Зашто су нелегални избори родили октроисани парламент?

Јесам "само" политиколог - комуниколог, а не правник или, макар, политичар; признајем да, можда, не знам шта је уставописац хтео да каже, али иако нисам ни овлашћени уставотумач, ред је да, уочи конституисања ОКТРОИСАНОГ парламента, коначно, на једном месту, образложим зашто сматрам да су избори одржани 21. јуна били НЕЛЕГАЛНИ (легитимност ми овде није тема)...

Идемо редом.

Прво: датум расписивања избора - "мистерија датума хултог пацијента" (о томе сам, делимично, писао у истоименом блогу, 11.4.2020)...

Врховник је 23. фебруара најавио да ће расписати изборе по повратки из Вашингтона („почетком марта“), али „не на свој рођендан, 5. марта, ни 4. марта који се рачуна као датум Стаљинове смрти“. Врховник је америчку визиту окончао 3. марта, а већ сутрадан (ипак, на Џугашвилијеву годишњицу!), расписао изборе за Народну скупштину! Иначе, 5. марта је Египат констатовао ковид19 код мушкарца који се вратио из Србије, а још 3. марта „Ер Сербиа“ je отказала лет за Милано и назад. Зашто је Врховник, ипак, пожурио - одговор смо добили већ у петак ујутро (6.3), када је министар народног здравља саопштио да је дошло до заражавања „нултог (импортованог) пацијента“ из Бачке.

Сајт "Worldometers.info“ тврди да је први случај заражавања у Србији утврђен 5. марта. Чак се и Врховнику, на једној прес конференцији, омакло да призна како је „4. марта утврђено да у Србији има заражених коронавирусом“, из чега се да закључити да је он ту информацију имао и оног дана када је расписивао изборе. Затим је, до тада, широј јавности, непозната, заменица директорке „Батута“, на РТС-у, обзнанила да је прва инфекција коронавирусом у Србији изолована 1. марта („био је то импортовани случај, та особа је изолована, хоспитализована и није се даље проширило“), а онда је „два дана после првог, забележен и други случај коронавируса“. А након што се, сутрадан, у покајничком обраћању, "досетила" да је био у питању лапсус, и да је „мислила на прву недељу марта, а не на 1. март“ - Докторка Дарија је официјелно промовисана у главну звезду Кризног штаба чији, испоставиће се ових дана, није ни била (изабрани) члан!

И Доктор „Најсмешнији вирус“ је, месец касније, признао да је „нама све у вези са короном почело још у фебруару, за нас конкретно овде, нама је почело пре епидемије, нама није четврта недеља, нама је шеста, седма недеља већ“! Овај признати дечији пулмолог и (бивши?) члан тзв. Кризног штаба је, и раније, говорио да смо, и пре званичног „нултог“, „имали већ гомилу блажих случајева, да смо још у фебруару имали прве случајеве који нису препознати, да је код нас вирус већ доста циркулисао, ми смо имали много људи који су долазили из Италије“. Да све буде више него јасно, потврдиле су и "Вечерње новости" које су, после излечења "нултог пацијента", у репортажи о том човеку, написале да је заражавање утврђено 5. марта!

Друго: Председник Републике се, тек што је, тог 4. марта, расписао изборе - дакле, у тренутку када је знао да је вирус већ изолован у Србији - експресно, ваљда из функције председника Ес-ен-еса, похвалио како јесте да је потребно 10.000, али „ми ћемо скупити 20 до 30 хиљада потписа само за једно поподне“!? И, заиста, већ у предвечерје тог 4. марта, дворски вучићоид у 18.32 обзнањује да је „за само четири сата, скупљено 29.000 потписа“, са све сликама кркљанца по одборима Ес-ен-еса, те нашим најстаријим суграђанима из категорије + 65 Жиком Шареницом и Бранком Коцкицом у првим редовима! Ес-ен-ес је у четвртак у подне (5.3), у част Председниковог и Председниковог (и Србије и Ес-ен-еса) 50. рођендана који је „падао“ баш 5.3, предала листу за парламентарне изборе коју је подржало близу 50.000 грађана. Све до 14. марта, Врховникови виделисти са локала, масовно су прикупљали потписе за напредњачке сателитске листе, а с обзиром на број предатих листи које ни у сну саме не могу скупити 10.000 потписа, било је неопходно да једни другима у врат, без заштитних маски, дува још најмање 40.000 хиљада симпатизера Ес-ен-еса... Увече, 6. марта, међутим, Врховник се, упркос томе, хвали да је 90.000 људи потписало за Ес-ен-ес, а у вези са коронавирусом рече да „25 пута више људи у свету умире од уједа комарца него од тога“. Успут, Председник и Председник је, без пардона, први предизборни митинг Ес-ен-еса, пред најмање хиљаду радника, одржао у ваљевском „Крушику“ 9. марта!

Треће: Да ли ико, иоле писмен, осим Уставног суда Србије који је је то тако тумачио и у време када је председник и Србије и своје тадашње странке био Борис Тадић, сматра да функција председника Републике јесте, а функција команданта најјачег политичког фронта који броји 750.000 чланова - није јавна функција, али би зато јавна функција била, на пример, директоровање у јавно-комуналном предузећу у Трговишту, ако оно тамо постоји?! У пређашњем случају, констатовасмо да је Врховник, на дан расписивања избора, пет минута био председник свих грађана Србије, а онда цело поподне и вече председник само 750.000 својих страначких другова и симпатизера своје странке. Е, то што, рецимо, у Закону о Агенцији за борбу против корупције или у Закону о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, пише да се јавном функцијом сматра само функција коју функционер врши на основу избора, постављења и именовања у органе Србије, покрајине, општине и града и у органе њихових јавних предузећа - није разлог да се не постави логично питање: да ли, Уставом дефинисани, председник свих грађана Србије може да буде, ни по бабу ни по стричевима, председник свих грађана, ако већ председникује војском од 750.000 својих фанатичних партијских војника?

Четврто: Када су већ "спојиве" функције председника Републике и председника (најјаче владајуће) странке, зашто је онда, у интервјуу "Новостима", 8.5.2012, после парламентарних и првог круга председничких избора, баш Александар Вучић, као заменик председника Ес-ен-еса и главни менаџер председничке кампање Томислава Николића, најавио да ће "Николић, за разлику од Тадића, бити председник свих грађана, а не само своје партије"?

Пето: Ванредно стање због пандемије вируса (које је означило и "замрзавање" предизборних радњи, али не и предизборне функционерске кампање председника Ес-ен-еса и његове странке) није увела Народна скупштина, како то Устав налаже, него је то учињено потписима председника Србије, председнице Владе и председнице парламента, дакле, тројца из највишег руководства Ес-ен-еса. Још је, правно и логички, несувислије образложење зашто то није у марту (већ, ретроактивно, у мају, када смо имали немерљиво већи број заражених) учинио парламент: наводно, зато што је, уредбом или закључком Владе (иако је то само подзаконски акт!), било забрањено да се на једном месту састане више од 100 људи, а парламент броји 250 посланика?!

Шесто: Пре него што је изборна кампања "одмрзнута", бивши сазив Народне скупштине је усвојио (8. маја, дакле, усред изборне кампање, објављено у "Службеном гласнику"!) и измену Закона о избору народних посланика, е да би се "охрабриле" на излазак хиперконструктивне или сателитске изборне листе за које је 10 хиљада потписа био недостижан циљ. Класично, протизаконито мењање изборних услова и правила, у тренутку када се "утакмица увелико игра": омогућено је оверавање потписа и у локалним управама итд.итд.

Седмо: Изборе за народне посланике расписује председника Републике, 90 дана пре истека мандата Скуптшине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана (Члан 101 Устава). То је могло да значи само једно: да су избори морали не само да се одрже, него и окончају, месец дана пре истека мандата бившег скупштинског сазива, тј. пре 3. јуна. Уосталом, да је неко много важан потегнуо за Титовим поимањем права ("не морате се држати закона као пијан плота"), сведочи и чињеница да, током мајске седнице бившег парламента, није предложен било какав правни модус за затварање овог противуставног вакуума који је отпочео 3. јуна и траје, ево скоро, два месеца. А тада се још могло позвати на вишу силу, због које је, на самом почетку кампање било уведено, па почетком маја, укинуто ванредно стање - као разлог за неуставно кашњење у окончавању изборног процеса.

Осмо: Намеће се и следеће питање: ко заказује прву седницу (нове) Народне скупштине (по Уставу, то чини "председник Скупштине из претходног сазива") - пошто Србија, од 3. јуна, нема нити једног народног посланика? Да ли то може да учини било ко од бивших челника парламента од 1990. године (С. Унковић, Р. Божовић, З. Соколовић, Д. Томић, Д. Маршићанин, Н. Мићић, Т. Николић, О. Дулић, С. Ђукић - Дејановић, Н. Стефановић...) или нико од њих?

Девето Члан 102, више него јасан: Мандат народног посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Народној скупштини и траје четири године, односно до престанка мандата народних посланика тог сазива Народне скупштине. Дакле, 3. јуна су истекли мандати свих 250 народних посланика бившег сазива.

Десето: Председник Републике, према слову Устава (члан 111) изражава државно (не унутарстраначко, на пример) јединство Републике Србије! Члан 115 прописује да председник Републике "не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност". Председник има осам (и само осам!) уставних надлежности, међу којима свакако није узурпирање надлежности Владе, као важнијег дела извршне власти, а поготово не и овлашћења и надлежности законодавне ил правосудне власти.

Даље: Члан 120 Устава каже да председника Републике, када је спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран - замењује председник Народне скупштине. Збиља, када је након истека мандата бившег сазива Народне скупштине, Врховник путовао у иностранство, примера ради, у Париз или Бања Луку, ко га је мењао у земљи када, од 3. јуна, немамо народне посланике у мандату, па тиме ни првог међу 250 једнаких који би требало да се одазива на титулу "председник Народне скупштине"? Да ли је држава, с обзиром да нема ни парламент ни Владу, заправо, била обезглављена када је из ње била службено одсутна једина легална и легитимна институција извршне власти - председник Републике?!

И даље: Према члану 122 Устава, Влада је носилац извршне власти. Њена прва надлежност је да утврђује и води политику. Очито је да се бивша влада била одрекла те своје најважније уставне надлежности у корист председника Ес-ен-еса који је, истовремено, и председник Србије. Но, ако на ту неуставну чињеницу и зажмуримо на оба ока, како помирити факат да, од 3. јуна, иако је, по члану 124, "Влада одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије" итд, ми немамо ни парламент ни владу коју је тај, бивши скупштински сазив, изабрао, па како, онда, да непостојећа влада одговара непостојећој скупштини?

И даље: Члан 128 Устава не оставља места никаквим недоумицама: "Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала." Према томе, пошто је сазиву Народне скупштине који је изабрао Владу Ане Брнабић, мандат истекао 3. јуна, Ана Брнабић се, дакле, лажно представља као "председник Владе", па чак и као некаква "премијерка", што је потпуно неуставна, апсолутна непозната, правна категорија у нашем праву. Термини "техничка влада" илити "техничка премијерка", за којима посежу ови што покушавају да ваде "кестење из ватре", бранећи режим од њега самог, односно од његовог свесног и бахатог бруталних кршења Устава и закона - поготово су бесмислени. Јер, да би влада којој је престао мандат могла да врши послове одређене законом до избора нове Владе, било је неопходно да тој влади "мандат престане пре истека времена на које је изабрана, изгласавањем неповерења, распуштањем Скупштине или оставком председника Владе", а - ништа од тога се није десило!

И даље: Закон о избору народних посланика, такође, констатује да Народна скуптшина има 250 посланика који се бирају на четири године. Члан 27 каже да се избори за посланике одржавају најкасније 30 дана пре истека мандата посланика којима истиче мандат, чиме се поново враћамо на уставну обавезу да су избори морали да се одрже најкасније до 4. маја.

И даље: Члан 7 истог Закона о избору народних посланика прописује да заштиту изборног права обезбеђују Републичка изборна комисија, Управни суд и надлежни судови. Ако РИК саопшти коначне резултате, а не сачека, пре тога, пресуде Управног суда у вези са изборима (као што није учинила) - да ли је "обезбеђена потпуна заштита изборног права"?

И даље: Члан 42 истог закона, у ставу 2, прописује да се назив изборне листе одређује према називу политичке странке која листу подноси, а у назив се може укључити и име и презиме лица које партија одреди као носиоца изборне листе. Како онда објаснити чињеницу да је, са наводне листе Српске напредне странке, изостављено име Српске напредне странке која ће, у октроисаном парламенту, контролисати четири петине парламента? Једино као обична превара бирача, њихово довођење у заблуду да се Александар Вучић кандидовао и за посланика и председника Владе и одборника и градоначелника свих наших градова. Али, све и да прихватимо да је тако - да СНС није учествовала на парламентарним изборима, већ нека странка "Александар Вучић - За нашу децу" које, иначе, нема у регистру политичких организација - наредна два става овог закона отварају озбиљну правну дилему да ли "лице одређено као носилац листе", иако је већ председник Србије, може да буде и "кандидат и за други орган", ако то пожели. Шта онда да радимо са "неспојивошћу јавних функција"?

И даље: Закон о Влади, у члану 16, каже да Влади, између осталих случајева, престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине. Апсолутно је јасно: парламенту је мандат престао 3. јуна. У коме је, онда, капацитету бивша влада?

И тако даље. И томе слично... Објаснио сам зашто сматрам да су избори били нелегални. А зашто овај парламент, није резултат изборне воље грађана, већ ће, ако буде конституисан, бити - од владара аутократе "дарован" - дакле, октроисан? Шта је октроисање, објаснићу на примеру доношења два (српска) устава - оба донета "одозго", без демократске процедуре, вољом и указом самодржавља - из прве половине 20. века.

Први је "Априлски" (познатији као "Октроисани устав") устав који је краљ Александар Обреновић прогласио априла 1901, а који је укинут 18. јуна 1903, само седам дана након Мајског преврата. Према, до тада важећем, Намесничком уставу из 1869, за доношење новог устава морала је да се сазове Велика скупштина, али краљ се бојао Велике скупштине. Због тога је заобишао парламент, фактички извео државни удар, а затим "даровао" или октроисао нови устав, који је представљао комбинацију Радикалског устава из 1888. и напредњачког нацрта устава.

Други је "Октроисани устав" краља Александра Првог Карађорђевића Ујединитеља који је монарх "даровао" народу након претходне диктатуре која је потрајала од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године. Повод за увођење "Шестојануарске диктатуре" је био атентат над челницима Хрватске сељачке странке у Скупштини, после чега је краљ Александар у прогласу објављеном 6. јануара 1929. објавио да су „ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“, те да зато између краља и народа „не може и не сме бити више посредника“. Краљ је укинуо Видовдански устав и лично преузео извршну, законодавну и војну власт, а за формалног председника владе именовао генерала Петра Живковића.

Једини легални и легитиман пут за излазак из овог стања подразумева да  председник Републике позове на општеграђански и општеполитички консензус. А, у овом тренутку, имамо најмање три највиша грађанска, национална и државна разлога (угрожено народно здравље, притисци споља у вези са Косовом и Метохијом, економска криза која нам следи на јесен) за повлачење таквог потеза.

Први знак добре воље с председникове стране могло био да буде најављено повлачење са места председника његове странке и организовање поштеног округлог стола власти и целе опозиције која је, не својом вољом, истерана на улицу. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Cvijetin Milivojević u “Među nama” o Skupštini u doba korone

Politički analitičar Cvjetin Milivojević govorio je u najnovijoj emisiji "Među nama" o Skupštini u Srbiji u doba koronavirusa i kako bi moglo da izgleda njeno zasedanje koje je najavljeno za sledeću nedelju.

Konstitutivna sednica novog saziva Skupštine Srbiji trebalo bi da bude održana sledeće nedelje, a analitičar Milivojević osvrnuo se na to da li bi prvo zasedanje moglo da se pretvori u kršenje mera u cilju zaštite od koronavirusa, s obzirom na zabrane okupljanja.

On je najpre istakao da vanredno stanje u Srbiji nije uvela Narodna skupština, već da su je uvela privatna lica, odnosno, kako tvrdi, tri funkcionera Srpske napredne stranke (SNS).

Milivojević je potom ukazao na jedan drugi problem koji se tiče zasedanja Narodne skupštine, a to je – ko će pozvati sve narodne poslanike da uđu u Skupštinu.

“Po našem Zakonu novi saziv saziva dosadašnji predsednik iste Narodne skupštine. Ako kažemo bivši predsednik, onda su bivši svi oni od 90-tih godina pa dosad od kada je višestranački sistem na delu u Srbiji, što znači da može Maja Gojković, Slavica Đukić Dejanović, Oliver Dulić, Radoman Božović, Dragan Tomić i drugi”, rekao je on.

Kako je istakao, mi sada imamo diskontinutet.

“Trećeg juna je prestao mandat celom sazivu, svih 250 narodnih poslanika su postali bivši. Od tada je prošlo dva meseca. Kada 250 narodnih poslanika postanu bivši, onda je postao i onaj koji je sticajem okolnosti obavljao funkciju predsednika”, dodao je on.

On je naveo da su se sami izbori u Srbiji dogodili mimo zakona.

“Ovi izbori su, ne samo nelegitimni, nego i nelegalni”, rekao je Milivojević. (TV Nova S, emisija Među nama, www.nova.rs, voditelj Maja Nikolić)

N1 Studio Live (24.7.2020): Vladan Glišić, Cvijetin Milivojević, Tatjana Lazarević i lekar Stevan Orelj

N1 Studio Live (24.7.2020) | N1 Srbija - N1 infors.n1info.com › Video › N1-Studio-Live-24.7.2020.html

Видео за cvijetin milivojevic n1 live▶ 1:26:37

Gosti emisije bili su Vladan Glišić, Cvijetin Milivojević, Tatjana Lazarević i lekar Stevan Orelj. Voditelj Žaklina Tatalović.

See new Tweets Tweet

Žaklina Tatalović @zaklina_prva

· Jul 25 Ako gost kaže prekini ja prekidam 😉

Vučić neometano pritiska sud, a Ministarstvo preti građanima

Ministarsto pravde pozvalo je građane koji ispred Prekršajnog suda protestuju protiv ekspresnih zatvorskih presuda protiv učesnika nedavno održanih demonstracija da se "suzdrže od komentarisanja sudskih odluka i neprimerenih poziva na razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, čime neosnovano pokušavaju da naruše integritet nosilaca pravosudnih funkcija i celog pravosuđa".
Ministarstvo je apelovalo na sve predstavnike prisutnih organizacija civilnog društva da političke nesuglasice ne koriste i ne zloupotrebljavaju za degradaciju pravosuđa u Srbiji, samo iz razloga što sudije primenjuju zakon jednako na sve.
 “Sudovima treba omogućiti da nesmetano i bez pritisaka obavljaju svoj posao i sude isključivo na osnovu dokaza”, kaže se u saopštenju Ministarstva.
Ovo saopštenje oslikava sve napore koje ministarstvo ulaže kako bi pravosuđe ostalo nezavisno.
Ali, ima i jedan problem: reakcija je ili zakasnela ili selektivna.
“Taj koji truje našu decu…”
Jer, demonstranti poruke upućuju sudu u celini, a meta im je pravosudni sistem a ne pojedinačni sudija, a nosioci funkcija izvršne vlasti i političke moći generalno sudove ne štede već godinama unazad. Pritom, kritike su im i neumesne i bolno lične.
Tako je, primera radi, aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada u svojstvu predsednika Vlade, 2015. godine kao glavnog narko-dilera u Srbiji označio danas pokojnog Dragoslava Kosmajca, koji je ubrzo i uhapšen. Kada je pušten da se brani sa sloode, premijer je ponovo rekao da nije promenio mišljenje o njemu. Duga senka premijera nadvila se time na sva veća i tužioce koja su odlučivala o krivici Kosmajca.
Uprkos tome, okrivljeni je pravosnažno oslobođen krivice za zloupotrebu položaja podstrekavanjem, kažnjen je prekršajno za utaju poreza, a za drogu mu nije suđeno.
Nešto slično Vučić je, ovoga puta u svojstvu premijera, uradio i kada je u pitanju Filip Korać, navodni bliski saradnik Luke Bojovića, koji je nedavno oslobođen sumnje da je učestvovao u ubistvu Blaža Đurovića.
“Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, na svakom mestu… I to svaki čovek u Beogradu zna, samo ga se svi plaše kao najopasnijeg čoveka, jednog od dvojice, trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji…. Kako je moguće da svi znaju u državi ko je najveći distributer narkotika, da svi to znaju, da svi znaju i ko su ti koji organizuju ubistva, a da nikad nema dovoljno dokaza? A sve fina gospoda, a ti Vučiću vidi da rizikuješ svoju glavu ili nekoga iz svoje porodice, pošto niko drugi to neće da kaže”, izjavio je predsednik Srbije.
Viši sud se oglasio saopštenjem u kojem je naveo da protiv Koraća nema dokaza za pokretanje krivičnog postupka. Ministarstvo pravde tada, međutim, nije reagovalo.
“Neka vam državu vode tajkuni”
“Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno”: tim rečima je predsednik Vučić 2017. godine reagovao na vest da je Miroslav Mišković – o čijoj će konačnoj krivici Apelacioni sud odlučivati u septembru – prvostepeno oslobođen.
Ovaj slučaj bio je “odskočna daska” za SNS još 2012. godine, kada je iskorišćen kao potvrda početka borbe protiv korupcije i “tajkuna” u Srbiji. Do danas epiloga nije bilo, a ovakve izjave predsednika sigurno nisu olakšale sudskim većima da donesu presudu – osuđujuću ili oslobađajuću jednako. Ministarstvo pravde tada, međutim, nije reagovalo.
 “Gospodo sudije, kome služite – narodu ili lopovima”?
Najbrutalniji je, ipak, bio istup gradonačelnika Novog Sada i  – kako se spekuliše – prvog favorita za premijersko mesto, Miloša Vučevića. Vučević je, naime, krajem 2017. godine kritikovao oslobađajuću presudu bivšem ministru Predragu Bubalu koji je oslobođen odgovornosti za malverzacije tokom privatizacije “Luke Beograd”.
– Gospodo sudije, kad ćete da sudite po pravu i pravdi, a ne po sumi novca koju dobijate od dosovskih lopova koji su sproveli monstruozne prljačkaške privatizacije?! Kako da budete poštovani dok lopove oslobađate krivice? Kome služite, narodu ili lopovima? Kome se zaklinjete državi, Ustavu i pravnom poretku Srbije ili onima koji vam pune džepove dok u vaše ime sebi po ko zna koji put pišu oslobađajuće presude? Koliko košta vaša pravda? Koliko košta vaš obraz i čast da nas sve ubeđujete da lopovi nisu lopovi- upitao je Vučević.
Ministarstvo pravde tada, međutim, nije reagovalo.
Milivojević: Nek’ Tužilaštvo pogleda šta predsednik radi
Politikolog Cvijetin MIlivojević kaže da je poziv Ministarstva pravde građanima da se suzdrže od komentarisanja sudskih odluka sporan iz tri razloga.
“Da mi živimo u jednoj normalnoj i uređenoj državi, onda bi ovako nešto i moglo da prođe, međutim, mi kao prvo trenutno nemamo Ministarstvo pravde, jer nemamo ni skupštinu ni Vladu od 3. juna, kad im je istekao mandat.
Drugo, pre pola godine imali smo slučaj sekretara Ministarstva pravde koji se pojavio sa svojim političkim predlogom da predsednik Srbije treba da bira sudije i tužioce. To je skandal nad skandalima, a ministarstvo se od njegovih izjava nije ogradilo, što znači da podržava to da pravosudni sistem kontroliše jedan čovek.
Treće, ministarstvo pravde dozvolilo je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bivša premijerka Ana Brnabić, kao i mnogi pripadnici vlasti javno komentarišu sudske odluke i čak daju instrukcije sudijama i tužiocima”, navodi Milivojević.
“Da ne govorimo o tome što je predsednik odbio da da sudijama dva minuta snimka na kojima se vidi ko je ubio Staniku Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu. Samo on je video taj snimak i nije ga dao advokatima, sudijama, tužiocima… Ako se na taj način ne utiče na pravosuđe, šta je to onda?”, pita Milivojević i nastavlja:
“Da li je predsednik posle ubistva Olivera Ivanovića uzvikivao da ne da Radoičića i da zna da je on nevin? Šta onda sudije tu mogu da urade? A šta je sa rušenjem u Savamali, da li je Vučić rekao da zna ko je rušio i šta se desilo? Imamo li sudski epilog? Naravno da nemamo, zato je apsolutno besmisleno da Ministarstvo pravde u ovoj zemlji nekome zabranjuje da govori o sudskim postupcima. Nek samo vidi šta predsednik radi”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Mihailo Jovićević, Jelena Jelovac, 25.7.2020)

Како су се Срби снашли у случају “Дуа Липа”: У рату у којем не учествујете не можете ни побиједити

Правда и истина су највиши идеали, тешко достижни, а до њих се много лакше долази уз доброг маркетинг стручњака или пропагандну машинерију.

Тумачење историјских прилика на овим просторима зависи од многих фактора, али чињеница је да су кључну улогу у интерпретацији крвавих дешавања одиграли управо медији и да се истином у већем дијелу свијета сматра оно што се емитовало на програмима и насловним странима западних медијских кућа.

Случај британске пјевачице албанског поријекла, Дуа Липе када је путем друштвене мреже “Твитер” критиковала “Епл” зато што је Косово и Метохију уцртано у оквиру граница Србије, након чега је објавила карту “велике Албаније” са натписом “аутохтони”, поново је отворила многа питања. Да ли друштвене мреже имају јачи утицај од традиционалних алата и дјеловања на пољу дипломатије, колико објаве познатих личности утичу на перцепцију Срба, Косова и уопште прилика на Балкану, ко одлучује гдје је граница између патриотизма и говора мржње?

Након објаве Дуа Липе, на друштвеним мрежама покренуо се, чини се, шири унутрашњи дијалог по питању јужне српске покрајине, него што је то успио било који политичар. На њен твит, стизале су реакције Срба, али и подршка из Албаније и са “Косова”.

Овај случај подсјетио је и на дешавања из блиске прошлости када су швајцарски фудбалери, поријеклом са Косова, побједу против Србије прослављали уз симболе “велике Албаније”, али и на дешавања када је Србија фактички избачена из квалификација за фудбалско Европско првенство због меча против Албаније када је изнад стадиона летио дрон са заставом ове самопроглашене творевине. Још један случај у спорту подигао је велику буру, када је српски пливач Милорад Чавић, послије освојене златне медаље, на постоље изашао у мајици са натписом “Косово је Србија”.

Крилатица Матије Бећковића гдје каже да су “пред Хашким судом сви невини, док се не докаже да су Срби” у оба случаја се показала као истинита и на овим пољима, јер су, по неком устаљеном аутоматизму, Срби оптужени за оживљавање “духова прошлости”.

Јединствен став

Док Албанци из јавног живота на сваком кораку промовишу независност такозваног Косова и идеју њиховог уједињења, случајеви сличног дјеловања, само у обрнутом смјеру, међу Србима су ријетки. Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић сматра да је то посљедица “неусаглашених ставова на највишем државном врху Србије”, због чега ни сами спортисти или познате личности не знају коју идеју да пропагирају.

- Она није само естрадно име које нешто значи у једном делу Западне Европе, него нешто друго је у питању. У питању је чињеница да она наступа са јасне позиције, апсолутне акламативне подршке коју сви Албанци на Косову имају, пре свега у спољној политици Косова, а онда и према ономе како виде будућност Косова и његов статус. На другој страни имате званичне представнике Републике Србије који немају јасно виђење и јасан став о томе како они виде Косово за неколико година и шта на крају ових преговора који се годинама воде у Бриселу. Ивица Дачић као, додуше, бивши министар спољних послова, је прије неколико дана рекао једну кључну реченицу у једном интервју да ће “он послушати савет председника Вучића и да ће Србија зауставити процес отпризнавања Косова”. То је једна врста нонсенса и шамар грађанима Србије, што је необјашњиво за једног политичара као што је он. Па то је вероватно и највећи, једини успех српске дипломатије у последњих осам година и, уместо да се дичи тиме, Дачић доводи у питање шта је заправо позиција државне политике у вези с Косовом. Да ли то значи да Дачић, као министар или председник Вучић, не поштују Устав Србије - казао је Миливојевић за “Глас Српске”.

Он додаје да се такво питање код Албанаца уопште не поставља, те подсјећа да су они промијенили много преговарача у посљедњих осам година, али да је сваки разговор почео тако да су они одмах на почетку упознавали Србију са “својом позицијом, јер тако пише у Уставу такозваног Косова”.

- Дакле, они независност као такву уопште не доводе у питање. Лако је једној Дуи Липи, Рити Ори, фудбалерима који играју за швајцарску репрезентацију, да буду добри промотери косовске независности, јер тамо постоји акламативан став, не само свих Албанаца на Косову, већ и свих њихових политичких представника. Док ми на највишем нивоу видимо да не знамо шта је наш план за КиМ и како да један Новак Ђоковић, чија би реч једнако значила, зна како може да се понаша? Шта он да каже, шта је Косово? И не само он, већ сви наши људи који раде у свету и бележе добре резултате  у областима којим се баве - рекао је Миливојевић.

Он истиче да је то стара бољка коју Срби поновно проживљавају, јер су од стране мејнстрим медија означени као “геноцидан народ” и да је потребно коначно се опаметити и медијске кампање, умјесто против сопствене опозиције, покренути против стварних непријатеља који свакодневно сатанизују Србе.

- Овдје је у оно време владала једна крилатица да ће правда и истина на крају победити. Без обзира шта ти чинио да неко сазна ту истину или правду. Ти медијски ратови нису изгубљени, јер из угла тадашње СР Југославије они никад нису ни вођени. Ми смо се играли, док су други још с краја осамдесетих година прошлог вијека ангажовали озбиљне лобије, пропагандне и маркетиншке агенције. Ја сам у својој књизи као пример узимао агенцију Рудер Фин, која је кренула као једна потпуно небитна агенција у САД и прве велике клијенте које је имала су били са простора бивше Југославије. Један је била држава Хрватска у настајању, односно ХДЗ, друга је била СДА и трећи су били косовски Албанци, односно Демократски савез Косова покојног Ибрахима Ругове. Свакако, најбољи примјер утицаја доброг маркетинга је Фрањо Туђман. На почетку своје политичке каријере он је због своје књиге “Беспућа повијесне збиље”, у којој је минимизирао јеврејске жртве у Независној држави хрватској, био значајно критикован од стране јеврејске и свјетске заједнице. Ипак, за само две године, уз помоћ доброг маркетинга, он је добио позив да посети Израел, и то пре српских председника - наглашава Миливојевић.

Контраефекат

Ипак, политички аналитичар Дејан С. Милетић, сматра да је овакав поступак Дуа Липе изазвао контраефекат, јер је на тај начин мобилисана и друга страна и омогућено јој да укаже на манипулацију гдје се под плаштом људских права, угрожености и борбе за слободу, у ствари протура узурпаторски концепт, који има претензије према другим територијама.

- Чињеница је да угледне личности и људи који су праћени на друштвеним мрежама имају одређени утицај на јавност у смислу да промовишу одређене идеје, али говорити о неком озбиљном утицају који ће формирати неко јавно мњење зато што је Дуа Липа или било ко објавио неки свој став није реално. Формирање једног ширег, друштвеног става у јавности се заснива на више институционалних аспеката и појединачних и колективних. То је један мукотрпан и озбиљан рад. Дакле, не можемо то посматрати једнозначно. Наравно да друштвене мреже имају одређени утицај, али не треба томе придавати толики значај - казао је Милетић.

Како истиче Милетић, богате западноевропске државе годинама су преко медија проводили своје интересе, креирајући слику и интерпретирајући дешавања у Југославији на начин који њима одговара.

- Послије свих тих дешавања српски народ има ожиљке и медијска слика није позитивна, али очекивати да ће неко на тај начин моћи да уради нешто није реално. Србија се променила и то негативно наслеђе треба имати у виду. Морамо да се мобилишемо, организујемо сви у региону и да сви заједно ту слику мењамо постепено. То значи поправљати економску ситуацију, подизати ниво културног делања, водити рачуна о историјском наслеђу и окупљати народ где год био у региону. Имамо много посла, али ситуација не треба да нас брине и треба да нас окупи око заједничког циља - истакао је Милетић.

Друштвене мреже посебно користе млађи од 30 година, због чега треба радити на промоцији српске историје, културног наслеђа и других богатстава, како би се у будућности стварале генерације које ће бити упознати са правом истином и богатством свог народа.

- Наравно да је важно да се поштује та једна медијска стратегија Срба у региону. Битно је повезивати се, користити те мреже за јачање српског корпуса. Ако желимо да направимо упливе у будуће генерације, немогуће је заобићи друштвене мреже. И ова ситуација са Дуа Липом показује како се размишља, да се користе сва “оружја”. То су популарне личности, људи који су признати у свом пољу деловања и све њих треба окупљати, усмеравати их и помагати им да њихов утицај и пример оставе утисак на будуће генерације. Искрено се надам да ће нова Влада Србије размишљати у том правцу и узети у обзир потребу да се на друштвеним мрежама најактивније делује, јер то је будуће јавно мњење и једна мудра стратегија би могла да допринесе побољшању имиџа српског народа - закључио је Милетић.

Предност мрежа

Борислав Вукојевић са Факултета политичких наука у Бањалуци сматра је проблем друштвених мрежа што људи пренаглашавају њихов утицај, те да се њихова предност не крије у утицају, него у могућности интеракције.

- Што се тиче дипломатије, друштва на нашим просторима немају довољно развијену тзв. е-дипломатију, јер је за то потребна велика подршка институција или утицајних особа. Можемо узети за примјер Доналда Трампа, који је један глобални случај и свака његова објава представља дипломатију, па таман и да напише како се осјећа или како је његов љубимац. Са друге стране, када су у питању мање земље друштвени медији нису толико значајни, зато што мање земље могу да рачунају на позитивне ефекте када раде већ добар посао или плаћају лобистичке компаније у оном традиционалном смислу, дакле медије. Али очекивати да ће неке мање земље само на основу ангажмана на друштвеним мрежама остварити неке позитивне ефекте код других земаља је нереално - истакао је Вукојевић.

Све чешћи су примјери да се објаве у којима се истичу поруке “Косово је Србија” или објаве у којима се негира злочин у Сребреници аутоматски уклањају са платформи, док се на примјер идеја “велике Албаније” не сматра непримјереним садржајем.

- Оно што је Дуа Липа урадила представља један конотативни тип слања поруке, гдје се та особа или група, која се крије и комуницира преко те особе, увијек може да се брани аргументом да је неко нешто конотирао или му дао контекст. Онај који то хоће да конотира у смислу овог региона, ради то у смислу да је то ширење “великоалбанске” приче или пропагирање надмоћи те државе. Док, с друге стране, особи која није из овог региона, то не значи ништа лоше. Друштвене мреже у посљедње вријеме се све више боре против говора мржње и таквих садржаја, бришући поједине налоге или упозоравајући кориснике да постоји могућност да је одређени садржај говор мржње или лажна вијест. И ту специјализоване групе траже, да тако кажем, кривине како то да избјегну, управо позивајући се на овај конотативни тип. Конотација је ствар субјективног тумачења и нико нема право да вас “казни” зато што неко може да протумачи одређену поруку на одређени начин – рекао је Вукојевић и додаје да “инфлуенсери” или групе које стоје иза њих рачунају управо на ту конотацију и да ће њихове објаве подићи такву прашину.

Моћ друштвених мрежа свакодневно расте и чињеница је да оне могу постати опасно оружје ако дођу у погрешне руке. Ипак, њихова улога у креирању, прије свега, медијских садржаја не смије се занемарити и важно је искористити њихове предности како би се она правда и истина, за које се вјеровало да ће се саме појавити, показале свијету.

Небески народ

Да су Срби медијски рат изгубили још на почетку сукоба у бившој Југославији вјероватно ће се сложити сви учесници балканских превирања, укључивши и саме Србе. Имајући у виду да је Запад већ крајем осамдесетих одабрао страну у југословенском сукобу, Срби се нису довољно добро снашли у таквом односу снага, па док су Албанци, Бошњаци и Хрвати ширили своје идеје по њемачким и британским медијима, Срби су се олако прилазили тим процесима идући у другу крајност у којој су испливавале синтагме попут “И Бог је Србин” или “Небески народ”. Док су Срби тражили бољу позицију на небесима, Харис Силајџић је сваке друге вечери на Си-Ен-Ену говорио да је у рату у БиХ погинуло 300.000 људи, а силовано на десетине хиљада Бошњакиња. Та слика није се превише промијенила ни 25 година након престанка ратних сукоба. Једина разлика је у томе што данас има много више канала којима може да се шире и нешто другачије информације од оних којима је западна публика затрпана протеклих деценија. (Глас Српске, Бања Лука, www.glassrpske.com, Александар Стојановић, 25.7.2020)

Cvijetin Milivojević, analitik, nekdanji kolumnist Politike: Pirova zmaga Aleksandra Vučića

Srbija je po volitvah edina država v Evropi, ki nima v parlamentu niti okrasne opozicije

Dr. Milan Stojadinović, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, je bil leta 1938 deležen velike podpore volilnega telesa, a je, z ničimer izzvan, pol leta pred uradnim terminom razpisal izredne parlamentarne volitve. Čeprav je njegova Jugoslovanska radikalna skupnost (JRZ) na teh volitvah osvojila kar 306 poslanskih mandatov, združena opozicija dr. Mačka pa samo 67, je bila to zanj Pirova zmaga. Znotraj JRZ je dotedanjo politiko srbsko-slovensko-muslimanskega dogovarjanja (Stojadinović, Korošec, Spaho) s pomočjo tujega dejavnika (nemškega in britanskega) in z arbitriranjem namestnika kneza Pavla Krađorđevića prekosila politika srbsko-hrvaške osi, katere rezultat so bili sporazum Cvetković-Maček, formiranje Banovine Hrvaške in začetek konca monarhije Srbov, Hrvatov in... (Vecer, Maribor, 24.7.2020, www.vecer.com, 25.7.2020)

Vučić, mašina za podele: Kako se samelje svako ko se pobuni

Čim se pojavila lista sada već više od 1.200 lekara koji su potpisali "Inicijativu za borbu protiv kovida", njihova kampanja proglašena je za političku, a pojedini potpisnici prokaženi kao pripadnici bivše vlasti koji situaciju sa koronom koriste za obračun sa novim državnim vrhom. Sličnu priču imali smo i sa svakim vidom građanske neposlušnosti u proteklih nekoliko godina, koje su ugašene u svojevrsnoj mašini za podele predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće ganiture.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da Vučić, bojeći svaki bunt u boje opozicije, bivšeg režima, pa čak i stranih službi, apsolutno diskredituje svaki pokušaj građana Srbije da ukažu na ono što u državi ne štima.

Takav slučaj bio je i sa protestom 1 od 5 miiliona, sa nedavnim demonstracijama protiv ponovnog uvođenja policijskog časa i objavljivanja lažnih podataka o broju zaraženih i preminulih od korone, sa lupanjem u šerpe zaključanih građana, ali i sa reakcijom očajnih meštana Novog Pazara, kada su zbog nedostatka opreme i lekara ljudi umirali od korone na hodnicima bolnice…

Da podsetimo, medicinski radnici Srbije, okupljeni u inicijativu “Ujedinjeni protiv kovida”, objavili su na svom sajtu da je 1.206 lekara, imenom i prezimenom, potpisalo proglas kojim su se odlučili na javno istupanje jer ne vide drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se Srbija nalazi.

Proglasom, koji je pre tri dana potpisalo 350 lekara, u sredu oko 700, a jutros ukupno 1.206 imena, oni se ograđuju od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i traže da se obavi nezavisna istraga o tome da li su podaci o broju obolelih i preminulih od korone bili namerno zataškavani, da odgovorni koji su u tome svesno i namerno učestvovali podnesu profesionalnu, a i svaku drugu odgovornost. Traže i da se formira novi Krizni štab koji bi činili eksperti sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima, a javnosti i novim članovima bi pod hitno trebalo razjasniti uzroke neuspeha trenutnog Kriznog štaba.

Politikanti i neradnici

Kako je broj potpisnika ovog apela krenuo da raste iz minuta u minut vrtoglavom brzinom, tako je krenuo protiv udar vlasti.

Najpre je reagovala članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević, koja je praktično diskreditovala sve stručnjake potpisnike apela, karakterišući ih kao nekvalifikovane.

“Pretpostavljam da imaju kompetencije kada je reč o zaraznim bolestima, čim su ovako nešto potpisali, iako nema na spisku epidemiologa, imunologa, virusologa… Treba da postoji disksusija ali nismo čuli konkretne predloge. U svakom momentu dajemo sve od sebe da pružimo svoj maksimum. Kritikovati jeste najlakše, ali nismo nijedan predlog dobili, iako smo otvoreni za sve predloge”, ocenila je Kisić Tepavčević.

Zatim je reagovao ministar zdravlja Zlatibr Lončar, koji je na velika vrata u celu priču uveo politiku i među potpisnicima tražio lekare koji su bili deo prethodnih vlasti.

“Imate tu bivše direktore, zamenike direktora, ljude čiji je najveći uspeh bio od kumova bivših ministara, zamena linoleuma u jednom liftu u Urgentnom centru. Nastavak treba da bude da se sada sa njima solidarišu svi oni koji su gubitnici bili na izborima”, rekao je Lončar.

Na posletku, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je “Inicijativu za borbu protiv kovida” ocenio ne kao zabrinutost za stanje zdravstva u Srbiji, već kao “iživljavanje nad najboljima od nas“, a pojedine lekare potpisnike označio kao “neradnike i kibicere”.

 “Znate li nekog boljeg doktora od Kona, Darije Kisić Tepavčević, Gorana Stevanovića….. To su divni i fantastični lekari i epidemiolozi. Napadi dolaze po običaju od kibicera i neradnika, ali među potpisnicima peticije za smenu Kriznog štaba, naravno, ima i časnih ljudi. Ni linoleum u liftu niste promenili, da ne govorim o gama nožu. Da ne pričam koliko su stručni neki od lica od Olivera Dulića pa dalje, koji su uništili Srbiju. Goran Stevanović nije izašao iz bolnice pet meseci, ne izlazi iz skafandera. Njega ćete da kritikujete, zato što radi, zato što se bori. Uništili su nam političari i aplauz za lekare”, rekao je Vučić.

Na ovaj način, ocenjuje Milivojević, oni koji se bune podeljeni su na pripadnike bivšeg režima i one koji to nisu, ali su zavedeni da svoje ime stave na listu.

“Srbija je kao država izabrala u strateškom smislu vid javne komunikacije koji predstavlja mešavinu propagande Gebelsovog tipa iz predratnog perioda i propagande Bebe Popovića iz perioda od 2001. godine do ubistva Zorana Đinđića. Tada je svako ko je kritikovao Zorana Đinđića kao premijera, ne kao čoveka, bio označen kao deo udruženog zločinačkog poduhvata, pa su i neki mediji i novinari bili na tom spisku i označeni kao praktični suizvršioci ovog ubistva”, navodi Milivojević.

Skretanje pažnje

Sličnu situaciju imali smo i u vezi protesta 1 od 5 miliona, ali i nedavnih demonstracija u Beogradu i mnogim gradovima Srbije, kada je vlast maksimalno ispolitizovala celu priču, pripisujući organizaciju Draganu Đilasu, stranim službama i slično. Jedna od najtužnijih primera ovakvog deljenja onih koji se bune na politikante i zavedenu masu, jeste primer Novog Pazara, kada je premijerka Ana Brnabić okupljene ljude ispred bolnice koju je tog dana posetila, a koji su je izviždali, nazvala političkim aktivistima. Iako su među njima mahom bili članovi porodica onih koji su tih dana umirali po hodnicima, jer nije bilo lekara, opreme, mesta…

Milivojević objašnjava, da je ovde reč o klasičnom besramnom spinovanju.

 “Jednom zrncu istine daje se nemerljiva važnost i postavlja se to u prvi plan, a suština ostaje po strani, zaboravljena. Tako su lekari političari, demonstracije i proteste organizuje Đilas koji je čas britanski, čas ruski plaćenik, Vučić optužuje Rusiju – zemlju koja mu jedina daje podršku oko Kosova za organizovanje protesta u Srbiji. To je jedna patološka potreba da svoje neuspehe pokrije bivšim režimom, stranim službama, diskredituje sve stručnjake u zemlji koji ne rade i ne govore njemu u korist. A strašno je to što građani u medijima, koji su velikom većinom njegovi, vide samo te njegove optužbe i u to veruju. Automatski, suština svega se zaboravi, da su lažirani podaci o obolelima i umrlim od korone, da je Krizni štab radio po instrukcijama države, da se samo nižu afere režima, da ne znamo šta se dogovara o Kosovu… I tako se sve zaboravi i zataška”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 24.7.2020)

Lider LDP zatvorio sebi vrata politike

Šanse Čedomira Jovanovića da bude deo Vlade svedene na minimum

Prebijanjem dvojice bivših poslovnih partnera iz Fizio centra na Novom Beogradu, lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izgubio je svaku šansu da u ovom izvlačenju bude deo buduće Vlade Srbije, s obzirom da je predsednik države Aleksandar Vučić najavio da računa i na one političare čije stranke nisu prešle cenzus.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da je Jovanović nasrtajem na vlasnika i pravnog zastupnika Fizio centra zatvorio sebi vrata za neku novu funkciju, ali samo u ovom deljenju, ali ne i ubuduće. On podseća na sličan incident koji se dogodio u Novom Sadu kada je lider Lige socijaldemokrata Nenad Čanak štapom prebio Pavla Lešanovića.

„Čanak je naposletku amnestiran za prebijanje čoveka. Sve se zaboravilo, gurnuto je pod tepih i nije ni odgovarao. Biće tako i sa Čedom, ali je on bar za sada, kada je reč o ovom izvlačenju i nekim istaknutijim ulogama, izgubio šanse. Suviše je ovo veliki skandal za bilo koju isturenu poziciju i bio bi problem za Vučića ukoliko bi se Jovanović pojavio na nekoj poziciji. Ali to ne mora da bude zavek“, smatra Vukadinović.

Njegov kolega politički analitičar Dragomir Anđelković međutim smatra da je Jovanović rezultatom koji je postigao na izborima izgubio svaku šansu da bude deo buduće Vlade Srbije.

„Neko ko je tako slabo prošao na izborima, kada bi dobio mesto u Vladi, to bi bilo ponižavanje birača. Ovim što se desilo to bi bilo dvostruko ponižavanje birača. Sa ovim skandalom u normalnoj zemlji na svako političko delovanje Jovanovića bila bi stavljena tačka“, ističe Anđelković.

I politikolog Cvijetin Milivojević smatra da bi u normalnoj državi  Jovanović bio bez ikakve političke šanse, jer je njegova lista na izborima osvojila svega 0,3 odsto glasova od ukupnog broja izašlih.

„Svaka dalja rasprava je bespredmetna, osim ako Vučić ne želi da pravi dalju sprdnju sa formiranjem vlade i sa nekim pojedincima čije stranke nisu prešle cenzus. Ali tada se vraćamo na onu vladu čija je premijerka Ana Brnabić. Ona je za premijerku predložena kao ekspert i evo završi se mandat vlade, a nismo ukapirali za šta je ona bila ekspert, osim što se pred kraj mandata učlanila u SNS i ladno postala član IO SNS. To je bila prevara birača i ako Vučić to još jednom uradi, onda se postavlja pitanje čemu oktroisani izbori, čemu teranje na ulicu ne samo bojkot, već i konstruktivne opozicije, kada istovremeno sa ulice uvlači u Vladu ljude koji nisu ni omirisali cenzus. Osim toga pitanje bi moglo da bude i za šta je Čedomir Jovanović ekspert. Možda ako bi bio ministar kulture, jer je završio dramaturgiju, ali ako bi Jovanović sa manjkom legitimiteta i legaliteta trebalo da bude ministar inostranih poslova, ili ministar za evropske integracije, pitam da li takav čovek sa osvojenih 0,3 odsto treba da reprezentuje evropsku perspektivu Srbije ili da bude reprezent srpske diplomatije. Mislim da ne treba“, kaže Milivojević i dodaje da nije ni prvi ni poslednji put da političari posle incidenata dobiju neke nove funkcije.

On ističe da mi i u sadašnjoj vlasti imamo najviše državne funkcionere i direktore javnih preduzeća koji su učestvovali u mnogo ozbiljnijim incidentima nego što je Jovanovićev i sa mnogo fatalnijim posledicama, čak i smrtnim ishodima.

Za Bojana Klačara, direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju, pitanje je da li je uopšte i postojala namera da lider LDP bude deo buduće vlade, ali da je Jovanovićev problem što se tuča na Novom Beogradu samo nadovezala na njegov loš izborni rezultat.

„Centralna tema za njega je politička budućnost stranke i njegove politike. Nasilje nije dobar saveznik za njegov lični imidž, a bez toga je svako učešće u Vladi upitno“, zaključuje Klačar. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković, 22.7.2020)

Šta stoji iza napada na vladiku Grigorija?

Vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije na meti je prorežimskih medija u Srbiji, političara na vlasti ali i dela vrha Srpske pravoslavne crkve. Jedni tvrde da je reč o pokušaju da se spreči njegov plan da bude sledeći patrijarh, dok drugi smatraju da on ima ambiciju da se kandiduje za predsednika.

Nije prvi put da vladika diseldorfski i cele Nemačke u poslednjoj deceniji bude na meti tabloida i prorežimskih medija. Po pravilu lavina napada krene nakon njegovih javnih nastupa u kojima kritički govori o aktuelnoj vlasti, kosovskom pitanju, ali i odnosima u vrhu Srpske pravoslavne crkve. I ovog puta, ali čini se najjača kampanja do sada je krenula posle njegove, izjave, koja datira od pre sedam godina, na koju su mediji podsetili povodom vesti da država u vreme epidemije koronavirusa izdvaja oko 10 miliona evra za nastvak radova na Hramu Svetog save u Beogradu. Vladika Grigorije je tad rekao da pre crkava treba graditi škole i bolnice. Nakon kampanje koja je pokrenuta protiv njega, sa sajta eparhije koju vodi obratio se javnosti gde podseća da je sa vernicima obnovio preko 100 crkvi i da nije protiv izgradnje hramova. Međutim to sada nije tema, kaže Vladika Grigorije. “Danas je tema bolest i bolnice i na tu temu ću reći. Ja sam za pune crkve zdravog naroda, a ne prazne crkve, i pune i oronule bolnice naroda koji se bore za život.“

Audio starten, abbrechen mit Escape

Izjava da treba prvo pomoći bolnicama je dočekana sa odobravanjem i razumevanjem kod velikog broja građana, posebno na društvenim mrežama, ali su usledile i oštre reakcije što političara, što duhovnika. Tabloidnim medijima u uvredama na račun vladike Grigorija, pomogao je i sam vrh crkve saopštenjem iz kabineta patrijarha Irineja, kojim se optužuje da se svrstao na antisrpsku i anticrkvenu stranu i skreće pažnja na njegove navodne finansijske malverzacije.

Kako se iz vrha crkve navodi da bi slučaj vladike Grigorija mogao da bude tema sledećeg sabora politikolog Cvijetin Milivojević ističe da bi bilo dobro, jer u tom slučaju može o njemu da se razgovara samo kao o pozitivnom primeru. „Primer za ugled, kako vladika SPC da deluje pogotovo van teritorije Srbije.“ On se, kaže Milivojević, više ponaša u duhu nekadašnjeg patrijarha Pavla, nego što to radi sadašnji patrijarh Irinej koji je nedvosmisleno stao uz aktuelnu vlast.

U međuvremenu, vladika Grigorije je podržao i proteste u Srbiji, pozivajući i demonstrante i policiju da se uzdrže od nasilja. Dobio je odgovor čak i od predsednika Srbije koji ga je u televizijskom intervju nazvao „tajkunom u mantiji“, a zamenik beogradskog gradonačelnika Goran Vesić otišao je i korak dalje i za Grigorija rekao da je narkoman i kriminalac, koji želi da ga ubije.

Ima li Grigorije ambicije da bude novi srpski patrijarh ili predsednik Srbije?

I dok se u medijima i na internetu razmenjuju uvrede i pohvale, analitičari traže uzrok i posledicu. Jedni smatraju da je na sceni priprema Grigorija da preuzme stolicu patrijarha i da mu u toj nameri pomaže jaka bosansko-hercegovačka struja u Saboru. Druga teorija, koja je trenutno aktuelnija je da zapravo Grigorije želi da skine mantiju i da zauzme mesto predsednika Srbije, jer kako kažu, oduvek iznosi političke stavove i kada je svojevremeno bio za rušenje režima Slobodana Miloševića, i kada je podržavao vlast Milorada Dodika u Republici Srpskoj i sada kada je kritičar predsednika Srbije. Priču o Grigoriju kao kandidatu za predsednika na izborima za dve godine, podgrejao je i glumac Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana čija je stranka učestvovala na nedavnim izborima, ali nije prešla cenzus. U jednom od intervjua je rekao da iza svega stoji lider dela opozicije koja je bojkotovala izbore Saveza za Srbiju Dragan Đilas. „On kupuje sve što mu treba, nagovara vladiku Grigorija da se kandiduje na predsedničkim izborima, rekao je Trifunović, i dao dodatni prostor medijima da spekulišu na tu temu.

Politikolog Cvijetin Milivojević za WDR kaže da je uveren da obe teze dolaze iz kuhinje Aleksandra Vučića, ali da veruje da vladika Grigorije kao svetovno lice nema ambicije da se kandiduje za predsednika Srbije. „Da li ima u budućnosti san da bude srpski patrijarh, vrlo verovatno. Svaki vladika SPC a pogotovo ljudi koji su ostavili pečat na način kako su vodili svoje eparhije, imaju bar potajnu želju da će doći na mesto patrijarha.“

Odgovor na ideju „Grigorije za predsednika“ stigao je i sa društvenih mreža, pa je već pokrenuto više grupa na Fejsbuku sa takvom incijativcom, a da bi ga u kandidaturi podržali javno su rekli i neki aktivisti civilnog sektora. U toku je i potpisivanje peticije kojom se traži zaustavljanje hajke na vladiku Grigorija, što za sada ne daje rezultat. U autorskom tekstu u nedeljniku NIN Vladika Grigorije nije odgovarao na spekulacije o tome da ima ambicije da postane novi srpski patrijarh ili predsednik Srbije, već je samo povodom napada na njega, upozorio da su „izgovorene uvrede i neistine opasnije od najubojitijeg oružja.“ (www1.wdr.de/radio, Zorka Đukanović, 20.7.2020)

Korona i politika

U Beogradu su prosvjedi uslijedili dan nakon što je predsjednik Aleksandar Vučić 6. srpnja obajavio da se od narednog petka do ponedjeljka u Beogradu uvodi policijski sat. Od te mjere, koju je vlast htjela uvesti kako bi se spriječilo brzo širenje korona virusa, odustalo se naredni dan. Iako je to bio povod za građansko okupljanje, tijekom protesta su se mogle čuti parole i o »izdaji Kosova«, a tražila se i ostavka Vučića. Grupa radikalnih prosvjednika je upala u Narodnu skupštinu, odakle ih je policija izbacila, a sukobi na beogradskim ulicama trajali su do kasno u noć.

Vučić je izjavio na konferenciji za medije kako je riječ o »političkom skupu«, čiji je cilj bio »nanijeti štetu Srbiji, kako bi delegacija Srbije pod još većim opterećenjem otputovala u Pariz i Bruxelles«, na europske razgovore o sudbini srpsko-kosovskih odnosa. Prosvjedi u Beogradu su nastavljeni do dana zaključenja našeg tjednika, a proširili su se u više gradova Srbije.

Milivojević: Dva razloga za prosvjede

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da prosvjedi imaju političku pozadinu.

»Imaju svakako političku pozadinu, a neposredan povod je bila najava uvođenja policijskog sata u Beogradu i u još nekim gradovima i općinama, gdje postoje žarišta korona virusa, ali riječ je o tome, što bi se moglo svesti u jednu metaforu kako je to otprilike bila jedna vrsta pomeranja zdravog mozga koji je režim činio u posljednjih nekoliko mjeseci. Pogotovo od dana raspisivanja izbora, koji su uslijedili kada je Srbija već imala slučajeve zaraženih korona virusom. Izbornu kampanju su započele vladajuća i njoj nekoliko bliskih stranaka, ekspresno je skupljeno 10.000 potrebnih potpisa, što je i u normalnim uvjetima nemoguća misija, znate to i sami, što je izazvalo jedan val političkog nezdovoljstva, ne samo kod bojkot opozicije, nego i kod dijela opozicije koja je namjeravala sudjelovati na izborima. Onda je krenula jedna faza koja je korektno hendlovana, ako govorimo od trenutka uvođenja izvanrednog stanja, pa negdje do kraja travnja, kada je odlučeno da se iznebuha, bez pravog razloga ekspresno ukine ne samo izvanredno stanje, nego i sve mjere koje su ograničavale neku vrstu slobode kretanja, a koje su bile prouzrokovane opasnošću od zaražavanja. Netko je odlučio ekspresno sve to prekinuti i da se krene na izbore pošto-poto i što prije.«

Milivojević kaže kako se ova vlast pohvalila, kao i o mnogo čemu, kako je prva u svijetu »poslije« pandemije organizirala izbore.

»U tu svrhu su sve mjere ukinute koje su bile na snazi, napravljena je umjetna zabluda kako je sve manje i manje zaraženih, pa je i održana nogometna utakmica s masom navijača, Zvezde i Partizana. Izgleda da je netko ocijenio kako je to dobro za ohrabrivanje glasača za izlazak na izbore. Dogodilo se i niz proslava, od onih tajkunskih, pa do svadbi ili onih maturskih. A šlag na tortu je bila proslava pobjede na izborima SNS-a 21. lipnja navečer, gdje nitko nije imao zaštitnu masku, počev od predsjednika Republike, predsjednice Vlade i nadalje. A već u ponedjeljak, 22. lipnja, nakon izbora, netko odlučuje kako u Srbiji ima veliki broj zaraženih i što je najgore, odgovornost se prebacuje na građane, jer su se kao previše opustili.

Dakle, za prosvjede postoje dva razloga. Jedan je najava uvođenja policijskog sata, ali tu je i nagomilano građansko političko nezadovoljstvo onog dijela pristaša oporbe koja je ne svojom voljom otjerana na ulicu. Srbija je jedina država u Europi u ovoj situaciji koja nema oporbu u budućem parlamentu. To je nevjerojatna situacija. Bojkot opozicija nije izašla na izbore ne svojom voljom, nego 'voljom ne-uvjeta', a čak i dio oporbe koji je izašao na izbore, proveo se 'kao bos po trnju'. Imate situaciju da ni jedna oporbena stranka nije ušla u budući saziv parlamenta. I to je ta druga grupa razloga koja se tiče nezdovoljstva prosvjednika. Sada se politički život odvija na ulicama, a iskljičivi krivac je onaj koji je organizirao izbore na taj način.«

Dvije grupe prosvjednika i provokatori

Na prosvjedima su čule i otvorene političke poruke, dakle, prosvjednici se nisu okupljali samo zbog »korone« i muljanja vlasti oko toga, već se to pretvorilo u čudnovati politički skup, na kojem je prvih dana prosvjeda dominirala tema Kosova, koje dio prosvjednika »ne daje«.

»Znate što, tu postoji jedna predigra u svemu tome. Ima tomu otprilike mjesec dana, jedna grupa simpatizera bivšeg zastupnika Srđana Noge, zastupnika koji je prije godinu i nešto isključen iz Dveri, koji je u trenutku kada su bili raniji građanski prosvjedi nosio maketu vješala, što je vlast tumačila kako on želi razriješiti predsjednika, premijerku ili koga već, i onda je on zbog tog incidenta isključen iz Dveri, ali je ostao nezavistan zastupnik. Prije jedno mjesec dana, on je, a prije njega i jedna grupa ljudi koji nisu politički aktivisti, među njima čak mislim da je onaj bivši bilder iz vremena SFRJ Petar Čelik, a potom i Nogo su faktički iskorisitli nešto, što je apsolutno s pravnog stanovišta moguće. Dakle, što se događa? Vučić i njegovi suradnici su u svojoj bahatosti 'pomogli' jednu stvar. U Ustavu Srbije piše da mandat zastupnika u Skupštini traje 4 godine i ni dan više. Tako piše i u Zakonu o izboru narodnih zastupnika. Izbori su morali biti održani prije 3. lipnja, jer je tada isticao četvorogodišnji mandat prethodnom skupštinskom sazivu. Obzirom da smo imali izvanredno stanje, Skupština je propustila mogućnost da konstatira činjenicu kako njoj ističe mandat, te da se izbori moraju održati 3. lipnja, ali da postoji i druga mogućnost da se izbori pomjere, za što mora postojati i širi građanski konzenzus, do onoga trenutka kada se pandemija smiri.«

Milivojević kaže da se onda to uradi vrlo jednostavno, produži se mandat sazivu Skupštine i Vlade i onda se faktički dodaje lex specialis.

»Skupština to nije učinila iz razloga što je ova vlast bahata. Mi od 3. lipnja nemamo zapravo ni jednog narodnog zastupnika niti Skupštinu kao takvu, nemamo ni predsjednika Skupštine, vidite primjerice, Vučić je bio u Parizu, a kada je predsjednik odsutan iz države, njega mijenja predsjednik Skupštine. Kao što znate mi predsjednika skupštine nemamo, zato što nemamo ni Skupštinu. E sad, spomenuta grupa ljudi je pozivajući se na to neustavno stanje radila sljedeće:

Prvo je Petar Čelik i ekipa sebe proglasila nekom privremenom izvršnom vlašću do trenutka dok budu izabrani narodni zastupnici, a potom je to isto učinila i grupa oko Srđana Noge koji su govorili kako su izabrali 250 zastupnika, te da će ući u Skupštinu prije onih koji su izabrani 21. lipnja, na jednako nelegitimnim izborima kao što su i njihovi. I oni su bili to osnovno jezgro, oko Noge je desničarska grupa vrlo radikalno nastrojena protiv Vučića. Dakle, to je jedan razlog, dok su ljudi koji dolaze na prosvjede zapravo u najvećoj mjeri iziritirani bahatošću vlasti.

U prosvjedima ispred Skupštine našle su se najmanje dvije grupe pristalica političkih opcija, jedni su pristalice bivšeg zastupnika Noge, a oni drugi su građani koji su došli iziritirani 'smijanjem u lice' od strane vlasti. Vremenom je pobijedila 'plišana revolucija', ja to tako zovem sjećajući se 9. ožujka 1992., 'mede i zeke', oni su mnogo masovniji i odustali su od eksplicitnih poruka, dok je grupa oko Noge za ulazak u sukob s policijom. I što je najopasnije u svemu tome, imate i treću grupu koja se ubacila već prve večeri prosvjeda, a to su klasični provokatori, koji nisu pristalice niti Noge niti oporbenih stranaka. Kamenovali su policiju, pa se povukli, a onda policija ne juri njih, nego građane na prosvjedima. Oni su bili tamo kompromitirati prosvjede.«

Vučić je napao medije iz regije, jer su »izrazito antisrpski nastrojeni« i izjavio kako »Hrvatima smeta jaka Srbija« i da je u hrvatskim medijima vidljivo »kako koordinirano napadaju našu zemlju.«

Milivojević kaže da se sa strane režima čak pet država sumnjiče za ove prosvjede.

»Nevjerojatan je skup tih adresa: hrvatska služba, crnogorska, ruska, izraelska, pa čak i ukrajinska. Kada govorimo o Hrvatskoj, s jedne strane se ovdje govori kako su odnosi popravljeni s Hrvatskom, a kada ovdje postoje unutrašnji problemi onda se svaki potez hrvatskih vlasti kritizira. To je konstantno podgrijavanje, valjda Vučić misli da time pokriva dio svog biračkog tijela«, kaže Cvijetin Milivojević.

Radosavljević: Politika »raspamećivanja«

Politolog Duško Radosavljević kaže da je Vučićeva najava policijskog sata bila povod za prosvjede, te da prosvjedi imaju političku pozadinu.

»Vučićeve riječi su bile povod za proteste, jer je većina građana u Srbiji umorna od Vučića, njegovog glumatanja, osionog ponašanja i korištenja svake situacije i prilike da se naruga oporbi, stručnoj javnosti, civilnom društvu, svim građanima ove zemlje. Posebno je situaciju zaoštrilo, a bilo je na to upozoravano, da će se zbog izbora poništiti solidni rezultati u borbi protiv zarazne bolesti. Opet, tu su se više iskazali sami građani, zabrinuti za svoje zdravlje i zdravlje svojih obitelji, da bi svo to žrtvovanje bilo poništeno jeftinom političkom propagandom, a sve u cilju osiguranja 'veličanstvenog izbornog trijumfa', gdje se natjecao Vučić sam sa sobom i dijelom korumpirane opozicije. Kada je taj makijavelistički pohod, koji se sve više pretvara u Pirovu pobjedu režima, okončan, pokušalo se ponovo s politikom 'raspamećivanja' – dugotrajni policijski sat u Beogradu, koji je, gle čuda, imao tek 40-ak postotaka izašlih na izbore. Providno? Mi mislimo da. Ali, tako misli i većina građana ove zemlje. Zato i bunt.

Ako je vrhovni gospodar političkog života u Srbiji nametnuo takav politički dnevni red, pa sve tretira kao političko pitanje, naravno, usmjereno protiv njega i njegove obitelji, i nama je odgovor lak – da, prosvjedi imaju političku pozadinu, jer se građani bune protiv režima i lica koji im oduzimaju građanske slobode, državu i pravo na dostojanstven život«.

Radosavljević tvrdi kako tema Kosova ne dominira protestima!

»Ona je 'izbačena' u opticaj od desničarskih i navijačkih grupacija, koje su godinama tolerirane i financirane od strane režima, a u ovim su prosvjedima pokazale da otvoreno rade na razbijanju građanske suštine prosvjeda i u korist režima. Kako je 'patriotizam posljednje utočište za hulje' (Samuel Johnson), tako je i Kosovo poštapalica za sve one koji hoće cementirati Vučićevu vladavinu. Providno, suviše providno!«

Radosavljević je u razgovoru komentirao i nasilje koje je policija provodila nad civilima, ali i nasilje od strane pojedinih prosvjednika.

»Odmah da pojasnimo – nasilje su izazvale razne grupacije na strani režima. Policijske, legalna državna sila, kao i određene desničarsko-navijačke grupacije, koje su pod direktnom režimskom kontrolom, a sve u cilju obesmišljenja građanskog karaktera protesta. Da su policijske snage to željele, u ranoj fazi protesta su mogle, zajedno s građanima takve elemente izolirati i odstraniti sa skupova! Zašto nisu? Zato što je režimu trebalo da svijetu pokaže kako se, dok se 'Vučić bori za Kosovo', kao lav, javljaju oni koji bi da ga na pitanju Kosova obore s vlasti, što bi unazadilo proces pregovaranja. Pa tko voli, neka u to vjeruje. A, što se tiče policijske brutalnosti, ona je izazvana najbestijalnijom voljom režima da se sveti građanima koji osporavaju legitimitet izbora, način donošenja odluka od značaja za društvo i samu vladavinu režima.«

Na pitanje zbog čega je Vučić ponovno napao susjede i medije iz regije, Radosavljević kaže:

»Vučić odavno nema kontrole, ni u unutrašnjoj, ni u vanjskoj politici, što je izraz njegovog političkog rodoslova! Jer, začeprkajte po koži svakog srpskog naprednjaka, i pojavit će se mali Šešelj! Zato ne trebaju da čuditi njegove izjave, uvijek okrenute publici u Srbiji, o susjedstvu on malo razmišlja, okrenut srpskim biračima. On uopće ne uvažava činjenicu da u Srbiji živi i neki drugi, pa tako izjavi, i ostane živ, da 'nije znao koju važnost ima Bajram za islamske vjernike'. Očekivati od takvog 'mislioca' da bude suptilan i poštuje susjede, uzaludno je.«

Jovović: Okidač za prosvjede

Politolog Radivoje Jovović ocjenjuje kako je Vučićeva najava policijskog sata bila samo povod, okidač za prosvjede, za manifestiranje akumiliranog bunta i kaže da prosvjedi imaju političku pozadinu.

»Pojedinačnih uzroka ima više, ali ključni generalni uzrok je nezadovoljstvo građana činjenicom da žive u društvu kojim vlada autokrata koji, što manipulacijama, što represijom, sada već zastrašujuće nonšalantno krši prava i slobode građana te potire svaki društveni interes. Vrhunac nezadovoljstva izbio je zbog serije nehumanih poigravanja vlasti – demonstrirano krajnje neodgovornim djelovanjem na početku krize s korona virusom, zatim očiglednom težnjom da režim propagandno profitira nauštrb rješavanja krize, da bismo na kraju imali održavanje izbora, čime je prikazano potpuno odsustvo brige za zdravlje građana, a čiji je karakter bio sve samo ne demokratski.

Što se političke pozadine tiče, pa, ona je uvijek politička, naravno. Ali, ako pod time mislite na nekakve opskurne svjetske sile koje potiču i usmjeravaju prosvjed zarad svojih nehumanih partikularnih ciljeva, odgovor je ne. Ta sila mogu biti samo krugovi moći u čijem je centru Aleksandar Vučić, koji podmetanjem svojih agenata i režimskih siledžija teže kompromitirati i dezorganizirati prosvjed, stvarajući osnovu da režim potvrdi svoju mantru kako stoji čvrsto na bedemu ustavnog reda i poretka, mira, obrane od virusa i čega li sve još ne, a također i iskoriste priliku selektivno se obračunati sa slobodnomislećim građanima.«

Jovović je komentirao i temu o Kosovu u svezi prosvjeda.

»Usprkos značajnoj vidljivosti ove teme u kontekstu prosvjeda, rekao bih da je pitanje Kosova manjinski prisutno u agendi demonstranata. Naravno, određen broj prosvjednika ovu temu ističe kao svoju zvijezdu vodilju, ali je dijelom i težnja režima da preko u prosvjede ubačenih grupa izvrši još jedno spinovanje s ciljem zamjene teza. Ako se u očima, domaće i međunarodne javnosti prosvjed identificira s bijesom nekakvih mladih nacionalista zbog 'izdajničkog' djelovanja režima po pitanju Kosova, utoliko će prosvjed biti slabije snage i širine zahvata, a Vođa u poziciji da se predstavi kao progresivni političar koji se mora nositi s teškim političkim okolnostima. Ovo posljednje bi trebalo da mu pomogne i u osnaženju osobne pregovaračke pozicije spram važnih centara moći međunarodne zajednice.«

O nasilju tijekom prosvjeda, Jovović kaže da režim iskorištava priliku da miloševićevskim metodama ućutka slobodno društvo.

»To, na našu sreću u cijeloj ovoj nesreći, u eri informacijskih tehnologija nije tako lako prikriti. Kao što nije lako prikriti ni činjenicu da pojedinci koji su predvodili nasilne juriše i atake značajnim dijelom nisu ni na koji način sankcionirani – niti fizički od strane policijskih odreda, niti su privedeni i tome slično. U nekim slučajevima nasilničkih napada, policije na ključnim mjestima nije ni bilo, da bi potom policijska 'odmazda' dočekala one koji su upravo pozivali na distanciranje od nasilničkih elemenata, a nedvojbeno predstavljaju autentičan glas oporbe režimu, primjera radi, u slučaju Mirana Pogačara u Novom Sadu. Sve u svemu, riječ je prvenstveno o golim okom vidljivoj kombinaciji manipulacije i represije koju sprovodi diktatorski režim – tu ne treba tražiti neku dublju pozadinu. Stvari su najčešće onakve kakvima se čine da jesu.«, kaže Jović.

ANTRFILE Na udaru hrvatski mediji

U svezi Vučićevog napada na hrvatske medije, Jovović kaže kako je u pitanju obično spinovanje. »Skreće se pozornost sa stvarnih uzroka i motiva prosvjeda upiranjem prsta u 'stare protivnike', tobož suptilnim denunciranjem prosvjeda kao izdajničkih, uz potporu inozemstva potaknutih i organiziranih. Pritom Vučić, naravno, dopušta sebi da se identificira sa svom poštenom Srbijom. Ne, poštovani, nacionalizam je u djelovanju Aleksandra Vučića oduvijek bio korisno političko oruđe, kojim je branio vlastitu poziciju zaogrćući je plaštom napadnutog srpstva i postavljajući se u ulogu velikog nacionalnog zaštitnika. 'Nacionalizam je poslednje utočište hulja, iznio je još u 18. stoljeću Samuel Johnson istinu za sva vremena.«(Hrvatska riječ, Subotica, www.hrvatskariječ.rs,  Zvonko Sarić, 17.7.2020)

Pitanje za Vladu: A otkud korona u gradovima bez protesta

Kompletan državni vrh, pa i članovi Kriznog štaba, tvrde da su porast broja obolelih od koronavirusa i kolaps zdravstvenog sistema direktna posledica demonstracija kojima smo svedočili u prethodnih 10 dana, međutim, činjenica je da je vanredna siituacija proglašena u čak 20 opština i gradova u Srbiji, među kojima u velikoj vrećini protesta uopšte nije bilo. Objašnjavajući ovu situaciju, analitičari tvrde je reč o velikom političkom spinu, kojim vlast pokušava da odgovornost sa sebe prebaci na opoziciju.

Da su protesti glavni krivac za zabrinjavajuće širenje korone složio se vrh države. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prilikom posete gradilištu Instituta za kardio-vaskularne bolesti u Beogradu “Dedinje 2”, sledeće:

“Imali smo tri dana smanjenje, a sada ćemo imati povećanje. To je tačno pet ili šest dana posle protesta, i to ćemo imati naredna tri dana, dok ne prođe vreme kada su se ljudi okupljali. To je bilo potpuno besmisleno ali kome sada to da objašnjavate”.

Sa njim se složila i sada već bivša predsednica Vlade Ana Brnabić:

“Rast broja obolelih posledica je protesta, to je ono što nam sada dolazi na naplatu. To smo očekivali i onda se sa tim i lakše nosimo. Situacija se pogoršala u poslednjih par dana”.

Pridružio se i ministar zdravlja Zlatibor Lončar:

“Analize pokazuju da se u narednih dan ili dva očekuje porast broja obolelih u Novom Sadu i Beogradu, zbog protesta koji su se održavali prošle nedelje u tim gradovima.

Porast broja obolelih povezao je sa protestima i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković koji je naveo da se u Novom Sadu sada već registruje čak preko 80 građana koji su pozitivni, prošle nedelje je bilo 50 do 60, što govori da su verovatno protesti doprineli porastu broja obolelih ove nedelje. Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Batut Darija Kisić Tepavčević je dodala:

“U tom periodu je bilo zabranjeno okupljanje, nije bilo proslava, kafići su radili do 21, napravljene su mere da se smanji potencijalna izloženost, svako okupljanje koje je omogućilo prenošenje infekcije je bilo potencijalno mesto zaražavanja”, rekla je ona.

Pranje odgovornosti

Ako protesti i jesu doprineli povećanju broja zaraženih u Beogradu i Novom Sadu, gde je zaista veliki broj ljudi izašao na ulice, postavlja se pitanje šta se desilo u preostalih 18 žarišta u kojima nije bilo protesta, a proglašena je vanredna situacija. Da podsetimo, vanredna situacija zbog dramatičnog povećanja broja obolelih i preminulih proglašena je prethodnih dana u Beogradu, Kruševcu, Novoj Varoši, Brusu, Čajetini, Bogatiću, Vladičinom Hanu, Lučanima, Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu, Vranju, Ivanjici, Šapcu, Čačku, Kraljevu, Arilju, Požegi, Užicu i Priboju.

Komentarišući ovu neobičnu situaciju politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je reč o jednom velikom političkom spinu.

“Ovo što sada imamo jeste generalno pogoršanje situacije sa pandemijom u celom svetu, ali u velikoj meri je direktan rezultat izborne kampanje. Pod izbornom kampanjom ne mislim samo na dan izbora, već i a predizborne mitinge, za koje nije tačno da ih nije bilo. Pa samo je SPS na Tašmajdanu okupio 10.000 ljudi. Pa onda imamo utakmice, za koje ne može niko da me ubedi da su Zvezda ili Partizan tražili otvaranje stadiona, to je bila odluka državnog vrha, sa samo jednim razlogom da narod poveruje da smo pobedili koronu i da se oslobodi straha i izađe na izbore”, navodi Milivojević i dodaje da je rizična bila i odluka da se već prvog dana ukidanja vanrednog stanja penzionerima dopusti vožnja gradskim prevozom, te smo za posledicu imali tiskanje ljudi u prevozu, bez maski i obaveznog rastojanja.

“Imali smo sve to, a sad su protesti krivi. Pa sam predsednik Vučić je rekao da je samo jednog dana bilo 4.100 ljudi na protestu, a svih ostalih dana bilo je po nekoliko stotina. Pa onda to sve ukupno nije onoliko ljudi koliko se našlo na predizbornom mitingu SPS. Pride, niko od funkcionera nije svojim primerom pokazao odgovornost. Vučić i Brnabić ne nose maske, slavili su pobedu gde je zaraženo bar 10 ljudi, a na slikama sa Vučićem te večeri od 30 ljudi samo jedan čovek nosi masku. Ovo što sada pokušavaju odgovornost da prebace na opoziciju i proteste jeste čist pokušaj da se operu. P au svim tim opštinama gde je proglašena vanredna situacija nije bilo protesta, ali je bilo izbora, mitinga i slavlja pobede”, objašnjava Milivojević.

Paralelna stvarnost

Da postoji mnogo toga diskutabilnog u vezi cele situacije sa širenjem korone, potvrđuje i doktor Neven Cvetićanin.

 “Protesti se definitivno trenutno koriste u političke svrhe, ali ne samo protesti. Mi smo visoko politizovano i nefunkcionalno društvo, koje više ne može da obavlja svoje osnovne zadatke, medicinske, školske, bilo koje… Bez prisustva politike. Kod nas se ni glas struke, kao što je situacija sa koronom pokazala, ne može čuti bez politizacije. Zato imamo jedan opšti pad poverenja građana u informacije koje dobijaju, što na kraju krajeva i jeste dovelo do protesta. To je bila potreba građana da na jednu stišnjenost, ograničenje kretanja i prava odgovori građanskom neposlušnošću”, objašnjava Cvetićanin.

To je sve, kako dalje navodi Cvetićanin u razgovoru za Nova.rs, dovela do toga da imamo paralelnu stvarnost.

“Imamo kontroverzne podatke, pa čak i priznanje članova Kriznog štaba da u bazama nisu bili pravi podaci. Protestima se pravda povećanje broj aobolelih, a u drugim gradovima mimo Beograda i Novog Sada protesta nije ni bilo. Ispostavilo se da građani nemaju podatke niti kredibilne ljude kojima mogu da veruju. Jedna strana kaže da su krivi protesti, druga strana kaže da su krivi izbori, a biće da je i jedno i drugo. Izlaz iz cele ove priče jeste da pustimo struku da radi svoj posao i da isključimo politiku iz ove teške situacije”, zaključuje Cvetićanin. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 19.7.2020)

Cvijetin Milivojević u emisiji “Aktuelno”, na RTV Sunce

Cvijetin Milivojević u emisiji “Aktuelno”, na RTV Sunce

(RTV Sunce, Arandjelovac, voditelj A. Binjovic,  emisija “Aktuelno”, 15.7.2020)

https://www.youtube.com/watch?v=l5tO5nwReKg

Stručnjaci: Protesti u Beogradu nisu imali ʽpotpisʼ stranih obavještajnih službi

Učestvovanje na demostracijama i guranje kontejnera je ono što strane službe ne rade, kaže general Momir Stojanović. Građani osećaju da su pokradeni na izborima i da mnogo toga nije u redu u zemlji, kaže Momir Stojanović.

Nakon sukoba policije i demonstranata u Beogradu, provladini tabloidi izvestili su da strane obaveštajne službe stoje iza protesta, a sve u cilju “rušenja” neprikosnovenog predsednika Aleksandra Vučića.

Da bi potkrepili teoriju o “stranom uplivu” i obaranju režima “sa strane”, provladini tabloidi su pisali i o hapšenju stranih državljana koji su učestvovali na demonstracijama.

Prema rečima advokata, iako su u pitanju prekršajna dela, “mediji” su izvestili o izvršenju krivičnih dela, a da im to nije bilo dovoljno, pokazuje i činjenica da su beogradski tabloidi objavili i kopije pasoša stranih državljana čime su prekršili i zakone Srbije.

Dvoje državljana Izraela u dvadesetim godinama, uhapšeno je jer su gurali zapaljene kontejnere i iznosili šut na ulice, što je bio još jedan “dokaz” tabloidima da strane službe stoje iza protesta u Beogradu.

Strano državljanstvo trebalo je da dokaže da iza protesta ne stoji gnev građana Srbije već pokušaj stranih agentura da uruše “patriotsku vlast”.

'Korištenje stare priče'

Međutim, general Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije, kaže da je priča o stranom uplivu uvek korišćena kada se vlast “otuđi” od naroda, a sve u cilju ostvarivanja nacionalnog jedinstva i navodi da se isti narativ “koristi još od vremena Slobodana Miloševića”.

“To učestvovanje na demostracijama i guranje kontejnera, to jednostavno strane službe ne rade. Pojačane aktivnosti, u smislu očuvanja na vlasti ili rušenja sa iste Aleksandra Vučića, to jednostavno nema veze”, navodi Stojanović.

Prema rečima Stojanovića, strani centri moći jesu permanentno prisutni na Zapadnom Balkanu, kao i u svim ostalim zemljama/regionima gde imaju interes, ali je njihovo delovanje znatno drugačije od onog što provladini mediji plasiraju javnosti.

“Oni se bave političko-ekonomskim kretanjima na Zapadnom Balkanu i interesantni su im ljudi koji odlučuju o tim sferama. Štaviše, njima je zanimljivo da na ključne pozicije dovedu ljude koji su im lojalni, a koji su, moram reći, odavno pozicionirani u Srbiji. Nikakvo guranje zapaljenih kontejnera i iznošenje otpada na ulice”, kategoričan je Stojanović.

Dalje navodi da su protesti u Srbiji izazvani nezadovoljstvom građana, a ne instrukcijama iz inostranstva.

“Kao neko ko je dugo radio u sektoru bezbednosti mogu reći da građani osećaju da su pokradeni na izborima, da mnogo toga nije u redu u zemlji i da je to rezultiralo protestom. Hapšenje stranih državljana jednostavno nije u svrhu odbrane bezbednosti naše zemlje već za zaštitu vlasti”.

'Prekršena prava stranih državljana'

“Naše službe bezbednosti od 2012. godine ne služe onome čemu su namenjene već služe u političke svrhe. Upravo “radikalska” svest koja preovladava u vladajućoj strukturi, a među kojima je i predsednik republike, kaže “nas ceo svet mrzi, neko sa strane ugrožava vlast” što nikako nije tačno”, zaključio je Stojanović.

Situaciju dodatno komplikuje i to što su tabloidi bliski vlastima u Beogradu prekršili Zakon o zaštiti ličnih podataka jer su objavili skenirane pasoše stranih državljana.

 “Stranim državljanima, iako su učinili prekršaj, prekršena su prava koja moraju da se poštuju. Prekšena su prava okrivljenih u prekršajnom postupku i nikako nije smelo da dođe do objavljivanja njihovih ličnih podataka i scanova njihovih pasoša. To je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti pošto je je Zakon o zaštiti ličnih podataka ovde prekršen“, kaže predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović.

Ona dalje navodi da se može govoriti i o antisemitizmu i ksenofobiji:

“Pored toga što je na ovakav način izvršeno krivično delo, moramo da kažemo da se na ovaj način, prikazivanjem činjenica, da su u pitanju strani državljani, Izraelci, te da se aludira na njihovo poreklo iz Kirgistana i Ukrajine, upravo se želelo pokazati da su u proteste umešani neki strani elementi. Time se zapravo čini mnogo veća šteta, ne samo licima, već i po narod Srbije gde se ponovo širi ksenofobija od strane najviših državnih funkcionera.”

Udarac međunarodnoj reputaciji Srbije

“Mi smo imali prvo obraćanje kroz tabloide, kroz taj tabloid Kurir, a onda i putem naloga zastupnika Marjana Rističevića na Twitteru, a onda i samog predsednika Republike Vučića na TV Pink. Ovo je velika šteta, posebno imajući u vidu da su u pitanju Jevreji koji su kroz istoriju bili žrtve ksenofobije“, dodaje.

Golubović poručuje da će incident privođenja građana Izraela i njihovo “profilisanje u javnosti” neminovno uticati ne samo na odnose sa Izraelom već i na međunarodnu reputaciju Srbije.

“Mi moramo da shvatimo da su se organizacije, koje se bave suzbijanjem antisemitizma, već interesovale uopšte za ovaj slučaj, s obzirom da se o licima nije dugo znalo gde su. Centar za istraživanje o Holokaustu raspitivao se o njihovoj sudbini i sigurna sam da će biti rekacija na ovo što se desilo”, zaključuje Golubović.

Politički analitičar i politikolog Cvijetin Milivojević kaže da su provladini tabloidi danima plasirali teorije da iza protesta stoje tajne službe Rusije, Ukrajine, Hrvatske, Izraela i Crne Gore.

„To su mediji za koje se pouzdano zna da su bliski vrhu režima. Oni su faktički glas režima. Tako i treba sa se gledaju ti tekstovi, kao poruke. I to kao negativne poruke tim zemljama“, kaže Milivojević.

Poruka ruskog ambasadora

Milivojević navodi da je takvo izveštavanje medija neprofesionalno, ali i da postoje posledice tekstova koji se koriste za “unutrašnju” upotrebu.

“To je vrlo neprofesionalno, no, ako gledamo sa stanovišta diplomatije, to je skandalozno. Kad smo kod toga, tu su poimenično pomenuta dva opoziciona političara kako oni ruskim novcem plaćaju demonstrante koji ruše državu. Neki od visokih diplomata tih zemalja su reagovali”, kaže Milivojević.

Kao primer reakcije diplomata, Milivojević navodi ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Bocana – Haračenka.

“Ambasador je poslao direktnu poruku time što je odbio da se sastane sa predsednikom Vučićem, iako se to drugačije opisalo u srbijanskim medijima. Rečeno je da Vučić nije imao vremena, iako se desilo upravo suprotno. Primetili smo da je i Hrvatska reagovala putem medija bliskim vlastima u Zagrebu, zatim Crna Gora...“, kaže.

“Gledajući sa stanovišta šta jesu nadležnosti policije, nije ništa sporno uhapsiti bilo čijeg državljanina koji je zapalio kontejner, međutim, ozbiljna država koja drži do sebe, hapšenjem stranog državljanina ne optužuje zemlju porekla da stoji iza protesta”, zaklučuje Milivojević. (Izvor: Al Jazeera, www.balkans.aljazeera.net, Milivoje Pantović, 18.7.2020)