Kuda dalje: Ima li opozicija neki delotvoran plan i zašto ga nema

Paralelno sa studentskim protestima, na marginama interesovanja javnosti provlači se i borba opozicije u Skupštini i van nje. Kako bi opozicija mogla da izađe iz zapećka

Studentski protesti napravili su slobodan, paralelni prostor za opoziciju, u kojem bi ona mogla da deluje, a da ne ugrožava studentske zahteve i njihov put.

U tome se sve opozicione partije slažu. Ono u čemu opozicionari ipak nikako da se slože jeste – kojim putem treba da krenu.

„Završni politički udarac” – ovako predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenjuje fazu u koju misli da opozicija u zemlji treba da uđe, nakon protesta koji je održan 15. marta.

On je u pisanoj izjavi za Fonet istakao da se „stvar nije još prelomila, ali da sve ide u tom smeru“, dodajući da ni mirne šetnje, ma koliko masovne bile, ni blokade naprednjačkih štandova, nisu dovoljne da bi pao ovaj režim, „najviše antisrpski u istoriji naše države i našeg naroda“.

„Antirežimskim protestima je potrebno vođstvo, i to ne u smislu jednog čoveka ili organizacije, nego idejnog poretka u kome bismo jasno definisali šta sve hoćemo“.

Koji je put kojim bi trebalo da se krene da se zada Jovanovićev „završni udarac“? On ga vidi u prelaznoj vladi, a još dodaje i da bi opozicija mogla da se ujedini, jednom, ali za stvarno.

Problem srpske opozicije je, misli politikolog Cvijetin Milivojević, „što se oni prvo uvrede, pa onda razmišljaju o tome šta im se sugeriše, bilo da to rade stručnjaci, mediji ili bilo ko drugi“.

„Ima tu dosta sujete. Kada im dobronamerno nešto kažemo, delimično se ponašaju kao da smo im neprijatelji“, kaže on za „Vreme“. „Ali, moraju da shvate da zaista svi žele da pomognu, a da to od njih očekuju i ljudi koji su za njih glasali.“

Iako se čini, dodaje Milivojević, da je opozicija u Srbiji krhka i nejaka, oni ipak čine jednu trećinu narodnih poslanika.

„Evo, nek se za početak otvore za svoje birače, za građane. Mogu da se organizuju pa da ih primaju u Skupštini i čuju, neka rade kao studenti danonoćno i u smenama“.

Prelazna vlada i brzo razmišljanje

Od kada je Ana Brnabić 25. novembra 2024. godine odbila da na dnevni red stavi zahtev opozicije za nepoverenje Vladi, Milivojević misli da opozicija morala aktivnije da se uključi.

„Oni se moraju probuditi i konačno, a taj završni udarac koji toliko najavljuju, i da demonstriraju“, kaže on.

Kada su u pitanju komentari o prelaznoj vladi – Milivojević kaže da je pitanje da li je to samo Vučićeva udica kako bi organizovao izbore na leto ili, pak, čuveni savetodavni referendum.

„Veoma je važno da opozicija ne razmišlja samo o mestima koje može da zauzme sutra, već i o tome šta može danas, mnogo manje, ali mnogo vrednije, da uradi“, misli on.

Jer, ukoliko se studentski protesti zaustave – opozicija šanse nema. (www.vreme.com, portal, Marija Janković, 27.3.2025)