Predizborna debata na RTS: Političari glumatali dijalog

Emisija "Reč na reč", koja je prethodne noći emitovana na Radio televiziji Srbije, predstavlja fingiranje debate i dijaloga u društvu u čije postojanje će poverovati samo oni koji nemaju pristup drugim medijima, smatraju analitičari u razgovoru za Nova.rs. S druge strane, programski direktor CESID-a i jedan organizatora jučerašnje debate, Bojan Klačar, za naš portal kaže da kvalitet ovakvog programa zavisi od samih učesnika (političara) i načina na koji će se oni snaći.

“Ovo je prva debata u nizu. Biće ih ukupno četiri, stoga će biti dovoljno vremena i prostora da se predstave učesnici na izborima, kao i da se obrade sve najvažnije teme”, ističe Klačar i navodi da je logično da prva debata bude posvećena epidemiji koronavirusa.

“Deo javnosti nije dobro razumeo koncept – ove debate nisu tolk šou program. “Reč na reč” je debata koja zadovoljava prvi i osnovni kriterijum, a to je da svi učesnici budu ravnopravni i da imaju isti položaj i isto vreme da odgovore na ista pitanja”, objašnjava Klačar.

On napominje da ono što gledaoci inače imaju priliku da gledaju na televizijama ne predstavlja debatu, već politički program, ističući da je zadovoljan načinom kako je realizovana prva emisija.

 “Ne postoji nijedan razlog za nezadovoljstvo. Format je takav da su glavne zvezde političari. Ključno je pitanje da li su birači zadovoljni načinom na koji su se oni snašli. Debata je onakvog kvaliteta kakvom je učine političari koji u njoj učestvuju. Format je obezbedio da budu ravnopravni, a sve ostalo zavisi od njihove sposobnosti”, rekao je Klačar za Nova.rs.

Međutim, za politikologa Vuka Velebita jučerašnja debata predstavlja farsu i finigiranje dijaloga. On smatra da gledaoci juče nisu mogli da saznaju ništa o programima političara i stranaka.

“Njihovo izlaganje od sinoć je na nivou prolaznika na ulici, koji bi čak i bolje rekao ono što su oni govorili. Ideja sa ovim debatama je da se pokaže kako u Srbiji danas može da se razgovara i kako postoji pluralizam. Mislim da je to zamisao Aleksandra Vučića i ljudi koji učestvuju u organizaciji ovih razgovora, koji bi trebalo da budu mesto gde će ljudi predstaviti svoje programe i ozbiljno sučeliti stavove. Mi to juče nismo mogli da vidimo, već smo videli jednu praznu priču političara”, objašnjava Velebit.

On dodaje da jučerašnja emisija bila “predstava” namenjena ljudima koji gledaju RTS i nemaju pristup drugim medijima, te da će oni poverovati da se u Srbiji stvarno razgovara.

“Ti ljudi će to tako videti. Vlast je u saradnji sa medijskim javnim servisom uspela u zamisli da njima pokaže kako postoji dijalog”, rekao je on.

Prema oceni političkog analitičara Cvijetina Milivojevića, jučerašnja emisija nije bila gledljiva, jer je u njoj učestvovalo previše sagovornika koji su, kako kaže, dobili rigidno kratko vreme za svoje izlaganje:

“Teme koje su juče nametnute su na čudan način selekcionisane. Ovakve debate ne drže pažnju građana i birača i pitanje je šta takva pojavljivanje može da donese bilo kom političari koji želi da predstavi svoj program i stavove”.

Emisija “Reč na reč”, prema njegovom mišljenju, predstavlja “otaljavanje” posla od strane RTS.

“U tom smislu ovo jeste privid dijaloga. Zapravo bila je želja da se RTS pokaže kao medijska kuća koja daje svima jednako vremena. Da biste imali kvalitetniji dijalog i ozbiljnije rezultate, kad su u pitanju stranke koje nisu na vlasti, neophodno je da njihovi predstavnici budu prisutni na javnom medijskom servisu i van izborne kampanje”, smatra on, dodajući da se niko od jučerašnjih učesnika debate nije posebno istakao i da ne treba da čudi što nisu učestvovali predstavnici Srpske napredne stranke.

“Oni će se pojaviti u nekoj narednoj debati, to je sigurno. Juče je kamera ‘trčala’ sa jednog na drugog govornika. Poslednji koji bi izlagao svoje stavove, u narednoj rundi bi bio prvi, a još nije ‘uzeo vazduh’ od prethodne teme. Da je tu bilo dvoje ili troje ljudi, onda bi ovo možda i imalo nekog smisla. Ovako je sve samo puko ispunjavanje forme kako bi se pokazalo da RTS obavlja svoje zadatak”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, 29.5.2020, Vojislav Milovančević)

Помоћ комшија: Црна Гора да укључи и литије у туристичку понуду да би спасила сезону

Уместо да црногорска власт учини све да у овој сезони привуче и оне туристе који нису ни размишљали о Црној Гори, забраном уласка грђанима Србије и БиХ у земљу додатно је угрозила сезону која је и без тога, после вируса корона, слутила на неуспех. У исто време, туристичке земље смишљају потпуно несвакидашње олакшице само да би им дошли гости.

Идеал туристичких радника – да туристи оставе паре, а да не дођу на летовање – за сада је у Црној Гори половично испуњен. После одлуке владе да после 1. јуна граница остане замандаљена за посетиоце из Србије и Босне и Херцеговине, много потенцијалних туриста ових двеју земља одлучило је да „остане код куће“.

Тако је испуњен први део идела и остаје проблем што он може бити само половично испуњен, јер до сада нису „пронађени“ туристи који остављају паре, а не долазе на дестинацију. Посебно се такви, ако их и има, неће појавити у сезони у којој је још у предсезони корона вирус „демолирао“ глобалну индустрију туризма.

Све и да „нелојална“ конкуренција готово свакодневно не доноси одлуке којима просто „ваби“ туристе у своја летовалишта. Попут, рецимо, Бугарске у којој се ове године туристима неће наплаћивати сунцобрани и лежаљке, или Сицилије, која гостима нуди попуст од 50 одсто на авионске летове и сваку трећу ноћ бесплатну. Такође, и Јапанци су спремни да плате половину путних трошкова само да им гости дођу, а вероватно ће бити још иновативних и креативних идеја широм света како би се привукли туристи.

Зато се може претпоставити да спорна одлука владе Црне Горе о „рампи“ на граници за грађане Србије и БиХ може жестоко да угрози летњу сезону 2020.

Црна Гора да искористи литијање за летовање

Црна Гора је прва „корона фри“ држава у Европи, али све остало код Мила није „фри“ и дебело се плаћа, а најскупље је бити Србин, каже за Спутњик новинар Михаило Меденица.

Према његовим речима, „Мило би да дођемо на летовање али се плаши да не дођемо на литијање“. Зато је желео да предупреди ту ситуацију, а да је паметан, искористио би потенцијал литија у овој сезони, сматра Меденица.

„Не, дођите на летовање, него - дођите на литијање. У сваком случају, то је најмасовнија манфестација која се догодила у Црној Гори и која ће се, хавла богу, још дуго догађати. Да им је имало памети, па да искористе пун потенцијал тога, и бог да их види“, каже Меденица.

Међутим, Ђукановић по свом старом добром обичају сузбија све што ваља у Црној Гори, додаје он.

„Отворила му се перспектива која њему није баш најсјајнија, али за Црну Гору је предивна. Никад Црна Гора није била пунија туриста и никад није било више рекреативаца у шетњи по Црној Гори него минулих месеци, а биће, бога ми, и будућих, колико видим и искрено се надам“, закључио је Меденица.

Континуитет политике „нек Србији цркне крава“

Политиколог Цвијетин Миливојевић каже да у одлуци црногорског режима нема никакве економске и рационалне логике. Реч је о потпуно ирационалном потезу, тим пре што су већину туриста у Црној Гори чинили грађани Србије и БиХ.

„Уколико у овој фази не отворе границе и за грађане тих земаља, онда је сасвим бесмислено отварати их за грађане Пољске или неких западноевропских земаља који немају ни навику ни обичај да летују у Црној Гори. Ако и летују на Јадрану, углавном летују на хрватском делу Јадрана или у Италији“, каже Миливојевић.

А то је само још један доказ да не постоји пуно логике у потезима које црногорска власт повлачи, додаје он.

Црна Гора требало би да се озбиљно да се забрине да ли ће доћи до осеке туриста и да покуша да охрабри чак и оне туристе који нису размишљали о Црној Гори да евентуално дођу.

„Рецимо, од те приче са насилним покушајима узурпирања нечега што је свето у ЕУ и на Западу којима Црна Гора тежи, а зове се имовина, у овом случају имовина Српске православне цркве, па до неких потеза који се тичу, фактички чистог инаћења, односно спровођења политике нек Србији цркне крава“, истиче наш саговорник.

Миливојевић додаје да „Црну Гору нико није тукао по ушима“ да међу првима призна независност Косова, нити да гласа за пријем Косова и Метохије у Унеско и подсећа да је Метохија, пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца „била у надлежности тадашње Краљевине Црне Горе“.

До Берлинског конгреса – један и по излаз на море

Он подсећа да је Црна Гора до Берлинског конгреса фактички имала „један и по излаз на море“ на потезу од Бара до Улциња, а све остало је била Бока Которска која је била део БиХ под Аустроугарском. И данас имамо гранични камен код Игала који говори да је БиХ, у оквиру Аустроугарске била до Херцег Новог, додаје наш саговорник.

Уз то, мало људи зна да је озбиљна квадратура прилаза мору, у ствари у власништву СПЦ и да без отимања те имовине Црна Гора не може ни да газдује тим делом морске обале, истиче Миливојевић.

„То је све отварање старих рана које не воде ничему, а на крају крајева, од тога директну штету имају грађани Црне Горе и држава Црна Гора која највише живи од туризма и који ће јако мало приходовати ако ова бесмислена одлука остане на снази“, оцењује саговорник Спутњика.

Ол инклузив – струја, вода

Миливојевић подсећа и да је највећи део грађана бивше Југославије Црну Гору узимао као туристичку дестинацију „под б, или ц“, али да је од деведестих година „стицај околности“ учинио да грађани, пре свега Србије и делова БиХ, преусмере своја интересовања на Црну Гору.

Оног тренутка кад се отворила могућност релативно повољних летовања после 2000. године показало се да је туристичка понуда Црне Горе неконкурентна, јер је била скупља од сличних или чак атрактивнијих дестинација у земљама ЕУ од Грчке до Шпаније, наглашава Миливојевић.

У првој деценији овог века са растом стандарда грађана Србије до светске економске кризе 2008. године, српски туристи почели су да мање-више масовно летују и у ваневропским дестинацијама, на пример у Турској, Тунису и Египту, откривши све благодети „ол инклузив“ аранжмана. А из тог времена остао је као шаљиви слоган црногорског туризма: „Ол инклузив – струја, вода“.

Зато би Црна Гора, чак и да да нема ових мера, требало озбиљно да се забрине да ли ће доћи до осеке туриста и да поступи управо супротно – да охрабри чак и оне туристе који нису размишљали о Црној Гори да евентуално дођу, а не да одврати оне који би једини у неким великим бројкама походили црногорску обалу, закључио је Миливојевић. (www.rs.sputniknews.com, 28.5.2020, Владимир Судар)

Telo za skrivanje istine, a ne za nadgledanje medija

Poslednji izveštaj predstavlja potvrdu da je REM potpuno pod kontrolom vlasti

Poslednji izveštaj REM od 11. do 15. maja po kome je Savez za Srbiju u elektronskim medijima bio zastupljeniji tri sata više od Srpske napredne stranke, odnosno izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu predstavlja još jednu potvrdu da je ovo „nezavisno“ telo i dalje u rukama i pod potpunom kontrolom vlasti, smatraju sagovornici Danasa.

Tvrde i da je i golim okom vidljivo da SNS nije u podređenom pložaju u medijima u odnosu na SZS i da je to samo još jedan dokaz sprege REM-a sa vlašću.

A u Birou za društvena istraživanja (BIRODI) ocenjuju da metodologija koju koristi REM nije u skladu sa međunarodnim standardima, ali ni praksama koje se poštuju u izborno-posmatačkim misijama i da se REM opredelio za nadgledanje koji više sakriva, a manje otkriva.

Ana Stevanović, članica Predsedništva Stranke slobode i pravde, smatra da je REM u rukama vlasti i da novih petoro članova iza kojih se skrivala vlast, ističući da su time ispunjeni zahtevi opozicije, nije ništa više nego obična igrarija.

„Ne samo da su tim novim članovima mahali u javnosti ističući da je to garant poboljšanja stanja u medijima, već su obmanuli i predstavnike Evropske unije kao i Evropskog parlamenta koji su posredovali u dijalogu. Članovi REM su i te kako svesni da SZS ne učestvuje na predstojećim izborima i da smo jasno proglasili bojkot. Stoga ne znam da li je posredi neznanje, nemar ili potpuna nezainteresovanost za nadzorom nad radom medija, a to je ono za šta ih građani plaćaju. Stoga je nejasno kako su mogli da sabiraju sekunde na kablovskim televizijama čiji program jedva da jedna trećina Srbije uopšte može da vidi, zajedno sa sekundama na televizijama koje imaju nacionalu pokrivenost“, napominje Stevanovićeva. Dodaje i da REM svesno i namerno ne želi da govori o tonalitetu predstavljanja, a to je ključno.

Ona podseća da se na Pinku o Savezu za Srbiju satima govori pogrdno, a potom se to vreme predstavlja kao zastupljenost i vreme koje je SZS imao na Pinku.

„Upitala bih i članove Saveta REM da li su možda pogledali istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) gde se jasno vidi da je tokom februara i marta ove godine, predsednik Vučić imao 710 minuta na stanicama sa nacionalnom pokrivenošću, a svi lideri opozicije ukupno 21 minut… Ako ne vide – pitanje je što ne podnesu ostavke, a ako ne žele da vide, onda bi trebalo da kažu ko im drži povez preko očiju“, ističe članica Predsedništva SSP.

Sociolog Zoran Gavrilović, saradnik Birodija, kaže za Danas da nadgledanje ne služi merenju sekundi, mada i to bitno, već da li mediji u izbornom procesu ostvaruju svoju funkciju, a to znaci da građanima pomognu u donošenju odluka da li će i za koga glasati na osnovu osnovu relevantnih informacija od medija koji pitaju umesto građana, analiziraju izborna obećanja, propituju kandidate poslanike…

„Na osnovu tog cilja, ODIHR, Venecijska komisija i Direktorat za ljudska prava EK su napravili Vodič gde se pored sekundi mere tonaliteti izveštavanja emitera, ali i teme kojima se bave učesnici izbora. Nažalost i pored insitiranja Birodija, REM je svoj monitoring sveo na merenje sekundi, tako da i ako slede pozitivne promene one neće biti moguće da se identifikuju. Razlog za takvo ponašanje vidim ili u lenjosti, ili u želji da se prikrije stanje. Deo prikrivanja je isključivanje iz monitoringa Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i predsednika SNS, koji je marketinški akter kampanje u trci za poslanička mesta. Iz tog razloga, ali i činjenica on jedini javni funkcioner koji ima prava na funkcionersku kampanju, on je morao da bude predmet monitoringa“, navodi Gavrilović.

Sličan stav ima i Rade Veljanovski, novinar i profesor na Fakultetu političkih nauka, koji kaže za Danas da je potpuno apsurdno poređenje prisustva SNS i SZS jer SNS je stranka koja ide na izbore, a SZS je koalicja koja je odlučila da na izbore ne ide.

U tom smislu, napominje, eventualno veće prisustvo dela opozicije u medijima nije nikakva prednost u odnosu na vladajuću partiju i ne može da je ugrozi.

„Ne bi me čudilo da su televizije, koje se s razlogom tretiraju kao deo propagandnog arsenala vlasti, u dosluhu sa REM-om dogovorile satnice koje u neposrednom predstavljanju stranaka treba da pokažu ono što je saopštio REM, napominje Veljanovski.

On podseća da je REM izbegao da javnost obavesti o rezultatima nadlgedanja koji je sam obavljao u pethodnim izborima, da bi sakrio podatke o enormnoj prisutnosti SNS i Vučića u medijima.

„U predizbornim programima mogu da budu oni koji su predali ili će predati svoje liste za izbore. To je evropsko iskustvo. Ti programi služe za upoznavanje javnosti sa programima i ciljevima izbornih takmaca. U sadašnjem trenutku iz mnogo razloga, među kojima je i vanredno stanje zbog pandemije, ali mnogo više zbog nezdrave političke klime, podela i autoritarnosti vlasti, predstavljanje stranaka nije dovoljno profesionalno ni demokratsko“, ističe Veljanovski.

On dodaje da su izborni uslovi loši i da se to odnosi pre svega na medije, ali da su izborni uslovi bili lošiji u vreme prvih višestranačkih izbora 1990. godine i da tada sem Studija B nijedna druga televizija nije promovisala opoziciju.

Politikolog Cvijetin Milivojević, međutim, smatra da mediji u vreme prvih višestranačkih izbora bili dostupniji opoziciji nego danas. Napominje da je opozicije u kvantitativnom, ali ne i u kvalitativnom smislu bilo više nego što je to slučaj sa aktuelnom opozicijom.

On podseća da su te 1990. u samoj izbornoj kampanji na RTS svi učesnici izbora imali podjednako vreme, od Nikole Šećeroskog do Vojislava Šešelja, koji je nakon toga, iako tek izašao iz zatvora, uspeo da osvoji nekoliko stotina hiljada glasova na predsedničkim izborima.

Milivojević podseća da se te godine prvi put pojavila opozicija i da nije bilo negativne kampanje protiv nje, dok danas imamo situaciju da se osam godina vodi negativna, diskriminatorska kampanja protiv opozicije i da se ona isto toliko godina provlači kroz toplog zeca.

„To nije samo obeshrabrivanje ljudi koji se bave politikom, već obeshrabrivanja građana da uopšte razmišljaju kritički o nečemu što je ova vlast uradila loše. Odmah vas svrstavaju u rušitelje, ne Vučića i vlasti, što je prirodno, nego zemlje i naroda“, kaže Milivojević i dodaje da pri tom REM ne reaguje.

Na pitanje kako komentariše monitoring REM-a po kome je SNS imao šest sati predstavljanja u medijima, a SZS čak devet, Milivojević kaže da je on ozbiljan čovek i da je usput politikolog-komunikolog. „Na takve bedastoće pristojan čovek, koji usput stručnjak za te teme ne možer ništa da izjavi. Može eventualno da se nasmeje“, zaključuje Milivojević.

Čotrić: Nema negativne kampanje

„Kad je SPO od 1990. do 2020. bio vodeća opoziciona stranka, uprkos nedemokratskim i nefer izborima, kao i monopolisanim medijima, uvek smo učestvovali na svim izborima, osim na saveznim izborima 1992. Za poboljšanje izbornih uslova borili smo se i u parlamentu i na masovnim protestima i demonstracijama. Deveti mart 1991. bio je upravo takav protest, uperen protiv TV Bastilje. Sada su uslovi za izbore neuporedivo bolji nego u to vreme, a povoljniji su i nego bilo kada od 2000. godine“, kaže Aleksandar Čotrić, potpredsednik Srpskog pokreta obnove.

Prema njegovim rečima, izborni zakoni nastali su u vreme kada su na vlasti bile sadašnje opozicione stranke. Privatni elektronski mediji, kojima je opozicija nezadovoljna, dobili su frekvencije, takođe, u to vreme.

„Kad je SPO bio opozicija, nas su, uglavnom, prećutkivali. Aktuelna opozicija je zastupljena u medijima i na jedan i na drugi način. Jedna izreka kaže da „nema negativne reklame“, ali čelnici Saveza za Srbiju ne znaju to da iskoriste. Oni su sami krivi što svojim greškama, bezidejnošću, kontradiktornostima, pasivnošću i političkim lutanjem daju toliko povoda za negativno izveštavanje o sebi“, smatra Čotrić. (Danas, www.danas.rs, 27.5.2020, Mirjana R. Milenković)

Analitičar: Situacija sa Srbijom i Crnom Gorom "mala svađa u porodici"

Zvanični Beograd oštro je reagovao na odluku Crne Gore da ne uvrsti Srbiju u grupu zemalja za čije će građane otvoriti granice 1. juna. Iz Podgorice poručuju da je odluka doneta isključivo iz zdravstvenih razloga. Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Glas Amerike ovu situaciju opisuje kao "malu svađu u porodici" i kaže da je posredi paradoks u kojem predsednici Srbije i Crne Gore vode politiku jedni protiv drugih, dok njihovim kampanjama upravljaju skoro isti ljudi.

Crnogorski premijer Duško Marković kazao je da će Crna Gora u prvim danima juna otvoriti granice za državljane Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Poljske, Češke, Mađarske, Austrije i Grčke, jer te države ispunjavaju epidemiološke kriterijume da imaju najviše 25 zaraženih na 100 hiljada stanovnika, prenosi Fonet.

On je najavio da je moguće da će otvoriti granice sa još nekim državama regiona u zavisnosti od situacije kada ta naredba stupi na snagu.

Na to je reagovala premijerka Srbije Ana Brnabić, koja smatra da je Crna Gora ovim pokazala da su građani Srbije "nepoželjni" i da broj zaraženih nije razlog za takvu odluku Podgorice.

Ona je za TV Pink kazala da Srbija neće zatvarati granice za crnogorske građane, ali da će granica biti zatvorena za "crnogorske mafijaše i kriminalne klanove", prenosi Fonet.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je u intervjuu za Blic odluku Crne Gore ocenio kao "smešan i besmislen čin" koji ima štetne posledice po građane Crne Gore. On je rekao da vlada Mila Đukanovića namerno nije stavila Srbiju na listu jer "sve gledaju kroz problem koji imaju sa SPC"

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović kazala je da je odluka Crne Gore u suprotnosti sa principima slobode kretanja na kojima se zasniva EU, dok ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže da se Crna Gora bori protiv Srba, a ne protiv virusa.

CG: Razlog je zaštita zdravlja građana

Pomoćnik Instituta za javno zdravlje Senad Begić rekao je za TV Vijesti da je zadatak Instituta da štiti zdravlje građana i da je odluka da se granice Crne Gore otvore samo za pojedine države donijeta samo iz tog razloga.

“Odluka se nije donosila ni za jednu državu ponaosob, već na to da će ulazak u Crnu Goru biti omogućen stanovnicima onih zemalja čija stopa aktivnih slučajeva ne prelazi 25 na 100,000 stanovnika”, rekao je Begić.

On vjeruje da će sve države relativno brzo postići ovu stopu i da ne vidi razlog za ljutnju.

Situacija između Srbije i Crne Gore "mala svađa u porodici"

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Glas Amerike kaže da u ovoj fazi odluka crnogorske vlade deluje objašnjivo, makar prema unutrašnjoj javnosti, jer nije bukvalno i poimenično adresovana samo na Srbiju.

Ipak, smatra da svega stoji "mala svađa u porodici".

“Ne zaboravite da je ključni doprinos pobedi gospodina Đukanovića na prethodnim parlamentarnim izborima u jesen 2016. upravo dao gospodin Vučić. Ne zaboravite da se gospodin Vučić uživo uključio unutar izbornog dana, da je negde oko tri sata popodne, pet sati pre zatvaranja biračkih mesta, svojom izjavom da je “na delu pokušaj državnog udara protiv Đukanovića u organizaciji nekih građana Srbije i nekih građana Rusije” on zapravo ujedinio birače DPS-a, oterao dobar deo birača opozicije tadašnje, faktički ih je uplašio i oni nisu izašli na izbore. Gospodin Đukanović bi mogao za tu pobedu da zahvali i gospodinu Vučiću. Tu postoji jedna vrsta odnosa koji traje od trenutka kada je formirana Srpska napredna stranka, ne zaboravite da su patroni SNS, a i komandanti propagandnih štabova i gospodina Đukanovića i gospodina Vučića, skoro jedni te isti ljudi".

"Dakle, ovde je na delu apsurdna situacija – da vlast gospodina Đukanovića u Crnoj Gori vodi jednu izrazito antisrpsku politiku, ovo kažem vrlo direktno i ne preterujem, a da istovremeno dobar deo vlasti koji kontroliše gospodin Vučić vodi jednu izrazito anticrnogorsku politiku, a da paradoks bude potpun ljudi koji upravljaju propagandom i u Podgorici i u Beogradu su jedni te isti ljudi", smatra Milivojević.

Posledice će se, kaže, videti u obe zemlje čiji građani ove godine glasaju na parlamentarnim izborima.

"Ovo što su uradili patrijarh Irinej i gospodin Vučić kao predsednik Srbije, sa tom performans pres konferencijom, zapravo će uterati glasače DPS-a na sledećim izborima. I što je najtužnije u svemu tome, oteraće deo vernika SPC koji se izjašnjavaju nacionalno kao Crnogorci, ali tvrde da govore srpskim jezikom – vrlo moguće da će oni biti oterani kao glasači DPS-a. S druge strane, jačanje nacionalnih mišića je uobičajen vid komunikacije gospodina Vučiča pred svake izbore. Ali, postoji jedna manjkavost u tome – gospodin Vučić od 2012. ne odgovara na ključna nacionalna pitanja, a jedno od njih je dokle je Srbija. On ne sme da kaže da li je ta država do Merdara ili do Prokletija. Ali znajući pred svake izbore da su njegovi birači mahom bivši glasači SPS i SRS, nacionalno vrlo profilisani birači, on jača svoju nacionalnu retoriku. Ovoga puta na račun svog poltičkog i poslovnog partnera gospodina Đukanovića.”, zaključuje Milivojević. (www.glasamerike.net, 26.5.2020, Jovana Đurović i Predrag Milić)

Obrt pred izbore za dijasporu, od krivca za širenje zaraze do - ostajte ovde

Stvaranje uslova da u Srbiji ostane bar deo od 400 hiljada građana koji su se vratili u zemlju iz inostranstva tokom pandemije koronavirusa, prioritet je vlasti. Tu rečenicu u poslednjih mesec dana iznova ponavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Reč je, međutim, o "kopernikanskom obrtu" u odnosu predsednika prema građanima povratnicima iz inostranstva, jer ih je on prethodno optužio da su doprineli pogoršanju epidemiološke slike i da su došli u Srbiju da se besplatno leče.

Predsednik Srbije najpre je 14. marta kada još nije ni uvedeno vanredno stanje, imao molbu za građane u dijaspori: "Molim nađe ljude da to razumeju, molim ih da ne dolaze u zemlju".

Zatim je 21. marta optužio pridošle građane iz dijaspore da su odgovorni za širenje virusa i da su vratili u Srbiju da bi se lečili besplatno: "Nama je od 5. marta ušlo 318 hiljada ljudi. Pa nemojte da se pitate što imamo povećan broj zaraženih. Neki od njih su iz karantina, neki od njih su direktno znali da su zaraženi. Direktno znali i došli da se leče kod (direktora Infektivne klinike Gorana) Stevanovića jer je tu džabe. Jel sam nešto slagao doktore?"

Stevanović: Apsolutno ne.

Vučić_ "Lečićemo i izlečićemo. Daćemo sve od sebe da izlečimo te ljude".

A 25. marta, u trenutku najvećeg skoka broja obolelih, predsednik je bio još oštriji prema povratnicima u zemlju, čak je žalio što je morao da poštuje najviši pravni akt zemlje: "Samo smo jednu grešku napravili koju zbog Ustava naše zemlje nismo mogli da izbegnemo. Ni pola problema, ni četvrtinu ne bismo imali da tu grešku nisam napravio... A to je puštanje svih državljana Srbije da uđu u Srbiju".

Politički komentator Cvijetin Milivojević kaže da su poruke predsednika Srbije dijaspori iz tog ranog perioda epidemije bile maćehinske.

"Mislim da je prva predsednikova izjava zapravo bila na granici dobrog ukusa. Dakle, on je 400 hiljada građana koji su se vratili jer su ostali bez posla, optužio da su došli besplatno da se leče i da nas sve zaraze", kaže analitičar.

Ali, onda iznenada, Vučić menja retoriku. Od tog 25. marta do danas više nijednom nije kritikovao dijasporu. Naprotiv, gotovo u svim svojim obraćanjima poziva - ostajte ovde.

"Hoćemo da otvaramo prostor i višim nivoom usluga, za one mlade ljude koji ne treba da traže posao u Norveškoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji... Kao što hoću da ovi radnici ovde imaju veće plate. Želim da mi možemo da im platimo, da ponudimo više novca građevinskim kompanijama, da ti ljudi mogu ovde da žive od svog rada i u Vlasotincu, i u Crnoj Travi, ali i u Beogradu i svakom drugom mestu", poručio je Vučić 18. maja.

Predsednika je neko očigledno odlično posavetovao, ili je njemu samom postalo jasno da je pogrešno sukobiti se sa 400 hiljada ljudi koji su se vratili i koji će većinom ostati u Srbiji do 21. juna, kaže Cvijetin Milivojević: "Ujeo se za jezik očigledno, jer 400 hiljada ljudi se vratilo i oni će glasati na ovim predstojećim izborima, ili bar mogu da glasaju. To je ogromno biračko telo. Dakle, to vam je, ako uzmete u obzir da je cenzus na nekih 90 hiljada glasova, tu imate rezervoar glasova od tri i po cenzusa".

Ekonomisti su odavno izračunali da dijaspora godišnje upumpava u privredu Srbije kroz slanje novca rodbini - između 3,5 i pet milijardi evra što je ekvivalent visini srpskog izvoza. Bez tog novca ekonomski opstanak zemlje bio bi ugrožen, pa ipak, prava koja ima srpska dijaspora u zemlji znatno su manja od prava koja su susedne države, poput Hrvatske ili Mađarske, dale svojim sunarodnicima koji žive u inostranstvu. (TV N1, www.rs.n1info.com, Petar Gajić, 24.3.3020)

PORUKA SERVERA Vučić zbog Kosova gubi spoljnu podršku ili izaziva unutrašnje probleme?

Jučerašnja izjava američkog stručnjaka za Balkan Danijela Servera da će naredni meseci biti od vitalnog značaja za Kosovo i Metohiju, kao i da će Vučić posle izbora i nove Vlade odlučivati o Kosovu prilično je zamislila srpsku javnost.Američki stručnjak za Balkan Danijel Server konstatovao je, s neskrivenim nezadovoljstvom, da je Beograd danas omiljeni partner Vašingtona i da se radi o promenama koje znače veliku prekretnicu u američkoj politici. Kako je naglasio, Vučić je stavio do znanja da će u vezi bilo kakvog sporazuma pričekati do izbora u Srbiji i formiranja vlade, a da će se Trampova administracija tada zalagati za razmenu teritorija pre izbora.

- Prema tome, jul i avgust, kada Evropa spava, biće presudni meseci… Kosovo će od 1. oktobra biti na sigurnom, ako se do tada ne desi podela - rekao je Server.

Ovu Serverovu izjavu politikolog i politički analitičar Boban Stojanović vidi kao vrlo izvesnu, i za Direktno.rs kaže da se i pre koronavirusa nagađalo da bi nakon izbora u Srbiji moglo sve oko Kosova da se ubrza kako bi se završilo pre izbora u SAD.

- I sigurno je da će se neposredno nakon izbora u Srbiji, reaktivirati “pregovori” u nekom od formata. E sada, šta će biti odgovor sa naše strane, šta je “rešenje” i šta će Vučić potpisati ili će pokušati ponovo da prolongira sve - to već zavisi od njega. Jer, potpis na bilo šta bi izazvao unutrašnje probleme, a potencijalno odbijanje i novo prolongiranje bi moglo da znači da Vučić može da izgubi spoljnu podršku (jer je i ima isključivo zbog kooperativnosti po tom pitanju). Svakako će se ta tema dodatno intenzivirati čim prođu izbori u Srbiji - rekao je Stojanović.

Sa druge strane, politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da Server nije relevantan politički faktor, jer nije predstavnik američke države ni na jednom nivou, već je samo običan lobista kosovskih interesa, odnosno interesa Albanaca, a da je za njih uvek pogodan sagovornik iz Beograda onaj koji je hiper-konstruktivan i hiper-kooperativan u takvoj teži SAD, koji su glavni okupator na Kosovu i Metohiji.

- Logično je da on sebi gradi medijski prostor, čime odrađuje gažu za tog klijenta, i on je jedan od vodećih promotera za zaokruživanje kosovske nezavisnosti. Postoji nešto što je, nažalost surova istina, ni na najvišem ni na najnižem nivou vlasti SAD, u vladajućoj ni u opozicionoj stranci ne postoji spor, Kosovo je za njih nezavisna država, za njih je pogodan sagovornik iz Beograda uvek onaj koji je hiper-konstruktivan i hiper-kooperativan u takvoj teži SAD, oni su glavni okupator na Kosovu i Metohiji - kaže Milivojević, i nastavlja:

- Mi od '99. godine imamo, de fakto, po međunarodnom pravu se to definiše kao okupacija, to je situacija u kojoj strane trupe, protivno volji države upadnu i zaposednu njenu teritoriju i formiraju neku vrstu vlasti. Svaka vrsta razgovora sa okupatorom u ovom smislu je krivično delo. Oni svaki put daju podršku Aleksandru Vučiću pred izbore, jer on otkad je došao na vlast od 2012. nijednom nije rekao šta je njegov plan za Kosovo, i drugo kolika je i dokle je Srbija, da li je do Merdara ili tamo gde bi trebalo da bude na granici na Prokletijama sa Albanijom. (www.direktno.rs, 21.5.2020)

Пропагандно чинодејствовање уз божје саслуженије

Када је, 1799. године, Наполеон Бонапарта извршио државни удар и себе поставио за првог конзула (пет година доцније, самопрогласиће се и за цара), први његов владарски акт односио се на штампу: од, до тада, постојећих 70, одмах је забранио 60 листова! Једном од уредника преосталих новина, наредио је: "Упамтите, код описивања наших победа, говорите само о мени... увек само о мени - разумете ли?!"

Разумем ја године, поодмаклу животну доб. Подржавам и секуларизам у Србији.

Али, "онај" патријарх Иринеј - онај, на пример, из 2011. п.н.е, дакле, од пре напредног "златног доба" Србије - а ако ћемо право, и "онај онај" председик Републике (Борис Први Лепи) умели су да обиђу, осоколе, охрабре, подрже, исповеде и причесте опозиционог човека у невољи, штрајкача глађу (и "зжеђу"), макар он био и потоњи председник Републике (Његова екс-екселенција).

Данас, тим пре што се, на овај дан 357. године, изјутра у девет сати, "појавио Часни крст над Голготом", када су многи неверници поверовали у Христа - очекивао сам исто. Поготово што, од Новог двора (Музеја кнеза Павла Карађорђевића) у који је патријарх српски дошао "на ноге", овом актуелном, председнику Републике, до степеништа зграде народног собрања, на коме су, 11. дан, још "строго постили" посланици процрквеног политичког покрета "Двери" - нема ни 100 метара кроз Дворски парк Обреновића.

Међутим, Врховник наш насушни успео је да, изненадним дриблингом удесно, избаци из равнотеже не само политичку, него, ево, и верујућу Србију. Да Црном Гором која је, за њега, колико до јуче, била "независна, пријатељска и братска држава, иностранство у чије унутрашње ствари не сме да се меша" - засени не само "Фашисту који лаже да не једе" (цитат: официјелни комуникеи режима), него, у дубоку сену небитности, "у односу на драматични положај српског народа у Це-Ге", закопа целу опорбену Србију!

Хвала ти до неба, брате Мило - може само да зазбори Врховник наш насушни, на беспризорни покушај Врховног атеисте и Господара Це-Ге, Брда, Малесије, Санџака, Боке, Старе Херцеговине итд.итд да формира "Црногорску за разлике од хегемонистичке Српске" некакву православну цркву! Јер, у сенци непочинија Врховниковог пословног ортака из Подгорице, остаће не само избори у Србији, већ и свака озбиљна унутрашња, овосветовна политика овде.

Ем је, уз наивно, "грлом у јагоде" политичко саслуженије патријарха српског, од данас отпочела "диференцијација", са озбиљном претњом да, од Српске цркве у Це-Ге, буде отеран озбиљан број преосталих Црногораца који су били верници СПЦ и који су, премда Црногорци, признавали српски за свој матерњи језик, ем ће бити испуњена и Врховникова жеља - да свака нормална комуникација у Србији о изборима и изборним програмима, а пред изборе - постане ирелевантна... Не рачунајући од сада, скоро па обавезу, свих "национално и државно одговорних" политичких актера у Срвбији да се, пре него што ишта прозборе о природи власти у Србији, претходно легитимипу тако што ће, прво да  окрпе по титоградском режиму, а "у име највиших интереса" отћуте Врховникове грешке и грехове. Укључив и оно "уживо" сврставање нашега Врховника на страну црногорског Господара, на сам дан избора у Це-Ге, пре чтири године...

Јер, Боже мој (биће тако), коме је у Србији, осим "рушитељима државе и нације", до критике власти у Србији, у тренутку када је Српској цркви - вели патријарх - "теже него под Османлијама", а српство из Це-Ге "протерују усташким методама"?! Чак и да је све то тачно (а, на срећу, није), да то, ипак, није мало прејако, да ли је, можебити, могло за октаву ниже, осим ако није, не дао Бог, циљ да се ублажи тежина злочина у НДХ - дајте мало дипломатије, националне и теолошке... Црква је ту, ваљда, да сабира (да у Це-Ге, уместо 30 одсто, сутра буде 40, 50 одсто српског народа), а не да надаље круни и расипа српски верски, национални и државни идентитет. А када гурате прст у око "некоме тамо", поготово ако то чините у функцији изборне кампање председника Српске напредне странке овде, у функцији подржаваоца политичара који покушава да се, привремено, као и пред сваке изборе, рејтинга ради, представи као онај стари, непатворени радикал, од пре "веберовског преумљења" - онда таква комуникација у име Цркве свакако није мудар пут.

А све, опет, у сред среде изборне кампање у Србији и у тренутку када су се режим у Србији, наводно у име грађана Срвије, и "Фридом хаус", у име западног дела "белог света", свако из свог рова, сложили у једном - у Србији "мањка" демократије!

По "Фридом хаусу", Србија (са све Црном Гором, Брдима, Старом Херцеговином, Боком, Малесијом итд.итд), први пут од 2003, није категорисана као демократска држава, већ је "напустила категорију делимично консолидованих демократија и прешла међу државе означене као хибридни режими"!

Српски Врховник промптно се сложио с тим. Цитирам, да не испадне да га погрешно интерпретирам: "У Србији је на делу фашизам, а пристојној Србији прете фашистичке фаланге, као у нацистичкој Немачкој тридесетих и усташкој Хрватској четрдесетих година (сиц).... Зато тражим од народа да на најоштрији могући начин осуди фашистичко дивљање ових људи и да покажемо да је Србија демократска земља. То тражим и од свих политичких представника... Наше је да сачувамо демократију и на изборима покажемо коме верујемо.“ ("Мирис пољског снопа фашистичког цвећа", cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Логика здравог разума пита:

Па, да ли онда у земљи у којој је "на делу фашизам" (навод: председник те земље), односно земљи која "није категорисана као демократска држава" (цитат: "Фридом хаус") има услова за демократске изборе?

Мој лаицистички одговор је: нема!

Али, ја сам само лаик. Ју-ес-еј губернатор Србије, дакле, амерички амбасадор у Београду, управо супротно, "апелује на демократску, прозападну опозицију" да обавезно учествује на недемократским изборима, пошто је, вели мислилац Ентони Годфри, "најбољи начин за развој демократије у Србији управо да се изађе на изборе 21. јуна"!?

Док "Бојкот опозиција" на незнане адресе "ситну књигу (жалби) пише", наша "птица на грани", дакле, ЕУ - не рече ли баш тако наша бивша евро-министарка Грубјешић - и даље "не разуме шта је то бојкот избора"?!

Па, кад је све већ тако, зашто онда промтпно, драговољно (пошто је ионако неопходно законско премошћавање вануставног стања без Скупштине и Владе с мандатом, које ће потрајати најмање од 3. до 21. липња, или по наредби "белога света", свеједно, Врховник овдашњи саборно не помери изборе до тренутка када ће бити обезбеђено макар оно стање у коме опозиција неће бити окривљена за "савезништво са коронавирусом" и за све смрти током пандемије?

А да би до, иоле демократских, избора могло да дође, осим оних неколико захтева "бојкоташа", постоји и један, можда и важнији, општеграђански предуслов: да се власт која, већ девету годину, апсолутно влада Србијом коначно изјасни о томе у коме правцу, какву и колику (са 100 и 17 процената мање од територије Уставом дефинисане) Србију води!

Овако, вододелница између Врховника и опозиције, било праве, било конструктивне, било сателитске, и даље (за просечног бирача презбуњујуће) не иде линијом поделе на власт и на и опозицију, овде се не изјашњава о томе ко је за Врховника, а ко против њега, већ ко је за "Ацу Србина", а ко за "Алека Најевропљанина", ко је за "старог", а ко за "новог" АВ, ко за "генсека радикала", а ко за "преумљеника", ко за "100 за једнога", од ономад или овог данашњег "100 за једнога"...

Јер, као што ЕУ, на оба ока, жмури на "мањак демократије" у Србији у знак захвалности за хиперконструктивност коју Врховник српски показује у погледу одустајања од Косова и Метохије, тако ће тзв. национална опозиција, у наредним недељама, морати да отћути на "вишак аутократије" из "виших националних циљева", тј. због чињенице да се једини, Уставом овлашћени, заштитар Срба изван Србије, наш Врховник - гле случајности, баш усред изборне кампање - присетио да су српски народ и Српска црква угрожени по Црној Гори, Брдима, Старој Херцеговини, Боки итд.итд.

Због чега ће и у овој изборној кампањи, баш он, као "зачин Ц", у све (морати да) се меша", да "у сваком јелу (буде) мирођија". А он се, баш у таквој бари, доказано, "осећа као као риба у води".

Ради сваке евентуалности и, далеко било, могућих изборних изненађења на следујушчим изборима, ја бих саветовао да се све то, превентивно, и озакони. Ако већ, због ружне конотације, наш "Најдражи отац" неће да то назове именом из 1933, "Закон о поправљању стања народа и државе/царства", може то и да се скрати на (Ermächtigungsgesetz) "Закон о преносу овлашћења". (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Bojkot opozicija bila u stanju kliničke smrti do štrajka Obradovića

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je u Novom danu da se "bojkot opozicija definitivno u poslednje vreme krnjila". "Takozvana bojkot opozicija bila je u stanju kliničke smrti do prošle nedelje kada je Boško Obradović, slučajno, počeo štrajk glađu. Jedino rešenje je bilo da se iz tog pasivnog i kilavog bojkota uđe u nešto konkretno", kaže Milivojević.

"Takozvana bojkot opozicija bila je u stanju kliničke smrti do prošle nedelje kada je Boško Obradović, slučajno, počeo štrajk glađu", kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, "bojkot opozicija se definitivno u poslednje vreme krnjila".

"Jedino rešenje je bilo da se iz tog pasivnog i kilavog bojkota uđe u nešto konkretno. Da li je ovo najbolja ideja? Nije. Ali je Obradović uspeo da nadmaši Tomislava Nikolića, on se osmog dana pričestio, a ne zaboravimo da je njega posetio i tadašnji predsednik", kaže Milivojević.

Kako je rekao, "ako je akt milosrđa predsednika pomeranje izbora za neko normalnije vreme, zašto ga opozicija ne bi pozdravila".

"Svrha pregovora je da se dođe do kompromisa. Ako je maksimalni zahtev bojkot opozicije odlaganje izbora 6 do 9 meseci, formiranje tehničke vlade, hajde da vidimo šta je mera kompromisa, ako se do te vrste dijaloga dođe", kaže on.

Slaže se, kaže, da se u Srbiji "konačno mora znati šta je prava opozicija, šta konstruktivna, a šta je instant opozicija koja se pravi samo za izbore".

"Prava opozicija kritikuje ono što Vučiča boli, ne dekora radi, Vučića boli ono što on beskrupulozno radi, a neko drugi na to ukazuje pažnju, on krši Ustav iz dana u dan, on je uzurpirao i zakonodavnu i sudsku i izvršnu vlast. One stranke koje smeju da ga kritikuju za to su prava opozicija, one koje ne smeju to, ali smeju u nekim drugim su konstruktivna, a instant su ove pred izbore", kaže.

Kaže da mu se ne sviđa kada se neko "udara u prsa" i priča kako ide u bojkot, a onda reši da ide na izbore.

"'Nisu iste stvari kao pre', šta sad je bolje? Sad su demokratskiji uslovi? To su besmislene priče, svima nama je jasno da se najveći deo političara u Srbiji bavi politikom da bi došao do neke vrste moći prečicom ili do novca. Prema tome, ta obrazloženja 'šta će biti kada prođe 21. jun, ostaćete vanparlamentarna, od čega ćete da živite', pa niste valjda živeli od politike, ja se grozim kad čujem to, valjda se politikom bave ostvareni ljudi koji imaju karijere i van politike", kaže on.

Prema njegovim rečima, Sergej Trifunović je specifična politička pojava.

"Za moj ukus suviše ekstravagantna, ali mlad svet očigledno na neki način, kao što imate na desnom polu Boška Obradovića, na tom anarholiberalnom, anarholevom polu imate Trifunovića, i jedan i drugi bez problema sami mogu preći cenzus, s tim što Obradović verovatno neće izaći na izbore", kaže on.

Govoreći o onima koji su bili za bojkot, a reše da izađu na izbore, kaže da je "to proba svih njih pred građanima".

"Ako je samo 10 odsto građana bilo za bojkot, to je posledica, rezultat politike tih koji su bili u 'Savezu za bojkot'. Ako oni misle da mogu da se nasmeju u lice tim ljudima, onda da, zašto da ne, neka izađu, ali taj ko izađe nema šta da radi na sledećim izborima, ako ih bude jako brzo, kao što upravo tvrde ti iz 'Saveza za bojkot'", kaže on.

Prema njegovim rečima, čak i da izbori budu 21. juna, "mi smo 18 dana u protivustavnom stanju".

"To se rešava vrlo jednostavno, bili oni 21. juna, u avgustu, septembru ili krajem godine, te izbore morate nekako zatvoriti, taj pravni ustavni vakuum morate zatvoriti, to se u ovom trenutku može rešiti leks specijalisom", kaže. (TV N1, rs.nsinfo.com, voditelj N. Miljković, 18.5.2020)

Прети ли нам "Закон о преносу овлашћења" (Ermächtigungsgesetz)?

"Посао је опозиције да критикује власт, а не власти да критикује опозицију."

Овако је Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке, говорио у емисији "Око", РТС, 7.просинца 2011. године.

А, онда је, девет пролећа доцније, председник Републике Србије Александар Вучић прво, по принципу "држ'те лопова", пред Богом, светом и народом српским, опањкао "своју" Србију, тврдећи да је у њој (тачније, у оној половини грађана који њему лично не климоглаве на сваки његов потез) на делу фашизам који, јелте, станује у опозицији, а не на власти. ("Мирис пољског снопа фашистичког цвећа", cvijetinmilivojevic.blogspot.com).

Улизице око њега већ му, бесомучно, протеклих месеци, намештају "зицер" да све, и формално, "закуца", какве ли случајности, баш у овој изборној кампањи.

Не предложи ли, пре неки месец, државни секретар Министарства правде да председник Републике бира и судије и тужиоце?

Не препусти ли му, великодушно и  гостропримљиво, Наша Маја да он, Врховник, а не Народна скупштина, прогласи ванредно стање?

Не води ли он, а не Билдеберг му Тајница Владу Србије, иако Устав каже другачије...?

Не очитава ли и тумачи баш он, лично и персонално, резултате свих полиграфа?

Не уређује ли баш он све најутицајније вучићоиде широм Србије...?

Није ли он, и на овим изборима, кандидат за градоначелника и председника свих општина по Србији? Није ли управо он, већ годинама, и стварни први човек Уставног и председник већине судова и тужилаштава широм Србије, и председник Изборне комисије, и командант свих кризних штабова, и "Струка над свим струкама", и попечитељ свих министарстава, "најдражи син и унук (од ове кампање, и "најбољи отац") свих српских народа и народности"...?

И томе слично.

Због свега тога, типујем да је следећи потез - неки закон (лекс спцијалис) који ће, коначно, и заковати, зацементирати, дакле, легализовати садашње противуставно стање; дакле дакле - и формално пренети, озаконити преношење свих тих и стотине и стотине других овлашћења на онога код кога она стварно и јесу већ!

Ево му још једне бесплатне идеје, ако је се "Власи већ нису досетили". Назовимо га, тај канон, намерно рецимо, "Закон о поправљању стања народа и државе/царства". У преводу на језик најбоље пријатељице нашега Врховника: "Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich"... Или, скраћено: "Ermächtigungsgesetz" ("Закон о овлашћењу").

Док је тужни Милошевић, остао на оном једном једином, из фебруара 1997, којим је, притиснут споља и изнутра, невољно морао да призна победу тадашње опозиције у четрдесетак градова и општина, овај режим се већ доказао у "лексспцијализовању".

Када је реч о броју, Србија је и ту, као и у много чему, светски рекордер у случајевима када је Врховник, нечији (лични, групни, нејавни) интерес, легализовао "највишим националним и државним", тј. јавним интересом. Најпознатији је свакако, "Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води", који је дефинисан као пројекат од посебног интереса за Србију и Београд.

Елем, све се и свашта у Врховниковој Србији проглашавало за јавни интерес грађана Србије, једино - поје наш врховни уставотумач, уз саслужење режимске и параопозиционе педантерије око себе - лекс специјалисом не би могли да се одложе избори даље од 21. липња, е да би се октроисана изборна кампања спаковала између мириса трешњиног цвета и липовог цвата. То што се ни ово противуставно стање (без парламента и Владе"!), између 3. и 21. јуна не може никако другојачије правно покрити осим новим ванредним стањем (пу-пу-пу) или управо лекс специјалисом, кога брига за  то, пошто, веле Врховникови јавни климоглавци, поштовање Устава, за разлику од рушења Савамале - није јавни интерес!

С обзиром на Врховникову фасцинацију "немачким примером", тј. ликом и делом данашње немачке канцеларке, никада не бих искључио ни посезање за немачким примером легализовања ванправног стања из марта 1933. године...

Кратка предисторија доношења тог закона. Пошто је, за само месец-два, током фебруара, обезбедио подршку команде војске, новопечени канцелар коалиционе владе Адолф Хитлер је, истог трена, захтевао нове изборе, а председник Хинденбург их је заказао већ за 5. март те 1933. Током изборне кампање запаљена је зграда парламента (паљење Рајхстага) за шта Хитлер оптужује комунисте, па убеђује председника да је реч о великој комунистичкој завери, због чега је, по члану 48. Устава, проглашено ванредно стање (Декрет о пожару у Рајхстагу). А то је влади давало огромна овлашћења у случају "процене" да су угрожени јавни ред и мир. (Дигресија. Сећате ли се оног џингла Радија Б92 после 9. марта 1991: "Ова станица, оцењено је да је, својим обавештавањем непосредно утицала на подстицање агресивности...") Декрет о пожару је ограничио грађанске слободе, право окупљања, слободу штампе, полиција је овлашћена да, временски неограничено, притвара људе без налога и оптужнице, а све је пратила убитачна пропаганда и организована "спонтана подршка јавности и грађана" овим мерама.

Током те изборне кампање хапшени су и малтретирани симпатизери странака левице и центра, у само једној ноћи, најмање 12.000 људи; формиран је и први концлогор, Дахау. Упркос свему, Хитлерова Националсоцијалистичка партија осваја (само) 43,9 одсто гласова, тј. 288 посланичких мандата; социјалдемократе 125 итд.итд, па чак и комунисти 81 мандат, али су они, нпр, елиминисани тако што су - позвани да "не користе мандате"!

Већ 24. ожујка 1933. у Рајхстагу је, са 444 гласова "за" и 94 "против", усвојен Закон о посебним овлашћењима, као амандман на Вајмарски устав који је омогућио Хитлеру да усваја законе — чак и оне законе које крше устав — без сагласности председника Немачке или Рајхстага!

Онда су се, у ходу, "спонтано" изоглашавале и разноразне "Струке". Рецимо: Немачки лекари су се, са свог конгреса у Визбадену, априла 1933, акламативно захвалили канцелару Хитлеру - "Спаситељу Немачке"!

Социјалдемократска партија је забрањена у јуну, потом и остале, а неке су се самораспустиле, да би Немачка, од 14. јула 1933. постала једнопартијска држава у којој је Националсоцијалистичка партија озакоњена као једина легална странка у Њемачкој. Није дозвољено оснивање нових странака, а све партије које још нису биле распуштене су -забрањене. Закон о посебним овлашћењима је служио као правна основа за диктатуру коју је установила Нацистичка партија. На изборима 1933, 1936. и 1938. нацисти су се "такмичили" сами са собом, а декор су им чинили "независни" сателитски "противкандидати".

Упрошћено, само пет чланова имао је овај закон, а прописивао да - закони које донесу (!) канцелар и влада не подлежу сагласности парламента!  У потпису на закон су стајала имена „рајхспрезидента“ фон Хинденбурга, „рајхсканцелара“ Хитлера, те министара спољних и унутрашњих послова и финансија - занимљиво, не и име прдседавајућег Рајхстага! Остао је, тим поводом, упамћен и последњи парламентарни наступ једног противника нациста. Био је то шеф социјалдемократа Ото Велс који је закључио: "Никада до сада се Рајхстаг и његови посланици нису нашли под притиском кад сад"

"Законом о овлашћењу" немачком, још увек само, председнику владе омогућено је да доноси законе и буџет, води унутрашњу и спољну политику, без сагласности и контроле парламента, а влада се није морала држати Устава у спровођењу своје политике!

Тај закон је, у најкраћем, омогућио Хитлеру, де факто - легалну диктатуру!

Већ 1. априла, проглашавањем бојкота јеврејских радњи, и јавно, легално и легитимно, са највишег центра моћи Трећег Рајха, таргетован је и одређен за одстрел главни непријатељ немачке државе и народа - Јевреји!? А, док су се немачки народ и јавност бавили "архинепријатељем", Хитлер је распустио и све ниже органе власти и, уместо њих, именовао своје опуномоћене поверенике, "рајхслајтере".

Следећих пола деценије, пре агресије на Чешку и Пољску, биле су године дивинизације, одноно апотеозе у којој је немачки народ једног човека уздизао међу богове. Та деификација, то претварање канцелара у Фирера и Бога, наводно се завршила (победници су тако писали историју) у једном берлинском бункеру, с пролећа 1945. Закон о овлашћењу, иако првотно орочен на четири године, односно на мандат канцелара, остаће на снази све до Хитлеровог физичког краја и пораза Трећег Рајха.

А "кад се срце придобије", што написа Гистав Ле Бон, "онда је лагано господарити вољом"... (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

“Izbori u Srbiji problematični i protivustavni”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je sve političke aktere u zemlji da pokažu odgovornost i učestvuju na izborima 21. juna, ali i najavio da će biti kažnjen svako ko tokom kampanje bude vršio nasilje, bez obzira na to da li je iz redova vladajućih ili opozicionih stranaka. Da postoji problematika održavanja izbora navode sagovornici Nova.rs ukazujući na podignute političke tenzije, pandemiju koronavirusa, ali i vanustavno stanje koje će nastupiti već 3. juna.

Na nešto malo više od mesec dana od izbora u Srbiji, usledile su nove tenzije i to ispred Narodne skupštine u Beogradu gde su se okupile pristalice vladajuće Srpske napredne stranke i dela opozicije. Simpatizeri Vučića i SNS okupili su se u ponedeljak posle podne na mestu gde se nalazila i grupa građana koja podržava narodnog poslanika i lidera Dveri Boška Obradovića koji štrajkuje glađu od 10. maja.

Nestvarne slike kordona policije između vlasti i opozicije, ali i tenzije ispred Narodne skupštine spuštene su nakon što je usledio javni poziv predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića svojim pristalicama da se raziđu.

Kako će tek izgledati izborna kampanja, ali i sami izbori kada i oni koji prate izborne procese već 30 godina poput politikologa Cvijetina Milivojevića ne pamte problematičniji okvir za održavanje izbora.

“Moj osnovni utisak je da se radi o apsolutno opstruisanim izborima koji me podsećaju na prve višestranačke izbore gde se iz pozicije režima više radilo da se obezbedi kvantitet a ne kvalitet izbornih učesnika. Na tim prvim izborima koji su bili paralelni, predsednički i parlamentarni imali smo četrdesetak lista jer je Miloševiću bio interes da ima šarenilo, po sistemu: neka cveta hiljadu cvetova”, podseća politikolog na izbore iz devedesetih godina.

U kontekstu današnjice, on navodi da će dobar deo učesnika biti “instant liste” koje se prave specijalno po volji i nalogu najveće vladajuće stranke i koje same ne mogu skupiti ni 10.000 potpisa a kamoli osvojiti neki pristojan broj glasova, postoji kako Milivojević kaže i konstruktivna opozicija dok je na trećoj strani “bojkot opozicija”.

Najveći problem, smatra Milivojević leži u tome što ćemo imati izbore koji ne obezbeđuju ono što je duh Ustava Srbije, a ne postoje ni zdravstveni uslovi za te izbore. Milivojević pojašnjava da mandat ove Skupštine ističe 3. juna te da će od tog datuma nastupiti vanustavno stanje.

“To znači da nema skupštine koja je izabrala izvršnu vlast tj. Vladu a onda nema ni Vlade, a da li će to protivustavno stanje potrajati samo do 21. juna, do kraja leta ili godine kako su neki tražili, to je manje važno. Da biste vi pokrili to protivustavno stanje neophodan je novi zakon a to može biti samo leks specijalis”, tvrdi Milivojević.

Za njega je sporno i to što Vučić govori da je na evropskom putu dok istovremeno brutalno krši vlastiti Ustav.

“Očekivao sam u poslednjem Vučićevom obraćanju da će da nam saopšti da nema konsenzus u vezi sa održavanjem datuma izbora, da smo ušli u vanustavno stanje, te da će da predlaži otvoranje okruglog stola vlasti i opozicije kako bi našli meru kompromisa.

“Jedan razuman predsednik svih građana bi tako govorio. Normalan predsednik države bi ispunio i svoje predizborno obećanje. Ne zaboravite kako je između dva kruga izbora vođena kampanja 2012. godine. Nikolić je obećao građanima da će ukoliko bude bio iabran za predsednika Srbije odmah podneti ostavku na mesto predsednika SNS i tu kampanju je upravo vodio Vučić a sada mu ne pada na pamet da isto uradi”, tvrdi za Nova.rs Milivojević.

On dodaje i da je neukusno za jednu političku stranku u 21. veku da uzima parolu nacionalsocijalista iz tridesetih godina audirajući upravo na listu pod kojom SNS ide na izbore: “Aleksandar Vučić –  Za našu decu”.

“Vučić se kandiduje na listama svih gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji. Pogledajte još jedan paradoks. Martinović protestuje protiv sopstvene države koja da se ne lažemo kontroliše sudsku vlast, ima li većeg apsurda? I o kakvim vi normalnim izborima možete da pričate”, upitao je Milivojević.

Sa politikologom je saglasna i novinarka nedeljnika NiN Vera Didanović koja kaže da su naprednjaci hteli da smire tenzije i sve što se dešava, to već mogli da urade i da svejedno dobiju izbore jer sve pokazuje da imaju ogromnu većinu i ona se ne može lako istopiti jer se zaboravlja, naglašava ona, da postoje ljudi koji ozbiljno podržavaju i veruju u ono što vide na televiziji i najiskrenije su ubeđeni da je opozicija izdajnička i kriminalna i u svojoj glavi misle da brane državu od nekakvih kriminalaca.

“I to se ne može lako i brzo promeniti čak i kada bi televizije počele objektivno da izveštavaju. Čak kada bi Vučić sada pustio normalne izbore do septembra i otvorio medije, on bi opet dobio. On je pokazao u kom pravcu ide i od njega neće odustati, a to je pravac ogromne poslaničke većine”, objasnila je didanović za naš portal.

Prema njenim rečima, postoje dve stvari koje bi mogle da slome “Vučićev pravac”, a to su izbijanje ozbiljne epidemije koronavirusa a drugi da dođe do ozbijnog spoljnjeg pritiska koji bi uračunao i mogućnost zaraze.

“Sada samo gledamo nastavak izbora u Lučanima i to nije ništa nepoznato. Vlast će da gruva preko svojih medija ono što im odgovara, a opozicija koja je odlučila da izađe na izbore ima čemu da se nada jer postoji taj deo građana koji su protivnici režima. Ne bih bila iznenađena da PSG pređe cenzus, ali ne vidim šta krucijalno može da se promeni time osim što će sednice Skupštine biti zanimljivije kada na njih dođe Sergej Trifunović, ako se seti da dođe, pošto on zaista ima nastupe koji ove izuvaju od besa.

Didanović kaže da u tom smislu može da deluje kao da se nešto promenilo, ali suštinski niko iz opozicije ne može da utiče na donošenje odluka jer će Skupština imati većinu i na zvonce će verifikovati sve što treba da verifikuje i to svi znamo. (Portal www.nova.rs, J. Dobrilović, 13.5.2020)

Прави угао: Цвијетин Миливојевић

Прави угао: Цвијетин Миливојевић - 11.05.2020.media.rtv.rs › sr_ci › pravi-ugao

Пре 1 дан - Прави угао: Цвијетин Миливојевић - 11.05.2020. Гост: Цвијетин Миливојевић, политички аналитичар. Ауторка и водитељка: Љубица Гојгић, РТ Војводине...

SRBIJA NA IVICI SUKOBA "Vučić je preko dana predsednik države, a uveče predsednik stranke"

Vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa je prošlo, ali stanje u društvu nije redovno, naprotiv. Tenzije su nikada veće, sve češće se u javnom diskursu pominje sintagma "građanski rat", a sinoćnja dešavanja ispred Skupštine nisu ulila ni malo optimizma da se političke nesuglasice mogu rešiti demokratskim putem. Da li Srbija srlja ka unutrašnjem sukobu neistomišljenika i ko je za to kriv?

Najavljenom protestu podrške Bošku Obradoviću u 20.05 časova, usledio je i kontramiting Srpske napredne stranke, odnosno simpatizera dovučenih iz raznih krajeva Srbije, a zakazan za 19 sati. Tenzija, skandiranja, uvrede, gađanje političkih neistomišljenika, čak i fizički sukob dveju strana...

Klizi li to, možda, Srbija u građanski rat?

- Ne, na sreću, Srbija nije na ivici građanskog rata. Svako ko želi dobro, a odgovornost je na onima koji drže zakon i topuzinu, treba da učine sve da do toga ne dođe. Ja sam sinoć poverovao da će najavljeno obraćanje Vučića biti u službi smirivanja situacije, ali je bilo delimično relaksacije, ne ono što bi u potpunosti spustilo tenzije. Obraćati se u trenutku kada si sam pozvao pripadnike svoje stranke da organizovano dođu u vreme zdravstvene opasnosti, pandemije, da podrže štrajk glađu poslanika SNS je u najmanju ruku licemerno - kaže za Direktno.rs politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Štrajk glađu je najpre započeo profesor dr Miladin Ševarlić, zbog politike koju ova vlast vodi prema Kosovu i Metohiji. Njemu se u ideji pridružio lider Dveri Boško Obradović, da bi se potom "sa suprotne strane" štrajka glađu pojavili Aleksandar Martinović i Sandra Božić. Prizvuk navijačke atmosfere ispred Skupštine, pojavio se organizovanim dolaskom pripadnika Srpske napredne stranke, koji su, i pored preporuka toliko pominjane struke, da treba izbegavati javna okupljanja, organizovano došli da podrže Martinovića i Božićevu.

- Ako si želeo da se obratiš građanima, onda ne zoveš one koji će u najmanju ruku da izazovu opštu zdravstvenu opasnost, da ne govorimo da je bilo na ivici naboja. Na drugoj strani nije bilo toliko ljudi, ali da je bilo egal, teško da bi se tu taj fizički sukob sprečio. Ako želiš relaksaciju, ne radiš to što radiš.

Iako pripadnici vladajuće strukture naglašavaju da ne žele sukobe, autobusi sa pripadnicima stranke, skandalozna skandiranja, gađanje neistomišljenika predmetima ispred Skupštine, govore drugačije. Milivojević sumnja da će se ta retorika promeniti.

- Na jednoj strani Vučić će, prepodne kada je predsednik države, izigravati prepodobnog predsednika koji će se ograđivati od svega, a popodne kada je u funkciji predsednika SNS će preko svojih najblažih saradnika činiti sve da i dalje drži ovu tenzičnu situaciju. U to će biti uključeni svi režimski mediji, sve režimske javne ličnosti, koje se lažno predstavljaju političkim analitičarima. Od početka je to osnovni problem, predsednik Republike sve vreme zamajava javnost da nije nespojiva funkcija predsednika države i predsednika SNS. Sam predsednik je vrlo jasno pokazao šta o tome misli kada je kao zamenik SNS naterao Tomislava Nikolića da odmah posle izbora za predsednika napusti čelo stranke. Mi imamo stranku koja ima 750.000 članova, to svetski rekord u odnosu na broj stanovnika. To nije stranka, to je Socijalistički savez radnog naroda i dok je pod obavezno učlanjenje u stranku, imaćemo ovu tenzičnu situaciju.

Protest vlasti protiv opozicije nije zabeležen nigde u svetu. Verovatno bi tom potezu pozavideli i sami Pajtonovci, ali u Srbiji je i to moguće. Ipak, lider Dveri je ovu situaciju mogao da okrene "na svoju vodenicu".

- Ponavljanje priče da tamo neko tužilaštvo ne radi svoj posao. Mislim da je opozicija, koju u ovom trenutku simboliše Boško Obradović kao štrajkač glađu, trebalo da podrži taj zahtev gospodina Martinovića, da kaže: Ma, sjajno, i mi smo za to da čitavo pravosuđe bude apsolutno slobodna. Istog trenutka tražimo da se oslobode sve pravosudne institucije, počev od Ustavnog suda, koji je već sedam godina od Briselskog sporazuma zarobljen i ne može da odluči ono što je svakom laiku jasno, da je Briselski sporazum protivustavni. I niz drugih akata vlasti. A kada je reč o tužilaštvu, apsolutno da bude slobodno, a ne da mu neko zabranjuje da sprovede istragu o kupoprodaji oružja namenske industrije u Valjevu, o ubistvu Olivera Ivanovića, o pogibiji Stanike Gligorijević.

Kada se sve sabere i oduzme, jasno je da su tenzije velike, i da njih ni na koji način ne može da smiri opozicija, jer ona nema ni funkciju ni moć. Jedini način da se smire tenzije je spuštanje lopte od strane vladajuće strukture, kojoj, prema rečima Cvijetina Milivojevića to ne odgovara. Svako odgovoran i moralan mora uraditi sve da se izbegnu unutargrađanski sukobi, u suprotnom, Srbija ne samo da je pala na ispitu demokratičnosti, nego na svim mogućim ispitima, a najviše istorijskom. (P. Djukanovic, www.direktno.rs, 12.5.2020)

Milivojević: Obradović je u pravu što se aktivnog bojkota tiče, zašto se SZS ne priključi

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je da odustajanje od bojkota koji je najavio lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović ne vidi kao prekid bojkota, nego kao kraj pasivnog, a početak aktivnog bojkota.

On je za agenciju Beta izjavio da bojkot mora da bude aktivan da bi bio primećen i da je Obradović, što se toga tiče, u pravu.

„U ovom trenutku je ova akcija jedina moguća ideja ako ste za bojkot. Ako ne možete preko televizije s nacionalnom frekvencijom onda idete građanima ‘na noge’ da ih ohrabrite“, naveo je Milivojević i dodao da bi bilo dobro da i ostali članovi Saveza za Srbiju (SzS) krenu putem tog vida borbe, ne nužno „gerilske“, kako ju je nazvao Obradović, već neke druge mirnije.

„Onaj ko je odlučio da bojkotuje treba da pokaže aktivan bojkot i to takav koji će običan građanin koji nije politički ostrašćen da razume“, naveo je sagovornik Bete.

Po njemu je i započinjanje štrajka glađu ispred Skupštine Srbije, takođe, bila dobra ideja.

„Boško je završio pres konferenciju, nije imao ideju šta će da radi posle podne, ali je video da (Miladin) Ševarlić štrajkuje glađu i pridružio mu se u štrajku“, kazao je.

To je iznerviralo vladajuću stranku, pa su poslanici Srpske napredne stranke, Aleksandar Martinović i Sandra Božić i sami izašli da štrajkuju, što govori koliko je ideja bila dobra.

„Sad je pitanje zašto nije došao niko od poslanika iz Saveza za Srbiju? Oni su malo iznad situacije, čini mi se. Ako se tako vodi kampanja bojkota onda je ona osuđena na rezultate koji će biti nikakvi“, kazao je Milivojević i zaključio da je poenta akcije građanske neposlušnosti u tome da targetira sve građane nezavisno od njihovog političkog opredeljenja. (www.beta.rs, www.danas.rs  10.5.2020)

Мирис пољског „снопа“ фашистичког цвећа

Члан 21. Устава прописује да су, пред Уставом и законом, сви једнаки и да је забрањена свака дискриминациjа, непосредна или посредна, по било ком основу, па и по основу политичког опредељења, и да нико, а поготово председник Републике који изражава (члан 111) „државно јединство Србије“, нема право да грађане, далеко било, селектује, класификује и дели по основу сопствене страначке позиције или из угла своје политичке симпатије!

Прочитајте сад ово:

„Данас су фашистичке фаланге Бошка Обрадовића о Савеза за Србију напале посланике, напали их физички, обарали их на земљу, цепали им сакое. То су урадили желећи да покажу да је насиље оно што би требало да влада у Србији и добије већинску подршку народа.

Зато тражим од народа да на најоштрији могући начин осуди фашистичко дивљање ових људи и да покажемо да је Србија демократска земља. То тражим и од свих политичких представника. Јер можемо да се разликујемо по много чему, мислимо другачије о свим питањима, али фашизам никад није био својствен Србији, а ове слике могли смо да гледамо само у нацистичкој Немачкој тридесетих и усташкој Хрватској четрдесетих.

Србија неће дозволити да победи фашизам. Уверен сам да ћемо се изборити за демократске вредности и поредак и очекујем да грађани Србије буду апсолутно јединствени у осуди онога што се данас догодило. Наше је да сачувамо демократију и на изборима покажемо коме верујемо.“

Чекајте мало!

Па, на кога је, заправо, мислио наш преначитани Врховник кад је, у инста(нт)грам обраћању српском народу и сенату, закључио да су „фашистичке фаланге“ напале народне посланике, да су их обарали на земљу, цепали њихове сакое, желећи да покажу да је насиље оно што би требало да влада у Срвији и оно што би требало да добије већинску подршку народа?

Термин „фаланга“ је, нововременски, прво присећање на Шпанску фалангу за окупљање националистичке синдикалистичке офанзиве (Falange Española de las Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista) коју је генералисимус и Каудиљо (титула бившег шпанског фашистичког диктатора, као „Дуче“, као „Фирер“, дакле: Вођа) Франсиско Франко, од десничарске партије задојене раним италијанским фашизмом, након слома Шпанске револуције, довео у статус странке, прецизније, покрета владајуће идеологије који је 1942. имао невероватних 932.000 чланова! Која то партија у Србији, беше, има, чак и за много многољуднију Шпанију, процентуално, у односу на број становника, недостижних 750.000 чланова!

Ако је вођа мислио на фаланге, као на војне формације у античкој Грчкој, и ту је баш омашио мету. Хоплитску, рецимо, фалангу чинили су тешко наоружани пешаци (хоплити), густо стројени у правим редовима који су чинили квадрат, били наоружани копљем дугим три метра тако да су и хоплити из четвртог реда могли да учествују у борби. Пошто пиштаљке и медицинске маске којима су били наоружани „дверјани“ не личе на округле штитове и бронзане кациге,  а нити „дверјански фалангити“ на „непробојни живи зид непријатељској коњици“, тешко да „фашистичке присталице“ Бошка Фашисте (официјелна титула коју је Врховников режим овом народном посланику залепио још пре три године) могу да се, чак ни на силу, упореде са хоплитским фалангама.

Да Врховник, можда, ипак, није циљао на македонску фалангу? Ту, вероватно најпрофесионалнију војску старог века, густо збијених редова фалангита са штитовима постављеним један уз другог, осмислио је Филип Други Македонски, а описао Хомер у „Илијади“: „Штит се саста са штитом и шлем са шлемом, са борцем борац; а гривасти шлеми дотакоше заслоне сјајне кад би се нагнули борци; толико се стиснуше густо...“  Фаланга је била подељена у шест батаљона, укупно до хиљаду и по људи.  Петнаест приведених демонстраната, три-четири неприведена посланика и остали (њих „тачно 26 избројаних“, рече ли Врховник?), без „дренових копаља дужине до пет и по метара“, без фригијских шлемова, баш и не подсећају на неку фалангу. Копљаници фалангити су, иначе, били припадници владареве телесне гарде, што би значило да их није организовала древногрчка опозиција, већ су то могли, једино и искључиво – они који су били владари тог дела античког света!

Фашисти, они аутохтони италијански и њихови најпознатији ученици (немачки нацисти) који су увелико надмашили учитеље, патили су од од великих бројки, рекорда и историјских подвига, и свакојаке мегаломаније и претеривања...

Има, тако, један дијалог у Платоновој „Држави“:

„- А шта ти мислиш, Глауконе, шта ће они одговорити ако би их неко питао: „О, чудновати људи, о каквим бројевима ви расправљате? Где је та јединица која је увек таква каквом је замишљате, увек једнака другој потпуно истој јединици од које се нимало не разликује и која је без икаквих делића?

- Мислим да ће рећи како они говоре о бројевима који се могу само замислити, и којима се иначе не може ма како оперисати.

- Видиш,  дакле, о пријатељу – рекох – да нам је заиста потребна наука, јер она очигледно приморава душу да се у тражењу истине служи мишљењем.“ (Платон „Држава“)

За разлику од Платона, овима данас и овде, „Струка“ у коју се, пренападно, куну није потребна, чиста, у овом случају хуманистичка, наука (част паранауци, она је овде више него добродошла!) није исувише пожељна, они све и све најбоље знају, умеју, а и „хоћеју“...

Да ли је, рецимо, нормално да, у предвечерје дана када је у Европи и свету „побеђен фашизам“, председник државе која је, сходно сопственом законодавству, „једина у Европи“ имала два антифашистичка покрета у Другом светском рату (партизански и равногорски) – пред истим тим светом опањкава државу на чијем је челу, тврдећи да је у Србији на делу фашизам?! И све то у дану када посланици Врховникове странке у Народној скупштини за своје колеге из опозиције, без пардона, тврде да су, у време ванредног стања и пандемије, прижељкивали смрт и навијали за њу, да су они издајници народа и државе, односно савезници коронавируса, да су мрзитељи Србије, да раде против Србије и њених грађана!

И у дану када министар полиције (усред изборне кампање коју је, управо ова власт, испожуривала вирусу упркос!) забрањује одржавање скупова са више од 50 грађана; у дану у коме је РЕМ, по ко зна који пут, одбио да ограничи емитовање заразних ријелити програма, промотера насиља, на две гледане ТВ тровачнице; у дану када Врховник, е да би зацементирао „базу сигурних гласова“, поништава и „Струку“ и науку, пресуђујући да је О.К. да се у градском превозу истовремено тискају и радници и сељаци, и пензионери и поштена интелигенција, и деца и старци...

Но, да видимо још да ли је ово „ово фашистичко дивљање Бошка Фашисте и Савеза за Србију“ такво да смо – опет наводим визионарску мисао Врховника српског - „ове слике могли да гледамо само у нацистичкој Немачкој тридесетих и усташкој Хрватској четрдесетих"?

Све релевантне дефиниције фашизма, пре него што је 8. маја 2020, Врховник српски светској хуманистичкој науци дао свој научни допринос, сложиле су се у томе да фашизам одликују: диктаторска моћ, уздизање вође, борбена влада, насилно сузбијање опозиције, тоталитарна једностраначка држава, „наоружана партија“, популизам и снажно дисциплиновање друштва и привреде, слављење младости „због физичке снаге,  идеализма младих и њихове спремности на саможртвовање“ (изборна парола нациста тридесетих година 20. века: Нашој деци будућност – кроз Адолфа Хитлера“; cvijetinmilivojevic.blogspot.com). Чак и у симболичком смислу (сноп – итал. fascio, по узору на римске фасције, сноп прућа око секире), знак Мусолинијеве фашистичке партије упућује на снагу кроз присилно јединство – један прут лако се ломи, а сноп прућа врло тешко!

Најмањи заједнички садржилац свих дефиниција поручује да је ВЛАСТ и МОЋ, дакле позиција, једино, а не политичка опозиција, макар била и најрадикалнија, у позицији да (с)проводи фашизам!

Чему онда тираде, олако испаљених, погрда и дисквалификација (уместо логичних осуда сваког појединачног акта насиља, ако га и када буде) на рачун политичких неистомишљеника који демонстрирају и то од стране најодговорнијег човека у земљи, а који, гле апсурда, политички долази управо из круга (то је цео један његов јавни живот) оних који су, пре само 10, 20 или 30 година, таргетирали неке друге или чак и исте ове људе, као „издајнике“, „усташе“, „стране шпијуне“, „НАТО локаторе“ и томе слично?

Чему све, осим ако ово опањкавање властитог народа, грађана и државе на чијем је челу, није бедан ситностраначки покушај прибављања неког лажног „алибија“, искупљења, „окајавања грехова“ од оног дела тзв. међународне заједнице који му је, у последње време, почео озбиљно да замера на помањкању грађанских слобода и демократских права у Србији? А на унутрашњем плану, претња неким новим, пу-пу-пу запаљивијим, видовима „контрашерповања“ („Дамоклов мач контрашерповања“, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)?

А свега овога не би било, само да је, што би рекао др Шешељ, „Пера (тј. Стефановић др Небоша“) отишао на полицију и бавио се својим послом осим новонапредном теоријом и праксом „антифашизма“, а Врховник, уз општедруштвени консензус, одложио избор за тренутак када Србија заиста буде слободна, макар само од вируса.

 „Свестан владалац контролише подсвесне снаге својих поданика и тако показује да стварно влада људима онај ко влада њиховом подсвешћу.“ - записао је Ђуро Шушњић у својим „Рибарима људских душа...“.

У нашој стварности, ово је, на жалост, преведено на Орвела („1984“):„Ко контролише прошлост, контролише и будућност, ко контролише садашњост, контролише и прошлост“. Јер, онај ко „влада подсвешћу људи“, без зазора, већ „тражи од народа и свих политичка представника да на најоштрији могући начин осуде фашистичко дивљање ових људи“. Даће Бог да Врховнику ипак „дође у главу“, да мало „смири доживљај“, јер с обзиром да му коалицију подупире партија која је целу антимилошевићевску Србију, и то у три наврата, 1991, 1996, па у смирај 2000, крстила као „фашистичку“ – не смем ни да помислим какве би „године расплета“ (цитат: Слободан Милошевић) могле поново да уследе.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)