“Svako ko je poverovao u to da će se Ružić odmetnuti u opozicionara, zaista malo zna o SPS-u. Nije Ružić prvi ni jedini koji ispipava teren dokle se mogu pokazati zubi najvećem koalicionom partneru, a to je SNS”, navodi za Danas politikolog Cvijetin Milivojević.
Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić
svojim javnim nastupima tokom studentskih protesta i blokada intrigira
opozicionu javnost u Srbiji. Toliko da se stvorilo očekivanje da će se Ružić
“odmetnuti” u opozicionare ili makar okrenuti unutar stranke protiv svog
partijskog lidera Ivice Dačića. To je dodatno podgrejalo Ružićevo pojavljivanje
na protestu studenata 15. marta u Beogradu.
No, u intervjuu nedeljniku Vreme, Ružić se pokazao kao borac
za pravedniji odnos Srpske napredne stranke prema SPS-u, zalagajući se i za to
da se potpiše koalicioni sporazum između ove dve stranke koji, prema njegovim
rečima, nikada nije potpisan od početka koalicije 2012. godine.
Ružić je, takođe, na pitanje da li ima ambicije da bude
predsednik SPS-a, rekao da se o tome može govoriti 2026. godine, kada se
raspišu unutarstranački izbori. Poslanik socijalista je u intervjuu i “branio”
Dačića, rekavši da je “u svom zamešateljstvu”, odnosno izjavi o navodnom
korišćenju zvučnog topa, ipak na kraju bio korektan. Uz to, Ružić je naveo da
se divi studentima, da ne smatra poput predsednika da je to pobuna bogatih, a
kritikovao je ponovo i kamp u Pionirskom parku.
Cvijetin Milivojević,
politički analitičar, ukazuje da Ružić nije jedini koji, kako kaže, ispipava
teren. Podseća da su to povremeno činili i čine Vladimir Zagrađanin, faktički
direktor stranke, kao i Novica Tončev, aktuelni ministar, koji je, prema
Milivojeviću, najstabilniji deo SPS-a, jer je to onaj deo stranke na istoku i
jugu Srbije.
“Ovo nije prvi put da
to čini Ružić. Pet godina unazad možete čitati te neke njegove, takozvano
nestašne izjave, ali on nikada ne prelazi tu crtu tolerantnosti i uvek samo
pokušava osvojiti neki slobodan teren da bi SPS sutra mogao da izbori bolji
status u ophođenju sa glavnim koalicionim partnerom”, ukazuje on.
Milivojević ističe i
sam karakter SPS-a, navodeći da je to stranka vlasti čija je to konstanta još
od osnivačkog kongresa juna 1990. godine. Socijalisti, smatra on, nikada ne bi
došli u rizičnu situaciju da pređu neku crvenu granicu tolerancije koju oni
misle da Vučić ima, i idu do te granice pa se vraćaju nazad.
“SPS, ako je neko iz
opozicije računao da SPS može biti taj prebeg, neki most ka osvajanju vlasti od
strane opozicije, to je tačno, ali pod jednim sticajem okolnosti – da ljudi u
SPS-u koji imaju izuzetno iskustvo u opstajanju na vlasti budu 100 odsto
sigurni da je sa Vučićem priča završena, odnosno da je Vučić pušten niz vodu,
bilo od nekih moćnih stranih faktora, bilo da je unutrašnji pritisak na ulicama
takav da će Vučić biti bivši. To još nije tako, prema tome, SPS sigurno neće
rizikovati da uđe u avanturu”, kaže on, dodajući da to potkrepljuju iskustva iz
2008. i 2012. godine.
Još jedno Ružićevo gostovanje privuklo je pažnju. Na
opozicionoj KTV, Ružić je, odgovarajući na kritike Ivice Dačića da se ne može u
isto vreme biti i na vlasti i na protestu protiv vlasti, rekao da je saglasan
sa svojim predsednikom. Napomenuo je da je on te subote šetao Beogradom, a da je
njegova ruta koincidirala sa rutom protesta.
Milivojević smatra da
je Ružićeva izjava na mestu, jer on u subotu nije bio na protestu da agituje za
opoziciju, jer ni zahtevi protesta nisu u tom smislu opozicioni protiv vlasti,
već se zahtevima traži vraćanje sve tri grane vlasti u svoje nadležnosti, što
Vučiću, napominje naš sagovornik, ne odgovara.
“A kao što vidite,
Ružić u svom intervjuu uvek relativizuje stvari. To je samo pokazatelj više da
on želi faktički da pokuša da izvuče za SPS što veću vrstu samostalnosti u
odnosu na SNS, a SPS je u ovom slučaju faktički u čeličnom zagrljaju SNS-a i iz
ovoga se može izvući samo revolucionarno. Oteti se silom ili se ugasiti – nema
trećeg puta”, navodi.
Istovremeno, njegovo
pojavljivanje na protestu Milivojević vidi i kao poruku opoziciji da i SPS
podržava studentsko-građanske zahteve. “Tako da je to namigivanje za slučaj da
dođemo u onu situaciju kad neko 100 odsto proceni da je Vučić pušten niz vodu,
a onda će oni vrlo lako da budu taj najpoželjniji koalicioni partner.”
Komentarišući
Ružićevu izjavu na KTV-u da više neće glasati za Aleksandra Vučića, Milivojević
kaže da je to logično jer je za očekivati da na nekim narednim predsedničkim
izborima SPS ima svog kandidata – bilo Dačića, bilo Ružića.
“Poslednji
predsednički izbori su bili truli kompromis – Dačić je odustao od kandidature
da bi pomogao Vučiću da pobedi u prvom krugu. Mislim da takvu vrstu rizika SPS
više nikad neće napraviti, makar dok je relevantna stranka”, ukazuje.
Ružićeve javne istupe
Milivojević ne vidi kao balansiranje, jer “kad je stani-pani, on je uvek bio na
Vučićevoj strani”.
Podseća da je Ružić,
uprkos Vučićevim pokušajima da ga od toga odvrati, podneo nakon tragedije u
„Ribnikaru“ ostavku, ali i da je isti taj Ružić ranije bio ministar državne
uprave i lokalne samouprave.
“Što znači da je
jedan od krivaca za to što u Srbiji nemamo poštene izbore. Ministar za javnu
upravu i lokalnu samoupravu trebalo bi da obezbeđuje neutralne, nepristrasne,
normalne, poštene predizborne uslove da bismo imali izbore koji su pošteni. Ne
bih ja rehabilitovao njegovu krivicu”, kaže.
Milivojević ne krije
da je Ružić vešt političar, navodeći da ga podseća na poslednjeg predsednika
Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetu Marovića.
“Sveta Marovića su
zvali latinski Srbin iz Grblja, kojeg otprilike ne možete uhvatiti ni za glavu
ni za rep. E, to vam je Ružić – on vam je mali Sveto Marović ovde u Srbiji”,
navodi on. (www.danas.rs, list Danas, Vojin
Radovanović, 28.3.2025)
Нема коментара:
Постави коментар