субота, 3. јун 2023.

Napeta atmosfera, zapaljiva retorika i gomila uvreda: Regularne stavke na zasedanjima srpskog parlamenta

 


Napeta atmosfera, zapaljiva retorika, vređanje i dobacivanje, regularne su stavke na zasedanjima srpskog parlamenta. Deluje, međutim, da ta vrsta komunikacije nije rezervisana samo za Srbiju, već da ceo region neguje tu vrstu retorike.O tome kako razgovori u parlamentu izgledaju danas, a kako bi zaista trebalo da izgledaju, kao i o posledicama "prelivanja" te retorike na celo društvo, u emisiji "Hajde da razgovaramo" su za Euronews Srbija govorili Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije i Cvijetin Milivojević, politički analitičar.

Pavićević, koji je bio poslanik u Skupštini Srbije 2014, 2015. i 2016. godine, smatra da je trenutni saziv, u odnosu na to vreme, mnogo raznovrsniji.

"Na primer, kada sam ja bio poslanik, tamo je bilo više od 200 ljudi koji su zagovarali politike stranaka na vlasti, i možda nas nekoliko koji smo se trudili da nešto utičemo na drugačiji način, da agitujemo za drugu vrstu politike. Sada, vi kada vidite skupštinski prenos, ne znate sa koje sve strane može da dođe neka ideja, neki napad... Skupština Srbije je mnogo pluralnija nego kada sam ja bio poslanik, i mislim da građani imaju mnogo bolju reprezentativnost nego što je bio slučaj tada", kaže Pavićević.

Milivojević je podsetio na prvi saziv višestranačkog parlamenta, 1991. i 1992. godine, rekavši da je tada situacija bila "još dramatičnija po opoziciju, ali za ovo što gledamo u poslednje 33 godine, to je bio patlament gde su govorili plemići i vojvode".

"Uglavnom su tu bili ljudi od imena i prezimena, i to je bila posledica većinskog sistema. Oni su pobedili na svoje ime, i poslanicima je slikanje sa (Slobodanom) Miloševićem bilo samo dodatni plus. U opoziciji ste imali 'krem de la krem' srpskog intelektualnog, odnosno javnog života. Prosto, to je bila ozbiljna priča, neuporediva sa ovim što danas gledamo", kaže Milivojević.

Milivojević je slikovito dodao i da se skupština koju danas gledamo može svesti u jednu rečenicu slikara Milića od Mačve, koji je svojevremeno rekao da je napravio "prvu srpsku lajaonicu".

Pavićević: Skupština se gleda mnogo više nego ranije

Pavićević navodi da postoji više tačaka na koje bi trebalo obratiti pažnju, i odvojiti ih pri posmatranju rada i stanja narodne skupštine u nekoj zemlji.

"Jedna tema je pitanje pluralnosti same skupštine, koja proizvodi dobru posledicu, a to je da se odražavaju različitosti u društvu. Mislim da je uvek dobro kada skupština odslikava ono što je neko stanje u društvu, koje je uvek pluralno. Srbija je moderno društvo, podeljeno duž različitih linija, i dobro je da skuptšina to odslikava", kaže Pavićević.

Potpuno druga tema je pristojnost u parlamentu, ili rečnik koji se koristi.

"Na primer, kada sam ja bio poslanik, predlagao sam da uzmemo model koji je postojao pre 100 godina, u skupštini kraljevine. Tada je bilo određeno da se formuliše rečnik neparlamentarnih izraza, i da to bude orijentir poslanicama, pa da se upozorava na reči koje ne mogu da se koriste", dodao je on.

"Treća stvar, mislim da su oko skupštine važni i javni prenosi. Ljudi to gledaju, i kada imate takvu vrstu otvorenosti jedne institucije, imate najbolji upliv šta se dešava u njoj, pa se onda dešava povremeno, a nekada i češće, da se kažu teške reči", istakao je Pavićević.

Postoji, međutim, uvek opasnost od toga da se izricanjem teških reči i stalnim međusobnim vređanjem poslanika, gubi na dostojanstvenosti institucije i samoj poenti parlamentarne debate. Pavićević smatra da to kako će neko da se ponaša i šta će da govori u skupštini, ima veze sa njegovim pristupom toj instituciji.

"Na primer, ja sam zaključio da je skupština, i to je mislim najbolja kovanica, svetilište političkog života Srbije. Stalno sam to imao u glavi, pa mi se nije moglo desiti da kiksnem. I tada smo nailazili na osudu ili napade. Naš odgovor je uvek bio kontra koja počiva na drugačijem pristupu - podsećanju na ozbiljnost i odgovornost", navodi Pavićević.

To što se deo polemike premeo i na Tviter, pa sada reaguju i korisnici i poslanici, Pavićević vidi kao dobru stvar jer, kako kaže, "pokazuje da se skupština gleda mnogo više nego ranije, ima uticaj na javno mnjenje".

Milivojević: Možda žele da se zgadi ne samo simpatizerima opozicije, već i vlasti

Često se vodi debata, kako među stručnjacima, tako i u široj javnosti, o tome da li bi trebalo reći da je parlament odraz društva, ili je situacija zapravo obrnuta. Međutim, postavlja se pitanje i da li poslanici imaju osećaj odgovornosti kada se obraćaju na nekom zasedanju.

"Tema ove poslednje sednice redovnog prolećnog i prve vanrednog zasedanja je borba protiv nasilja, a mi smo imali tamo emitovanu enormnu količinu političkog nasilja u prvoj fazi - verbalnom nasilju", kaže Milivojević.

On se pita šta je cilj ovako organizovanih sednica skupštine, jer kako kaže, "kako sednica ide kraju, povećava se količina verbalne agresivnosti, pre svega od poslanika vladajuće koalicije, što uredno prati opozicija istim jezikom".

"Možda je cilj vlasti da ovaj parlament u jednom trenutku pusti niz vodu, pa da ne bi bio tek tako raspušten, da kaže kao Milošević 1992. godine da 'Srbija ne zaslužuje ovakav parlament'. Možda je ovo početak puštanja parlamenta niz vodu, i u tom smislu mogu da razumem da oni koji vode parlament, žele da se zgadi ne samo simpatizerima opozicije, već i vlasti", kaže Milivojević.

"Ako to nije cilj, može samo da porodi novu količinu nasilja, i da dođemo u varijantu da ova sednica, umesto kako sprečiti, ima za cilj kako pospešiti nasilje", naveo je Milivojević, dodajući da "u Srbiji postoje dobri zakoni, ali se oni ne primenjuju".

Ovakav vid komunikacije, preliva se iz poslaničkih klupa i na društvene mreže. Tako smo na Tviteru imali priliku da vidimo kako korisnici kritikuju poslanike, ali i kako sami poslanici iznose svoje stavove na način još oštriji nego u skupštini, Među njima je i Nebojša Bakarec, poslanik vladajuće koalicije.

Milivojević kaže da "u vladajućoj koaliciji ima mnogo onih koji su bili deo prethodne vladajuće koalicije, i u tu su bili prepoznati kao neko ko ima 'pogan jezik'", i navodi primer upravo Bakareca.

"On je izvestilac po jednoj tački dnevnog reda o REM-u, upravo o temi sednice koja se tiče nasilja. Neko ko je o (Aleksandru) Vučiću 2015. mogao da napiše i kaže to što je rekao, je sasvim sigurno spreman da i o svakom drugom, iz pozicije koja ga brani, kaže nešto još gore. Kada regrutujete kadrove koji predstavljaju vašu trenutno vladajuću koaliciju iz redova onih koji su se već dokazali u poganosti jezika, to znači da imate želju da potpirujete takvu vrstu jezika, koji se, naravno, širi kroz medije ili na medije, i u celu javnost", ističe Milivojević.

Kritikovao je i premijerku Srbije Anu Brnabić, za koju je rekao da bi "trebalo po našem Ustavu da bude najmoćnija figura u zemlji, a ona se bavi klasičnim tračarenjem, koje ima opasne posledice jer to govori predsednica Vlade".

"Činjenica da neko ko upravlja čitavom pričom potpiruje poslednjih dana to verbalno političko nasilje koje se širi iz parlamenta, govori mi da će vrlo brzo doći do raspuštanja parlamenta", kaže Milivojević.

Uvrede i oštra retorika "boljke" celog regiona

Ovakva retorika u parlamentu, čini se, nije karakteristična samo za Srbiju, već se slične stvari mogu videti i u regionu. Nedavno je u Hrvatskoj izbila oštra polemika, pa čak i razmena uvreda između premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, poznati su takvi slučajevi i u Republici Srpskoj, dok se čini da se u crnogorskom parlamentu nešto manje "sipaju uvrede" nego u ostatku regiona.

"U Crnoj Gori ima i prenosa sednice Vlade, i ljudi jedva čekaju da ih gledaju, gledaju ih više nego skupštinu. Uvek bih podržao transparentnost neke institucije, pa i ako se desi da zbog nje neko nastupi malo neprimerenije nego što je dobro za takvu instituciju", kaže Pavićević.

Govoreći o situaciji u hrvatskoj, on je istakao da u toj zemlji postoji ključna osobenost - kohabitacija vlasti, pa i zbog toga dolazi do "iskakanja" koja nekada ljudima mogu biti zanimljiva, ali se nekada i pređe mera.

"Uvek sam za to da se definiše neka mera koja ne sme da se pređe u politici, jer ono što se dešava u institucijama ima odraz na društvo", istakao je Pavićević.

Milivojević napominje da je u Hrvatskoj situacija ipak drugačija nego u Srbiji, jer se, kako kaže, Milanović kao predsednik Hrvatske strogo drži svojih ustavnih nadležnosti, kao i Plenković kao premijer.

"Mada postoji ta vrsta "stranačkog razilaženja", ne trpe građani Hrvatske takve posledice zbog njihovog gloženja. Čini mi se da se situacija kod nas pojednostavljuje, da se za svaku odluku gleda šta će reći predsednik. Neki kažu da je to dobro, ja kažem da nije, jer je protivustavno", naveo je Milivojević.

On je zaključio time da bi parlament trebalo da bude konstruktivan i pristojan, "jer svih 250 poslanika predstavlja neke građane".

"Opozicija treba da bude pozitivno diskriminisana, a ne ovako kao sada. Kod nas nema te volje, ne samo za mandata ove vlasti, već jako dugo. Mnogo preduslova je potrebno... Na primer, promeniti izborni sistem. Ne mora biti većinski, može biti kao u BiH - proporcionalni izborni sistem, ali personalizovani. Onda bi građani prepoznali ko je kvalitet u nekoj stranci", rekao je Milivojević. (www.euronews.rs, voditeljke Jelena Stojiljković i Marija Sehić, TV Euronews Srbija, 3.6.2023)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/89222/napeta-atmosfera-zapaljiva-retorika-i-gomila-uvreda-regularne-stavke-na-zasedanjima-srpskog-parlamenta/vest

Нема коментара:

Постави коментар