Da li će studentski protest 15. marta u Beogradu doneti rešenje za političku krizu u Srbiji?

Beograd — Uprkos "buri" koja se u utorak, na početku prolećnog zasedanja, dogodila u parlamentu, ostaje pitanje gde se nalazi Srbija, gde su studenti, gde je vlast i šta očekivati narednih dana.

Deluje da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) poslednjih nedelja u defanzivi i da je tokom tog perioda povlačila pogrešne poteze, da je pokušavala malo silom, malo lepim rečima i obećanjima, a malo pritiscima da izbaci studente iz ravnoteže i pomeri ih sa pozicije koju čvrsto drže tri meseca – da traže da institucije rade svoj posao, ocenjuju analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike.

U utorak je skupštinska već na burnoj sednici donela propise o smanjivanju školarina na fakultetima i omogućavanju da studenti lakše i povoljnije dođu do stanova. Kritičari vlastri smatraju da na taj način vlada želi da privoli studente da izađu za političke pozornice.

Predstavnici studenata još ranije su saopštili da vlasti nisu ispunile njihove osnovne zahteve - da se otvori sva dokumentacija u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, kao i to da budu procesuirani i osuđeni svi koji su napadali studente i profesore.

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da su vidljiva dva paralelna toka u Srbiji – na jednoj strani su studenti i sve veći broj građana koji podržava studente i njihove zahteve:

„Na drugoj strani mi imamo činjenicu da vlast pokušava da, kako oni to kažu, vrate stvari u institucije. Ali ne zaboravite da su to upravo one institucije koje ili ne rade svoj posao ili posao rade suprotno, protivno zakonu i protivno ustavu. I zbog kojih studenti i jesu izašli na ulice“, kaže Milivojević.

On ističe da uprkos svemu što se događa u parlamentu vlast zapravo beži od onoga što bi moralo da bude na dnevnom redu skupštine, od onoga što je po ustavu i zakonu – od ostavke predsednika vlade koji i dan danas ne znamo je li podneo ostavku ili nije, do toga da tu stoje nekakve inicijative već tri godine, poput narodne peticije za zabranu iskopavanja litijuma i bora.

Kako smatra stručnjak u oblasti marketinga, Igor Avžner, Srbija se u ovom trenutku nalazi ni na nebu, ni na zemlji, ali i da je vrlo očito da se sve više građana i studenata angažuje u ovim zbivanjima. Oni su, kako kaže Avžner, razbili medijski mrak, vratili osmeh na lice Srbije, ali to, smatra nije dovoljno:

„Skup u Beogradu 15. marta će biti neka vrsta prekretnice – da li će dovesti do toga da se protesti, odnosno zahtevi radikalizuju, ili će studenti morati da se otvore dodatno, prema ostalim segmentima političkog delovanja u Srbiji – to ćemo videti. To ne zavisi sad niti samo od studenata, nego i od tih političkih faktora – da li su to nevladine organizacije, raznorazni pokreti, političke stranke, i pod kojim uslovima je to moguće – ja mislim da je moguće.“

Kako smatra Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, tokom prethodnih nedelja bilo je vidljivo i zatišje, spuštanje amplitude protesta, ali i "podizanje političke temperature". I tako će se nastaviti do 15. marta, za kada je zakazan veliki protest u Beogradu, ocenjuje Vučićević:

„Imamo najavljen generalni štrajk za 7. mart, zajednički protest radnika i studenata za 8. mart. Verovatno će i od toga kako će izgledati taj generalni štrajk i da li će biti masovniji nego onaj prethodni sa kraja januara zavisiti i sa kakvim će očekivanjem i građani, a i studenti u pogledu ispunjenja njihovih zahteva ući u taj 15.“, kaže sagovornik Glasa Amerike.

On podseća da se očekuje i mišljenje Radne grupe Univerziteta u Beogradu u pogledu ispunjenosti preostalih zahteva studenata:

„To bi onda verovatno dalo novu dinamiku protestima, zato što bi se četvrti-peti put ispostavilo da to što režim tvrdi da zahtevi jesu ispunjeni i dalje nije tačno“.

On smatra i da je još rano govoriti o tome da li je propala ova školska godina, jer je, kako kaže Vučićević, moguće pomeriti upis naredne godine, čime se stvara prostor da se i ova školska godina malo prolongira.

Međutim, Dušan Vučićević navodi da ono o čemu ne treba previše voditi računa su poruke o propaloj "obojenoj" revoluciji, o kontrarevoluciji, o čemu najviše govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić:

„Radi se o porukama koje imaju za cilj da učvrste biračko telo SNS-a, ili da budem još precizniji, da spreče taj odliv koji se u poslednjih nekoliko meseci neminovno posle svega ovoga dešava. I ta poruka treba u stvari da pošalje jednu sliku biračima SNS-a da se ništa važno ne dešava, da je sve pod kontrolom, i da će se SNS izboriti sa ovim“, naglašava Vučićević.

Smatra i dodaje da je teško očekivati da biračko telo SNS-a, gde dominiraju stariji glasači, ima snage da sprovodi nekakvu kontrarevoluciju.

Cvijetin Milivojević primećuje da postoje razlike između pozicija studenata i opozicije, ali i da se obe strane nalaze u stavu da ne treba izlaziti na izbore koje bi mogli da ponude SNS i Aleksandar Vučić.

„Ja mislim da je upravo takav zahtev da on izgura svoj mandat predsednika Republike do kraja ono što njega boli. On bi više voleo da čuje više glasova onih koji žele njegovu političku glavu. Jer on zapravo shvata da je on najranjiviji kad neko od njega traži da se po ustavu i zakonu bavi onim za šta je izabran, a da oslobodi druge institucije u tri grane vlasti, da odreši ruke tužilaštvu da može da radi svoj posao, da odreši ruke ostalim institucijama, kao što je Narodna skupština“.

Po njegovom mišljenju velika je uvreda bila to što je Vučić marš studenata uporedio sa Musolinijevim maršom na Rim, čime je sve studente praktično nazvao fašistima. To pokazuje, smatra Milivojević, strah od odgovornosti, odnosno strah od vraćanja u institucije jer bi to zapravo značilo njegov politički kraj.

Ipak, u razgovoru za Glas Amerike on kaže da postoji častan izlazak iz postojeće krize:

„Ja mislim da je on blizu onoga što su svojevremeno Amerikanci uradili u Severnoj Makedoniji – faktički ne prelazna vlada, ali ni izbori po Vučićevim uslovima. Rešenje je nekakva vrsta tehničke privremene vlade kao u Makedoniji. Znači vlada u mandatu se povlači sa vlasti, privremenu vladu čine političke stranke vlasti i opozicije, ali ono što je bitno – sva ministarstva koja su važna da bi se organizovali regularni izbori pod ravnopravnim izbornim uslovima prelaze u ruke opozicije. Dakle kao što znate MUP, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za javnu upravu moraju biti pod paskom opozicije da bi ste imali iole ravnopravne izborne uslove“, ističe Cvijetin Milivojević i naglašava da takav pristup možda nije pobednički za SNS i Vučića, ali je u svakom slučaju jedan časan izlazak, dok bi sve drugo bi moglo da vodi nekakvoj vrsti nasilja.

Igor Avžner tvrdi da je vlast tokom poslednjih 13 godina pokušavala da formira paralelnu stvarnost, da formira paralelne studente, paralelan centar Beograda, paralelne doktore nauka i sve ostalo. Ali i da sada vlast ne shvata da su se okolnosti promenile i da rešenja koja su do sada primenjivana praktično ne daju rezultate u novim uslovima u kojima studenti diktiraju tempo:

„Mislim da se vlasti trenutno nalaze, prvo u defanzivi, drugo – potpuno su bezidejni, pokušavaju da nameću neke teme koje više nikoga ne zanimaju i niko im ne veruje. I to je najveći problem u kome se oni trenutno nalaze“.

S obzirom da deo javnosti zamera studentima što pokušavaju da pobegnu ili da se ne bave politikom, Dušan Vučićević ističe da se možda nekom od studenata u javnim nastupima omaklo ograđivanje od politike, ali i da su studenti veoma svesni da se jedino na politički način može izaći iz aktuelne krize:

„Mislim da je dovoljan broj studenata jasno rekao da se ne ograđuje od političkog, nego da se ograđuju pre svega stranačkog, a onda u određenoj meri i od nekih aktivističkih grupa koje liče na političke partije. I mislim da ta svest o tome da oni bave politikom sve više u stvari jača i mislim da oni dobro razumeju da je sve oko nas politika. U nekom trenutku, nisam siguran u kom, ta njihova borba će dobiti verovatno obrise političkog, ali kada tačno – verovatno će zavisiti od nekoliko ovih datuma u narednih desetak-petnaest dana“. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, 4.3.2025)