Sviće zora u subotu: Kreativni pozivi na proteste

Dok se priprema protest koji će se 15. marta održati u Beogradu, studenti u blokadi osmišljavaju nove kreativne sadržaje i pozive na skup

„Ko to tamo blokira?” naziv je jednog od poslednjih videa koji su studenti u blokadi objavili na društvenim mrežama pozivajući na protest koji će se 15. marta održati u Beogradu, glavnom gradu Srbije.

Pesma i scene iz čuvenog filma „Ko to tamo peva” u izvedbi starijeg i mlađeg muzikanta na putu za Beograd aprila 1941. godine, pred početak bombardovanja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, poslužili su im da naprave savremenu verziju scene pred protest za koji se očekuje da bi mogao da bude najveći održan u glavnom gradu tokom istorije.

Video koji su studenti objavili ima stotine hiljada pregleda, a nosi višeslojnu poruku, kaže za „Vreme” stručnjak za politički marketing Cvijetin Milivojević, dodajući da studenti svakim danom dokazuju da im kreativnosti ne manjka.

„Jasno je da je to jedna kreativna generacija za koju smo mi stariji imali malo predrasuda da su zatvoreni u svoje vizuelne i digitalne svetove komunikacije i da zapravo ne znaju šta je neposredna komunikacija, ispostavilo se da smo bili potpuno u krivu. Ovo je još jedan dokaz da energije i kreativnosti njima ne fali i da osim danima kada su aktivni, ostalim danima kada sede po fakultetima, rade jedan veliki sveopšti brejnstorming, ono što u marketingu zovemo kreativna moždana oluja”, kaže Milivojević.

Njihove ideje ne tiču se samo slogana i poruka, već i akcija, brzina, kreativnost, odlučnost, nepredvidivost, kaže sagovornik „Vremena”.

„Dosta toga studenti koriste iz domaće kinematografije, ima toliko replika koje su postale nekakvo narodno predanje, vrsta legende. To je sve fantastično. Mislim da su izabrali dobar film, dobru pesmu. Siguran sam da će se do subote poroditi još zanimljivih i upečatljivih objava”, dodaje Milivojević.

Poruke koje piše vlast

Za razliku od studenta u blokadi, grupa okupljenih pred zgradom srpskog Predsedništva šalje jasne poruke koje je za njih neko drugi pripremio, objašnjava sagovornik „Vremena”.

„Neću reći da je deo te dece koja sede u Ćacilendu neinventivnan. Verujem da tu ima kreativne dece, ali se vidi da je to rukopis jedne političke stranke i jednog političkog štaba. Ono što oni govore, nisu smislile njihove glavice. Ja verujem da bi oni bili kreativniji kada bi ih pustili da smišljaju poruke koje čak i opravdavaju ovaj režim. Vidi se da oni u ovom trenutku nisu slobodni da bi bili kreativni”, objašnjava.

1941. – „Bolje rat, nego pakt, bolje grob nego rob” 2025. – „Nisi nadležan”

Osvrćući se na sam film i njegovu radnju, kaže da je zanimljivo porediti trenutak koji film prikazuje i kreativnost koja i 1941. nije manjkala.

„Taj dan kada u filmu dolaze autobusom u Beograd, to je dan početka bombardovanja Beograda. Zanimljiv je istorijski momenat koji je prethodio. Pristupanje Trojnom paktu, protesti i poruke koje su demonstranti 26. i 27. marta nosili ‘Bolje rat, nego pakt, bolje grob, nego rob’. I tada nije manjkalo kreativnosti”, kaže Milivojević.

Komentarišći slogane i akcije studenata danas, kaže da su ga na prvi pogled oduševila dva slogana.

„Jedan je ‘Korupcija ubija’, a drugi je ‘Nisi nadležan’, koji je višeslojan i udara u centar centra. Studenti su u dve reči uspeli da pošalju političku agendu i pokazali i opoziciji da treba da shvati gde je suština problema. Vi ne morate da tražite ničiju političku glavu, ničije smene, ali onda kada pogodite u srž problema u tome da je jedan čovek uzurpirao nadležnost u sve tri grane vlasti i da onog trenutka kada otvorite taj problem, tek tada ozbiljno možete da uzdrmate autokratsku vlast koja kod nas postoji”, kaže Milivojević.

Dodaje da je to takođe jedan perfektan kreativan doprinos studenata.

„’Nisi nadležan’ je verovatno najbolja politička poruka, iako studenti nisu verovatno razmišljali politički, nego su razmišljali kao neko ko je zabrinut za svoju budućnost i za ovu državu.”

Upliv u digitalni i realni svet

Osim poruka i objava na mrežama, studenti su šetnjama koje organizuju čitavom Srbijom mesecima uplivali u realan svet, često budeći mesta u kojima je teško čuti kritiku današnjoj vlasti.

„Prednost je što studenti osećaju život oko sebe u ovom trenutku, za razliku od političara. Oni upijaju život oko sebe. Ova generacija studenata oslobodila je Srbiju od straha. Njihovo špartanje Srbijom, odlazak u mesta u kojima niko nije poslednjih 13 godina rekao ništa kritički po ovu vlast, zapravo je obesmislilo zabrane koju je ova vlast stvarala. Oni su prošli kroz mesta i pokazali ljudima da se oslobode straha, da mogu nešto reći kritički na račun ove vlasti. Rade ono što opoziciji nije uspelo”, kaže Milivojević.

Postoje i drugi segmenti u kojima bi opozicija mogla da se ugleda na studente, dodaje sagovornik „Vremena”.

„Studenti proizvode događaje, vrlo je malo tu pseudodogađaja. Opozicija svodi sve na konferencije za novinare, što su pseudodogađaji. Ovde je reč o klasičnom događaju, koji ima suštinu, cilj. Oni stvaraju sadržaj i upotrebljivo meso za klasične medije. Opozicija to nije uspela”, zaključuje Milivojević. (www.vreme.com, portal, Katarina Stevanović, 12.3.2025)