Zašto može Niš, a ne može Beograd: Kako je podela zbog bojkota u opoziciji postala težak balast na lokalnim izborima

Lokalni odbori članica koalicije Srbija protiv nasilja, stranaka koje su se razišle po pitanju izlaska na beogradske izbore, postigli su dogovor da će učestvovati u izbornoj trci za Novi Sad i Valjevo, zajedno sa koalicijom NADA, koja bojkotuje glasanje u prestonici. Kao jedan od ključnih razloga za zajednički izlazak u Novom Sadu, navode to što je zbirni rezultat koji su pomenute dve koalicije ostvarile na izborima u decembru, bio bolji od procenata koje je osvojio SNS. U Valjevu se opozicija koja je ostala ujedinjena uzda u to što je na parlamentarnim izborima odnela pobedu na biračkim mestima u gradskoj sredini, dok su lošije prošli u okolnim selima.

Ovakav rasplet situacije, međutim, još jednom je u javnosti otvorio polemiku koja u najkraćem glasi - zašto u Novom Sadu ili Valjevu da, a u Beogradu ne?

Ako su brojke ono na osnovu čega se odluka donosi, ukoliko se pogledaju rezultati minulih izbora u Beogradu, Srbija protiv nasilja i NADA u zbiru su osvojile 50 mandata. To bi u odnosu na naprednjake i socijaliste koji su zajedno imali 54 odborničkih mesta i dalje bio „aktivan razultat“ za ponovljene izbore, govoreći sportskim rečnikom.

Takođe, izborni uslovi su ključni razlog, ali teško je tvrditi da će izborni uslovi u Novom Sadu i Valjevu biti bolji od onih u glavnom gradu. Stoga mnogi postavljaju pitanje zbog čega SSP kao najjača stranka koalicije Srbija protiv nasilja, toliko čvrsto brani odluku o bojkotu u Beogradu.

Ono što se, međutim, ne dovodi u pitanje je da će podela opozicije po pitanju Beograda uticati na izlaznost u manjim mestima. I tu je problem vidljiv u svom najogoljenijem obliku. Jasno je da je vremena za kampanju sve manje, a stranke koje bojkotuju izbore u glavnom gradu prebacile su loptu u dvorište svojih lokalnih odbora. To znači da će njihove ispostave na lokalu iz dana u dan donositi odluke o učešću u izbornoj trci, iako je velika dilema na koji način lokalni odbori zaista odlučuju da li će izaći na izbore u svojim sredinama, imajući u vidu da bi beogradske centrale, koje su im deklarativno dale izbor, na tu odluku mogle da gledaju kao na podrivanje simboličkog značaja odluke o bojkotu.

Odluke i posledice

Ipak, odluke sve već nižu. Osim Novog Sada i Valjeva, pomeranja je bilo i u drugim gradovima, u različitim oblicima. U Nišu, na primer, gradski odbor Stranke slobode i pravde bojkotovaće izbore, dok je Novi DSS odlučio da zajedno sa udruženjem „Niš moj grad“ učestvuje u trci. Sada je izvesno da u Novom Sadu izlazi i Pokret Kreni-promeni, koji je juče potvrdio, za sada samostalno, učešće na beogradskim izborima i Savu Manojlovića kao kandidata za gradonačelnika.

I dok se priča o izlasku i neizlasku na izbore u Beogradu zahuktava, sagovornici NIN-a smatraju da su loklani izbori u izvesnoj meri žrtva širih okolnosti i upozoravaju na posledice. Politikolog Boban Stojanović ranije je ocenio u izjavi za NIN da nije smelo da se dođe u ovu situaciju, da se opozicija raziđe po ovom, jako važnom pitanju izaska na izbore.

Kako je rekao, cepanjem po ovom pitanju, ključna stvar je da se sada dovodi u pitanje uspeh na junskim  izborima tamo gde je SPN sama, ili gde su SPN i DSS zajednički do nogu  potukli listu koja je nosila ime Aleksandar Vučić. Na kocki je nekoliko beogradskih opština, mada i neki gradovi.

"Potencijalno ćemo doći u situaciju da će SPN i NADA  propustiti da ponove ono što su uradile u decembru, uz sve neravnopravne  uslove i izbornu krađu, a to je da preuzmu nekoliko gradskih opština u Beogradu i da ozbiljno ugroze, do nivoa da odlučuje jedan mandat, šanse za uspeh u gradovima poput Niša. Meni je nakon decembarskih izbora delovalo da ne postoji opcija u kojoj SNS može da zadrži Stari grad, Vračar, Savski venac,  i da će jako teško zadržati Novi Beograd i Zvezdaru. A potencijalno možemo da imamo i jako neizvesne izbore, na  primer, na opštini Voždovac, kao i u Novom Sadu i Nišu", rekao je Stojanović.

Nije problem samo u Beogradu

Politikolog Nikola Parun ocenjuje da je jako čudno to što je deo opozicije koji se odlučio za bojkot u Beogradu prepustio svojim odborima da odlučuju da li će učestvovati na lokalnim ozborima.

„Nije problem samo u Beogradu, on postoji na svim nivoima. Čak bih rekao u manjim mestima mnogo više, jer je teže sprečiti manipulacije ili obuzdati zloupotrebu“, podseća Parun.

Po njegovim rečima, prepuštenje odluke lokalnim odborima može da se objasni samo na dva načina: prvi je da su ti odbori otkazali poslušnost centrali, mada ne deluje da je tako, a drugi da centrale imaju duple aršine za Beograd i za lokal.

 „Treba prvo pitati Miloša Jovanovića, a onda i one okupljene oko Dragana Đilasa“, poručuje Parun.

On kaže da je normalno to što se u javnosti mnogo više govori o glasanju u Beogradu, jer u glavnom gradu živi dva miliona ljudi, on privređuju više od trećine BDP-a, tu je najveća moć, zbog čega su to najvažniji izbori koji nam predstoje.

Usled toga, nastavlja on, druga mesta ne mogu da imaju istu pažnju, pa čak i najveći gradovi, poput Novog Sada ili Niša.

Diskvalifikujući odnos

Sa druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević smatra da stranke opozicije koje su se opredelile za bojkot u Beogradu, kao i one koje će izaći na izbore, skoro da ne pominju lokalne, kao da oni nisu toliko važni.

„To je stvarno jedan diskvalifikujući odnos prema građanima koji žive izvan Beograda - umesto da lokal, provincija, sve ono što je van Beograda kao metropole, bude u epicentru lokalnih izbora. Oni upravo zato i postoje. Čini mi se da je opozicija u velikom kašnjenju. Oni su do sada morali već da imaju programe i započete kampanje za lokalne izbore“, ističe Milivojević.

On ne vidi nijedan praktičan predlog kako ubediti provinciju da Beograd nije nešto što je najvažnije strankama vlasti i opozicije u ovom trenutku, ukoliko ne postoji nikakav konkretan plan iz koga se mogu izvući predlozi za lokalne zajednice.

 „Pre izbora u decembru, potpuno se razmahao SNS-ov plan „skok u budućnost“, koji obuhvata Ekspo i sve oko njega. Mislim da je to divno nameštena šansa za opoziciju da istera vlast na čistac. Svaka vlast se hvali time kako će ona doprineti decentralizaciji Srbije, a ništa ne čine oko toga. Opozicija je mogla vrlo lako da poentira“, smatra Milivojević.

On objašnjava da bi opozicija sa takvom temom mogla ozbiljno da uzdrma vlast u svim delovima Srbije, te da pokaže kako praktično zamišlja decentralizaciju. Milivojević podseća da država kao takva treba da „dođe na noge“ građanima, a ne da svaki pojedinac, zbog zdravstvenog ili administrativnog problema, trči u Beograd i putuje po deset sati.

Napominje i da i dalje nije siguran da će svi koji su rekli da će izaći na izbore zaista to i učiniti, kao i da će svi koji su se odlučili za bojkot istrajati u tome.

„Mislim da je i tu opozicija pogrešila. Trebalo je priču sa bojkotom držati do krajnjeg roka“, kaže Milivojević i zaključuje da je na taj način opozicija mogla da dobije još neki ustupak vlasti. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 25.4.2024)