Власт и већи део опозиције су у једном сагласни – да је нова влада корак ка решењу актуелне ситуације. И ту престаје поклапање. Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије сматрају да скупштинска већина треба да се формира, док опозиционари хоће, како је називају, владу народног поверења, у којој би и они били. Нове изборе нико из опозиције не спомиње, бар не до даљег. Када су посланици 19. марта констатовали оставку премијера Милоша Вучевића, почео је да тече рок од 30 дана до када мора да буде формирана нова влада. Уколико до 18. априла увече не буде изабрана извршна власт, председник републике дужан је да распусти скупштину и распише ванредне парламентарне изборе који би се највероватније одржали 8. јуна, а као могући датум поменут је и 1. јун.
За грађане Србије, државу, економију и превазилажење
друштвене и политичке кризе најбоље решење било би да најважнији политички
актери постигну компромис по овом питању. То је, ипак, немогућа мисија јер је између
две стране превелико неповерење које, чак и да постоји воља, није могуће
премостити ни тако брзо ни тако једноставно. Према досадашњим порукама, можда
је нешто вероватнији сценарио да ћемо добити новог мандатара кога ће предложити
СНС, а сигурно је да у извршној власти неће бити експерата, на начин како то
захтева парламентарна и ванпарламентарна опозиција.
Још од почетка децембра, када је опозиција по ко зна који
пут затражила прелазну владу, председник републике Александар Вучић истиче да
тако нешто није могуће и да се на власт долази преко избора.
„Па добро, хоће на изборе? А неће на изборе, него ће на
зборове. Овде се ствари одлучују, у нашој земљи, а и у свим нормалним земљама,
на изборима, не на улици. Дакле, или ће бити формирана влада у складу са вољом
већине, у сладу са законима наше земље, или неће проћи, па ћемо имати изборе”,
поручио је Вучић. Додао је да „нека преварантска или прелазна влада”, можда и
буде, ако људи из СНС-а не буду желели њега да послушају. „Па кажу: ’Не
интересујеш нас, ми ћемо донети одлуку мимо твоје воље и то је то’. И нема
велике филозофије. Могуће је да буду у праву, могуће је да им неко изађе у
сусрет. Ја нећу, док сам жив, нећу. И не постоји тај који на то може да ме
натера. Свој сам живот посветио слободи Србије, борби за Србију и на памет ми
не пада да се повинујем најгорима у Србији”, рекао је Вучић.
Премијер у оставци Милош Вучевић изјавио је да верује „да
треба да идемо на избор нове владе, а не да идемо на изборе”, као и да „ако
нову владу не будемо изабрали за 30 дана, избори ће бити 1. или 8. јуна, у
складу са законом”. Потврдио је да свакако неће бити „прелазне, уцењивачке,
преварантске владе”. „ Председник републике је врло јасно поручио да неће дати
мандат. Дозволите ми да ја као председник СНС-а кажем да наши посланици никад
не би гласали за такву владу и ту смо сагласни с председником”, рекао је
Вучевић.
Упркос јасним ставовима власти, опозиција тражи прелазну
владу којој би орочили век трајања на девет месеци. То би, сматрају у
опозицији, требало да доведе до избора који ће бити одржани, у, по њима, фер
условима. Представљајући концепт владе народног поверења из угла опозиције,
Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта је рекла да је њен циљ да испуни минимум
услова за одржавање фер и поштених избора и да испуни студентске захтеве.
Ђорђевићева је позвала стручну јавност и академску заједницу, као и све друге
друштвене актере да стану иза овог предлога. „Ово је позив који упућујемо широј
јавности, не само осталим опозиционим странкама, да пружимо подршку најбољим
кандидатима да се прихвате овог посла и тад престаје да буде важно које
политичко опредељење имају. Важно је да то буду особе против којих никада нису
подигнуте кривичне пријаве због корупције и нису повезивани са криминалним
организацијама”, рекла је Ђорђевићева и додала да о другим решењима неће да
размишља.
Чак ни ово решење није ујединило опозицију, па је тако
председник Демократске странке Срђан Миливојевић изјавио да та странка остаје
на становишту да се најпре испуне студентски захтеви и да бојкотују рад
парламента. „Ако студенти буду подржали формирање прелазне владе, онда можемо
да причамо о томе”, рекао је он. Ову идеју опозиције није прихватио ни Еколошки
устанак, чији посланик Александар Јовановић Ћута каже да они подржавају концепт
прелазне владе, али да њу треба да чине људи прихватљиви студентима,
професорима, и најширим друштвеним слојевима, а да „у овом документу колега
стоји да би прелазну владу чинили и представници СНС-а”.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да смо
ближи формирању нове владе, с обзиром на постојећу већину у парламенту, због
укупне ситуације у друштву. За „Политику” истиче да су избори суштински гледано
решење за велике тензије које владају у друштву, али наводи да је нетрпељивост
толика да је боље да нова влада ради на смиривању тензија и да отвара простор
за неке друге изборе када буде другачија ситуација. „Мислим да је
функционалније у овим околностима да дође до промене на месту премијера него да
се распишу нови избори. Велико је питање да ли би се постигао икакав договор
политичких партија у вези са изласком на изборе у јуну. Међутим, ако се не
постигне договор о мандатару и уколико не буде било већине да се премијер
изабере, онда су избори неминовни. Велика је вероватноћа да се понови сценарио
из 2020. године када је опозиција бојкотовала изборе. Мислим да је у овом
тренутку, с обзиром на већину која постоји у Скупштини Србије, једноставније и
примереније ситуацији да идете у правцу промене мандатара и да са новим
мандатаром покушате да, поред приоритета у државној политици који постоје,
отворите и простор за неку врсту дијалога и смиривања тензија и укључивања
странака у неку нормалну колотечину која пристаје демократском друштву”, каже
Дејан Вук Станковић.
То значи да би отворила дијалог о овој теми између власти и
опозиције. „Тај дијалог би наликовао оним дијалозима који су већ вођени на ту
тему. Не треба заборавити да је у Скупштини Србије већ покренута једна радна
група која се бавила препорукама ОХДИР-а и да је она значајно те препоруке већ
испунила. Чињеница је да у овом друштвеним околностима, које су веома напете и
у којима постоје оштро супротстављене стране власти и побуњеног дела друштва, у
које се свакако убраја и опозиција, нека дугорочна политичка стабилност
једноставно није могућа и она се може успоставити тек након избора, где постоји
минимум сагласја у вези са учешћем и признањем резултата избора”, наводи Дејан
Вук Станковић.
Наш саговорник не верује да је могуће да власт прихвати
предлог опозиције и направи прелазну владу, јер, како наводи, то би значило
поништавање изборне воље грађана из 2023. године. „Власт би морала да
суспендује већину коју је добила на изборима и не знам како би то уопште
изгледало. Не знам како би изгледала структура владе општег друштвеног
поверења. То није опција о којој уопште размишља владајућа коалиција и они
размишљају или о ванредним парламентарним изборима или о промени мандатара,
која би била нека замена премијера Вучевића неким другим председником владе.
Дакле, у овом тренутку коалициона влада није могућа, али сам сигуран да ће се
отварати могућности преговора власти и опозиције о суштинским темама које се
односе на структуру и функционисање политичког живота”, каже Станковић. Закључује
да би једино дошли у обзир реалистични преговори, а не да ту буду теме које су
једна врста пројекције опозиције о неким изборним условима који треба да
покрију њихове ендемске слабости.
„Потребна је влада која би била мост између власти и
опозиције за неке нове изборе. Не верујем у неке нове владе које потписују
неполитички актери који имају политичке амбиције. Тешко ћете наћи пример да
универзитет смени власт, да твз. независни медији утичу на смену, или да то
ураде невладине организује и параполитичке организације, као што је рецимо
’Проглас’. Ми смо за последњих 35 година вишепартијског система имали два пута
смену власти и у оба случаја је власт сменила једна организована политичка
група. Ако већ причамо о променама и могућности њихове реализације, Србији су
потребне јаче политичке странке и развијен алтернативни политички програм”,
каже Станковић и наглашава да политички систем има своје законитости, а то је
да демократија подразумева борбу странака на политичком плану и да нема ту
неких других политичке моћи који утичу на промену власти.
Политиколог и
консултант за односе са јавношћу Цвијетин Миливојевић каже да ми већ неколико
месеци имамо студентско-грађанску буну која није политичка и у којој академци
не траже ни нове изборе, ни нову владу. За „Политику” каже да услов за
размишљање да ли су представници власти или опозиције за нове изборе или нову
владу зависи од тога како ће се окончати студентски протести.
„Та ствар је узајамно
везана. Студенти су до сада изродили два захтева – гандијевски отпор и
активнији отпор, а то су зборови по локалним самоуправама. На другој страни
имамо политичке странке власти и опозиције са две крајности – одлука СНС-а да
не да прелазну владу и захтев дела опозиције који тражи прелазну владу и да на
неки начин дође на власт без избора и подршке грађана. Између те две крајности
тражи се неко компромисно решење и, како сада тренутно ствари стоје, избори
нису у агенди политичке опозиције. Нико званично не тражи те изборе и то што се
најављује као могућност – избори за 8. јун је куцање на затворена врата.
Такође, евентуални покушај да се у оквиру садашњег скупштинског сазива формира
нова влада по истом рецепту, како је то СНС до сада радио, нешто је што би био
прст у око не само студентским протестима и опозицији, и не решава проблем”,
каже Миливојевић.
На питање шта би онда
могло да буде решење овог проблема, наш саговорник наводи да би то било неко
средње решење између две, како каже, наведене крајности, а то може бити
октроисани рецепт као што је примењен у Северној Македонији. „То су у нашој
суседној држави наметнули Американци. Можда и постоји још неко решење које би
било једноставно – да се влада три месеца пред изборе повлачи и формира
техничка, привремена влада која не би имала никакве друге ингеренције и
надлежности, осим да организује и спроведе изборни процес да он буде регуларан.
То би значило да се пред изборе формира заједничка влада где би опозицији
припали кључни ресори – министарства која би се бавила организацијом избора,
дакле министарство правде, министарство унутрашњих послова и министарство
локалне управе и самоуправе и на тај начин би се обезбедила та врста
непристрасности. То не мора да изгледа тако, јер може да се формира и другачија
влада од људи који имају углед или они који су апсолутне бирократе који немају
никакве везе с политиком и који су стручњаци у својим областима. То у овом
тренутку видим као решење уколико обе стране желе смиривање тензија”, истиче
Миливојевић. Додаје да би то на неки начин умирило све грађане и обема
политичким странама обезбедило частан излазак из ове ситуације да се ниједна
страна не осећа побеђеном, што је посебно битно за владајућу коалицију.
Пауновићева: Ако траже
да институције раде несметано, не смеју да их урушавају
Социјалисти сматрају да избори треба да се одржавају редовно
на сваке четири године и залажу за формирање нове владе. Потпредседница СПС-а
Снежана Пауновић за „Политику” каже да лично није присталица прелазне или
„друштвено одговорне” владе, чак и када су кризе дубље него што је ова коју ми
имамо. „Дубоко поштујем све који исказују незадовољство, али нисам за приче о
прелазној влади. Требало би одговорно бирати будуће чланове владе који су
спремни да саслушају сва незадовољства и не дозволити да те приче о прелазним
владама злоупотребе они чије политичке жеље суштински немају подршку чак ни
студентских протеста. Те младе људе молим да разумеју да је најважнији њихов
захтев да институције раде несметано, а да бисмо до тога дошли, не смемо их
урушавати”, каже Пауновићева.
Своје виђење изнео је и потпредседник СПС-а Новица Тончев,
који је изјавио да би најбоље решење за излазак из политичке кризе било да нову
владу формира председник Србије Александар Вучић. „Пре месец дана сам на
седници владе тражио од Милоша Вучевића и Ивице Дачића да пођу код Вучића и да
му предложе да он буде мандатар. Председник владе је највећа политичка функција
и Вучић као особа која је добила највише гласова на изборима требало би да
преузме ту функцију. Студенти и грађани често нападају председника Вучића да је
ненадлежан и да крши Устав. Избором за премијера, Вучић би постао надлежан и не
би могао да буде оптуживан да крши Устав”, рекао је Тончев.
Лацмановић: Већина има
све ресурсе да предложи новог премијера
Извршни директор агенције за истраживање јавног мњења
„Фактор плус” Предраг Лацмановић каже да мисли да смо ближи новој влади и за
наш лист наводи да концепт о концентрационој влади коју је опозиција предложила
неће прихватити власт. „Партије које имају највише посланика у Скупштини Србије
имају све ресурсе да предлаже новог премијера и да изгласају нову владу. Чини
се да протестанти, дакле опозиција, не желе ни нову владу, али ни да провере
своју популарност на изборима. Не можемо да будемо без владе и сигуран сам да
ће бити формирана, али ако гледамо на протестанте и опозицију, они нису ни за
једну од ове две опције и то показују својим активностима”, каже Предраг
Лацмановић. (www.politika.rs, Политика, Дејан Спалевић,
24.3.2025)
Нема коментара:
Постави коментар