Od 21 izborne liste na parlamentarnim izborima, u skupštinu
su ušle samo tri, iako je cenzus spušten na tri odsto. I pored toga, nijedan od
lidera stranaka koje neće imati poslanike, osim Zorana Živkovića i Sergeja
Trifunovića, nije ni pomenuo, a kamoli ponudio ili podneo ostavku.
Ni 12. parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja 1990.
godine, po svemu sudeći, nisu doneli političku odgovornost lidera stranaka čije
su liste, najblaže rećeno, podbacile. Po
tradiciji, bez obzira na rezultate izbora i činjenicu da su mnogi dobili broj
glasova u nivou statističke greške, predsednici poraženih partija nastavljaju,
kako oni to vole da kažu, da se bore.
Zato politička scena u Srbiji već decenijama ima manje-više
ista lica. Vojislav Šešelj, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Velimir Ilić, Saša
Radulović... uredno se, iz izbora u izbore, retkim glasačima zahvaljuju na
podršci, ali nikako da se stranci zahvale na saradnji. Drugim rečima, ne
podnose ostavku.
Istine radi, svi oni su, osim Ilića, do juče su bili
poslanici, ali su mogli na prethodnim predsedničkim i lokalnim izborima da
uvide kako strmoglavo jure stranputicom, zajedno sa svojim strankama. Kako sada
stvari stoje, sa političke pozornice pre će se izgubiti njihove stranke nego
oni sami.
Izuzetak od pravila bi mogao da bude predsednik Nove stranke
Zoran Živković, koji je juče najavio povlačenje sa liderske funkcije pošto je
koalicija koju je predvodio "Nek padnu maske" osvojila svega 0,3
odsto glasova.
- Mislim da treba da se promeni deo rukovodstva, pre svega
predsednik. Ja se neću kandidovati. Tu sam na raspolaganju svima koji misle da
moje iskustvo može biti korisno - naglasio je Živković i dodao da se više neće
kandidovati ni za jednu funkciju.
Predsednik PSG Sergej Trifunović najavio je da će ponuditi
ostavku, ali i da će nastaviti borbu.
Doktor političkih nauka Dušan Spasojević smatra da većina
lidera stranaka koje su ostale ispod cenzusa neće otići sa scene.
- Kod nas predsednici partija jako dugo ostaju na političkoj
sceni bez obzira na rezultate. To je sastavni deo našeg političkog života.
Svaka količina moći bolja je nego nemati nikakvu moć. Dovoljno je, primera
radi, videti SPO i shvatiti kako to izgleda. Šta onda očekivati od mladih
stranaka - naglašava Spasojević za "Blic".
Kako kaže, mnogi od lidera stranaka ne podnose ostavku jer
nemaju alternativu.
- Kako, recimo, Nenad Čanak da odustane da se bavi politikom
kada ima šansu da bude pokrajinski poslanik. A 30 godina je već u politici.
Postavlja se pitanje šta je alternativa tim političkim liderima u Srbiji. U SAD
bivši predsednici države predaju, na primer, na fakultetu, dok je kod nas Boris
Tadić alternativu pronašao na čelu jedne partije. S druge strane, nijedan od
tih lidera nema pritisak od stranke da mora da ide sa funkcije - objašnjava
Spasojević.
Politikolog Cvijetin
Milivojević naglašava da je retko koji lider stranke kroz istoriju preuzeo
odgovornost za izborni neuspeh.
- Mislim da je jedino
Vojislav Koštunica 2008. godine prvo raspustio parlament nakon proglašenja
nezavisnosti Kosova, iako je mogao da formira vladu sa SRS i SPS, a potom i
napustio stranku prvom prilikom kada DSS nije ušao u parlament. To je bio
jedina fer ostavka, koliko se sećam - podvlači Milivojević.
Kako kažu, najveću
krivicu za loš rezultat na izborima trebalo bi da snose stranke koje nisu
ispoštovale Sporazum sa narodom o bojkotu izbora.
- Oni su prekršili
taj dogovor, izašli na izbore i doživeli neuspeh. Zato bi svi morali da podnesu
ostavke. Takođe, i lideri bojkot opozicije bi morali da odu ukoliko sada nakon
izbora ne uspeju da animiraju građane koji zbog njih nisu glasali. Njihovi
glasači očekuju sad nešto vidljivo, bilo kroz akcije, bilo kroz određene vidove
građanske neposlušnosti - zaključuje Milivojević.
Dačića od ostavke sačuvali osvojeni mandati
Lider socijalista Ivica Dačić izjavio je pre izbora da će se
povući sa te funkcije ako koalicija sa Jedinstvenom Srbijom ne osvoji više
glasova nego na prethodnim izborima za narodne poslanike. Ipak, nakon izbora,
Dačić je istakao da nema razloga za ostavku jer je koalicija, bez obzira na
manje glasova, osvojila više poslaničkih mandata nego 2016.
Vučićeva vidovdanska najava
Politikolog Cvijetin
Milivojević naglašava da bi aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao
na ličnom primeru da pokaže kako se preuzima politička odgovornost i drži data
reč i tako pridobije uz sebe i građane koji nisu glasali za njega.
- Vučić je krajem
prošle godine najavio da će ovi izbori biti poslednji gde daje svoj autoritet
stranci i da će se na Vidovdan povući sa čela SNS-a. Mislim da bi nakon odlaska
u Moskvu i Vašington, gde će sigurno biti pod pritiskom, bilo dobro to da učini
i zavredi podršku svih građana - ističe Milivojević. (Blic, www.blic.rs, Marko
Tašković, 25.6.2020)
Нема коментара:
Постави коментар