Povodom teksta Radeta Veljanovskog "Bojkot cementirao
Vučićevu vlast" (Danas, 29. jun)
Poštovani uredniče,
Čitam u „Danasu“ od danas da sam, kao usput, utrpan u
paškvilu u kojoj se građanin Republike Srbije Rade Veljanovski obračunava sa
nekakvim „bojkotaškim jezgrom“ (čiji član, a pogotovo aktivista – dajem reč –
nisam!) koje, navodno, na užas svakog „pristojnog“ građanina ove zemlje,
„rešenje kosovskog problema vidi isključivo kroz reintegraciju Kosova u
Srbiju“!? Iako takvo zalaganje – zgražavajući se, pojašnjava dalje građanin
Veljanovski – „nije ništa drugo nego beskrajni konflikt koji može da bude
zamrznut, ali i vrlo eksplozivan, što nikako nije u interesu Srbije“…
Najpre, hvala Veljanovskom na uzdržanom komplimentu da sam
„bio dobar novinar“, jer ja, pak, mislim da sam, u vreme kada sam se
novinarstvom (i jedino novinarstvom!) bavio, od kraja osamdesetih do kraja
devedesetih godina prošloga stoleća – bio briljantan, upravo, među najboljima!
O čemu svedoče i „Borba“, „Naša borba“, „Blic“, „Demokratija“ itd. iz tog
perioda, te, da se još malo hvalim, i brojne novinarske nagrade…
Drugo, ja sam, upravo, jedan od retkih, među ovima koji
javno komentarišu političku komunikaciju u Srbiji, koji se „titula“ poput
„politički analitičar“ ili „marketinški stručnjak“ – i javno gnuša. Šta više,
ja sam isti onaj jedini glas iz prvog Predsedništva NUNS-a, s početka 1994,
koji je predlagao uvođenje licenci za bavljenje novinarstvom kao profesijom…
Dakle, Cvijetin Milivojević je diplomirani politikolog –
komunikolog koji je, kao stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog
podmlatka Republike Srbije, odslušao i sva četiri semestra poslediplomskih
studija (1990-1992) iz teorije masovnih komunikacija. Usput, mogao bi
Veljanovski da se priseti makar dvehiljaditih – šest godina sam mu bio i
kolega, predavač na Fakultetu političkih nauka, na poziciji nastavnika veština
(novinarski smer; predmet: odnosi s javnošću)…
Sledeća neistina: Nisam ja „prvi progurao u javnost“ Mlađana
Đorđevića – taj je u politici veoma dugo, najvidljiviji svakako u vreme vlasti
Borisa Tadića.
Pa još jedna: Elem, nisam ja Đorđevića „video kao budućeg
predsednika Srbije“ – ja sam samo napisao da ga je aktuelni protivustavni Vrhovnik
Srbije, ničim izazvan, i to dvared, „targetovao“ (predložio) za svog
protivkandidata!
Čudno mi je, međutim, da građanin Veljanovski nije pročitao
da sam, najmanje dva puta, a nekoliko meseci pre „kandidovanja“ Đorđevića, u
svojim kolumnama odgovarao i na pitanje je li možda sadašnji predsednik Pokreta
slobodnih građana nečiji „test kandidat“ za srpskog Zelenskog?
Inače, ja kolegi iz studentskih dana Mlađanu Đorđeviću ne
mogu da zabranim da me ponekad pohvali. Ili pokudi. Kao ni „cimeru“ iz studentskog
doma Ivici Dačiću, ni poznaniku iz mladosti Aleksandru Vučiću; nisam to
zabranjivao ni pokojnom Zoranu Đinđiću „kad sam mu uređivao Demokratiju“, u
vreme građanskih protesta 1996/97…
E, da – ne smem da se ogrešim ni o Vašeg bivšeg predsednika
Sergeja Trifunovića: i on me je pokatkad ponegde pohvalio, ređe pokudio!
A što se Kosova i Metohije tiče, baš bih voleo da mi nađete
primer bilo koje zemlje u svetu koja je dobrovoljno pristala na nezavisnost
okupiranog dela svoje teritorije… Ne bih vas dalje zadržavao. Građanin Cvijetin
Milivojević
(Dnevni list “Danas”, www.danas.rs,
30. 6.2020)
Нема коментара:
Постави коментар