Milivojević i Vukadinović: Najveći utisak godine je Vučićeva laž da će se povući sa mesta predsednika stranke

U 2022. je bilo puno obećanja, ispunjenih i neispunjenih, a o tome kojih obećanja je bilo više i ko kakav u političkom smislu ulazi u 2023. godinu u emisiji "Među nama" su govorili su politički analitičari Cvijetin Milivojević i Đorđe Vukadinović.
„Za mene je najveći utisak godine po dvadeseti put izgovorena laž predsednika Srbije da će se shodno članu 115. i 111. Ustava Republike Srbije i shodno članovima Zakona o sprečavanju korupcije i njegovim članovima od 40 do 50, povući sa mesta predsednika stranke. Tu laž predsednik Vučić izgovara u kontinuitetu od kada je u prvom mandatu izabran za predsednika republike, dakle, skoro šest godina. Poslednji put je to izgovorio u maju, govoreći da će se povući kad bude formirana vlada i rekao je da će to biti najkasnije do kraja godine. I ako me ne demantuje u sledeća tri dana, to je jedna skandalozna laž“, naveo je Milivojević.
Vukadinović kaže da je predsednik „riznica za ovu rubriku“ i podseća na obećanje predsednika da se „večeras formira Zajednica srpskih opština“, a to je bilo još 2015. godine.
„Ovde je bila jedna serija katastrofalnih poteza i rezultata na tom kosovskom frontu. Zaključno sa današnjim pobedama u debelim navodnicima koje obeležava i proslavlja Petar Petković. Da ne bude da smo poštedeli opoziciju i ona je ove godine imala dosta priloga za ovu vašu rubriku. Tu bih izdvojio aprilske izbore i najavu i objavu glavne opozicione liste i glavnog lidera opozicionog, kako će pobediti i drugi krug samo ako izađe toliko i toliko građana. U predsedničkim izborima, naravno, od toga nije bilo ništa, a dosta je to agresivno i objavljivano i najavljivano. Druga stvar je to kako pre izbora skoro svi akteri pričaju jedno, a posle izbora drugo, uključujući i opozicione“, naveo je Vukadinović.
Milivojević navodi i da je jedan od utisaka godine i sastanak Vučića i Đilasa, kao i njihova najava beogradskih izbora do kojih nije došlo.
„I gospodin Vučić i gospodin Đilas su rekli da će biti vanredni izbori 17. decembra ili u martu. Sada čujemo ovih dana od Đilasa da ovih izbora, a vidimo da ih 17. decembra nije bilo, da ih možda neće biti ni u martu, nego možda će ih biti na kraju sledeće godine. To je važna laž na koju je naseo najveći deo opozicije i građana u Beogradu koji su glasali za opoziciju. I gde je Vučić na jedan maestralan način preigrao Đilasa“, zaključio je Milivojević.

Pogledajte celo gostovanje: https://nova.rs/emisije/milivojevic-i-vukadinovic-najveci-utisak-godine-je-vuciceva-laz-da-ce-se-povuci-sa-mesta-predsednika-stranke/?utm_source=%28direct%29&utm_medium=najnovije_singlepost_sidebar

09.12 Milivojević: Barikada u Srbiji više pogađa Albance nego one na severu KiM

(UŽIVO) SRBI 19. DAN NA BARIKADAMA Vučević: Srbija spremna za dogovor, ali to ne znači pomeranje crvenih linija

Politički analitičar Cvijetin Milivojević komentarisao je postavljanje barikada u centralnoj Srbiji rekavši da je Merdare najfrekventniji administrativni prelaz, koji će najviše pogoditi albanske gastarbajtere sa Kosova.
"Ta barikada više pogađa Albance nego one na Severu KiM. One su neka vrsta političke manifestacije za nemirenje sa politikom svršenog čina. Ovo može biti neka vrsta poruke prištinskim vlastima, ali i međunarodnoj zajednici koja misli da će politikom svršenog čina izvršiti pritisak na Srbe", kaže Milivojević dodajući da je na ovaj način blokirana sloboda kretanja kapitala.

https://www.euronews.rs/srbija/politika/73194/uzivo-srbi-19-dan-na-barikadama-vucevic-srbija-spremna-za-dogovor-ali-to-ne-znaci-pomeranje-crvenih-linija/vest

Hoće li i 2023. godina biti godina izbora u Srbiji? | Cvijetin Milivojević, Nebojša Krstić |

Godina puna izazova je za nama. Rat u Ukrajini, energetska kriza, kosovska kriza? Ko će "pobediti" u trci za svetskog policajca broj jedan? Vašington, Berlin ili neko treći? (K1 televizija, www.k1info.rs, emisija “Uranak”, Jovana Joksimović, 27.12.2022)

https://www.youtube.com/watch?v=9eZokMTh7xk

Novi izbori u Beogradu pod tri znaka pitanja

Opozicija se nada da će ih biti u 2023, ali je uhvaćena na krivoj nozi: Za sve se pita vlast, a ona ima bar tri preča prioriteta
Od prethodnih beogradskih izbora prošlo je tek osam meseci, a opozicija uveliko spominje mogućnost da bi već u martu mogli ponovo pred birače u prestonici. Takvu mogućnost prvi je najavio predsednik SSP-a Dragan Đilas, a s tim su se složili i gotovo svi ostali opozicioni lideri. Međutim, datum izbora određuje vlast, a utisak je da ona ima tri veća prioriteta, a to su Kosovo i Metohija, ekonomska kriza i nabavka energenata. Zbog toga analitičari ne očekuju izbore pre naredne jeseni ili 2024. godine.
O prevremenim beogradskim izborima govori se praktično od trenutka kada je prethodno glasanje u prestonici završeno odnosno kada su Đilas i predsednik Aleksandar Vučić imali sastanak nakon čega je lider SSP-a najavio da će se izbori u glavnom gradu održati već u deembru ove godine ili narednog marta.
Jasno je da je prva opcija otpala s tim što Đilas i dalje gaji nadu da je druga mogućnost za beogradske izbore realna i pritom prebacuje lopticu u dvorište ostatka opozicije.
Kako je istakao, SSP traži izbore od prvog dana i pritom je pozvao opoziciju da se o tome konačno izjasni.
- Vreme je da se i ostale opozicione stranke izjasne da li žele prevreme izbore u Beogradu na proleće ili ne. Opozicija uvek treba da traži nove izbore - poručio je Đilas i dodao da je " siguran da će izbori biti sledeće godine".
Da li je opozicija spremna za izbore?
Nakon tog Đilasovog poziva većina opozicionih lidera se izjasnila da želi nove izbore pogotovo u Beogradu pošto smatraju da je u prestonici, kako kažu, vlast najranjivija.
Međutim, veliko je pitanje koliko je zaista opozicija spremna za nove izbore ako se ima u vidu da se največa opoziciona lista "Ujedinjeni za pobedu Beograda" razjedinila praktično dan nakon glasanja?
Aleksić: Otkud Đilasu pravo da poziva na izbore koje je dogovorio s Vučićem
Da odnosi predstavnika te nekadašnje koalicije nisu dobri svedoče i reči potpresednika Narodne stranke koji je izjavio da "ne razume pravo Đilasa da poziva na neke izbore koje je dogovorio s Vučićem".
- Prerano je govoriti o izborima u Beogradu, gde smo videli da postupak za smenu Aleksandra Šapića nije dao rezultate. Ne vidim razloge za održavanje tih izbora, izuzev ako to nije dogovor Đilasa i Vučića. Ukoliko bude tih izbora ipak, mi ćemo doneti odluku s kim ćemo na te izbore - rekao je Aleksić.
Takođe, ne treba zaboraviti da beogradske izbore raspisuje predsednik gradske skupštine odnosno Nikola Nikodijević koji je predstavnik vladajuće koalicije SNS-a i SPS-a pa, pre svega, od volje vlasti zavisi da li će žitelji prestonice izaći na glasanje već u martu.
"Potrebno vreme za kvalitetnu kampanju"
Izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag Lacmanović smatra da izbori u Beogradu neće biti održani već na proleće.
- Lideri opozicije moraju da kažu da jesu za izbore tako rano, ali mislim da trenutno nije spremna za tako nešto. Potrebno joj je vreme za kvalitetnu kampanju. Utisak je da su se ljudi zasitili izbora i da prethodnih dana nije bilo ni sukoba između vlasti i opozicije - ocenjuje za "Blic" Lacmanović.
Kako kaže, vlast trenutno vodi računa o većoj brizi.
- Vlast je sada zaokupljena situacijom na Kosovu i ekonomskom krizom kao i energetskim sektorom pošto je ratom u Ukrajini pogođen praktično ceo svet. To joj je daleko važnije pitanje od vanrednih izbora pogotovo što je vlast tek formirana. Zato mislim da je realnije da imamo izbore eventualno na jesen ili 2024. godine - naglašava Lacmanović.
"Đilas dao legitimitet SNS-u da formira gradsku vlast"
I politikolog Cvijetin Milivojević deli mišljenje da je sudbina beogradskih izbora nije u rukama opozicije.
- Sudbina tih izbora nije u rukama ni Đilasa koji je još 11. aprila dao legitimitet Vučića da odlučuje o tome pošto je otišao sa njim na razgovor. Iako ni predsednik Srbije ne može da odlučuje o datumu beogradskih izbora nego predsednik skupštine Beograda. Odlaskom kod Vučića Đilas je dao legitimitet i SNS-u da formira gradsku vlast iako je u tom trenutku ishod izbora bio veoma neizvestan - podseća Milivojević.
Kako kaže, sigurno je da izbori neće biti kada to poželi opozicija nego vlast.
- Čak je i sam Đilas rekao da izbori možda neće biti u martu nego kasnije jer Vučić želi da spoji sve izbore. Posle svega, mogu da kažem da je Vučić još jednom uhvatio na krivoj nozi Đilasa. Tako da će izbora u Beogradu biti samo kada vlast to bude htela - zaključuje Milivojević. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 27.12.2022)

Велики повратак или политички маркетинг

КОЛИКО ЈЕ РЕАЛАН ОПТИМИЗАМ У ДЕМОКРАТСКОЈ СТРАНЦИ
Да ли је Демократска странка на путу великог повратка као што је у интервјуу за лист „Политика” изјавио председник ИО ДС-а Саша Пауновић или је то у домену научне фантастике? Колико је то реално, имајући у виду да нико не види на основу чега демократе гаје оптимизам, показаће време. Ипак, некада владајућа странка, која је пуних 12 година у Србији имала кључну политичку улогу, на стазе повратка може да се врати само уколико се врати политичка енергија која је ДС некада красила.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да иако су те најаве политички и маркетиншки разумљиве, те најаве о повратку ДС-а на велика врата су, најблаже речено, преурањене, ако не и потпуно сумњиве. За „Политику” ипак каже да треба истаћи да вештим позиционирањем Зоран Лутовац успева да практично мртву странку врати пре свега у Скупштину Србије и на политичку сцену.
„То јесте својеврстан успех, тако је ДС избегао судбину неких других својих деривата, као што су Либерално-демократска партија или Нова странка, који су практично завршили свој политички живот. Тај повратак у републички парламент даје наду и јесте важан, али је то само први корак, недовољно за најављени камбек”, каже Ђорђе Вукадиновић.
Оно што заиста даје основа или макар наду челницима ДС-а да размишљају и дају овакве изјаве јесте чињеница да су се они вратили у живот и да им је политичка позиција унутар грађанског дела политичке сцене релативно повољна јер су остали по страни од великог сукоба унутар „Уједињених” између ССП-а и НС-а, тако да се они сада посматрају као нека врста миротвораца и посредника у евентуалном будућем укрупњавању политичке сцене између Ђиласа, Јеремића и Поноша.
То је оно што им даје наду и основ да размишљају на тај начин. Пре маштања и размишљања потребно је да мало обједине своје снаге и да успоставе сарадњу са својим бившим председницима и да нешто од тих спаљених мостова изграде ако могу. Треба да се обрате и бившим члановима и оснивачима који имају богато политичко искуство и који би могли да им помогну у евентуалном политичком камбеку.
Да би Демократска странка поново била стабилна политичка опција у Србији, потребно је за почетак да кадровски ојача, да направи јак организациони тим који ће објединити све политичке функционере који су спремни да се врате у политику, а уз то неопходна је финансијска консолидација. Да би били привлачи бирачима, потребно је да њихови лидери и идеје буду снажни и да имају адекватне одговоре не само на политичку већ и на, рецимо, кризу на Косову и Метохији. Избор Саше Пауновића, који је у четири мандата побеђивао на изборима у Параћину, за првог оперативца странке корак је у добром правцу, али је то далеко од позиције и утицаја који су демократе некада имале.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да се Саша Пауновић вратио у ДС и одмах постао председник ИО, и то после кратке паузе, јер је супротно одлуци странке 2020. изашао на локалне изборе у Параћину. За наш лист каже да разуме његов оптимизам јер је он био успешан градоначелник Параћина и да је један од ретких који је био биран 2016. године, а није био из СНС-а.
„Србији је потребна нека од тзв. традиционалних странака који имају богату политичку историју и ДС постоји више од један век. ДС је странка националног центра и партија је с најдужом традицијом. Један од разлога за његов оптимизам је чињеница да од странака које су од 1990. године настајале, то су радиле из окриља ДС-а. Било је више раскола у ДС-у и данас најјача опозициона Странка слободе и правде настала је из ДС-а. Ту евентуално може да се темељи оптимизам Пауновића, све друго не иде у прилог тој странци. Лепа је ствар што је та странка после дуго времена ушла у Народну скупштину и поново има одборнике у Скупштини Београда, па је јасно да ће на дуге стазе опстајати. Е сад, да ли ће она ускоро бити оно што је била почетком 2000. године, да буде странка власти, питање је на које се не може дати позитиван одговор”, каже Миливојевић.
Ипак, да све неће ићи тако глатко сведочи и то што је Саша Пауновић у интервјуу нашем листу, између осталог, рекао да су „припадници старог естаблишмента, који су управљали странком из сенке годинама, сплеткарењима и прављењем кланова постављали и смењивали председнике, ’жарили и палили’ док је ДС био у власти и који су били за компромис и сарадњу с режимом, изгубили у том окршају”.
Вида Огњеновић: Мали корак за велику странку
Један од оснивача Демократске странке Вида Огњеновић каже да нико на тако нешто не би требало да има коментара. За „Политику” каже да верује да то и не треба да се коментарише јер је само то што је речено – коментар. „Само се питам а шта је добитак господина Пауновића, могу ли знати? А питам се да ли је добитак странке то што је Пауновић постао председник извршног одбора. Мали корак за велику странку”, закључује Вида Огњеновић. (www.politika.rs, лист „Политика“, Дејан Спаловић, 26.12.2022)

Šta je vest za opoziciju, a šta za vlast?

Nevena Đurić Ponoša nazvala „stvorom“ i „dezerterom“ nakon pisanja o havariji u Pirotu
Lider pokreta Srbija centar, Zdravko Ponoš, koji je u nedelju uveče pokušao da ukaže na ozbiljnost i važnost ekološkog akcidenta u Pirotu, kada se izlio amonijak, naišao je na vrlo prost napad potpredsednice vladajuće SNS, Nevene Đurić, na društvenoj mreži Tviter.
Rešavanje problema nastalih izlivanjem amonijaka za vlast, ali i za medije bliske njoj, vrlo brzo je prekrila situacija na severu Kosova i pucnjava kod Zubinog potoka. Iako su obe teme važne za javnost, one su uspele da posveđaju vlast i opoziciju, a primer kako to izgleda je obračun Đurić sa Ponošem.
Ponoš je u nedelju na svojim društvenim mrežama napisao: „Havarija u Pirotu sa izlivanjem amonijaka i ugrožavanjem života hiljada ljudi je vest dana. Ostalo su imitacije vesti“.
Đurić je odgovorila: „Ti nisi čak ni dno dna, već mnogo niži i blatnjaviji stvor! Dezerteru, životi Srba na KiM ugroženi su zahvaljujući politici koju je ološ kom i sam pripadaš u prošlosti vodio! I danas radite isto! A što se havarije tiče – ti, tvoje reči i dela su pravi primer havarije po naš narod“, navela je ona.
Đurić se nije tu zaustavila, već je i u ponedeljak izvređala poslanika DS Srđana Milivojevića. Ona je navela:“Do srži ogrezao u mržnji, samo gola ljuštura željna medijske pažnje. Ne može jadnije a ni bednije od pokušaja Primerka da profitira, politički razume se, na smrti drugih ljudi. Pritom priželjkuje smrt brata i sina predsednika Vučića. Poremećeno. Bolesno. Za lečenje“.
Moguće da ju je podstakao Milivojevićev tvit u kojem je napisao: „Sećate li se onog freskopisanog voza koji je Vučić sa Topčidera poslao za Kosovsku Mitrovicu pa je jedva stigao do Raške. E mora da su tim vozom naprednjaci poslali poštara sa zahtevom da se naša vojska vrati na Kosovo i Metohiju. Ni pisma, ni telegrama, ni odgovora“.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da je vest dana sinoć sigurno bilo izlivanje amonijaka.
– Ali je vest dana proteklih 16 dana od kako su počele barikade svakako i sever Kosova. Čitave prošle nedelje, ali i danas, u Skupštni Srbije koju pratim, opozicija uporno zahteva da se umesto nekih „levih tačaka“ dnevnog reda o kojima se raspravlja, a koje veze s vezom nemaju, raspravlja o Kosovu. Iz toga zaključujem da zbivanja na Kosovu nisu vest dana – kaže on.
Kako dodaje, Đurić, koja je i poslanica, treba prvo malo da dođe u Skupštinu na sednicu pa da vidi šta to opozicija svakog dana traži i o čemu da se raspravlja proteklih 16-17 dana.
– Akcident koji se desio je svakao vest dana jer se ne dešava svakog dana. Potpuno je u pravu general Ponoš. Reč je o licemerju, jer vlast pokušava da čitavu priču o tome šta se dešava iza kulisa razgovora i pregovora o Kosovu zadrži za sebe i da ne deli sa građanima, pa čak ni sa poslanicima i čuva za sebe to kao ekskluzivno pravo – ukazuje Milivojević.
Politički analitičar Bojan Vranić ima malo drugačiji stav.
– Ovde imamo slučaj da obe strane pokušavaju da uvuku u zamku onu drugu da upoređuje žrtve, opasnost i stepen ugroženosti situacijom. To je karakteristika populizma, da stvara podele tamo gde ih nema. Što se retorike tiče, obe strane koriste onaj rečnik koji je blizak njihovoj ciljanoj publici, i to je nešto na šta ne treba obraćati previše pažnje – navodi Vranić za Danas.
Prema njegovim rečima, obe strane skreću s događaja da bi promovisali svoju političku agendu.
– Gospodin Ponoš o slobodi medija, gospođa Đurić o patriotizmu na Kosovu. Ništa od toga nema veze s izlivanjem amonijaka, radi se o političkoj iluziji – zaključuje Vranić.
Niski i prosti napadi naprednjaka na opoziciju nisu izuzetak. A tercu je svojevremeno držao predsednik SNS Aleksandar Vučić koji je donedavno opozicione predstavnike nazivao svakojakim imenima, od toga da su lopovi, secikese, lažovi…
Nisu zaostajali ni poslanici SNS Nebojša Bakarec, Marko Atlagić, Marjan Rističević i mnogi drugi. (www.danas.rs, 26.12.2022)

KAD JE MERKEL OTIŠLA, BERLIN JE SKINUO SVILENE RUKAVICE

Nemački stavovi podižu prašinu i gađaju tamo gde Srbiju najviše boli, a lekcije o diplomatiji mogli bi da "prepišu" sa dobro poznate adrese
Odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel iz politike značio je u izvesnoj meri preokret ne samo na tamošnjem, unutrašnjem planu, već i šire, što ni Srbiju nije zaobišlo, naročito imajući u vidu jednu od najbolnijih tema - Kosovo.
Tako bar izgleda, ako se obrati pažnja na izjave nemačkih zvaničnika u poslednje vreme koji, kao da su skinuli rukavice koje je Merkel nosila, ostavili diplomatske izjave po strani, i sada vrlo jasno i direktno, za neke čak i neprimerenim rečnikom, Beogradu stavljaju do znanja šta traže i očekuju. Izjave u kojima se čuju razne stvari, od "apsurdno", preko "neprihvatljivo", do prizivanja sankcija, pa čak i jasno stavljanje na stranu Prištine i tapšanje po ramenu samo su neki od tih poteza.
Na sasvim suprotnom spektru je Amerika, iako je jasno da Berlin i Vašington imaju istu politiku, ali da Bela kuća to pokazuje sa više takta.
"To je sve više primetno", kaže za "Blic" politički analitičar Cvijetin Milivojević.
- Pozicija CDU je bila suverenistička i Nemačka je tada bila važnija od EU, privredno stabilna, a ova ekipa liberalno - zelenih snaga koja je došla posle njih ima drugačiju politiku. A to je politika indiferencije, mire se sa tim da više nisu lideri EU, prihvatili su ono ćemu se Merkelova odupirala, a to je da politikom gospodari Vašington. Merkelova se trudila da bude suprotno, a sada se Nemačka ne razlikuje od ostalih 26 članica EU, i dovela je sebe u poziciju da gleda i čeka mig Vašingtona - napominje Milivojević.
Najoštrija je bila izjava ambasadora Nemačke u Prištini Jan Rodea, od kog smo čuli da "barikade na severu KiM treba ukloniti pre Božića i da je zahtev Beograda za povratak srpskih snaga na KiM "apsurdan i neprihvatljiv". U isto vreme, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil bio je znatno blaži, rekao je da "Vlada Srbije ima pravo da se obrati KFOR-u sa zahtevom da se srpske snage bezbednosti vrate na Kosovo, ali da to pitanje ostaje političko i samim tim zahteva političko rešenje".
I Rodeova koleginica iz Beograda Anke Konrad odbrusila je da je "stav Nemačke, da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova" , a pre nje nemačka šefica diplomatije Analena Berbok rekla da je "potpuno neprihvatljivo" slanje srpskih snaga na KiM".
Više takta imao je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je poručio da je "legitimna, a često i opravdana, zabrinutost ljudi na barikadama", ali da one treba da se uklone.
Poslednja izjava stigla je juče, i nemački poslanik u Evropskom parlamentu Knut Abraham je poručio da zbog neuvođenja sankcija Rusiji "treba razmisliti o zamrzavanju pregovora sa Srbijom.
Milivojević podseća na sve ove izjave i kaže da je nova taktika Berlina pogrešna, i da će zato teško uroditi plodom.
- Nije Angela Merkel bila za to da Kosovo bude deo Srbije, niti za njen brži ulazak u EU, ali ona nije činila ono što radi aktuelna vlast već suprotno. Nudila je šargarepu i paralelno pritiskala Srbiju da se udalji od Kosova, a nemački ambasadori su se truduli da u rukavicama kažu ono što sad aktuelne diplomate govore bez uvijanja. A to je brutalno povređivanje teritorijalnog integriteta zemlje u kojoj su - napominje Milivojević.
Ukazuje i na sasvim drugačiju, kako napominje, strategiju Vašingtona za koju se ne libi da primeni u praksi.
- Recimo, instalirali su ambasadora, Kristofera Hila, koji je koautor Dejtinskog sporazuma, gde niko od tri strane nije apsolutni pobednik ni gubitnik, dok sada imamo francusko - nemački sporazum koji traži od Srbije da se odrekne Kosova i tako puca sebi u nogu. Teško da to može da urodi plodom - ocenjuje Milivojević.
Spoljna politika Berlina ista je sada kao što je bila i u vreme Merkelove, ali razlika je, i to drastična, što njeni sadašnji političari često posegnu za oštrim izjavama koji odjeknu kao bomba u javnosti, i onda se reakcije srpske javnosti nadovezuju jedna na drugu a, posledično, situacija oko Kosova usložnjava.
Na to podseća bivši ambasador Milan Božinović za "Blic", napominjući da su sve ranije izjave nemačkih zvaničnika jedna vrsta pritiska koji, kako kažem, objektivno ne da ne doprinosi rešavanju problema, već ih pogoršava.
- Nemačka nudi sporazum, ali mora da zna da će pod ovakvim okolnostima Srbija teško da ga prihvati, pogotovo ako je uvređena načinom kojim joj se obraćaju. A naročito kad su ta obraćanja notorna neistina, poput izjave ambasadorke Konrad da u Rezoluciji 1244 nema opcije o slanju naših snaga na Kosovo. To crno na belo stoji u spomenutom dokumentu, i vrlo je čudna ta njena izjava - ističe Božinović.
Nemačka je zauzela poblematičnu ulogu, napominje on, stranog činioca koji unosi nemir.
- Taj neobičan i neprimeren grub jezik kojim oni govore o prilikama na Kosovu, i o temama koje imaju veze sa Srbijom, je još jedan primer zaokreta koji je došao u nemčakoj spoljnoj politici. On nije drugačiji po osvnovnim spoljnopolitičkim opredeljenjima, ali je nova vlada na čelu sa strankom Zelenih uvela rečnik ne političke iskrenosti, već političkog nasilja i često je uvredljiv. To je neoimereno komunikaciji jedne države -
Na sve izjave zvaničnika Berlina, nisu izostale reakcije srpske strane, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je Rode "poznat po antisrpskim stavovima", ali i da je njegova izjava pretnja srpskom narodu.
- Anke Konrad je rekla u Beogradu da je to potpuno neprihvatljivo za nemačku stranu, pa se pitam da li su oni postali komandati Kfora ili su postali članica SB UN, jer smo mi mogli to u drugoj instanci da zahtevao od SB, kao od onoga koji je izglasao tu rezoluciju. Nisam na kraju razumeo kakve to sve veze ima sa Nemačkom. Očigledno da Nemačka to smatra svojim prostorom i želi punu dominaciju na Balkanu i samo ako ste potpuni poslušnik možete da budete pomilovani po glavi i ništa više od toga - rekao je Vučić.
Tačno mesec dana ranije bio je još oštriji, i rekao da "Nemcima ne veruje ama baš ništa kad je reč o Kosovu i Metohiji", ali da Amerika sigurno pokušava da ubedi Kosovo oko smirivanja tenzija. Sliča stav izneo je ponovo, izrazivši nadu da će "Amerika više da nas sluša u narednom periodu nego Evropa".
- Kao što znate, moj ministar je to jasno rekao, to je neprihvatljiv zahtev. Jednostavno rečeno, apsurdan zahtev. Imamo Rezoluciju 1244. Postoji nekoliko paragrafa koji su primenjeni u tadašnjoj situaciji. Za nas kao Nemačku i sve one zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, nezamislivo je da bismo u nezavisnoj zemlji uradili nešto protivno željama nezavisne zemlje. Stoga smatramo da je taj zahtev neprihvatljiv. To je naš jasan stav, to nije samo naš stav. Mislim da i SAD imaju sličan stav - rekao je on.
Svim ovim ocenama Rode se poziva na izjavu Analene Berbok, koja je prethodno pohvalila Prištinu, a osula paljbu po Srbiji.
- Kosovo je, odlaganjem lokalnih izbora, smanjilo tenzije. Nedavna retorika iz Srbije učinila je suprotno. Predlog o slanju srpskih snaga na Kosovo potpuno je neprihvatljiv. Kao i najnoviji napadi na Euleks. Sva moja podrška ide dijalogu koji vodi EU - napisala je Berbok na Tviteru.
Na sve se nadovezala ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, koja je ukazala da je potreban hitamn povratak na pregovarački sto.
- Po stavu Nemačke, rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova, ali Kfor je taj koji treba da da odgovor na zahtev Srbije i treba sačekati taj odgovor - kazala je ona.
Reagovali su i zvaničnici Srbije pa je tako premijerka Ana Brnabić na izjavu Berbekove uzvratila da je u pitanju "zapanjujući novi apsurda".
- Mi ne bismo imali ništa protiv da vidimo poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN, SBUN... Još jedna stvar: ne bi bilo tenzija koje bi trebalo smanjiti da je Kurti poštovao sporazume, a ne jednostrano kršio iste - navela je Ana Brnabić na Tviteru. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 23.12.2022)

Немачки речник политичког насиља према Србији

"Екипа либерално-зелених снага води политику индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ, прихватили су да политиком господари Вашингтон", изјавио је политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц"
После одласка канцеларке Ангеле Меркел Немачка је окренула лист према Србији, пише "Блиц" и потом анализира зашто је Берлин "љут" на Србију док Вашингтон (на први поглед) показује "знатно више разумевања" пре свега за прилике на Косову и Метохији.
"Инсталирали су амбасадора Кристофера Хила, који је коаутор Дејстонског споразума, где нико од три стране није апсолутни победник нити губитник, док сада имамо француско-немачки споразум који тражи од Србије да се одрекне Косова и тако пуца себи у ногу. Тешко да то може да уроди плодом", каже политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц".
Иако је спољна политика Берлина иста као у време Меркелове, драстична разлика је у томе што садашња политичка гарнитура у Берлину често користи експлозивне изјаве на које Београд мора да реагује, што затим усложњава ситуацију око Косова.
"Позиција ЦДУ је била суверенистичка и Немачка је тада била важнија од ЕУ, привредно стабилна, а ова екипа либерално-зелених снага која је дошла после њих има другачију политику. А то је политика индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ, прихватили су оно чему се Меркелова одупирала, а то је да политиком господари Вашингтон. Меркелова се трудила да буде супротно, а сада се Немачка не разликује од осталих 26 чланица ЕУ и довела је себе у позицију да гледа и чека миг Вашингтона", појашњава Миливојевић.
Коментаришући изузетно оштру изјаву немачког амбасадора Јана Родеа да "барикаде треба уклонити пре Божића" и да је захтев Београда о повратку српских снага на КИМ "апсурдан и бесмислен", Миливојевић каже да су се "немачки амбасадори трудили да у рукавицама кажу оно што сад актуелне дипломате говоре без увијања. А то је брутално повређивање територијалног интегритета земље у којој су".
"Није Ангела Меркел била за то да Косово буде део Србије, нити за њен бржи улазак у ЕУ, али она није чинила оно што ради актуелна власт већ супротно. Нудила је шаргарепу и паралелно притискала Србију да се удаљи од Косова", додаје Миливојевић.
Бивши амбасадор Милан Божиновић истиче да све раније изјаве немачких званичника карактерише једна врста притиска који погоршава ситуацију.
"Немачка нуди споразум, али мора да зна да ће под овим околностима Србија тешко моћи да га прихвати, поготово ако је увређена начином на који јој се обраћају. А нарочито када су та обраћања ноторна неистина, попут изјаве амбасадорке Конрад да у Резолуцији 1244 нема опције о слању наших снага на Косово. То црно на бело стоји у поменутом документу, и врло је чудна та њена изјава", каже Божиновић.
"Тај необичан и непримерен груб језик којим они говоре о приликама на Косову и о темама које имају везе са Србијом је још један пример заокрета који је дошао у немачкој спољној политици. Он није другачији по основним спољнополитичким опредељењима, али је нова влада са странком Зелених на челу увела речник не политичке искрености већ политичког насиља и често је увредљив. То је непримерено комуникацији једне државе", закључује Божиновић за "Блиц". (Blic, D. Luković, preneo portal www.rt.rs, 23.12.2022)

Četiri su ključna razloga zbog kojih Šapić želi da ostane na čelu Beograda, kamen spoticanja je samo jedan

 Na kraju ove 2022. godine ponovo se potežu stara pitanja o novim beogradskim izborima. Retki su oni koji istinski veruju da će ih biti sledeće, 2023. godine, međutim, jedan čovek se za svaki slučaj ozbiljno priprema. Reč je o gradonačelniku Aleksandru Šapiću koji je već počeo sa kampanjom, čiji su motivi, ciljevi, ali i potencijalni problemi na samom startu jasno vidljivi.
Već na početku Šapićevog mandata bilo je jasno da će novi gradonačelnik “ratovati” na dva fronta – protiv opozicije, ali i članova svoje stranke u kojoj očigledno ne ubira simpatije. Poslednjim potezom, a to bi bila najava besplatnih vrtića i udžbenika, pokazao je da je pripremljen na ovu “duplu” borbu.
I to po modelu zahvaljujući kojem se godinama održavao na čelu opštine Novi Beograd.
To bi otprilike izgledalo ovako – daj građanima nešto što im zaista znači, nešto besplatno, nešto na popust, na kupon ili karticu, zakrpi ulicu, pokaži interesovanje i rejting je tu.
Ostanak na vlasti uz saglasnost kolega
Govoreći o Šapićevim ključnim motivima za ovako rani ulazak u predizbornu kampanju, dok je još neizvesno da li će i kada biti izbora u Beogradu, politikolog Cvijetin Milivojević kaže:
“Jasno je da je Šapić u kampanji, pogotovu što je upravo dobio ohrabrujuće vesti od lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da bi se novi beogradski izbori mogli održati na kraju iduće godine. Znači, ne onako kako su nam prvo rekli, u decembru 2022. Ili u martu 2023. Zato Šapić sad ima dovoljno vremena, a i motiva za ovu kampanju”, navodi Milivojević za “Novu”.
Tih motiva je, kako dalje navodi, najmanje četiri.
“Da se održi na vlasti u gradu, to je pod brojem jedan. Zatim da pokuša da stekne naklonost i stranačkih kolega, ali i glasača i simpatizera SNS koji ga još doživljavaju kao strano telo. Pod tri bi bilo da dokaže da je bio u pravu kad je uprkos protivljenju članstva rešio da utopi svoj SPAS u SNS i naposletku mislim da je reč o njegovoj ličnoj političkoj bici da dokaže samom sebi da može da bude uspešan političar. Kao što je bio u vrhu vaterpola. Doktor Šapić jednostavno ima potrebu da se dokazuje u nečemu u šta se jednostavno ne razume i dokaže nam da sve što dotakne pretvori u zlato”, navodi Milivojević.
Jedini problem Aleksandra Šapića je upravo lider stranke kojoj pripada – Aleksandar Vučić.
“Šapić mora da ubedi Vučića da je on pravi izbor za gradonačelnika i nakon sledećih izbora. Iako će, po svemu sudeći, upravo Vučić opet predvoditi sve liste. Zaista se nadam da opozicija na takve izbore neće opet pristati”, navodi Milivojević.
Džaba sve bez Vučića i režimskih medija
Da je upravo predsednik SNS glavni kamen spoticanja u Šapićevoj nameri da ostane na čelu Beograda smatra i Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.
 “Svako vođenje sistema na lokalnom ili nacionalnom nivou je kampanja. Nije neuobičajeno da funkcioneri na početku mandata ili u prvih godinu dana uvode nove stvari, drugačije, prave velike promene, pa i da posežu za populističkim merama sličnim Šapićevoj najavi o besplatnim udžbenicima i vrtićima. Činjenica je da SNS loše stoji u Beogradu, a činjenica je i da Šapić loše stoji u svojoj stranci. Tako da je jasno da radi na tome da poboljša i svoj rejting, ali i rejting stranke. Ovo jeste vid borbe za njegovu političku poziciju, međutim, da bi sve to imalo efekta potrebna mu je pomoć režimske medijske mašinerije, za koju nisam siguran da je u ovom trenutku ima, s obzirom da nije najpopularniji u stranci”, kaže Milenković za “Novu” i zaključuje:
“Ključna stvar u celoj ovoj priči biće podrška Vučića. Ukoliko je bude imao, a samim tim i prorežimskih medija, Šapić će imati uspeha. Ukoliko ona bude izostala teško da će sve ovo imati nekog efekta”. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 21.12.2022)

Severna Mitrovica – ratna ili zona slobodne trgovine: Šta je ideja Amerike u vezi ZSO

Situacija na severu Kosova poslednjih dana i nedelja je na ivici ozbiljnih sukoba. Srbi su na barikadama, a kosovska policija naoružana dugim cevima patrolira Severnom Mitrovicom. Dok svi strahuju od one jedne varnice koja će izazvati požar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar govori o nekakvoj zoni slobodne trgovine. I to upravo u pomenutoj Severnoj Mitrovici. Sagovornici Nove kažu - još jedna američka šargarepa.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan posetio je najpre Prištinu, a zatim i Beograd, gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima vlasti. Nakon toga u intervjuima za RTS, ali i N1, Eskobar je govorio o temi svih tema na relaciji Beograd – Priština, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
 “Za SAD to je pravnoobavezujući sporazum između Srbije, Kosova i Evropske unije. Za nas je to obaveza jer smo podržali taj proces i jedna politička strana ne može iz toga da se povuče jednostrano, tako da tražićemo načine da tu ideju ostvarimo”, rekao je Eskobar dodajući da je rok za to “odmah”.
Zatim je govorio i o mogućnostima koje iz toga mogu proizaći. U centru te ideje nalazi se Severna Mitrovica.
“Zamislite mogućnosti koje postoje u okviru jedne zajednice koja je na preseku četiri važne zemlje – Srbije, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri zemlje i tu bi mogli da stvorite zonu slobodne trgovine, distributivni centar za Otvoreni Balkan ili za zajedničko regionalno tržište u kontekstu Berlinskog procesa”, naveo je Eskobar i dodao da je već imao razgovore sa predstavnicima civilnog društva, poslovnim organizacijama, omladinskim liderima “koji žele da ta zajednica funkcioniše ne samo za Srbe već za Kosovo i ceo region”.
Sagovornici “Nove” kažu samo lepe želje…
Prvo dajte rešenje
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da je to “sjajan, divan i realan predlog, ali od trenutka kad se stvari vrate tamo gde je sve počelo – na Rezoluciju 1244.
 “U ovom trenutku to izgleda kao još jedna američka šargarepa. Jasno je da ovo više nije briselski proces, nego vašingtonski, da Evropska unija nema nikakav uticaj na dijalog Beograda i Prištine i da moć da reši stvari u rukama ima samo Amerika. Ovo o čemu priča Eskobar jeste dobar predlog, ali kad dobijemo rešenje, a to nije ovo što gledamo unazad mesec dana”, navodi Milivojević aludirajući na to da situacija na severu KiM više asocira na predratnu, nego na onu u kojoj Severna Mitrovica postaje zona slobodne trgovine, “svi sarađuju i zajedno zarađuju”.
“Više puta sam rekao da samo Amerika može da reši kosovski problem, nekim sporazumom po ugledu na Dejtonski. A to je rešenje u kojem svaka strana nešto gubi, ali i dobija. Ovo što se trenutno Srbiji nudi, formiranje ZSO, koja je već predviđena Briselskim sporazumom i koja je trebalo da bude formirana još 2014, a da zauzvrat prizna Kosovo i odbri njihov prijem u UN, to nijedna vlast ne bi uradila, osim ako ne želi momentalno da bude smenjena. Kad je Kristofer Hil postavljen za ambasadora u Srbiji, mislio sam da je to taj trenutak kad će SAD ponuditi rešenje, jer je Hil bio uključen u sklapanje Dejtonskog sporazuma, međutim već dve godine se ništa ne dešava”. Dakle, tek kad dobijemo neki sporazum koji će biti zadovoljavajući za obe strane, možemo da govorimo o Severnoj Mitrovici kao bescarinskoj zoni”, navodi Milivojević.
Greška u prevodu ili opasna podvala
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da mu ova Eskobarova izjava zvuči kao greška u prevodu ili interpretaciji.
 “U suprotnom je reč o opasnoj podvali, jer ne mogu da prihvatim da se na ovaj način brkaju dve stvari – ZSO u formi zaštite manjina i nekakva zajednička ekonomska regija i infrastruktura. Potpuno je besmisleno širiti ZSO na Balkan, pogotovu zato što će se nakon početka procesa pregovaranja o ZSO otkriti da postoji nova realnost. Ona u kojoj na severu KiM ne postoje institucije, već njihovo fingiranje u kojem se u opštinskoj vlasti u Mitrovici nalazi jedan Srbin, a ostalo su Albanci i Bošnjaci. A to je protivno kosovskom ustavu i Briselskom dijalogu. U tom svetlu, besmisleno je govoriti o bescarinskoj zoni i zoni slobodne trgovine”, zaključuje Janjić. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 16.12.2022)

Podkast: Da li je novinarstvo u Srbiji u službi javnog interesa?

Gosti emisije: Cvijetin Milivojević, politikolog, novinar i PR stručnjak, Vladan Glišić, pravnik i bivši narodni poslanik. (www.sinos.rs, podcast Sindikata novinara Srbije, voditelj Ivana Kovačić, 11.12.2022)

http://www.sinos.rs/srpski/podkast/25/2022/12/11/7279/da-li-je-novinarstvo-u-srbiji-u-sluzbi-javnog-interesa.html

Vučić je najavio vraćanje vojske i policije na KiM: Istražili smo u kom slučaju je to moguće

Novi incidenti na severu Kosova i Metohije naveli su srpsku vlast na ideju o vraćanju 1.000 pripadnika naših bezbednosnih snaga na područje KiM. Najpre su se premijerka Ana Brnabić i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković pozvali na član 4 Rezolucije 1244 i član 6 Aneksa 2. Nakon njih, u subotu uveče na konferenciji za medije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija zatražiti od Kfora da se vrate vojska i policija. Sagovornici novina "Nova" kažu da ova mogućnost postoji, uz jedno veliko “ali”...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da će Srbija podneti zahtev da se srpske snage vrate na Kosovo, ali da nema iluzije da će to Kfor prihvatiti.
„Rezolucijom SB UN 1244 potvrđeno je da će dogovorenom broju vojske i policiji Republike Srbije biti dopušteno da se vrati na Kosovo radi obavljanja određenih funkcija kako bi obavljao funkcije kako su navedene u Aneksu 2. Do danas sa Kforom nisu vođeni razgovori o povratku tih pripadnika. Ali ja nemam iluziju i znam da će taj zahtev da odbiju“, rekao je Vučić na konferenciji za medije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je komentarišući aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji rekla da nas je Aljbin Kurti vratio ne u 19. već u 18. vek.
 “Sve što on radi je opasnost, ne samo za Srbe, već za Albance i za čitavu Evropu. Kurti nas je doveo na samu ivicu rata. Imamov jedno potpuno ignorantsko ponašaje partnera. KFOR i Euleks ne rade svoj posao, oni ne štite Srbe na Kosovu i Metohiji. Mi sada već svakodnevno vidimo kršenje Kumanovskog i Briselskog sporazuma. Veoma smo blizu tome da prema rezoluciji 1244 zatražimo povratak naših snaga na teritoiju Kosova i Metohije“, rekla Brnabić i praktično ponovila ono što je dan ranije nagovestio direktor Kancelarije za Kim Petar Petković.
On je izjavio da je na sever Kosova u četvrtak predveče ušlo 300 do 350 pripadnika kosovske policije, uključujući pripadnike specijalne jedinice. Petković je optužio kosovskog premijera da je nastavio sa „protivpravnim i nasilnim akcijama“ u cilju okupacije severa Kosova. Najavio je i da će Beograd zbog svega toga „razmotriti povratak do 1.000 naših bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, onako kako to predviđa Rezolucija 1244, posebno član 4 ove rezolucije, kao i član 6 aneksa 2.
Šta piše u Rezoluciji
Član 4 Rezolucije 1244 UN potvrđuje da će dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2.
U Aneksu 2 piše da se to može desiti samo u sledećim slučajevima:
“Kao veza sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, za obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima”.
Profesor međunarodnog prava Pravnog fakulteta u penziji Milenko Kreća za novine “Nova” kaže da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i član 6 Aneksa 2 daju pravni osnov za povratak do 1.000 pripadnika naših bezbednosnih snaga na KiM.
“Ali, da bi se relevantne odredbe Rezolucije i Aneksa realizovale neophodan je politički dogovor Srbije i nadležnih međunarodnih aktera”, navodi Kreća.
To bi, zapravo, trebalo da znači saglasnost komandanta KFOR.
Prvo da testiramo, pa da kažemo da je nemoguće
Iako zvuči neverovatno da bi Srbija mogla da dobije saglasnost KFOR, a to zapravo znači NATO, politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da ništa nije nemoguće.
 “Meni nije jasno zašto od potpisivanja Briselskog sporazuma nijedna naša delegacija nije kandidovala ovu temu. Nije mi poznato da jeste. I uvek je obrazloženje bilo da nam to ne bi dozvolili. Ali, kako vi znate šta bi bilo? Da bi tretirali nešto kao nemoguće, morali bi prvo to da istestiramo”, kaže Milivojević.
Kako dalje navodi, vlast je u mnogo čemu imala propuste, pa evo i po ovom pitanju.
“A da li je moguće vratiti naših 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga? Mislim da je moguće, jer konačnu odluku ne donosi komandant KFOR kao što se često navodi. On odlučuje o tehničkim stvarima, konačna odluka je zapravo na Savetu bezbednosti UN. Samo mislim da se do saglasnosti pre moglo doći u mirnim uslovima, pa da naše bezbednosne snage budu oko svih manastira, u enklavama, pa i u Velikoj Hoči, gde je sad bilo incidenata”, zaključuje Milivojević.
Sve ovo izazvano je čitavom niza incidenata na severu KiM, a poslednji podrazumeva događaje od četvrtka uveče kada je više od 200 naoružanih pripadnika kosovske policije, u pratnji oklopnih vozila, ušlo iz Južne u Severnu Mitrovicu.
Kako je javio reporter Kosovo onlajn, policajci su se rasporedili po obodu grada i blokirali čitavu Severnu Mitrovicu. Bacili su i dve šok bombe, a prema njihovim rečima, došli su da bi osigurali bezbednost.
Zabeležen je i jedan incident, kada je pucano na redovnu patrolu u mesto Srbovac, u blizini opštine Zvečan. Tom prilikom lakše je povređen jedan policajac, dok je automobil vidno oštećen.
U kasnim večernjim pripadnici kosovske policije su se povukli, da bi sutradan u manjem broju ponovo bili raspoređeni na istim mestima. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 11.12.2022)

Milivojević: Mora doći do dogovora velikih o Kosovu

 

“Čitavom pričom ne upravlja ni Priština ni Beograd, upravlja neko moćniji sa strane, reč je o Washingtonu”, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Nakon što je sinoć povećan broj pripadnika policije na sjeveru Kosova, jedan je policajac lakše ozlijeđen na području općine Zvečan. Za napadačima se traga.
Na sjeveru je bio znatno smanjen broj policijskih službenika nakon što su zaposlenici srpske nacionalnosti prošlog mjeseca dali otkaz. Centralna izborna komisija u četiri općine na sjeveru, gdje je većinski srpsko stanovništvo, zakazalo je lokalne izbore za 18. decembar. Srpska lista, koja je ranije povukla predstavnike iz Vlade Kosova i bojkotuje rad Parlamenta, protivi se njihovom održavanju.
“Čitavom pričom ne upravlja ni Priština ni Beograd, upravlja neko moćniji sa strane, reč je o Washingtonu”, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, 9.12.2022)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2022/12/9/milivojevic-mora-doci-do-dogovora-velikih-o-kosovu

Milivojević: Novi beogradski izbori sve dalji, ne vidim ni da ih opozicija traži

Povod za podnošenje inicijative za smenu doktora Aleksandra Šapića je bio više nego dobar, a to bi u normalnoj, pravnoj državi bio dovoljan razlog ne samo da se gradonačelnik smeni, već da kao moralno odgovoran političar sam podnese ostavku. Ali je loše to što u narednih šest meseci, prema Poslovniku, ne može doći do nove inicijative za smenu gradonačelnika. To onda znači da je obećanje koje je Aleksandar Vučić dao Draganu Đilasu da će vanredni izbori u Beogradu biti već u decembru, a najdalje u martu 2023. godine, praktično neizvodljivo, osim ukoliko Vučić natera Šapića da podnese ostavku, u šta ja ne verujem, kaže za portal N1 politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Sagovornik portala N1 ocenjuje da je inicijativa koju je pokrenula Stranke slobode i pravde, a kojoj su se zatim pridružile i neke druge opozicone stranke, imala za cilj da pokaže da Vučić, eto, ipak nije nasankao opoziciju tim dogovorom o vanrednim izborima u Beogradu, već da je opozicija i dalje živa.
„Inicijativa je prošla onako kako je jedino mogla da prođe. Zar ste očekivali da će vladajuća koalicija da smeni Šapića? Pa, naravno da neće jer bi to predstavljalo njihov poraz. Opozicija nije dobila ništa izuzev pokušaja ubeđivanja javnosti da se nisu pretvorili u ‘konstruktivnu‘ opoziciju, već da su oni i dalje prava opozicija i da su pokušali da sruše Šapića, ali, eto, nisu uspeli“, ističe Milivojević.
Prema njegovim rečima, predlog opozicije za Šapićevu smenu je posledica „politički netaktičnog poteza“ koji je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas napravio 11. aprila, kada je otišao na sastanak sa Aleksandrom Vučićem.
„Vučić je čovek koji nikakve veze, ni po Ustavu i ni po zakonu, ne bi smeo da ima sa izborima u Beogradu. Činjenica da je opozicija na tim izborima dobila 70.000 glasova više od vladajuće koalicije govori da je taj sastanak za posledicu imao mirenje najvećeg dela opozicije sa tim da će ipak SNS formirati vlast u Beogradu. Onda je usledila uteha da će Vučić učiniti plezir opoziciji i raspisati vanredne gradske izbore već za 17. decembar ili najkasnije za mart, ukoliko to opozicija bude tražila“, napominje Milivojević.
Smatra da je mnogo toga učinjeno pogrešno i da je sada „sve zapravo stvar dobre volje Aleksandra Vučića“, kome je, kako kaže, izručena sudbina svih koji su glasali za opoziciju na beogradskim izborima.
„I sad od Vučića zavisi hoće li biti izbora i kada. Nadam se da to govori samo o naivnosti opozicionih političara, a ne o nekim drugim stvarima. Relativizacija stvari već postoji, pa smo videli da Đilas više ne govori samo o vanrednom glasanju za odbornike u Beogradu na proleće, već o izborima za godinu dana i to na više nivoa vlasti. Čekajte, zar vi niste u aprilu izašli pred novinare i rekli da će beogradski izbori biti održani onda kad to opozicija bude zahtevala? Kakav sad kraj 2023. godine, kako opoziciona javnost u Beogradu sad da proguta tu priču“, pita se Milivojević.
Upitan o izvesnosti održavanja novih beogradskih izbora u toku sledeće godine, Milivojević iznosi stav da će „o tome odlučiti lično Aleksandar Vučić“.
„Moja procena je da će odluku o izborima doneti isključivo Vučić, što je naravno protivustavno i nezakonito, to je uzurpacija još jednog položaja koji mu ne pripada. Podsetići da govorimo o čoveku koji već skoro šest godina krši Ustav time što se i dalje nalazi na mestu predsednika Srpske napredne stranke. Uz sve to, nisam ni od koga iz opozicije čuo da se poziva na dogovor o vanrednim beogradskim izborima i traži novo glasanje“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, portal, Nikola Kojić, 8.12.2022)

Да ли ће Вучић вратити странку Томиславу Николићу?

На Изборној скупштини Српске напредне странке (у загради, мало „б“ – бољшевика) Томислав  Николић је поново изабран за председника ове партије, чиме отпочиње његов други мандат, пошто је, да подсетимо, Његова екс-Екселенција већ био шеф СНС од њеног оснивања 2008, па све до 2012, када су напредњаци, са њим на челу, дошли на власт.
Ако оваква вест, можда већ до Нове године, осване на насловним странама свих вучићоида – неће то бити никакво изненађење за најмање два милиона и 200 хиљада Срб(ијанац)а који чврсто и искрено верују да садашњи и бивши председник Републике, односно бивши и тренутни (ваљда, још?) председник СНС, држе јавно дату реч.
Уистину, реч коју је грађанима, у име председничког кандидата Николића, између два круга избора у мају 2012, дао његов менаџер кампање Вучић, да ће се, ако победи, Николић, онако како и налаже члан 115 Устава Србије, повући са места шефа странке (слоган који је Вучић смислио за Николића: „Председник свих грађана, а не партије!“) – Николић је и одржао. Његова екс-Екселенција се, већ у рану јесен, повукао са (јавне) функције председника СНС, па чак и изашао из те странке, а готову, увелико владајућу,  СНС, добровољно, без борбе, изручио у руке изборном губитнику са избора за градоначелника Београда, Вучићу.
Кад је оно, у пролеће 2017, Вучић са места самозваног Канцелара изабран за председника Републике (после чега се самоунапредио у чин Врховника), он је, такође, обећао да ће „поштовати Устав“ и „колико сутра“ напустити страначку функцију.
У међувремену је то, у току свог минулог петогодишњег мандата, обећавао и орочавао још „округло“ 20 пута. Последњи пут, у мају, „за после формирања владе“, што би падало, отприлике, најкасније, до краја текуће године.
Али, има ту још једно „али“, што девојци срећу квари: Кад је оно, за трку (за други председнички мандат) приправни Николић, у фебруару 2017, уз мало „завртања руку“ (и подоста обећаних синекура), ипак прихватио да се „повуче у корист Вучића“, није пропустио да нагласи и то да је од Вучића тражио да, уколико овај буде изабран за председника државе, Николићу препусти место председника Владе и врати му, у исправном стању, странку и место лидера, сада већ СНС (б), у којој су Вучићеви напредњачки „бољшевици“, тројанским лукавством, увелико надгорњали Николићеве„мењшевике“.
Остало је урбана легенда.
Па, кад ће, дакле, ако неће сад?!
Ево, све му се наместило: Владин предлог буџета за следећу годину управо је усвојен, кабинет Врховникове Тајнице тако је зацементиран и, макар на годину дана, ушушкан са свих страна, да Врховник може да одахне...
И летимичан увид у Статут Српске напредне странке, наводи на невероватан закључак да та странка, заправо, већ две и по године, по једном, а годину дана, по другом тумачењу, заправо и – нема председника!
У члану 40. Статута пише да мандат председника странке траје четири године, али у пракси, други мандат Врховника на месту шефа СНС потрајао је, ево већ, шест и по година, тј. 30 месеци је у статутарном „прекорачењу“.
Наиме, он је, од 2012. један пун председнички мандат обрнуо до маја 2016, када је (тада је већ био и Канцелар), реизабран на још четири године, са „роком трајања“ до свибња 2020!
Према члану 43, председнику СНС „функција престаје истеком мандата“, што се, јелте, по слову партијског статута, догодило крајем маја 2020. године. У истом члану пише и да председник СНС може да буде поново биран на ту функцију, додуше, не и колико пута узастопно, пошто је већ потрошио два четворогодишња мандата.
Статут предвиђа и могућност да председнику странке функција може да престане и пре истека времена на које је биран - оставком, престанком чланства у странци или опозивањем од стране Скупштине. Све те могућности Врховник је успешно „ескивирао“ од пролећа 2017, када је први пут биран за председника Републике. Све противно Уставу и закону, јер када уђете у члан 45. Статута СНС који набраја надлежности партијског председника, свакоме ко уме да чита свих 30 слова, очевидно је да су те надлежности страначког председника у жестоком сукобу са низом чланова (између 40 и 50) Закона о спречавању корупције и обављањем функције шефа државе.
Да побројимо само  неке: председник странке, рецимо, предлаже Главном одбору изборни програм и одлуку о учешћу странке на изборима на свим нивоима; спроводи политику (само те) странке; именује чланове (страначког) Изборног штаба; даје сагласност на формирање коалиција на локалном нивоу; утврђује критеријуме за утврђивање листе страначких кандидата за одборнике и посланике; предлаже партијску изборну листу за избор народних посланика итд. итд. Укратко: председник СНС (који је, од 2017, и председник Републике Србије) „газдује“ унутарстраначким животом једне политичке странке која за себе тврди да има чак 750.000 чланова.
Може ли све то да, заиста, на уставан, законит и, према шест милиона грађана Србије који нису чланови СНС, непристрасан начин ради и државом „председникује“ неко ко је, једновремено, и председник Републике који, по члану 115 Устава, „не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност“, а по члану 111 „изражава државно јединство Републике Србије“? Тешко, јер он, по члану 40. Статута СНС, иако председник свих грађана Србије – „представља, заступа и руководи (само једном) странком“!
Статут СНС,  међутим, не прописује како се председник странке може и практично померити са места страначког шефа, ако му је мандат истекао још пре две и по године! У међувремену, врх СНС није свог председника (?) формално „превео“ ни у в.д. стање.
Јер, последња је изборна скупштина одржана пре годину дана, на њој је бирано и ново руководство, али - не и председник СНС!
Парадоксално је да овакво противуставно стање као да никоме не смета. Хајде и да разумем зашто су моју маленкост, „у најбољој вери“ и намери,  Борис Тадић, на једној, и Милош Јовановић, на другој страни, јавно упозоравали да не умем да читам Устав (члан 115: „Председник Републике не може да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност.“) и да ништа не разумем... Јер, како написа Слободан Антонић: „Такви смо какви јесмо - с компрадорском елитом колонијалних колабораната и народом који је мање-више корумпиран конформизмом и малограђанским (материјалним) аспирацијама“.
Али, зашто о овоме ћуте „уставобранитељи“ кад наш Врховник, баш зато што и сам крши чланове 111. и 115. Устава земље на чијем је челу, не сме, рецимо, да се, током они отужних разговора о будућности Косова и Метохије, позове  на тај исти Устав у коме пише да је КиМ део Србије!?
Шта више, уочи конституисања овог сазива Народне скупштине, група руководилаца СНС, на челу са новоизабраним председником парламента, у агресивној пропагандној кампањи позивала је председника Републике да настави да крши Устав и да се – ни у ком случају не повлачи са места председника СНС (б)?
Да би ова врста напредњачког егзибиционизма у инаћењу за највишим правним актима земље којом владају могла да закорачи у другу, још опаснију фазу лудила, видело се прошлог месеца, када је нишка СПС-активисткиња (и инфлуенсерка са, наводно, 110.000 пратилаца) Ана Гвозденовић предложила да се сваки негативан (она рече: „лош“) коментар о лику и делу председника Србије Александра Вучића кажњава затвором! Ова социјалисткиња, широј јавности позната по тврдњама да су „само хришћани правили катодне и радио цеви“ и да „народ треба да се радује јер ће само у једној секунди велика светлост с неба да се појави, због које ће људи помислити да је у току нуклеарни рат“ – сматра, иначе, да нашем председнику „неки докони плански црпу енергију у тренутку када су велике одлуке пред њим“!
Да ли нас то, колико сутра, води као „реактивирању“ древног закона о заштити величанства или, нама ближем, закону о заштити имена, дела и лика Јосипа Броза Тита, пошто је, пре само неколико месеци, овде избачен и некакав пробни балон о „доживотној функцији“?
Проф. Коста Чавошки је, још 1993, критикујући ондашњу конструктивну, удворичку и „опозицију без душе“, приписао академику Љубомиру Тадићу да се, бранећи Слободана Милошевића од увреда у Скупштини, латио не класичног већ Тиберијевог тумачења древног закона о увреди величанства. Тадић старији је, наиме, у неком интервјуу подсетио да је још у старом праву сматрано да је величанство симбол једне државе и националне заједнице, те је заштита краља или председника те заједнице од клевета и увреда, заправо, заштита симбола нације: „Онај који бескрупулозно вређа тај симбол, њему до нације није стало, њему није ни до чега стало, он прави преступ, злочин, а за то се одговара.“
У историји Римског царства и права, Тиберије је, подсећања ради, забележен као први принцепс који није само спречавао своје противнике да му чине зло, већ их је најстроже кажњавао уколико су о њему зло говорили, па је ради тога увео ново тумачење и примену закона о увреди величанства (lex maiestatis). Тај закон, под сличним именом, постојао је још од доба Закона дванаест таблица, „али је“ – по Тацитовом („Историје“) казивању – „био уперен против другачијих преступа: ако би ко издајом нашкодио војсци, побунама народу, неодговорним вођењем државних послова угледу римског народа“. Дакле, предмет оптужбе била су дела, али речи нису кажњаване.
Тиберије је, међутим, под плаштом овог закона почео да прогони писце критичких и погрдних списа и анонимних песама које су се шириле од уста до уста на рачун његове окрутности, надмености и неслоге између њега и мајке. Убрзо се усталила и пракса санкционисања сваког неистомишљеника и политичког противника као најопаснијег непријатеља државе. Потказивање се ширило као пошаст јер је било подстицано одговарајућим наградама, па су се чак и сенатори утркивали у потказивању и оптуживању најниже врсте; оптужен је могао бити било ко, а предмет оптужбе били су чак и догађаји које је увелико већ прекривала прашина.
Све је то навело Тацита да срочи чувену изреку да што је више покварености у држави, то има више закона (coruptissima res publica, plurimae leges). Од тада потиче и институција брисање из сећања (damnatio memoriae) која је представљала „прецртавање“ имена одређеног лица са свих јавних натписа и споменика и из анала.
У том смислу, ваља подсетити да је и у оној „великој Југославији“, 1977, три године пре Титове смрти, усвојен Закон о употреби грба, заставе и химне Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и о употреби лика и имена председника Републике Јосипа Броза Тита. Он је, у члану 3, наглашавао да се „лик и име Председника Републике не смеју се употребити на начин којим се нарушавају углед и достојанство личности Председника Републике“. Такође је било прописано да се „предмет са ликом Председника Републике, не сме употребљавати ако је оштећен или је својим изгледом неподобан за употребу“, као и да се „кад се јавно излаже или приказује заједно са предметима који садрже ликове других личности, предмет са ликом Председника Републике ставља на почасно место“.
Још тада, за Титовог живота, постојала је и, према члану 28, могућност да се, уз претходно одобрење Савезног извршног већа, „име Председника Републике може употребити као службени назив за место, насеље, улицу, трг или организацију“.
Након Титове смрти формиран је Одбор за заштиту његовог имена и дела, а у септембру 1984. донет је и нови Закон о заштити лика и дела Ј. Б. Тита.
Него, ако садашњи Врховник неће да следи „губитнички“ случај Његове екс-Екселенције који је, часно и одговорно, испоштовао члан 115. Устава из 2006, а не би волео ни да га упоређују са Борисом Првим Лепим који је, од 2006, као председник Републике, одбијао да се повуче са места председника Демократске странке – могао би да се поведе за примером Слободана Милошевића који се, после првих вишестраначких избора на којима је, у децембру 1990, биран за председника Србије, повукао са места шефа СПС-а.
Наиме, и у том Уставу, из септембра 1990, је, у члану 86, став 8, писало: „Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.“
Главни одбор СПС је зато, у марту 1991, одлучио да функцију председника обавља Извршни одбор, уз образложење да  „председник Републике не може обављати другу политичку функцију, али ће он, као оснивач СПС и њен  најутицајнији члан, и даље деловати у СПС-у“.
Потом је (привремено), 24. маја 1991, за председника СПС изабран Борисав Јовић и он ће ту потрајати до 24. октобра 1992. Аутор овог текста је тада, као новинар који је секторски „покривао“ Народну скупштину и СПС, пратио и једну од последњих Јовићевих страначких прес конференција, на којој је председник СПС личио на „Алису у земљи чуда“ у земљи Србији под санкцијама, и подсећао на данашњу „премијерку“ која не зна колико дана може да се преживи са просечном платом.
Тек, уочи превремених парламентарних избора, крајем 1992, Јовић је експресно макнут из партијске председничке фотеље, а Милошевић је поново засео у њу, јер је процењено да једино он доноси сигурну победу странци.
Пошто је тиме поново настала уставна неспојивост функције председника државе и шефа странке,  прибегло се, „уставној софистици српских социјалиста“, како је операцију „замрзавања“ Милошевићеве председничке позиције у СПС-у назвао Коста Чавошки („Зло власти“, Катена мунди, 2021).
Наиме, Милошевић је опет изабран за шефа партије, али је ту своју другу јавну политичку функцију, једноставно, „замрзнуо“, ма шта то значило?! Те чаробне формуле, промптно се, тада, досетио и вечни Милорад Вучелић који је,  на питање како може једновремено да буде и генерални директор РТС и члан Извршног одбора СПС, одговорио да је његова партијска функција „замрзнута“, као и председникова!
А да не пада ивер далеко од кладе, доказ је и бивши уредник Вучелићевог „Печата“; бивши комесар за КиМ, министар рада, социјале и борачких питања, па одбране и заштите, нетом и попечитељ унутрашњих дела, а новоинсталирани директор БИА који је, дан пре намештења на чело тајне службе, поднео (бар тако пишу Вучелићеве „Новости“) оставку на место председника Покрета социјалиста и „замрзао чланство“ у тој странци.
Ако је већ верни редов Вулин повукао ногу и властитим примером показао и доказао како се поштује Устав, можда сличан сценарио расплета „кваке 115“ буде примењен и у случају Врховника српског и целе Србије.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 8.12.2022)

Потапање или појас за спасавање

Неуспела иницијатива за смену градоначелника Београда Александра Шапића
Ако чак ни иницијатори смене упадљиво нервозног градоначелника нису подизали очекивања и говорили о почетку пада Вучићевог режима, зашто је цела прича покренута? И шта накнадна памет каже о исплативости уласка СПАС-а у СНС и за напредњаке и за самог Шапића
Лако би се могло испоставити да је седница Скупштине Београда на којој се, у уторак 28. новембра поподне, расправљало о смени градоначелника Београда, била најмање битна у причи о политичкој судбини Александра Шапића, али и шансама опозиције да координисаним замахом из престонице, с ногу обори власт Александра Вучића.
Упркос Шапићевој очигледној нервози, наиме, упадљиво је било да је у данима пре седнице градског парламента изостало све оно што би могло ићи у прилог добро познате теорије о почетку пада напредњачке власти, захваљујући измицању њене финансијски, институционално, пропагандно и на бројне друге начине најјаче полуге. Није било никакве атмосфере неизвесности, пумпања наде с једне и терања страха с друге стране; изостала су нагађања и спиновања, па чак и потпуно неутрални наслови који најављују важан догађај.
Нису, притом, само светско првенство у фудбалу, заоштрена ситуација око Косова и појачани, готово претећи захтеви за увођење санкција Русији, у дубоки други план потиснули београдску тему: чак ни сами подносиоци захтева за смену градоначелника (Уједињени, Демократска странка, Морамо -Заједно и Народна странка) нису се истицали у обећавању успеха иницијативе, покренуте након што је БИРН објавио информацију о нелегалном озакоњењу Шапићевог грађевинског подухвата на Бежанијској коси. Опозициони представници говорили су, углавном, само о прилици да се пред грађане изнесу замерке на рачун рада градоначелника и укрсте аргументи са одборницима власти, те о шанси да се разговара о горућим питањима за функционисање Београда, о којима градоначелник често има доста тврде ставове („не оптерећујем се судбином Старог моста који ће бити уклоњен, више ме занима нови мост“).
Чак је и Драган Ђилас, чија је ССП прва реаговала на наводе о незаконитостима везаним за надоградњу куће актуелног градоначелника, у прошлонедељној „размени ватре“ пропустио да Шапићу каже било шта у смислу „ионако си бивши“. Напротив, градоначелник из периода 2008-2013. је свом тадашњем помоћнику, због чијег избора се ових дана извинио Београђанима, бацио рукавицу на начин који имплицира да ће он (Шапић) бар још неко време бити у прилици да руководи главним градом: „Када господин Шапић буде урадио бар десет посто онога што смо тада (у време власти ДС у Београду, прим. нов.) урадили, може да ми се јави да разговарамо. И то на пристојан начин, а не кроз вређање и лажи“, рекао је Ђилас поводом подужег Шапићевог низа тешких оптужби којим је одговорио на поменуто извињење јавности.
И нису то биле једине јавно лансиране варнице - на претходној седници Скупштине Београда, Шапић је тврдио да Ђилас прича по граду да се са Вучићем договорио да буде нови градоначелник, али и да њему (Шапићу) Вучић није тако рекао.
Цела прича и јесте почела договором – оним који су Ђилас и Вучић постигли још 11. априла, осам дана након београдских избора на којима су странке опозиције добиле чак 70.000 гласова више од странака власти. Шапићу је након тог састанка послата порука о орочености, коју, изгледа, није одмах озбиљно схватио, па му је накнадно суочавање са непријатним елементима реалности, подстакнуто, између осталог, успоном отвореног непријатеља Горана Весића на министарску позицију, али и низом активности градског одбора СНС у којима је игнорисан, изазвало онолику нервозу, манифестовану у већини скоријих јавних наступа.
Након састанка који је представљао почетак драстичне промене односа провладиних медија према дотадашњем главном „државном непријатељу“, редовно оптуживаном да је грађане опљачкао за 619 милиона евра и Ђилас и Вучић су нас обавестили да ће на пролеће бити одржани превремени београдски избори. Цвијетин Миливојевић, директор агенције Прагма, каже, чак, да је, према његовим изворима, Вучић био спреман да нове изборе закаже за 17. децембар, али да то Ђиласу није одговарало, па се тако дошло до Вучићеве неодређене тврдње да „ако опозиција буде тражила, добиће изборе“.
Миливојевић верује да би Вучић заиста био спреман да прихвати такав захтев, кад би га било – зато што му је, у актуелним околностима, битан ССП „који се нуди да буде конструктивна опозиција око увођења санкција Русији, што је прича која се сада тестира“. Наравно, уз друге варијанте. Али, није баш сигуран да опозиција сада жели те изборе, јер, судећи према истраживањима јавног мњења у које је имао увид, није у доброј ситуацији.
Чему, онда, покретање иницијативе за смену градоначелника, која би могла изгледати као пут ка новим изборима? Миливојевић мисли да је реч о „држању теме“ у јавности, док се чека окидач који може да диже јавно мњење, као што је, рецимо, рушење Старог савског моста без претходне изградње новог. И још – иницијатива је, према његовом мишљењу, потребна ССП-у „да умири савест и бираче“.
Политиколог Бобан Стојановић, међутим, види више проблема које би покретање иницијативе могло донети опозицији, што би, можда, могао бити разлог одсуства било какве кампање уочи седнице одржане у уторак. Према његовим речима, осим показивања да Шапић има подршку, без обзира на то на који је начин она манифестована, покретање приче о смени градоначелника показало је да не постоји јединство опозиције, јер нису сви учествовали у подношењу иницијативе. Додатно, иницирањем расправе која би могла бити неуспешна, додатно се демотивишу они бирачи који прате политику у Београду, каже Стојановић.
Саговорници НИН-а, уосталом, различито тумаче и чињеницу захваљујући којој је Шапић устоличен - да опозиција није успела да, после априлских избора, поменуту предност од 70.000 гласова искористи за преузимање власти у Београду. А то и те како има везе са њеним актуелним понашањем и прогнозом будућих потеза.
Миливојевић као главни проблем види састанак Ђиласа и Вучића у моменту када је, на 90 одсто пребројаних гласова, резултат био 55:55 мандата – тај сусрет је, каже, значио одустајање од победе, а цела прича о неспремности деснице на договор о формирању „ненапредњачке власти“, изгубила је на уверљивости након гласања, на коме се видело да Шапић није добио десет, него само један глас са дотичне, десне стране спектра. Према Стојановићу, показало се да су „изборни систем и лоша опозициона стратегија кандидовања дали СНС-у и СПС-у већину, а не грађани на изборима“. Оба тумачења, ипак, указују на исти проблем – разочараност опозиционих бирача, које неће бити лако поново анимирати за учешће у борби за промену власти.
А шта се, уз накнадну памет, може рећи о успешности стратегије напредњака и самог Шапића? Шта су они добили тиме што се СПАС утопио у СНС?
Стојановић мисли да је то био обострано користан потез. „СНС је усисавањем Шапића и СПАС-а освојио власт у Београду, што би вероватно било немогуће да се то није десило. Шапић би, потенцијално, могао да прави коалицију и са опозицијом и сама та чињеница би била велики пораз за СНС. Иако није превео све своје бивше бираче, Шапић је омогућио СНС-у да лако формира градску власт, а он сам је, с друге стране, постао градоначелник. Мислим да је то био његов главни циљ, тако да је и он остварио корист. Дугорочно гледано, исправност потеза ће зависити од односа унутар СНС-а, односа са Вучићем и онога што Шапић уради у Београду. Доза аутономности коју је показао у односу на СНС може да буде предност, али може да буде и велико ограничење“, каже Стојановић.
И Миливојевић се слаже да је Шапић за себе направио добар потез, јер је стигао до позиције градоначелника. „Нисам сигуран да би нешто постигао самостално на изборима, био би ближи резултату Мише Вацића него странкама које су прешле цензус“, каже. Али, није уверен да су напредњаци баш одушевљени исходом: „Да би могао да добије Шапићевих пет посто гласова, који су, притом, нестали на априлским изборима, Вучић се залетео, обећавши му да ће бити градоначелник. После му је било тешко да ретерира, па му је добро дошао Ђиласов захтев“, каже Миливојевић. Шапић је, према његовој процени, рањив са свих страна и лако може да се извуче нешто кад се процени да је тренутак да се иде на изборе.
Какве год одлуке да буду, Шапић је већ оставио траг: по граду су постављени знаци опасности за кретање у случају јаких киша, што вероватно спада у најкреативније начине скретања пажње са суштине проблема. Показао је и да може да се понаша исто као и остали напредњачки кадар (свађа с новинарима, однос према опозицији), али и да измучене грађане позитивно изненади (радови у Булевару деспота Стефана завршени за краће време него што је најављено). (НИН, 1.12.2022, www.nin.co.rs, Вера Дидановић)

Vučić danas sa Lajčakom: Na stolu i samit u Tirani, čeka se odluka predsednika Srbije o učešću

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaje se danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom nakon čega bi, kako je najavio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Vučić trebalo da donese odluku o učešću na samitu EU i Zapadnog Balkana koji se sutra održava u Tirani.
Posetu Beogradu, ali i Prištini, Lajčak je najavio još ranije, nakon što je u Briselu između glavnih pregovarača postignut dogovor o tablicama, ali će tokom susreta zasigurno biti reči i o novoj tački spora između dve strane, a to je imenovanje lidera Progresivno demokratske stranke Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi.
Baš zbog te odluke kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Vučić je u četvrtak rekao da niko iz Srbije neće ići u Tiranu na Samit zbog, kako je rekao, "sramne" reakcije Evropske unije na imenovanje Rašića. Nakon toga, međutim, EU se oglasila ponovo sa konkretnijom porukom u kojoj je portparol EU Peter Stano istakao da je imenovanje Rašića razočarenje, jer ne ispunjava ono što je predviđeno ustavom. Potom je predsednik Srbije saopštio da će odluka o učešću na Samitu u Tirani biti razmotrena. 
Kako sada stoje stvari, konačna odluku o učešću Vučića na samitu zakazanom za sutra, trebalo bi da bude doneta danas, a premijerka Srbije Ana Brnabić sugerisala je da bi on trebalo da ode "jer niko nema kredibilitet i ne može da se suoči sa licemerjem kao on".
Inače, i premijer Albanije Edi Rama izrazio je uverenje da će Vučić prisustvovati Samitu, ali uz ocenu da "nema drugog izbora", te da bi suprotno bilo "katastrofa za Srbiju".
A visoki funkcioner EU izjavio je da je ovo prvi put da se samit održava u regionu i da je veoma značajno da svi lideri budu prisutni na sastanku na vrhu.
"Bilo bi dobro da Srbija bude predstavljena na najvišem nivou i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputuje u Tiranu", rekao je danas zvaničnik EU na brifingu za novinare, preneo je Tanjug.
"Trebalo bi da ode"
Brnabić je podsetila da je predsednik Vučić, posle odluke premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da Nenada Rašića, koji uživa manje od dva odsto podrške Srba na KiM, protivustavno i protivno Briselskom sporazumu imenuje za ministra za zajednice i blage reakcije EU, rekao da neće putovati u Tiranu na Samit koji počinje 6. decembra, te da razume dilemu koju Vučić ima.
Brnabić je ponovo podsetila na još šest primera "licemerja Zapada" i izostanak reakcije kada je došlo do gaženja ljudskih prava i Briselskog sporazuma - od zabrane glasanja, vraćanja problema tablica, do Kurtijevih izjava usred Berlina da za njega ne postoji Briselski sporazum, da neće implementirati ZSO, kao i na "stotine etnički motivisanih napada na Srbe".
"Rekla sam mu da treba da ide i da ih udari sa svim tim podacima", rekla je premijerka i dodala da misli da Vučić razmišlja o tome.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam odlučiti da li će učestvovati na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tirani ili ne.
"Koju god odluku da donese ona će biti u interesu Srbije", rekao je Dačić.
On je na pitanje da li smatra da rukovodstvo Srbije treba da se pojavi na samitu u Tirani rekao da odgovor treba tražiti u onome o čemu predsednik Srbije razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice, a to je šta raditi u ovom trenutku.
"Potpuno je obesmišljeno svako dalje učešće u nekim razgovorima na tu temu, a da Kurti ne želi da sprovodi Briselski sporazum ili stalno povlači jednostrane poteze kao što je bilo sa registarskim tablicama", naveo je Dačić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je stav predsednika Aleksandra Vučića o odlasku na samit u Titani veoma jasan, ali da treba imati u vidu i realne okolnosti, dakle činjenicu da je to samit Evropske unije i Zapadnog Balkana i da je najznačajnija zemlja Zapadnog Balkana Srbija.
"Verovatno ni Evropska unija neće gledati na to bez ikakvih pokušaja da obezbedi prisustvo predsednika Vučića, ali ono što je važno jeste da ćemo sutra u toku dana iskristalisati i doneti zajednički stav o tome, da li ići ili ne ići", istakao je Dodik odgovarajući na pitanje Tanjuga da li predsednik Vučić treba da ide na samit u Tiranu.
I predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da bi predstojeći samit EU-Zapadni Balkan u Tirani bio besmislen bez učešća naše zemlje, jer je Srbija "najznačajnija država u ovom regionu".
Drecun je gostujući na TV Pink naveo da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić proceniti da li treba da prisustvuje samitu, ali da bi, ukoliko donese odluku da ne ode, to bila "katastrofa" za EU i druge zemlje regiona.
Cvijetin Milivojević je, međutim, uveren da će se Vučić naći u Tirani, ali i daje svakako bolje da ode.
"Mislim da je to idealna prilika da Vučić konačno iskoristi ono što smo mi već parafirali, i mi i kosovska strana u briselskim pregovorima, to je da se Kosovo na svim međunarodnim skupovima predstavlja onako kako je dogovoreno u Briselu, sa fusnotom uz obrazloženje koje stoji uz fusnotu. Mislim da je to idealna prililka da Vučić izgura, tim pre što će tamo sa strane EU da budu predstavnici pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, što će recimo sa Zapadnog Balkana biti predstavnici BiH koji takođe ne priznaju Kosovo. Ima li idealnije prilike da Vučić poentira, a ne da se bavi ovim perifernim temama da li je Rašić ili Trajković meritorniji predstavnik srpskog naroda, svi mi znamo da nisu", rekao je on.
Kako dodaje, i današnja Lajčakova poseta će sigurno biti pokušaj da se ubedi javnost da je Vučić kooperativan i da će se on sutra pojaviti u Tirani.
"Sutra idealna prilika da Srbija poentira, evo spremni smo da razgovaramo, tu smo, želimo da olakšamo naš evropski put ali molimo vas ispoštujte ono što je vaš deo dogovora. Tamo je najavljen dolazak Osmani, najavljena kao predsednica Republike Kosovo, tako piše u protokolu. Ako se to desi, a Vučić ode i to trpi na takav način onda ja mislim da to nije u interesu Srbije", dodao je Milivojević.
Burne reakcije na imenovanje Rašića
U kratkom saopštenju kosovske vlade objavljenom u četvrtak navodi se da je premijer Kosova Aljbin Kurti, imenovao je Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak u Vladi Republike Kosovo. Kao njegova savetnica imenovana je predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković.
Srpska lista nazvala je ovu odluku protivustavnom i najavila žalbu Ustavnom sudu. Ističu da je konkretno ovim imenovanjem Aljbin Kurti je prekršio član 96, stav 5 Ustava koji kaže da se za imenovanje ministra iz reda srpskog naroda, a koji nije poslanik, mora tražiti saglasnost većine srpskih poslanika, što Aljbin Kurti nije učinio, niti, kako dodaju, Rašić ima podršku poslanika.
Evropska unija i 27 država članica pozvale su Prištinu da poštuje sve proceduralne korake kada se imenuje ministar koji dolazi iz nevećinske zajednice i da imenovanja ministara budu u saglasnosti za kosovskim ustavom, izjavio je dan kasnije portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Peter Stano.
On je dodao da je imenovanje Nenada Rašića za njih razočarenje, jer ne ispunjava ono što je predviđeno ustavom.
"Rekli smo veoma jasno oko imenovanja Nenada Rašića, kao ministra, da je vitalno važno da sva ministarska imenovanja budu u saglasnosti za ustavom Kosova. EU i 27 država članica pozivaju Kosovo da poštuje sve proceduralne korake kada se imenuje ministar koji dolazi iz nevećinske zajednice. To treba da se poštuje", rekao je Stano na konferenciji za novinare. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 5.12.2022)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/70980/vucic-danas-sa-lajcakom-na-stolu-i-samit-u-tirani-ceka-se-odluka-predsednika-srbije-o-ucescu/vest

Milivojević o Vučićevom vređanju Trajkovićeve: Neprimereno, a nekad se slikali

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je način na koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić komunicira sa Radom Trajković i Nenadom Rašićem, koji su pre neki dan dobili funkcije u kosovoskoj vladi, neprimeren. Čak i da imate lični animozitet, ne možete da se uključite telefonom u dnevnik neke televizije i da vređate na sva zvona građane svoje zemlje, dodao je. Govorio je i o "nakardnim" pregovorima između Beograda i Prištine, zašto misli da je dobro što nije formirana ZSO, ali i o poruci Aleksandru Šapiću koja dolazi iz vlasti i o reprezentaciji u fudbalu.
Upitan o izjavama Vučića o Radi Trajković, nakon što je postavljena za savetnicu ministra u kosovskoj vladi Nenada Rašića, a koji je i nju i njega nazvao pogrdnim imenima, kaže da mu to izgleda kao mala svađa u porodici. „Meni kada pomenete Radu Trajković i Vučića, prva asocijacija je fotografija sa polaganja zakletve Vlade Srbije 1998. Gde jedno uz drugo, sa Šešeljem kao predsednikom Vlade, stoje Vučić, pa Rada Trajković, pa Jorgovanka Tabaković, pa Maja Gojković“, kaže Milivojević dodajući da njemu ni danas ni 1998. godine nije simpatična politička pojava Rade Trajković.
Ocenio je da Trajkovićkino oponiranje Vučiću zapravo oponira interesima Srba na Kosovu. „Niti mi je simpatična politički pojava Rašića. Ali je način na koji Vučić komunicira sa njima je nepriličan predsedniku Republike. Čak i da imate lični animozitet prema njima, ne možete da se uključite telefonom u dnevnik neke televizije i da vređate na sva zvona građane svoje zemlje – oni su građani, ako smatrate Kosovom delom svoje zemlje – i Trajković i Rašić, pa i Kurti… Nazivate ih ološem, to je apsolutno neprikladno. Mislim da funkciju predsednika Republike unižava sam trenutni predsednik Republike. Ne treba njemu pomoć neprijatelja izvan ili iznutra. To je zaista neprimereno „, dodao je.
Milivojević kaže da mu nisu simpatični ni Trajkovićeva ni Rašić ali ni Srpska lista koja „nije izraz slobodne volje na Kosovu“, već ogranak SNS. Ta priča o srpskom jedinstvu se mogla rešiti na drugi način – ne uterivanjem ljudi u jednu stranku, dodaje. „Ako tamo govorite protiv Srposke liste, vi ste u opasnosti, pa i fizičkoj, videli smo šta se desilo Oliveru Ivanoviću“, naveo je Milivojević.
„Dobro je što Kurti nije formirao ZSO – to je NVO“
Govoreći o evrointegracijama, Milivojević kaže da treba da se pregovara do iznemoglosti sa EU i da se ispunjava sve ono što je u interesu Srbije, a ne ono što nije u interesu Srbije. „Da budemo korektni, Vučića mogu kritikovati za sve i svašta – ako je razlog zašto ti pregovori navodno stoje u mestu činjenica da Vučić ne želi da potpiše saglasnost da Kosovo postane članica UN ne mogu ništa reći osim – to je stav većine građana Srbije i tu njega ne mogu kritikovati“, naveo je.
Kaže da ne bi apriori rekao da je za zastoj u pregovorima kriv Vučić. „Ja njega kritikujem zbog nečega drugoga. Ono što nije učinila nijedna vlast od 1999. učinila je vlast SNS. Mi smo 2013. godine proterali prisustvo države Srbije čak i u simboličnom smislu sa Kosova, naročito sa severa, prihvatili smo niz odrednica – izručili smo elektroenergetski sistem, telekomunikacioni sistem Kosovu, a zauzvrat nismo dobili ništa. A ja kažem da je bolje što nismo dobili ZSO – onako kako je predviđena, a da bude u skladu sa Ustaovm Kosova, to vam je nevladina organizacija. Da je Kosovo tu obavezu ispunilo, uradili bi taj deo posla i čekali bi sada da Srbija prizna Kosovo… I dobro je što Kurti nije to uradio“, ocenio je sagovornik N1.
Podsetio je da je država 2006. godine, po Ustavu, trebalo je da napravi jedan ustavni zakon koji će da reši pitanje pokrajine, a da mi to i dan danas nismo uradili.
Milivojević ističe i to da nema Vučićevog potpisa ni ispod jednog dokumenta koji je sporan ili protivan vpolji većine građana Srbije – nema ga ispod Briselskog sporazuma – potpisao ga je Ivica Dačić, Beograd na vodi potpisala je Zorana Mihajlović, neke dokumente Ana Brnabić…
„Zamislite Zelenskog da kaže – odričem se Krima i teritorija zbog brzog ulaska u EU“
Misli da je čitav proces pregovaranja u Berlinu – nakaradan, jer se pregovara o svemu i svačemu, osim  – o životu i ističe da ljudi na Kosovu nemaju slobodu kretanja. „Umesto da se pregovara o imovini, društvenoj svojini, imovini crkve i drugih verskih zajednica, Vučić sada kaže da oni u Prištini i Briselu nisu to hteli da stave u agendu pregovora. A o čemu si pregovarao – o onome što su hteli zvanična Priština i Brisel? Kome se onda žalite? Pogotovo Vučić nema pravo da se žali“, kaže Milivoijević, navodeći da na pregovore uvek išao on.
Osvrnuo se i na zahteve za priznanjem Kosova.
„Voleo bi da me neko ispravi. Ali ne postoji nijedan jedini primer u svetu u poslednjih 100 godina, da se predstavnik neke države dobrovoljno odrekao dela svoje teritorije zarad nekog višeg interesa koji se zove ulazak u neku zajednicu. Zamislite da to uradi (ukrajinski predsednik Volodomir) Zelenski u ovom trenutku. Evo zato što hoće da nas brzo prime u EU, odričem se ne samo Krima već sve četiri oblasti. Da li možete da verujete u to? I zašto neko očekuje da ćemo mi to učiniti“, navodi  gost N1. I pita: „Jel se Hrvatska odrekla nečega da bi ušla u EU. Nije. Nijednog kvadratnog kilometra“.
„Poruka odbornika vlasti Šapiću – mi ti ne podržavamo“
Gradonačelnik Beograda ostao je Aleksandar Šapić. Na pitanje N1 kakav mu signal SNS šalje, s obzirom na to da su prihvatili da se raspravlja o njegovom  nepoverenju,  odgovorio je sa – možda mi šalju. Poruka Šapiću je, kaže Milivojević – ovog puta nećeš biti smenjen, ali mi te ne podržavamo. On i nije bio izbor SNS u Beogradu za kandidata za gradonačelnika, najveći deo je bio za Vesića, dodaje.
Milivojević kaže da je Šapić oktroisani gradonačelnik, odnosno da je lični izbor Aleksandar Vučića.
Kaže da nije shvatio „fatalni“ susret predsednika SSP Dragana Đilasa i Vučića, navodeći da ne razume situaciju, da neko ode u ime opozicije i da razgovara o tome, u suštini, kako da pomogne Vučiću da pobedi, ocenjujući da je to ono što se desilo tada. Juče je bio demanti SSP, da iznosim neistine, kaže i dodaje: „U trenutku kada je Vučić primio Đilasa, tog trenutku je rezultat na osnovu brojanja 99,46 glasova 12. aprila u 15:15 – što se može proveriti na sajtu Gradske izborne komisije – bio 55 prema 55, kad se Vučić rastao sa Đilasom, Vučić je zaključio da je pobedio rezultatom 56:54. Ali je 70.000 više građana glasalo za opoziciju, a Vučić je obećao vanredne izbore, ali u kondicionalu, ako opozicija bude tražila“, ističe. Đilas verovatno nije imao tu nameru, ali je izručio budućnost izbora u Beogradu u ruke gospodinu koji po Ustavu nije ovlašćen za to, koji ne bi smeo da se kandiduje i da bude na listama, konstatuje Milivojević.
„Nadam se da Piksija neće smeniti kao Antića“
Gost N1 malo se osvrnuo i na jučerašnju utakmicu, donosno na nastup naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Kataru. Milivojević kaže mi nikada u fudbalu nismo imali neke rezultate i u starim, dobrim vremenima na koja se često pozivamo – mi smo o tada preskakali makar jedno, a nekad i dva SP.
Moramo da gledamo realno, Dragan Stojković Piksi je za godinu dana reprezentaciju doveo na SP, ušli u A grupu Lige nacije, navodi gost Novog dana i ocenjuje da je Piksi postigao fantastičan rezultat, a nada se da ga neko neće smeniti kao Radomira Antića posle SP, kada su ga, kako kaže, sapleli političari uprkos dobrom rezultatu. Što se igre tiče, konstatuje, kao laik, da se kod 2:1  brani rezultat, a ne radi ono što smo videli. Smatra da to dolazi pomalo i od toga što je Piksi bio napadač pa „verovatno ta priča sa defanzivom njemu nije nešto što je blisko“. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisija “Novi dan”, voditeljka Jelena Stojiljković, 3.12.2022)

https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-o-vucicevom-vredjanju-trajkoviceve-neprimereno-a-nekad-se-slikali/