim strankama, koje ne učestvuju nigde u lokalnoj vlasti, da obnaruduju bojkot svih izbora.
RSE: Da li će tih nekoliko procenata izašlih u Šapcu biti ključni za uspeh ili neuspeh bojkota?
Milivojević: Neće. Ja se ne mislim da se uspeh bojkota meri procentima.
RSE: Čime se onda meri?
Milivojević: Meri se time da li će vlast koja je bude izabrana nakon tih izbora biti legitimna da donosi odluke koje se odnose na državni identitet Republike Srbije. Nakon što se konstituiše ta nova-stara vlast, ona neće imati legitimitet da se bavi bilo kojom temom koja se odnosi na državni identitet.
Ja sam zagovornike bojkota shvatio kao ljude koji rade na malo duže staze. Oni smatraju da se ovaj sistem urušava. Vrlo brzo ćemo videti kako će ta podrška Vučiću, koja izgleda kao apsolutna u ovom trenutku, početi da se krnji.
RSE: Zašto nema legitimitet kad na izbore ne izlazi samo jedna opoziciona grupa?
Milivojević: Zato što tu opozicionu grupaciju čini ogroman broj politički raznorodnih ideologija. Tu imate stranke klasične građanske orijentacije, nacionalne orijentacije, stranke centra, stranke koje su rodonačelnici demokratije u Srbiji, kao što je Demokratska stranka, koja ne zaboravite postoji sto godina.
RSE: Na beogradskim izborima osvojila je 2 odsto glasova.
Milivojević: Nema to veze. Ako govorite o stranci koja je brend na političkom nebu Srbije, to je ta stranka. Ne može brend biti Srpska napredna stranka koja je napravljena od raskolnika iz Srpske radikalne stranke pre sedam, osam godina. To nije brend.
Vi imate paradoksalanu situaciju, da se vlast koja kontroliše sve, i dalje inati. Umesto da pokaže dobru volju i malo oslobodi medije, oni iz dana u dan diskvalifikuju, targetiraju, ne samo političare iz opozicije, već i ljude koji kritički misle u Srbiji, koji kritički govore.
Ja sam zagovornike bojkota shvatio kao ljude koji rade na malo duže staze. Oni smatraju da se ovaj sistem urušava. Vrlo brzo ćemo videti kako će ta podrška Vučiću, koja izgleda kao apsolutna u ovom trenutku, početi da se krnji. (Radio Slobodna Evropa, razgovor vodio: Filip Lukić; www.slobodnaevropa.org, 29.2.2020)