Šta je zbor na koji nas pozivaju studenti

Studenti u blokadi predlažu da građani koji ih podržavaju počnu da primenjuju neposrednu demokratiju, tako što će se organizovati u zborove. Na tim okupljanjima bi donosili odluke na način na koji oni to čine na plenumima. Šta je to zbor, na koji način funkcioniše i šta bi bile glavne prepreke u sprovođenju ove ideje za Novu je govorio politikolog Cvijetin Milivojević.

“Naše društvo se ujedinilo kao nikad pre, prvo u žalosti zbog tragedije, zatim i u borbi za pravdu. Ipak, pitanje koje se svima nameće ostaje: Koji je sledeći korak”, upitali su studenti u blokadi na X i potom naveli:

“Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, zagarantovano je članom 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”.

Oni obrazlažu da Zakon o lokalnoj samoupravi članom 67 predviđa da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave građanska inicijativa, zbor građana i referendum.

“Isti zakon u članu 69 kaže: Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Dakle, šta je za studente plenum – to je za narod zbor građana”, navode studenti u saopštenju.

Oni dodaju da studenti ne mogu biti odraz opšte volje.

“Odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se isključivo studenata i stoga ne smeju pasti samo na naša pleća. Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize”.

Zbog toga studenti pozivaju Srbiju da u lokalnim samoupravama, po modelu neposredne demokratije, organizuju zbor građana.

Činjenica je da studenti glasovima većine donose sve odluke na svojim plenumima i to mesecima unazad. Na svakom fakultetu organizuju se radne grupe, redari i logistika protesta…

Sad pozivaju građane da urade nešto slično, a glavna pitanja koja se nameću jesu: šta je to zbor i da li je moguće da tako nešto zaživi u Srbiji danas?

Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da stariji građani pamte ovakav vid odlučivanja.

Istorijat zborova

“U bivšoj Jugoslaviji postojali su takozvani zborovi radnih ljudi i građana. To je, zapravo, bila jedna vrsta plenuma mesne zajednice u kojoj učestvuju svi građani. Svako od njih, ukoliko to želi, može dođi na plenum i glasati o nekoj odluci”, kaže Milivojević i dodaje da su se na ovim zborovima donosile odluke na nivou mesne zajednice ili na nivou jedinice lokalne samouprave.

“Dakle, reč je o pitanjima koji rešavaju probleme lokalnog života”, kaže Milivojević.

Druga asocijacija na zbor građana jesu agore u starim polisima.

“Na javnom prostoru odigravale su se rasprave i diskusije po pitanju raznih tema na kojima su mogli da učestvuju punopravni građani. Reč je o tipu neposredne demokratije. Na kraju, mi i u našoj istoriji imamo slučaje takvog odlučivanja – pre dva veka su se u oba srpska ustanka okupili viđeniji predstavnici tadašnjih nahija koji su na zborovima izabrali svoje vojvode u borbi za oslobođenje od Turaka. Jednostavno, sve je to neka vrsta građanskog plenuma”.

Da li je građanski zbor izvodljiv?

Milivojević u razgovoru za Novu navodi da u ovo vreme nije nužno održavati građanski zbor samo na lokalu.

“Sad imamo i situaciju da se odlučivanja vode i po cehu, kao recimo Advokatska komora Srbije, Lekarska komora Srbije i tako dalje. Na primer, tamo učestvuje svako ko je član, nevezano za to gde žive”, dodaje.

Na pitanje Nove da li je ovakav zbor na koji pozivaju studenti izvodljiv, Cvijetin Milivojević odgovara da je to pokušaj izražavanja građanske neposlušnosti.

“Ako bi se u nekom mestu održao zbor, reč je onda o nekoj vrsti paralelnih demokratskih zborova koji su pandan državnim institucijama, koje su u poslednja četiri meseca izašle iz svojih ustavnih i zakonskih okvira”, rekao je on.

Kako kaže, uspešnost ovih zborova zavisiće od toga kako će se građani odazvati.

“U principu, to je druga faza u velikoj kampanji građanske neposlušnosti u Srbiji. Ako postoji građanski zbor na nivou jedne opštine, onda građani time ne priznaju svoje predstavnike u Skupštinama”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, Anika Bečki, 10.3.2025)

4 LICA SRBIJE | MEDIJI

(www.ktv.rs, www.bezcenzure.rs, portal, zoutube kanal Bez censure, KTV Zrenjanin, emisija „Četiri lica Srbije“, 7.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=29ZoVTjoUlw&pp=ygUTxI1ldGlyaSBsaWNhIHNyYmlqZQ%3D%3D

Kako će Srbija izaći iz političke krize?

Kako će Srbija izaći iz poitičke krize, ko će snositi odgovornost za nasilje u Skupštini, a ko iz atmosfere nasilja politički profitira. U emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorili su politikolog Cvijetin Milivojević i marketinški stručnjak Nebojša Krstić. (www.euronews.rs, TV Euronews, emmisija „Direktno sa Minjom Miletić“, voditeljka Minja Miletić, 5.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Sf-G7TIfJTE

Kome je odgovarao haos u Skupštini Srbije?

U Skupštini Srbije letele su dimne bombe, pesnice, flaše i jaja. Da li je politički život dostigao tačku ključanja?

Gust crni dim i poruka „Srbija ustaje da režim padne“ – ta slika iz skupštinske sale obišla je svet. Početak redovnog prolećnog zasedanja parlamenta Srbije obeležili su brojni incidenti. Poslanici opozicije bacali su dimne bombe, u više navrata dolazilo je i do fizičkog obračuna između vlasti i opozicije, a poslanici su jedni druge gađali flašama i jajima.

„Srbija trpi institucionalno nasilje koje sprovodi SNS“, kaže za DW poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović. Njegova poslanička grupa aktivirala je pirotehnička sredstva, a on je u jednom momentu i sam aktivirao aparat za gašenje požara, prekrivši sve poslanike belim prahom.

„Mi smo pružili otpor u skupštini, kao što ćemo ga pružiti na svakom mestu, gde god budemo mogli: i na ulici, i na blokadama, i na protestima, i u pravnim procesima“, kaže Lazović.

Sve je počelo nakon što je vladajuća većina odbila predlog opozicije za izmenu dnevnog reda. Naime, opozicioni poslanici podsetili su na to da je premijer Miloš Vučević pre više od mesec dana podneo ostavku, te da bi jedine tačke dnevnog reda trebalo da budu usvajanje izmena Zakona o obrazovanju kojima se ispunjava jedan studentski zahtev, i usvajanje ostavke Vlade.

Umesto toga, vladajuća koalicija izglasala je dnevni red na kom se nalazilo još desetine izmena zakona.

„Nikada nećemo stati“

Uprkos gustom dimu, predsednica Skupštine Ana Brnabić odbila je da prekine sednicu i gušeći se od dima pokušavala da vodi raspravu. Opozicioni poslanici su tokom čitave rasprave skandirali i pravili buku pištaljkama i vuvuzelama.

„Možete samo da nas ubijete da bi nas sprečili da radimo“, poručila je Brnabić opoziciji s predsedavajućeg stola i nazvala ih „siledžijama“, „mrziteljima“ i „terorističkom bandom“.

U neredima su povređene tri poslanice vladajuće koalicije, među kojima su, prema rečima Ane Brnabić, narodna poslanica Jasmina Obradović koja je dobila moždani udar i nalazi se u životnoj opasnosti, i Sonja Ilić koja je u osmom mesecu trudnoće.

„Desi li se nešto Jasmini Obradović, pokrenuli ste u Srbiji nešto nikada viđeno, sram vas bilo. Vi ste teroristička banda, a ne političke stranke“, rekla je Brnabić.

Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je da istražuje ko je uneo i upotrebio pirotehnička sredstva u Skupštini Srbije. Iz Zeleno-levog fronta ne kriju da su to bili oni.

„Žao nam je zbog toga što je bilo ko povređen. I naš poslanik, profesor Đorđe Pavićević, pogođen je u glavu, a i mi smo više puta udarani od strane policije i od strane režimskih poslanika. Za sve što smo uradili smo spremni da odgovaramo i da snosimo odgovornost, jer smatramo da u borbi nekada morate posezati i za stvarima za kojima inače ne bi“, kaže Lazović za DW.

„Ovo nismo videli do sada“

Srpski parlament beleži brojne incidente – od polivanja vodom do čupanja mikrofona – ali dimne bombe su ipak presedan u poslednjih četvrt veka, kaže za DW novinarka Mira Nikolić koja godinama izveštava iz Skupštine. Ona je izrazila sumnju u efikasnost takvih akcija, ali veruje da najveću odgovornost ipak snosi Ana Brnabić kao predsedavajuća.

„Samo predsednik Skupštine je odgovoran za to kako mu Skupština radi. Zadatak Ane Brnabić, koji ona odlično obavlja, jeste da parlament urušava. On je urušen do temelja i mi ćemo jednom kad sve ovo prođe bukvalno kao deca morati da učimo da hodamo ispočetka“, ocenjuje Nikolić za DW.

Politikolog Cvijetin Milovijević podseća na to da je i prethodna sednica protekla u sličnoj atmosferi, te da je i tada Ana Brnabić pokušala da nastavi rad i na kraju zaključila zajednički načelni i jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice, što je takođe bio presedan.

„Od tog dana je Narodna skupština Republike Srbije u jednoj vrsti puzajućeg državnog udara, koji je izvršila predsednica Narodne Skupštine, poništavajući ovlašćenja, volju, obaveze i prava ostalih 249 narodnih poslanika“, kaže Milivojević za DW.

Iako napominje da je očekivao „više mudrosti“ od strane opozicije, saglasan je s njihovim zahtevom da skupština prvo konstatuje ostavku premijera.

„To je njena dužnost po Ustavu i zakonu. Umesto toga – i to je još jedan primer da se radi o klasičnom državnom udaru – danas se pojavilo sijaset nekakvih predloga zakona, a Vlada u ostavci ne može da inicira nikakve zakonske predloge, ona je tehničkom mandatu“, podseća Milivojević.

Studenti nisu dali podršku

Tokom sednice Skupštine, ispred zgrade parlamenta okupili su se demonstranti koji su glavni ulaz zasuli jajima. Masovnog okupljanja, međutim, nije bilo, niti su na njega pozvali studenti koji predvode proteste poslednjih meseci tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Studenti su se do sada držali po strani i u drugim slučajevima u kojima su se građani u lokalnim sredinama opredeljivali za radikalizaciju.

Na društvenim mrežama jedan deo građana oduševljeno pozdravlja današnju akciju opozicije i aplaudira incidentima u kojima građani lokalne funkcionere gađaju jajima. Drugi deo, pak, i dalje čvrsto veruje da nasilje nije rešenje.

Milivojević veruje da je skupštinski „igrokaz“, kako ga je nazvao, ipak više odgovarao vlastima. „Opozicija je – da li namerno, da li slučajno – uspela da zagrize taj mamac na koji ova vlast igra već dugo“, kaže Milivojević. On veruje da incidenti ne nailaze na odobravanje među većim delom pristalica opozicije.

Iz Zeleno-levog fronta poručuju da sve što rade – rade s namerom da doprinosu borbi koju su pokrenuli studenti. „Sve oni koji bi mogli bolje da organizuju otpor SNS-u, pozivam da nam to pokažu 7. marta, kada je generalni štrajk“, kaže Lazović.

A posle 7. marta svi zajedno najavljuju veliki protest u Beogradu 15. marta. Sa svih strana rastu očekivanja da bi to mogao biti „dan D“. Jesu li ta očekivanja realna?

„Vlast nabija tu vrstu intenziteta u tempu. Nije više bitan datum. Bitno je da se akumulira energija nezadovoljstva“, kaže Milivojević. „Ja mislim da nije strašno izgubiti ni godinu dana života, samo da se konačno stvari vrate na mesto i da se zna na čemu počiva jedna država – a to su pravo i pravda za sve građane“, zaključuje Milivojević. (www.dw.com, portal Radio Deutsche Welle, Sanja Kljajić, 5.3.2025)

Cvijetin Milivojević: Skupština je izgubila demokratski legitimitet

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenjuje za Insajder da je za današnje incidente u Skupštini odgovorna vlast, ali da je opozicija svojim dolaskom na sednicu dala legitimitet parlamentu. Prema njegovom mišljenju, sporno je i to što najpre nije konstatovana ostavka premijera, a potom se raspravljalo o drugim tačkama.

„Odgovorna je predsednica Narodne Skupštine koja još 25. novembra prošle godine u vreme usvajanja budžeta i ovih 50. zakona faktički Izvela je jedan školski primer državnog udara. Kada jedna institucija sistema faktički poništi prava, obaveze, ovlašćenja druge institucije sistema. Ana Brnabić je tog dana, ako se sećate, poništila prava ostalih 249 poslanika. Ustavom i zakonom zagarantovanu proceduru koja podrazumeva da se takvi zakoni usvajaju uz raspravu, u načelu, u pojedinostima i tako dalje. Ona je to sve sprečila i tako dalje. Ovo što danas gledamo je nastavak toga. Ja mislim da je opozicija napravila grešku. Deo opozicije, vidim da se nije ni pojavio, što je mnogo pametnija odluka, a deo opozicije hteo da učestvuje u ovoj farsi koja je već priređena. o strane vlasti smišljen. Oni su znali da će se deo opozicije upasti u ovu zamku. Sam dolazak opozicije na današnju sednicu je jedna vrsta legitimizacije da je ta Skupština ipak nekakva demokratska Skupština. Ja tvrdim, a voleo bih da me neki zaista politikolog koji ne misli kao ja, demantuje da je Skupština pod državnim udarom. Dolazak predstavnika dela opozicije pa onda zamka u koju su upali danas i tako dalje će biti iskorišćena protiv te opozicije. predstavnica Narodne Skupštine pokazuje u direktnom prenosu. Ona tamo već licitira ko je kriv za daleko bilo to što su tri narodne poslanice životno ugrožene, navodno. I to ide iz minuta u minut. Ona takođe tamo optužuje opoziciju kako je licemerna, jer došla je, Bože moj, nespremna da razgovara o zakonu koji izlazi u susret susret četvrtom zahtevu studenata“, izjavio je Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, 4.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=9AeLricU-uo

Da li će studentski protest 15. marta u Beogradu doneti rešenje za političku krizu u Srbiji?

Beograd — Uprkos "buri" koja se u utorak, na početku prolećnog zasedanja, dogodila u parlamentu, ostaje pitanje gde se nalazi Srbija, gde su studenti, gde je vlast i šta očekivati narednih dana.

Deluje da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) poslednjih nedelja u defanzivi i da je tokom tog perioda povlačila pogrešne poteze, da je pokušavala malo silom, malo lepim rečima i obećanjima, a malo pritiscima da izbaci studente iz ravnoteže i pomeri ih sa pozicije koju čvrsto drže tri meseca – da traže da institucije rade svoj posao, ocenjuju analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike.

U utorak je skupštinska već na burnoj sednici donela propise o smanjivanju školarina na fakultetima i omogućavanju da studenti lakše i povoljnije dođu do stanova. Kritičari vlastri smatraju da na taj način vlada želi da privoli studente da izađu za političke pozornice.

Predstavnici studenata još ranije su saopštili da vlasti nisu ispunile njihove osnovne zahteve - da se otvori sva dokumentacija u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, kao i to da budu procesuirani i osuđeni svi koji su napadali studente i profesore.

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da su vidljiva dva paralelna toka u Srbiji – na jednoj strani su studenti i sve veći broj građana koji podržava studente i njihove zahteve:

„Na drugoj strani mi imamo činjenicu da vlast pokušava da, kako oni to kažu, vrate stvari u institucije. Ali ne zaboravite da su to upravo one institucije koje ili ne rade svoj posao ili posao rade suprotno, protivno zakonu i protivno ustavu. I zbog kojih studenti i jesu izašli na ulice“, kaže Milivojević.

On ističe da uprkos svemu što se događa u parlamentu vlast zapravo beži od onoga što bi moralo da bude na dnevnom redu skupštine, od onoga što je po ustavu i zakonu – od ostavke predsednika vlade koji i dan danas ne znamo je li podneo ostavku ili nije, do toga da tu stoje nekakve inicijative već tri godine, poput narodne peticije za zabranu iskopavanja litijuma i bora.

Kako smatra stručnjak u oblasti marketinga, Igor Avžner, Srbija se u ovom trenutku nalazi ni na nebu, ni na zemlji, ali i da je vrlo očito da se sve više građana i studenata angažuje u ovim zbivanjima. Oni su, kako kaže Avžner, razbili medijski mrak, vratili osmeh na lice Srbije, ali to, smatra nije dovoljno:

„Skup u Beogradu 15. marta će biti neka vrsta prekretnice – da li će dovesti do toga da se protesti, odnosno zahtevi radikalizuju, ili će studenti morati da se otvore dodatno, prema ostalim segmentima političkog delovanja u Srbiji – to ćemo videti. To ne zavisi sad niti samo od studenata, nego i od tih političkih faktora – da li su to nevladine organizacije, raznorazni pokreti, političke stranke, i pod kojim uslovima je to moguće – ja mislim da je moguće.“

Kako smatra Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, tokom prethodnih nedelja bilo je vidljivo i zatišje, spuštanje amplitude protesta, ali i "podizanje političke temperature". I tako će se nastaviti do 15. marta, za kada je zakazan veliki protest u Beogradu, ocenjuje Vučićević:

„Imamo najavljen generalni štrajk za 7. mart, zajednički protest radnika i studenata za 8. mart. Verovatno će i od toga kako će izgledati taj generalni štrajk i da li će biti masovniji nego onaj prethodni sa kraja januara zavisiti i sa kakvim će očekivanjem i građani, a i studenti u pogledu ispunjenja njihovih zahteva ući u taj 15.“, kaže sagovornik Glasa Amerike.

On podseća da se očekuje i mišljenje Radne grupe Univerziteta u Beogradu u pogledu ispunjenosti preostalih zahteva studenata:

„To bi onda verovatno dalo novu dinamiku protestima, zato što bi se četvrti-peti put ispostavilo da to što režim tvrdi da zahtevi jesu ispunjeni i dalje nije tačno“.

On smatra i da je još rano govoriti o tome da li je propala ova školska godina, jer je, kako kaže Vučićević, moguće pomeriti upis naredne godine, čime se stvara prostor da se i ova školska godina malo prolongira.

Međutim, Dušan Vučićević navodi da ono o čemu ne treba previše voditi računa su poruke o propaloj "obojenoj" revoluciji, o kontrarevoluciji, o čemu najviše govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić:

„Radi se o porukama koje imaju za cilj da učvrste biračko telo SNS-a, ili da budem još precizniji, da spreče taj odliv koji se u poslednjih nekoliko meseci neminovno posle svega ovoga dešava. I ta poruka treba u stvari da pošalje jednu sliku biračima SNS-a da se ništa važno ne dešava, da je sve pod kontrolom, i da će se SNS izboriti sa ovim“, naglašava Vučićević.

Smatra i dodaje da je teško očekivati da biračko telo SNS-a, gde dominiraju stariji glasači, ima snage da sprovodi nekakvu kontrarevoluciju.

Cvijetin Milivojević primećuje da postoje razlike između pozicija studenata i opozicije, ali i da se obe strane nalaze u stavu da ne treba izlaziti na izbore koje bi mogli da ponude SNS i Aleksandar Vučić.

„Ja mislim da je upravo takav zahtev da on izgura svoj mandat predsednika Republike do kraja ono što njega boli. On bi više voleo da čuje više glasova onih koji žele njegovu političku glavu. Jer on zapravo shvata da je on najranjiviji kad neko od njega traži da se po ustavu i zakonu bavi onim za šta je izabran, a da oslobodi druge institucije u tri grane vlasti, da odreši ruke tužilaštvu da može da radi svoj posao, da odreši ruke ostalim institucijama, kao što je Narodna skupština“.

Po njegovom mišljenju velika je uvreda bila to što je Vučić marš studenata uporedio sa Musolinijevim maršom na Rim, čime je sve studente praktično nazvao fašistima. To pokazuje, smatra Milivojević, strah od odgovornosti, odnosno strah od vraćanja u institucije jer bi to zapravo značilo njegov politički kraj.

Ipak, u razgovoru za Glas Amerike on kaže da postoji častan izlazak iz postojeće krize:

„Ja mislim da je on blizu onoga što su svojevremeno Amerikanci uradili u Severnoj Makedoniji – faktički ne prelazna vlada, ali ni izbori po Vučićevim uslovima. Rešenje je nekakva vrsta tehničke privremene vlade kao u Makedoniji. Znači vlada u mandatu se povlači sa vlasti, privremenu vladu čine političke stranke vlasti i opozicije, ali ono što je bitno – sva ministarstva koja su važna da bi se organizovali regularni izbori pod ravnopravnim izbornim uslovima prelaze u ruke opozicije. Dakle kao što znate MUP, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za javnu upravu moraju biti pod paskom opozicije da bi ste imali iole ravnopravne izborne uslove“, ističe Cvijetin Milivojević i naglašava da takav pristup možda nije pobednički za SNS i Vučića, ali je u svakom slučaju jedan časan izlazak, dok bi sve drugo bi moglo da vodi nekakvoj vrsti nasilja.

Igor Avžner tvrdi da je vlast tokom poslednjih 13 godina pokušavala da formira paralelnu stvarnost, da formira paralelne studente, paralelan centar Beograda, paralelne doktore nauka i sve ostalo. Ali i da sada vlast ne shvata da su se okolnosti promenile i da rešenja koja su do sada primenjivana praktično ne daju rezultate u novim uslovima u kojima studenti diktiraju tempo:

„Mislim da se vlasti trenutno nalaze, prvo u defanzivi, drugo – potpuno su bezidejni, pokušavaju da nameću neke teme koje više nikoga ne zanimaju i niko im ne veruje. I to je najveći problem u kome se oni trenutno nalaze“.

S obzirom da deo javnosti zamera studentima što pokušavaju da pobegnu ili da se ne bave politikom, Dušan Vučićević ističe da se možda nekom od studenata u javnim nastupima omaklo ograđivanje od politike, ali i da su studenti veoma svesni da se jedino na politički način može izaći iz aktuelne krize:

„Mislim da je dovoljan broj studenata jasno rekao da se ne ograđuje od političkog, nego da se ograđuju pre svega stranačkog, a onda u određenoj meri i od nekih aktivističkih grupa koje liče na političke partije. I mislim da ta svest o tome da oni bave politikom sve više u stvari jača i mislim da oni dobro razumeju da je sve oko nas politika. U nekom trenutku, nisam siguran u kom, ta njihova borba će dobiti verovatno obrise političkog, ali kada tačno – verovatno će zavisiti od nekoliko ovih datuma u narednih desetak-petnaest dana“. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, 4.3.2025)

Ожиљци и опомене: Цвијетин Миливојевић, политиколог

Опис: Цвијетин Миливојевић, политиколог

Господин Миливојевић говори о кризи у Србији у светлу студентске “ побуне “ и њене снаге у подељеној и пред изазовом корупције и криминала држави на прекретници…

Оно што рекли бисмо обележава ситуацију јесте запажање психолога да се народ након масовних убистава у београдској Основној школи Владислав Рибникар и селима у околини Младеновца, Дубони и Малом Орашју, налази у стању беса који може имати разорне последице… (www.svetigora.com, Радио Светигора, радио Митрополије црногорско-приморске; аутор: Спиридон Булатовић, 2.3.2025)

https://svetigora.com/oziljci-i-opomene-cvijetin-milivojevic-politikolog-2/

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Vlast nema odgovor na proteste, panika u vrhu raste!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 25.2.2025. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (Balkan info, youtube TV kanal, 3.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=5sOaphyGGXE

Između studentske evolucije i Poglavičine pretnje kontrarevolucijom

Da poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH), baš proteklog vikenda nije, mada dockan, otišao u hajduke, sedmica pred nama mogla se nekome i privideti kao šansa da se, sa početkom redovnog prolećnog zasedanja Narodne skupštine, pobunjena Srbija, ali i, od Ustava i institucija odmetnuta, vlast mogu „privesti“ institucijama i dijalogu.

Jer, Vrhovna Institucija Nad Institucijama koja je uspela da prekrši čak i jednu od onih osam pripadajućih protokolarnih ustavnih obaveza (sretenjsko ordenje delio je tek 16. veljače, pošto mu je na Sretenje, od državnog ceremonijala za Dan državnosti, važniji bio stranački miting naprednjaka u Sirmijumu!) – tokom obilaska „bliskog i dalekog istoka“ Srbije, pa i Hajduk-Veljkove krajine – najavio je novu etapu puzajućeg državnog udara, tj. zakleo se da će on, posle nekakve „neuspešne obojene revolucije“, povesti „uspešnu kontrarevoluciju“, tako da će „zemlju ponovo dovesti u red“!

A onda je predsednik Srbije – moja skromna pomoć „sestrama karmelićankama“ iz Ustavnog suda, ne bi li se, makar i pet minuta posle 12, probudile iz dvanaestogodišnjeg zaveta ćutnje – u samo nekoliko rečenica, sve protivno članu 111 Ustava („Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.“), nastavio da bespovratno produbljuje front prema tri četvrtine građana koji nisu glasali za njega.

Evo samo dela užasnih uvreda, kleveta i baljezgarija koje je, u Boru i okolini, izrekao na račun studenata i građana čiji bi trebalo da je predsednik:

„Tri meseca blokada, razaranja, nerada, neodgovornosti i uništavanja... Izdržaćemo mi to, uništili su tri meseca, pojeli, razorili ekonomiju za tri meseca, ali uspećemo da se podignemo... Pobedićemo ovo zlo koje nas je spolja napalo i želi da uništi našu zemlju... Nemojte da lažete narod da je vama do prava i pravde, kažite slobodno – hoćemo Vučićevu glavu!... Mi ćemo vas uskoro pozvati u Beograd, sve! Sve ćemo pozvati u Beograd, celu Srbiju, da pokažemo da Srbija nije šaka zobi koju će oni da pozobaju sa lakoćom..."

Pretio je izborima (izborima po njegovim pravilima i procedurama!), prenebregavajući u besu da on na tim parlamentarnim izborima, kao „predsednik svih građana“, ne bi, prema Zakonu o sprečavanju korupcije, smeo da učestvuje: "Hoćete izbore, dobićete ih uvek i pobedićemo vas još ubedljivije. Sve može, ali mora da bude demokratski. A to da ulicom dolazite na vlast, taj film više nikada nećete gledati!".

Pa, kako misli da to „mora da bude demokratski“, ako je Njegova Tajnica, još  25. novembra 2024, u danu kada je trebalo da se raspravlja o predlogu budžeta za ovu godinu, ukinula najvažniju instituciju zakonodavne vlasti - Narodnu skupštinu Srbije?! Upravo taj, školski primer državnog udara - protivustavna, protivzakonita, nelegalna i nasilna smena nosilaca vlasti koju sprovodi deo izvršne vlasti ili državne uprave, neki visoki državni zvaničnik ili politička frakcija vlasti, ali nikako ne obični građani – opisao sam u kolumni „Referendum o opozivu zdrave pameti“ (17.1.2025).

Kako Poglavica zamišlja da se to izvede „demokratski“, ako je – o čemu sam pisao u kolumni „Je li bilo Vuč(ev)ićeve večere?“ (4.2.2025) - predsednik Vlade, još 28. januara, „doneo neopozivu odluku da podnese ostavku“, ali ona, do dana današnjeg nije „konstatovana“ u parlamentu, a tek od dana kada se, tj. ako se „konstatuje“, teče rok da se, u sadašnjem skupštinskom sazivu, pokuša formirati nova?! I, kako to da bude „demokratski“ ako se Ustavni Uzurpator već, protivustavno, eksplicitno izjasnio: „Ne dam prelaznu vladu, ne dam tehničku vladu, ne dam, ne dam...!“

Kako to poglavica LKSNDH misli da „mora demokratski“, ako je nedržavnički, nacionalno neodgovorno, u stilu bednog političkog kukavice, isplanirao održavanje sednice Skupštine Srbije povodom presude predsedniku Republike Srpske, baš na dan za kada su najavljeni masovni studentski i građanski protesti u Beogradu? Samo još fali da toga dana, kao dodatni „prsten zaštite“, dovede i ono malo na Kosovu i Metohiji preostalih Srba...

Presuda predsedniku Republike Srpske jeste, na prvu loptu, opasna po budućnost Srpske i BiH, ali, na drugo čitanje, to što je sud problematičnog legaliteta i još spornijeg legitimiteta osudio Malog Hijavatu, liči na ishod koji je samo poželeti mogao Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) jer je došao kao idealna prilika da se pokuša skrenuti fokus pažnje sa studentske bune u Srbiji.

Jer, Bože moj, kome je danas do nekakvih romantičarskih parola o pravu i pravdi, o slobodi i jednakosti, o Ustavu i zakonu, o nadležnostima institucija i sličnim trivijalijama u trenutku kada su „Srbija i Srpska, država i srpstvo“ u opasnosti, a studentske „musolinijevske kolone spremaju marš na Beograd“?! Ili, ne dao Bog, kome je još „do rušenja Vučića, odnosno Srbije, jer Vučić je Srbija, u trenutku kada je ugrožen opstanak srpskog naroda s obe strane Drine“?!

Mali Hijavata se, sve vreme – mešajući se, čak i u lokalne izbore u Srbiji, i vređajući one tri četvrtine građana Srbije koji ne glasaju za naprednjake - bespotrebno „nameštao“ Poglavici da ga uzme kao ulog u njegovom opasnom ruletu sa delom sopstvenog naroda.

Sada je Hijavata dopustio sebi da ga Poglavica prizove u parlament Srbije pod državnim udarom čiju sednicu Poglavičina Tajnica namerno najavljuje baš na datum kada će na beogradskim ulicama protestvovati srpska mladost i budućnost.

Tako je Mali Hijavata poturen kao Poglavičina kamikaza, kao živi štit pred studentskom bunom, a Srbi iz Srpske su još jednom podmetnuti  kao moneta za unutarpolitičko i unutarnacionalno potkusurivanje u Srbiji.

Podsetih u  tekstu „Zašto Poglavica okreće Srbe izvan Srbije protiv Srba iz Srbije?“ (17.2.2025), na član 23 Zakona o državljanstvu Republike Srbije:

„Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.“

Status srpskog naroda izvan Srbije štiti se punom automatskom primenom i realizacijom ovog, Ustavom i zakonom, zagarantovanog prava, a ne praznoslovnom demagogijom. Zato Poglavica duguje hitan odgovor na pitanje: zašto je, do decembra 2023, samo 13.000 od milion i nešto Srba koji žive u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, dobilo i državljanstvo Srbije, kao što tvrdi Mali Hijavata?

Da taj koji Srbima u dijaspori, upravo nekakvim protivuslugama u korist njegove političke stranke, opstruiše ili uslovljava ostvarivanje ovog njihovog ustavnog prava nije baš poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice?

Poslednji put kada je Srbe iz Srpske doveo na stranački miting svog „Pokreta za blanko podršku AV-u, ma šta on, o bilo čemu, makar i protivustavno, da odluči“ – Poglavica ih je slagao da studenti nameravaju da sruše Srbiju, a opozicija da otcepi Vojvodinu.

Bog samo zna šta bi mu sve još moglo da padne na pamet. Za početak, možda Poglavica baš ove nedelje, od Tajnice koja je, u svoje nejake ruke, već uzurpirala sve prerogative najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela, sada otme njenu funkciju predsednika parlamenta.

Zato nije nemoguće da, 96 godina posle originala, ovih dana budemo slušali i „original falsifikata“:

„Mome Dragom Narodu!

Najviši narodni i državni interesi i njihova budućnost zapovedaju Mi, da se, i kao Vladalac i kao Sin ove zemlje, obratim neposredno Narodu i da mu otvoreno i iskreno kažem ono što Mi u sadanjem trenutku nalaže Moja savest i Moja ljubav prema Otadžbini.

Nastupio je čas, kad između Naroda i Kralja ne može i ne sme više biti posrednika.

U toku tolikih prošlih napora i tolikog strpljenja, koje sam pokazao u vršenju Svojih visokih dužnosti, Moju je dušu razdirao vapaj naših narodnih masa radnih i rodoljubivih, ali i namučenih, koje su rukovođene svojim prirodnim i zdravim rasuđivanjem, već odavno nazirale da se više ne može ići putem kojim se dosad išlo.

Moja očekivanja, kao i očekivanja Naroda, da će evolucija našeg unutarnjeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje prilika u zemlji, nisu se ostvarila.

Parlamentarni red i sav naš politički život dobivaju sve više negativno obeležje, od čega Narod i Država imaju za sada samo štete. Sve korisne ustanove u našoj Državi, njihov napredak i razvitak celokupnog našeg narodnog života, dovedeni su time u opasnost.

Od takvog nezdravog političkog stanja u zemlji strada ne samo unutarnji život i napredak, nego i napredak i sređivanje i razvijanje spoljnih odnosa naše Države, kao i jačanje našeg ugleda i kredita u inostranstvu.

Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od Moga nezaboravljenoga Oca, ostao i Moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodni rad u Državi.

Žalosni razdori i događaji u Narodnoj Skupštini pokolebali su kod Naroda veru u korisnost te ustanove.

Sporazumi, pa i najobičniji odnosi između stranaka i ljudi postali su apsolutno nemogući.

U mesto da parlamentarizam razvija i jača dušu narodnog i državnog jedinstva, on, ovakav, kakav je počinje da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjedinjavanja.

Moja je sveta dužnost, da svim sredstvima čuvam Državno i Narodno Jedinstvo. I ja sam rešen da ovu dužnost bez kolebanja ispunim do kraja.

Čuvati jedinstvo narodno i celinu državnu, to je najviši cilj Moje Vladavine, a to mora biti i najveći zakon za Mene i svakoga.

To Mi nalaže Moja odgovornost pred Narodom i pred istorijom. To mi nalaže ljubav prema Otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocjenim žrtvama, koje padoše za taj ideal.

Tražiti leka tome zlu u dosadanjim parlamentarnim promenama vlade ili u novim zakonodavnim izborima, značilo bi gubiti dragoceno vreme u uzaludnim pokušajima, koji su nam već odneli nekoliko poslednjih godina.

Mi moramo tražiti nove metode rada i krčiti nove puteve.

Ja sam uveren, da će u ovom ozbiljnom trenutku svi Srbi, Hrvati i Slovenci razumeti ovu iskrenu reč svoga Kralja i da će oni biti Moji najverniji pomagači u toku Mojih budućih napora, kojima je jedini cilj: da se u što kraćem vremenu postigne ostvarenje onih ustanova, one državne uprave i onog državnog uređenja, koje će najbolje odgovarati opštim narodnim potrebama i državnim interesima.

Radi toga rešio sam i rešavam, da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prestane važiti.

Svi zemaljski zakoni ostaju u važnosti, dok se prema potrebi Mojim Ukazom ne ukinu.

Na isti način donosiće se u buduće novi zakoni.

Narodna Skupština izabrana 11. novembra 1927. godine raspušta se.

Saopštavajući ovu Moju odluku Mome narodu, naređujem svima vlastima u Državi, da po njoj postupaju, a svima i svakome zapovedam da je poštuju i da joj se pokoravaju.

6. januara 1929, u Beogradu, ALEKSANDAR v.r.“  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 2.3.2025)

Pogled iz Srbije: Sprema li se "Dejton 2", kao izlaz iz krize u BiH

Sud BiH je prvostepenom presudom osudio predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja dužnosti predsjednika Srpske.

Nakon navedene presude, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je set zakona kojima se, između ostalog, zabranjuje rad Suda i Tužilaštva BiH na teritoriji Republike Srpske, zabranjuje djelovanje Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH u Srpskoj, kao i Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) BiH.

Navedene odluke u javnosti u Federaciji BiH protumačene su kao pokušaj “državnog udara”, a u pojedinim diskusijama opozicionih poslanika u Narodnoj skupštini RS, kao i analitičara i dobrih poznavaoca ovdašnjih političkih prilika, ocijenjeno je da posljednji potezi zakonodavne vlasti u Srpskoj, kao i izjave predsjednika RS prijete “raspakivanjem” Dejtonskog sporazuma i stvaranje uslova za “Dejton 2”, koji bi, kako smatraju, u svakom slučaju bio nepovoljniji za Srbe s ove strane Drine od sporazuma koji je krajem 1995. godine bio potpisan u američkoj vazduhoplovnoj bazi “Rajt Paterson”.

Da li aktuelna politička kriza u BiH “miriše” na otpakivanje Dejtona i neku novu mirovnu konferenciju o BiH, pitali smo za mišljenje analitičare iz Srbije koji već dugo prate ovdašnja zbivanja.

Predsjednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose iz Beograda, Dušan Janjić, za Srpskainfo kaže da bi eventualni “Dejton 2”, prije svega, predstavljao sinonim za međunarodnu konferenciju o Kosovu.

– To bi bila međunarodna konferencija koja zaustavlja rat. Lično mislim da je to nemoguće. Niti Dodik ima snage da proizvede rat, niti to ima druga strana. S druge strane, nesporno je to da je BiH odavno zrela da se deblokira. Potezi koje vuče Dodik, zapravo, jesu pokušaji da se on lično sakrije od pravne odgovornosti. Taj dio kampanje može trajati još par nedjelja – kaže Janjić za naš portal.

Ono što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić predložio nakon njegovog nedavnog razgovora s Miloradom Dodikom u Banjaluci, a to su razgovori s predstavnicima političkog Sarajeva, prema Janjićevim riječima, može da liči na „motivaciju Beograda da se polako traži rješenje u nekoj mogućoj međunarodnoj intervenciji“.

– Da li je međunarodna zajednica sada spremna da se bavi Republikom Srpskom i BiH? Nije. Da li su na to spremne SAD? Nisu. Međutim, često se dešava da ljudi koji jedno misle proizvedu sasvim druge posljedice. Moguće je da nakon svog odlaska s političke scene Dodik proizvede i neke pozitivne posljedice. Mislim da će se nakon promjena koje slijede nakon Dodikovog odlaska promijeniti i način vladanja u BiH – kaže Janjić.

Politikolog Cvijetin Milivojević, s druge strane, ne slaže se sa stavovima da bi „Dejton 2“ sigurno bio gori od „Dejtona 1“.

– Konstelacija snaga 1995. godine ukazuje da smo imali unilateralni svijet, u kome je jedna zemlja odlučivala o svemu. Zbog toga smo imali nešto što se porodilo kao relativno korektan kompromisni prijedlog, koji je zaustavio rat u BiH, a koji je zapravo bio skoro 100 odsto američki projekat. Da je malo zdrave pameti, od tog projekta nije trebalo ni odustajati niti ga mijenjati silom, kao što su radili visoki predstavnici u BiH – kaže Milivojević za Srpskainfo.

Dejtonski sporazum je, kako ističe, napravio kompromis iz koga će sve tri strane, srpska, hrvatska i bošnjačka, izaći kao pobjednici.

– Ne mislim da se treba plašiti nečega kao što je „Dejton 2“. Ono što je veoma bitno jeste to ko će predstavljati novu američku administraciju kao ambasador u BiH. Uz malo takta, novi američki ambasador može dobiti simpatije rukovodstva Srba u Republici Srpskoj – tvrdi Milivojević.

Dodaje da nije siguran da je nova američka administracija nešto pretjerano zainteresovana za BiH u bilo kom smislu, a kamoli da zbog BiH ulazi u bespotrebne konflikte sa Rusima.

– Zbog toga vjerujem da će priča o „malignom ruskom uticaju“ u BiH biti ostavljena ad akta. O eventualnom „Dejtonu 2“ mogu se jedino dogovoriti Tramp i Putin u direktnom razgovoru. Naravno da to njima sada nije u epicentru interesovanja, ali na fusnotama i periferiji njihovih razgovora vjerovatno se može naći prostor za tako nešto – smatra Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 1.3.2025)