Rebrendiranje SNS-a: Akademici i profesori u "podgrejanom" pokretu

U Kući Kralja Petra Prvog u Beograd, u nedelju je održan prvi sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, čije je formiranje predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata najavljivao, ali se stiče utisak da su ga odlagali i na stranu sklanjali dnevnopolitički požari koje je bilo potrebno gasiti. Kako je šef države u Inicijativni odbor uspeo da okupi profesore pa i par akademika, čini se da je jedna od poruka, pored ukrupnjavanja i zbijanja redova vlasti pod naletom blokada i protesta, da i na njihovoj strani postoje intelektualci i ljudi od autoriteta.

Vlast se na osnivanje Pokreta za narod i državu odlučila iz više razloga. Pre svega, iako zvuči nelogično, pokret bi trebalo da bude "nadstranačka" krovna organizacija, koja će koalicione partnere vlasti držati na okupu i jasno ustrojene. Drugi razlog je što su uvidom u istraživanja, oni koji donose odluke u vladajućoj stranci shvatili da glasači negativno reaguju i na samu reč "stranka" ili "partija", te da im termin "pokret" zvuči mnogo bliže, bezazlenije, te ukazuje da je nešto poteklo odozdo prema gore - što će reći iz naroda.

Važan faktor u ovoj odluci jeste činjenica da Aleksandar Vučić imenom i prezimenom, naročito u periodu posle pandemije koronavirusa, ima veći rejting nego stranka iz koje je potekao. Zato i ne čudi što kampanje na izborima na ma kojem nivou, od mesne zajednice do parlamenta, pre svega počivaju na njegovom imenu i prezimenu: zatim sledi slogan, ime mesta - pa tek na kraju naziv stranke.

Ko je među osnivačima?

Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje "Pokreta za narod i državu" je održan u subotu, a u njemu se osim Vučića nalazi i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i drugi, potvrdio ministar kulture Nikola Selaković.

Među osnivačima su redovni članovi SANU - hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić.

Tu su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.

"Pripremaćemo u narednim danima i nedeljama sve - od imena pokreta, do simbola, znamenja i svega drugog, do sveukupnog programa. U nekoj vrsti preambule smo i zadatka inicijativnog odbora napisali samo osnovne tačke onoga što očekujemo u budućnosti za Srbiju", rekao je Vučić juče, dodavši da očekuje da se "najveći broj građana Srbije priključi tom pokretu".

Takođe, Srpskoj naprednoj stranci je više nego ikad od osnivanja potrebno "rebrendiranje", posle godina provedenih na vlasti i raznih afera na državnom nivou, ali možda još važnije, onih lokalnih funkcionera. Čak i oni koji su spremni da daju glas Aleksandru Vučiću neretko odmahuju glavom na pomen "lokalnih naprednjaka".

I sam Vučić je 15. februara na mitingu u Sremskoj Mitrovici kritikovao funkcionere svoje stranke što koriste povlastice i pozvao ih da umesto toga više razgovaraju sa narodom i da slušaju šta im ljudi govore.

"Dosta više s tim. Neće to narod više da trpi, zato ljudi hoće da se mi menjamo. Neće oni da dođu na vlast oni koji su uništili zemlju. Neće oni ni Đilasa, ni Aleksića, ni Jovanovića, ni ovoga, ni onoga. Nikog od njih oni neće, ali hoće nas drugačije, hoće nas bolje, hoće nas promenjene. Hoće nas da brinemo o ljudima i hoće neke nove ljude. Ljudi nisu uvek u pravu i ponekad preteruju sa svojim zahtevima, ali da, i pored toga, moraju da budu saslušani. Samo ga primi u kancelariju i saslušaj ga. Čuj šta je to što čovek želi da ti kaže. Ali to naterati ljude mnogo je teško. Ali nema nam druge. To ćemo morati da radimo", rekao je tada Vučić u još jednoj u nizu "prozivci" naprednjačkih funkcionera.

A nije za zanemariti ni činjenica da bi utapanjem u novi pokret, Aleksandar Vučić prilično oslabio najvećeg koalicionog partnera Socijalističku partiju Srbije, u koju naprednjaci, na osnovu medijskih nastupa funkcionera SNS-a pa i samog Vučića, nikada nisu stekli potpuno poverenje. Nije tajna da se veliki broj članova socijalista protivi ulasku u Vučićev svenarodni pokret, jer bi to značilo gubitak identiteta partije, koalicionog "ucenjivačkog" potencijala, te kakve-takve autonomije u odlučivanju. Zbog toga se lider SPS-a Ivica Dačić ovih dana nalazi na ozbiljnim mukama. To je pokazao i prilikom nedavnog gostovanja na jednoj od kablovskih televizija koja otvoreno podržava vlast, kada je izgubio strpljenje i ušao u raspravu sa voditeljom zbog pitanja o partijskom drugu Branku Ružiću i njegovom "soliranju".

Neka vrsta "plana B"...

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da to što je predsednik Aleksandar Vučić u Inicijativni odbor za osnivanje Pokreta za narod i državu okupio određeni broj akademika i profesora, predstavlja vrstu odgovora na to da trenutno ima gotovo celu akademsku zajednicu protiv sebe. Bursać smatra da bi to možda mogla da bude i najava ideje da će on pokušati da formira nekakvu "malo više ekspertsku" vladu i da tako pokuša da ublaži proteste i nezadovoljstvo među građanima.

"Taj Pokret za narod i državu, ili kako mu je već radno ime, se pompezno najavljuje već više od godinu i po dana ako dobro pratim. Na kraju, od svega toga, na prvom sastanku to nije izgledalo baš ni optimistično ni pompezno, kako smo mogli da očekujemo od nečega što vladajuća stranka najavljuje. Tu je bilo desetak nekih profesora od kojih niko nema neku veliku političku težinu. Ni energija, koliko smo mogli da vidimo, nije bila neka naročita. Rekao bih 'tresla se gora - zasad se rodio miš'", navodi Bursać.

Upitan da li je posle mnogo odlaganja "tajming" za osnivanje pokreta sada deluje iznuđeno, on odgovara potvrdno, uz pojašnjanje da taj pokret od samog početka postoji kao neka vrsta "plana B" za Vučića. Bursać skreće pažnju da je predsednik države svestan da je mnogo popularniji od svoje stranke, što se i sada vidi u nekim istraživanjima.

"Onog momenta kada mu stranka postane prevelik teret, ideja je pretpostavljam bila da se on distancira od nje, formira novi pokret, javno možda čak iskritikuje svoju stranku, a znamo svi - iza scene, većina te strukture bi prešla u novi pokret. U stvari, da izvrši jednu vrstu rebrendiranja onog momenta kada dođe do neke krizne situacije ", ocenjuje Bursać.

Prema njegovom viđenju Srpska napredna stranka imala je najave kriznih situacija, ali to nije uticalo na njenu popularnost. Bursać ukazuje da ni "Ribnikar", ni "Banjska" niti "Litijum" nisu toliko uticali na popularnost SNS-a do ovog momenta, kada vidimo da postoji pad popularnosti stranke i veliki pad poverenja generalno. Po njegovim rečima, taj pad poverenja se odnosi i na funkcionere SNS-a, ali i na samog Aleksandra Vučića.

"Čini mi se da su oni tim stalnim odlaganjem i najavljivanjem osnivanja pokreta sada umanjili efekat i eventualnu snagu. U ovoj situaciji, taj pokret je izgubio momentum", ocenjuje Bursać.

Ideja podgrejavana više puta

Mnogi su skloni da kažu da Inicijativni odbor pokreta u nastajanju predstavlja neku vrstu kontrateže "Proglasu", koga čine intelektualci koji otvoreno i bez zadrške ktitikuju vlast. Politikolog Cvijetin Milivojević podseća za NIN da je vremenski ideja o Pokretu za narod i državu starija od Proglasa. Međutim, prema njegovom sudu, ta ideja je u međuvremenu potrošena i korišćena u raznorazne "ad hoc" svrhe, recimo pred izbore.

"Ta ideja je uvek podgrejavana pred nekakve izbore. U tom smislu reči, kao da nije ni bilo ozbiljne namere da se to nešto formira. Opet, na drugoj strani - kao da nije bilo ozbiljne ideje šta se zapravo želi time. Na trećoj strani, bio je jedan mali problem: očigledno da je u startu ta ideja kandidovana kao nešto u šta će ući organizacije koje pripadaju vladajućoj koaliciji – dakle, političke stranke, ali i ugledni pojedinci. Pa smo videli već na prvom koraku da je dobar deo tih stranaka vladajuće koalicije bio rezervisan. Ako sam ja dobro uspeo da pohvatam, do sada su se samo dve stranke iz vladajuće koalicije izjasnile da bi ušle u taj pokret: to su Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Narodna seljačka stranka Marijana Rističevića", ukazuje Milivojević.

On dodaje da je na jednom od skupova kome je prisustvovao i predsednik SPS-a Ivica Dačić, faktički Aleksandar Vučić u svom govoru rekao da se Dačić "nećka", "migolji"... Milivojević sledstveno tome izvodi zaključak da je to razlog zbog čega se krenulo sa inicijativnim odborom gde se pojavljuju pojedinci.

"Svako ko je nešto čitao ili učio o tome šta su društveni pokreti po svetu, zna da se pokret ne formira. On ne nastaje dekretom. On nastaje manje ili više spontano, a onda se u nekoj fazi zvanično registruje ili se sazove osnivački skup. Nijedan pokret nije nastao tako što ga je prvo osnovalo jedanaest ili tri osnivača. Ne zaboravite, Vučić je to prilikom inicijativnog sastanka nazvao udruženjem građana. Za udruženje građana po našim zakonima je neophodno samo tri potpisa", navodi Milivojević.

On se osvrće na ranije radne nazive pokreta, poput "moja Srbija", "naša Srbija", "pokret za državu i narod", "pokret za odbranu države" jer ga je on, kako kaže, od početka zvao "pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću ma šta o bilo čemu da on odluči, makar to bilo protivustavno i protivzakonito".

"To u prevodu znači skup ljudi koji su spremni da 'klimoglave' na svaku njegovu odluku i da aplaudiraju", ističe Milivojević.

Govoreći o momentu u kome se ponovo najavljuje osnivanje, on skreće pažnju da se buduća organizacija u začetku pominje kao pokret koji će "predsednikovu Srbiju, koju on zove pristojnom", braniti od "nepristojne Srbije". Milivojević predočava da oni koji se zalažu za poštovanje Ustava, zakona i državnih institucija, a to su stotine hiljada građana širom Srbije, bivaju od strane osnivača pokreta prepoznati kao nekakvi neprijatelji i rušitelji zemlje.

"Formiranjem ovog pokreta pokušava se uvući jedan deo SNS-a u njega. To je onaj deo SNS-a koji Vučić zove 'lojalistima', ovi što su se zakleli 'na krv' u nekoj crkvi valjda, da će braniti njega i koji su očigledno lojalni njemu, a ne političkoj stranci u kojoj su sada. Time verovatno misli da pročisti tu stranku, jer je njemu više nego jasno da to nije nikakva ideološka stranka - to je stranka ljudi koji imaju isključivo partikularne i privatne interese. Zažmurite pa se setite imena i prezimena tih ljudi koji vedre i oblače Srbijom danas, šta su oni bili pre nego što je SNS došao na vlast, ili pre nego što su se učlanili u SNS", naglašava Milivojević.

Vučić: Jedan od razloga zašto formiramo pokret je da Srbija bude pristojna

Vučić je sinoć izjavio "povodom napada na poznate ličnosti koje su podržale Srpsku naprednu stranku", kao i na tenisera Janka Tipsarevića da mu je žao svih hrabih ljudi koji moraju da trpe teror agresivnih ljudi koji nemaju argumente i poručio da je upravo jedan od razloga zašto se formira pokret taj da Srbija bude pristojna.

"Jedan od razloga zašto smo formirali pokret to je da nam Srbija bude pristojna i normalna, da niko ne vodi hajku protiv bilo koga zato što drugačije misli. I zato pozivam sve ljude u pokret, zato što hoćemo da napravimo sve drugačije od onoga što oni rade svakog dana. Nije problem da vi niste saglasni sa Jankom Tipsarevićem, ali taj čovek je doneo bezbroj medalja i bezbroj uspeha našoj zemlji. Što ga vređete, što ga napadate? Tako ste napadali Nikolu Jokića, tako ste napadali Dejana Tomaševića, svakoga", rekao je Vučić novinarima u Briselu komentarišući napade na učesnike sastanka povodom formiranja pokreta. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 26.3.2025)