„Ovo je zapravo nastavak najbolje moguće politike koju
zagovara kritičko nacionalno javno mišljenje u Srbiji, dakle opoziciono
kritičko mišljenje, a to je u ovom trenutku politika zamrznutog konflikta, kao
najbolja za Srbiju“ – ovako je ishod dvodnevnih razgovora u Vašingtonu i
potpisivanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji Beograda i Prištine, ocenio
politikolog Cvijetin Milivojević. Pozdravio je uključivanje Vašingtona u
pregovore, jer veruje da Amerikanci umeju da kompromis postignu.
„Samo pregovarati, ne odustajati od pregovora, ali ne prihvatati ništa što nije u skladu sa rezolucijom 1244 i što je najvažnije, što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije“, istakao je Milivojević u razgovoru za KoSSev večeras.
„Najvažnije, neka pregovora bude što više. Ja bih voleo da se pregovara godinama, decenijama, dodaje.
Međutim, naglasio je da srpski predsednik Aleksandar Vučić, još od samog potpisivanja Briselskog sporazuma 2013, „vodi rat“ protiv svakog kritičkog javnog mišljenja prema kojem se smatra da je i zamrznuti konflikt bolji od odustajanja od Kosova, dok istovremeno u praksi „sâm vodi politiku zamrznutog konflikta“.
Milivojević ukazuje na to da sve što je Vučić do sada spominjao kao mogućnost kompromisa poput razgraničenja, nije bio kompromis, te da mu je drago da su se Amerikanci sada uključili u priču.
„Dobro je što je Srbija prihvatila pregovore u Vašingtonu. Zato što su Amerikanci pokazali da znaju šta je kompromis kada žele da naprave kompromis i u ranijem razgovoru naveo sam primer Dejtona iz ’95. To je apsolutno najbolji kompromis koji je usledio posle najkrvavijeg rata koji se desio na prostoru Evrope posle Drugog svetskog rata, i perfektan kompromis u kome su sve strane dobile, ispoštovane su i sve nisu na kraju dobile što je trebalo.“
Pročitajte još: Postignite sporazum poput Dejtonskog, imaćete kompromis Srba i Albanaca
Vučićeva maškarada
„To je jedan načelni nonsens i ovo je danas opet ličilo na još jednu epizodu u okviru tog filma. Dakle, čitava ova maškarada, medijska priprema, juče najavljuju apokalipsu, najavljuju junaka, telegrami podrške i izjave ministara u vladi koja ne postoji jer su izbori održani u protivustavnom roku. Lažna vlada navodno usvaja podršku Vučiću za ne znamo za šta, u stilu blanko podrške – šta god da odluči, to je super i najbolje za Srbiju“, kazao je Milivojević, dodavši da se ispostavilo da ni takvu odluku sinoć nije uspeo da pronađe na sajtu vlade Srbije.
Medijska priprema Vučićevog nastupa politike zamrznutog konflikta, urađena je zato da bi Vučić, kako opisuje dalje Milivojević, „imao zicer“ i da bi iz:
„Bezizlazne situacije u kojoj se pojavljuje navodna famozna tačka 10, u kojoj se direktno traži uzajamno priznaje između Srbije i Kosova, onda Vučić nadčovečanskim naporima to uspeo da makne“.
Nasuprot ovakvom Vučićevom uspehu, objašnjava dalje Milivojević, albanska pregovaračka strana koja je nezadovoljna dvema tačkama o Minišengenu i sporazumom o Gazivodama, ne uspeva ništa od toga da ukloni i to ostaje u sporazumu.
„Ispada da su Srbi zapravo dobili sve što su hteli, a Albanci ispada da su dobili sve ono što nisu hteli“.
„Ovo nije baš bilo 5:0, ali recimo da je bilo 4:1, što je dobro jer smo igrali na još težem gostovanju nego što je to bilo u Briselu, u Vašingtonu, dakle, onda je to bilo kao 14:1 za nas“.
Desilo se nešto dobro, ali nema dobrih pregovora bez pitanja imovine
Milivojević priznaje da se danas desilo „očigledno nešto dobro“, ali i podseća na to da je od potpisivanja Briselskog sporazuma prošlo sedam i po godina, a da Srbija „temu svih tema“- imovina nije uspela da stavi na pregovarački sto.
Kaže da je to tema koja zanima i Srbe i Albance, građane, crkvu, kompanije i državu.
„Od početka govorim da dokle god Srbija ne uspeva da ispregovara temu imovine na Kosovu, dok god ne uspeva da je nametne kao agendu i kao jednu od tema za pregovore, ja govorim da su naši pregovarači neuspešni. Mene fascinira da Vučić i Dačić kao ljudi koji su ušli u avanturu zvanu Briselski sporazum niti jednom nisu uspeli da nametnu priču o imovini. Dakle, da se razmatra kao kompletno pitanje, ne da se izvlači po pojedinačnim temama“.
Upravo EU i SAD najbolje na svetu razumeju ovakvu temu, kaže Milivojević.
„Njima je svojina pitanje cele demokratije, načina života, naposletku i civilizacijskih vrednosti“.
Možda će upravo ekonomske teme o kojima se razgovaralo, naglasio je Milivojević, sada biti „klik“ i evropskim posrednicima da se i oni „pozabave malo životom“.
Podseća i na to da sve što se budu Beograd i Priština dogovorili, mora da dođe u SB UN.
„Sve što ne bude kompromis u pravom smislu reči ne može da prođe u SB, bilo za jednu ili za drugu stranu, jer su tamo tri veta protiv dva veta“.
Tačka Izrael: Mač sa dve oštrice
Za tačke sporazuma oko Izraela koje su kao poslednje tačke uključene u dve verzije sporazuma i koje se upravo u toj poslednjoj tački razlikuju jedna od druge, gde se u verziji za Beograd navodi da će Srbija preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, a u verziji za Prištinu da će se „Izrael i Kosovo uzajamno priznati“, Milivojević navodi da se radi o „maču sa dve oštrice“, te da je napravljena „neka vrsta kompromisa sa đavolom“.
„Amerikanci se pojavljuju kao mega zaštitnik Izraela i oni zapravo od Srbije iznuđuju preseljenje ambasade Srbije iz Telaviva u Jerusalim, a vi znate kako je arapski svet osetljiv na činjenicu da Izrael predstavlja eventualno ambasada u Jerusalimu, jer oni smatraju da je pola Jerusalima muslimansko i tamo su i muslimanski verski spomenici“, naveo je, dodajući da veći broj islamskih zemalja s Bliskog istoka i severne Afrike, nije priznao Kosovo, ali da će Izraelu upravo ovo odgovarati.
Pošto postoji tačka i da Kosovo prizna Izrael, Milivojević dodaje i da Kosovo praktično može da izgubi podršku onih islamskih država koje su ga priznale.
Štaviše, Srbija opet može da bude u prednosti:
„Ako Srbija bude jedna od retkih zemalja koja seli ambasadu u Jerusalim nisam baš siguran da izrael mora da ispoštuje klauzu d aprizna Kosovo, ukoliko je to navedeno u sporazumu, već pre mislim da će Kosovo priznati izrael. Ipak je Izrael nuklearna sila“.
O sastavu srpske delegacije:
„Pored Vučića su bila trojica ljudi u koje on bespogovorno veruje, ne samo politički, nego u poslovnom smislu su mu najbitniji. Gospodin Mali koji je najbolje upućen u sve investicije iz UAE, od Beograda na vodi preko Etihada, itd., g-din Čadež koji navodno ima perfektne odnose sa Nemačkom, a Nemačka je jako bitna Vučiću, a istovremeno je predsednik PKS i g-din Đurić, koji je najlojalniji vojnik SNS“.
S druge strane, srpski minsitar spoljnih poslova Ivica Dačić dva dana je iz studija TV Pink komentarisao događaje u Vašingtonu:
„Gospodin Dačić se odlično snašao u ulozi novinara, on je bio moj kolega sa fakulteta i bio je sjajan student, bio bi vrlo talentovan. Dačić nije do kraja pouzdan (za Vučića) i logično je jer Dačić vodi drugu političku stranku, ili možda je njegovo odsustvo iz Vašingtona neki drugi znak koji govori o nekom drugačijem odnosu te dve stranke – eto, ti mali ostani u ćošku – ‘zna se ko kosi ko vodu nosi’.“ (www.kossev.info, Tatjana Lazarevic, 4.9.2020)
„Samo pregovarati, ne odustajati od pregovora, ali ne prihvatati ništa što nije u skladu sa rezolucijom 1244 i što je najvažnije, što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije“, istakao je Milivojević u razgovoru za KoSSev večeras.
„Najvažnije, neka pregovora bude što više. Ja bih voleo da se pregovara godinama, decenijama, dodaje.
Međutim, naglasio je da srpski predsednik Aleksandar Vučić, još od samog potpisivanja Briselskog sporazuma 2013, „vodi rat“ protiv svakog kritičkog javnog mišljenja prema kojem se smatra da je i zamrznuti konflikt bolji od odustajanja od Kosova, dok istovremeno u praksi „sâm vodi politiku zamrznutog konflikta“.
Milivojević ukazuje na to da sve što je Vučić do sada spominjao kao mogućnost kompromisa poput razgraničenja, nije bio kompromis, te da mu je drago da su se Amerikanci sada uključili u priču.
„Dobro je što je Srbija prihvatila pregovore u Vašingtonu. Zato što su Amerikanci pokazali da znaju šta je kompromis kada žele da naprave kompromis i u ranijem razgovoru naveo sam primer Dejtona iz ’95. To je apsolutno najbolji kompromis koji je usledio posle najkrvavijeg rata koji se desio na prostoru Evrope posle Drugog svetskog rata, i perfektan kompromis u kome su sve strane dobile, ispoštovane su i sve nisu na kraju dobile što je trebalo.“
Pročitajte još: Postignite sporazum poput Dejtonskog, imaćete kompromis Srba i Albanaca
Vučićeva maškarada
„To je jedan načelni nonsens i ovo je danas opet ličilo na još jednu epizodu u okviru tog filma. Dakle, čitava ova maškarada, medijska priprema, juče najavljuju apokalipsu, najavljuju junaka, telegrami podrške i izjave ministara u vladi koja ne postoji jer su izbori održani u protivustavnom roku. Lažna vlada navodno usvaja podršku Vučiću za ne znamo za šta, u stilu blanko podrške – šta god da odluči, to je super i najbolje za Srbiju“, kazao je Milivojević, dodavši da se ispostavilo da ni takvu odluku sinoć nije uspeo da pronađe na sajtu vlade Srbije.
Medijska priprema Vučićevog nastupa politike zamrznutog konflikta, urađena je zato da bi Vučić, kako opisuje dalje Milivojević, „imao zicer“ i da bi iz:
„Bezizlazne situacije u kojoj se pojavljuje navodna famozna tačka 10, u kojoj se direktno traži uzajamno priznaje između Srbije i Kosova, onda Vučić nadčovečanskim naporima to uspeo da makne“.
Nasuprot ovakvom Vučićevom uspehu, objašnjava dalje Milivojević, albanska pregovaračka strana koja je nezadovoljna dvema tačkama o Minišengenu i sporazumom o Gazivodama, ne uspeva ništa od toga da ukloni i to ostaje u sporazumu.
„Ispada da su Srbi zapravo dobili sve što su hteli, a Albanci ispada da su dobili sve ono što nisu hteli“.
„Ovo nije baš bilo 5:0, ali recimo da je bilo 4:1, što je dobro jer smo igrali na još težem gostovanju nego što je to bilo u Briselu, u Vašingtonu, dakle, onda je to bilo kao 14:1 za nas“.
Desilo se nešto dobro, ali nema dobrih pregovora bez pitanja imovine
Milivojević priznaje da se danas desilo „očigledno nešto dobro“, ali i podseća na to da je od potpisivanja Briselskog sporazuma prošlo sedam i po godina, a da Srbija „temu svih tema“- imovina nije uspela da stavi na pregovarački sto.
Kaže da je to tema koja zanima i Srbe i Albance, građane, crkvu, kompanije i državu.
„Od početka govorim da dokle god Srbija ne uspeva da ispregovara temu imovine na Kosovu, dok god ne uspeva da je nametne kao agendu i kao jednu od tema za pregovore, ja govorim da su naši pregovarači neuspešni. Mene fascinira da Vučić i Dačić kao ljudi koji su ušli u avanturu zvanu Briselski sporazum niti jednom nisu uspeli da nametnu priču o imovini. Dakle, da se razmatra kao kompletno pitanje, ne da se izvlači po pojedinačnim temama“.
Upravo EU i SAD najbolje na svetu razumeju ovakvu temu, kaže Milivojević.
„Njima je svojina pitanje cele demokratije, načina života, naposletku i civilizacijskih vrednosti“.
Možda će upravo ekonomske teme o kojima se razgovaralo, naglasio je Milivojević, sada biti „klik“ i evropskim posrednicima da se i oni „pozabave malo životom“.
Podseća i na to da sve što se budu Beograd i Priština dogovorili, mora da dođe u SB UN.
„Sve što ne bude kompromis u pravom smislu reči ne može da prođe u SB, bilo za jednu ili za drugu stranu, jer su tamo tri veta protiv dva veta“.
Tačka Izrael: Mač sa dve oštrice
Za tačke sporazuma oko Izraela koje su kao poslednje tačke uključene u dve verzije sporazuma i koje se upravo u toj poslednjoj tački razlikuju jedna od druge, gde se u verziji za Beograd navodi da će Srbija preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, a u verziji za Prištinu da će se „Izrael i Kosovo uzajamno priznati“, Milivojević navodi da se radi o „maču sa dve oštrice“, te da je napravljena „neka vrsta kompromisa sa đavolom“.
„Amerikanci se pojavljuju kao mega zaštitnik Izraela i oni zapravo od Srbije iznuđuju preseljenje ambasade Srbije iz Telaviva u Jerusalim, a vi znate kako je arapski svet osetljiv na činjenicu da Izrael predstavlja eventualno ambasada u Jerusalimu, jer oni smatraju da je pola Jerusalima muslimansko i tamo su i muslimanski verski spomenici“, naveo je, dodajući da veći broj islamskih zemalja s Bliskog istoka i severne Afrike, nije priznao Kosovo, ali da će Izraelu upravo ovo odgovarati.
Pošto postoji tačka i da Kosovo prizna Izrael, Milivojević dodaje i da Kosovo praktično može da izgubi podršku onih islamskih država koje su ga priznale.
Štaviše, Srbija opet može da bude u prednosti:
„Ako Srbija bude jedna od retkih zemalja koja seli ambasadu u Jerusalim nisam baš siguran da izrael mora da ispoštuje klauzu d aprizna Kosovo, ukoliko je to navedeno u sporazumu, već pre mislim da će Kosovo priznati izrael. Ipak je Izrael nuklearna sila“.
O sastavu srpske delegacije:
„Pored Vučića su bila trojica ljudi u koje on bespogovorno veruje, ne samo politički, nego u poslovnom smislu su mu najbitniji. Gospodin Mali koji je najbolje upućen u sve investicije iz UAE, od Beograda na vodi preko Etihada, itd., g-din Čadež koji navodno ima perfektne odnose sa Nemačkom, a Nemačka je jako bitna Vučiću, a istovremeno je predsednik PKS i g-din Đurić, koji je najlojalniji vojnik SNS“.
S druge strane, srpski minsitar spoljnih poslova Ivica Dačić dva dana je iz studija TV Pink komentarisao događaje u Vašingtonu:
„Gospodin Dačić se odlično snašao u ulozi novinara, on je bio moj kolega sa fakulteta i bio je sjajan student, bio bi vrlo talentovan. Dačić nije do kraja pouzdan (za Vučića) i logično je jer Dačić vodi drugu političku stranku, ili možda je njegovo odsustvo iz Vašingtona neki drugi znak koji govori o nekom drugačijem odnosu te dve stranke – eto, ti mali ostani u ćošku – ‘zna se ko kosi ko vodu nosi’.“ (www.kossev.info, Tatjana Lazarevic, 4.9.2020)
Нема коментара:
Постави коментар