Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na vidiku.
Premijeru prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju su
Sjedinjene države i Evropska unija dale rok do danas da ispuni zahteve.
Traže smirivanje situacije na severu Kosmeta, održavanja
novih izbora i povratak dijalogu.
On pak, na godišnjicu potpisivanja Kumanovskog sporazuma
poručuje da izaslanici dolaze u Prištinu sa zahtevima Beograda.
Na Kosovu je situacija vrlo nestabilna, ali mirnija - takvu
sliku medijima prenosi pukovnik Kfora.
Dodaje još i da je "NATO Misija spremna da reaguje, ali
i da odgovornost za situaciju preuzimaju obe strane".
Iako je pre 24 godine u Kumanovu delovalo kao da je primirje
sklopljeno, bezbednost mnogih je i dan danas ugrožena.
Po prvi put Bela kuća šalje upozorenja Prištini, koja, čini
se ne reaguje, pa mnogi pitaju: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se
decenijama zalagao?
"Pošto je Kurti predvidljiv čovek i ne verujem da će
odstupiti od svojih zahteva - kojom dinamikom će pritisci ići zavisi mnogo od
njegovih sponzora. Tako da ja očekujem, ali ne bih da me po ko zna koji put
zemlje Kvinte razočaraju", kaže predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova
i Metohije Zoran Anđelković.
„Šta prosečan Srbin
na KiM ili u Beogradu ima od toga što Kurti snosi posledice? Da li će Kurti i
da li će posle Kurtija da dođe Murti, ili će se vratiti Haradinaj ili Tači - to nas ne treba da zanima. To je unutrašnje
pitanje Albanaca. Mi se prilagođavamo Albancima, umesto da se oni prilagođavaju
nama. Ne zaboravite, ta teritorija je otcepljena nama, ne njima. Nije se Srbija
otcepila od Kosova. Tako da je to, čini mi se pronalaženje neke vrste utehe.
Kao, eto i njima je loše, nije samo nama", ističe politički analitičar
Cvijetin Milivojević.
Jedan od zahteva koji su Sjedinjene države iznele Prištini
jeste ponovno raspisivanje izbora na Severu Kosmeta.
"Očekujem prvo pritisak da se formira ZSO. Ako se ne
formira ZSO, onda su izbori na Severu, uz preduslov povlačanja specijalaca, tu
bi se nešto delimično rešilo ali bismo ostali bez onog što je za nas
suštinsko", dodaje Anđelković.
A od suštinske
važnosti za sagovornika Cvijetina Milivojevića je da se pitanje Kosova vrati
pod okrilje Saveta bezbednosti jer je usvojio Rezoluciju 1244.
"Stvari koje smo
očekivali da ćemo dobiti briselskim pregovorima, recimo ZSO, to je na neki
način zapuštena priča. Ona je trebalo da bude osnovana do 2014. godine, u
kašnjenju smo devet godina. Očekujem da će biti izbora, oni imaju smisla ako
Srbi osvoje ubedljivu većinu i formiraju ZSO", zaključuje Milivojević.
Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na
vidiku.
Dok američki ambasador Kristofer Hil tvrdi da Kurti pravi
suštinski problem, a da Srbija postaje sve bolji partner, stiže novo rešenje za
Zajednicu srpskih opština.
Ni manje ni više nego od albanskog premijera. Predlog je
otišao i kod Šolca i Makrona, s tim, da dokument na sebi ima oznaku
"poverljivo" pa ga nisu videli oni kojih se taj predlog tiče - Srbi.
(www.una.rs, TV Una, Bojana Petrušijević,
9.6.2023)
Нема коментара:
Постави коментар